Opsti carinski pojmoviPredmet: Transport robe i putnika

Uvod u carinski sistem

Carinski sistem je segment pravnog sistema jedne zemlje.Kao integralni dio privrednog sistema uopšte, on definiše pravila po kojima se moraju vladati domaća pravna i fizička lica koja uspostavljaju ekonomske odnose sa inostranstvom u oblasti carinske zaštite domaće proizvodnje.

Uvod u carinski sistem

Znatno šira definicija od dosadašnje je da carinski sistem predstavlja carinski suverenitet određene zemlje koji se  konkretno izražava kroz niz instituta, instrumenata, mjera, postupaka i mehanizama utvrđenih zakonima i drugim pravnim propisima kojima se ostvaruje strategija i politika pasivne i aktivne zaštite nacionalne ekonomije u robnoj razmeni sa inostranstvom.

Slikovit primjer granicnog prijelaza odnosno carine

Karakteristike i pojam carina

Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dažbinu koja država naplaćuje prilikom prelaska robe preko državne, odnosno carinske granice.Spadaju u posredne poreze i  predstavljaju jedan od najznačajnijih  instrumenata spoljno-trgovinske razmjene.

Značaj carina sa fiskalnog stanovišta naročito je bio izražen u Starom i Srednjem veku. Danas, međutim, carine više služe ekonomsko-političkim nego čisto fiskalnim ciljevima, zbog čega se često izučavaju i van nauke o finansijama, a usklopu političke ekonomije, spoljno-trgovinske i devizne politike.Kao instrument spoljno-trgovinske politike, carine mogu da djeluju na formiranje i mjenjanje odnosa troškova i cjena na domaćem tržištu, a preko cjena i na uvoz i izvoz, na ravnotežu trgovinskog i platnog bilansa na ubrzanje ili usporavanje razvoja određene grane ili privrede, zaposlenosti, tražnju i potrošnju i sl.

Ciljevi carine Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti: a) Fiskalni – da se prikupe odgovarajuća finansijska sredstva državi; b) Ekonomski – mogu biti brojni i raznovrsni. Pre svega, carinom se može štititi

domaća privreda, ili samo određena grana od spoljne konkurencije. Carinom se može povećati cijena uvoznoj robi, potencirati razvoj  određene grane,djelovati na strukturu troškova i raspodijelu društvenog proizvoda, investicija isl.

c) Socijalni -ogleda se u tome da se kroz sniženje carina na određene

proizvode bitne za životni standard određenih socijalnih grupa,  deluje na pojeftinjenje, odnosno stimulisanje potrošnje.

Mišljenja finansijskih stručnjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i finansijskom sistemu zemlje u značajnoj mjeri se razlikuju.  Jedni ukazuju na negativne karakteristike i osporavaju carinu, dok drugi u carinama vide značajan instrument za realizaciju brojnih ekonomskih i finansijskih ciljeva.Oni koji osporavaju carine mišljenja su da:

a) Carine ograničavaju razvoj međunarodne trgovine b)Carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i

tehnologije itd c)Carine vode odražavanju visokih troškova proizvodnje d)Carine su nepravedne jer one realno teže pogađaju 

siromašnije slojeve stanovništva nego bogatije itd.

Izgled jedne od razvijeni carina

Vrste carina

U finansijskoj literaturi i praksi postoje više kriterijuma za podelu carina.Danas se najčešće koristi podela carina na:

a)Carine prema pravcu kretanja robe; b)Carine prema načinu obračunavanja; c)Carine prema načinu uvođenja; d)Carine prema visini opterećenja iz određene

destinacije; e)Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji

Carina prema pravcu kretanja robe

Prema pravcu kretanja robe, carine mogu biti: uvozne – naplaćuju se prilikom uvoza robe u carinsko područje. Uvozne

carine danas primenjuju sve zemlje, kako razvijene tako i zemlje u razvoju, a služe za ograničavanje uvoza, zaštitu domaće privrede i ostvarivanje fiskalnih prihoda. Naš carinski sistem poznaje samo uvozne carine.

izvozne – naplaćuju se kod izvoza robe na inostrano carinsko područje.

Vrlo se rijetko primenjuju. prevozne ili tranzitne – naplaćuju se na robu koja se prijevozi ili provozi iz jedne u

drugu zemlju – preko nacionalnog carinskog područja. Ove carine imaju istorijsko značenje.

Carine prema načinu obračunavanja

Prema načinu obračunavanja, carine mogu biti: specifične  – obračunavaju se po vrsti i količini robe, a carinska stopa je određena

prema mjernim jedinicama (metar, kilogram, litar, itd.). Danas se,zbog nepraktičnosti, retko primenjuju.

vrijednosne (advalorem) – obračunavaju se na bazi carinskih stopa koje su

izražene u procentu od vrednosti robe. Ovo je danas osnovni oblik obračunavanja carine. Teškoće koje se pojavljuju kod ovih carina izražavajuse u smislu realne procene vrednosti uvezene robe. U našem carinskom sistemu carine se određuju u procentu od vrednosti robe. Vrijednost koja služi kao osnovica za plaćanje carine je fakturisana vrijednost robe koja se uvozi.

mešovite – predstavljaju kombinaciju vrijednosne i specifične carine. Npr;odredi se

carina na uvoznu robu advalorem, ali se istovremeno utvrdi i najviši i najniži iznos carine. Danas se u svim carinskim sistemima susrećemo sa mešovitim tipom carina, naročito kod proizvoda čije cene značajnije oscilirajuu toku godine.

Carine prema pravcu kretanja robe

a)Uvozne b)Izvozne c)provozne (tranzitne)

Po nacinu propisivanja a) autonomna carina – jedna drzava je zavodi

samostalno i nezavisno odmedjunarodnih normi snagom svog suvereniteta. 

B ugovorne (konvencionalne) carine – propisuju se na bazi dvostranih ilivisestranih sporazuma izmedju drzava. Tako izmedju zemalja clanica EUnema carina pri prometu roba, a postoji zajednicka carinska tarifa prematrecim zemljama. 

C)kombinovane – kombinacija a) i b)

Radio : Galib Habibovic