SADRŽAJ:

UVOD................................................................................1SADRŽAJ.........................................................................2

CARINSKI SISTEM........................................................3INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA..........................3

CARINSKI PRELAZ...................................................................................................3 CARINSKO PODRUČJE............................................................................................3 CARINSKI POGRANIČNI POJAS............................................................................3 CARINSKA ROBA.......................................................................................................4 PRIJAVLJIVANJE CARINSKE ROBE....................................................................4 OBAVEZA PLAĆANJA CARINE I DRUGIH UVOZNIH DAŽBINA..................5 CARINSKE POVLASTICE........................................................................................5 CARINSKI NADZOR..................................................................................................6 SMEŠTAJ CARINSKE ROBE....................................................................................6

ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU.....................8 JEDINSTVENA CARINSKA ISPRAVA (JCI).............................................................8 CARINSKA ISPRAVA ZA PRIJAVLJIVANJE ROBE (CIPR)................................9 SPECIFIKACIJA ZA RAZDUŽENJE PRIVREMENO UVEZENE – IZVEZENE ROBE.. .9

CARINSKA TARIFA......................................................9 SVRSTAVLJANJE ROBE U CARINSKOJ TARIFI...................................................9 CARINSKA OSNOVICA................................................................................................10 DODATNA CARINA.......................................................................................................10 SEZONSKE I PREFERENCIJALNE CARINSKE STOPE........................................10

INSTRUMENTI CARINSKOGSISTEMA SRBIJE...........................................................11 POJAM CARINE I NJEN ISTORIJSKI RAZVOJ......................................................11 VRSTE CARINA..............................................................................................................11 EFEKTI CARINE............................................................................................................17

ORGANIZACIJA UPRAVE CARINA..........................18SEKTOR ZA CARINSKO POSLOVANJE.........................................................................18SEKTOR ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE...........................................................19SEKTOR FINANSIJSKIH INVESTICIJA I PRAVNIH POSLOVA...............................19SEKTOR ZA KONTROLU PRIMENE CARINSKIH PROPISA.....................................19SEKTOR ZA EVROPSKE INTEGRACIJE I MEĐUNARODNU SARADNJU.............20SEKTOR ZA REVIZIJU, UNUTRAŠNJU KONTROLU I ANALITIKU.......................20SEKTOR ZA LJUDSKE SEKTORE I OPŠTE POSLOVE...............................................20BIRO DIREKTORA...............................................................................................................21

MEĐUNARODNA CARINSKA SARADNJA NA SUZBIJANJU KRIJUMČARENJA...............................21PETI SEKTOR UPRAVE CARIN........................................................................................21KRIMINAL KOD NAS..........................................................................................................22CARINSKI PREKRŠAJI I DELIKTI...................................................................................23KRIJUMČARENJE................................................................................................................24NAČINI KRIJUMČARENJA................................................................................................24OBLICI KRIJUMČARENJA................................................................................................25PRETRESANJE I PRIVREMENO ODUZIMANJE ROBE.............................................27

1

MERE ZA ZAŠTITU PRAVA INTELEKTALNE SVOJINE...........................................27MEĐUNARODNA SARADNJA U BORBI PROTIV KORUPCIJE.................................28ZADACI I MOGUĆNOSTI NAŠIH ORGANA NA OTKRIVANJU I SUZBIJANJU KRIJUMČARENJA................................................................................................................29REZULTATI NAŠIH SLUŽBI NA SUZBIJANJU KRIJUMČARENJA.........................30

ZAKLJUČAK...................................................................32LITERATURA.................................................................34

2

UVOD

Carinski sistem zasniva se na carinskom suverenitetu, kao neprikosnovenom pravcu jedne samostalne, suverene države, čije je autonomno pravo da reguliše sistem carinske zaštite domaćeg ekonomskog prostora.Treba razlikovati nacionalni i međunarodni carinski sistem. Nacionalni carinski sistem čine pojedine vrste carina koje primenjuje jedna država, dok se međunarodni carinski sistem zasniva na Briselskoj šemi carinske tarife.Carinski sistem je komponenta privrednog sistema.Iako zaokružena celina, carinski sistem je samo relativno samostalan u funkcionisanju. On je deo određenog sistema, podsistem u okviru šireg sistemskog okruženja. Najvažniji zadatak carinskog sistema neke zemlje je da zaštiti privredu od neravnopravne konkurencije i da na taj način podrži dugoročni privredni rast. Ovu funkciju carinski sistem ostvaruje pomoću instituta( kao što su naprimer: carinska roba, carinska vrednost, carinsko područje itd.) i instrumenata (carina, prelevmani, ramplasmani itd.)Uprava carina Republike Srbije posluje u okviru republičkog Ministarstva finansija. Poslovna hiararhija Uprave carina, poslovi iz njene nadležnosti, podeljeni su po sektorima, a svaki sektor se sastoji iz više odeljenja ili grupa. Tako da, svaki sektor pojedinačno ima svoje ciljeve i zadatke koje izvršavaju odeljena ili grupe u sektoru, u toku godine. Na kraju poslovne godine vrši se pregled svih rezultata pojedinačno po grupama,odeljenjima i sektorima, i tako se procenjuje uspešnost rada Uprave carina.

Uprava Carine, kao organ uprave u sastavu Ministarstva Finansije Republike Srbije poslovi iz ovog delokruga obavlja preko Centralne Uprave carina i područnih organa. Podeljena je u osam sektora gde svaki ima poseban skup poslova koje mora da obavi da bi zaštitila domaću privredu i poboljšala poziciju naše zemlje na svetskom tržištu. Preko ovih sektora se vrše razni poslovi za priključivanje naše zemlje Evropskoj Uniji što je veoma bitno za razvoj naše zemlje.

Međunarodna carinska saradnja podrazumeva saradnju svih carinskih i službi koje se bave istim ili sličnim poslovima u vidu razmene informacija, raznim vidovima pomoći pri otkrivanju carinskih nepravilnosti. Ovde je veoma bitna saradnja između graničnih carinskih i policijskih službi sa istim službama susedne države ili državama u okruženju. Ovakvom saradnjom se postižu bolji rezultati u otkrivanju kriminalnih pojava i time smanjuje opasnosnost po bezbednost države i njenih građana.

Jedan od zadataka Carinskih službi je da zajedno sa pripadnicima vojske i policije čuvaju bezbednost svoje države i građanja u njoj.

3

CARINSKI SISTEM SRBIJE

Carinski sistem srbije sastoji se od: Instituta Istrumenata Mera1

INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE

Instituti carinskog sistema su:

CARINSKI PRELAZ

Carinski prelaz je mesto određeno za uvoz, izvoz i provoz robe kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na graničnom prelazu. O njihovom otvaranju odluku donosi Vlada Republike Srbije.Carinski prelazi mogu biti:

Kopneni- to su prelazi koji su otvoreni na graničnim prelazima a čine ih železnički i drumski putevi otvoreni za međunarodni saobraćaj

Vodeni- u njih spadaju luke na moru i pristaništa na graničnim rekama

Vazdušni- njih čine pristaništa odnosno aeorodromi otvoreni za međunarodni saobraćaj

Carinske prelaze takođe možemo podeliti na: Međunarodne- to su mesta koja su zakonom određena za

međunarodni promet putnika, robe i saobraćajnih sredstava Pogranični- oni su određeni bilateralnim sporazumima između dveju

zemaljaPromet carinske robe kao i stvari koje se na carinsko područje uvoze, unose i izvoze kao i promet putnika i motornih vozila mora se odvijati preko tih carinskih prelaza.

CARINSKO PODRUČJE

Carinsko područje je definisano Carinskim zakonom kao teritorijana kojoj se jedinstveno sprovode institute, istrumenti imere carinskog sistema. Po pravilu carinsko područje se poklapa državnom teritorijom zemlje gde se sprovode zakonodavna, sudska i izvršna vlast. Ali postoje i izuzeci kad se nepoklapa sa državnom teritorijom i to su carinski isključci i priključci.Carinsko područje Srbije je jedinstveno i obuhvata teritorijalne vode, teritoriju na kopnu i vazdušni proctor iznad Srbije i ono je ograničeno carinskom linijom koja se poklapa SA državnom granicom Srbije.

CARINSKI POGRANIČNI POJAS

1 Dr. S. Cvetanović,mr. D. Đurić – Osnovi carinskog sistima i politike, str.182. Niš, 2001.

4

Carinski pogranični pojas je deo carinskog područja uz granicu čiju površinu i širinu svaka država autonomno odredjuje i propisuje posebne mere carinskog nadzora.Carinski pogranični pojas na kopnu i graničnim rekam aobuhvata deo carinskog područja u širini od 15 km od carinske linije u dubini teriitorije.Na graničnim jezerima obuhvata deo carinskog područja Srbije od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera.Na moru obuhvata deo carinskog područja u širrini od 5 km kopna od obale, područje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora, kao i područje u širini od 2 nautičke milje računajući od spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora.

CARINSKA ROBA

Carinska roba su sve stvari koje se u carinsko područje uvoze, odnosno unose ili primaju i iz tog carinskog područja izvoze, iznose, odnosno šalju ili su preko carinskog podričja u tranzitu odnosno prneose se.Kao carinskom robom smatramo:

Žive životinje koje se uvoze, izvoze ili provoze Električna energija, gas ili tečnosti koje se električnim vodovodima,

gasovodima, naftovodima i cevovodima uvoze, izvoze ili provoze Persona odnosno prenosna sredstva kojima se roba i putnici prevoze

preko carinske linije Brodovi i avionic koji se nabavljaju u inostranstvu ako se počnu

privredno iskorišćavati pre prelaska carinske linije Sve stvsri koje su dospele na carinsko područje Srbije na neki drugi

način Domaća roba koja se prevozi iz jednog mesta u drugo u Srbiji preko

stranog carinskog područjaCarinskom robom ne smatramo:

Javne isprave Pismene pošiljke koje nesadrže carinsku robu Trgovačka korespodencija, poslovne knjige i robna, pravna i

finansijska dokumentacija Čekovi, menace,obveznice, akcije infektivni novac

Carinsku robu takođe možemo podeliti na: Uvoznu Izvoznu Provoznu

PRIJAVLJIVANJE CARINSKE ROBE

Zakonom je predviđeno da se sva roba koja se uvozi , izvozi ili provozi preko carinske linije, odnosno koja se unosi ili iznosi iz slobodne zone mora prijaviti graničnoj ili drugoj nadležnoj carinarnici na način koji je propisan odredbama carinskog zakona.

5

Prilikom prijave robe podnose se odgovarajuća dokumenta koja moraju biti pravilna i tačno popunjena jer se snose posledice za nepridržavanje ovih pravila.

