SADRAJ:

1. POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA................................................................................................2 1.1. VRSTE CARINA............................................................................................................................5 1.2. ELEMENTI CARINA..7 1.3. OPTI POJMOVI O CARINSKOM SISTEMU...8 1.3.1. Carinski sistem kao nauna disciplina.8 1.3.2. Carinski sistem kao deo privrednog sistema .9 2.PRAVNI IZVORI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE...............................................................................11 2.1.Opti pojmovi ....................................................................................................................................11 2.2. Autonomno nacionalno pravo ..........................................................................................................13 2.3. Meunarodno pravo...13 2.3.1. Bilateralni sporazumi .13 2.3.2. Multilateralni sporazumi (konvencije) ......14 2.3.3. Meunarodni trgovaki obiaji i uzanse...15 3. PRAVNI OSNOVI CARINSKOG SISTEMA 16 3.1. Carinski zakon ..17 3.2. Zakon o carinskoj tarifi 17 3.3.Zakon o slobodnim zonama ....18 3.4.Ostali propisi...19 3.4.1.Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga...19 3.4.2.Pravilnik o obliku, sadrini, nainu podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku ..19 4.RAZVOJ CARINSKOG SISTEMA SRBIJE.20 5. INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE24 5. 1. CARINSKI PRELAZ.24 5. 2. CARINSKO PODRUJE.25 5. 3. CARINSKI POGRANINI POJAS.26 5. 4. CARINSKA ROBA26 5. 5. OBAVETENJE O CARINSKOJ ROBI.27 6. OBAVEZA PLAANJA CARINE I DRUGIH UVOZNIH DABINA.28 7. CARINSKE POVLASTICE - OSLOBAANJE OD PLAANJA UVOZNIH DABINA.29

Oslobaanje pravnih i drugih lica od plaanja uvoznih dabina..32 8. ROBA NA KOJU SE NE PLAAJU UVOZNE DABINE35 9. CARINSKI NADZOR I KONTROLA37 10.CARINSKO SKLADITE.40

7.1. 7.2. 7.3.

Oslobaanje od plaanja uvoznih dabina za strana lica 29 Oslobaanje fizikih lica.30

11. SLOBODNA ZONA..4311.1. Osnovne odredbe...43 11.2 . Odreivanje podruja zone44 11.3. Upravljanje zonom..45 Prestanak rada zone46 ZAKLJUAK..48 LITERATURA.52

11.4. 11.5.

Poslovanje u slobodnoj zoni...45

1

UVOD Carinski sistem je segment pravnog sistema jedne zemlje1. Kao integralni deo privrednog sistema uopte, on definie pravila po kojima se moraju vladati domaa pravna i fizika lica koja uspostavljaju ekonomske odnose sa inostranstvom u oblasti carinske zatite domae proizvodnje.2 Kako su konkretni poslovi izvoza i uvoza roba i usluga dvostrani odnosi izmeu domaih i stranih pravnih i fizikih lica, to se propisi iz oblasti carinskog sistema odnose na postupak i obavezno pravno ponaanje i stranih pravnih i fizikih lica. Carinski sistem se zasniva na carinskom suverenitetu kao neprikosnovenom pravu jedne samostalne, suverene drave. Njeno je autonomno pravo da regulie sistem carinske zatite domaeg ekonomskog prostora. Svoj suverenitet drava ostvaruje donoenjem odreenih zakona i propisa iz oblasti carinskog sistema kao formalno pravne akte koji se moraju sprovoditi po ceni preduzimanja i represivnih mera od strane drave. Carinski sistem je inae nezaobilazan izraz u mnogobrojnim projektima dugoronog ekonomskog razvoja, zatim studijama, analizama i drugim strunim publikacijama koje tretiraju podruje spoljno-trgovinskog poslovanja odreene zemlje. Potpuna i adekvatna definicija carinskog sistema podrazumeva kompleksno poznavanje svih relevantnih inilaca koji se tiu zatitne politike u svetskom ekonomskom okruenju, instituta carinskog sistema, elemenata carinske politike, instrumenata carinske i vancarinske zatite, kvantitativnih ogranienja i drugih elemenata koji ine carinski sistem. Neki autori shvatajui carinski sistem kao nain na koji su regulisani carina, carinska obaveza, carinska roba, carinski nadzor, carinsko podruje, carinska tarifa i drugi instituti i carinski instrumenti, carinski sistem definiu kao "jedinstvo instituta iz oblasti carinske politike, carinskog nadzora i carinjenja robe, koji se primenjuju na jednom carinskom podruju, bez obzira da li su ovi sadrani u propisima donetim autonomnim putem ili su predvieni meunarodnim konvencijama i sporazumima koje je odnosna zemlja ratifikovala." Iako je ova definicija carinskog sistema blia adekvatnoj formulaciji, ipak je ona izraz vremena, uslova i stepena ekonomskog razvoja nae zemlje, kao i nivoa organizovanosti i karakteristike razvoja svetskog trita, kao ekonomskog okruenja. Polazei od toga da carinski sistem treba da izrazi dva aspektg pravnog sadraja, materijalni i formalni, carinski sistem se moe definisati kao izraz suvereniteta jedne zemlje, odnosno carinska vlast na njenom carinskom podruju, ali istovremeno i zbir konkretnih carinsko pravnih normi (zakona i drugih propisa) kojima se utvruju instituti i instrumenti u oblasti carinske zatite domaeg trita. Znatno ira definicija od dosadanje je da carinski sistem predstavlja carinski suverenitet odreene zemlje koji se konkretno izraava kroz niz instituta, instrumenata, mera, postupaka i mehanizama utvrenih zakonima i drugim pravnim propisima kojima se ostvaruje strategija i politika pasivne i aktivne zatite nacionalne ekonomije u robnoj razmeni sa inostranstvom. Izvore pravnog sistema uopte, pa i carinskog sistema predstavljaju opti osnovi na kojima se temelji pravo kojim se reguliu odnosi u drutvu s jedne, i1

