Građa atoma

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Za učenike 7. razreda

Text of Građa atoma

  • 1. Atomsko jezgro, elektronski omota, relativna atomska masa

2. Prema savremenom modelu, ATOM SE SASTOJI OD JEZGRA i ELEKTRONSKOG OMOTAA 3. JEZGRO ATOMA JEZGRO atoma ine estice koje nazivamo NUKLEONI. TO SU : PROTONI I NEUTRONI 4. protoni neutroni 5. ELEKTRONSKI OMOTA ELEKTRONSKI OMOTA je prostor oko jezgra (deo atoma) u kome se kreu ELEKTRONI. 6. OSOBINE SUBATOMSKIH ESTICA PROTONI, NEUTRONI i ELEKTRONI nazivaju se i SUBATOMSKE estice. Atom, kao i subatomske estice imaju svoju masu, koja se izraava unificiranom atomskom jedinicom mase ili u ( u = 1,67 x 10-24 g) 7. OSOBINE SUBATOMSKIH ESTICA Naelektrisanje subatomskih estica se izraava relativnim naelektrisanjem. Izraunava se poreenjem sa najmanjim jedininim naelektrisanjem subatomske estice, protona ili elektrona. 8. Karakteristike PROTONA p+ PROTON (p) je pozitivno naelektrisana estica. njegova masa iznosi 1u, a njegovo relativno naelektrisanje +1. 9. Karakteristike NEUTRONA no NEUTRON (n) je neutralna, nenaelektrisana estica. Masa neutrona priblino je jednaka masi protona (1u), a njegovo relativno naelektrisanje je 0. 10. Karakteristike ELEKTRONA e- ELEKTRON (e) je negativno naelektrisana estica. Masa elektrona je oko 2000 puta manja od mase protona i neutrona, a njegovo relativno naelektrisanje je 1. 11. estica oznaka masa (g) masa (u) relativno naelektrisanje proton p+ 1,67 x 10-24 1 + 1 neutron no 1,67 x 10-24 1 0 elektron e- 9,1 x 10-28 0 - 1 KARAKTERISTIKE SUBATOMSKIH ESTICA 12. Karakteristike ATOMA Merenjem je ustanovljeno da je JEZGRO naelektrisano pozitivno, dok je ATOM kao celina ELEKTRONEUTRALAN. To znai da je ukupno pozitivno naelektrisanje jednako ukupnom negativnom naelektrisanju, odnosno da je u atomu BROJ PROTONA = BROJU ELEKTRONA 13. ATOMSKI i MASENI BROJ Atomi hemijskih elemenata meusobno se razlikuju po broju protona u jezgru. Broj protona u jezgru nekog hemijskog elementa odreuje njegov identitet i naziva se ATOMSKI ili REDNI broj - Z 14. Z = N ( p+ ) = N ( e - ) 15. ATOMSKI i MASENI BROJ MASENI BROJ A jednak je broju nukleona u jezgru, odnosno zbiru broja protona i neutrona. 16. A = N ( p+ ) + N ( n o) 17. STVARNA MASA ATOMA Kako je masa elektrona mnogo manja od mase protona i neutrona (zanemarljivo mala), onda je masa atoma jednaka zbiru masa svih protona i neutrona u jezgru. 18. STVARNA MASA ATOMA Stvarna masa atoma nekog elementa (E) predstavlja proizvod njegovog masenog broja i unificirane atomske jedinice mase m (E) = A x u *Ne postoji vaga koja moe da meri masu atoma 19. RELATIVNA ATOMSKA MASA Kako su stvarne mase atoma izuzetno male i teke za raunanje, bilo je potrebno izabrati neku jedinicu mase koja bi sluila za poreenje, odnosno u odnosu na koju bi izraavali stvarne mase atoma. Za jedinicu za poreenje izabrana je unificirana jedinica mase u. 20. RELATIVNA ATOMSKA MASA Poreenjem stvarne ili apsolutne mase atoma sa unificiranom jedinicom mase, dobijamo neimenovani broj koji nazivamo RELATIVNA ATOMSKA MASA i obeleavamo ga sa Ar. 21. RELATIVNA ATOMSKA MASA Relativna atomska masa (Ar) je broj koji pokazuje koliko puta je stvarna masa atoma vea od unificirane jedinice mase (u). 22. uje jednako 1/12 mase atoma ugljenika koji u svom jezgru ima 12 nukleona, odnosno unificirana jedinica mase je zapravo masa jednog protona ili neutrona. 