Ученик: Рајић Александар

Предметни професор: Радуловић Славољуб

Предмет: Астрономија

Школа: Алексиначка гимназија

Одељење: IV2

СУНЦЕ

САДРЖАЈ

• Карактеристике мирног Сунца• Сунчева активност• Геофизичке последице

Сунце је централно тело Сунчевог система и нама најближа звезда, извор светлости, топлоте и живота на Земљи. Сунце је велика усијана плазмена лопта, која се састоји од :- водоника – око 89% масе Сунца; - хелијума – око 9% масе Сунца;- остали елементи чине око 2% масе Сунца.Сунце обави једну ротацију у просеку за 27 дана.

Унутрашњост се састоји из:- језгра - до 0,25 радијуса (R) Сунца;- зоне од 0,25 R до 0,85 R;- конвективна зона – од 0,85 R до површине.

Унутрашњи део Сунца је окружен са три гасовита омотача:- фотосфера; - хромосфера; - корона

КАРАКТЕРИСТИКЕ МИРНОГ СУНЦА

Унутрашње зоне Сунца

Језго- простире до 0,25 R Сунца. - у њему се одвијају термонуклеарне реакције. Сваке секунде се у 1038 реакција ослободи 4*1026J енергије. - температура у језгру достиже 1,6*1026К.

Зона од 0,25 R до 0,85 R – енергија се преноси у правцу површине зрачењем.

Конективна зона – енергија се преноси кретањем саме материје. Врели гас се издиже према површини брзином од неколико км/ѕ, доспева на површину, хлади се и постаје душћи. Затим се враћа доле где се поново загрева. Ово циклично кружно кретање гаса назива се конвекција.

СПОЉАШЊИ ОМОТАЧИ СУНЦА

-ФОТОСФЕРА - НАЈГУШЋИ ОД СВА ТРИ ГАСОВИТА ОМОТАЧ. ЗРНАСТЕ ЈЕ СТРУКТУРЕ, КОЈА ПОДСЕЋА НА КАШУ ОД ПИРИНЧА КОЈА КЉУЧА. СВЕТЛА ЗРНЦА-ГРАНУЛЕ, ЈЕСУ МЛАЗЕВИ МАТЕРИЈЕ, КОЈИ ИЗБИЈАЈУ НА ПОВРШИНУ СА ТЕМПЕРАТУРОМ ОКО 100 К ВИШОМ ОД ФОТОСФЕРСКЕ. КАДА СЕ ПОСЛЕ ДЕСЕТАК МИНУТА МАТЕРИЈА ОХЛАДИ, ВРАЋА СЕ У ДУБЉЕ СЛОЈЕВЕ, А НОВЕ ГРАНУЛЕ ИЗБИЈАЈУ НА ПОВРШИНУ. СРЕДЊИ ПРЕЧНИК ГРАНУЛА ЈЕ ОКО 1500КМ, А ТРАЈУ 5-15 МИНУТА.ПРИЛИКОМ ПРОЛАСКА СВЕТЛОСТИ КРОЗ СУНЧЕВЕ ОМОТАЧЕ, ОНА СЕ ДЕЛИМИЧНО АПСОРБУЈЕ, ПА СЕ НА НЕПРЕКИДНОМ СПЕКТРУ ФОТОСФЕРЕ ВИДИ ВЕЛИКИ БРОЈ ТАМНИХ АПСОРПЦИОНИХ ЛИНИЈА- ФРАУНХОФЕРОВЕ ЛИНИЈЕ.

ЗА РАЗЛИКУ ОД ФОТОСФЕРЕ, ХРОМОСФЕРА И КОРОНА СУ МНОГО РЕЂЕ И СКОРО ПОТПУНО ПРОЗРАЧНЕУ ВИДЉИВОМ ДЕЛУ ЗРЕЧЕЊА НЕПРЕКИДНОГ СПЕКТРА.

