9772560365004

ISS

N 2

56

0-3

65

5IS

SN

25

60

-36

55

Godina V • Broj 201 • 22. januar 2021. • Cena: 40 dinara

Ne igrajte se Ne igrajte se Korona virusom!Korona virusom!

DOLGOZUNK SZOMBATON IS!Radimo i subotom!

ÉVE A POLGÁROK EGÉSZSÉGÉNEK SZOLGÁLATÁBAN15Nikole Kujundžića br. 6

str 7

Kako je Raša Perin, naš poznati Kako je Raša Perin, naš poznati safari lovac fotoaparatomsafari lovac fotoaparatomi kamerom, preživeo koronui kamerom, preživeo koronu

str 11str 16

Da li je januar “najduži mesec”, ili će ga i nadmašiti februar?

Koliko će zimu Koliko će zimu „zalediti”„zalediti”

i poskupljenja?i poskupljenja?

Devojka anđeoskog

glasa, osvojila Srbiju

Počela vakcinacija

protiv Korone

str 9

str 3

Vraćanje imovine na

„dugom štapu“str 5

Izmenjen Zakon o vraćanjuoduzete imovine i obeštećenju

Mirna Radulović

U Novoj opštini

Knjiga kao dar

srca

Bojana Jelić: ljubav prema deci i knjigama

2 22. 1. 2021. 201

Aktuelno

U centru sela M i š i ć e v o , položeni su venci na spo-menik vojvo-

di Živojinu Mišiću, povo-dom jednog veka od smrti slavnog vojskovođe. Ven-ce su položili predstavnici lokalne samouprave, pred-stavnici Udruženja bora-ca 1912-1918, njihovih po-tomaka i poštovalaca i ru-kovodstvo mesne zajedni-ce Mišićevo.

U ime Grada Subotice, venac na bistu vojvodi Miši-ću položio je Srđan Samar-džić, član Gradskog veća za oblast privrede, koji je ista-kao, da mu je ukazana velika čast, da oda počast jednom od najvećih srpskih vojsko-vođa, pred spomenikom, koji su mu posvetili stanov-nici Mišićeva.

“Na današnji dan, obele-žavamo stotinu godina od smrti vojvode Mišića i od-laska u vojnu i narodnu le-gendu. Kraj njegovog života, došao je baš u vreme kada je desetine hiljada srpskih voj-nika, kojima je on koman-dovao u Velikom ratu, do-bilo od svog kralja zemlju, na ovim prostorima, kako bi u miru obnovili svoj život i kako bi im se otadžbina, bar delimično, odužila. Nase-ljavanje porodica solunskih dobrovoljaca i zaslužnih vojnika oplemenilo je sever Bačke i druge krajeve Vojvo-dine. Mislim da bi vojvoda Mišić i osnivači ovog sela,

koje nosi njegovo ime, bili ponosni na Mišićevo i Subo-ticu danas i budućnost koju je Srbija izgradila zahvalju-jući njihovoj žrtvi”, rekao je Samadržić i dodao, da će Grad Subotica težiti, da u ovoj godini, kada se okonča pandemija korona virusa, na najsvečaniji način da prosla-vi kolonizaciju iz dvadese-tih godina prošlog veka i na-stanak subotičkih sela, koja su osnovali junaci iz Prvog svetskog rata.

Slavni srpski vojskovo-đa, rodom je iz sela Struga-nik iznad Mionice, a njemu u čast jedno od najmanjih sela na teritoriji Grada, po-nelo je ime. Kako objašnjava Pero Šunjka, predsednik po-družnice Udruženja bora-ca 1912-1918, njihovih poto-maka i poštovalaca, spome-nik u centru sela podignut je 1996. godine, nakon pose-te opštini Mionica, od koje su dobili bistu sa likom voj-vode Mišića.

-Selo Mišićevo dobilo je ime po vojvodi Mišiću, kao komandant kojeg je ceni-la većina stanovnika, koji su ovde naseljeni iz brdskih krajeva, i koji su posle oslo-bođenja 1918. godine dose-lili u Bačku ravnicu, gde su od Kraljevine dobili zemlju. Selo Mišićevo osnovano je na Kaponjskom pašnjaku, gde nije bilo nijedne kuće,

a ovo zemljište tada nije ni obrađivano. Naši preci su utemeljili selo, u centru se nalazio jedan bunar za na-pajanje stoke, a sve drugo su sami izgradili, sve objek-te. Ovde su se naselile poro-dice iz Bosne, Like i iz Crne Gore-podseća Šunjka.

Mesna zajednica Mišićevo

danas ima nešto manje od 400 stanovnika. Kako isti-ču, odliv ljudi nije zaobišao ni ovo simpatično seoce, iz kojeg mladi trbuhom za kru-hom odlaze pre svega u Su-boticu i u Novi Sad, upr-kos činjenici, da u njihovom selu uspešno posluje jedna velika fabrika stočne hrane.

Stanovnici Mišićeva ponosni su na ime svog sela, kojem su dali naziv po voj-vodi Živojinu Mišiću, slavnom vojskovođi , a danas u njemu žive i porodice iz Bosne, Like i Crne Gore

Obeležen vek od smrti vojvode Živojina Mišića

Dela vojvode Mišića su večnaDela vojvode Mišića su večnaAutor: Bojan Nikolić

Stanovnici su po-nosni na činjeni-cu, da njihovo selo nosi ime slavnog vojskovođe, čija se vojna strategi-ja izučava na čuve-noj američkoj voj-noj školi „Vest po-int”, a čija dela i da-nas žive

Spomenik u cen-tru Mišićeva, podi-gnut je 1996. godi-ne, iz opštine Mio-nica su dobili bistu sa likom vojvode Mišića

U ambulanti MZ Peščara

Kineska vak-cina za 2.100

građana Posle vakcinisaja u Gerontološ-

kom centru, u ambulanti MZ Pe-ščara obavljena je trodnevna vak-cinacija, sa 21. januarom, nakon što je U Dom zdravlja Subotica sti-glo 2.100 doza kineskih vakcina protiv korone ,“Sinovak”

U subotički Dom zdravlja u uto-rak, 19. januara, stiglo je 2.100 kine-skih vakcina “Sinovak”, što je prvi kontigent kineskih vakcina koje su stigle u Suboticu.

Prim.dr Master sci med Ljiljana Miljački, pomoćnik direktora i koor-dinator za vakcinaciju u subotičkom Domu zdravlja, rekla je da se spisko-vi za vakcinaciju čekaju, ali da će vak-cinacija započeti u najkraćem roku.

U toj zdravstvenoj ustanovi potvrdi-li su nam i da očekuju i novih 305 doza Fajzerove vakcine protiv covida19.

- Ove nedelje ćemo novim doza-ma Fajzerove vakcine vakcinisati štićenike u Gerontološkim domovi-ma, radnike u socijalnoj zaštiti, pri-vatne stomatološke ordinacije, pri-vatnu opštu praksu i ostale. U Domu zdravlja je do 18. januara, vakcinisa-no u dva kontigenta Fajzerovom vak-cinom 75 zdravstvenih radnika, u su-botičkoj bolnici 149, u “Kolevki” 15 zdravstvenih radnika, a u Geronto-loškom centru Subotica 22 zaposlena radnika. Nastavićemo da vakciniše-mo štićenike Gerontološkog centra, ako još ima zainteresovanih zdrav-stvenih radnika i privatne zdravstve-ne ambulante, koje su sada na redu — rekla je za naš list, Ivanka Beoković, direktor Doma zdravlja Subotica.

Zdravstvena ambulanta Peščara u Šabačkoj bb, funkcionisala je 19., 20. i 21‚ januara, kao punkt za vakcina-ciju kineskom vakcinom “Sinovak”, po redosledu Doma zdravlja, u sa-radnji sa Zavodom za javno zdravlje Subotica i e-Upravom.

dr Ljiljana Miljački

Autor: A. Šiška

Predstavnici Grada položili venac slavnom vojskovođi

322. 1. 2021.201

СИР: Каталогизација у публикацији

Народна библиотека Србије, Београд ISSN 2560-

3655=Nove subotičke novine

COBISS.SR-ID 22996660

CENA NOVIH SUBOTIČKIH NOVINA U PRETPLATI:

6 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU1.040 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA NAŠU ZEMLJU2.080 dinara+poštanski troškovi

6 MESECI ZA INOSTRANSTVO1.040 dinara+poštanski troškovi

12 MESECI ZA INOSTRANSTVO2.080 dinara+poštanski troškovi

IMPRESUMIzdavač:

NOVE SUBOTIČKE NOVINE d.o.o.

Društvo za novinsko-izdavačku delatnostSubotica, Maksima

Gorkog 8Tel: 024/553-042

Matični broj: 21255947PIB: 109859609

www.subotickenovine.rsinfo@subotickenovine.rs

Direktor, glavni i odgovorni urednik:

Vlado Tomić dipl. ecc.Tel: 553-914

(direktor@subotickenovine.rs)

Zamenik gl. i odg. urednika:

Nada Harminc Karanović

(urednik@subotickenovine.rs)Tel: 553-042

Tehnički urednikRobert Kiš

(tehnicki@gmail.com)

Redakcija-novinari:Tel: 553-042

Alana Šiška, Miodrag Radojčin, Nikola

Stantić, Milutin Mitrić, Bojan Nikolić

Marketing:Tel: 553-914

e-mail: marketing@subo-tickenovine.rs

Oglasi i čitulje:Tel: 553-805

(oglasi@subotickenovine.rs)

Štampa:,,Štamparija Borba’’ A.D. Kosovska 26, Beograd

Aktuelno

Na portalu „eUprava”

Brzim upitnikom do vakcinePreko portala “eUpra-va”, sve više građana se registruje za vakcini-sanje protiv covida19

Od 11. januara, gra-đani popunjava-njem jednostav-nog Upitnika na portalu „eUprava”

mogu da se registruju za vakci-nisanje protiv kovid-19. Prija-va preko portala “eUprava” prvi je korak u organizaciji masov-ne vakcinacije i dobijanja termi-na i mesta imunizacije, u skladu sa prioritetima koje je propisao Institut za javno zdravlje Srbije “Dr Milan Jovanović Batut”.

Da bi koristili ovu uslugu na portalu “eUprava”, građani ne moraju da budu registrovani kori-snici, a nakon popunjavanja Upit-nika dobija se SMS i mejl potvrda.

Upitnik se može popuniti i za bliže članove porodice. Potrebno je navesti njihove podatke i osta-viti kontakt. Ukoliko član porodi-ce, za kojeg popunjavate uslugu, nema mobilni telefon ili mejl, mo-žete navesti svoj.U svakom tre-nutku je moguće obrisati ili izme-niti iskazano interesovanje.

Kako se navodi na portalu E-uprave, građani mogu da odabe-ru bilo koju vakcinu protiv korona virusa, koju je odobrila Agencija za lekove i medicinska sredstva, ili željenog proizvodjača vakcine.

Prema najavi gradonačel-nika Stevana Bakića, punkt za masovnu imunizaciju građa-na, protiv kovid 19 virusa, po-čeo je juče u Novoj opštini, gde je na vakcinaciju već od jutra došlo pedesetak Subotičana

Nova opština je od juče, kako je bilo najavljeno, novi punkt za imunizaciju građana, protiv viru-sa kovid 19. To je potvrdio i gra-donačelnik Stevan Bakić, tokom učešća na sednici Kriznog štaba, nakon što je odobreno otvaranje tog punkta u cen-tru Subotice, za masovnu imunizaciju. U neku ruku, tom lokacijom se izašlo u su-sret i građanima, jer zgrada Nove opštine ima i uslove da primi osobe sa invalidite-tom, a već juče, pred zaključenje lista doš-lo je pedesetak sugrađana da se vakciniše, o čemu ćemo opširnije pisati u narednom broju Subotičkih novina.

Gradonačelnik Stevan Bakić je istakao, da će punkt u Novoj opštini biti opremljen potrebnom opremom i infrastrukurom za sprovođenje imunizacije.

-Internet veza, obavezno napajanje stru-jom, potrebna računarska oprema, ras-hladni uređaji za čuvanje medicinskog ma-terijala i vakcina je spremna, kao i zdrav-stveni radnici, a vrši se i kompletna dezin-fekcija prostora, gde će se vršiti imuniza-cija, rekao je gradonačelnik Stevan Bakić.

Gradonačelnik je potvrdio 19. januara,

na sednici Kriznog štaba, da će od 21. janu-ara, punkt u Novoj opštini biti spreman za rad, a juče ujutro smo i zatekli takvu sliku.

-Tri medicinska tima, radiće u dve sme-ne, od 8 do 18 časova, a dva tima će biti u rezervi, ali praznog hoda nije bilo, jer do ovog tima je radio i Privremeni punkt u zdravstvenoj ustanovi u Pešćari, 19, 20 i 21. januara, rekao je Bakić, a o čemu smo op-širnije obavestili građane i u ovom i pret-hodnom broju Novih subotičkih novina.

Prema određenom protokolu, do 19. ja-nuara 580 Subotičana je primilo Fajzer-Bi-ontek vakcinu, a 224 zaposlenih iz Opšte bolnice i Doma zdravlja, a i 319 korisnika usluga u ustanovama socijalne zaštite. kao i 37 građana preko 75-e godine, prijavljenih preko eUprave (portal), što je potvrdio i gradonačelnik najavljujući i novu dozu vakcina Fajzer-Biontek, koje su prvenstve-no namenjene zdravstvenim radnicima i starijim licima u gerontološkom centru i domovima za starije osobe.

U Prihvatilištu za beskućni-ke, u Gajevoj ulici u Subotici, od 11. januara, pomoć i spas od niskih temperatura potra-žilo je do srede 5 osoba. To je nešto manji broj u odnosu na lane, a u subotičkom Cr-venom krstu kažu, mesta za ugrožene ima.

- Gradska organizacija Cr-venog krsta Subotica, kao i prethodnih 11 godina i ove, logistički podržava aktivno-sti u privremenom Prihvatili-štu za beskućnike. Postav-ljeno je 18 kreveta, koji su opremljeni posteljinom, što je nešto manje, nego proš-le godine, upravo zbog situ-acije sa pandemijom koro-na virusa. Na dnevnom nivou se pripremaju 3 obroka, za sve korisnike, snabdeli smo ih i polovnom garderobom,

higijenskim sredstvima, kako bi što bolje bili zbrinuti i ose-ćali se ugodno, dok traju ovi izuzetno hladni dani. Veliki akcenat smo stavili i na pošto-vanje propisanih epidemijskih mera, zbog pandemije koro-na virusom, koja je još uvek u jeku, i tu smo posebno za sve korisnike i saradnike, kako Cr-venog krsta tako i “Karitasa” koji provode vreme u prosto-riji Prihvatilišta, obezbedili ma-ske, rukavice i sve ostale po-trepštine — objašnjava Mi-odrag Varo, stručni saradnik u subotičkom Crvenom krstu.

Korisnici koji su smešteni u Prihvatilištu, uglavnom su starije dobi.

- Svi su izuzetno skromni, zahvalni na pomoći koju smo im pružili i pridržavaju se pro-pisanih epidemijskih mera. Ukoliko bude bilo potrebe, obavićemo i zdravstvene

preglede i dostaviti terapiju lekovima, koju prepišu lekari subotičkog Doma zdravlja — kaže Varo.

Gradska Uprava je za funkcionisanje privremenog Prihvatilišta ove godine na-menila 500.000 dinara, dok Centar za socijalni rad izdaje Rešenja o privremenom bo-ravku svim licima, koja su u stanju potrebe tog tipa.

Otvoren novi punkt u centru Grada, za masovnu imunizaciju građana

U Novoj opštini počela vakcinacija protiv Korone

Autor: Nada H. Karanović

Autor: A. Šiška

www.pusin.rs

Pon. 08-15hUto. 10-18hSre. 08-15hČet. 13-18hPet. 08-14h

Autor: A. Šiška

U Gajevoj ulici obezbeđen privremeni smeštaj socijalno ugroženima

Petoro ljudi u Prihvatilištu za beskućnikeU Prihvatilištu za beskućnike u Gajevoj pruža se sva neophodna pomoć za, sada, petoro ugroženih osoba

4 22. 1. 2021. 201

U fokusu

Prilikom posete ovoj viso-koškolskoj ustanovi, Pokra-jinski sekretar prof. dr Zo-ran Milošević je, pored obi-laska radova, razgovarao sa

predstavnicima Visoke škole strukov-nih studija za obrazovanje vaspitača i trenera o studijskim programima koji se realizuju u dve naučne oblasti kao i o nastavku investicija.

Pored rekonstrukcije amfiteatra, za-hvaljujući sredstvima iz Pokrajine, finan-siraće se i zamena prozora, opremanje enterijera amfiteatra kao i nabavka neop-hodne opreme.

- Mi smo uvereni da realizacijom naših ciljeva zapravo ostvarujemo ono što nije politika, nego jedan realan život u kojem

kvalitet studiranja gradimo decenijama. Dakle, ne političkim mandatima, ne tra-janjem mandata jednog sekretara ili jed-nog direktora, nego nešto što će ovoj ško-li udahnuti život u budućnosti —kaže dr Zoran Milošević.

Rekonstrukcijom prostorija stvoriće se uslovi za organizaciju studentskih praksi, ali i bolji uslovi studiranja kao i otvaranje novih studijskih programa čime bi ova vi-sokoškolska ustanova prerasla u ozbiljnu akademiju, istakao je Slavoljub Hličenko, direktor Visoke škole strukovnih studija.

- Na neformalnom sastanku, upoznali smo Pokrajinskog sekretara, da je u toku realizacija master programa i dva nova programa koja želimo da akreditujemo, kako bi krenula od oktobra. Naša ambici-ja je da prerastemo u akademiju -ističe dr Milošević.

Škola ima četiri akreditovana studij-ska programa osnovnih strukovnih studi-ja i to za obrazovanje vaspitača, trenera, nutricionista — dijetetičara i strukovnih medicinskih sestara. Obrazovna delat-nost se ostvaruje i studijskim programi-ma specijalističkih strukovnih studija, od-nosno strukovni vaspitač za rad sa decom sa posebnim potrebama, strukovni vaspi-tač za fizičko vaspitanje i strukovni vaspi-tač za likovno vaspitanje.

Prva faza rekonstrukcije amfiteatra u Visokoj ško-li strukovnih studija za obrazovanje vaspitača i tre-nera, privodi se kraju, a radove je obišao i Pokrajin-ski sekretar za visoko obrazovanje i naučnoistraživač-ku delatnost, prof. dr Zoran Milošević. Bolji uslovi za studente

Radovi na Visokoj školi strukovnih studijaprivode se kraju

Bolji uslovi za vaspitače Bolji uslovi za vaspitače i trenere u amfiteatrui trenere u amfiteatru

Visoka škola planira da po-stane akademija. Ulaže se u rekonstrukciju prostori-ja, opremu i akreditaciju novih studijskih programa

Autor: B. Nikolić

Autor: N.H.K.

Vratiće se – vrapci!

Verovatno ima još onih koji pam-te kako su se konobari u bašti kafa-ne „Borac“ (na Korzou, danas je tamo pasaž prema Dafininoj zgradi), penjali na drveće da rasteruju vrapce, da im ovi ne bi rasterali goste

Obični vrabac dživdžan (latinski passer domesticus), ptica pevačica iz porodice vrabaca, naseljen u mnogim delovima Evrope i Azije, istrebljivan u Africi, Australiji, No-vom Zelandu, u Južnoj i Severnoj Americi, nekoliko godi-na kasnije vraćan u ista staništa. U Kini za vreme Kultur-ne revolucije, vrabac masovno uništavan kao štetočina, da bi naredne godine po pogromu zavladala glad — in-sekti se namnožili i pojeli prinose!

Stariji Subotičani se sećaju jata vrabaca u krošnjama gelegunja (celtis, koprivić), graje koja se dizala i zaobila-ženja „kritične deonice“ iznad koje su držali samit. Vero-vatno ima još onih koji pamte kako su se konobari u ba-šti kafane „Borac“ (na Korzou, danas je tamo pasaž pre-ma Dafininoj zgradi), penjali na drveće da rasteruju vrap-ce, da im ovi ne bi rasterali goste.

Danas se mnogi pitaju — gde su nestali vrapci? Ima ih, ali mnogo manje i retko ih je videti. Šta se dogodilo sa vrapcima, pitali smo Ota Sekereša, predsednika Udruže-nja „Riparia“. Subotički ornitolozi, kaže, nisu se posebno bavili ovom temom, ali im je poznato da je generalno, u svetu, populacija ove ptičije vrste u opadanju.

Na području Subotice imamo dve vrste vrabaca — gradske, takozvane „pokućare“, i poljske, koji se razlikuju i po izgledu i po navikama. Gradski su maltene stanarice, skoro se ne sele, a poljski se kreću i lutaju, ali nisu prave selice. I jedni i drugi vidljivo — nestaju!

Ono što smo tražeći na guglu mogli da saznamo, zbog čega vrapci postaju retka ptica, jeste da gradske dživdža-ne satire — brza hrana, čiji otpaci su im najčešće na ras-polaganju i koja je puna masti, zbog čega strada košta-ni sistem vrapca i njegova reproduktivna sposobnost se umanjuje. To je u gradu, a što se tiče poljskih vrabaca, ne moramo o uzroku mnogo da nagađamo — razni pesticidi i sredstva za zaštitu bilja čine svoje! Što je manje vraba-ca, to je više insekata. Što je više insekata, to je više pr-skanja. Što je više prskanja...

Autor: Miodrag Radojčin

Foto + reč

Samo da ne zažalimo za vrapci-ma, kao što su zažalili u Kini, pa onda, kao u onoj televizijskoj se-riji, da umesto roda, čekamo vrapce da nam se vrate!

522. 1. 2021.201

Izmenom Zakona o vra-ćanju oduzete imovi-ne i obeštećenju, done-šena je uredba, da će se onima koji imaju potra-

živanja u vrednosti do 1000 evra, to i podeliti.

Međutim, Udruženje građana za povrat oduzete imovine i Mi-lan Uzelac kao njegov predsed-nik, zalažu se za to, da građani ne primaju obveznice, jer će one biti vrlo male vrednosti i dobija-će se na više godina.

-U Zakonu o vraćanju oduze-te imovine i obeštećenju, još ne postoji mogućnost, da se bivšim vlasnicima dodeli zemlja sličnog kvaliteta, ako se ne može vratiti ona, koju je vlasnik posedovao. U periodu nakon II Svetskog rata, zemlja je ovdašnjim vla-snicima oduzimana na više na-čina. Jedan deo oduzete zemlje je predat na korišćenje društve-nom sektoru i ta zemlja je pro-data. Zemlja koja je prodata pri-vatnicima je isparcelisana, ali od pre nekoliko godina se lakše vra-ća zemlja, kod koje je izvršena

komasacija.