23. RELATIVNA ATOMSKA MASA Ar = ma stvarna masa atoma u unificirana atomska jed Masa najlakeg patuljka uzeta je kao jedinica za poreenje, odnosno, njegova Ar = 1, drugi patuljak ima Ar = 2, a trei Ar = 3,3 24. IZOTOPI Veliki broj hemijskih elemenata ima relativne atomske mase koje nisu celi brojevi. Razlog tome jeste to ti elementi imaju svoje IZOTOPE. 25. IZOTOPI IZOTOPI su atomi hemijskog elementa koji se razlikuju po masenom broju, odnosno po broju neutrona. 26. Relativna atomska masa - IZOTOPI Kod hemijskih elementa koji imaju svoje izotope, relativna atomska masa se izraunava kao srednja vrednost masa svih izotopa. Iz tog razloga vrednost Ar nije ceo broj. 27. PRIMER Izraunaj relativnu atomsku masu litijuma (Li), koji u prirodi ima dva izotopa Li iji je A = 6 i Li iji je A = 7. Zastupljenost izotopa sa 6 nukleona je 6%, dok je izotop sa 7 nukleona u prirodi zastupljen sa 94%. (A 6Li x zastupljenost u % + A 7Li x zastupljenost u%) Ar =-------------------------------------------------------------------- 100 Ar = (6 x 6 + 7 x 94) / 100 = 6,94 28. ELEKTRONSKI OMOTA 29. ELEKTRONSKI OMOTA Prema danas prihvaenom modelu atoma, elektroni ne mogu da zauzmu bilo koji poloaj u elektronskom omotau. Oni zauzimaju pojaseve na odreenoj udaljenosti od jezgra, koji se nazivaju ENERGETSKI NIVOI. 30. ENERGETSKI NIVOI ENERGETSKI NIVOI su delovi elektronskog omotaa po kojima se kreu elektroni. Atomi danas poznatih elemenata u elektronskom omotau sadre do 7 energetskih nivoa. 31. ENERGETSKI NIVOI Energetski nivoi (n) se obeleavaju brojevima od 1 do 7 ili velikim slovima abecede K, L, M, N, O, P i Q. Nalaze se na razliitom rastojanju od jezgra najblii jezgru je nivo K (n=1), a najudaljeniji nivo Q (n=7). 32. ENERGETSKI NIVOI Nivoi se razlikuju i po energiji, tako nivo K ima najniu, a nivo Q najviu energiju. Broj elektrona u nekom nivou ogranien je njegovom veliinom. Tako nivo K prima najvie 2 elektrona, nivo L najvie 8 elektrona, nivo M najvie 18 elektrona, nivo N najvie 32 elektrona itd. 33. ENERGETSKI NIVOI Elektroni popunjavaju nivoe redom prvo potpuno popune nivo najnie energije. Elektroni se u energetskim nivoima svrstavaju u parove, a delovi prostora koje zauzimaju elektronski parovi nazivaju se ORBITALE. U nivou K mogu da se smeste 2 elektrona, tj. jedan elektronski par koji zauzima jednu orbitalu. 34. ENERGETSKI NIVOI Raspored elektrona po energetskim nivoima naziva se ELEKTRONSKA KONFIGURACIJA. Poslednji energetski nivo koji sadri elektrone naziva se VALENTNI NIVO, a elektroni u njemu VALENTNI ELEKTRONI. 35. VALENTNI ELEKTRONI Slinost izmeu nekih hemijskih elemenata potie od jednakog broja VALENTNIH ELEKTRONA u njegovoj elektronskoj konfiguraciji. 36. Jo neto o izotopima Skoro svaki hemijski element u prirodi ima svoje izotope (atome sa razliitim brojem neutrona). Na primer : VODONIK se javlja u obliku 3 vrste atoma (ima 3 izotopa) : PROTIJUM H ima 1 proton, 1 elektron, nema neutrone, DEUTERIJUM D ima 1 proton, 1 elektron i 1 neutron, TRICIJUM T ima 1 proton, 1 elektron i 2 neutrona 37. PRIMENA IZOTOPA Izotopi nekog hemijskog elementa se razlikuju po stabilnosti. Manje stabilni izotopi se vremenom raspadaju, oslobaajui energiju. Ta pojava se naziva RADIOAKTIVNOST, a osloboena energija RADIOAKTIVNO ZRAENJE. Radioaktivni izotopi se koriste : u medicini za leenje nekih bolesti ili prilikom snimanja nekih organa ili tkiva. u arheologiji i geologiji za odreivanje starosti fosila ili stena. kao nuklearno gorivo u nuklearnim elektranama, za izradu nuklearnog oruja.