-ХРОМОСФЕРА- СЛОЈ ИЗНАД ФОТОСФЕРЕ, КОЈИ СЕ МОЖЕ ПОСМАТРАТИ САМО ПОМОЋУ СПЕЦИЈАЛНИХ ФИЛТЕРА ИЛИ ЗА ВРЕМЕ ПОТПУНОГ ПОМРАЧЕЊА. ЕМИТУЈЕ КАРАКТЕРИСТИЧНИ ЛИНИЈСКИ СПЕКТАР У КОМЕ СУ НАЈЈАЧЕ ЦРВЕНА ЛИНИЈА ВОДОНИКА И ЉУБИЧАСТА ЛИНИЈА КАЛЦИЈУМА. ПРЕЛАЗЕЋИ ИЗ ФОТОСФЕРЕ У ХРОМОСФЕРУ ТЕМПЕРАТУРА ЧЕСТО БРЗО РАСТЕ, ДОСТИЖУЋИ ДЕСЕТИНЕ ХИЉАДА СТЕПЕНИ. ОВАЈ СЛОЈ ЈЕ МНОГО ДИНАМИЧНИЈИ СА ИНТЕНЗИВНИМ ТУРБУЛЕНТНИМ КРЕТАЊИМА.СПИКУЛЕ СУ САСТАВНИ ДЕО ХРОМОСФЕРЕ У ОБЛИКУ ВЕРТИКАЛНИХ ВЛАКАНА, КОЈЕ НЕКИ ОПИСУЈУ КАО ВЛАТИ ТРАВЕ, А НЕКИ КАО ПЛАМЕНЕ ЈЕЗИКЕ, КОЈИ НИКАДА НЕ МИРУЈУ. ЖИВЕ КРАТКО, 20 СЕКУНДИ ДО ПОЛА ЧАСА.ПРОСЕЧНА ДЕБЉИНА ХРОМОСФЕРЕ ЈЕ ОКО 3000КМ.

-КОРОНА- ВИДИ СЕ САМО ЗА ВРЕМЕ ПОТПУНОГ ПОМРАЧЕЊА, КАДА СЕ ВИДИ КАО СЈАЈНИ ОРЕОЛ. ЊЕНА БОЈА ЈЕ СЛИЧНА БОЈИ СУНЧЕВЕ СВЕТЛОСТИ, А ИЗГЛЕД ЈОЈ ЈЕ ПРОМЕНЉИВ. У ПЕРИОДУ МИНИМАЛНЕ СУНЧЕВЕ АКТИВНОСТИ ЈЕ ВЕОМА ИСТЕГНУТА У ПРАВЦУ ЕКВАТОРА, ДОК СЕ КОД ПОЛОВА ВИДЕ КРАТКИ СНОПОВИ, КОЈИ ПО СТРУКТУРИ ПОДСЕЋАЈУ НА ЧЕТКУ. У ПЕРИОДУ МАКСИМАЛНЕ АКТИВНОСТИ КОРОНА ИМА МНОГО ПРАВИЛНИЈИ ОБЛИК.ТЕМПЕРАТУРА НАРАСТЕ ДО НЕКОЛИКО МИЛИОНА СТЕПЕНИ, А СПЕКТАР СЕ САСТОЈИ ОД КОНТИНУУМА И ОД ЕМИСИОНИХ ЛИНИЈА ВИСОКОЈОНИЗОВАНИХ ЕЛЕМЕНАТА.НЕПРЕСТАНО СЕ ШИРИ У СПОЉАШНО КОСМИЧКО ПРОСТРАНСТВО И СТВАРА СУНЧЕВ ВЕТАР, КОЈИ СЕ САСТОЈИ ОД НАЕЛЕКТРИСАНИХ ЧЕСТИЦА. КАДА СТИГНЕ ДО ЗЕМЉИНЕ АТМОСФЕРЕ, НАЕЛЕКТРИСАНЕ ЧЕСТИЦЕ У ЊЕМУ ИМАЈУ ПРОСЕЧНУ БРЗИНУ ОД 400КМ/H И ИЗАЗИВАЈУ ПОЛАРНУ СВЕТЛОСТ И ДРУГЕ ПОЈАВЕ У АТМОСФЕРИ.