U subotičkim katastarskim opštinama, komasacija nije iz-vršena, ona je rađena najviše u Banatu, malim delom u Čanta-viru, potom u istočnoj Bačkoj, u Somboru.

-Reč je o ukrupnjavanju malih površina i sređivanju vlasničkih odnosa. Problem je u Subotici, što je zemlja većim delom bila u društvenom, a ne u državnom sektoru, jer je društveni sektor deo zemlje prodao. Prema po-dacima Republičke direkcije za imovinu, koja evidentira samo državnu svojinu, a ne i onu koja je prodata privatnicima iz druš-tvenog sektora, ostalo je još sve-ga 6 posto zemlje, koja treba da se vrati, što je daleko od realnog.

Kako kaže Milan Uzelac, za bivše vlasnike opcije su da se vra-ti zemlja tamo gde je bila, ako to nije moguće da se vrati zemlja sličnog kvaliteta na drugom me-stu, ili da se vlasniku isplati real-na cena u obveznicama. Osnovni problem kod ovog zakona je, što nije predviđena naturalna supsti-tucija, a Subotica je u lošem polo-žaju, zbog toga što nije bilo koma-sacije, jer tamo gde je bilo koma-sacije, olakšali su vraćanje zemlje.

Država je u svrhu obeštećenja za imovinu, koja ne može da se

vrati u naturi, planirala 2,5 mili-jarde evra, međutim puna tr-

žišna cena obveznica danas bi bila 13, 6 milijardi evra, što znači, da će tako država

vratiti svega 15 odsto vredno-sti oduzete imovine i to na 12

godina. U Srbiji je ostalo preko 300 000 ha zemlje, a samo u Su-botici oko 10 000 ha državne ze-mlje koja se sada izdaje u zakup.

Prema pregledu vraćene ne-pokretne imovine po gradovi-ma i opštinama, od 22. decembra prošle godine u Subotici je vraće-no ukupno 190 objekata od čega

167 poslovnih prostora, 8 stano-va, i 15 zgrada. Što se tiče zemlji-šta, 1,3 ha je vraćenog neizgrađe-nog građevinskog zemljišta, 12 ha šumsko zemljište i 2.222 ha poljoprivrednog zemljišta. Ne-mamo tačne podatke ali verujem da je to 1/3 od onoga što se po-tražuje. Za razliku od Subotice u Somboru je vraćeno 4700 hek-tara, u Srbobranu 3535, u Senti 2450 itako dalje, kaže Milan Uze-lac. Samo u toku prošle godi-ne u Subotici je vraćeno ukupno 27 objekata, od toga 24 poslovna prostora i 3 zgrade, i 325 ha po-ljoprivrednog zemljišta.

-Prema izveštaju od 13. fe-bruara prošle godine, u opštini Subotica Komasirane su samo katastarske parcele na Paliću I

u Čantaviru, a prema centrali-zovanoj bazi komasiranih ka-tastarskih parcela, koje su vra-ćene ili predložene za vraćanje u Subotici, samo su 2 katastar-ske opštine, Palić i Čantavir. Od predloženih 4,3 ha za vra-ćanje za sada ništa nije vraće-no, a u Čantaviru je vraćeno 401 ha, dok je za vraćanje preosta-lo 108,8 ha.

Crkvama i verskim zajed-nica je vraćeno 28 000 ha, od toga Srpskoj pravoslavnoj crkvi 24.227, a svima ostalima 4.132 ha, s obrazlaženjem da je Pravoslav-na crkva podnela 3049 zahteva, a sve ostale crkve 1602 zahteva. Udruženje planira sastanak sa gradskim čelnicima u vezi daljih koraka i aktivnosti Udruženja.

Tek treći-na potraži-vanja vraće-na je vlasni-cima u Subo-tici, tvrde u Udruženju

Država je u svrhu obešte-ćenja za imo-vinu, koja ne može da se vrati u natu-ri, planirala 2,5 milijarde evra, među-tim puna tr-žišna cena ob-veznica danas bi bila 13, 6 milijardi evra

Aktuelno

Krajem 2020. godine, izmenjen je Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, a izmena se sastoji u tome što se produžava isplata obveznica za godinu dana. Ostalo je još svega 6 posto zemlje, prema podacima Republičke direkcije, koja treba da se vrati, što je daleko od realnog, kažu iz Udruženja, a u Subotici oko 10 000 ha državne zemlje koja se sada izdaje u zakup

Izmenjen Zakon o vraćanju i obeštećenju oduzete imovine

Vraćanje imovineVraćanje imovinena „dugom štapu“na „dugom štapu“

Autor: Nela Skenderović

Milan Uzelac

6 22. 1. 2021. 201

Mesna zajednica Že-lezničko naselje najbliža je grad-skom centru, a ima najviše komunal-

nih problema. Sada je to već jedan manje, jer je asfaltirana Hrastova ulica, a uz to još i obnovljena i proši-rena vodovodna mreža.

Dr Balint Pastor, Akoš Ujhelji, za-jedno sa zamenikom gradonačelnika Imre Kernom i predstavnicima Grada, u sredu, 20. januara, imali su susret sa građanima, a tom prilikom Balint Pa-stor je izjavio:

„U septembru smo završili tri inve-sticije, finansirane iz gradskih sredsta-va — parking u Čantaviru, ulicu Bori-sa Kidriča na Hajdukovu i Zmajevačku u Radanovci i tada smo rekli, da smo ostali dužni uraditi Hrastovu ulicu u Železničkom naselju. Sada smo ovde, i to je četvrta investicija, koja se ostva-rila iz prošlogodišnjeg budže-ta Grada, a bitna je za stanov-nike te ulice, ali i za čitavu mesnu zajednicu i kraj, jer će doći do bržeg, lakšeg saobra-ćaja, tako što će se rastereti-ti određene ulice. U pitanju je ulaganje od 11 miliona dinara, ali zajedno sa zamenom dotra-jalih vodovodnih cevi i proši-renju vodovodne mreže. Uku-pna vrednost četiri investici-je je 40 miliona dinara“, rekao je Balint Pastor i napomenuo, da Gradska uprava želi da se grad razvija ravnomerno i da treba uzeti u obzir očekivanja mesnih zajednica. On je tako-đe napomenuo, da se u odre-đenim ministarstvima Repu-blike Srbije vode razgovori o projektima vezanim za Subo-ticu. Jedan od njih je projekat „Gradovi u fokusu“, a u Mini-starstvu trgovine, reč je o pla-novima koji se odnose na Palić i vraćanje njegovog starog sja-ja, što je značajno za sve Subo-tičane i razvoj turizma.

Građani Hrastove ulice su zadovoljni, što su konačno do-bili asfalt čitavom dužinom. Mo-nika Mesaroš ovde stanuje 25 go-dina i kaže, da je neasfaltirani deo uli-ce dugo bio u blatu:

„Mi smo mesna zajednica najbliža

centru, iz našeg dvorišta vidi se Grad-ska kuća, i to što smo dobili asfalt, mnogo nam znači. Problem je bio i što

su oni koji su rušili kuće, dugo ulicu po-punjavali šutom, pa se taj deo puta podi-gao za više od pola metra i voda nam je ulazila u dvorišta i podrume“, rekla nam je Monika Mesaroš.

Ulica Jovana Du-čića, na Makovoj sedmici, prilično je udaljena od Grada i do nje mogu da dođu samo dobri pozna-vaoci ovog terena, a možda je i to bio ra-zlog, kažu građani, što ih do sada nije posetio nijedan po-litičar. Sada je pro-blem blata u Duči-ćevoj rešen, struga-nim asfaltom, što, kako je istakao Ba-lint Pastor, nije naj-primerenije rešenje za 21. vek, ali je do-bro, s obzirom na ekonomsku situaci-

ju i sredstva kojima Grad raspolaže:

„Mi od početka govorimo, da nova

gradska vlast rešava probleme Gra-đana i u udaljenim mesnim zajed-nicama. Ulica Jovana Dučića bila je

potpuno neprohodna, sa blatom do kolena, a na žalost postoji još dosta veliki broj takvih ulica, na teritoriji grada. Ovde smo problem rešili stru-ganim asfaltom, ali je to dovoljno, jer nije prometna ulica i nema mnogo saobraćaja. To je bilo moguće zahva-ljujući saradnji Grada sa JP „Putevi Srbije“, koje nam je ustupilo strugani asfalt, a Grad je snosio troškove po-stavljanja. U bliskoj prošlosti, na ovaj način sanirano je više desetina ulica, u deset mesnih zajednica i mi ćemo nastaviti sa ravnomernim poboljša-vanjem infrastrukture Grada, kako u gradu tako i u prigradskim delovima i u ovim teškim ekonomskim uslovi-ma“, rekao je prilikom obilaska ulice Balint Pastor.

Za građane, ovo je značajna pro-mena na bolje, što nam je posvedočio i Ištvan Rauš, koji je 30 godina čekao, da ulica Jovana Dučića izađe iz bla-ta, ali upozorava, da sada vozači malo više dodaju gas i da bi trebalo da po-vedu računa o bezbednosti pešaka i biciklista.

Grad

Ukupna vrednost četiri investicije je 40 miliona dinara

Završeni radovi u Hrastovoj i ulici Jovana Dučića

Dr Balint Pastor, narodni poslanik, predsednik Poslaničke grupe Saveza vojvođanskih Mađara i Akoš Ujhe-lji, narodni poslanik SVM, obišli su Železničko naselje i Makovu sedmicu i razgovarali sa građanima nakon završetka investicija iz budžeta za prošlu godinu, vredne 11 miliona dinara

Autor: Miodrag Radojčin

Zalaganja za ravnomeran razvoj Grada

Balint Pastor u Železničkom naselju: Hrastova ulica dobila je asfalt u čitavoj dužini

Monika Mesaroš: Asfaltiranjem puta rešeni su

i drugi problemi koje smo imali

Ulica Jovana Dučića urađena je struganim asfaltom: posle trideset godina građani više ne gaze blato

722. 1. 2021.201

Društvo

Naš Subotiča-nin Radomir Perin i njego-va supruga, žive u jednoj

kući, na dva sprata, a dve nedelje razgovarali onlajn. Kod korone, nema nikakvg pravila, to je bolest koja liči na ruski rulet. Pravilo je da se čuvate i nosite maske - poručuje Radomir Perin.

-Negde sam „zakačio“ tu neman, zvanu korona, a gde, ni danas ne znam, kad je već sve prošlo. Tražiti gene-zu, gde sam koronu pokupio, isto je kao tražiti iglu u pla-stu sena. Ova bolest je pod-mukla, uporno traži načine da se uvuče u telo, tamo gde će te najviše boleti. Kod prve visoke temperature, osetio sam da to više nisam ja, nije to moja životna energija. Naj-teže je kad shvatiš da nemaš kud i da moraš da se boriš sa bolešću, koja je promenila či-tav svet. Hvala Bogu, pobedio sam ovu napast - priča naš sagovornik.

Ovako svoju priču, kako sam preživeo koronavirus, započinje Raša Perin, naš sugrađanin, svetski pusto-lov i veliki zaljubljenik sa-fari — lova. Sve do izbija-nja ove pandemije, Raša Pe-rin je skoro 200 dana godiš-nje provodio u prirodi i divlji-ni, išao nekoliko puta u lov u Ameriku, Afriku i Kanadu, pa nije ni čudno, što mu je izo-lacija, zbog korona virusa teš-ko pala. Još kada su mu kra-jem prošle godine saopštili, da je pozitivan na virus, bio je baš razočaran, jer je usledi-la izolacija.

-Kao i u divljini, tako kad te napadne i neka bolest, naj-važnije je ostati priseban i po-bediti strah - nastavlja priču Perin. Imao sam često bliske susrete „oči u oči“, sa velikim zverima u divljini, ali me ova

„nevidljiva neman“ korona, dosta uplašila. Počelo je be-zazleno. Posle jednog skoro celodnevnog safari lova, fo-toaparatom na ždralove, u Kapetanskom ritu, probudio sam je ujutro sa povišenom temperaturom, ali ništa alar-mantno. Sledećeg dana dobi-jem tešku glavobolju, jutar-nju temperatru preko 37 ste-peni, pa se preko dana po-vuče, ponovo se noću vrati i tako u krug. Osetio sam te-žak umor i sve me nešto vu-klo u krevet. Kao i mnogi drugi, mislio sam da je u pi-tanju neki grip. Ukus i miris, ne da sam izgubio, nego se duplo više povećao. I to me

je i zavaralo, dok sam okle-vao sa pregledom. Brat Jovan me je naterao da se javim le-karu. Hvala brate! Dok sam išao na pregled u Kumičićevu COVID ambulantu, sve sam

ponavljao, ma ja nisam bole-stan, uhvatila me je parano-ja. Što imam visoku tempera-turu, za to mislim ima hiljadu drugih razgola, ne mora biti korona. Kad sam otišao po rezultate dočekao me je „hla-dan tuš“. Bio sam pozitivan, ali na moju sreću bez upale pluća -priseća se Raša.

Tako se Raša Perin, vlasnik mnogih evropskih lovačkih trofeja i jedan od najboljih srpskih safari — fotorepor-tera, našao u izolaciji, izme-đu četiri zida. Dok se njegovo telo u karantinu borilo sa vi-rusom, Raši je glavna preoku-pacija bila, kako ostati men-talno zdrav.

-Boraveći u divljini, če-sto sam se susretao sa ozbilj-nim nevoljama, zbog pogreš-nog poteza ili koraka u priro-di, koji me je mogao košta-ti život,- kaž Perin. -Kada se

nađeš u nevolji, najvažnije je ostati priseban i bez stra-ha. Panika i strah je najveći neprijatelj čoveka. To mi je i pomoglo, da pobedim koro-na virus. Tokom dve sedmi-ce, groznice, drhtavice i bo-lova, najvažnije mi je bilo, da bolest ne prenesem famili-ji. Žena i ja živeli smo u jed-noj kući, ali odvojeno na dva sprata, a deca su nam sva-kodnevno donosila kuvanu hranu i ostavljala na balko-nu. Razgovarali smo onlajn i jedni drugima davali podrš-ku. Na sreću, moj oblik ko-rona virusa se nije proširio na pluća, kao što je bio slučaj sa mnogima, koji su završili u bolnici i na respiratoru. To-kom karantina i bolesti preko društvenih mreža, čuo sam se sa stotinama ljudi. Kad mi je bilo najteže, dali su mi ve-liku podršku. Sva ta pozitivna

energija od ljudi i njihove že-lje za ozdravljenje, pomogle su mi da pobedim koronu, govori o svom iskustvu Raša.

Njegova poruka za sve one, koji misle da je korona-virus šala je kratka i jasna.

-Ovo je ljudi ozbiljna bo-lest. Neko nema nikakve simptome, neko lakše, neko najteže, neko ne preživi. Ko-rona je kao ruski rulet - sva-ki ishod je moguć. I svako-me, sve može da se dogodi. Na žalost, kod korone nema nikakvog pravila. Pravilo je da se čuvamo, nosimo ma-ske Zato budite oprezni, de-lujte na vreme i ne stavljaj-te život na kocku. Ne slu-šajte zlonamerne ljude, koji tvrdi da ovaj virus ne posto-ji. Slušajte nauku i stručnja-ke i obavezno se vakcinišite. To je jedini lek, da se pobedi ova bolest.

NE IGRAJTE RUSKI RULET, SA KORONA VIRUSOM

Najteže je kad shvatiš, da nemaš kud i da se moraš boriti sa bo-lešću koja je promenila čitav svet. Kao i u divljini, najvažnije je ostati priseban i pobediti strah

Kako je Raša Perin, naš poznati safari lovac fotoaparatom i kamerom, preživeo koronu

Korona uništila lovni turizamZbog korone, Srbija je ostala bez značajnih prihoda

od lovnog turizma. Godišnja zarada, od lova inostranih turista, bila je preko 10 miliona evra, a prošle godine jedva jedan milion, deset puta manje.

-Virus je i u ovoj oblasti napravio velike štete- kaže Raša Perin, lovac. I subotičko lovstvo, ostalo je bez značajnih prihoda i udruženja se sada isključivo finasi-raju od članarine.

Pomoć LaniRaša Perin, sa svojim prijateljima Predragom Kosinim

i Predragom Mastilovićem, ljubiteljima safari lova, orga-nizovali su nedavno humanitarnu prodajnu izložbu svojih fotografija, u srednjovekovnoj tvrđavi Ram na Dunavu.

Celokupan iznos prikupljenih sredstava od 400.000 dinara, trojica zaljubljenika prirode uplatili su za lečenje jednoipogodišnje bebe Lane Jovanović, koja boluje od retke bolesti mišićne atrofije.

Autor: Milutin Mitrić

8 22. 1. 2021. 201

Kultura

Jedinu želju koju Andrea Mudrinić nakon nesre-će, kada je ostala nepo-kretna od grudi ka do-njem delu tela, nepresta-

no jača, jeste da ponovo prohoda i vrati se normalnom životu. Nakon brojnih operacija i vežbi, Andrei se ukazala nova šansa, operacija na klinici “Verita Neuro” na Tajlan-du, za koju je potrebno 9,5 milio-na dinara.

- Za tu operaciju saznala sam od Marine Minić iz Koteža, koja je, usled nesreće, takođe ostala ne-pokretna, ali zahvaljujući toj ope-raciji Marina ponovo hoda. U Kli-nici na Tajlandu, dobila sam pozi-tivno mišljenje, da moj problem može da se reši ugradnjom apara-ta u kičmu pomoću kojeg se šalju impulsi na povređeni deo i tako omogućava hod — priča nam An-drea Mudrić.

Kako je navela, aparat koji se ugrađuje u toj operaciji je od ti-tanijuma i sadrži silikonsku žicu, koja ulazi u kičmenu moždinu i povezuje pokidane nerve, te tako šalje impulse.

- Uz aparat se dobija i mali upravljač, nešto kao daljinski, koji sadrži programe prilagođene mo-jim potrebama, da mogu da sed-nem, da podignem levu ili desnu nogu, a jednog dana i da se penjem uz stepenice. Sve to se radi tokom rehabilitacije, koja bi trebalo da traje mesec dana, jer telo mora da se navikne i da sa mozgom funkci-oniše kao jedno, da kad zamislim da hoću da podignem levu nogu, to mogu i da uradim. Takođe do-bijam i tri doze matičnih ćelija čiji donatori se poklapaju sa mojom krvnom grupom, kako bi se jed-nog dana možda vratio i osećaj u nogama — kaže Andrea.

Podsetimo, iako je od 2015. go-dine ostala nepokretna, Andrea se svo vreme borila, a sve ove godi-ne pokušavala je da pronađe način da ponovo stane na noge i vrati se svojim ćerkama.

Operacija i ugradnja aparata na

Klinici na Tajlandu planirana je za maj ove godine, do kada treba da se prikupi ceo iznos. Svi koji žele da pomognu Andrei da sakupi ne-ophodna novčana sredstva i ode na planiranu operaciju, mogu to da učine slanjem SMS poruke 226 na broj 3030.

Uplate se mogu izvršiti i na račune Fondacije “Budi human — Aleksandar Šapić”. : Dinar-ski račun: 160-458748-68. De-vizni račun: 00-540-0001804.2 IBAN:RS35160005400001804297 SWIFT/BIC: DBDBRSBG

Naša sugrađanka Andrea Mudrić čeka novu šansu, da prohoda

Operacija na Tajlandu, Andrei bi vratila hod

Naša sugrađanka Andrea Mudrić, već šestu godi-nu nakon teške saobraćajne nesreće koju je doži-vela, muku muči i vodi borbu sa životom, kako bi opet stala na noge

Autor: A. Šiška

Svetosavska nedelja je kulturno-du-hovna manifestacija, koju organizuje Srpski kulturni centar ”Sveti Sava” već 29 godina . Ove godine, od 21. do 26. januara biće održano pet programskih manifestacija, koje će predstaviti knji-ževne i duhovne domete u našoj kul-turi, od predstavljanja časopisa Luča, izložbe slika „Kodovi Danila Vuksano-vića” i književnoj večeri sa Lukom MI-četom, autorom dela „Zaveštanje Sve-tog Save”.

Za razliku od ranijih godina, kada je Svetosavska nedelja trajala sedam dana, ovogodišnji svetosavski pro-gram, po strukturi i obimu je prilago-đen trenutnim epidemiološkim uslo-vima koji su propisani za održavanje kulturnih događaja.

Svi najavljeni programi počinju u 18. časova osim osvećenja kolača i žita, 26. januara, uoči Savindana, zakazano je za 19. časova

U svečanoj sali Zadužbine Dušana Radića biće 30 mesta za sedenje, pa su iz SKC uputili poziv zainteresova-nima, koji žele da prisustvuju progra-mima, potvrde dolazak na broj telefo-na 024/601-833, svakim radnim radom od 8. do 14. časova. Najavljenu izlož-bu slika će posetioci moći da pogleda-ju od 21. januara, do kraja marta mese-ca, svakim radnim danom od 10. do 14. časova. Sve programe, zainteresovani

će moći da pogledaju na youtube ka-nalu Srpskog kulturnog centra „Sve-ti Sava”, danima u kojima su zakazani, ali od 20.00 časova.

Svečano otvaranje Svetosavske ne-delje organizovano je sinoć, 21. janua-ra, a upriličeno je izložbom slika, slika-ra Danila Vuksanovića, „Kodovi Danila Vuksanoviaća”

Večeras, 22. januara, od 18 sati biće predstavljen časopis „Luča”, a u sveča-noj sali SKC-a govoriće članovi ured-ništva , urednik Mile Tasić,

David Kecman Dako i dr Stojan Berber.

U subotu, 23. januar 2021. u 18. ča-sova je književno veče, a gost je Luka MIčeta, autor dela „Zaveštanje Svetog Save”.U ponedeljak, 25. januar 2021. u 18.00 časova zakazana je Duhov-na tribina, „Srpski kluturni i ekonom-ski obrazac u Karlovačkoj Mitropoliji”.Gost tribine je Miroslav Ilić, pomoć-nik pokrajinskog sekretara za kultu-ru, javno informisanje i odnose sa ver-skim zajednicama.

Završnica Svetosavske nedelje je u utorak, 26. januara, u 19. časova, kada će povodom slave Sveti Sava biti prire-đeno i osveštavanje kolača i žita, uoči Savindana, u SKC-u, uz sve preporuče-ne mere.