OBAVEZA PLAĆANJA CARINE I DRUGIH UVOZNIH DAŽBINA

Odredbama carinskog zakona predviđeno je da roba koja se uvozi na carinsko područje Crbije podležne plaćanju carine po stopama iz carinske tarife i drugih uvoznih dažbina.Roba koja podleže plaćanju carine je:

Roba koja se uvozi Robu koju putnici sa sobom nose Avioni i brodovi kupljeni u inostranstvu ako se privredno

iskorišćavaju pre prelaska carinske linije Roba smeštena u konsignacionom skladištu Roba koja je bila privremeno uvezena u carinsko područje Roba koja se iz konsegnacionog skladišta prenosi u carinsko skladište Tranzitna roba zadržana na carinskom području radi uvoza Roba koja se carini po službenoj dužnosti Roba proizvedena i oplemenjena u slobodnoj zoni i koja se stavlja u

slobodan promet

Plaćanju carine i drugih u uvoznih džbina ne podoležu:

Roba u tranzitu preko našeg carinskog područja Izvezena domaća roba koja se vraća carinarnici neprodata ili

nedovoljno kvalitetna u zemlji. Dokumentacija u vezi sa međunarodnim licitacijama Štampani ili snimljeni material u vezi kulture, prosvete, nauke…

CARINSKE POVLASTICE

Carinske povolastice su izuzetak od plaćanja carine na uvoznu robu. Imamo dve vrste povlastica:

Carinska oslobođenja Carinske olakšice

U slučaju carinskih oslobođenja plaćanje carine na uvezenu robu se u potpunosti oslobađa. Dok se kod carinskih olakšica radi o manjem carinskom opterećenju ili blažem carinskom postupku. Ove olakšice se daju određenoj kategoriji lica za uvoz sredstava koja se u zemlji ne proizvode. Strana lica koja su oslobođena od plaćanja dažbina su: šefovi stranih država i izaslanici šefova, međunarodne organizacije, diplomatska i konzularna predstavništva stranih država, šefovi stranih diplomatskih predstavništva u srbiji, osoblje stranih diplomatskih i konzularnih predstavništva na robu koja je namenjena njihovoj ličnoj upotrebi kao i za potrebe domaćinstva, na robu koja je namenjena za vršenje njihovih službenih delatnosti.

6

Fizička lica domaći državljani kao i strain državljani trajno naseljeni na teritoriji srbije i strain državljani koji su dobili azil oslobođeni su plaćanja dažbina na predmete koje unose iz inostranstva kao lični prtljag kao i na predmete u vrednosti do 100€, na predmete za potrebe domaćinstva, na lekove za sopstvene potrebe, na predmete nasleđa, književna dela, ortopedska i druga pomagala i dr.Pravna lica su takođe oslobođena plaćanja carina na uvoz robe koja služi za vršenje njihovih delatnosti, a ne proizvodi se u našoj zemlji, a to su: razne humanitarne organizacije, vatrogasne službe, muzeji i galerije i druge organizacije.

CARINSKI NADZOR

Carinski nadzor obuhvata mere za sprečavanje neovlašćenog postupanja sa carinskom robom i obezbeđenje njene istovetnosti dok se ne sprovede carinski postupak. Carinskom nadzoru podležu sve stvari koje se uvoze, izvoze ili provoze preko našeg carinskog područja kao i putnici, posada i sama prevozna sredstva koja prelaze carinsku liniju.Carinski nadzor obuhvata:

Čuvanje i pregled carinske robe Sprovođenje carinske robe Stavljanje carinskih obeležja Uzimanje uzoraka, prospekata, fotografija i drugih podataka kojima

se obezbeđuje istovetnost robe Pregled i pretres prevoznih i prenosnih sredstava kao i vozačkog

osoblja odnosno posade Pregled prtljaga i putnika kao i lični pretres putnika

Čuvanje i pregled robe omogućava carinskim organima neposredan uvid nad carinskom robom u određenom carinskom području. Čuvanje robe vrše carinski organi nad robom koja se nalazi nad nadzorom. Pregled carinske robe se sprovodi radi utvrđivanja njene istovetnosti sa stanjem navedenim u dokumentima koji je prate, a pregled se može izvršiti ne samo u graničnim carinarnicama već i u carinarnicama i skladištima unutar carinskog područja.Sprovođenje robe je mera neposrednog carinskog nadzora i ređe se primenjuje jer je veoma skupa.Carinska obeležja su plombe, službeni žigovi, carinski pečati i dr. i oni se stavljaju na carinsku robu da bi se obezbedila njena istovetnost.Takođe da bi se obezbedila istovetnost robe carinski organi uzimaju prospekte fotografije i druge podatke o robi.Da bi se sprečilo ilegalno prenošenje robe carinski organi vrše pregled i pretres prevoznih sredstava kao i pretres putnika i posade.Učesnici carinskog postupka dužni su da omoguće carinskim organima nesmetano vršenje carinskog nadzora.

SMEŠTAJ CARINSKE ROBE

7

Smeštaj carinske robe ima poseban značaj za pravilnu primenu carinskih propisa. Zakonsko regulisanje smeštaja carinske robe podrazumeva sprovođenje propisanog carinskog postupka i sprečavanje neovlašćenog raspolaganja carinskom robom. Pitanje smeštaja carinske robe regulisano je odredbama Carinskog zakona, način plaćanja ležarine za smeštaj carinske robe kao i rokovi ležanja robe. Detaljno je regulisan postupak i način smestaja carinske, mere carinskog nadzora, način vođenja evidencije i ostala pitanja. Carinski organi imaju obavezu da carinsku robu drže pod carinskim nadzorom od trenutka njenog prelaska preko carinske linije pa sve do stavljanja u slobodan promet. Carinska roba se može smestiti u: železničko-carinske magacine, carinska skladišta, carinska smestišta, konsignaciona skladišta, specijalizovana skladišta strane robe i robe domaće proizvodnje, centralna skladišta, slobodne i carinske zone, prostorije u kojima se održavaju međunarodni sajmovi i izložbe i slobodne carinske prodavnice. Železničko-carinski magacin je zatvorena prostorija koja služi za smeštaj carinske robe prevožene u železničkom saobraćaju. U železničko-carinski magacin može se smestiti carinska roba koja se uvozi, domaća ocarinjena roba spremna za izvoz, kao i roba koja se provozi.Carinsko skladište služi za smeštaj carinske robe koja je pod nadzorom, tj. to je zatvorena prostorija ili ograđeni pokriveni prostor, namenjen za smeštaj carinske robe. U carinsko skladište se smešta i podiže roba koja nije ocarinjena ili se nalazi u tranzitu. Može se smestiti i domaća roba koja je ocarinjena i koja je spremna za izvoz, samo što se ove robe moraju držati odvojeno.Carinsko smestište je otvoreni ili zatvoreni prostor pojedinih preduzeća u koja se smešta njihova roba. U carinska smestišta se ne može smestiti roba koja se nalazi u vlasništvu drugih preduzeća kao ni domaća roba. Carinskim zakonom rok ležanja robe u carinskom smestištu je 60 dana. U opravdanim slučajevima carinarnica može produžiti rok ležanja do 15 dana. Konsignaciono skladište je zatvoreno prostorija ili ograđeni pokriveni ili nepokriveni prostor koje otvara preduzeće ili drugo pravno lice registrovano za spoljno trgovinski promet radi smeštaja uvozne carinske robe u svojini stranih firmi sa kojima ima ugovor o konsignacionoj prodaji te robe na gomaćem tržištu.U specijalizovano skladište strane robe i robe domaće proizvodnje može se smestiti domaća roba i uvozna carinska roba u svojini stranih lica, namenjena snabdevanju stranih prevoznih sredstava (strani brodovi, strane jahte i čamci namenjeni sportu ili rekreaciji koji imaju odobrenje za plovidbu u obalnom moru, odnosno rekama i jezerima, a nalaze se u domaćim lukama i pristaništima). Centralno skladište je zatvorena prostorija namenjena preduzeću ili drugom pravnom licu ovlašćenom za držanje slobodne prodavnice smeštaju robe koja se prodaje u slobodnim carinskim prodavnicama. Kao što naziv kaže u centralno skladište se može smestiti roba namenjena za istu svrhu.Slobodna carinska prodavnica je obezbeđena tako da bez carinskog nadzora nije moguće unošenje i iznošenje robe. Slobodna carinska prodavnica je obezbeđena tako da bez carinskog nadzora nije moguće unošenje i iznošenje robe. Slobodne carinske prodavnice u lukama i pristaništima otvorenim za međunarodni saobraćaj i na drumskim graničnim prelazima mogu se sastojati od prostorija u kojima se prodaje roba i drugih

8

prostorija za smeštaj robe. U slobodnim carinskim prodavnicama roba se može prodavati na vazduhoplovnom pristaništu, putnicima koji odlaze u inostranstvo – posle obavljene carinske kontrole, a putnicima koji dolaze u SCG i putnicima u provozu preko carinskog područja SCG pre obavljanja carinske kontrole.Držalac prostora odgovoran je za robu smeštenu u tim prostorijama i prostorima, kao i za carinu i druge uvozne dažbine prema stanju robe u trenutku unošenja u te prostorije i prostore, i dužan je da se pridržava propisanih obaveza.Carinska zona je deo carinskog područja SCG na kome se primenjuju posebne mere carinskog nadzora i posebne olakšice u pogledu carinskog postupka2. Carinska zona se može sastojati iz više delova. Može se ostvariti u pomorskoj luci, vazduhoplovnom ili rečnom pristaništu, otvorenim za međunarodni javni saobraćaj i robnotransportnom centru. Carinsku zonu može otvoriti preduzeće ili drugo pravno lice koje ima pravo korišćenja zemljišta u luci, pristaništu, na aerodromu i u robnotransportnom centru. U carinskoj zoni moze da se obavlja:

Istovar, utovar, pretovar i uskladištenje neocarinjene robe koja se uvozi, domaće ocarinjene i neocarinjene robe namenjene izvozu i robe koja se prevozi.

U uobičajene pripreme robe za tržište, i to: sortiranje, merenje, markiranje, pakovanje, egaliziranje, sastavljanje, rastavljanje i pravljenje uzoraka.