-СУНЧЕВЕ ПЕГЕ- НАЈДУЖЕ СЕ ПРОУЧАВАЈУ ОД СВИХ ОБЛИКА СУНЧЕВЕ АКТИВНОСТИ. ПРВИ ПУТ СУ ПРОНАЂЕНЕ ЈОШ У СТАРИМ КИНЕСКИМ РУКОПИСИМА, АЛИ СЕ СИСТЕМАТСКИ ПРЕБРОЈАВАЈУ ОД 1749.ПЕГА У ФОТОСФЕРИ ЗАПОЧИЊЕ РАЗВОЈ КАО ТАМНА ПОРА, КОЈА СЕ БРЗО ШИРИ И ЖИВИ НЕКОЛИКО НЕДЕЉА ИЛИ ЧАК НЕКОЛИКО МЕСЕЦИ. ОКО ТАМНОГ ЈЕЗГРА (СЕНКЕ), ХЛАДНИЈЕГ ОД ФОТОСФЕРЕ НАЛАЗИ СЕ СВЕТЛИЈА ПОЛУСЕНКА ВЛАКНАСТЕ СТРУКТУРЕ. НАЈМНОГОБРОЈНИЈЕ СУ ПОРЕ ПРЕЧНИКА НЕКОЛИКО СТОТИНА КМ ИЛИ ЧАК НЕКОЛИКО ДЕСЕТИНА ХИЉАДА КМ.ТЕМПЕРАТУРА ЈЕ ОКО 4300К, ШТО ЈЕ ОКО 1500К МАЊЕ ОД ТЕМПЕРАТУРЕ ОКОЛИНЕ.УСАМЉЕНЕ ПЕГЕ СУ ИЛИ ЗАЧЕТАК ИЛИ ОСТАТАК НЕКЕ ВЕЋЕ ГРУПЕ.

СУНЧЕВА АКТИВНОСТ

ВРЕМЕНОМ СЕ РАЗВИЈА ВЕЛИКА И КОМПАКТНА ПЕГА ВОДИЉА, КОЈА ДОМИНИРА ГРУПОМ И НАЛАЗИ СЕ ИСПРЕД ГРУПЕ У СМЕРУ СУНЧЕВЕ РОТАЦИЈЕ. У ГРУПИ КОЈА СЛЕДИ ИЗДВАЈА СЕ НЕШТО МАЊА ПЕГА ПРАТИЉА, ЧИЈИ ЈЕ ПОЛАРИТЕТ МАГНЕТНОГ ПОЉА СУПРОТАН ОД ПОЛАРИТЕТА ПЕГЕ ВОДИЉЕ. У ОБЛАСТИ ПЕГА ПОСТОЈИ ИНТЕНЗИВНО МАГНЕТНО ПОЉЕ, МАГНЕТНЕ ИНДУКЦИЈЕ ДО 0,4 Т.СУНЦЕ ИМА И ОПШТЕ МАГНЕТНО ПОЉЕ, МАГНЕТНЕ ИНДУКЦИЈЕ НА ПОЛОВИМА ОКО 6*10-5Т.

-ПРОТУБЕРАНЦИЈЕ- НА СНИМЦИМА СУНЦА У ВОДОНИКОВОЈ И КАЛЦИЈУМОВОЈ СВЕТЛОСТИ СЕ ВИДЕ КАО ДУГАЧКА И ТАМНА ВЛАКНА НА СУНЧЕВОМ ДИСКУ. НА РУБУ СЕ ЗА ВРЕМЕ ПОМРАЧЕЊА ИЛИ ПОМОЋУ СПЕЦИЈАЛНИХ УРЕЂАЈА ВИДЕ КАО НАРАНЏАСТИ ОБЛАЦИ УСИЈАНОГ ГАСА, КОЈИ СЕ ИЗ ХРОМОСФЕРЕ ИЗБАЦУЈЕ У КОРОНУ, ДОСТИЖУЋИ ВИСИНУ ОД НЕКОЛИКО СТОТИНА ХИЉАДА КИЛОМЕТАРА. НЕКЕ ИМАЈУ ЕРУПТИВНИ КАРАКТЕР И ЛИЧЕ НА ПЛАМЕНЕ ГЕЈЗИРЕ. НЕКЕ СЕ ФОРМИРАЈУ ИЗНЕНАДА НА ВЕЛИКОЈ ВИСИНИ И ЗАТИМ КАО ДА СЕ ИЗЛИВАЈУ НА СУНЦЕ У ПОТОЦИМА СВЕТЛОСТИ.МОГУ ДА ТРАЈУ И ВИШЕ НЕДЕЉА.