Sve programe, zainteresovani će moći da pogledaju na youtube kana-lu Srpskog kulturnog centra „Sveti Sava”, od 20. časova

Svetosavska nedelja u SKC-u: bogat duhovni i kulturni program, od 21-do 26. januara

Mičetino „Zaveštanje Svetog Save” i „Luča”

Srpski kulturni centar ”Sveti Sava” već 29 godina obe-ležava Svetosavsku nedelju, a ove godine, od 21. do 26. januara, biće održano pet programskih manifestacija, koje će predstaviti književne i duhovne domete u našoj kulturi, od časopisa Luča, izložbe slika „Kodovi Dani-la Vuksanovića” i književne večeri sa Lukom Mičetom, autorom dela „Zaveštanje Svetog Save”

Autor: Nada H. Karanović

922. 1. 2021.201

Intervju

Devojka sa anđeoskim gla-som - Mirna Radulović, osvojila je Srbiju svojim pe-vanjem i trijumfom u mu-zičkom show programu

„Prvi glas Srbije“ u januaru 2013. godine. Tokom prethodnih godina, Mirna je us-pela i da nas predstavi na Evrosongu, ali i da nas nekoliko puta obraduje nastupom u svom rodnom gradu. Kako Mirna vidi svoj uspeh sa ove vremenske distance i šta planira u budućnosti, govorila je ek-skluzivno za Nove subotičke novine.

Kako su izgledali tvoji počeci? Kada si počela da se baviš pevanjem i gde?

-U osnovnoj školi sam pevala na „Mini tini“, nastupala sa sestrom bliznakinjom Nerom i to je moj početak. Nakon toga, u nižoj muzičkoj školi svirala sam violinu, upisala i Srednju muzičku školu, gde su naši profesori pravili „workshop“, u okviru kojeg su formirali muzičke bendove, a uče-nici su se prijavljivali u te radionice, da svi-raju ili pevaju na završnom nastupu. Ja sam se prijavila za pevanje, jer sam smatrala da to umem, a profesori su bili zadovoljni mo-jim pevanjem, ocenili da sam izuzetno ta-lentovana za pevanje i da to može biti moj poziv, pa sam se okrenula časovima peva-nja i daljem školovanju.

Šta te je vodilo, dalje, na putu do „Pr-vog glasa Srbije“?

-Naša Subotica nije veliki grad i ovde se brzo sazna za ta-lentovane učenike, pa tako su i pojedi-ni ljudi čuli za mene i za moj vokal. Ubr-zo, moj sada već biv-ši kolega Bojan Bo-jić, koji je tada do-šao iz Praga, po-tom Armand Mesa-roš i Goran Eveto-vić i ja oformili smo bend i krenuli da ra-dimo i nastupamo uglavnom sa reper-toarom stranih „co-ver“ pesama. Tako je nastao bend „Girl between maniacs“ i počeli smo da radi-mo u Subotici, u ba-šti „Stare picerije“, a potom i širom Sr-bije i u inostranstvu.

Tada sam već bila si-gurna, da ću se baviti ovim pozivom, da ću biti pevačica, da sle-dim naredni korak. Zato sam odlučila da se prijavim u emisi-ju „Prvi glas Srbije“, gde sam početkom 2013. godine i trijum-fovala. Zanimljivo je, da sam se prijavila i godinu pre toga, ali sam zbog zdravstve-nih problema otkaza-la učešće, a te godine je zasluženo pobedio Davor Jovanović.

Prošlo je osam godina, od tvog tri-jumfa u „Prvom gla-su Srbije“, kako ti danas gledaš na svoj veliki uspeh?

- Gledam i dalje po-nosno na taj uspeh i što sam ga postigla svojim radom i talen-tom. I dalje sam sreć-na zbog svega, jer je to mene vinulo u svet poznatih i to mi je donelo dosta posla, naravno i usavršavanja. Nakon toga, došla je i Evrovizija, gde sam takođe nastupala, tako da kada pogledam iza sebe, imam razloga da budem zadovoljna. Sve se dogodilo iz nekog razloga, iz rada i uporno-sti ali i talenta. Želim da i dalje radim na sebi, da gradim karijeru i da valorizujem taj us-peh. Verujem da me lepe stvari čekaju u ži-votu, a „Prvi glas Srbije“ mi je otvorio jedan novi put, kojim srećno gradim dalje karijeru.

Na Evroviziji si predstavljala Srbiju sa svojim koleginacama Sarom Jovanović i Nevenom Božović, u okviru grupe „Moje tri“. Kako danas gledaš na tu 2013. godi-nu, na još jedan izazov koji si pobedila?

-Meni je oduvek bio san, da Srbiju pred-stavljam na Evroviziji, sećam se da sam kao mala sa bakom stalno pratila dečiju Evrovi-ziju i da sam govorila da i ja želim da pred-stavljam svoju zemlju, na takvoj, velikoj sceni. Čvrsto sam verovala u to i na kraju sam to i ostvarila, nakon pobede u „Prvom glasu Srbije“, zajedno sa Sarom i Nevenom sam nastupila na Beoviziji, gde smo pobe-dile i otišle smo na Evroviziju. Sve se brzo i spontano desilo i za to je zaslužan „Prvi glas Srbije“, jer da nije bilo te pobede, ja ne bi ostvarila svoju želju, da Srbiju predsta-vim na međunarodnoj sceni.

Korona je uticala na smanjenje posla, ali nedavno smo uživali u tvom nastupu, u okviru koncerta Subotičkog simfonij-skog orkestra. Gde te možemo čuti, kada ova pošast prođe?

-Poslednjih nekoliko godina radim sa bendom iz Beograda, zabave i svadbe, ne radimo nastupe po klubovima. U Suboti-ci nastupam, uglavnom kada je moja se-stra Nera tu, za našu dušu. Takođe, radim sa Subotičkim simfonijskim orkestrom i sa Zrenjaninskom filharmonijom, to su uglavnom veličanstveni božićno-novo-godišnji koncerti, ali i pojedini nastupi. Korona je značajno smanjila obim posla u 2020. godini, to je već svima jasno, ali eto, sve slobodno vreme koristim da ra-dim na sebi, a nadam se da će nova godi-na doneti svima bolje i da će se sve vrati-ti na staro.

Na kraju, šta Mirna planira u budućnosti?

-S obzirom da sam se posle takmičenja povukla sa scene iz svojih privatnih i ličnih razloga, smatram da mi je krajnje vreme da se pozabavim svojom karijerom, da se vra-tim na scenu. Razmišljam o novim pesma-ma, pa kada prođe ova situacija i da krenem ponovo jednom uzlaznom linijom u svojoj karijeri.

Mirna Radulović, otvoreno o svojim počecima i uspesima

Ispunila sam svoje snove, ponosna sam na sve što sam postigla, okrećem se vrednim projektima, koji grade karijeru

Devojka anđeoskog glasa, osvojila Srbiju

Autor: Bojan Nikolić

20. januara 2013. godine Mirna je tri-jumfovala u „Prvom gla-su Srbije“. Iste godine je sa Sarom Jo-vanović i Ne-venom Božo-vić predstav-ljala Srbiju na Evrosongu u Švedskoj sa pesmom „Ljubav je svuda“.

10 22. 1. 2021. 201

Društvo

Jedna od najvećih akcija koju su Subotičanke organizova-le i obezbedile veliku koli-činu namirnica, počela je u subotu 16. januara istova-

rom i pakovanjem, a završena je u nedelju podelom paketa.

Saradnja „Obrok za porodicu Subo-tica“ i „Banke hrane“ ostvarena je uz pomoć zajedničkog prijatelja, ratnog veterana.

- Banka hrane je nudila pomoć orga-nizacijama koje se bave humanitarnim radom. Javila sam se i predočila šta ra-dimo, a zatim smo dobili potvrdu, da će nam donirati pakete za 400 porodi-ca. Uz pomoć Gradske uprave rešen je transport iz Beograda do Subotice. Sti-glo je brašno, ulje, šećer, pasulj, pirinač, paštete, tunjevine, mesni naresci, kečap, više vrsta keksa i džem. Stiglo je i oko 2.000 zaštitnih maski. Doniraćemo ih Domu za bolesnu decu „Kolevka“ i Op-štoj bolnici — kaže Dana Radomirović, jedna od administratorki „Fejsbuk“ gru-pe „Obrok za porodicu“ koja više od go-dinu dana obezbeđuje obroke i pomoć porodicama koje su u teškoj situaciji.

Prema rečima Tijane Mijović u ak-ciji pakovanja hrane učestvovalo je 15 volontera.

- Trenutno brinemo o 250 porodi-ca, međutim, zbog velike donacije smo prihvatili nove porodice kojima ćemo pomoći.

Akcija je održana prema svim pre-porukama zaštite od korone virusa, a na punkt, po pakete došli su samohra-ni roditelji, roditelji dece sa metnjama u razvoju, i drugi ugroženi Subotičani, dok su deo paketa volonteri odneli na adrese onih koji nisu bili u mogućno-sti da dođu. Prema rečima Josipe Ron-čević organizovana je primopredaja u okolnim selima, Žedniku, Đurđinu, Ta-vankutu i širom grada.

Podsetimo, „Obrok za porodicu“ od kraja decembra 2019. godine na „Fejsbuku“ povezuje porodice kojima je potrebna pomoć i one koje hoće da im pomognu. Grupa je osnovana sa ci-ljem, da svaki sugrađanin svakog dana ima obrok, međutim, zbog velike po-trebe građana i za drugim osnovnim potrepštinama, tri žene, Dana Rado-mirović, Tijana Mijović i Josipa Ronče-vić, i pored svih poteškoća i epidemije, uspele su mnogo više. Zahvaljujući nji-ma, pojedinci su dobili i bolje uslove za život, izgradile su samohranoj maj-ci kupatilo, a ono što oduševljava sve, je što pred preprekama ne zastaju, već se za svakog gladnog i bolesnog čoveka ili dete bore kao da je njihovo.

U Opštoj bolnici Suboti-ca, su za sve vreme tra-janja trećeg pika epide-mije covida19, tokom novembra i decembra

prošle godine i januara ove, zdrav-stveni radnici su radili pod poseb-nim režimom.

To je podrazumevalo dve celine, “crvenu covid zonu” u kojima se obav-ljala trijaža, prijem, dijagnostika i leče-nje pacijenata sa sumnjom na covid19 infekciju i „zelenu zonu” gde se obav-ljala dijagnostika, nega i lečenje non-Covid pacijenata, (bez sumnje na in-fekciju), a koji su tada zahtevali hit-no zbrinjavanje, zbog svog zdravstve-nog stanja.

- Zbog velikog broja hospitalizova-nih pacijenata sa teškom i srednje teš-kom kliničkom slikom, koji su zahte-vali kiseoničku potporu, Opšta bol-nica otvorila je nekoliko organizaci-onih Covid jedinica, koje su funkcio-nisale kao jedna celina: Odeljenje za

infektivne bolesti, Covid 1, Covid 2, Covid 3 Odeljenje, Covid Jedinica in-tenzivnog lečenja, Covid akušersko Odeljenje, Covid pedijatrijsko Odelje-nje. Nakon pada broja novozaraženih u populaciji, kao i opadanja broja Co-vid pacijenata, koji su zahtevali bolnič-ko lečenje, privremeno se planira ga-šenje dva Covid Odeljenja. U skladu sa aktuelnom situacijom, u bolnici su blagovremeno obavljene sve pripreme za prelazak ova dva odeljenje u “redo-van režim rada”. Prema preporukama, obavljene su dezinfekcija i prelazak tzv. Covid u Ne-covid odeljenja, oso-blje koje prelazi na rad u zelenu zonu je testirano PCR testom, prema važe-ćem protokolu. Osoblje koje je tokom ova tri meseca radilo u Covid sistemu, imaće zasluženi kratak predah (od-mor) od nekoliko dana — rekla je za naš list mr sc.med.Branka Milisavlje-vić, pomoćnik direktora za operativna pitanja i organizaciju u subotičkoj Op-štoj bolnici.

Humanost na delu - iz Beograda

Pet tona hrane, za 400 subotičkih porodica

Zahvaljajući humanitarnoj organizaciji „Banka hra-ne Beograd“ i grupi „Obrok za porodicu Subotica“, čak pet tona namirnica raspoređeno je u 400 socijalno ugroženih subotičkih porodica.

Zbog manjeg broja zaraženih,

U planu “gašenje” dva kovid odelenja

U Opštoj bolnici Subotica tokom decembra i prve polo-vine januara hospitalizovano 739 covid pacijenata

Autor: V.K.B.

Grupa „Obrok za porodicu“ od decembra 2019. godine, na „Fejsbuku“ povezuje porodi-ce kojima je potrebna pomoć sa donatorima, da bi svaki čo-vek, svakog dana imao obrok

Vakcinacija zdravstve-nih radnika prioritet

Opšta bolnica Subotica je, na-kon dobijanja prvih doza Fajzero-vih vakcina, počela da vakciniše svoje zaposlene. U Upravi bolni-ce kažu, da je vakcinacija zdrav-stvenih radnika započeta pret-hodne nedelje, a da se obavlja prema utvrđenim prioritetima. Do sada je, zaključno sa 18. janua-rom, u subotičkoj bolnici vakcini-sano 149 zdravstvenih radnika.

Autor: A. Šiška

Autor: A. Šiška

dr Branka Milisavljević

U nedelju 17. januara u Subotici održana je Skupština ogranka Save-za književnika u otadžbini i rasejanju “SKOR” Subotica

Za predsednika je ponovo izabran Jasmin R. Ademović, za potpredsedni-cu Ivana Papeš Bogosavljev, a zameni-ka predsednika Marjan Vig.

“SKOR” Subotica odlučio je da

primi i dve nove članice, a i dalje će ak-tivno organizovati književno - muzič-ke skupove, humanitarne akcije, poet-ske večeri kao i druge manifestacije. U minuloj godini, uspešno je organizo-vao nekoliko humanitarnih akcija.

U Skupštini SKOR-a su pesnici : Ra-mit Ademović Ljubinjec, Ratko Rale Belić i Ilija Sanski Klepić, a održana je uz poštovanje svih propisanih epide-mioloških mera.

SKOR” Subotica održao Skupštinu ogranka

Predsednik ponovoJasmin R. Ademović

Foto: subotica.comFoto: subotica.com

1122. 1. 2021.201

Za vlasnike 100 kvadratnih metara individualnog stambenog prostora poskupljenje će iznositi 194 dinara mesečno, a u stambenim zgradama sa 5,63 dinara po kvadratu na 7,33 dinara, odnosno 170 dinara mesečno.

Društvo

Rast cena, pre sve-ga pojedinih ko-munalnih uslu-ga od 1. februa-ra, a zatim i stru-

je, televizijske pretplate i još dosta toga u manjem ili ve-ćem procentu, nameće pi-tanje kako će se to odrazi-ti na džep potrošača i koliko će umanjiti efekat povećanja plata i penzija?

Kada prođu svi praznici i januar se otegne kao “glad-na godina”, većina se posle praznične trpeze, opuštanja i razmenjenih poklona i lepih želja sa najbližima, suoči sa problemom kako finansijski “zakrpiti” tradicionalno “naj-duži mesec u godini”? Na po-četku 2021. godine, proseč-ni građanin-potrošač-zapo-sleni-penzioner, suočava se sa vrstom “štapa i šargarepe” — s jedne strane su obećanja o povećanju zarada i penzi-ja, a s druge, pet komunalnih preduzeća u Subotici poveća-va cene od 1. februara proseč-no 30 odsto, od istog datuma

poskupeće struja i TV pret-plata, da se zadržimo na ono-me što je evidentno i u foku-su javnosti.

Subotičani su najosetljiviji na to što gore idu voda i sme-će, jer, kao i decenijama una-zad, imaju mantru kako “pi-jemo najskuplju vodu u Srbi-ji” i da nas smeće košta “više nego što vredi”. Koliko je to tačno?

Poslužićemo se podacima KOMDELA, Poslovnog udru-ženja komunalnih preduze-ća sa sedištem u Beogradu, i tabelom cena od septem-bra 2019. godine. Subotička voda poslednji put je posku-pela 2018., i to na 123,20 dina-

ra po kubnom metru. Već na letimičan pregled na toj tabe-li “iskaču” Beočin, sa 65 dina-ra po kubiku, Loznica 63,86, Vrbas 62,76 i tako dalje — bez PDV od 10 odsto. Najni-ža je između 35 i 36 dinara. Subotica se sa sadašnjom ce-nom, u kategoriji čiste vode, tu nalazi sa 51,70 dinara, da-kle nije najskuplja. Ono što je “dograđuje” jeste odvođe-nje otpadnih voda od 33 dina-ra po kubnom metru i preči-šćavanje iste sa 38,50 dinara. Po novoj ceni od 1. februara to će biti 155,61 dinara sa od-vođenjem i prečišćavanjem. KOMDEL je još 2019. proce-nio da bi cene trebalo pove-ćati 25-30 odsto da bi se eli-minisali deficiti i gubici.

Prema tome, što se tiče čiste vode, nismo (bili) ni

najskuplji, ni najjeftiniji. Do-datni trošak biće to što će naknada za pogonsku spre-mnost, koju Subotica plaća

od 2011. godine, od 1. febru-ara skočiti sa 96 na 124 dina-ra po obračunskom mestu. To što nas razlikuje od drugih je-ste i da je cena vode za doma-ćinstva i poslovne potrošače izjednačena, dok je odnos u ostalim mestima najčešće 1:2. Ali, to je prihvaćeno kao oba-veza još prilikom preuzima-nja kredita za rekonstrukci-ju prečistača, sa rokom da se sprovede do 2012. godine, pa je odlagano sve do 2018.

Osim već ranije rečenog da Subotica, za razliku od veći-ne gradova, ima zaokružen sistem, od prerade vode za piće (sada je završena i “fa-brika vode” na Vodozahva-tu II), do odvođenja i preči-šćavanja, i da kvalitetna pit-ka voda i zaštita životne sre-dine imaju svoju cenu, u JKP

“Vodovod i kanalizacija” na-stalu situaciju i nove cene ne žele da komentarišu pre nego što Skupština grada ne usvo-ji njihov program za ovu go-dinu. U svakom slučaju, te-ret otplate kredita od ove do 2024. pada na “Vodovod” i to će, nezvanično, biti oko 1,7 miliona evra godišnje. Tako-đe nezvanično, kredit nije je-dini uzrok poskupljenja, već i nedostatak sredstava za odr-žavanje sistema, a vrlo često i havarijskog održavanja. Pro-sečan račun za vodu, kalkuli-še se, sada će biti za 200-250 dinara veći.

Što se tiče cene odvoženja kućnog smeća, ona je u Subo-tici sada 4,66 dinara po kva-dratnom metru stambene po-vršine, a prema KOMDEL-u, 2019. u Bačkoj Palanci bila je 7,49 dinara, Ivanjici 9,90, Be-ogradu 4,66 — isto koliko i u Subotici (nova cena za Beo-grad sada je nešto veća od su-botičke i iznosi 6,60 dinara), Lazarevcu 10 dinara, Obre-novcu 8,50 i tako dalje. Sa-kupljanje, odvoženje i depo-novanje komunalnog otpa-da iz individualnih objekata, za koji dan koštaće Suboti-čane 6,06 dinara, i opet, evi-dentno, neće biti „najskuplji” niti među najskupljima.

Koliko će nam sve to “uta-njiti” kućni budžet — svako može da izračuna.

Da li je januar “najduži mesec”, ili će ga i nadmašiti februar?

Koliko će zimu „zalediti”i poskupljenja?

Rast cena, pre svega pojedinih komunalnih usluga od 1. februara, a zatim i struje, televizijske pretplate i još dosta toga u manjem ili većem procentu građana, nameće pitanje kako će se to odraziti na džep potrošača i koliko će umanjiti efekat povećanja plata i penzija?

Autor: Miodrag Radojčin

Januar — najduži mesec?

Primopredaja radova na “Vodozahvatu II” izvršena 15. decembra znači da će od početka leta voda u čitavom

distributivnom sistemu biti jednakog kvaliteta

Na “Vodozahvatu II” potpisano je preuzimanje “fabrike vode” od izvođača radova

12 22. 1. 2021. 201

U Subotici se iz dana u dan smanju-je broj aktivno obolelih, ali se situ-acija i dalje ocenjuje kao vanredna, kažu u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.

- Trenutno, zaključno sa 18. januarom imamo 691 aktivno obolelu osobu, od korona virusa u Subotici, a na nivou Severnobačkog okruga 868. Do pre samo mesec dana, imali smo čak i do tri hiljade aktivno obolelih lica, što ukazuje da se broj zaraženih sma-njuje. Od početka epidemije u Subotici je od koro-na virusa obolelo 5.231 osoba, a u SBO 6.363. U ne-delju, 17. januara, bilo je 14 novootkrivenih pozitiv-nih lica na covid19, a bilo je dana kada je taj broj na dnevnom nivou bio i do 200. Sve ovo ukazuje da broj obolelih opada, što znači da ljudi nose maske, i štite se na pravilan način, ali i da su brojke obolelih i da-lje nezadovoljavajuće — kaže dr Nebojša Bohucki,

epidemiolog u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.Od 5. januara, od kada se sprovodi vakcinacija Faj-

zer vakcinom, u subotičkom ZZJZ podsećaju da su se prvo vakcinisali zdravstveni radnici u covid si-stemu i korisnici u Gerontološkom centru Suboti-ca. Nakon toga vakcinacija je nastavljena u privat-nim domovima za stare. Dr Bohucki ističe da nisu prijavljene nikakve kontraindikacije primljene Faj-zer vakcine.

- S obzirom da smo i mi u Zavodu vakcinisani, nisu primećene nikakve kontraindikacije, nakon prima-nja Fajzer vakcine. Osetite ubod, i eventualno ma-nju bolnost na mestu aplikovanja vakcine, ređe ma-nji otok, uostalom kao i kod primanja vakcine protiv sezonskog gripa — objašnjava dr Bohucki.

Do sada je Fajzer vakcinom vakcinisano 670 ljudi u Severnobačkom Okrugu, a subotički Zavod za jav-no zdravlje svakog utorka dobija novi kontigent, za sada samo Fajzer vakcina.

Osam osoba pokušalo da izvrši suicid u vreme prazni-ka, kažu na odelenju psihija-trije u Opštoj bolnici Subotica

Kako je zbog nepovolj-ne epidemiološke situaci-je, odelenje neuropsihija-trije pretvoreno da funk-cioniše u sklopu kovid dela bolnice, sugrađani koji su tokom praznika pokušali sebi da oduzmu život, naj-pre su zbrinuti na Hitnom prijemu, a potom na Ode-lenju neuropsihijatrije Op-šte bolnice u Somboru.