ISPRAVE U CARINSKOM POSTUPKU

Zakonom propisane isprave koje sadrže podatke neophodne za vođenje carinskog postupka su:

Jedinstvena carinska isprava (JCI) Carinska isprava za prijavljivanje robe (CIPR) Specifikacija za razduženje privremeno uvezene-izvezene robe

JEDINSTVENA CARINSKA ISPRAVA (JCI)

Mere carinskog nadzora nad robom koja se otprema ili doprema iz carinskog područja Srbije ili naknadno upućuje drugoj carinarnici drumskim prevozom kao i postupak uvoznog odnosno izvoznog carinjenja i smeštaja robe u skladišta ili u druge prostorije sprovode se na osnovu jedinstvene carinske isprave (JCI).Jedinstvena carinska isprava sastoji se iz pet primeraka.Prvi primerak zadržava carinarnica prilikom sprovođenja određenog postupka, drugi primerak služi za potrebe statistike, treći primerak se uručuje podnosiocu JCI-a prilikom sprovođenja određenog postupka dok se četvrti i peti primerak koriste u sprovođenju mera carinskog nadzora prilikom uvoza, izvoza i provoza robe.Rubrike JCI-a obeležene su brojevima i slovima. Rubrike obelezene brojevima

2 Slobodne carinske zone su uvedene u carinski sistem SRJ novelacijama Carinskog zakona koje su izvršene 1963 god. Od uvođenja carinskih zakona u naš carinski sistem definisan je njihov status u smislu carinskog područja SRJ, za razliku od većine inostranih carinskih sistema u kojima carinske zone imaju karakter van carinskog prostora

9

popunjava podnosilac JCI-a , dok rubrike obeležene slovima popunjava nadležna carinska ispostava. Nakon provere tačnosti podataka iz JCI-a carinski organ overava sva pet primeraka. Prilikom sprovođenja postupka uz JCI se podnose i dokumenta kao što su faktura, prevozna isprava, obračun troškova prevoza, uverenje o poreklu robe, uverenje o kvalitetu robe, veterinarska i fitosanitarna uverena i druge isprave.

CARINSKA ISPRAVA ZA PRIJAVLJIVANJE ROBE (CIPR)

CIPR je nacionalna isprava mera carinskog nadzora nad robom i koja se doprema u carinsko područje Srbije, otprema iz carinskog područja Srbije ili naknadno upućuje drugoj carinskoj ispostavi, odnosno carinskom referatu u železničkim, vazdušnim i brodskim prevoznim sredstvima.CIPR se koristi za sprovođenje mera carinskog nadzora nad robom i prevoznim sredstvima u železničkom, vazdušnom i saobraćaju vodenim putevima.Rubrike u CIPR obeležene su brojevima i slovima. Rubrike obeležene slovima popunjava podnosilac CIPR, a rubrike obeležene slovima – carinski radnik carinske ispostave, odnosno carinskog referata.

SPECIFIKACIJA ZA RAZDUŽENJE PRIVREMENO UVEZENE – IZVEZENE ROBE

Ova specifikacija se podnosi uz: JCI na osnovu koje se privremeno uvezena roba na oplemenjivanje i

opravku vraća u inostranstvo Zahteva kojim se traži oslobađanje od obaveze vraćanja u

inostranstvo privremeno uvezene robe (uništena roba, roba predata carinarnici i sl.)

U drugim slučajevima kada se razdužuje evidencija o privremenom uvozu

JCI na osnovu koje se privremeno izvezena roba posle oplemenjivanja i opravke vraća iz inostranstva

Uz zahtev kojim se traži oslobađanje od obaveze vraćanja iz inostranstva privremeno izvezene robe (uništena i slično)

CARINSKA TARIFA

Propisi državnih organa o tretmanu robe koja prelazi državnu granicu nezavisno od toga da li se radi o robi koja se uvozi ili izvozi nazivaju se carinskim tarifama.Ukratko, carinska tarifa predstavlja sistematičan pregled roba i carinskih stopa prema kojima se naplaćuje carina na osnovu zakonskih propisa. Donosi se, dopunjenje i menja po pravilu u oblik uzakona. U užem smislu sastoji se od naimenovanja robe po nomenklaturi, carinskih stopa, pravila za razvrstavanje roba prema carinskoj tarifi i tarifnih brojeva.

10

Sva roba u carinskoj tarifi je klasifikovana u veće ili manje delove: odeljke, gleve, razrede i tarifne brojeve.

SVRSTAVLJANJE ROBE U CARINSKOJ TARIFI

Prema načinu donošenja razlikuju se

Autonomne carinske tarife Konvencionalne carinske tarife

Autonomne donosi zemlja samostalno na temelju vlastitih potreba i procena. Konvencionalne donosi zemlja na osnovu bilateralnog ili multilateralnog ugovora sa drugim ekonomijama.Od zavisnosti od toga kojim tretmanom se bave carinske tarife mogu biti uvozne, izvozne ili tranzitne.U zavisnosti od oblika carinskog opterećenja carinska tarifa može biti:

Određeni procenat od vrednosti Zasnovana na carinjenju fizičke jedinice mere Zasnovana na kombinaciji kriterijuma po vrednosti i fizičkim

jednicama mere.Ekonomskopolitičku suštinu moguće je razlikovati carinske tarife bazirane na:

Fiskalnim kriterijumima Zaštitnim tj. protekcionističkim kriterijumima3

CARINSKA OSNOVICA

Vrednost robe koja čini carinsku osnovicu je ugovorena cena (transakciona vrednost). Ugovorenom cenom smatra se stvarno plaćena cena ili cena koju treba platiti za robu kupljunu radi uvoza u Srbiju.U carinsku osnovicu ne uračunavaju se troškovi i izdaci koji nastaju posle njenog uvoza. Ako se carinska osnovica robe koja se uvozi ne može utvrditi, onda se uzima ugovorena cena iste ili slične robe kupljene radi uvoza, uvezene u isto ili približno isto vreme kada i roba koja se carinai.

DODATNA CARINA

Ukoliko strana zemlja u toku carinskog postupka ili plaćanja carine ne postupi sa robom srbskog porekla ili sa srbskim brodovima i drugim prevoznim sredstvima isto kao i sa robom, brodovima i drugim prevoznim sredstvima iz drugih zemalja, Vlada može propustiti da se na uvoz robe iz odnose zemlje plaća dodatna carina.

SEZONSKE I PREFERENCIJALNE CARINSKE STOPE

Carinske stope u carinskoj predstavljaju instrumenat dugoročne zaštite domaće proizvodnje. U slučaju da postojće carinske stope nisu u funkciji obezbeđenja stabilnosti domaće agrarne proizvodnje i domaćeg tržišta

3 Ne mali broj autora pored ove dve vrste ističe i tzv. Antidampiške carinske tarife, kompenzatorne carinske tarife, kaznene i čitav niz drugih carinskih tarifa.

11

poljoprivrednih proizvoda, organi državne vlasti može pored postojećih carinskih stopa propisati i sezonske stope.Carinskim zakonom je predviđena mogućnost da se za uvoz robe iz zemalja u razvoju mogu odrediti preferencijalne carinske stope.Davanje čreferencijalnog karaktera carini ima za cilj da se proizvodima iz određene zemlje ili grupe zemalja obezbedi povoljniji tretman u odnosu na iste proizvode poreklom iz drugih zemalja.

INSTRUMENTI CARINSKOGSISTEMA SRBIJE

POJAM CARINE I NJEN ISTORIJSKI RAZVOJ

Savremeno svetsko tržište ima razređena pravila kako se rešavaju razlike u cenama u robnoj razmeni sa svetom. Jedini instrument u odvijanju robne razmene sa svetom, koji se priznaje kao moguća zaštita domaće proizvodnje od negativnog uticaja svetskog tržišta, je carina. Od toga da je carina nastala kao isključivo fiskalni instrument na uvoz, provoz i izvoz robe, došlo se do toga da carina postaje osnovna mera zaštite domaće proizvodnje.Carina je dažbina koja se naplaćuje na stranu robu koja se uvozi na carinsko područje određene zemlje ili se sa tog područja izvozi.Carina je u principu trošak poslovanja uvoznika, mada se najčešće prevaljuje, prilikom kalkulacija cene, na potrošača. Carina se obračunava i naplaćuje u procentu predviđenom u Carinskoj tarifi ili iznosu od određene vrednosti uvozne robe (carinske vrednosti).Karakteristike carine su sledeće:

Carina je dažbina Carina je po pravilu trošak uvoznika Carina je državni prihod (fiskus) koji naplaćuje država Carina može biti instrument zaštite domaće proizvodnje (ako se

formira na posebnom nivou, kao i dužini vremena njene primene koja obezbedjuje racionalno ponašanje proizvodjača u osnivanju nove proizvodnje i postizanja uslova privređivanja koji ga osposobljavaju za medjunarodnu konkurenciju).

VRSTE CARINA

A. Carine prema pravcu kretanja robe

12

Carine se mogu podeliti na različite vrste, zavisno od kriterijuma, dejstva i uloge u međunarodnoj robnoj razmeni.

Najznačajnija podela je prema: Pravcu kretanja robe preko carinske linije Načinu obračuna i naplate Ekonomsko-političkom dejstvu.

Prema pravcu kretanja robe carine se dele na: Uvozne Izvozne Provozne

Uvozne carine u savremenim carinskim sistemima u svetu predstavljaju najvažniji instrument delovanja na obim i strukturu spoljne trgovine.Uvozna carina se plaća na stranu robu koja ulazi na carinsko područje druge zemlje, s tim da se na tom prostoru zadrži (po nameni to mogu biti: investicije i oprema, sirovine i repromaterijal i roba široke potrošnje).Izvozne carine su imale nešto značajniju ulogu u uslovima kada su carine imale čisto fiskalni karakter. Izvozne carine se uvode izuzetno kada postoji ekonomski isteres da se ograniči ili zabrani izvoz određenih proizvoda. Provozne carine su bile atraktivne onda kada su bile čist fiskus za državu, posebno u robovlasničkom i feudalnom društveno-ekonomskom sistemu. Provozne carine su plaćane na robu koja tranzitira preko carinskog područja jedne suverene zemlje.

B. Vrste carina prema načinu obračuna i naplate

Zavisno od načina obračuna i naplate, carine se dele na: Carine od vrednosti Specifične carine Kombinovane carine

CARINE PO VREDNOSTI

Ona se naplaćuje se primenom odgovarajućih stopa iz Carinske tarife na vrednost uvozne robe. To znači da iznos carine zavisi direktno od visine vrednosti robe koja je predmet carinjenja, odnosno od realne cene na svetskom tržištu. Korišćenje instrumenata carine od vrednosti uvezene robe ima kako pozitivne, tako i negativne strane u ostvarivanju same funkcije carine. Pozitivne strane primene carine od vrednosti su:

Relativno proporcionalno jednako opterećuje robu, zavisno od kvaliteta.

13

U uslovima stabilnih cena na svetskom tržištu uspešno se ostvaruje zaštitna funkcija carine

Način obračuna carine je vrlo jednostavan(jer se primenjuje procenat carine na vrednost robe).