Dr arko Risti, dr Slobodan Komazec, dr Miroslav Dini, dr ore Pavlovi, Poreski i carinski sistem i politika, Beograd,2007. 2 Ibidem

2

konkretni oblici i akti kojima se formalno-pravno ureuju prava, obaveze i odgovornosti drutvenih subjekata koji moraju da ih sprovode, s druge strane.3 Ciljevi koji treba da se ostvare pravnim aktima u oblasti carinskog sistema zavise od nivoa razvijenosti privrede, zatim strategije dugoronog razvoja kao i od ekonomskog okruenja u kome se razvija privredni sistem. Kreiranje i oblikovanje carinskog sistema zasniva se na detaljnoj analizi ekonomskog poloaja privrednih oblasti, grana u oblasti industrije, privrednih grupacija,kao i strategiji dugoronog razvoja domae proizvodnje. Dinamika spoljnotrgovinske razmene, kao znaajan faktor strategije razvoja zemlje, treba da doprinese broj diverzifikaciji proizvodne strukture sa jasno koncipiranim merama zatite, kako pasivne, tako i aktivne. Za utvrivanje realne zatitne politike neophodno je, pored ostalog, utvrditi cenovnu konkurentnost domae proizvodnje na svetskom tritu kao izrazu nivoa nacionalne produktivnosti rada u odnosu na svetski. Razvoj carinskog sistema Jugoslavije, odnosno Srbije moe se posmatrati na dva naina. Jedan aspekt razvoja je kada su izvrene bitne promene u carinskom sistemu, a drugi aspekt posmatranja je uloga kojuje imala carina u odreenom vremenskom periodu. Carinska tarifa i Carinski zakon, kao dva ugaona kamena temeljca carinskog sistema, obogaeni su nizom podzakonskih propisa kojima se preciziraju neki njegovi elementi. Jedan od najvanijih pravnih akata koji ini temelj carinskog sistema Srbije je Carinski zakon4. Carinski zakon je skup normativnih pravila i instrumenata koji, fleksibilno i kompatibilno sa privrednim sistemom, regulie vane kategorije carinskog sistema. Reenja data kroz Carinski zakon naem carinskom sistemu obezbeuju atribut modernog, savremenog, racionalnog i efikasnog sistema. Novi Carinski zakon raen je po standardima Evropske unije i sadri savremena reenja koja se primenjuju u zemljama Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, kao i u veini drugih dravairom sveta. Takva reenja u zakonu stvaraju realne uslove da Uprava carina u izvravanju svojih zadataka moe biti znatno efikasnija, ekonominija i odgovornija. Drugi temeljni pravni akt carinskog sistema pored Carinskog zakona je Zakon o carinskoj tarifi5. Republika Srbija prvi put je donela svoju sopstvenu carinsku tarifu. Carinska tarifa, kao veoma znaajan institut carinskog sistema koji odraava strategiju dugoronog razvoja privrede Srbije, po svom obliku, sadraju i pravilima. primene, je u potpunosti usklaena sa carinskom tarifom Evropske unije. Carinska tarifa Srbije je prilagoena savremenom Harmonizobanom sistemu ifrovanja i obeleavanja robe Kombinovane carinske tarife koju primenjuje Svetska trgovinska organizacija. Na ovaj nain obezbeen je jedinstven carinski jezik za potrebe srpske privrede (uvoznici, izvoznici, pediteri, uesnici u carinskom postupku) i dravnih organa da mogu bez ikakvih smetnji poslovno-komercijalnu konverzaciju sa svetskim ekonomskim okruenjem. Nova Carinska tarifa uraena je tako da se nesmetano mogu ugraivati izmene nomenklature Evropske unije, ali i dovoljno fleksibilna da se mogu otvarati nove pozicije, ako to zahtevaju interesi nae privrede.