-ХРОМОСФЕРСКЕ ЕРУПЦИЈЕ- НАСТАЈУ У АКТИВНИМ ОБЛАСТИМА ИЗНАД ВЕЋЕ ГРУПЕ ПЕГА, МАНИФЕСТУЈУ СЕ КАО НАГЛО, КРАТКОТРАЈНО ПОЈАЧАЊЕ ЗРАЧЕЊА У ВЕЛИКОМ ОПСЕГУ ТАЛАСНИХ ДУЖИНА. У ВИДЉИВОЈ СВЕТЛОСТИ ИЗГЛЕДАЈУ КАО ИЗНЕНАДНИ БЉЕСАК, КОЈИ ТРАЈЕ НЕКОЛИКО МИНУТА ДО ЈЕДНОГ ЧАСА, А ЗАТИМ СЕ ГАСИ. У ОБЛАСТИ ЕРУПЦИЈЕ НАСТАЈЕ ВЕЛИКО САБИЈАЊЕ ГАСОВА УСЛЕД УТИЦАЈА МАГНЕТНИХ СИЛА. ЗБОГ ТОГА ТЕМПЕРАТУРА ГАСА НАГЛО РАСТЕ И ДОЛАЗИ ДО ЗРАЧЕЊА ВЕЛИКЕ КОЛИЧИНЕ ЕНЕРГИЈЕ, У ОПСЕГУ ОД ГАМА ЗРАЧЕЊА ДО РАДИО-ТАЛАСА И ДА ИЗБАЦИВАЊА НАЕЛЕКТРИСАНИХ ЧЕСТИЦА, ПРОТОНА, ЕЛЕКТРОНА И ДРУГИХ ЧЕСТИЦА РАЗНИХ ВРЕДНОСТИ ЕНЕРГИЈЕ У ОКОЛНИ ПРОСТОР, ТЗВ СУНЧЕВ ВЕТАР.

ЗЕМЉИНА ЈОНОСФЕРА И ОЗОНОСФЕРА НАСТАЈУ ДЕЛОВАЊЕМ КОМПОНЕНТИ СУНЧЕВОГ ЗРАЧЕЊА.УЛТРАЉУБИЧАСТО (UV) ЗРАЧЕЊЕ СУНЦА АПСОРБУЈУ МОЛЕКУЛИ КИСЕОНИКА РАСПАДАЈУЋИ СЕ НА АТОМЕ КИСЕОНИКА ОД КОЈИХ СЕ КАСНИЈЕ ФОРМИРАЈУ МОЛЕКУЛИ ОЗОНА. У ОВОМ СЛОЈУ СЕ АПСОРБУЈЕ (UV) ЗРАЧЕЊЕ ЧИМЕ СЕ ШТИТИ ЖИВОТ НА ЗЕМЉИ.ЈОНОСФЕРА ОДВИЈА РАДИО-ТАЛАСЕ, АПСОРБУЈЕ ЗРАЧЕЊЕ СУНЦА НА ТАЛАСНИМ ДУЖИНАМА МАЊИМ ОД 200 НАНОМЕТАРА.ХРОМОЕСФЕРСКЕ ЕРУПЦИЈЕ ИЗАЗИВАЈУ МАГНЕТСКЕ БУРЕ И ДРУГЕ ПОРЕМЕЋАЈЕ И ЗЕМЉИНОМ МАГНЕТИЗМУ, КАО И ПОЈАВУ ПОЛАРНЕ СВЕТЛОСТИ- СВЕТЉЕЊЕ ГОРЊИХ СЛОЈЕВА АТМОСФЕРЕ НА ВИСИНАМА 80-1000 КМ, УСЛЕД СУДАРНИХ ПРОЦЕСА У РЕЗРЕЂЕНОМ ВАЗДУХУ

ГЕОФИЗИЧКЕ ПОСЛЕДИЦЕ

-АСТРОНОМИЈА ЗА 4. РАЗРЕД ГИМНАЗИЈЕ, МИЛАН С. ДИМИТРИЈЕВИЋ, АЛЕКСАНДАР С. ТОМИЋ-ВИКИПЕДИЈА

ЛИТЕРАТУРА