- Za vreme praznika, za-ključno sa 15. januarom, imali smo osam osoba koje su pokušale da sebi oduz-mu život. Uglavnom se radi o licima srednjih go-dina , a najveći broj slu-čajeva je pokušao suicid

trovanjem lekovima. “Kap u čaši” bilo je povećanje njihove neuroze, napetosti i anksioznosti, te je doš-lo do smanjenja mogućno-sti korišćenja mehanizama za rešavanje konfliktnih si-tuacija, pre svega porodič-nih, i to je uglavnom bio okidač kod svih slučajeva — kaže dr Zoltan Šagi, na-čelnik odelenja neuropsi-hijatrije u subotičkoj Op-štoj bolnici.

Dr Šagi podseća, da pra-znici, koji se vezuju za tre-nutke zajedništva, radosti i darivanja, za osobe koje su same ili su nedavno iz-gubile voljenu osobu, inače mogu biti izuzetno teški.

- Dodatno za neuroze i napita stanja, doprinela je i tekuća situacija vezana za epidemiju korona virusom,

jer mnogi ljudi nisu mogli da otputuju, vide svoje bli-žnje i daljnje rođake, i slič-no — objašnjava dr Šagi.

U istom periodu proš-le godine, na odelenju ne-uropsihijatrije subotičke bolnice, zbrinute su dve osobe zbog pokušaja suici-da i sedam osoba zbog pre-komerne alkoholisanosti, tvrde u subotičkoj bolnici.

Zdravstvo

Korišćenje maski i poštovanje proti-vepidemijskih mera je kako kaže dr Bohucki, doprineo i smanjenju broja slučajeva sezonskog gripa koji nije ni detektovan, kao i generalno svih akutno -respiratornih infekcija.

Broj aktivno obolelih od covida19 se smanjuje, ali je situacija i dalje vanredna

Do sada u SBO vakcinisano 670 ljudiOd početka epidemije u Subotici je od korona virusa obolelo 5.231 osoba, a u SBO 6.363. Trenutno, zaključno sa 18. januarom imamo 691 aktiv-no obolelu osobu, od korona virusa u Subotici, a na nivou Severnobačkog okruga 868, kažu u ZZJZ

Autor: A.Šiška

Autor: A.Šiška

Za vreme praznika osam osoba pokušalo da izvrši samoubistvo

Najviše pokušaja trovanja lekovima

Sugrađani koji su, tokom praznika, pokušali sebi da oduzmu život, najpre su zbrinuti na Hitnom prijemu, a potom na Odelenju neuropsihijatrije Opšte bolni-ce u Somboru

dr Nebojša Bohucki

Obeležavanje Evropske nedelje prevencije raka grlića materice

U Srbiji umrlo 427 ženaEvropska nedelja prevencije raka grlića materice obeležava se i u Srbiji od

18. do 24. januara, u cilju podizanja još uvek niske svesti žena o potrebi kon-trolisanja te bolesti. Srbija se nalazi na petom mestu u Evropi, po stopi obo-ljevanja od raka grlića materice, ali i po umiranju

Evropska nedjelja prevencije raka grlića materice, prema statistici ukazuje, da je rak grlića materice jedna je od najučestalijih lokalizacija maligne bolesti žena i u Subotici, kažu lekari u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.

- Srbija se nalazi na petom mestu u Evropi, po stopi oboljevanja od raka gr-lića materice, ali i po umiranju. Prema podacima Registra za rak Institu-ta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, tokom 2018. go-dine registrovano je 1.057 novoobolelih žena od raka grlića materice, dok je 427 žena u Srbiji umrlo od te vrste raka. Najučestalije pogađa žene u generativnom periodu života. Najznačajniji faktori visokog rizika za na-stanak raka grlića materice su : određene genitalne infekcije (humani pa-piloma virusi, herpes genitalis), stanja smanjenog imuniteta (HIV, sta-nja posle transplantacije organa, česta promena partnera, (ne korišćenje kondoma), intimni kontakti sa partnerom koji često ima druge partnere, upotreba duvanskih proizvoda, duvanski dim, mlađi uzrast od 30 godina, ne odlazak na preventivne i kontrolne preglede, postojanje bolesti u po-rodici (pozitivna porodična anamneza), kao i neki drugi faktori, koji su posledica loših socijalno-ekonomskih uslova života — kaže dr Zorica V. Dragaš, lekar socijalne medicine u subotičkom Zavodu za javno zdravlje.

Dr Dragaš ističe potrebu preventivnog pregleda kod ginekologa, jedanput godišnje, za sve žene od početka seksualne aktivnosti. Organizovani skrining za rak grlića materice koji se sprovodi i u Srbiji, obuhvata žene 25-64 godine starosti i ima trogodišnji ciklus.

Značajno smanjenje, za oko 70%, smrtnosti od raka grlića materice, zabele-ženo je u zemljama gde se taj skrining kontinuirano sprovodi duži period i na nacionalnom nivou, sa širokim obuhvatom broja žena.

Autor: A.Šiška

dr Zoltan Šagi

1322. 1. 2021.201

Ljudi

Stomatološkaordinacija

beljenje zuba, bezmetalna cirkon kruna, mostovi, proteze

- dermarolleri, mezoterapija lica, hijaluronski fileri

ESTETSKA STOMATOLOGIJA

ANTI-AGEING TRETMANI LICA

Subotica, Partizanskih baza br. 8tel: 024/544/335; 062/151-72-11 www.dentala.rs

Uz geslo iz naslo-va, da su sunce, voda i aktivno-sti značajni za dobro zdravlje,

naš sugrađanin Ištvan Pri-boj provodi baš svaki dan. Trudi se da za 365 dana, u jednoj godini, ima bar toli-ko preplivanih kilometara, niz dugih šetnji, vreme na klizaljkama... Ali, ne može se sve ni prebrojati metrima. Sport jednostavno mora biti deo čovekove svakodnevi-ce, a tu devizu je pokušao da ugradi i generacijama učeni-ka koje je kao profesor fizič-kog upućivao u pravilo da se fizičko ne radi zbog ocene, nego zbog zdravlja.

— Svi smo porodično bili vezani za sport, osim majke, ona je bila učiteljica. Od rane mladosti sam naučio da pli-vam, preko Palića sam zavo-leo prirodu, pa i vodu u sva-kom agregatnom stanju. Ba-vio sam se sportom na vodi, u vodi pod vodom...Plivanje, vaterpolo, ronjenje, klizanje, hokej, sve se to ređalo i sve se odvijalo u Spartaku. Bra-ća Elemir i Ferenc su bili sta-riji od mene, oni su bili isto na sportu. Bili su stariji od mene, 15 i 12 godina, ali smo i igrali zajedno kada sam ja dospeo u omladince i seni-ore — seća se Priboj svojih početaka.

Bez sporta nije mogao, pa je postao sudija u pliva-nju, vaterpolu, pa i hokeju na

ledu. Taj poziv ga je odveo da bude deo sudijske organiza-cije na Zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. godi-ne. Sport je, naravno, uskoro postao i profesija, stekao je fakultetsku diplomu.

— Prvo zaposlenje imao sam u Medicinskoj školi, naj-više sam radio u Ekonomskoj školi, a bio sam i na Građe-vinskom fakultetu. Uvek sam aktivno držao čas, nisam bio od profesora koji bace lop-tu, a često je bilo da se pre-davač oznoji više, nego uče-nici. Trudio sam se da deca i mladi zavole fizičku aktiv-nost, davao sam im i doma-će zadatke, upućivao ih da u aktivnosti uključe i roditelje. Imao sam na stotine đaka i svi su znali moje pravilo da se fizičko ne radi zbog oce-ne, nego zbog poboljšanja opšteg fizičkog stanja. Taj primer sledim i danas, u pen-ziji. Nisam prestao sa aktiv-nim bavljenjem sportom. Ne bih nikako mogao da izraču-nam koliko sam kilometa-ra i sporta ugradio u svoje zdravlje, kroz plivanje, trča-nje, klizanje, skijanje... Ima i takvih dana, kada znam da neću ići na bazen ili u duge šetnje, onda legnem na stru-njaču, pa odradim nekoliko vežbi, trbušnjake. Svaki dan se može odraditi neka aktiv-nost, eto, odete na peti-šesti spart peške, nekoliko puta.

Sa 79 godina, Ištvan Priboj se i danas aktivno bavi spor-tom, takmiči se i to uspešno.

— Bavim se maraton-skim plivanjem. To je teška

disciplina, ali štedi organi-zam. Nije potrebna ekspol-zivnost, nego je potrebno poznavati svoje telo i mo-gućnosti i rasporediti sna-gu. Verujem da nema zdra-vije discipline od plivanja, pa zato to i popularizujem. Pretpostavljam da sam naj-stariji aktivni takmičar u Sr-biji, bez obzira o kojoj disci-plini pričamo.

Koliko su nastupi bili us-pešni, govore bezbrojne me-dalje, koje su okačene u sta-nu, poređane, kao i mapa na kojoj su ucrtane sve putanje na sportska takmičenja.

— Za svaku medalju sam morao negde otići, potroši-ti gorivo, kotizaciju, hranu. Kada bih to sada sve sabrao, bilo bi to jedno malo bogat-stvo. No, imam i druga bo-gatstva, a koja se ne mere novcem. Nedavno sam do-bio priznanje u okviru ak-cije „Sportista godine”, gde su prepoznali sav moj trud u sport i sportski život. Po-nosam sam što sam u Me-đunarodnoj plivačkoj fe-deraciji postao svetski pr-vak u mojoj starosnoj ka-tegoriji od 75 do 79 godina, među 39 država i 103 kandi-data. Takođe, to su i prizna-nja koja daju elana da nasta-vim dalje. Volim da budem primer mojim bivšim đaci-ma, poznanicima i prijate-ljima. Žao mi je samo što me moja deca nisu sledila. Svi su, naravno, probali da se bave sportom, sport je i sada važan deo u njihovim životima, ali se niko nije ba-vio sportom profesionalno. U međuvremenu sam postao i deda, pa čak i pradeda.

Današnje vreme, smatra to i naš sagovornik, spor-tista, sportski sudija, a pre svega profesor sporta, nika-ko ne pogoduje deci i mla-dima, bar po pitanju spor-ta. Mnogo je izazova i uticaja koji će se tek osetiti.

— Era elektronike je do-prinela da se fizičke aktiv-nosti smanje, to će loše uti-cati na omladinu, dok god ne shvate da im je fizička

aktivnost potrebna, zbog sopstvenog zdravlja. Jer, lop-ta je najbolja igračka. A opšte geslo za održavanje zdravlja izdvaja sunce, vodu i fizič-ku aktivnost. Razumem i ro-ditelje koji se susreću sa da-našnjim problemom, da sva-ka aktivnost dece košta. Ali, kada se naruši zdravlje, onda to košta još više. Sve što je uloženo u sport, vrati se kroz zdravlje.

Ištvan Priboj je, verovatno, najstariji aktivni sportista u Srbiji

Sve što uložimo u sport, vrati nam zdravlje!

Svojim uspesima i medaljama Priboj ne želi da se hvali, nego mu je cilj da akcijama skrene pažnju na važ-nost fizičke aktivnosti u svakom dobu

Autor: N. Stantić

Ispunjene željeGotovo da nema sporta i sportske discipline u kojoj se

Ištvan Priboj nije oprobao. Otkrivamo i neke zanimljivosti.— Dugo mi je bila želja da skačem padobranom i to

sam uspeo da uradim prošle godine, tokom obeležavanja jubileja Aero kluba „Ivan Sarić”. Ronilaštvo je jedna čude-sna aktivnost, koju sam takođe upoznao. Vozio sam sve što je na točkovima, leteo jedrilicom, avionom, skijao, do-živeo svašta. Polako se smirujem, skijati verovatno više neću, tako da mi ostaju plivanje, klizanje, šetnje...

Sve uloženo u sport se sigurno vrati kroz zdravljeUčio sam đake da fizičko ne rade zbog ocene

Ištvan Priboj — promocija sporta i sportske aktivnosti

14 22. 1. 2021. 201

Oglasi

I ЦИЉ И ОБЛАСТИ КОНКУРСА

Циљ конкурса је:Културни развој Града Суботице стварањем

подстицајног окружења за унапређење свих области у култури, као и обезбеђивање услова за доступност културних садржаја и развоја публике.

Јавни конкурс се расписује за следеће културне области:

1) књижевност (стваралаштво, преводилаштво);2) музика (стваралаштво, продукција,

интерпретација);3) ликовне, примењене, визуелне уметности,

дизајн и архитектура;4) позоришна уметност (стваралаштво,

продукција и интерпретација);5) уметничка игра - класичан балет, народна

игра, савремена игра (стваралаштво, продукција и интерпретација);

6) филмска уметност и остало аудио-визуелно стваралаштво;

7) манифестације везане за филмску уметност и остало аудио-визуелно стваралаштво;

8) дигитално стваралаштво и мултимедији;9) остала извођења културних програма и

културних садржаја (мјузикл, циркус, пантомима, улична уметност и сл.);

10) откривање, прикупљање, истраживање, документовање, проучавање, вредновање, заштита, очување, представљање, интерпретација, коришћење и управљање културним наслеђем;

11) библиотечко-информационе делатности;12) научноистраживачке и едукативне

делатности у култури;13) менаџмент у култури.

II КРИТЕРИЈУМИ И МЕРИЛА

Критеријуми на основу којих ће се оцењивати пројекти пријављени на јавни конкурс су:

1) усклађеност пројекта са општим интересом у култури и циљевима и приоритетима конкурса;

2) квалитет и садржајна иновативност пројекта;3) капацитети потребни за реализацију пројекта

и то:(1) стручни, односно уметнички капацитети,(2) неопходни ресурси;4) финансијски план - разрађеност, усклађеност

са планом активности пројекта, економичност и укљученост више извора финансирања;

5) степен утицаја пројекта на квалитет културног живота заједнице.

Комисија врши оцену сваког пројекта на основу вредновања наведених критеријума.

III ПРАВО НА УЧЕШЋЕ

Право учешћа на конкурсу имају установе, уметничка и друга удружења регистрована за обављање делатности културе, појединци (уметници, сарадници, односно стручњаци у култури), као и други субјекти у култури, осим установа културе чији је оснивач Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне

самоуправе, који се финансирају сходно члану 74. Закона о култури и не могу учествовати на конкурсима које расписују њихови оснивачи.

Уколико је подносилац пројекта појединац, корисник средстава може бити искључиво правно лице преко кога се остварује пројекaт, партнер подносиоца пројекта или који на други начин учествује у пројекту. Одобрена средства не могу бити уплаћена на жиро рачун физичког лица, нити се корисник средстава може накнадно мењати.

IV ДОКУМЕНТАЦИЈА

Учесник конкурса је у обавези да достави један примерак попуњене Пријаве на конкурс који се подноси Комисији на обрасцу „Пријава на Конкурс за финансирање или суфинансирање пројекта у култури” - Образац бр.1.

За сваки пројекат подноси се посебна пријава (пријава за сваки пројекат са потребном документацијом у посебној коверти).

Уз пријаву, подносилац пријаве дужан је да обавезно приложи:

1) Доказ о подносиоцу пријаве:а. извод из регистра у којем је подносилац

пријаве регистрован,б. статут (фотокопија),в. биографија и доказ о партнерству са правним

лицем (споразум, уговор), уколико пријаву подноси појединац;

2) Преглед основних података о подносиоцу пријаве (историјат, опис делатности, досадашњи пројекти и сл.) сачињен од стране подносиоца пријаве;

3) Детаљан опис пројекта у култури за чије финансирање или суфинансирање се подноси пријава;

4) Подаци о стручним, односно уметничким капацитетима подносиоца, односно реализатора пројекта (навести реализаторе пројекта и учеснике, оквирни број и структуру учесника и бар једна професионална биографија);

5) Рецензију два критичара (уколико се пријава подноси ради финансирања или суфинансирања пројекта у култури – књижевност- за објављивање књига);

6) Стручно мишљење овлашћеног преводиоца (уколико се пријава подноси ради финансирања или суфинансирања програма односно пројекта у култури – књижевност - за превод књига са језика народа на језик националних мањина и обрнуто);

7) Мишљење стручњака у култури (уколико се пријава подноси ради финансирања или суфинансирања програма односно пројекта у култури – дигитално стваралаштво и мултимедији).

V РОКОВИ И ОПШТЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Конкурс се објављује у листовимa Суботичке новине, Маgyar szó и Hrvatska Riječ и на интернет страници Града Суботице: www.subotica.rs у рубрици Конкурси и огласи.

Пријаве се подносе на прописаном образцу Образац бр.1 - Пријава на Конкурс за финансирање или суфинансирање пројекта у култури, који је саставни део конкурсне документације, а који се објављује на званичној интернет страници Града Суботице www.subotica.rs у рубрици Конкурси и огласи.

У Обрасцу 1. (пријава) неопходно је определити се само за једну од културних области за које се расписује јавни конкурс, наведених у тачки I конкурса.

Непотпуне и неблаговремене пријаве, као и пријаве које нису у складу са условима јавног конкурса не разматрају се.

Једнократни пројекти који су већ подржани од стране Града Суботице на претходним конкурсима, неће се разматрати.

Попуњене Пријаве са документацијом слати у штампаном облику, у затвореној коверти, предајом у Градски услужни центар Града Суботице, Трг слободе 1, или поштом. На коверти написати назив и адресу подносиоца пријаве и назив пројекта са назнаком „Конкурс за финансирање или суфинансирање пројеката у култури“ – НЕ ОТВАРАТИ.

Пријаве за Конкурс потребно је обавезно доставити и у електронском облику, на е-mail адресу: konkurskultura@subotica.rs.

Конкурсни материјал се не враћа.Конкурс је отворен 30 дана од дана објављивања

у листовимa Суботичке новине, Маgyar szó и Hrvat-ska Riječ и на интернет страници Града Суботице: www.subotica.rs, односно од 22.1.2021. године до 21.2.2021. године.

Резултати јавног Конкурса објављују се на интернет страници Града: www.subotica.rs најкасније у року од 60 дана од дана завршетка подношења пријава.

Учесници конкурса који су добили средства на основу јавног конкурса, извештај о реализацији пројекта достављају органу који је доделио средства, а у складу са Законом о култури и закљученим уговором. Образац Извештај за финансирање или суфинансирање пројеката у култури - Образац бр.2, налази се на званичној интернет страници Града: www.subotica.rs.

Кориснику средстава који не достави у року извештај о реализацији пројекта, орган који додељује средства упућује захтев за повраћај средстава.

Повраћај средстава врши се у року који је предвиђен уговором.

Информација о корисницима средстава који нису доставили извештај о реализацији пројекта, односно који нису извршили повраћај средстава, објављује се на званичној интернет страници Града: www.subotica.rs.

Додатне информације могу се добити радним данима од 8,00 до 14,00 часова на телефон 024/626-884, 626-718 у Секретаријату за друштвене делатности Градске управе Града Суботице.

Градоначелник Стеван Бакић с.р.

На основу члана 76. Закона о култури („Службени гласник РС“, бр. 72/09, 13/16, 30/16 – исправка и 6/20), Уредбe о критеријумима, мерилима и начину избора пројеката у култури који се финансирају и суфинансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине, односно јединица локалне самоуправе («Службени гласник РС», бр. 105/16 и 112/17) и члана 52. став 1. тачка 5. Статута Града Суботице ( „Службени лист Града Суботице”, бр. 27/19-пречишћени текст),

Градоначелник Града Суботице дана 22.1.2021. године расписује

К О Н К У Р Сза финансирање или суфинансирање проjеката у култури на територији Града Суботице у 2021. години

Конкурс се расписује за пројекте у култури који се односе на очување, унапређење и развој културе и уметности и савременог уметничког стваралаштва од значаја за Град Суботицу.

1522. 1. 2021.201

Nastava u drugom po-lugodištu koje je za-počelo u ponedeljak 18. januara, odvija se na isti način kao i do

sada. Učenici nižih razreda idu sva-ki dan u školu pre podne, a viši ra-zredi u zavisnosti od brojnosti idu po osnovnom ili po kombinovanom modelu. Osnovni model se prakti-kuje kod odeljenja u kojima je manje od 18 učenika, a odeljenja u kojima ih je više se dele u dve grupe i nasta-vu prate po kom-binovanom mo-delu, što znači da idu u školu svaki drugi dan. Za sve učenike časovi i dalje traju po 30 minuta.

Prema školskom kalendaru, drugo polugodište se za učenike 8. razreda završava 8., a za sve ostale učenike 22. juna. Zbog držav-nog praznika neradni dani su 15. i 16. februar, a nastava se u Vojvodini neće održavati ni od 2. Do 5. Aprila zbog uskršnjih praznika po gregorijanskom kalendaru.

Prolećni raspust će trajati od 30. aprila do 9. maja što obuhvata praznik rada i uskršnje praznike po julijan-skom kalendaru.

Učenici 8. razreda će polagati prob-ni završni ispit 26. i 27. marta, a završni ispit 23., 24. i 25 juna.

Takođe, Zavod za unapređivanje ob-razovanja je objavio kalendar takmiče-nja prema kojem će se i sva planirana takmičenja održati u skladu sa važećim bezbednosnim merama.

Svima zaposlenima u školama je pro-sleđeno obaveštenje Ministarstva pro-svete da se zainteresovani za vakcinaci-ju mogu prijaviti na portal euprava.gov.rs. Vakcinisanje nije obavezno, a Mini-starstvo je primalo prijave do 17. januara.

Obrazovanje

Kako je to ići jedan dan u školu, a drugi od kuće pratiti nastavu na da-ljinu, imaju iskustva iz prošlog polugodi-

šta učenici osnovne škole „Ivan Mi-lutinović“, Staša Jakić iz 7b, Ma-tea Bartović iz 8 a i Matija Ivković Ivandekić iz 8 c. Sada pohađaju na-stavu svaki dan u školi, jer u ovom polugodištu, u tim razredima ih je manje od 18.

Staša Jakić kaže, da im je online nastava bila teška, jer se događalo da se na online platformi prikazu-je neka lekcija koju još nisu radi-li. Problem je bio, da se nastava u školi i online ujednači, ali se naš-lo rešenje i za to. Tako su im na-stavnici izašli u susret i slali lekci-je koje treba da pogledaju.

Matea Bartović veli, da su na-stavnici imali razumevanja i trudi-li su se da budu u kontaktu sa sva-kim učenikom, da im šalju lekcije online preko google učionice, baš zbog toga što se lekcije koje su oni radili u školi i online nastava nisu poklapali.

Matija Ivković Ivandekić kaže, da ipak neke predmete i sada ima-ju online, jer ne mogu u školi imati

toliki broj časova, potreban za sve predmete. To su na primer, gra-đansko, veronauka, izabrani pred-meti, hor i orkestar. S obzirom da se u ovoj školi sviraju frule, tu ak-tivnost svi obavljaju kod kuće, jer im nastavnici zadaju, šta treba da uvežbaju. Isto tako je i sa peva-njem, kada se dobije nešto što tre-ba uvežbati, svako to uvežba kod kuće.