3

Dr Milorad Unkovi, Savremena meunarodna trgovina, Beogradska knjiga, Beograd, 2004.Slubeni glasnik Republike Srbije broj 73/2003. god. i 61/2005.god. Slubeni glasnik RS broj 62/2005. godine.

45

3

1. POJAM I KARAKTERISTIKE CARINA Carine predstavljaju vrstu fiskalnih prihoda, odnosno posebnu dabinu koja drava naplauje prilikom prelaska robe preko dravne, odnosno carinske granice. Spadaju u posredne poreze i predstavljaju jedan od najznaajnijih instrumenata spoljno-trgovinske razmene. Znaaj carina sa fiskalnog stanovita naroito je bio izraen u Starom i Srednjem veku. Danas, meutim, carine vie slue ekonomsko-politikim nego isto fiskalnim ciljevima, zbog ega se esto izuavaju i van nauke o finansijama, a u sklopu politike ekonomije, spoljno-trgovinske i devizne politike. Kao instrument spoljno-trgovinske politike, carine mogu da deluju na formiranje i menjanje odnosa trokova i cena na domaem tritu, a preko cena i na uvoz i izvoz, na ravnoteu trgovinskog i platnog bilansa na ubrzanje ili usporavanje razvoja odreene grane ili privrede, zaposlenosti, tranju i potronju i sl. Ciljevi zbog kojih se uvode carine mogu biti: a) Fiskalni da se prikupe odgovarajua finansijska sredstva dravi; b) Ekonomski mogu biti brojni i raznovrsni. Pre svega, carinom se moe tititi domaa privreda, ili samo odreena grana od spoljne konkurencije. Carinom se moe poveati cena uvoznoj robi, potencirati razvoj odreene grane, delovati na strukturu trokova i raspodelu drutvenog proizvoda, investicija i sl.6 Ukoliko je osnovni cilj uvoenja carina osiguranje potrebnih novanih sredstava za pokrie dravnih rashoda, primaran je fiskalni cilj, a ukoliko se carina uvodi zbog zatite domae privrede, primaran je ekonomski karakter carine. c) Socijalni ogleda se u tome da se kroz snienje carina na odreene proizvode bitne za ivotni standard odreenih socijalnih grupa, deluje na pojeftinjenje, odnosno stimulisanje potronje. Miljenja finansijskih strunjaka o mestu i ulozi carina u ekonomskom i finansijskom sistemu zemlje u znaajnoj meri se razlikuju. Jedni ukazuju na negativne karakteristike i osporavaju carinu, dok drugi u carinama vide znaajan instrument za realizaciju brojnih ekonomskih i finansijskih ciljeva. Oni koji osporavaju carine miljenja su da: a) Carine ograniavaju razvoj meunarodne trgovine, b) Carine usporavaju rast produktivnosti rada, razvoj tehnike i tehnologije itd; c) Carine vode odraavanju visokih trokova proizvodnje, d) Carine su nepravedne jer one realno tee pogaaju siromanije slojeve stanovnitva nego bogatije itd. Zastupnici drugog miljenja koje opravdava carinu navode sledee: a) Carine su jedno od efikasnih sredstava za zatitu i potpomaganje nacionalne ekonomije;6

Detaljnije . Kindlberger: Meunarodna ekonomija, Vuk Karadi, Beograd, 1974, II deo, str. 81-112