Što se podstiče uvoz kvalitetnijih proizvoda, jer se zbog nižih svetskih cena, plaćanjem carine od vrednosti, postiže većea konkurentnost na domaćem tržištu

Uspešno se vrši doziranje uticaja svetskog tržišta na domaće, u meri i na način utvrđen propisima, čime se uslovi privređivanja na domaćem tržištu prilagodjavanju delovanju zakonitosti robne proizvodnje koji vladaju na svetskkom ekonomskom prostoru.

Negativna dejstva carine su: Prilikom značajnih promena cena na inostranom tržištu, menjaju i

efekat zaštitne funkcije Uvozom robe preko carina od vrednosti utiče se na monetarnu

politiku, kretanje troškova, uslove privređivanja Teškoće kod utvriđivanja carinske osnovice, odnosno vrednosti

uvozne robe na koju se primenjuju carina (ispostavljanje netačnih računa, falsifikovanje dokumentacije i dr.)

SPECIFIČNE CARINE

Da bi se izbegli nedostaci obračuna i nasplate carina od vrednosti, krajem devetnaestog veka dobile su na značaju specifične carine.Specifična carina, kao dažbina propisana od strane države, primenjuje se na jedinicu mere robe koja se uvozi, odnosno izvozi (kilogram, litar, metar,komad i dr.)Primenom specifičnih carina otklanjaju se nedostaci carine od vrednosti, jer se ne utvrđuje vrednost koja može biti zloupotrebljena .Nedostaci primene specifičnih carina su:

Što neproporcionalno opterećuju uvoznu robu, jer je carina srazmerno veća za robu menje vrednosti i obrnuto

Što se zbog neproporcionalnog opterećenja robe, ne postiže pravi zaštitni karakter carine.

Iako se obračunava i naplaćuje od vrednosti uvoezene robe, primena jedinstvene carinske stope ne pravi klasifikaciju robe koja je predmet carinjenja, te se kao efekat dobijaju rezultati kao da se primenjuje sprcifična carina.

KOMBINOVANE CARINE

Kako bi se otklonili nedostaci primene carine od vrednosti i specifične carine, a podstakli pozitivni efekti ovih carina, neke zemlje u svetu pristupile su primeni tzv.kombinovanih carina.Kao što sama reč kaže kombinovane carine se sastoje iz kombinovanja dobrih strana carine od vrednosti i specifičnosti carina, iako je efekat kombinovanja relativan.

14

Kombinovanje jednog i drugog sistema, kao kombinovane carine, primenjuje se uglavnom na sledeći način:

Carina se određuje od vrednosti, s tim da iznos po jedinici mere, ne može da bude niži od određenog iznosa

Carina se određuje delimično od vrednosti, a delimično kao specifična carina (od jedinice mere), a ukupan iznos dobija sabiranjem ova dva iznosa

Iznos carine se određuje po jedinici mere, ali tako da ne može biti manja od određenog procenta od vrednosti uvozne robe.

C. Vrste carina prema ekonomsko-političkom dejstvu

Fiskalne carine

Fiskalne carine su one koje su uvedene na uvoz robe sa ciljem da se ostvare što veći prihodi za potrebe države. Karakteristika fiskalnih carina je u tome da su one niže i da se uvode na relativno manji broj roba, ali uglavnom namenjene širokom obliku, a, a posebno od vrednosti robe koja se uvozi, podstiču uvoznike na što veći obim uvoza namenske robe, a time se ostvaruje veći fiskalni efekat za obezbeđenje sredstava z afinansiranje budžetske potrošnje.

U svetu je nastala praksa da su, u onim zemljama gde je fiskalni karakter dominantan, organi carinske službe organizaciono, po pravilu, nalaze u sastavu ministarstva finansija. Time se carinski organ prevashodno usmerava da naplaćuje prihod od carine za potrebe države.

Zaštitne carine

Zaštitne carine se javljaju usled neujednačenog razvoja svetske privrede i različitih uslova uklapanja pojedinih država u svetske ekonomske tokove.U bogatstvu instrumenata zaštite domaće proizvodnje mera, sa najdužom tradicijom, najviše hvaljena, a i kririkovana, jeste carina.Carina, kao instrument zaštite privrede, posebno se afirmisala u razvoju tzv. mladih i nerazvijenih država, danas najrazvijenijih svetskih sila: Amerike, Nemačke, Švedske, Austrije, Australije i dr.Carina je ekonomska kategorija koja je prisutna u razvoju proizvodnih snaga i produkcionih odnosa u svetu.Carina je menjala svoju funkciju u društveno – ekonomskim odnosima razvoja svetske privrede, pre svega u spoljnotrgovinskim odnosima.Carina može da utiče na uvoz robe, od slobodnoh uvoza do zabrane, a njen iznos je elemenat formiranja cene robe na domaćem i svetskom tržištu.Carinom se utvrđuje paritet cena na domaćem tržištu na kome se vrši proizvodna preorjentacija prema programu proizvodnje koji se štiti.Visina carine, takođe, utiče i na nivo unutrašnjih cena robe, a samim tim i na formiranje vrednosti nacionalne valute. Carinsko opterećenje utiče depresivno i inflatorno na unutrašnje ene.

15

Carinski sistem Srbije, takođe, sem carine, koristi niz drugih instrumenata i mera kojim se obezbeđuje strategija privrednog razvoja i ciljevi mera tekuće ekonomske politike.

Prohibitivne carine

Prohibitivna carina je ona carinska mera gde se visinom carine utiče na takava nivo cene uvezene robe na domaćem tržištu da se praktično onemogućava uvoz ili izvoz.Pošto se u praksi na administrativne mere zabrane uvoza robe u međunarodnim ekonomskim odnosima reaguje vrlo oštro, to se najčešće ide na primenu prohibitivnih carina.Praksa je u svetskoj trgovini pokazala da uvođenje prohibitivnih carina od strane jedne zemlje izaziva kontra meru države koje su oštećene na taj način da im je ograničen izvoz, te se uvode odgovarajuće mere, po pravilu, carine koje se zovu retrozivne ili borbene carine.

Retorzivne carine

Retorzivne carine imaju pre svega politički, a ne ekonomski karakter. Zemlja koja trpi zbog prohibitivnih carina drugih zemalja, uvođenjem retorzivnih carina nastoji da natera na popuštanje zemlju koja je zavela posebnu trgovačko-političku meru.U carinskom sistemu Srbije postoji mogućnosdt uvođenja retorzivnih (dodatnih) carina.

Preferencijalne carine

Kada država uvodi niže carinske stope ili ih ukida, u odnosu na one iz Carinske tarife, za uvoz robe poreklom iz određene zemlje ili regiona zemlje primenjuju se preferencijalne carine.Osnovu za primenu preferencijalnih carina čine međudržavni sporazumi o trgovini između vlada ovih država koji se ratifikuju od strane parlamenata.Dobra ekonomska saradnja, posle secije nekih republika iz bivše SFRJ, kao i veoma dobri do potpisivanja Sporazuma o trgovini između Vlade Srbije i Vlade Republike Makedonije, 1996. godine. Takvi sporazumi su već ratifikovani sa Rusijom, Mađarskom, Rumunijom, Bugarskom, Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom.Jasno je da se, za iznos carina, odnosno smanjenih carina i eventualnih dažbina, cenovni tretman robe poreklom iz druge države ugovornice na domaćem tržištu čini povoljnijim.Za robu iz ovih zemalja sa kojima je primenjena preferencijalna carina, prodajna cena robe je niža, odnosno roba je cenovno konkurentnija.Sve karakteristike robe iz zemalja sa kojima se ima tretman preferencijalne carinske zaštite u uvozu, ima i izvoz proizvoda iz države saugovarača na tržištu dotične zemlje.

Diferencijalne carine

16

Diferencijalnim carinama se roba poreklom iz određene zemlje dovodi u nepovoljniji položaj u odnosu na robu iz drugih zemalja.Po pravilu, diferencijalna carina ima politički karakter. Sa stanovišta odvijanja međunarodne robne razmene, između zemlje koja je takvu carinu uvela i zemlje na čiju se robu primenjuje, diferencijalna carina ima ili prohibitivan ili retorzivan karakter.Diferencijalna carina je i retorzivna ako je uvedena kao protivmera na uvoz ro9be iz zemlje koja je na uvoz određene robe ili na postupak sa nekom robom uvela visoku carinu.

Antidempiške carine

Da bi se obezbedilo uspešno osvajanje inostranog tržišta koriste se,pored drugih, i neekonomske cene kao elemenat cenovne konkurentnosti.U nizu odbrambenih mera koje države preduzimaju u borbi protiv femping cena, jeste i dodatna carina. Dodatna carina koja je usmerena na neutralisanje demping cene popularno se zove antidempinška carina.Cilj antidempinške carine je da se izvrši izravnanje depresirane cene robe na nivo normalne cene, kako bi se primenom carinske stope na novoutvrđenu vrednost obezbedila realna funkcija carine.Carinski sistem Srbije, takođe, sadrži instrument dodatne carine kojim se, pre obračuna carine, vrši realna nivelacija dempinške cene na nivo realne međunarodne cene.Kriterijumi za utvrđivanje demping cena koje su niže od normalnih cena su:

Da je izvozna cena robe niža od one po kojoj se ta ili slična roba prodaje na tržištu zemlje izvoznice. Kao uporediva cena uzima se cena na domaćem tržištu iz koje je isključen porez na promet, marže, unutrašnja taksa i dr.

Da je cena robe koja se uvozi niža od cena po kojoj se takva roba prodaje na drugom tržištu između nezavisnog kupca i prodavca

Da je cena uvozne robe niža od najviše izvozn cene postignute kod izvoza u treće zemlje

Da ikznos dodatne carine pvećava fakturnu vrednost uvezene robe što se drugim elementima predstavlja carinsku osnovicu za obračun i naplatu carine.

Kompenzatorne carine

Kompenzatorne carine se uvode na uvoz robe, za koju se u zemlji izvoznici daje subvencija, premija ili refakcija (da bi ona bila cenovno niža), radi neutralisanja te subvencije i premije.Iznos kompezatorne carine, kao i kod antidepinške carine, ulazi u osnovicu na koju se primenjuju redovne stope iz carinske tarife predviđene za tu robu. Iznos kompenzatorne carine ne sme da bude veći od iznosa premije odnosno subvencije zbog koje je uvedena.

17

Karakter kompenzatornih carin je različit od antidempinških, pa se ne može istovremeno za uvoz robe iz određene zemlje naplatiti i antidempinška i kompenzatorna carina. Svaka od ovih carina ima svoju specifičnost u izravnanju depresiranih cena uvoznih roba sa realnim, normalnim uvoznim cenama.