Lakše im je, kažu sve troje, kada idu u školu, jer imaju kontakt s na-stavnicima i nastavnici im mogu bolje objasniti. Kod online nastave su neki učenici imali problema sa internetom, što im je onemoguća-valo redovno praćenje. Osim toga, u online nastavi časovi traju 45 mi-nuta, a imali su po 7 časova svako-ga dana, što je bilo dosta naporno. U školi su časovi 30 minuta, i ima-ju po 3 ili 4 časa dnevno.

Što se tiče nošenja maski i osta-lih mera bezbednosti, kažu da su se navikli da nose masku. U počet-ku im je bilo teško, ali su se navi-kli, jer ih nose da bi zaštitili sebe i druge. Takođe, u klupi je po je-dan učenik, a klupe su razdvojene metar i po, jedna od druge. Učeni-ci osmih razreda, Matija i Matea se polako pripremaju za završne is-pite, a učenicu 7 razreda Stašu, to tek čeka sledeće godine.

U školi Ivan Milutinović, deci je bolja škola, nego online nastava

Đacima lakše u školi, a frulu sviraju kod kuće!Učenici osnovne škole „Ivan Milutinović“, Staša Ja-kić iz 7b, Matea Bartović iz 8 a i Matija Ivković Ivan-dekić iz 8 c, pohađaju nastavu na hrvatskom jeziku, svaki dan u školi, jer u ovom polugodištu, u tim ra-zredima ih je manje od 18

Autor: N. Skenderović

Autor: Nela Skenderović

Objavljen školski i kalendar takmičenjaNastava u drugom polugodištu koje je započelo u pone-deljak 18. januara, odvija se na isti način kao i do sada

Matea Bartović, Staša Jakić i Matija Ivković Ivandekić

16 22. 1. 2021. 201

Kultura

Kako se na pravi način može spoji-ti ljubav prema deci i ljubav prema knjigama, svedoči Bojana Jelić, ro-đena Subotičanka, koja trenutno sa porodicom živi u Novom Sadu.

Kao plod te ljubavi nedavno je objavljeno tro-delno izdanje „Zagonetke o životinjama”, u iz-danju „Bunjevačkog medija centra”.

— Po svom sadržaju, izdanje je namenjeno deci predškolskog uzrasta, od 3 do 6 godina staro-sti. Kako su deci tog uzrasta životinje najintere-santnije, upravo je to odabrano kao tema. Mada, i mlađi školarci uživaju u njihovom odgonetanju, kao i roditelji. Od njih sam i dobila sugestiju, da na naslovnoj stranici ne treba da stoji, da je knjiga za uzrast od 3 do 6 godina, nego od 3 do 73. Ovo je zaista zabava za celu porodicu — nagoveštava au-torka zanimljiv sadržaj.

U prvom delu obrađene su životinje sa farme i iz šume, sledi deo sa životinjama iz džungle i vo-denim životinjama, a treći deo donosi zagonetke o insektima i pticama. Svaku zagonetnu prate fo-tografije, a kako su pisane u stihu, onda se lakše i pamte. I ne samo to.

— Nije smisao samo da deca pogode o kojoj je životinji reč, nego i da kroz zagonetke i stih nau-če osnovne karakteristike životinja. Tako je ova knjiga zabavnog karaktera, ali i edukativnog. Kroz igru deca uče, kako je, uostalom i jedino moguće u tom uzrastu.

Kao i mnoge lepe stvari u životu, izdanje je na-stalo neplanski.

— Najpre je to bila igra, koju smo suprug Vla-dimir i ja igrali sa našom ćerkicom. Sa pet godi-na je postala veliki ljubitelj zagonetki, naročito onih o životinjama. Pročitali smo i naučili mno-ge, iz knjiga i sa interneta, a onda smo igru podi-gli na viši nivo. Počeli smo sami da smišljamo za-gonetke. Uglavnom je ćerkica mene molila za to, jer zna da volim da pišem. I tako, malo po malo, rodila se ideja, da sve te zagonetke objedinim u knjigu, i ostavim ih za uspomenu svojoj deci, deci svog brata i prijatelja. Nisam mogla da pretposta-vim da će knjiga naći svog izdavača i na ovaj način ugledati svetlost dana, dobiti mogućnost da dođe u ruke mnoge dečice.

Povratne informacije su odlične, jer, kako kaže naša sagovornica, nema deteta koje ne voli zago-netke. To što knjiga ispunjava svoju svrhu, budi znatiželju, razvija decu, ali i mami osmehe dono-si osmeh i na lice autorke.

— Knjiga je dar srca, srca mog unutrašnjeg de-teta. Zaista sam uživala igrajući se i stvarajući je. Želela bih da dotakne što više srdašaca male i ve-like dece.

Uz najavu, da jedan realizovan projekat budi nove ideje, saznajemo i da postoji namera da na-redno slično izdanje bude namenjeno školarci-ma. Svakako će to biti jedan od koraka u borbi, da se deci usade dobre i korisne navike, a čitanje je upravo to.

— Istina je da se danas deca sve manje zanima-ju za knjige. Blještavi svet boja i prelepe grafike koji nudi moderna tehnologija mnogo im je pri-mamljiviji od klasičnih knjiga sa kojima su se naše generacije susretale tokom detinjstva, a kakve se i danas najčešće nude u prodaji. Teško je osmisliti konkurenta današnjem vidu zabave za decu i na-činu na koji danas dolaze do informacija.

To što je konkurencija u telefonima i tabletima ozbiljna, to po rečima naše sagovornice ne zna-či da treba odustati. Potrebno je samo promeni-ti taktiku.

— Svako dete voli da se igra, voli da istražu-je i dolazi do saznanja na zabavan način. Pa, kada već toliko vole igrice, neka ih dobiju, ali u knjiga-ma. Neophodno je da deci modernog doba pribli-žimo dečiju literaturu na nov, kreativan i zabavan način, koji je blizak njihovom načinu razmišljanja i interesovanjima. Naravno, ne gubeći na kvalite-tu onoga što im se kroz knjige prenosi.

Osećaj koji je ona razvila prema knjigama

kada je bila mala, ideja je vodilja i prema deci koju podiže.

— Knjige su oduvek bile moj najbolji drug, moje stepenice ka svetu mašte. Uvek im se vra-ćam, jer istinski volim naša zajednička putovanja, u središte srca. Kada god otvorim knjigu, osetim miris detinjstva i nežan dodir majčinskih ruku, kako zajedno sa mojima, polako okreću stranice moje omiljene knjige. Ljubav prema knjigama, ro-dila se u sjaju oka moje majke, dok je zanesena, u taj tajnoviti svet između korica, svetlucala poput najsjajnije zvezde.

I zaista, deca uče iz našeg ponašanja i zato, kako kaže na kraju Bojana Jelić: — Uzmimo knji-ge u svoje ruke!.

Kada se spoje ljubav prema deci i knjigama rodi se zanimljiv projekat

Knjiga kao dar srcaDeca uče iz našeg ponašanja, zato uzmimo knjige u svoje ruke — poručuje Bojana Jelić

Autor: Nikola Stantić

Redakcija Novih Subotič-kih Novina podeliće pet kompleta knjiga deci, koja se prva jave na telefon 024/553-914

Kada god otvorim knjigu, osetim miris detinjstva i nežan dodir majčinskih ruku, kako zajedno sa mo-jima, polako okreću stra-nice moje omiljene knjige.

To što su pametni telefo-ni ozbiljna konkurencija, ne znači da treba odusta-ti, nego samo da treba me-njati taktiku

Bojana Jelić sa najverniji čitaocima i najbo-ljom inspiracijom — Milicom i Matijom

1722. 1. 2021.201

Kultura

Stefan Basarić, 27-go-dišnji književnik, uzor mladim gene-racijama u kulturi, diplomirao je na ka-

tedri za Srpsku književnost i jezik u Novom Sadu, a trenut-no je na master studijama i piše poeziju, prozu i eseje.

Njegovi radovi zastuplje-ni su u brojnim časopisi-ma i zbornicima za književ-nost, umetnost i kulturu, a od pre nekoliko meseci pono-vo je stalni stanovnik Suboti-ce, sa zaposlenjem na zameni u osnovnoj školi „Sveti Sava“.

Još kao srednjoškolac, a po-gotovo kao apsolvent bez di-plome, do ovog zaposlenja u struci radio je oko 17 raznih poslova. Brao je voće i radio u rasadniku još kao sred-njoškolac, bio je agent prodaje za Top shop, u privatnom obdaništu je radio kao v a s p i t a č , bio je kera-mičar, pi-sao nara-tive za vi-deo igrice, ali ipak, naj-više je radio u ugostiteljstvu, gde je

prošao sve poslove od nosa-ča gajbi, do knjigovođe. Kako kaže, kroz sve to je stekao veli-ko iskustvo, upoznao mnoštvo ljudi i njihovih životnih priča. Radom iza šanka, veli, može se dobro formirati slika o stanju u društvu.

Trenutno, pored posla u školi, honorarno radi i kao lek-tor u jednoj izdavačkoj kući.

-Situacija jeste teška, kaže, ali ljudi treba da ratuju na

više frontova, da se raši-re na više opcija, kao

u renesansi, tako će brže pronaći neki način, da dođu do novca. Ipak, važni-je je postići unutraš-nji sklad, naći smisao tog posla kojim se čovek bavi, pa dono-

sio i manji novac, smatra Stefan.

Kao student, bio je član gru-pe „Književni dužnici“, koja

je prire-đ i -

vala pesničke večeri, a svoju poeziju je čitao na liparskim večerima posvećenim Đuri Jakšiću u Srpskoj Crnji. Pod-strek, da ove godine izađe na književnu scenu sa zbirkom poezije ili kratkih priča, dala su mu dva poziva.

Pred kraj prošle godine, po-zvan je da čita svoju poeziju sa grupom novosadskih pesnika, a dobio je i poziv od Matice srpske, da učestvuje na dani-ma Miloša Crnjanskog. Za ra-zliku od postmoderne književ-nosti, koja je po njemu na iz-disaju i koja je postala komu-nikacijsko sredstvo između sa-mih pisaca, on piše poluanga-žovano i želi da se bavi sadaš-njim ljudskim p r o b l e m i m a . Jedan od njih, prošle godine zanemaren, je-ste i psihičko zdravlje čitavog č o v e č a n s t v a . Sve struje moći, medija i kapitala usmerile su naš fokus ka odbra-ni od virusa, a sve veći broj lju-di ima problema sa anksiozno-šću, sa kliničkom depresijom, sa mračnim mislima. Zato se u svom pisanju Stefan bavi ljud-skim, društvenim problemi-ma, emocijama, a često sebe zatekne da piše terapijski,

kada komunicira sam sa so-bom i vrši autopsihoanalizu kroz književni tekst.

Kapitalizam 21. veka u kome živimo je nemilosr-dan, ljudi su kao u nekoj

mašini, gde je sve takmičenje, kompeticija s drugim i u ko-joj su ljudi jedni protiv drugih.

Zbog toga mu posao nastavni-ka u školi čini zadovoljstvo, u kome vidi smisao i plemeni-ti cilj.

Takođe, Stefan se zalaže za dizanje kulturnog nivoa i za

širenje ideje o književnosti i danas u 21. veku. Nosi se mi-šlju, da s prijateljima u Subo-tici, na proleće, organizuje pe-sničke večeri, jer veruje da Su-botica ima potencijala za bo-gatiji kulturni život. Po nje-mu, iako je vreme instagrama i instant književnosti, i dalje se književnici zatvaraju zbog onog što pišu, političari stra-huju od književnika, koji i sada imaju uticaj, što ga, kako kaže, raduje, jer živimo u hipermo-dernom dobu, a književnost i dalje ume da oblikuje neke vi-dove stvarnosti.

-Treba probuditi ovaj grad, kaže Stefan, koji predstavlja veliko bogatstvo, jer se u nje-mu nalazi sva šarolikost imena i prezimena, on je tačka gde se spajaju mnoge kulture i nacije.

Stefan Basarić, književnik :Treba probuditi ovaj grad, otkriti njegovo bogatstvo

Književnost i dalje oblikuje stvarnostKada se u google pretraživač upiše ime Stefan Basarić, jedan od prvih rezultata je video na You-Tube kanalu Mračna komora, gde Stefan čita svoju poeziju u sklopu Zajedničkog čitanja na otvaranju Književne mašine. Stefan se u svojoj literaturi bavi ljudskim, društvenim problemima, emocijama, a često sebe zatekne da piše terapijski, kada komunicira sam sa sobom i vrši autop-sihoanalizu kroz književni tekst

Norveške naočare za čitanjeČinilo mi se da sam oboleo, jedna napadna misao, kao

nagon za povraćanjem obuzimala me je, sve češće i če-šće i ostajala sve duže i duže..... početni stihovi Stefano-ve pesme

Autor: Nela Skenderović

18 22. 1. 2021. 201

STARE SLIKE I GRADSKE PRIČE piše Dejan Mrkić - Lansky

Ako ne raču-namo britan-sko ostrvo, pr-vih decenija XX veka, naj-

bolji fudbal na kontinentu se igrao u zemljama nasled-nicama nekadašnje Austro-ugarske: Austriji, Češkoj i Mađarskoj.

Englezi su tada još živeli u fudbalskoj samoizolaciji, kada su iz Praga, Beča i Pešte naši ljudi donosili prve lopte, ni ne sanjajući, koliko malo će tre-bati, da dođe dan kada ćemo pobeđivati svoje učitelje. Ne-svesni toga, za imena i grbo-ve uzimani su neki od, kako se tada činilo, nedostižnih uzora. U Novom Sadu je postojao Ra-pid, FK Vojvodina je grb i dres spreuzela od praške Slavije, a samo ime Slavija, bilo je popu-larno u celoj Kraljevini Jugo-slaviji, pa je tako i jedan klub u Subotici poneo to ime. Mno-gi su u to vreme dugačka ime-na sportskih društava najra-đe pisali kao skraćenice. U

Subotici su to SAND, STMC, KAC, TANK…

Grb kluba SZVAK (Sza-badkaivasutasatletikaiklub) iz 1915. godine, otkriva da su i tada železničari u Suboti-ci imali svoj tim, što je možda prapočetak priče o ŽAK-u (Že-ljezničarski atletski klub), koji je preteča Spartaku.

Naravno, davala su se tada i originalna imena, recimo, ona po geografskim odrednicama (Bačka). Pogled na ligu Subotičkog nogometnog podsave-za, ot-k r i v a da su staleži i ce-hovska udru-ženja imali svo-je predstavnike na zelenom polju:

Trgovci (TANK), grafičari (Tipograf), poštari (Poštar), konobari (Konobar), muziča-ri (Sport klub Muzički)...Su-botičk iJevreji imaju svoj HA-KOAH, tu je JSK Bunjevac, Bo-hemija... Na livadi pored Zor-ke, trenirao je Radnički, koji je negovao levičarske ideje i rad-ničku solidarnost.

Do danas nije ostalo puno uspomena na predratne fud-balske godine. Čuvaju ih Isto-rijski arhiv i sakupljači fudbal-skih relikvija, poput Ljudevita Vujkovića Lamića ili Novaka Mirkonja, subotičkog saobra-ćajca u penziji, i pasioniranog kolekcionara starih značaka.

Pogled na štampu iz tog vremena otkriva, da je fudbal bio pravi rat na zelenom po-lju i izvan njega, teži utoliko što nije postojao „ponovlje-ni snimak“, odnosno naknad-ne procene spornog suđe-nja, grube igre, ili neke druge neregularnosti.

Iako novca u fudbalu nije bilo ni blizu kao danas, emo-cije koje su pratile ovaj sport, činile su da on još tada bude „više od igre“.

NOVA IMENA U NOVOJ JUGOSLAVIJI. U proleće 1945. doneta je odluka da se sva stara sportska društva u Jugoslaviji rasformiraju i osnuju nova. Birajući ime-na, ovaj put u novim okol-nostima, pogledi su bili upr-ti na istok — prema Sovjet-skom Savezu. Formirani iz-među dva rata, sovjetski klu-bovi su birali imena, često nabijena snagom i potenci-jom, a motivi su bili rakete, torpeda, delovi mašina… ili

čvrstinom i poletom, kao što su metal, lokomotiva, krila… U toj raspodeli imena, svaka sovjetska republika imala je po jedan Dinamo, kao i više njih u Istočnoj Evropi. To što ne poseduje ideološki pred-znak, sigurno je razlog što se niko do danas, nije odrekao tog naziva, jer dinamo je si-nonim za energiju i snagu.

Tu negde pripada i ime Spartak. Istorijski lik po-bunjenog gladijatora, koga film i literatura opisuju kao snažnog i harizmatičnog predvodnika.

Spartak je ime jednog veli-kog kluba iz Moskve i po jed-nog ozbiljnijeg iz Slovačke i Bugarske. Ako ne računamo neke manje timove, može se reći da ovaj jak istorijski mo-tiv nije mnogo eksploatisan.

Subotički Spartak nije do-bio ime po onom moskov-skom, već po našem šampi-onu i olimpijcu Jovanu Miki-ću Spartaku koji je poginuo

prilikom borbe za oslobođe-nje. Da je preživeo rat, vero-vatno bi izbor pao na neko daleko manje upečatljivo ime. Ovako je odmah izgla-sano, da se novo sportsko društvo zove Jovan Mikić Spartak, od čega je na kraju ostalo ovo poslednje — Spar-tak. Ispalo je odlično, za ra-zliku od nekih drugih imena tog vremena, koja su danas anahrona.

Imena starih fudbalskih Imena starih fudbalskih klubova Suboticeklubova Subotice

Svi znamo da je Engleska kolevka fudbala, međutim, u danima kada su kršteni naši prvi klubovi, nisu Britanci ti koji su uzi-mani za uzor. Pogledi su bili upereni na drugu stranu, ka istoku i Sovjetskom Savezu

Istorija

doneta je odluka, da se sportska

društva u Jugoslaviji rasformiraju i osnuju nova, prema uzorima iz Sovjetskog Saveza

1945.

Subotički Spartak nije dobio ime po onom moskov-skom, već po na-šem šampionu i olimpijcu Jova-nu Mikiću Sparta-ku koji je poginuo prilikom borbe za oslobođenje

Grbovi predratnih fudbalskih klubova u Subotici

1922. 1. 2021.201

Enigmatika

20 22. 1. 2021. 201

Стварност нам говори да Вас нема, а вера да ћете увек постојати.Породице: Вуковић, Андлар, Павић и Видовић (P-37)

TUŽNO SEĆANJE

Nedostajete nam.Gordana, Radovan i Svetislav (P-40)

МАРИЈА ВИДОВИЋМАРА

рођ. Вуковић1952-2001.

FEMA VUJIĆrođ. Perin

1930-2018.

КАТА ВУКОВИЋрођ.Андлар1919-2013.

ALEKSANDAR VUJIĆ1931-2011.

ИВАН АНДЛАР1945-2015. BOŽIDAR VUJIĆ

1953-2016.

Čitulje

Навршава се петнаест тужних година од када није са нама

РАДОВАН ВУКАЧЕВИЋ

ВУЧКО1952-2006.

Супруга Милица и син Милан (P-41)

Poslednji pozdrav voljenoj mami, svekrvi, babi, majki i pramajki.

VUKOVIĆ ANASTAZIJA

-Stana-rođena:

Merković1946-2021.

S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspome-nu na Nju!

Njeni najmiliji (PF-42)

Radno vreme za prijem čitulja i malih oglasa je ponedeljkom i utorkom od 8 do 16 časova, i sredom

od 8 do 13 časova (zaključenje broja), četvrtkom i petkom od 8 do 14 časova (za naredni broj). Tel.

553-805. Maksima Gorkog 8. na spratu

U SREDU, 27. JANUARA 2021. GODINE NAVRŠIĆE SE 8 GODINA OD KAD NIJE SA NAMA NAŠA VOLJENA ĆERKA

KATARINA DISIĆPOMEN ĆE SE ODRŽATI U SREDU, 27. JANUARA 2021.

GODINE, U 11 ČASOVA NA PRAVOSLAVNOM GROBLJU KOD DUDOVE ŠUME.

RODILA SI SE DA TE VOLIMO.SUĐENO JE DA TE IZGUBIMO.U BOLU TVOJE IME DOZIVAMO.ANĐELE NAŠ POČIVAJ U MIRU.

TVOJI PONOSNI I NEUTEŠNI MAMA I TATA (P-45)

Poslednji ovozemaljski pozdrav dragoj mami

KISS ERZSÉBET-Eržika-

medicinska sestra u penziji1931-2021.

Ostaće nam u večnom sećanju i našim srcima.Sin Csaba (P-35)

Sećanje na voljenog oca

MILIVOJA ŽUŽIĆA1931-1985.

U tišini večnog mira neka Te prati moja ljubav jača od vremena i zaborava.

Ćerka Beba (P-36)

22.01.2021. navršava se dvadeset godina od kada nas je napustio suprug, otac i deda

POPOVIĆ MILIVOJE-Pop-

1960-2001.

Živiš i traješ u nama, sećanja ne blede.Tvoja porodica (P-38)

Bolnim srcem javljamo svim rođacima, prijateljima i poznanicima tužnu vest da je naša draga majka, baka, svekrva i sestra

NIKOLIĆ ILONArođena: Bečkei

1952-2021.U 69. godini života preminula dana 16. januara 2021.

godine. Sahrana je obavljena 20. januara 2021. godine na Senćanskom groblju.

Ostaće nam u večnom sećanju!Ožalošćeni: sinovi Robert i Miroslav sa porodicama,

sestra Marija sa porodicom, kao i ostala rodbina, prijatelji i komšije (P-48)

2122. 1. 2021.201

Čitulje/OglasiDANA 28. JANUARA 2021. GODINE, NAVR-

ŠIĆE SE TRINAEST TUŽNIH GODINA OD KAKO NIJE SA NAMA NAŠA DRAGA

JELENA GULKA

ROĐ. VOJNIĆ HAJDUK1960-2008.

GODINE PROLAZE I NEMA UTEHE.LJUBAV, SEĆANJE I TUGA TRAJAĆE VEČNO.TVOJI NAJMILIJI (P-46)

PRIVATNO POGREBNO PREDUZEĆE

Prodaja kompletne pogrebne opremePrevoz pokojnika na svim relacijama

Ceremonijal sahrane u crkvenim grobljimaPrijem čitulja

Umanjenje računa za iznos posmrtne pomoći PIO.Telefon: (024) 55-44-33 (danonoćno)Subotica, Karađorđev (Halaški) put 2.

www.funero.rs e-mail: funero@funero.rs

ПОМЕН

МИХАИЛО МЕДЕНИЦА1943-2020.

Честити, племенити и оне које поштујемо и волимо никада не умиру, увек живе у нашим срцима и мислима.