4

b) Carinama se efikasno moe uticati na odnose sa drugim zemljama; c) Carinom se moe relativno uspeno braniti ekonomska samostalnost zemlje, d) Carinama se relativno brzo, jeftino i lako dolazi do novca za finansiranje dravnih potreba i e) Carinom se moe vriti relativno efikasan uticaj na domae proizvoae, na rast ili pad cena itd.7 1.1. VRSTE CARINA U finansijskoj literaturi i praksi postoje vie kriterijuma za podelu carina. Danas se najee koristi podela carina na: a) Carine prema pravcu kretanja robe; b) Carine prema nainu obraunavanja; c) Carine prema nainu uvoenja; d) Carine prema visini optereenja iz odreene destinacije; e) Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji. a) Carina prema pravcu kretanja robe Prema pravcu kretanja robe, carine mogu biti:8 - uvozne naplauju se prilikom uvoza robe u carinsko podruje. Uvozne carine danas primenjuju sve zemlje, kako razvijene tako i zemlje u razvoju, a slue za ograniavanje uvoza, zatitu domae privrede i ostvarivanje fiskalnih prihoda. Na carinski sistem poznaje samo uvozne carine. - izvozne naplauju se kod izvoza robe na inostrano carinsko podruje. Vrlo se retko primenjuju. - prevozne ili tranzitne naplauju se na robu koja se prevozi ili provozi iz jedne u drugu zemlju preko nacionalnog carinskog podruja. Ove carine imaju istorijsko znaenje. b) Carine prema nainu obraunavanja Prema nainu obraunavanja, carine mogu biti: - specifine obraunavaju se po vrsti i koliini robe, a carinska stopa je odreena prema mernim jedinicama (metar, kilogram, litar, itd.). Danas se, zbog nepraktinosti, retko primenjuju. - vrednosne (advalorem) obraunavaju se na bazi carinskih stopa koje su izraene u procentu od vrednosti robe. Ovo je danas osnovni oblik obraunavanja carine. Tekoe koje se pojavljuju kod ovih carina izraavaju se u smislu realne procene vrednosti uvezene robe. U naem carinskom sistemu carine se odreuju u procentu od vrednosti robe. Vrednost koja slui kao osnovica za plaanje carine je fakturisana vrednost robe koja se uvozi. - meovite predstavljaju kombinaciju vrednosne i specifine carine. Npr; odredi se carina na uvoznu robu advalorem, ali se istovremeno utvrdi i najvii i najnii iznos carine. Danas se u svim carinskim sistemima susreemo sa meovitim tipom carina, naroito kod proizvoda ije cene znaajnije osciliraju u toku godine.7 8

V. Grivev: Finansije i finansijsko pravo SFRJ, informator, Zagreb, 1982, str. 406. Ibidem

5

c) Carine prema nainu uvoenja Prema nainu uvoenja, razlikuju se: - autonomne carine su one koje samostalno donosi drava, bez obzira na stav drugih drava. U najveem broju sluajeva, tarifu autonomne carine donosi drava samostalno svojim pravnim aktom. Ona ih ukida, donosi i menja prema svojim interesima, ne uvaavajui potrebe drugih zemalja. - ugovorne ili konvencionalne carine su rezultat konvencije dve ili vie zemalja. Carine se danas uglavnom donose na osnovu meunarodnih ugovora vie zemalja. d) Carine prema visini optereenja iz odreene destinacije; Prema visini carinskog optereenja, carine mogu biti: - diferencijalne carine predstavljaju specifian tip carine koji se retko primenjuje, obino u okolnostima voenja trgovakog i carinskog rata izmeu pojedinih drava. Diferencijalnom carinom se znaajnije optereuje uvoz iz odreene zemlje sa kojom je dolo do zaotravanja trgovinskih, politikih i drugih odnosa ili se javlja kao rezultat reakcije na takve mere preduzete od druge zemlje. - preferencijalne carine su takav tip carina koje primenjuje odreena drava u odnosima sa jednom ili vie drugih zemalja, priznajui njenim proizvodima privilegovan poloaj na svom tritu. U tom sluaju se primenjuje nia carinska stopa od uobiajene, ime se preferira uvoz iz tih zemalja. Poseban je sluaj kada se ovaj oblik carine kombinuje sa klauzulom najveeg povlaenja, a to znai da e se za zemlju, koja uiva status najpovoljnije nacije, sistematski primenjivati najnia carinska tarifa. e) Carine prema osnovnoj ekonomskoj funkciji Prema cilju uvoenja, odnosno ekonomskoj funkciji, carine se mogu podeliti na: - fiskalne carine uvode se sa svrhom da se osiguraju sredstva za pokrie dravnih potreba. Najee se uvode na luksuzne proizvode, odnosno na proizvode iji su domai trokovi proizvodnje nesrazmerno visoki u odnosu na svetsko trite. Uee carina u ukupnim prihodima politiko teritorijalnih zajednica bilo je sledee:9 Uee carina u ukupnim javnim prihodima* - u milionima dinara Godina Ukupni prihodi Carine Uee carina u prihodima (%) 1994. 9.959 424 4,3 1995. 17.974 578 3,2 1996. 35.412 1.634 4,6 1997. 47.787 2.194 4,6 1998.** 36.901 2.974 8,1 * Izvor: Narodna banka Jugoslavije Zavod za obraun i plaanja, Centrala Beograd, novembar 1996.9