Sezonske carine

Sezonske carine se primenjuju samo na uvoz poljoprivrednih proizvoda u određenom vremenskom periodu kada uvoz strane robe dovede do nestabilnosti domaće proizvodnje i domaćeg tržišta.Vlada može, pored postojećih carinskih stopa, da na predlog ministra za finansije, a po prethodno pribavljenom mišljenu ministra za poljoprivredu i ministra trgovine, da propiše plaćanje sezonske stope carine na uvoz određenih poljoprivrednih proizvoda, uz ograničeno vremensko trajanje.Sezonska carinska stopa ne može da bude veća od 20 od carinske osnovice proizvoda koji se uvozi.

EFEKTI CARINE

Efekti carine na uvoz

Efekat carine na uvoz ostvaruje se pod uslovom da postoji domaća proizvodnja robe koja je predmet uvoza. Smanjenje traženje za uvozom robom čiji je plasman usporen carinskim ograničenjima posebno ako su u pitanju velika potrošna područja, povratno utiče na smanjenje potrošnje, a time i na pad cene na svetskom tržištu, jer se cenovna konkurencija formira na nižem nivou.

Uticaj carine na domaću proizvodnju

Da li će racionalna carinska zaštita, preko carine, uticati na razvoj domaće proizvodnje, zavisi i od elastičnosti domaće potrošnje na povećani nivo cena uvoznih proizvoda zbog carine. Ako je domaća potrošnja elastična na povećanu cenu uvozne robbe za iznos prevoznih troškova i osiguranja do granice i carine, potraživanja će se smanjiti za veći procenat od procenta porasta cena. Kao rezultat takvih kretanj, smanjiće se i izvoz za veći procenat nego što je stopa porasta cena, ukoliko je potražnja u inostranstvu za domaćom robom takođe elastična. Zbog negativnog dejstva elastičnosti tražnje, domaća proizvodnja će se smanjiti, iako je logično da je uvođenje carine na uvezenu robu trebalo da dovede do nekog povećanja.

Uticaj carine na cene

Uticaj carine na cene na domaćem tržištu je istovetan sa devalvacijom. Naime, za iznos carine uvećava se cenovna inflacija, jer se povećavaju cene uvozne robe, a izvozne cene ostaju nepromenjene, jer su već dobile realan izvozni cenovni paritet.Intezitet uticaja carine na cene na unutrašnjem tržištu svakako da zavisi i od ekonomske stabilnosti zemlje, realnosti kursa domaće valute i od obima i strukture

18

proizvodnje, sistema korišćenja proizvodnih kapaciteta i drugih činilaca privređivanja.Carina neće uopšte uticati na promenu cena na domaćem tržištu, ako je uvedena na onu robu koja se iz te zemlje i izvozi, jer bi u slučaju tkvog porasta cena izvoznici prodavali tu robu na domaćem tržištu.Carina može uticati na povećanje cena na domaćem tržištu i za iznos veći od iznosa carine, ako se roba uvozi preko jednog ili više posrednika koji zaračunavaju visoku uvoznu proviziju.Ako je carina na pojedine proizvode uvedena u zemlji koja je značajan kupac tog artikla na svetskom tržištu, to će izazvati pad svetske cene.

Kumulativno dejstvo carine

Pravi efekat carine ostvaruje se kumulativnim dejstvom, kada carina treba da se plati ne samo na uvoz finalnih proizvoda, već i na uvoz poluproizvoda, kao osnovnoh faktora troškova proizvodnje u svim fazama proizvodnje, od poluproizvoda do finalnih proizvoda.

ORGANIZACIJA UPRAVE CARINA4

Uprava carina, kao organ uprave u sastavu Ministarstvo Finansije Republike Srbije, poslove iz ovog delokruga obavlja preko centralne uprave carina i područnih organa.Osnovne centralne jedinice Centralne Uprave Carina su:

Sektor za carinsko poslovanje Sektor za ljudske sektore i opšte poslove Sektor informacione tehnologije Sektor finansijskih investicija i pravnih poslova Sektor za kontrolu primene carinskih propisa Sektor za Evropske integracije i međunarodnu saradnju Sektor za reviziju, unutrašnju kontrolu i analitiku Biro direktora

SEKTOR ZA CARINSKO POSLOVANJE

Ovaj sektor vriši sledeće poslove kao što su; poslove praćenja i primene carinskih propisa, spoljnotrgovinskih, deviznih i drugih propisa koji se primenjuju u carinskom postupku a kojima se regulušu mere carinskog nadzora i carinjenja robe; praćenje i analiziranje primene instrumenata carinske politike; vođenje drugostepenog Carinskog Upravnog postupka i dr.Poslovi iz delokruga rada ovog carinskog sektora vrše se preko sledećih užih unutrašnjih jedinica:

Odeljenje za Carinsko-Pravne poslove Odeljenje za Carinsku Tarifu Odeljenje za poreklo robe Odeljenje za Carinsku vrednost

4 Sajt Uprave Carina

19

Odeljenje za Carinsko-Upravne poslove Grupa za TARIS

SEKTOR ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE

Ovaj sektor vrši poslove koji se odnose na:Plaćanje razvoja informacionih i komunikacionih tehnologija carinske službe; obezbeđenje funkcionisanje i racionalne eksplatacije informaionog sistema carinske sužbe; stara se o pravnomernoj i jednobraznoj primeni sveih propisa koji se primenjuju u vršenju funkcija carinske službe; ostvaruje kontrolunu funkciju; obezbeđuje održavanje, unapređivanje i razvoj procesa automatizacije u poslovanju stručnih službi, uprave carina i carinarnica ...Poslovi iz delokruga rada ovog sektora se obavljaju preko sledećih užih unutrašnjih jedinica:

Odeljenje za projektovanje, programiranje i statistiku Odeljenje za sistemsku podršku i razvoj Odeljenje za tehničku podršku i kordinaciju rada

SEKTOR ZA LJUDSKE SEKTORE I OPŠTE POSLOVE

Ovaj sektor vrši sledeće poslove; vrši proučavanja i praćenje organizacije razvoja Carinske službe; priprema i izrada predloga akata o organizaciji i sistematizaciji raznih sistema; izrada programa i izveštaja o radu Carinske službe; primena propisa iz radnog odnosa i učešće u pripremi nacrta Carinskog zakona i predloga opštih akata Uprave Carina koji se odnose na prava, obaveza i odgovornosti iz radnog odnosa i drugi poslovi.Poslove iz delokruga rada ovog ssektora obavljaju sledeće uže unutrašnje jedinice:

Odeljenje za ljudske sektore Centar za stručno obrazovanje Odeljenje za opšte poslove

SEKTOR FINANSIJSKIH INVESTICIJA I PRAVNIH POSLOVA

U okviru ovog sektora se vrše sledeći poslovi; pripremanje nacrta programa razvoja i modernizacije Carinske službe; utvrđivanje godišnjih planova i predračuna za nabavku opreme; izrada analize poslovanja; izrada investicionih progarama; planiranje i raspodela sredstava za plate; nabavka opreme i inventara za potrebe Carinske službe; izrada ugovora i rešenja u vezi sa imovinskim-pravnim odnosima i vođenja sporova iz ove oblasti; vrše se još mnogi drugi poslovi.Poslove iz delokruga rada ovog sektora vrše sledeće unutrašnje jedinice:

Odeljenje za investicije, nabavku i kordinaciju prodaje Sektor za budzet Sektor za pravne poslove

20

Sektor za naplatu budzetskih prihoda

SEKTOR ZA KONTROLU PRIMENE CARINSKIH PROPISA

Ovaj sektor vrši poslove kao što su; suzbijanje krijumčane, carinske isprave i obaveštajne poslove; ove poslove sa drugim unutrašnjim jedinicama UC, kao i kroz saradnju sa odgovarajućim inspekcijskim i drugim službama; brši poslove koji se odnose na kontrolu jedinica UC na poslovima carinjenja, carinskog nadzora, privremenog uvoza – izvoza, naplate dažbina, sprečavanju ilegalnog unošenja oružja, droge, valute...Poslove iz delokruga rada ovog sektora vrše sledeće unutrašnje jedinice:

Odeljenje za suzbijanje krijumčarenja Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine Odeljenje za carinske istrage Odeljenje za obaveštajne poslove

SEKTOR ZA EVROPSKE INTEGRACIJE I MEĐUNARODNU SARADNJU

Ovaj sektor obavlja sledeće poslove; izrada priloga i objedinjavanje isih u vezi sa procesom zaključivanja sporazuma i stabilizacije i pristupanja Evropskoj uniji; u saradnji sa drugim sektorima vrši komparativne analize i predlaganja načina Harmonizacije istih sa nacionalnim propisima iz oblasti carine; rad na procesu pristupanja Međunarodnoj Carinskoj Konvenciji i zaključenju drugih sporazuma u oblasti carine i praćenje njihovog sprovođenja; praćenje rada Svetske Trgovinske Organizacije na globalnom nivou; izrada priloga neophodnih za pristupanje u STO; i dr.Poslovi iz delokruga rada ovog sektora vrše sledeće uže unutrašnje jedinice:

Odsek za Evropske integracije Grupa za Bilateralnu carinsku saradnju Grupa za multilateralnu carinsku saradnju

SEKTOR ZA REVIZIJU, UNUTRAŠNJU KONTROLU I ANALITIKU

Ovaj sektor vrši poslove: planiranje, organizovanje, koordiniranje, kontrola i analiza rada carinarnica na poslovim carinjenja robe, carinskog nadzora, privremenog uvoza – izvoza, carinskog – upravnog i prekršajnog postupka, materijalno – finansijskog poslovanja, naplate prihoda budžeta i dr.Vođenje istraga i pripremanje izveštaja o istragama pokrenutim na osnovu postojanja osnove sumnje ili po prijavama za neprofesionalno ponašanje carinskih službenika i zbog pokušaja korupcije; planiranje i analiziranje raspoloživih resursa, organizacija i kordinacija prilikom indetifikacije odgovarajućih ciljeva iz oblasti najvipe očekivanih razlika, aktuelnosti podataka, analiza razlika...Poslovi iz delokruga rada ovog sektora vrše sledeće uže unutrašnje jedinice:

21

Odeljenje revizije Odeljenje za unutrašnu kontrolu Grupa za analizu razlika

BIRO DIREKTORA

Ovaj sektor vrši stručne poslove za potrebe direktora i pomoćnika direktora; priprema materijale i organizuje sastanke , kolegijume, savetovanja i sastanke, izrađuje zapisnike i zaključke, vrši sekretarske poslove za potrebe direktora i pomoćnika direktora.Carinarnica kao područni organ vrše poslove nadzora nad robom, putnicima, prevoznim sredstvima; carinjenje robe; devizno-valutnu kontrolu u međunarodnom putničkom prometu; otkrivanje i sprečavaje carinskih prekršaja ; vodi u prvom stepenu Upravni i prekršajni postupak i druge poslove.Poslovi iz delokruga rada ovog sektore se obavljaju preko odseka, referata, carinskih labaratorija, carinskih ispostava, carinskih referata i carinskih punktova.5

MEĐUNARODNA CARINSKA SARADNJA NA SUZBIJANJU KRIJUMČARENJA

PETI SEKTOR UPRAVE CARIN

Ovaj sektor se sastoji od devet odeljenja i grupa i to :

Odeljenje za obaveštajne poslove Odeljenje za zaštitu intelektualne svojine Odeljenje za suzbijanje krijumčarenja Odsek za carinsku kontrolu vodenih puteva Odeljenje za carinske istrage Grupa za evropske integracije TTFSE projektni implementacioni tim Odeljenje revizije Grupa za analizu rizika

Neki od planova Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja su:

izrada strategije sprovođenja mera carinske kontrole po dubini teritorije, van graničnih prelaza, za područije svake carinarnice.

izrada Upustva za rad carinskih službenika na poslovima suzbijanja krijumčarenja i kontrole primene carinskih propisa.

organizovanje predavanja i stručnih kolegijuma na temu «Primena ovlašćenja sadržanih u odredbama novog Carinskog zakona» (pretres

5 sajt Uprave Carina

22

lica i prostorija, privođenje lica, nošenje i upotreba oružija, zaustavljanje vozila i dr.), u carinarnicama.

stvaranje preduslova za formiranje tima Odeljenja za suzbijanje krijumčarenja na teritoriji carinarnice Šabac.

stručno osposobljavanje u oblasti protiv deverzione zaštite i obuka za korišćenje rentgen aparata.6

KRIMINAL KOD NAS

Kriminal u SRJ počeo je da cveta u vreme 90-tih godina dvadesetog veka, kada se tadašnja država nalazila u ekonomskoj blokadi i ratovima u okruženju. Najviše zbog sanakcija tj. mera blokade i isključenosti iz članstva iz međunarodnih organizacija, tlo tadašnje države bilo je pogodno za sve vidove kriminala, ali i za skrivanje nekih svetski poznatih kriminalaca.

Prema istraživanju Amnesti Internationala za SRJ – Srbija i Crna Gora su na samom vrhu evropske i svetske lestvice po stepenu korumpiranosti društva, a prema jednoj od izjava bivšeg direktora Uprave carina, V. Begovića, preko 50% robe koja pređe granicu se ne carini se već prolazi raznim ''sivim'' kanalima.

Naša država počev od 2000-te god. počinje aktivno suprotsavljanje kriminalitetu.U zadnje vreme , dolazi do ponovnog uključivanja naše zemlje u svetske i evropske organizacije. Uključivanjem naših službi u međunarodnu saradnju pokušavamo da ubrzanom modernizacijom dostignemo neke prosečne rezultate.

Kriminal se javlja u raznim oblicima i vidovima. Da bi se izborili sa njim u javnim službama, moramo izraditi strateški plan za borbu protiv kriminala. Obizorom da još uvek nemamo jasnu politiku o borbi protiv kriminala, ipak su neke Javne službe donele svoje akte o suzbijanju kriminalnog delovanja svojih zapošljenih. Među prvima koje su donele takav akt je i Carinska služba Srbije. Da bi se uspešno vodila ova borba mora postojati :

jasna strategija borbe protiv kriminala jasno definisana pravna regulativa (zakoni i zakonski akti ) dobra tehničko-tehnološka opremljenost dobre organizacione mere kadrovska politika mora biti precizno definisana materijalni položaj zaposlenih mora biti na zavidnom nivou jasno definisana međunarodna saradnja

CARINSKI PREKRŠAJI I DELIKTI

U carinske prekršaje i delikte spadaju lakše i teže povrede carinskih propisa naše zemlje, od kojih neki mogu imati i teške posledice po bezbednost države

6 Carinski glasnik

23

(krijumčarenjeoružija, opojnih droga, ljudi – tzv. belo roblje, ljudskih organa, i dr.). Većina ljudi koji prelaze državnu granicu prekršaje čine nehotice - iz ne znanja, dok carinske delikte prave ljudi sa određenim ciljem ( u smislu sticanja prihoda na ne zakonit način, i sl. ), ili možda iz revolta prema vlasto u državi. Većina ljudi pravi carinske prekršaje zbog toga što neznaju da li roba koju nose sa sobom podleže ili ne podleže obavezi plaćanja carine. To su uglavnom prekršaji koji nemaju veliki uticaj na opštu ekonomsku situaciju u zemlji. Sa druge strane, oni koji prave ozbiljne carinske prekršaje – delikte, to rade organizovano i u određenim grupama. Ove vrste prekršaja imaju veliki uticaj na opštu ekonomsku situaciju u zemlji, jer na ovaj način zarađen novac kasnije kroz tzv.proces ''pranja novca'' ulazi u legalne tokove i tako utiče na privredno – ekonomska dešavanja u zemlji.

U carinske prekršaje spadaju dela kojima se povređuju carinski propisi koji definišu prava i obaveze držaoca carinske robe. Carinske prekršaje po srodnosti i međusobnoj povezanosti možemo podeliti na :

carinske prekršaje koji se čine izbegavanjem mera carinskog nadzora i neprijavljivanjem robe

carinske prekršaje kojima se vrše povrede carinskih propisa o carinskim povlasticama i drugm pogodnostima prilikom uvoza i izvoza robe

carinske prekršaje kojima se netačno prijavljuje carinska roba carinske prekršaje kojima se otežavaju mere carinskog nadzora,

blagovremena naplata carine i drugih uvoznih dažbina carinske prekršaje koji se vrše stavljanjem u promet neocarinjene

robe ili držanjem takve robe po ma kojem osnovu, kojom je izvršen određeni prekršaj.7

Carinske prekršaje, po nekim autorima, možemo svrstati u tri osnovne grupe, i to:

krijumčarenje carinske utaje carinske neurednosti8

Po ovoj podeli najlakše delo je delo carinske neurednosti, i ono podrazumeva obično nepotpune deklaracije o robi.

Pod carinskom utajom se podrazumevaju prekršaji kada je roba dostupna carinskim organima, ali subjekt koji je učinio prekršaj čini pokušaje da izbegne carinski nadzor.

Krijumčarenje, je najteže krivično delo iz ove podele. Kod krijumčarenja roba je uglavnom nedostupna carinskim i drugim organima koji vrše kontrolu – pregled. Krijmčarenje može imati jako teške posledice na državu uopšte.

7 prof. Dr. T. Todorović – Carinsko poslovanje,str. 198. Beograd, 2004. 8 Dr. S. Cvetanović,mr. D. Đurić – Osnovi carinskog sistima i politike, str.182. Niš, 2001.

24

KRIJUMČARENJE

Kod nas pojam krijumčarenje nije precizno određen i definisan. Ovaj pojam se obično poistovećuje sa rečima ''šverc'' , ''crna berza'', ''kontrabanda'', i sl. Sve ove reči objašnjavaju nedozvoljenu trgovinu predmetima i robama čiji je promet ograničen ili zabranjen. Krijumčarenje se sasatoji u unošenju ili iznošenju robe domaćeg ili stranog porekla, preko granice, van carinskog nadzora.

Krijumčarenje je staro koliko i ljudsko društvo. Menjalo se i razvijalo zajedno sa ljudkim društvom. Krijumčarenje kao nezakonita radnja pojedinaca i grupa u sebi sadži opasnost po društvo i ekonomski sistem jedne ili više zemalja, a to zavisi od tokova i kanala krijumčarenja. Društvena opasnost je u tesnoj vezi sa vrstom robe kojaje predmet krijumčarenja, pa roba koja se krijumčari može se podeliti na :

robu čijim krijumčarenjem društvu preti ekonomska opasnost ( izazivanje nelojalne konkurencije na tržištu, stvaranje budžetskog deficita; automobili, zlato i plemeniti metali, roba široke potrošnje, tehnički proizvodi, i dr.)

roba čijim se krijumčarenjem izaziva bezbedonosna opasnost (oružije, municija ,opojne droge, i dr.)

Krijumčari za svoje saradnike biraju uvek ljude iz svoje bliske sredine, sa kojima su na neki način povezani. Saradnici za svoje usluge obično dobijaju novac ili deo krijumčarene robe.

NAČINI KRIJUMČARENJA

Krijumčarenje se relizuje u dva osnovna vida : masovno i pojedinačno bez određenog cilja grupno i organizovano sa posebnim modusom za svaku robu

Masovnim krijumčarenjem bave se pojedinci koji koriste pogodnu situaciju i unose u zemlju ogromne količine robe namenjene preprodaji ili za lične potrebe. Ovom vrstom krijumčarenja bave se radnici na privremenom radu u inostranstvu, zanatlije, lica zaposlena na poslovima međunarodne špedicije, međunarodnog prevoza robe i putnika u suvozemnom, železničkom, vazduhoplovnom i vodenom saobraćaju.

25

Grupno i organizovano krijučarenje, vrše profesionalni krijumčari koji po unapred brižljivo pripremljenom planu unose ogromne količine raznih predmeta i robe, koje potom preko mreže preprodavaca rasturaju. Ove grupe su dobro organizovane, sastavljene su od velikog broja lica sa precizno utvrđenim zadacima. Pripadnici se odlikuju nepoverljivošću, teškom komuniciranju sa nepoznatim licima i veoma razrađenim metodama kontakata sa potencijalnim kupcima krijumčarene robe.Prenos robe preko graničnih prelaza vrše uz predhodnu dobru pripremu grupe, a na osnovu predhodnog praćenja rada carinskih službi, tehničke opremljenosti graničnog prelaza i drugih okolnosti koje će im omogućitibezbedan prenos krijumčarenih predmeta.Krijumčarske grupe imaju dobro razrađene puteve i kanale krijumčarenja kao i načine skladištenja i rasturanja robe. Oganizaciona šema ovih grupa sastoji se od krijumčarskog cetra, koji organizuje i finansira ovu delatnost, krijumčarskog punkta, koji se nalazi na jednom ili više mesta u zemlji i kojim rukovodi jedno lice koje organizuje prihvat robe, njenu distribuciju, organizuje mrežu preprodavaca i posrednika, koji neposredno vrše prodaju robe.