Почивајте у миру, слава Вам.

С поштовањем,Милан Бијелић (P-39)

Poslednji pozdrav voljenom ocu, svekru, didi i pradidi

MATE ŠARČEVIĆ-Maćo-

1926-2021.

koji je preminuo posle kratke bolesti 10. januara u 95. godini života,

a sahranjen 12. januara na groblju u Starom Žedniku.

Ožalošćeni: Njegovi najmiliji (PF-44)

Poslednji pozdrav našoj koleginici

MARIJA DERIKONJIĆ1946-2021.

Udruženje penzionisanih radnika organa unu-trašnjih poslova Subotica

(P-47)

Poslednji pozdrav dragoj majci, baki i tašti

BOŠNJAK NENA1950-2021.

Pokoj vječni daruj joj Gospodine!

Njeni najmiliji: Ćerka Svetlana, unuk Bojan i zet Predrag (P-51)

Poslednji pozdrav voljenoj majci, baki, tašti i svekrvi.

KATARINA BOROŠrođena: Ulmer

1941-2021.

Zahvaljujemo se svima koji su izrazili saučešće.

Ostaće nam u večnom sećanju!

Njeni najmiliji (PF-43)

Poslednji pozdrav suprugu, ocu, svekru i tastu

HAMPELIĆ VINKU1938-2021.

Teško je živeti sa istinom da te nema. Večno ćemo pamtiti tvoju dobrotu i ljubav.

Zahvaljujemo se svima koji su bili uz nas u naj-težim trenucima.

Tvoji najmiliji: Supruga Matija, sin Josip, ćerka Kata, snaja Anica, zet Petar (P-49)

Poslednji pozdrav našem didi i pradidi

HAMPELIĆ VINKU1938-2021.

S ljubavlju i poštovanjem ćemo čuvati uspomenu na Tebe naš dragi dida.

Tvoji unuci Marija, Marinko, Miroslav, Biljana, David i praunuke Daria i Mia (P-50)

RAZNO

-,,GORENJE SER-VIS ENERGIJA”! Servi-siramo belu tehniku od svih proizvođača, - Ori-ginalni rezervni delo-vi – Ivana Antunovića 141. Tel.024/ 546-206 ili 063/1546-206 (P-135)

-Iskusna krojačica-krojim, šijem i vršim sve popravke-brzo, kva-litetno i povoljno. Tel.: 064/037-8665 (P-138)

Elektroinstalaterski radovi i sitne popravke uređaja za domaćinstvo. Izlazim na poziv kolima. Svilar Mile Tel.063/770-42-02 (P-139)

Traži se autolaki-rer sa iskustvom ili bez. Isplata na vreme, prija-va redovno, dobri uslovi rada. Tel.: 064/186-22-74 (P-140)

-Kupujem korište-ne vinske flaše 1 l krun-ski zatvarač, dolazim za preko 50 komada, dogo-vor. Tel.: 060/548-1083 (P-141)

KUĆE I PLACEVI

-Prodajem izvanred-nu spratnu kuću, 4km od centra, može zame-na za odgovarajući stan-garaža u Subotici. Tel.: 065/3530-825 (1-201)

-Prodajem 5 j. Kva-litetne zemlje, vlasnik. Tel.: 539-496 (2-201)

STANOVI

-Prodajem dvosobni stan 52kv u ulici B. Ra-dića, visoko prizemlje, ca, svi priključci, terasa pravljena. Tel.: 061/219-6512 (3-201)

-Prodajem jednosob-ni stan 30kv, kod eko-nomskog fakulteta, sre-đen, bez ulaganja, pogo-dan za izdavanje, cg, svi priključci. Tel.: 061/714-3588 (4-201)

-Prodajem u cen-tru SU stan 5 soba, 120m2, visine 3,5m, drugi sprat bez lifta, etg. Tel.: 064/375-89-11 (5-201)

-U Subotici blizu bol-nice izdaje se jednosob-ni prizemni namešten

Mali oglasi

VENECIJANERI-TRAKASTE ZAVESE

- ROLETNE-KOMARNICI

PVC STOLARIJA SA KVA-LITETNIM NEMAČKIM

INOUTIC-DECEUNINCK GERMAN PROFILE

5 GODINA GARANCIJE382, Nova 9/a

Tel: 024/534-470Mob: 063/8398-716www.rolometalsu.rs

ROLETNE AL I PVC, VENECIJANERI,

TRAKASTE ZAVESE,

HARMO/GARAŽNA VRATA,

KOMARNICI, PANELNE ZAVESE,

TENDEMiloša Obilića 19

Tel. 024/571-299 ili 063/551-299

-TRAŽIMO RAD-NIKE: hitno potreb-ni kuvari-ce, kono-bari-ce, pomoćne radnice, geronto do-maćice sa pasošima EU. Tel. 064/7007-106 (P-135)

Davalac malog oglasa izjavljuje da je mali oglas u sladu sa Pravilnikom o

prijemu malih oglasa i Zakonom o posredovanju u prometu nepokretnosti.

Važe samo kuponi iz tekućeg broja

Ime i prezime davaoca oglasa

Potpis davaoca oglasa

Tekst oglasa:

Broj telefona:

Kupon zabesplatan mali oglas do 10 reči

Broj 20122. 1. 2021.

22 22. 1. 2021. 201

Hronika/Grad

HITNA POMOĆ - 201POLICIJA HITNI POZIVI - 201

VATROGASCI - 201Apoteka kod Gradske kuće: 552-499Apoteka kod dispanzera: 525-772Autobuska stanica: 555-566Benzinska pumpa Mol: 672-525Benzinska pumpa Eco: 680-580Benzinska pumpa Nis Petrol: 692-201Buđenje: 20111Centar za obeveštavanje: 985Centar za socijalni rad: 548-220Čistoća i zelenilo: 620-444DD Rasveta: 553-320Dečiji Dispanzer: 553-559Dimničar: 553-072Elektrodistribucija: 619-300

Funero: 554-433Gradska biblioteka: 553-115Gradska bolnica: 555-222Gen. Konzulat R.Mađarske: 554-811Gen. Konzulat R. Hrvatske: 557-793Hitna pomoć: 551-373JKP Subotičke pijace: 555-013JKP Pogrebno: 554-848JKP Parking: 694-201JKP Suboticagas: 641-201JP Suboticatrans: 547-777Informacije o: -sportu: 20112-ličnim kartama: 630-303-voz.dozvolama: 630-302-državljanstvu: 630-312-putnim ispravama: 630-276

-vezano za oružje: 630-310Komunalna policija: 626-988Muzej: 555-128Pozorište Deže Kostolanji: 557-471Narodno pozorište scena Jadran: 554-700Bioskop Eurocinema: 554-600Obaveštavanje o br.tel.preplati: 12011Policijska uprava: 630-201Prijava kvara CATV: 634-089Stomatološka služba za odrasle: 553-554Školski dispanzer: 600-795Tačno vreme: 201Telegrami: 2011Toplana-prijava kvara: 548-383Služba za zdrast.zaš.radnika: 571-201Vodovod prijava kvara: 557-711ZOO vrt Palić: 753-075Željeznička stanica: 555-606

VAŽNI TELEFONI

stan. Tel.: 024/4744-258 (6-201)

POSLOVNI PROSTOR

-Izdajem nameštene kancelarije, parking kod megamarketa 024, Sege-dinski put. Tel.: 063/535-763 (7-201)

KUPOPRODAJA

-Kupujem, prodajem i menjam značke, fud-balske monografije . Tel.:542-310 ili 062/852-8228 (8-201)

-Kupujem ordenje, medalje, i stare sportske značke. Tel.: 064/615-59-82 (9-201)

-Otkupljujem origi-nalne umetničke sli-ke uz stručnu i real-nu procenu vrednosti.

Interesovati se od po-nedeljka do subote od 9-17h. Tel:065/58-33-665 (10-201)

-Prodaju se pneumat-ska sejačica, špediter 150 Eur, tr. Žareći štednjak, kolevka (5.500 din) or-man, kaputi, roleri, ma-rame, odela, sto, stoli-ce, stakleni baloni. Tel.: 024/528-682 (11-201)

-Prodaje se plug za oranje, jednopreg stari, za ukras u vrtu, ima plo-čicu vepra kao dokaz o kvalitetu, nemački proi-zvod, cena dogovor. Tel.: 063/837-6461 (12-201)

-Moto odelo br. 54, ne-korišćeno. Tel.: 062/723-326 (13-201)

-Prodajem lep naran-džast orman sa polica-ma za kapute i posebno džemper i peškiri. Cena po viđenju. Tel.: 061/102-6444 (14-201)

Градска управа Суботица, Секретаријат за пољопривреду и заштиту животне средине, на основу члана 10. и 29. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник РС“ бр. 135/04 и 36/09) обвављује:

ОБАВЕШТЕЊЕО ДОНЕТОМ РЕШЕЊУ ДА ЈЕ ПОТРЕБНА

ИЗРАДА СТУДИЈЕ ПРОЦЕНЕ УТИЦАЈА НА ЖИВОТНУ СРЕДИНУ И О ОДРЕЂИВАЊУ ОБИМА И САДРЖАЈА СТУДИЈЕ

За пројекат: : „Изградња индустријске зграде – мешаона сточне хране са складиштем“, на катастарским парцелама 4550/2 и 8860 К.О. Чантавир, Суботица (45.929773⁰; 19.757245⁰), носиоца пројекта „ГЕБИ“ д.о.о., Чантавир, Маршала Тита бр. 46.

Заинтересована јавност има право жалбе у року од 15 дана од дана објављивања обавештења у средствима информисања.

Текст решења се у целости може преузети на Интернет адреси Града Суботице (www.subotica.rs -> Životna sredina -> Oglasna tabla) ili direktno sa adrese:

http://www.subotica.rs/documents/zivotna_sredina/Resenja/501-276-2020.pdf

Vozač teretnjaka, sa 2,28 promila alkohola, zaustavljen u centru Subotice, sledi mu krivična u Prekršajnom sudu

Pripadnici Ministarstva unu-trašnjih poslova u Subotici,

tokom jučerašnje kontrole sao-braćaja, zaustavili su tridesetde-vetogodišnjeg vozača koji je upravljao vozilom u stanju potpu-ne alkoholisanosti.

Vozača teretnog vozila, pa-trola je zaustavila u blizini cen-tra Subotice i nakon testiranja,

utvrđeno je da ima 2,28 promila alkohola u organizmu.

Njemu je određeno zadrža-vanje do 24 časa u službenim prostorijama policije, nakon čega će uz prekršajnu prijavu, biti priveden u Prekršajni sud u Subotici.

Privedena je kraju izgradnja najveće fabrike izduvnih sistema „Boysen Abgassysteme“, u Pri-vrednoj zoni mali Bajmok, a oče-kuje se da će nakon opremanja i probnog rada zaposliti oko 500 radnika

Izgradnja fabrike izduvnih si-stema „Boysen Abgassysteme“ privedena je kraju, te se očeku-je da nakon opremanja fabri-ke i probnog rada, bude i sveča-no otvorena. Najveća fabrika u okviru Privredne zone „Mali Baj-mok“, prostire se na 40.000 kva-dratnih metara, u okviru kojih će se proizvoditi izduvni sistemi za

automobilsku industriju, a uku-pno će biti zaposleno 500 radnika.

Odbornici Skupštine grada, usvojili su krajem avgusta 2019. godine odluku, da se nemačkom investitoru ustupi građevinsko zemljište površine 10 hektara,

bez naknade, dok su se vlasnici kompani-je obavezali, da u pe-riodu do kraja 2024. godine investiraju oko 60 miliona evra u novu fabriku. Takođe „Boysen Abgassyste-me“ se obavezao, da će zaposliti 400 radni-ka na neodređeno, kao i da će plate u kompa-

niji biti veće u odnosu na prosek u Privrednoj zoni „Mali Bajmok“.

Pored pomoći lokalne samou-prave, nemački investitori dobi-li su državnu subvenciju, u iznosu od četiri miliona evra za izgradnju fabrike u Subotici.

Policija je podnela 46 zahte-va za pokretanje prekršajnog postupka, izdato je 345 prekr-šajnih naloga i iz saobraćaja je isključeno 20 vozača

U periodu od 11. do 17. janu-ara 2021. godine, na područ-ju Policijske uprave u Subotici,

dogodilo se osam saobraćajnih nezgoda. U četiri saobraćajne nezgode jedna osoba je teže i četiri osobe su lakše povređe-ne, dok je u četiri saobraćajne nezgode pričinjena samo mate-rijalna šteta.

U navedenom periodu, polici-ja je podnela 46 zahteva za po-kretanje prekršajnog postupka,

izdato je 345 prekršajnih nalo-ga i iz saobraćaja je isključeno 20 vozača od kojih je za osam vozača određena mera zadr-žavanja zbog teške ili potpune alkoholisanosti.

U toku protekle nedelje, pri-padnici Odeljenja za vanredne situacije u Subotici imali su de-vet intervencija.

Policija privela alkoholisanog vozača, sledi mu kazna Prekršajnog suda

Vozio teretnjak, sa 2,28 promila alkohola

Završena izgradnja fabrike „Boysen“

Nakon probnog rada, posao za 500 radnika

Od 11. do 17. januara 2021. godine, na području Policijske uprave u Subotici

Osam saobraćajnih nezgoda, petoro povređenih

Autor: N.H.K.

Autor: N.H.K.

Autor: B. N.

Taksista vozio pod dejstvom droge

Priveden u policiju i pred Prekršajni sud

Taksista, vozio pod dejstvom psihoaktiv-nih supstanci, zadržan u policiji, biće prive-den u Prekršajni sud u Subotici

Policija u Subotici je , na regionalnom putu između Subotice i Sombora, prilikom kontro-le saobraćaja zaustavili taksi vozača, koji je upravljao vozilom marke „citroen” pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.

Taksi vozač je zadržan u službenim prostori-jama policije, nakon čega će, uz prekršajnu pri-javu, biti priveden u Prekršajni sud u Subotici.

Autor: N.H.K.

2322. 1. 2021.201

Recepti

UKUSNO I ZDRAVOIdeje za zdrav ručak. Evo kako možete da spremite super jedno-stavne, lagane i uku-sne obroke. Nutritiv-no veoma kvalitetne. Prijatno!

ČAMAC TIKVICE

Priprema:Operite tikvice, isecite ih na polovine i izdubite sredinu

iz njih, kako bi ste dobili tikvicu u obliku čamca. Obari-te ih u vreloj vodi samo dva minuta

,zatim ih izvadite iz vode. Pileti-nu i paradajz iseckajte na sit-

ne kockice i u tiganju na malo maslinovog ulja, izdinstajte prvo meso pa dodajte paradajz .Za-

tim dodajte sitno nasec-kan sremuš, kašičicu kur-

kume i so i biber po uku-su. Mešajte na tihoj va-tri još par minuta, a za-

tim kašikom napunite ti-kvice i poredjajte ih u pleh obložen papirom za pečenje. Stavite u

rernu da se peku 20min na 180stepeni

23 26. 6. 2020.

Recepti

Dragi čitaoci, možete nam slati Vaše recepte na oglasi@subotickenovine.rs Vaše ukusne

recepte ćemo objavljivati svake nedelje.

TOPLA PREDJELATOPLA PREDJELA

Priprema:Iseckati na sitne kockice šunkaricu, krastavčiće i sir. Ulupati žicom jaja,

dodati so, jogurt i ulje i mešati dok se ulje ne sjedini sa ostatkom smese. Zatim dodati ajvar, na kraju dodati brašno i prašak za pecivo, pa mešati dok se ne dobije glatka smesa. Toj masi dodati šunkaricu, krastavčiće i sir pa izmešati varjačom. U pleh izliti smesu i staviti u prethodno zagrejanu rernu. Pitu peći 35 minuta.

Priprema:Umutiti jaja sa solju, pa dodati jo-

gurt. Uzimati po dve kore, prvu pre-mazati ovim nadevom pa prekriti drugom. Na širi kraj, do sebe staviti drške od dve varjače, uz pomoću njih na varjače naviti listove, ali ne do kra-ja, ostaviti 2-3 cm nenavijeno. Ruka-ma od krajeva ka sredini gurnuti listo-ve, tako da ispadnu nabrani pa izvući varjače i onda krajeve spojiti u krug. Tako dobijete obod i sredinu. Zagrejte

200 ml jogurta150 ml ulja5 celih jaja5 g soli10 g praška za pecivo5 kašika ajvara250 g brašna200 g šunke3 kisela krastavčića150 g feta ili mladog sira

1 pakovanje kora za pite od 500g200g kečapa pomešanog 200 ml paradajz soka, dodato origana, vegete i prstohvat šećera

300 g šunke300 g tvrdog siranekoliko svežih šampinjona2 jaja200 ml jogurtaprstohvat soli

Sastojci:

Sastojci:

PITA ZA 10 MINUTA

MINI PICE

ROLNICE SA GO-ROLNICE SA GO-TOVIM KORAMATOVIM KORAMA

060/052-44-13

Preskočite klasičnu mezu i

pripremite toplo predjelo svojim gostima. Dono-simo lake, zani-mljive i ukusne ideje kako da pripremite tri topla predjela za bilo koju pri-liku i publiku:

Sastojci:

rernu na 200 stepeni. Napunimo kore nadevom. Mešavina kečapa, paradajza, šunka, sira, šampinjona, začina, malo obod premažemo umućenim jajetom i stavimo da se peče.

Priprema:Pirinač kuvati 20 minuta, a zatim još držati poklopljeno 10 minuta.Zagrejati ulje i propržiti sitno iseckan crni i beli luk. Kada luk počne da dobija

žućkastu boju dodati pola čaše vode, pa sve prodinstati dok ta voda ne ispari.Pirinač procediti, u njega dodati luk, ulje, malo soli i bibera, iseckanu šunku, i narendani sir.

Kore poslagati jednu na drugu, i preseći ih na pola popreko, tako da dobijete 4 jednaka dela

Uzimati po dve korice pa okrenuti da stoje kao romb i na špic staviti punu kašiku punjenja, pa špic kore prebaciti preko

punjenja, zatim prebaciti krajeve sa leve i desne strane prema sredini pa urolati. Četvrti špic premazati

belancetom da se lepo za-lepi za rolnicu.

Zagrejati ulje u tiganju, da bude duboko oko je-dan cm, i u to ulje peći rolnice po 2

minuta sa obe strane.

250 g kora za pitu1 šolja od 250 ml pirinča1 glavica crnog luka i isto toliko prazi-luka ili mladog luka100 ml uljadimljena šunka isečena na listiće ili bilo šta suhomesnato 100 do 200 g100 g tvrdog sira1 čen belog lukaso i biber po potrebi1 belance

DENTAXSTOMATOLOŠKA ORDINACIJA

Dr Milan KosanovićDr Jelena Kosanović

Tel: 024/557-377 063/505-723

Radno vreme:Pon-čet.: 9-12h 17-19h

petak: 9-12h

Ulica Matije Korvina

br. 16

Sastojci:3 veće tikvice4 paradajza1 pileći file

nekoliko listova sremušasobiberkurkuma

24 22. 1. 2021. 201

Reklame

24 26. 6. 2020.

Reklame

2522. 1. 2021.201

Reklame

A) Zemljište uz objekte, ukupne površine 912 m2• Zemljište uz zgradu , površine 500 m2• Njiva 2 klase, površine 412 m2

B) 3 uknjižena objekta , ukupne površine 878 m2• Objekat br .1, Zgrada poljoprivrede – mlin (ima mogućnost da melje I

brašno heljde I kukuruza), površine 563 m2• Objekat br.2, Pomoćna zgrada , površine 43 m2• Objekat br.3, Zgrada poljoprivrede – silos (2 x 750 t) i usipni koš, povr-

šine 272 m2

Prodaje se i pokretna imovina odnosno proizvodna i kancelarijska oprema.

Industrijski kompleks smešten je sa desne strane puta na pravcu Čantavir – Tornjoš, U neposrednoj blizini nalaze se stambe-no poslovne zgrade, prodavnice i ugostiteljski lokali. Lokacija je infrastrukturno opremljena, što podrazumeva da ima električ-na energija – trafo stanica, vodovod, kanalizacija, priključak za gas, hidrantska mreža, telefonska linija, uređene slobodne povr-šine i unutar parcela betonirana interna saobraćajnica, Povezanost lokacije je dobra sa direktnim izlaskom na glavni lokalni put-koji void prema Bačkoj Topoli i Senti, autoput Beograd – Horgoš je na udaljenosti od 5,5 km.

Sve dodatne informacije možete da dobijete na brojeve 021730630, 063 662484 kao i putem maila: bojan.roljic@bestseedprodu-cer.com

Kompanija Best Seed Producer doo

Prodaje mlin ČantavirOpština Subotica na lokaciji Trg Petefi brigade br 1., List nepokretnosti br. 4825, K.O. Čantavir

Parcela br. 2475 ukupne površine 1.790 m2, koju čini:

26 22. 1. 2021. 201

Reklame

Portret koji krije mračnu prošlost. Dolina oba-vijena misterijom. Žena koja se bori za svoj život. Triler koji je okupirao pažnju miliona čitalaca ši-rom sveta!

Uspavana nimfa. Umetničko delo neponovlji-ve i varljive lepote, koje je mladi partizan naslikao u poslednjim danima Drugog svetskog rata. Slika sa crvenim pigmentom na platnu skriva šokantnu istinu... naslikana je ljudskom krvlju. Ali ko je bila žrtva? Nema tela, nema mesta zločina, nema sve-doka, nema osumnjičenih. Samo trag krvi, koji će odve-sti narednicu Terezu Batalju

i inspektora Marinija do surovog planinskog pejza-ža na severu Italije. Izolovana i misteriozna dolina i portret koji oduzima dah jedino su na šta istražitelji mogu da računaju. Kroz neprohodne šume i nepri-stupačne planinske vrhove, crveni trag vodi do ne-koga kome je veoma stalo da zaštiti tajnu koju čuva.

Novi bestseler Ilarije Tuti, koju zbog stila pisa-nja nazivaju ženskim Donatom Karizijem, oduše-vio je ljubitelje žanra intenzivnom pričom i savrše-no izbalansiranom akcijom i mistikom.

Nove Subotičke novine i Vulkan izdavaštvo nagrađuju čitaoce

Ponovo nedelje predstavljamo po jednu aktuelnu knjigu Vulkan izdavaštva i nakon izvlačenja nagradićemo po dva sretna dobitnika

knjigom na poklon. Popunjen kupon sa fiskalnim računom prosledite Redakciji do srede u 13 časova.