Narodna banka Jugoslavije, Zavod za obraun i plaanja, Beograd,novembar 1996.

6

** Za 1998, period januar jul. Carine, uz porez na dodatu vrednost, postale su osnovni izvor sredstava za pokrie javnih rashoda politiko-teritorijalnih jedinica (federacija). To uee carina u formiranju sredstava kree se u posmatranom periodu izmeu 20%30%, u nacionalnom dohotku od 3%-5,0%, a u viku rada od 7,9%-10,4%, s tendencijom naglog rasta. zatitne carine predstavljaju takav oblik carine koji drava uvodi u cilju zatite domae proizvodnje. Svrha ovih carina je da se povea cena uvoznih proizvoda i time smanji njihova konkurentna sposobnost na domaem tritu. 1.2. ELEMENTI CARINA Budui da je carina u sutini vrsta poreza, i kod nje se primenjuju brojni termini koje smo ve upoznali kod poreza, samo to je re porez potrebno zameniti reju carina (poreski obveznik carinski obveznik, poreska osnovica carinska osnovica). Meutim, kod carina se ipak javljaju neki termini koji nisu karakteristini za poreze. Kao najznaajniji se navode:10 a) Carinska deklaracija pismena prijava carinskog obveznika u koju se unose svi podaci neophodni za carinjenje (naziv robe, vrednost robe, koliina robe i slino.). Sastavlja se na propisanom obrascu, a istinitost podataka potvruje se potpisom. b) Carinski organi posebni finansijski organi dravne uprave ija je nadlenost da vre nadzor nad uvozom, izvozom i tranzitom robe preko carinskog podruja, te obavljaju carinjenja i deviznu kontrolu na granici carinskog podruja. c) Carinska learina naknada koja se plaa za smetaj robe u carinska skladita. d) Skladini depozit deponovani novac putnika kod carinskih organa ili pri ulasku ili pri izlasku iz zemlje. e) Carinska skladita slue za smetaj neocarinjene robe i pod kontrolom su carinskih organa. Roba se skladiti bez plaanja carine, a carini se kad naputa skladite. f) Carinska slobodna zona deo dravne teritorije izdvojen iz njenog carinskog podruja. Roba unesena u slobodnu zonu (luku) ne podlee plaanju carine, nego tek onda kada je naputa. g) Carinska dabina predstavlja zbir svih davanja kojima je optereena roba pri carinjenju (carina, learina, taksa i sl.). h) Carinska granica podruje ogranieno carinskom crtom koje se, u principu, poklapa sa dravnom granicom.

10

Dr arko Risti, dr Slobodan Komazec, dr Miroslav Dini, dr ore Pavlovi, Poreski i carinski sistem I politika,Beograd,2007.