Za izvršenje ovog dela , krijumčari koriste kopnene,vazdušne i vodene puteve. Na kopnu, najčešće koriste luksuzune automobile, autobuse, teretna vozila i vozove; u vazduhu – avione i helikoptere, dok u vodenom saobraćaju koriste putničke i teretne brodove, glisere, šlepere, motorne čamce, jedrilice i jahte. Roba je prikrevena u navedenim prevoznim sredstvima, a transport se odvija po strogo razrađenom planu.

OBLICI KRIJUMČARENJA

Krijumčarenje oružija

Svaka država na poseban način uređuje legelan promet oružija i municije.određene su prodavnice koje se bave ovim prometom, propisani su kalibri oružija koje građani mogu da poseduju, kao i postupak nabavljanja, držanja i nošenja. Po važećim propisima svaki punoletan građanin koji se ponaša u skladu u sa zakonom može dobiti dozvolu za nabavku oružija. Ako građanin zlouptrebi ili nelegalno nabavi oružije, pored oduzimanja propisana je i odgovarajuća kazna.

Krijumčarenje oružija, municije i eksplozivnih sredstava se obavlja organizovano i od strane ekstrmističkih organizacija

. Putevi i kanali krijumčarenja oružija su uvek brižljivo odabrani i prilagođenisvakoj novoj promeni okolnosti. Drumski prevoz je jedan od najkaraterističniji za ilegalno ubacivanje oružija, ali ne iskjučuje i druge vidove transporta.

Krijumčarenje opojnih droga

Krijumčarenje bilo koje robe u sebi sadrži rizik, ali i želju za brzom, velikom i lakom zaradom. Ovi krijumčari imaju precizno organizovu mrežu ilegalnog transportovanja i rasturanja droga po svim fazama, od proizvođača do krajnjih potrošača.

26

Na ovu vrstu krijumčarenja posebno utiču sledeći faktori : ne postoji ni jedna zemlja koja je imuna na zloupotrebu narkotika broj narkomana stalno raste narkomani su uvek spremni na diskreciju u pogledu načina nabavke opojne drogesu lako prenosive i pogodne za skrivavanje narkomani su spremni da plate i veću cenu i slično.9

Ako posmatramo put opojnih droga, možemo reći da se transport koriste sva sredstva. Ponekad se koriste poštanske pošiljke i pisma. Transport se najčešće vrši kamionima koji vrše usluge međunarodnog trasporta i autobusima, putničkim vozilima.. Poznato je da preko teritorije R. Srbije vodi magistralni krijumčarski put koji započinje na Graničnom prelazu Gradina i Dimitrovgrad, prolazi kroz Centralnu Srbiju, najčešće preko Graničnog prelaza Horgoš napušta zemlju i ide dalje ka Zapadnoj Evropi. Drugi put takođe, počinje na G.prelazu Gradina i Dimitrovgrad i ide preko Kosova do Crne Gore i dalje u Evropu.

Krijumčarenje tehničkih proizvoda

Krijumčarenje tehničke robe nema bezbedonosnu opasnost, ali zbog iznošenja novca ugrožen je budžet, a time i ekonomska opasnost po društvenu zajednicu. Osnovni cilj je sticanje što većeg profita. Krijumčari se sve što se može lako prodati. Kompjuteri,video i tv tehnika,muzički aparati, kućni aparati, aparati za industrijske objekte i sva druga tehnika za kojom postoji tražnja i koja se može lako prodati.

Krijumčari unose velike količine tehnike sumnjivog kvaliteta i prodaju je popovoljnim uslovima.

Krijumčarenje plemenitih metala i dragog kamenjaZlato, nakit i dijamanti uvek su bili na visokoj ceni. U mnogim krajevima

predstavljaju znak prestiža i moći. Legalan promet zlata u sistemu države je vrlo komplikovan, ali je komprlikovan i put krijumčara ove robe. Zlato je pogodno za krijumčarenje. Može se sakriti u prtljagu, delovima odeće ili delovima prevoznih sredstava. Krijumčarenje zlata i dragulja u nekim zemljama je skoro savršeno organizovano.

Obzirom da je naša država na raskrsnici puteva Zapada i Istoka i da je tranzitno područije. Naši organi nemaju nekih velikih iskustava u suzbijanju ove vrste krijumčarenja. .

9 Časopis MUP-a R. Srbije – Bezbednost 4/03, str.610.

27

Zaštitne i druge mere

Odredbe o zaštitnim i drugim merama, član 385 – 390., su preuzete iz dosadašnjeg zakona. Zaštitna mera oduzimanja robe, prevoznog, prenosnog i drugog sredstva, propisana je samo za neke teže prekršaje, stim da će se prevozno sredstvo koje specijalno napravljeno ili prepravljeno da omogući skrivanje robe, oduzeti bez obzira na vrednost robe ili pravo svojine na tom prevoznom sredstvu.

Carinski organ može privremeno zadržanu lako kvarljivu robu odmah prodati, ukoliko ne postoji mogućnost da se odluka o prekršaju donese u roku od 24 sata.Članom 387. je propisano da vlasnik robe, stavljene pod carinski nadzor, u skladu sa odredbama člana 386. ovog zakona, ima pravo na naknadu štete na teret državnog budžeta, ako se u sprovedenom prekršajnom postupku utvrdi da carinski prekršaj nije postojao tj. da ne postoji prekršajna odgovornost ovog lica.10

PRETRESANJE I PRIVREMENO ODUZIMANJE ROBE

Pretresanje je jedna od najsloženih radnji koje preduzimaju carinski službenici. Samo pretresanje je rutinski posao za ove ljude, ali se u obavljanju ovog pregleda dešavaju mnoge neprijatnosti. Pretresanje se odnosi na sve od putnika, preko prtljaga, vozila, prevoznog ili prenosnog sredstva, pa čak i plovnih objekata u rečnom saobraćaju.

Da bi se pretesanje uspešno odvijalo lica koja to rade moraju dobro da poznaju konstukciju sredstva koje služi za krijumčarenje..

Privremeno oduzimanje robe se vrši o opštim pravilima u Carinskom zakonu. O robi koji oduzme carinik je dužan da sačini zapisnik, koji mora sadržati :- mesto u kome je izvršen pretes- opšte podatke o oduzetoj ili privremeno oduzetoj robi ( opis robe,količina težina, stanje, jedinicu mere, datum, kao i podatke o licu koje je izvršilo oduzimanje) Zapisnik o oduzetoj robi trebalo bi da potpiše i lice kod koga je roba nađena. Ukoliko odbije da potpiše zapisnik potpisuju ovlašćena lica koja su prisustvovala pregledu, a navodi se i razlog odbijanja da podpiš

MERE ZA ZAŠTITU PRAVA INTELEKTALNE SVOJINE

U novom Carinskom zakonu kao novina pojavljuju se odredbe o merama za zaštitu prava intelektualne svojine na granici. Ove odredbe obuhvaćene su članovima od 240 – 247. Carinskog zakona.Osnovna odredba u Carinskom zakonu jeste zabrana uvoza, izvoza i tranzita robe kojim se povređuju prava intelektualne svojine, bez obzira da li su ona utvrđena međunarodnim ugovorima ili našim nacionalnim propisima.

10 sajt Uprave carina R.Srbije

28

Carinski organi, u pogledu zaštite intelektualne svojine, mogu da prekinu carinski postupak i puštanje uvezene ili izvezene robe u dva slučaja :

na zahtev nosioca prava intelektualne svojine po slžbenoj dužnosti

Nosilac prava intelektualne svojine, uvoznik, izvoznik i vlasnik robe imaju pravo da identifikuju robu, uključujući i pregled robe, pod uslovom da se pregled obavi u carinskim prostorijama i pod carinskim nadzorom.

Prekid carinskog postupka na zahtev nosioca prava intelektualne svojine, nastaje onda kada nosioc tog prava, sumnja u ispravnost robe. Ako postoji i sumnja da se robom povređuju prava intelektualne svojine , carnski organi postupiće po zahtevu. Zahtev može da bude:

- pojedinačan, kada se odnosi na jednu pošiljku robe- opšti, u slučaju kada nosilac prava intelektualne svojine dostavi

carinskom organu podatke o originalnoj robi,proizvođačima i distributerima te robe

Prekid postupka po službenoj dužnosti, nastaje kada carinski organ po službenoj dužnosti prekine postupak i o tome je dužan da odmah, bez odlaganja, obavesti

- uvoznika- nosioca prava intelektualne svojine, ako je carinskom organu poznata

njegova adresa- organa koji je nadležan za žaštitu prava intelektualne svojine

MEĐUNARODNA SARADNJA U BORBI PROTIV KORUPCIJE

Korupcija je novi vid kriminalnog delovanja, koji se javio u Srbiji krajem 20 –tog veka. Ovaj vid kriminalnog delovanja je specifičan za javne službe. Pošto korupcija nije problem samo srpskoj carinskoj službi, već i službi drugih zemalja u tranziciji, pa čak i pojedinih zemalja Evropske Unije, potrebno je ostvariti saradnju sa ovim zemljama radi izučavanja stranih iskustava u borbi protiv ove pojave, radi razmene informacija između službi koje su konkretno zadužene protiv nje i zajedničkih akcija u borbi na osnovu zaključenih sporazuma, ugovora i drugih oblika saradnje i uzajamne pomoći.

Treba imati u vidu da se kao potencijalni izvori korupcije mogu javiti i povezane grupe carinskih službenika iz više zemalja koje organizuju nedozvoljen promet preko carinskih područija svojih zemalja, čineći tako usluge jedan drugome i firmama sa kojima su u bliskoj vezi.

29

U uslovima sve većeg međunarodnog povezivanjai iskazanog interesa susednih zemalja za zaključivanje posebnih sprazuma o slobodnoj trgovini, može se očekivati da će međunarodna saradnja u borbi protiv korupcije sve više dobijati na značaju.

U borbi prtiv korupije značajno mesto zauzimaju odnosi sa javnošću i sredstvima javnog informisanja. Neophodna je saradnja naših graničnih službi, policije i carine sa međunarodnima.Postji više razloga za neophodnost saradnje naših graničnih službi carine i policije sa međunarodnim, a to su :

zato jer kod nosilaca krupnijih kriminalnih aktivnosti koncentrsani kapital je veći nego sredstva subjekata granične kontrole koja su ograničena budžetskom politikom države

jer su kriminalci u prednosti po tehničko-tehnološkoj opremeljenosti u odnosu na granične službe

organi pograničnih službi su ograničeni pravnom regulativom tj.zakonskim normama i kodeksima ponašanja u pogledu svog ponašanja, dok kriminalci bezkurpulozno krše sve postojeće norme

delovanje ovih službi je ograničeno teritorijalnom nadležnošću njihove i suverenitetom susednih i drugih zemalja

je to što se kriminal ispoljava kroz organizovane forme, čija je struktura mnogo homogenija i gde su međuljudski onosi mnogo bolji, nego što je slučaj sa pripadnicima grničnih službi

međunarodna saradnja između nosilaca kriminalnih aktivnosti je u mnogome efikasnija i bolja nego međunarodna saradnja carinskih službi11

Zbog ovih razloga je neophodna brža i efikasnija saradnja naših graničnih službi sa međunarodnim.