Ime i prezime: ____________________________Adresa:____________________________Kontakt telefon:______________

Izvučeni prošlonedeljni

dobitnici knjige „Siniša, moj otac”

Nebojša Vuković

Božidarka Raičević

Ilarija Tuti

Uspavana nimfa

2722. 1. 2021.201

Nakon što su prvu nedelju priprema odradili u Subotici, fudbaleri Spar-tak Ždrepčeve krvi otputovali su u Antaliju, u Tursku, gde nastav-ljaju radove na podizanju forme, a

sve u cilju kako bi što spremnije dočekali nasta-vak sezone u Super ligi Srbije i borbu za evrop-ske pozicije.

Prema informacijama iz Spartaka, put do Turske protekao je dobro, a iz Subotice je krenulo 29 igra-ča. Iz Spartaka posebno ističu da je među njima čak dvadeset „bonus” igrača, odnosno fudbalera rođe-nih 1999. godine i mlađih, što potvrđuje da Spartak značajne rezultate beleži sa najmlađom ekipom u Super ligi Srbije.

U timu, naravno, nema Mihajla Ivančevića i Laza-ra Tufegdžića koji se nalaze sa reprezentacijom Sr-bije koju čekaju dueli protiv Dominikanske Repuli-ke i Sjedinjenih Američkih Država.

Ono čime se u Spartaku takođe hvale jeste izve-štaj poznatog sajta koji nudi bazu podataka o igra-čima i prelascima iz kluba u klub, ali i njihovoj vrednosti (Transfermakrt). Po njima, ako se izuz-mu igrači Partizana i Crvene zvezde, Spartak ima najskupljeg igrača Super lige. To je, naravno, La-zar Tufegdžić kome je vrednost podigla i odlična jesen. Postigao je devet golova, imao je osam asi-tencija, pa je „najprodukvitniji” igrač Super lige, a trenutno vredi 1,8 miliona evra. Cenjeni su i Mi-

lan Marčić i Nemanja Tekijaški koji vrede po 800.000 evra, Ste-fan Milošević i Niko-la Srećković su „teški” po 600.000, Noboru Šimura 550.000... Ceo

tim vredi 9,85 miliona

evra, a po tome se nalazi na šestom mestu među su-perligaškim ekipama. Prva je Crvena zvezda koja ima kadar koji vredi 47,85 mi-lona, sledi Partizan sa 35,4, Vojvodina sa 16,45, Čuka-rički sa 14,78, a preko „de-setke” se ceni i sastav TSC-a (10,5 miliona evra), na-ravno, sve po merilima Transfermarkta.

U komentaru na prve dane priprema Vladimir Buač, šef stručnog štaba, ističe da za sada sve ide prema planu.

– Za sada sve teče u naj-boljem mogućem redu, pri-premamo se i za prvi pri-jateljski meč protiv ekipe Krila Sovjetov koju igramo sa dve ekipe, svaka po 45 minuta. Od novih igrača došao nam je samo jedan momak Moris, 2003. godište koji igra na poziciji za-dnjeg veznog i tu je na probi. Videćemo da li će za-dovoljiti naše kriterijume. Omladinci koje smo pri-ključili se izuzetno trude, vredno rade i vidi se da škola Spartaka dobro radi i da ne treba da se plaši-mo za budućnost.

Posle drugog dana priprema pozitivne utiske izneo je i Stefan Milošević, kapiten Spartaka.

– Prva pripremna utakmica nosi nam duel pro-tiv Krila Sovjetov, ozbiljne ekipe iz Rusije. Poku-šaćemo na što bolji način da otvorimo ovu fazu pripremnog dela. Uslovi su odlični, tereni jako dobri što nam izuzetno odgovara. U toku dva dana smo odradili čak tri treninga, juče dva na-porna i danas sa malo lakšim intenzitetom – ka-zao je Milošević nakon drugog dana priprema u Turskoj.

Sport

Pozivi za Tufegdžića i Ivančevića

Prvotimci Fudbalskog kluba Spartak Ždrepče-va krv Lazar Tufegdžić i Mihajlo Ivančević dobili su pozive da se priključe reprezentaciji Srbije koja od 16. do 31. januara nastupa na „američkoj turneji”.

Reč je o reprezentaciji sastavljenoj od igrača Super lige koje vodi Ilija Stolica, trenutno selektor mlade reprezentacije Srbije. Zbog obaveza u re-prezentaciji Tufegdžić i Ivančević nisu ni otputovali sa Spartakom na pripreme u Antaliju.

Srbija će u okviru priprema odigrati i dve pri-jateljske utakmice, 25. januara u Santo Domingu, protiv reprezentacije Dominkanske Republike, a 31. januara u Orlandu, protiv Sjedinjenih Američ-kih država.

Lazar Tufegdžić je ofanzivac Subotičana, naj-bolji strelac i najbolji asistent, dok se Mihajlo Ivan-čević ustalio na poziciji štopera.

Prvi poraz na pripremama

U prvom pripremnom meču u Antaliji fudbaleri Spartaka su poraženi od ekipe Krila Sovjetov (Sa-mara) sa 1:4. Agilna ekipa iz drugog ruskog ran-ga stigla je do ubedljive pobede u meču protiv Golubova koji su se predstavili sa po ekipom po poluvremenu.

Igrajući sa standardnim prvotimcima Golubovi su bili ravnopravni u prvom delu meča. Uz dopad-ljivu igru, ređale su se prilike na obe strane, ali se mreže u prvih 45 minuta nisu tresle.

Nastavak je doneo promene u ekipi Spartaka, promenu odnosa snaga na terenu, ali i promenu rezultata. Vitugov je sa 25 metara lobovao Dublja-nića u 47. minutu. Lepa kombinacija Kombrakova, Zinkovskog i Arnija donosi šansu, pa i gol Serge-jevu za 2:0 u 74. minutu. Dva minuta kasnije Jočić smanjuje zaostatak Spartaka, golom iz slobodnog udarca, ali Gatcan u 79. minutu opet donosi dva gola viška Rusima. U poslednjem minutu meča u listu strelaca upisuje se i Arni.

Krila Sovjetov: Ovsjanikov, Poljahtov, Černov, Gorškov, Priščepa, Hadi, Sokolov, Tipčenko, Go-lenkov, Kanunikov. Igrali su još: Frolov, Soldaten-kov, Kombarov, Božin, Vitugov, Ezhov, Zefane, Gatcan, Zinkovski, Arni, Sergeev

Spartak ŽK: Dujmović, Šimura, Tekijaški, Vido-vić, Milošević, Marčić, Đurasović, Jovanović, Vida-ković, Srećković, Bijelović. Igrali su još: Dubljanić, Mažić, Branković, Stojanović, Miodragović, Jović, Jočić, Jevremović, Vujanović, Rajović, Furtula.

Na red stigle i utakmice

U okviru priprema u Antaliji, od 15. do 29. janu-ara, u Spartaku planiraju pet pripremnih utakmi-ca. Ova faza je počela 18. januara, prvim izazo-vom protiv ekipe Krila Sovjetov (Samara), a reč je o drugoplasiranoj ekipi Druge ruske lige.

Zatim su najavljeni dueli protiv Dnjepra i Olim-pika iz Ukrajine, 21. i 24. januara, a 25. januara je na redu utakmica protiv moskovskog Torpeda. Ge-neralna proba je 28. januara, a rival je ekipa UFA, ekipa iz donjeg doma ruske elite.

Autor: N. Stantić

Prema Transfer-

marktu Tu-fegdžić je najcenje-niji igrač

Spartaka, a „težak” je 1,8 miliona

evra

Nakon uvodnih treninga na tere-nima u Antaliji, Golubovi krenu-li i sa odigravanjem prijateljskih utakmica

Dobri Dobri uslovi za uslovi za dobar raddobar rad

„bonus” igrača ima Spartak

20

Fudbaleri Spartaka treniraju u Turskoj

28 22. 1. 2021. 201

Sport

U ponedeljak, 18. ja-nuara, pripreme za nastavak se-zone počele su i u Ženskom fud-

balskom klubu Spartak. Poče-tak je bio posvećen testiranjima, uz pomoć gostiju iz Zavoda za sport i medicinu sporta Srbije.

Sezona se nastavlja 27. februa-ra, a Boris Arsić, šef stručnog šta-ba, nema dilema što se ambicije

tiče, valja zadržati Spartak na po-ziciji dominantne ekipe domaćeg takmičenja.

– Pripreme će biti specifične, trajaće samo pet nedelja, a tu su i aktivnosti reprezentacije, pa će to dodatno otežati realizaciju plano-va. Ideja je da jedan deo priprema obavimo u našem gradu, a potom da odemo van Subotice. Taj ritam će nam krojiti i termine prijatelj-skih mečeva – govori Arsić.

Spartak ima lepu zalihu, šest bodova više od Mašinca, ali Arsić poziva na oprez.

– Tek je prvi deo iza nas, tek predstoji glavni deo borbe za titu-le, kako u Super ligi, tako i u Kupu, tako da nema opuštanja. Moramo zato predstojeći period da iskori-stimo za što bolje pripreme. Pred nama je mnogo izazova, a verujem da će nam značiti iskustvo koje smo do sada sakupili.

Između dva dela sezone obič-no dođe do promena u igračkom kadru, a to se dešava i u Spartaku. Dobre evropske predstave pro-teklih godina skreću pažnju i na Golubice.

– „Pola” Evrope se interesuje za igračice Spartaka, a mi nema-mo načina da ih zadržimo, jer u ženskom fudbalu nema klasičnih transfera. Još ne znamo ko će sve otići, ali fokus stavljamo i na naše mlađe igračice. Tako smo i pripre-mama priključili deset devojaka iz mlađih kategorija. Predvideli smo ranije reformu ekipe i mislim da

dolazi polako period podmlađiva-nja tima. Za sada nas je sigurno napustila Sara Pavlović, ona kari-jeru nastavlja u Norveškoj, a Kri-stini Tanasković je istekao ugovor – komentariše Bojan Arsić, gene-ralni sekretar ŽFK Spartak.

U teškoj godini biće još teže obezbediti bar minimalne uslove za funkcionisanje.

– Smatram da svaki kolektiv za-služuje podršku države. Žao nam je što kao grana fudbala ženski fudbal nije bio deo paketa pomoći koje je država pružila klubovima. Nama bi ta pomoć svakako zna-čila, jer malo ko zna da smo klub koji je imao mnogo novih obave-za i nameta. Zato i apelujemo na sve institucije. U ovoj složenoj si-tuaciji neće biti moguće funkcio-nisanje bez podrške – dodaje Bo-jan Arsić.

Nakon trinaest kola Spartak je lider tabele sa 37 bodova, nakon dvanaest pobeda i jednog remi-ja, a sezonu Golubice nastavljaju gostovanjem u Kragujevcu, ekipi Radničkog.

Spartak je lider tabele, ali šef struke poziva na oprez i na kvalitetne pripreme koje su po-čele u ponedeljak

Priprema-ma priključe-no 10 devoja-ka iz mlađih kategorija

6bodova ima Spartak više od Mašinca

Autor: N. Stantić

Počele pripreme i u Ženskom fudbalskom klubu Spartak

Tek sledi Tek sledi borba za tituluborba za titulu

Pripreme za Kikindu

Nakon pauze za praznike, ru-kometaši Spartaka su ponovo u pogonu. Treninizi se odvija-ju svakodnevno, a pred ekipom iz Subotice je jedan od važnijih duela.

Za 27. januar je zakazan po-slednji, odnosno zaostali su-perligaški okršaj protiv Kikinde, u Kikindi. Spartaku, ali i rivalu, je značajna pobeda u borbi za opstanak. Obe ekipe će defini-tivno u plej-aut, pa je pitanje ko će u borbu za opstanak krenuti sa bolje pozicije, odnosno ko će biti bliži cilju – opstanku u druš-tvu najboljih rukometnih klubo-va u Srbiji.

Pre početna priprema za nasta-vak sezone u Super ligi Srbije, iz Ženskog fudbalskog kluba Spar-tak stigla je vest da je Sara Pavlo-vić, standardna prvotimka Golubi-ca, promenila sredinu. Pavlovićeva je u Spartaku igrala od 2015. godi-ne, stigla je u Suboticu iz Napretka,

a karijeru nastavlja u Norveškoj, u ekipi Avladsens.

– Sara je ostavila dubok trag u Spartaku, svojim sjajnim igrama, od-nosom i profesionalizmom nametnu-la je sebe za novo poglavlje u karije-ri. Sara je bila deo plavo-bele poro-dice punih pet godina. Želimo joj svu

sreću u nastavku karijere i hvala za sve! – poručili su Sari iz Ženskog fud-balskog kluba Spartak.

Avaldsnes je treća ekipa elitnog norveškog takmičenja za žene. Prvo mesto dele Valerenge i Rozenborg sa po 38 bodova, a novi klub Pavloviće-ve ima četiri boda manje.

Pavlovićeva u Norveškoj

Napad na duplu krunuVioleta Slović, kapiten Spartaka, veruje da

Golubice i ove godine mogu do duple krune.– Želimo opet duplu krunu i uverene smo

da možemo do nje. Imamo na ovim pripre-mama dosta mladih igračica, to nas raduje, jer time povrđujemo da se u Spartaku dobro radilo u mlađim kategorijama. Uostalom, i te devojke su bile šampionke u svojim katego-rijama, tako da imaju kvalitet. Stiže im prili-ka da to pokažu i u prvom timu – naglasila je Slovićeva.

IN MEMORIAM

Ljubomir Obradović

(1949 – 2021)U Subotici je iznenada premi-

nuo Ljubomir Obradović (1949-2021), poznati i dugogodišnji sportski radnik, usmeren najviše na sportsku rekreaciju.

Kao nekadašnji svestrani sportista ostao je veran sportu, kroz školovanje na Fakultetu fi-zičke kulture, smer sportska re-kreacija, a od 1983. godine ak-tivno je radio u tadašnjem Druš-tvu za sportsku rekreaciju „Parti-zan” u Subotici.

Sprovodio je radničko sport-ske igre u dvadesetak raznih sportova, radio je na obučava-nju radnika i njihove dece - „Na-učimo plivati”, osmislio je akci-ju „Kretanjem ka zdravlju”. U sa-radnji sa OSR „Partizan”, a ka-snije Gradskim savezom „Spor-tom za sve” Subotice punih 39 godina vodio je časove rekrea-cije za žene, sarađivao u orga-nizaciji „Trimbija”, „Dana izazo-va”, a učestvovao je i u organi-zaciji Sportske olimpijade radni-ka Vojvodine.

Dobitnik je brojnih priznanja, između ostalog i nagrade „Jovan Mikić Spartak”, 1999. godine.

2922. 1. 2021.201

Sport

Sa trideset i tri osvojena boda iz petnaest utakmi-ca (10 pobeda, 3 re-mija i dva poraza)

fudbaleri Preporoda iz No-vog Žednika drže treće me-sto Područne lige Subotice. Iza sebe su ostavili Slogu iz Ostojićeva Napredak iz Na-dalja za pet bodova, a beže im Proleter (Ravno Selo) i Senta sa dva, odnosno tri boda viška.

– Zadovoljni smo dosa-dašnjim rezultatima i igra-ma tokom prvog dela takmi-čenja. Uostalom, to pokazuje i tabela. Zimovali smo na tre-ćem mestu, a dve ekipe koje

su ispred nas nisu nedostiž-ne! – govori za „Nove Subotič-ke novine” Dragoljub Terzija, sportski direktor Preporoda.

Kao i većinu klubova iz pri-gradskih i seoskih mesnih za-jednica, i ekipu iz Novog Žed-nika muči problem kreiranja sastava. Ipak, uspeli su da eki-pa bude konkurentna sa veći-nom domaćih igrača.

– Jeste, većina fudbalera je iz Novog Žednika, ali ih je, nažalost, sve manje. Iz naše fudbalske škole, koja u kon-tinuitetu radi već pet godi-na, do prvog tima je za sada stigao samo jedan igrač - Go-ran Srednik. Moram da nagla-sim da u našu školu dovozi-mo i decu iz Starog Žednika. Imamo tako petliće, pionire i

kadete, a njih vodi Dejan Ja-blan iz Bačke Topole. Uz do-maće igrače doveli smo još se-dam kvalitetnih fudbalera i „kockice” su se posložile.

U slaganju „kockica” vidi se i umešna ruka Radivoja Đuro-vića, trenera Preporoda.

– „Caka” je u tome da smo generalno dobar kolektiv i us-peli smo da i nove igrače u njega uklopimo. Naravno, ne bi to išlo glatko bez dirigent-ske palice iskusnog Đurovića. On znači mnogo ovoj ekipi i njegov autoritet je veliki. Za-voleli su ga svi u klubu i oko kluba. Šef je 24 sata u fudbalu i uvek je dostupan kako za igra-če, tako i naše navijače. Pogo-tovo se to odnosi na one sta-rije koji Đurovića pamte još

kao igrača Spartaka iz najbo-ljih dana.

Sa pripremama su krenu-li superligaši, a uskoro kre-ću pripreme i po nižim liga-ma, pa i za takmičenje u Po-dručnoj ligi Subotice. Zna se da nije lako pronaći dovoljno sredstava za osnovno funkci-onisanje, ali se u Preporodu trude da to tako bude iz jed-nostavnog razloga - svi u klu-bu vole fudbal.

– Naši planovi za prolećni deo sezone u Područnoj ligi su zaista skromni. Želimo samo da igramo i da uživamo u fud-balu. Naravno, dobri rezultati i plasmani u viši rang takmiče-nja nisu nemogući. Nismo za-ista opterećeni rezultatima, a možda bi baraž za viši rang

bio „kruna” ove sezone, ali i ove generacije. Na primer, naš veliki igrač, ali pre svega ve-liki prijatelj Tihomir Papdi iz obližnjeg nam Čanavira, ide u zasluženu fudbalsku penzi-ju, a verovatno ne bi bilo bo-ljeg načina da ga tamo isprati-mo od borbe za viši rang – do-daje Terzija na kraju.

Autor: N. Stantić

Plan – igrati i uži-vati u fudbalu, a dobri rezultati i

napad na viši rang nisu nemogući

Sportski direktor Terzija hvali igrače, ali i trenera Đurovića čiji se rad vidi i po rezultatima koje Preporod ostvaruje

Zimovali Zimovali na trećem na trećem mestumestu

Nastavak Područne lige fudbaleri Preporoda čekaju sa dobre pozicije

Aktuelna postava Fudbalskog kluba Preporod iz Novog Žednika (foto: Prklja)

Na Prvenstvu Vojvo-dine u Bečeju Sto-noteniski klub Spar-tak Infostud osvo-jio je osam medalja u raznim starosnim kategorijama.

U konkurenciji mlađih ka-deta Nemanja Marković je za-uzeo prvo mesto u grupi. Sa-vladao je Makaija sa 3:0, po-tom Krbavca sa 3:0, te se tako plasirao u nastavak takmiče-nja. Bio je slobodan u prvom krugu glavnog žeba, da bi po-tom zabeležio još jednu pobe-du, sa 3:0 savladan je Fekete. Obezbedio je tako mesto u če-tvrtfinalu, a tamo je zabeležio još jednu pobedu, sa 3:1 savla-dao je Rajića, te je tako zaslu-žio bronzanu medalju. U po-lufinalu je zaustavljen, savla-dao ga je Radonjić sa 3:0. U

igri parova Marković je igrao sa Jakovljevim iz Novog Sada, a zaustavljeni su u polufinalu od Putnika i Valentića koji su slavili sa 3:2.

Među kadetima je Miloš Matković bio drugi u grupi, poražen je od Rajića sa 0:3, a potom je bio bolji od Dože sa 3:0, te je ostvario plasman u narednu rundu. Vedran Boš-njak je ostvario identičan re-zultat, bio je drugi, savladao je Gerginova sa 3:2, a poražen je od Šubonija sa 1:3. Drugi je bio i Marino Jozić, savladao je Ko-lšanjija sa 3:0 i Miljuša sa 3:0, a poražen je od Stefanovića sa 1:3. Marković je bio prvi u gru-pi, zabeležio je tri pobede od 3:0, padali su redom Varga, Slonka i Stojiković. Marino Jo-zić je bio bolji od Rajića sa 3:1, a zaustavio ga je Ilić sa 3:0. Ve-drana Bošnjaka je sa 3:1 savla-dao Grosu, a na prvom koraku glavnog žreba zaustavljen je i Miloš Matković, sa 3:1 savla-dao ga je Stefanović.

U glavnom žrebu Marković je savladao Putnika sa 3:1, po-tom i Brdara sa 3:1, ali ga je u četvrtfinalu zaustavio Ilić sa 3:0.

Kod juniora je Dušan Kozli-ca bio drugi u grupi, savladao ga je Jockov sa 3:0, a potom je bio bolji od Berte sa 3:0, te se plasirao u glavni žreb. Bogdan Gvozdenović je pretrpeo tri poraza u grupi, te je tako i za-vršio takmičenje. U glavnom žrebu Kozlica je zaustavljen na prvom koraku, savladao ga je Vidić sa 3:0.

Među seniorima je prvi u grupi bio Stefan Kostadino-vić, savladao je sa po 3:0 Mr-šića i Lazića. Kristijan Halas je bio drugi u grupi, savladao je Petroja sa 3:0, a poražen je sa 2:3 od Falba. Robert Taka-rič je bio prvi u grupi, sa po 3:0 savladao je Orosa i Gagi-ća. Bence Bognar je bio dru-gi u grupi, savladao je Vidića sa 3:0, a poražen je sa 1:3 od Subotića.

U glavnom žrebu Stefan Kostadinović je stigao do fi-nala gde ga je sa 3:1 savladao Majstorović. Pre toga je Ko-stadinović savladao Suboti-ća sa 3:2, Tepića sa 3:0 i Savi-ća sa 3:1. Halasa je u polufina-lu sa 3:1 savladao Majstorović, a pre toga je Halas savladao Đilasa sa 3:0, Vezmara sa 3:2 i Jankovića sa 3:0. Takarič je nakon pobede protiv Vojnovi-ća od 3:0 naleteo na Majstoro-vića koji je slavio sa 3:0, dok je Bognar, nakon što je savladao Lazića sa 3:0, poražen od Ka-tića sa 1:3.

U igri parova najviše us-peha imali su Kristijan Ha-las i Stefan Kostadinović koji su stigli do finala. Tamo su ih sa 3:1 savladali Subotić i Adamović.

U igri miks parova Robert Takarič i Ela Halas stigli su do finala gde ih je savladao dvojac Katić - Maksuti sa 3:0, dok su do bronze stigli Stefan Kosta-dinović i Jasmina Vujin, u po-lufinalu ih je sa 3:0 savladao dubl Katić - Maksuti. Bronza-ni su bili i Bence Bognar i Sve-tlana Sladeček, zaustavljeni su od dubla Takarič - Halas sa 3:1.