7

1.3. OPTI POJMOVI O CARINSKOM SISTEMU 1.3.1. Carinski sistem kao nauna disciplina

Sam pojam "sistem" podrazumeva relativno zaokruenu pravnu celinu koja je uzajamno povezana i meusobno zavisna od delova i elemenata. U okviru odreenih objektivnih zakonitosti koje vladaju u drutvu, ova celina je rezultat delovanja zakona o dijalektikoj povezanosti i uzajamnoj zavisnosti pojava u drutvu, zatim zakona o jedinstvu suprotnosti kao i odreenih zakonitosti razvoja domae ekonomije.11 Iako zaokruena celina, carinski sistem je samo relativno samostalan u funkcionisanju. On je deo odreenog sistema, podsistem u okviru ireg sistemskog okruenja. Funkcionisanje podsistema kao samostalnog dela je povezano ostvarivanjem ciljeva definisanih ukupnim sistemom, u kome se manifestuju zakonitosti razvoja domaeg trita. Polazei od takvog shvatanja ovog pojma, carinski sistem predstavlja dijalektiko jedinstvo odreenih nauno utvrenih saznanja o osnovnim delovima i institutima (kao to su na primer: carinska roba, carinska vrednost, carinsko podruje, itd), i odreenog broja instrumenata kojima se konkretno ostvaruju njegovi ciljevi (carina, prelevimani, ramplasman i sl.). Carinski sistem, kao podsistem ireg sistema meunarodnih ekonomskih odnosa, svoju funkciju ostvaruje u skladu sa interesima i ciljevima ireg sistema odreene zemlje.Sistem meunarodnih ekonomskih odnosa ostvaruje definisane ciljeve uzajamno povezanim i meusobno uslovljenim funkcionisanjem, pored carinskog, jo i spoljnotrgovinskog, deviznog i kreditno-monetarnog sistema. Posmatrano kompleksnije ovi sistemi su integralni delovi ireg privrednog sistema, a ovaj kao podsistem ukupnog sistema drutveno ekonomskog razvoja jedne zemlje. U formalno pravnom smislu, carinski sistem je deo pravnog sistema odreene zemlje. On nastaje kao carinski suverenitet, odnosno neprikosnoveno suvereno pravo drave da autonomnim pravnim odlukama regulie funkcionisanje ovog podsistema. Drava to ostvaruje donoenjem zakona, podzakonskih akata i drugih propisa kojima se utvruju instituti i instrumenti carinskog sistema. U osnovi carinskog sistema regulisani su interesi suverene drave da obezbedi zatitu domae proizvodnje od meunarodne konkurencije kao elementu razvojne politike. Polazei od ovakvog pristupa, carinski sistem moe da se defi-nie kao jedinstvo carinskog sistema kao naune discipline i integralni deo privrednog i pravnog sistema odreene zemlje kojim se konkretno ostvaruju ciljevi sistema. Carinski sistem i carinska politika kao nauna disciplina obuhvata, pre svega teorijska pitanja, teoretske analize i spoznaje o carinskoj zatiti domaeg ekonomskog prostora, carini kao instrumentu takve zatite, kao i drugim oblicima zatite domae proizvodnje u razvoju. Paralelno sa tim, carinski sistem sadri i konkretne formalno pravne institute, instrumente i mere kojima se neposredno ostva-ruju ciljevi razvoja domae proizvodnje. Ovako shvaen, carinski sistem predstavlja naunu disciplinu iji je zadatak da teorijski otkrije i utvrdi, definie i razradi institute i instrumente carinske zatite nacionalne privrede u robnoj razmeni sa inostranstvom, u uslovima delovanja zakonitosti trine privrede. Da bi uspeno ostvario svoju funkciju, carinski sistem, kao nauna disciplina, koristi saznanja i drugih ekonomskih nauka, a posebno onih koje se bave ekonomskim odnosima sa inostranstvom, kao to su: teorija meunarodnih ekonomskih odnosa, spoljnotrgovinski sistem, devizni sistem, meunarodne finansije i dr. Pored toga, carinski sistem koristi nauna saznanja i iz drugih oblasti, pre svega11

Dr Tomislav Todorovi, Carinsko poslovanje, Beogradska poslovna kola,Beograd,2007.