ZADACI I MOGUĆNOSTI NAŠIH ORGANA NA OTKRIVANJU I SUZBIJANJU KRIJUMČARENJA

Krijumčarske organizacije su tajne i pored činjenice da ih sačinjava veliki broj lica sa različitim ulogama u delatnosti organizacije. Borba protiv ovog oblika kriminaliteta može biti efikasna samo ako je stalna, planska i zasnovana na naučnim dostignućima. Ona zavisi i od stepena organizovanosti kontrolnih organa, od poznavanjaopasnosti i metoda delovanja krijumčarskih grupa, informisanosti i saradnje carinskih i policijskih organa, ali i od budnosti i sistematičnosti u radu ovih organa.

Najefikasnija metoda je otkrivanje učinoca na delu, jer se tako obezbeđuju dokazi za dalji pravni postupak, što znači da se istovremeno otkriva krivično delo i počinioc. Ovu metodu carinski službenici prmenjuju kroz pretresanje lica i vozila koja prelaze graničnu liniju.

11 časopis MUP-a R. Srbije, Bezbednost, br. 2/03, str,187 i 188.

30

U postupku otkrivanja i suzbijanja krijumčarenja carinski organi su upućeni na saradnju sa policijskim, tržišnim, poreskim i drugim državnim organima. Ovom saradnjom se izrađuje čitava metodika postupanja i definiše se uloga svakog organa pojedinca. Kroz ovakav zajednički rad može se očekivati i uspeh u suzbijanju krijumčarenja i drugih vidova kriminalnog ponašanja.

Krijumčarima – majstorima svog zanata, moraju se suprostaviti operativni radnici istog ili višeg nivoa znanja. Od stepena uspešnosti predviđanja redosleda radnji koje će krijumčari preduzimati, zavisi uspeh koji će se ostvariti na njegovom suzbijanju. Krijumčari neguju određeni način rada, po kome su prepoznatljivi. Način rada krijumčara zavisi od vrste robe koja je predmet krijumčarenja.

Držanjem u tajnosti svog načina rada krijumčarska grupa štiti svoje intertese. Onog momenta kad vođa grupe posumnja, da je neki način rada otkriven, on vrši radikalnu promenu u načinu rada ili se menja sedište, ljudstvo i punktovi krijumčarske organizacije.

Svaki podak koji dobiju službe koje se bave suzbijanjem kriminaliteta, mora se doro analizirati, bez obzira da li se do njega došlo operativnim putem ili je dobijena od građana.

Tokom rada na suzbijanju krijumčarenja u saradnji policijskih i carinskih organa, moguće je koristiti i mere kontrolisanih isporuka, sklapanje simulovanih pravnih poslova i pružanje simulovanih usuga.

Mere kontolisanih isporuka, se rade kada uz saglasnost policije i državnog tužioca u zemlju se dozvoljava uvoz nelegalnih i sumnjivih pošiljaka uz znanje i pod nadzorm ovih službi u više zemalja, u cilju hvatanja na delu. Kontrolisana isporuka se sprovodi po pravilima člana 11. Konvencije Ujedinjenih Nacija protiv nezakonitog prometa robe i usluga i uz saglasnost zainteresovanih država.

Sklapanje simulativnih pravnih poslova i pružanje simulativnih usluga sprovode organi policije uz obaveštenje carinskim organima. Ove mere se preduzimaju kada se radi o krijumčarenju opasnih materija. U ovom poslu je potrebna velika opreznost i iskustvo ljudi koji rade.12

REZULTATI NAŠIH SLUŽBI NA SUZBIJANJU KRIJUMČARENJA

Najznačajnije rezultate naše službe policije i carine postigle posle 2002. god., za vreme i posle akcije ''Sablja''. Ovom akcijom prvenstveno policije, zatim crinskih i drugih službi koje se bave suzbijanjem kriminalnog delovanja, srušeni su tzv. Paradžavni centri moći. Uspešno su suzbijene aktivnosti tzv. naftne i duvanske mafije, auto-mafije, vodi se i borba protiv narko-mafije. Zavidne rezultate naši organi su postigli na suzbijanju trgovine ljudima ( belim robljem ), i piraterije. Crinska služba Republike Srbije (Uprava carina Srbije), je postigla zavidne rezulte na suzbijanju svih vrsta krijumčarenja, iako možemo reći da u odnosu na druge carnske službe Evrope i sveta, radi na principu '' pomoću štapa i kanapa''.

12 Časopis MUP-a R.Srbije – Bezbednost br. 4/03, str.618.

31

Srpska carnska služba, iako je u toku reforma i modernizacija službe, još uvek nema nivo tehničke opremljenosti kako zahteva EU. Crinska služba Srbije bez obzira što u tehničkom pogledu zaostaje za EU, u rezultati koje postižu su mnogo bolji.Često možemo čuti na na vestima iili pročitati u dnevnoj štampi o rezultatima naše carinske službe, kako su presekli neki lanac krijumčarenja, kako su u pojedinačnim slučajevima zaplenili velike količine narkotika, na Jugu Srbije često dođe i do zaplene oružija.

Pošto je granični prelaz Gradina,prema Bugarskoj, jedan od najprometnijih prelaza kod nas, on je i najbolje tehnički opremljen za kontrolu. Na ovom graničnom prelazu postoje najmoderniji skeneri i pomoćna sredstva za što bolju i efikasniju kotrolu. U cilju suzbijanja krijumčarnja neophodno je pojačati rad kontrolnih organa i to :13

pojačati kontolu putnika i vozila čija maršuta kretanja obuhvata regione u kojima se tradicionalno krijumčari oružije, droga, druga roba široke potrošnje, i dr. (Tajland, Hongkong, Indija, Pakistan, Turska, Bugarska, Makedonija, itd.).

na aerodromimima i lukama pojačati kontrolu lica koja dolaze iz regiona u kojima se proizvode opojne droge i lica koja kao dolazni ili trazitni putnici borave u Srbiji

pažnju usmeriti na putnike koji na osnovu izgleda i ponašanja mogu da se svrstaju u red onih koji su skloni krijumčarenju ( hipici, narkomani, uglađeni, komunikativni, ...)

u saradnji sa policijskim službama na graničnim prelazima usavršavati indikativni metod rada za selekciju sumnjivih, kao i tehniku uzimanja tragova i obezbeđivanja dokaza sa tajnih i skrovitih mesta

ZAKLJUČAK

Carinski sistem je zaokružena celina ali on je i deo privrednog sistema zemlje. Pa tako carinski sistem mora delovati i ostvarivati svoju funkciju u okviru privrednog sistema. Najvažnija delatnost tj. zadatak carinskog sistema jeste zaštita domaće proizvodnje od uticaja neravnopravne odnosno nelojalne konkurencije iz inostranstva. Naša privreda još uvek nije spremna da podnese sama uslove konkurencija na svetskom tržištu pajoj je potrebna zaštita carinskog sistema.To se postiže preko instrumenata i instituta carinskog sistema kao sto su carina, carinski prelaz, prijavljivanje robe za carinjenje i dr. Naprimer uvođenjem sezonskih carina štiti se roba koja u to vreme stiže, a to su najčešće poljoprivredni proizvodi, i koja je baš tada izložena povećanom uticaju nelojalne konkurencije.Da bi se bolje obavljali ovi poslovi Uprava Carine je podeljena na sektore tako da svaki sektor ima grupu zadataka koj mora da obavi.

13 časopis MUP-a R. Srbije – Bezbednost, br. 4/03, str. 619

32

Suzbijanje krijumčarenja je veoma težak i dugotrajan proces. Službe koje rade na suzbijanju moraju imati odgovarajuće uslove i opremu da bi bili što uspešniji. Naša carinska služba iako radi sa minimalnim sredstvima, ipak postiže značajne rezultate u ovoj delatnosti. Preko teritorije Srbije vode gotovi svi glavni krijumčarski putevi, iz razloga što je ovde veoma pogodno tle za ovakvo delovanje. Pogodno tle je zbog mngih faktora, od kojih su najbitniji :

ekonomska nestbilnost, jer još uvek nema značajnih privrednih rezultata naše privrede

period tranzicije u kome se nalazimo, jer nepostoji jasno definisana pravna regulativa, svi naši zakoni su u procesu usklađivanja sa međunarodnim, tako kako se žargonski kaže ''ima mnogo rupa u zakonu''

dugo vremena smo bili u ekonomskoj blokadi – pod sanakcijama, bili smo pod – neposrednom ratnom opašnošću

veoma težak položaj mladih tj. velika stopa nezapošljenosti poljuljan sistem moralnih vrednosti

Već nekoliko puta je ponovljeno da naša carinska sužba ima veoma teške uslove za rad.Suzbijanje krijumčarenja traži od pripadnika u graničnoj službi bolju edukaciju i specijalizaciju kadrova i fleksibilnost u pogtledu prilagođavanja situaciji.Naši carinici se moraju što više uključiti u rad svetskih i evropskih službi i prisustvovati što većem broju seminara, savetovanjima i drugim vidovima razmene iskustava. U ovom smislu bilo bi dobro organizovati istraživanja, na regionalnom nivou u kojima bi bili obuhvaćeni obim, struktura i dinamika krjumčarenja u pograničnim zonama. Na osnovu tih israživanja bi se mogla načiniti programska projekcija za suzbijanje i sprečavanje. Iako su ona veoma skupa, doprinela bi uspešnijoj i ekonomičnijoj zaštiti državne granice. U današnje vreme su primetni napori Vlade Republike Srbije, da donošenjem novih zakona i podzakonskih akata, smanji i svede na minimum nelegalne tokove robe i novca.Nadam se da će doći vreme kada ćemo imati tehničke mogućnosti kao sve razvijene države sveta, a da će rezultati naših carinskih službi ostati na zavidnom nivou kao sada,( iako sada rade ''pomoću štapa i kanapa).

33

LITERATURA

1. Osnovi carinskog sistema i politike – dr. S. Cvetanović, mr. D. Đurić, Niš, 2001

2. Carnsko poslovanje – dr. T. Todorović, Beograd, 2004.god3. Carinski glasnik4. sajt Uprave Carina5. Carinski zakon iz 1995. god

34

35