Prvenstvo Vojvodine u stonom tenisu

Osam medalja za Spartak

Stefan Kostadinović i Kristijan Halas među najboljima

30 22. 1. 2021. 201

Sport

Loša četvrtina - poraz na kraju

Košarkašice Spartaka pretrpele su poraz na početku 2021. godine. Poražene su u Subotici od Vrbasa sa 63:67 (20:14, 9:20, 13:17, 21:16). Golubice su platile na kraju danak lošoj drugoj četvrtini u kojoj su dozvolile rivalu da napravi preokret.

Spaićeva trojkom najavljuje efikasnu igru Spartak u prvoj četvrtini, a kasnija trojka Ninko-vićeve donosi Golubicama solidnu prednost od 14:7 posle sedam minuta igre. Trojku pogađa i Pavlovićeva, dodaje i slobodno bacanje, za le-pih 20:12 u finišu prvog perioda.

Trojkom odgovara Dimitrijevićeva, pa Vrbas polovinom druge četvrtine stiže do izjednače-nja, a ubrzo gošće i vode. Serijom od 8:1 gošće okreću na 34:27, a poluvreme zaključuju sa pet poena prednosti.

Košem Marčetićeve Vrbas stiže do dvocifre-nih 43:33 u 26. minutu meča, a na dve sekunde do kraja četvrtine pogađa Šicar za prednost go-šći od 51:42 pred završnih deset minuta meča.

Prednost su gošće i pojačale, bilo je 55:42, a domaće postižu prvi koš posle minut i po igre u poslednjoj četvrtini. I polovinom četvrtine Vrbas vodi, bilo je 60:49. Spartak je do kraja uspeo da smanji razliku, ali ne i da dođe u situaciju da na-čini preokret.

Spartak: Cvijović 5, Spaić 13, Pavlović 11, Kovačević 14, Savković 2, Krnjajski, Petreka-nović, Vidaković Hadnađ, Ninković 14, Čiča, D. Tompson 2, Vitomir 2.

Vrbas: Dimitrijević 10, Bijelović 11, Marčetić 18, Mudreša 13, Laković 8, Radojčin, Šicar 4, Reljić, Marojević, Nurkić.

Nakon petnaestog poraza u sezoni Spartak ostaje na začelju tabele sa samo jednm pobedom. Naredni rival je ekipa Kraljeva koja je u prethodnih šesnaest kola zabeležila jedanaest pobeda.

Nastavak Super lige

Susretima drugog turnira, odnosno mečevi-ma od petog do osmog kola, nastavlja se Su-per liga Srbije u stonom tenisu, 23. i 24. janua-ra, u Bečeju.

Spartak Infostud u subotu igra protiv Tauru-numa i Partizana, a u nedelju protiv Požarev-ca i TSC-a.

Do pre nekoliko godina hokej na ledu bio je gotovo isključivo rezervisan za dečake i momke. No, sledeći pri-mere iz zemalja u kojima je hokej daleko razvijeniji i popularniji, i u

Srbiji je počelo sve aktivnije uključivanje devoj-čica u ovaj sport.

Među klubovima koji su rano prepoznali ovu ideju bio je i subotički Spartak, a proteklog viken-da je prvi put utakmicu odigrala ekipa kompletno

sastavljena od devojči-ca i devojaka iz Subotice, za razliku od dosadašnjeg igranja u miks ekipama sa dečacima, odnosno miks ekipama sa devojkama iz drugih klubova.

Tako je u nedelju na Stadionu malih sportova u Subotici odigrana prijateljska utakmica između eki-pa Spartak Girls i Spartak Boys. Ekipe su bile pode-ljene po postavama, igralo se „postava na postavu”, u skladu sa kvalitetom. Nakon odlične i veoma zani-mljive igre u kojoj je sve „prštalo” nije bilo pobedni-

ka. U regularnom delu meča bilo je nerešeno 4:4 (2:1, 1:2, 1:1), a u izvođenju penala, u osmoj seriji, pobedu odnose devojke – 8:7.

Za prvu kompletnu ekipu Spartaka sačinje-nu od devojaka igrale su: Vereš Sintija, Seku-lić Elena, Stantić Sara, Vinčić Smiljana, Rac Sabo Lilla, Rac Sabo Hanna, Benčić Anasta-sija, Ponjavić Iva, Popov Jovana, Milodano-vić Ana, Kovač Nina, Šabić Iva, Čepela Teodo-ra, Poljaković Lana, Maravić Tijana, Lu-kić Dunja, Korhec Viola i Simić Ljubin-ka. Treneri: Bresto-vac Uroš, Bošnjak Luka i Kojić Miloš.

Autor: N. Stantić

U Spartaku se posebno

vodi pažnja o devojkama u najbržoj ko-

lektivnoj igri na svetu

Hokejaši subotičkog Spartaka konačno su u pu-nom ritmu, kako to i priliči ovom klubu tokom januara.

Odigrani su mečevi Prve „B” lige seniora, a su-botički Spartak je u dva meča dva puta savladao Drvene nogice iz Beograda sa 8:5 i 7:3. Kako jav-ljaju iz Spartaka, „duža klupa” donela je prevagu na domaćem terenu.

Spartak: Vujković Davor, Gabor Roža, Dujmović Nikola, Ladocki Čaba, Fazekaš Đorđe, Desnica Pr-voslav, Kerleta Miodrag, Skenderović Aleksandar, Šandor Žolt, Popović Darko, Ižipac Dimitrije, Iži-pac Ignjatije, Koso Mikloš, Dakić Srđan, Popović Branislav.

Selekcije do 12, do 14 i do 16 godina nastavile su takmičenje u okviru „B” prvenstva Mađarske, uz zajedničku saradnju sa Kiškerešom. Selekcija do 16 godina je poražena od Dab Dolcera sa 1:6, a

potom savladala Segedin sa 8:3. Selelekcja do 14 godina je poražena od Se-

kešfehervara sa 2:5, ali takmičenje sa jačim rivali-ma nosi niz prednosti.

Selekcija do 12 godina je u proteklom periodu vezala nekoliko poraza sa minimalnom razlikom. Nakon dobijanja leda u Subotici, rezultati su se vi-deli, pa stižu i pobede, kao na primer protiv ekipe KSI u Budimpešti od 4:3.

Za selekcije Spartaka u Mađarskoj su prethod-nog vikenda nastupali: Đukanović Luka, Pena-va Veljko, Šandor David, Vučić Aleksa, Janković Ognjen, Pećerić Slaven, Vučinić Vasilije, Bem Kar-lo, Gubičak Leon, Penava Ognjen, Temunović Va-nja, Benčić Mihajlo, Brestovac Relja, Mandić Anto-nija, Milanko Danilo, Ponjavić Andrija, Popov No-vak. Trener: Jaramazović Zoran.

Konačno u punom ritmu

Prvi put je Spartak sastavio kompletnu ekipu sačinjenu od devojaka iz Subotice

Kada se rad i Kada se rad i vera isplatevera isplate

bilo je za devojke, nakon penala

8:7

Sve je više devojčica i devojaka koje vole hokej na ledu

Dara Kovačević (sa loptom)

3122. 1. 2021.201

Iako ga ni ove godine nismo gleda-li među liderima, Gabora Sagmajste-ra, još jednom moramo nagraditi po-hvalama za sportski uspeh. I na 43. iz-danju „Dakar relija” nas sugrađanin

je pokazao da je jedini kadar da zastavu Sr-bije razvije i na startu i cilju. Nakon dvana-est etapa i oko 8.000 pređenih kilometara Saudijske Arabije Sagmajster je takmičenje okončao na 60. mestu u konkurenciji moto-rista, odnosno 15. u kategoriji „male moto” u kojoj nema pomoći mehaničara.

Jeste, Sagmajster je imao veliki zaostatak iza pobednika u konkurenciji motorista Kevi-na Benavidesa iz Argentine od oko 35 sati to-kom svih dvanaest etapa, ali treba reći da je Sa-gmajsteru deseti put uspeo da stigne do cilja. Ako se zna da se posle deset nastupa na Daka-ru stiče titula „legenda”, onda je jasno koliko je teško deset puta i stići do cilja.

Koliko je „desetka” značajna, potvrdio je i David Kastera, direk-tor „Dakar relija”, ne-kada i sam učesnik, koji je obišao našeg sugrađanina, te mu i čestitao za veliki uspeh.

„Sve Vas puno pozdravljam! Hvala svima koji su na bilo koji način pomogli da po dese-ti put dođem na cilj Dakara. Hvala svima u me-dijima koji su pomogli da rezultati budu pra-ćeni. Bilo je teško, naročito kada sam vozio noću, kada sam nekoliko puta pao. Srećan sam! Ostvario sam jedan od svojih najboljih rezul-tata na Dakaru! Živela Srbija!”, poručio je Sa-gmajster po dolasku na cilj.

U klasama automobila, kvadova i bagija naj-bolji su bili Francuz Stefan Peterhansel, Ar-gentinac Manuel Anduhar i Čileanac Lopez Kontardo, dok je kod kamiona trka obeležena uspehom ruskog kamaza, sa tri najbolje posa-de. Prvi je bio Dmitri Sotnikov, a u posadi su bili i Ruslan Akhmadeev i Ilgiz Akhmetzianov.

Kako je Sagmajster istakao, ovo mu je po-slednji nastup na „Dakar reliju” na motoru, ali se od vrhunskog auto-moto maratona ne opra-šta tako lako.

– Oduševljen sam što sam ostvario svoj cilj, deseti put sam stigao do cilja. Sa ovim nisam završio svoju karijeru, ali na motoru verovatno jesam. Izuzetno je opasno trkati se u ovakvim uslovima na motoru, koncentracija mora biti stalno prisutna. Imam skoro 50 godina, u junu ću postati deda i mislim da je vreme da sednem u vozilo na četiri točka. To mi je sada i cilj, da sednem u neki dobar trkački automobil i tako nastavim sa takmičenjem – kaže Sagmajster.

Prvi nastup na Dakaru Sagmajster je imao 2009. godine kada je bio 89. u generalnom pla-smanu. Potom je, 2010. godine bio 59., 2011. 64., dok je 2012. morao da odustane tokom pete etape. Godine 2013. bio je 61., a godinu dana kasnije 53. Sledi odustajanje 2015. godi-ne, tokom druge etape, a 2016. godine završa-va kao 62. Sledeće, 2017. godine, bio je 73., a 2018. 79. Kvar na motoru prekinuo je nastup 2019. godine već na prvoj etapi, a 2020. godi-ne bio je 90.

Sport

TragedijaNa žalost, i ovo 43. izdanje moto-marato-

na odnelo je jednu žrtvu. Od posledica pada tokom sedme etape preminuo je Pjer Čerpin, koji je vozio u Sagmajsterovoj klasi. Inače, na Dakaru je do sada poginula 31 osoba, čak 22 su u klasi motociklista.

Donosilac kupona ostvaruje

uz kupovinu naočaraBranislava Nušića 23 - 024/557-723

BESPLATAN PREGLEDNa asortiman sunčanih i dioptrijskih naočara15% POPUSTA

Autor: N. Stantić

Božidar Spajić(novinar)

Tibor Tot(novinar)

Boris Šuman(novinar)

Radoslav Svirčev(sportski radnik)

Nataša Aleksić(sportski radnik)

Danijela Pinter(novinar)

Sportisti:1. Davor Štefanek 102. Kristijan Juhas 93. Tamaš Kajdoči 84. Violeta Slović 75. Lazar Tufegdžić 66. Nikolina Radaković 57. Stefan Kostadinović 48. Leona Rogić 39. Aleksa Đurasović 210. Jovica Spajić 1

Klubovi:1. ŽFK Spartak 32. KDT Spartak 23. TK Spartak 1

Sportisti:1. Kristijan Juhas 102. Mark Perčić 93. Davor Štefanek 84. Tamaš Kajdoči 75. Nora Bognar 66. Leona Rogić 57. Nina Šabić 48. Stefan Kostadinović 39. Jovica Spajić 210. Nikolina Đorđević 1

Klubovi:1. TK Spartak 32. ŽFK Spartak 23. KDT Spartak 1

Sportisti:1. Kristijan Juhas 102. Davor Štefanek 93. Lazar Tufegdžić 84. Violeta Slović 75. Nora Bognar 66. Leona Rogić 57. Gabor Sagmajster 48. Tamaš Kajdoči 39. Aleksandar Tumbas 210. Nina Šabić 1

Klubovi1. TK Spartak 32. ŽFK Spartak 23. FK Spartak ŽK 1

Sportisti:1. Davor Štefanek 102. Kristijan Juhas 93. Aleksa Đurasović 84. Maksim Puškar 75. Filip Kulić 66. Violeta Slović 57. Nina Šabić 48. Leona Rogić 39. Tamaš Kajdoči 210. Jana Mut 1

Klubovi:1. TK Spartak 32. ŽFK Spartak 23. KDT Spartak 1

Sportisti:1. Nina Šabić 102. Tamaš Kajdoči 93. Davor Štefanek 84. Kristijan Juhas 75. Filip Kulić 66. Leona Rogić 57. Violeta Slović 48. Uroš Kojadinović 39. Veljko Gligorić 210. Mark Perčić 1

Klubovi:1. TK Spartak 32. ŽFK Spartak 23. KDT Spartak 1

Sportisti:1. Violeta Slović 102. Kristijan Juhas 93. Andrej Barna 84. Filip Kulić 75. Davor Štefanek 66. Jana Mut 57. Mateja Borojević 48. Nina Šabić 39. Leon Hemi 210. Nikolina Radaković 1

Klubovi:1. ŽFK Spartak 32. TK Spartak 23. KDT Spartak 1

Trenutna rang-listaSportisti: Kristijan Juhas 54,Davor Štefanek 51, Vi-

oleta Slović 33, Tamaš Kajdoči 29, Nina Šabić 22, Le-ona Rogić 21, Filip Kulić 19, Lazar Tufegdžić 14, Nora Bognar 12, Mark Perčić 10, Aleksa Đurasović 10, An-drej Barna 8, Stefan Kostadinović 7, Maksim Puškar 7, Nikolina Radaković 6, Jana Mut 6, Gabor Sagmaj-ster 4, Mateja Borojević 4, Uroš Kojadinović 3, Jovi-ca Spajić 3, Veljko Gligorić 2, Aleksandar Tumbas 2, Leon Hemi 2, Nikolina Đorđević 1.

Klubovi: Tenis klub Spartak 15, Ženski fudbalski klub Spartak 14, Klub dizača tegova Spartak 6, Fud-balski klub Spartak Ždrepčeva krv 1.

Petnaesti izbor za najbolje sportiste

Medalja Lajoša Vermeša

Deset puta savladao„Dakar reli”Gabor Sagmajster je još jednom uspeo da na cilju čuvenog reli ispita razvije srpsku trobojku

Sagmajster i dalje osta-je jedini spor-tista iz Srbije koji je uspeš-no okončao „Dakar reli”, i to već deset puta

32 22. 1. 2021. 201

Odbojkaši Spartaka na-laze se u dobroj seriji. Nakon što su pobedi-li Borac i Ribnicu, Go-lubovi su nadvisili i Par-

tizan sa 3:1 (22:25, 25:20, 25:21, 25:19). Kao i mnogo puta poslednjih sezona, Golubovi su „potrošili” prvi set da uđu u ri-tam, a kada su ušli, bili su nezaustavljivi.

Uz dobre servise Marinovića i blok Janića Partizan je poveo sa 8:1 na početku meča u Su-botici. Uzvratli su domaći sa servis linije, pre-ko Kovača za 9:11, ali preokreta nije bilo. Lekić realizuje kontru za 19:13, dok neizvesnost po-novo vraća Manzano koji beleži as. Ipak, Janić je bio i više nego dovoljno iskusan da ne do-zvoli preokret.

Prvi deo drugog seta obeležila je igra „poen za poen”, ali i veći broj grešaka domaćih. Blje-snuo je u tim momentima Pavlović, prvo je

okončao dug poen, potom zabeležio blok, a Spartak diže ritam. Dobar servis nosio je Go-lubove do izjednačenja, prvo as beleži Pavlo-vić, a potom i Tumbas.

Opet Pavlović i u trećem setu drži Spartak u ravnoteži na početku, ali slede greške Go-lubova koji opet ostaju dva koraka iza rivala. Serijom od 4:0, uz važan poen Tumbasa Spar-tak preokreće, a Kovač tačnim smečom primi-če domaće ka novom setu.

Startnu prednost u četvrtom delu imali su domaći, vodili su sa 6:3 i 7:5, a Kovač to blo-kom diže na 11:7. Marinović blokom prednost polovi, ali na obaveznom odmoru domaći vode sa tri poena razlike. Pavlović blokom okončava dug poen za 16:13, a požrtvovana igra u odbra-ni donosi kontru Nikolića za lepih 17:13. Blok crno-belih nije imao rešenje za razigranog Ni-kolića, Jungić uskoro donosi meč lopte za Su-botičane, a već je druga bila dovoljna za radost u Subotici.

Spartak: Milović (libero), Marković, Jun-gić 10 (1 as), Tomčić, Peić (libero), Seizović, Nadaždin, Nestorović, Nikolić 26 (1 bl, 1 as), Manzano 9 (5 bl, 2 as), Dulić, Kovač 14 (1 bl, 3 as), Tumbas 10 (2 bl, 1 as), Pavlović 14 (5 bl, 2 as).

Partizan: Mandić, Arsenoski 3 (2 bl), Do-puđ, Jovanović, Marinović 22 (2 bl, 1 as), Le-kić 4, Koprivica 10, Huzejrović, Janković 7 (1 bl, 1 as), Stašević (libero), Mladenović (libe-ro), Cvetković, Petrović, Janić 12 (2 bl).

U petak, 22. januara, Spartak od 18 sati, u Hali sportova u Subotici, dočekuje ekipu Voj-vodine, aktuelnog šampiona Srbije.

Sport

Autor: N. Stantić

Spartak vezao tri pobedeIza Golubova ove godi-ne redom su padali Borac, Ribnica i Partizan, a petak nosi okršaj protiv aktuel-nog šampiona

Pobedom protiv Partizana skor Spartaka u Super ligi u 2021. godini je perfektan, a Davide Kovač, prvotimac Subotičana, nada se da ta se-rija može da ostane neprekinuta i pred današnji duel protiv Vojvodine (Hala sportova, u 18 sati, bez prisustva publike).

– Teška utakmica sa iskusnom ekipom Par-tizana. Videlo se da smo loše ušli u utakmicu, bilo je i momenata kada smo mogli da ispravi-mo greške u prvom setu, ali iskusni Partizan to nije ispustio. Ipak, mi imamo kvalitet da ne

dozvolimo da nam utakmica lagano izmakne. Promenili smo ritam, postali koncentrisaniji, pre-okrenuli smo situaciju i na kraju slavili – istakao je Kovač, a potom se osvrnuo na novi duel u zgusnutom rasporedu:

– Vojvodina je prva na tabeli, jaki su, ali ne-ćemo ni njima lagano prepustiti pobedu. Igramo dobro, znam da će svi momci dati sve od sebe. Imamo niz dobrih utakmica i pobeda i nadamo se da tu energiju možemo da prenesemo i na naredni meč.

Prenosimo energiju i u naredni meč

Super liga Srbije za odbojkaše

Davide Kovač više puta je nadmudrio trojni blok crno-belih

Super liga Srbije za odbojkašice

Drama donela samo bod

Utakmicu Super lige Srbije za odbojkašice, u Suboti-ci između Spartaka i Jedinstva, obeležili su velika bor-ba i niz dugih poena, a prava je šteta što je jedna ekipa morala da izgubi. Spartak je bio na korak da ostane bez bodova, ali uz hrabru igru u drami četvrtog seta doma-će stižu do taj-brejka. Ni peti set nije protekao bez dra-me, možda i najveće, a sreće da teren napuste uz po-bedu na kraju su imale gošće - 2:3 (25:18, 18:25, 17:25, 25:23, 16:18).

Uz agilniju igru Spartak je poveo sa 7:5, posle napa-da Jekovićeve, ali stiže ekspresni odgovor Jedinstva - gošće, nakon serije koju zaključuje Kockarevićeva vode sa 10:7. Usledili su saveti sa klupe domaćih, a Jekovi-ćeva ubrzo blokira za 14:14. Dobar servis Tijane Vrcelj bio je uparen sa napadima Lekićeve, a Golubice vode sa 21:17. Greške u napadu odbojkašica Jedinstva čine Spartaku osvajanje prvog seta lakšom misijom.

Spartak vodi sa 5:3 u drugom setu, ali opet sledi serija Jedinstva, a gošćama blok Kockarevićeve donosi pred-nost od 11:8. Ovoga puta nije bilo povratka domaćeg tima. Sprečila je to blokovima Đokićeva.

Početak trećeg seta obeležila je velika borba. Dobro su čitani napadi na obe strane, nizali su se dugi poeni, ali je blok opet bio na strani gostujuće ekipe.

Nisu Golubice puštale bodove tako lako, pa niko na početku seta nije uspeo da stekne značajniju prednost. Na obaveznom odmoru gošće su imale dva poena pred-nosti, Dragovićeva uz dva napada donosi radost Golu-bicama koje vode sa 17:14, Milanovićeva potom veže tri poena za novo izjednačenje – 17:17. Minimalnu pred-nost u finišu imao je Spartak – 22:21, 23:22. Petrovićeva u kontri donosi dve set lopte, a uz malo sreće meč ula-zi u peti set.

Na promeni strana u petom setu minimalac je bio na strani domaćeg tima, zahvaljujući dobroj reakciji Drago-vićeve. Dvadeseti blok za Jedinstvo donosi gošćama prednost od 10:9, a as Vidojevićeve vraća prednost Go-lubicama. Dobar servis Glušac okreće situaciju, a Ne-deljkovićeva nagoveštava pobedu Jedinstva – 13:11. Predaje nije bilo, Lekićeva koristi kontru za 13:13. Do-maće su spasile tri meč lopte, četvrtu nisu mogle.

Spartak: Korolija, Dragović 13 (3 bl, 1 as), Vidojević 12 (2 as), Tadić (libero), Jurić (libero), Drčić, Džaković, Jeković 13 (1 bl), Stojanović, Lekić 13 (2 bl), Petrović 16 (1 bl), Vrcelj 2 (1 as), Vasić, Filipović.

Jedinstvo: Milanović 4 (1 bl), Osmajić, Medved (libe-ro), Kockarević 15 (2 bl), Nedeljković 16 (4 bl, 3 as), Glu-šac 9 (5 bl, 2 as), Jonjev 5 (2 bl, 1 as), Savić 2 (1 bl), Tica 15, Pavlašević (libero), Đokić 14 (6 bl, 1 as), Lazović.

Dejana Lekić napada preko bloka Jedinstva

Rikardo Manzano dobio je niz duela na mreži