8

iz oblasti pravnih nauka, tehnikih i drugih naunih disciplina, kako bi to konzistentnije i racionalnije ostvario svoju funkciju u razvoju privrednog sistema zemlje. 1.3.2. Carinski sistem kao deo privrednog sistema Carinski sistem je segment pravnog sistema jedne zemlje. Kao integralni deo privrednog sistema uopte, on definie pravila po kojima se moraju vladati domaa pravna i fizika lica koja uspostavljaju ekonomske odnose sa inostranstvom u oblasti carinske zatite domae proizvodnje.12 Kako su konkretni poslovi izvoza i uvoza roba i usluga dvostrani odnosi izmeu domaih i stranih pravnih i fizikih lica, to se propisi iz oblasti carinskog sistema odnose na postupak i obavezno pravno ponaanje i stranih pravnih i fizikih lica. Carinski sistem, kao integralni deo privrednog sistema jedne zemlje, mora da bude usaglaen sa pravima, obavezama i odgovornos-tima utvrenim sistemskim reenjima u drugim podsistemima: spoljno-trgovinskom, deviznom, poreskom, monetarnom, sistemu cena i dr. Neposredna je povezanost i uzajamna zavisnost podsistema koji reguliu oblast robne razmene sa inostranstvom, i to: carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog sistema. Oni po svojoj funkciji predstavljaju jednu samostalnu celinu koja ostvaruje projektovane efekte u robnoj razmeni sa inostranstvom. Zato je i normalno da se, pored propisa iz oblasti carinskog sistema, sprovoenje propisa, posebno iz oblasti spoljnotrgovinskog sistema, delimino deviznog sistema nalazi u nadlenosti organa carinske slube. Jer se, izvoz, uvoz i provoz robe, kao i promet putnika u ili preko carinskog podruja jedne zemlje, po prelasku carinske linije nalazi pod nadzorom i kontrolom carinske slube. Carinski sistem se zasniva na carinskom suverenitetu kao neprikosnovenom pravu jedne samostalne, suverene drave. Njeno je autonomno pravo da regulie sistem carinske zatite domaeg ekonomskog prostora. Svoj suverenitet drava ostvaruje donoenjem odreenih zakona i propisa iz oblasti carinskog sistema kao formalno pravne akte koji se moraju sprovoditi po ceni preduzimanja i represivnih mera od strane drave. Neki autori, polazei od do sada navedenog, carinski sistem ire definiu kao izraz materijalnog i formalno pravnog sadraja prava. U materijalnom smislu, carinski sistem je izraz suverene volje i pravo jedne zemlje da samostalno ureuje svoj sistem carinske zatite. U formalnom smislu, politika volja drave u oblasti carinske zatite izraava se oblikovanjem formalno pravnih propisa kojima se reguliu prava, obaveze i odgovornosti domaih pravnih i fizikih lica u robnoj razmeni sa inostranstvom, kako bi se obezbedila efikasna zatita domae proizvodnje i potpuna kontrola ekonomskih tokova sa inostranstvom. Robna razmena jedne zemlje sa svetom odvija se pod znatno drugaijim uslovima u odnosu na unutranji promet. U dosadanjem izlaganju date su najkrae determinante specifinosti spoljno-trgovinske razmene, zatim osnovni elementi koji usporavaju meunarodne robne tokove i karakteristike meunarodnog trita. esto puta je, ukazujui na sloenost poslovanja na meunarodnom ekonomskom prostoru, pomenut termin carinski sistem kao neodvojivi inilac takvog prometa. Carinski sistem je inae nezaobilazan izraz u mnogobrojnim projektima dugoronog ekonomskog razvoja, zatim studijama, analizama i drugim strunim publikacijama koje tretiraju podruje spoljno-trgovinskog poslovanja odreene zemlje.12

Ibidem

9

Iako veoma est u strunoj komunikaciji, kod izrade dugoronih programa razvoja privrede, odnosno donoenja tih mera ili mera tekue ekonomske politike, pojam "carinski sistem" jo nije objanjen. ak i neke definicije koje su date ne izraavaju kompleksnost i pravi sadraj tog pojma, pre svega zbog vremena kada su neke formulacije date, kao i stepena privrednog razvoja i ukljuenosti privrede Srbije u tada karakteristine svetske ekonomske tokove. Andrija etkovi koji pokuava da definie pojam carinskog sistema polazi od zakljuka da "carinski sistem jedne zemlje obuhvata sve propise iz oblasti carinskog nadzora i carinjenja robe koji se primenjuju na njenom carinskom podruju". Po njemu bi carinski sistem predstavljao skup propisa o carinskom nadzoru i carinjenju robe koji se primenjuju na carinskom podruju odreene drave. Polazei od ove definicije carinskog sistema, zemlje koje su regulativu spoljnotrgovinske razmene uredile sa dva i vie propisa, a odnose se na carinski nadzor i carinjenje robe imaju carinski sistem. One pak zemlje koje zbog malog ili neznatnog obima robne razmene sa svetom, kao i eventualne regulative ovog poslovanja u jednom propisu (uvoz, izvoz i provoz robe) po ovoj definiciji ne bi mogle koristiti termin carinski sistem. Potpuna i adekvatna definicija carinskog sistema podrazumeva kompleksno poznavanje svih relevantnih inilaca koji se tiu zatitne politike u svetskom ekonomskom okruenju, instituta carinskog sistema, elemenata carinske politike, instrumenata carinske i vancarinske zatite, kvantitativnih ogranienja i drugih elemenata koji ine carinski sistem. Neki autori shvatajui carinski sistem kao nain na koji su regulisani carina, carinska obaveza, carinska roba, carinski nadzor, carinsko podruje, carinska tarifa i drugi instituti i carinski instrumenti, carinski sistem definiu kao "jedinstvo instituta iz oblasti carinske politike, carinskog nadzora i carinjenja robe, koji se primenjuju na jednom carinskom podruju, bez obzira da li su ovi sadrani u propisima donetim autonomnim putem ili su predvieni meunarodnim konvencijama i sporazumima koje je odnosna zemlja ratifikovala." Iako je ova definicija carinskog sistema blia adekvatnoj formulaciji, ipak je ona izraz vremena, uslova i stepena ekonomskog razvoja nae zemlje, kao i nivoa organizovanosti i karakteristike razvoja svetskog trita, kao ekonomskog okruenja. Polazei od toga da carinski sistem treba da izrazi dva aspektg pravnog sadraja, materijalni i formalni, carinski sistem se moe definisati kao izraz suvereniteta jedne zemlje, odnosno carinska vlast na njenom carinskom podruju, ali istovremeno i zbir konkretnih carinsko pravnih normi (zakona i drugih propisa) kojima se utvruju instituti i instrumenti u oblasti carinske zatite domaeg trita. Znatno ira definicija od dosadanje je da carinski sistem predstavlja carinski suverenitet odreene zemlje koji se konkre-tno izraava kroz niz instituta, instrumenata, mera, postupaka i mehanizama utvrenih zakonima i drugim pravnim propisima kojima se ostvaruje strategija i politika pasivne i aktivne zatite nacionalne ekonomije u robnoj razmeni sa inostranstvom. Bez pretenzije da se moe dati apsolutno precizna definicija, moe se rei da je carinski sistem integralni deo privrednog sistema, koji ini skup instituta, instrumenata i zakonskih mera u oblasti zatite (aktivne i pasivne) domae proizvodnje, kojima se regulie carinski postupak na jedinstvenom carinskom podruju, bez obzira da li su uvedeni nacionalnim zakonodavstvom ili meunarodnim konvencijama i sporazumima koje je odnosna zemlja ratifikovala. Osnovu ove definicije ine sledei elementi: a) Da je carinski sistem integralni deo privrednog sistema koji u korespondenciji s ostalim delovima ovog sistema (bankarski,spoljnotrgovinski, devizni i dr.) u ekonomskoj povezanosti i uzajamnoj zavisnosti ostvaruje, kako dugorone ciljeve razvoja privrede, tako i mere tekue ekonomske politike. b) Carinski sistem sadri institute i instrumente na osnovu kojih se ostvaruju ciljevi aktivne i pasivne zatite domae proizvodnje, i to: 10

zatita strukture nacionalnog dohotka; supstitucija izvoza i uvoza robe i faktora proizvodnje, a kao izvedeni rezultat; dugorono poveanje efikasnosti nacionalne ekonomije. v) Instituti carinskog sistema moraju da izraavaju dugoronu politiku razvoja domae privrede,kao i mere tekue ekonomske politike u spoljno-trgovinskoj razmeni. g) Nain na koji su regulisani instrumenti carinskog sistema, kao to su carinsko podruje, carinska roba, carinski nadzor, carinjenje robe, carinska tarifa, carina i dr. su u funkciji stratekih ciljeva ekonomskog razvoja zemlje i d) Instituti, instrumenti i druge mere carinskog sistema, bez obzira da li su autonomno regulisani ili ratifikovani meunarodne konvencije i sporazumi, moraju biti jedinstveno primenjivani na carinskom podruju jedne zemlje. Utoliko pre to se jedinstvenom primenom instituta carinskog sistema znaajno utie na uslove privreivanja privrednih subjekata na domaem ekonomskom prostoru, to doprinosi poveanju produktivnosti rada, ekonomije trokova i rentabilnosti poslovanja domae privrede. Data definicija pojma carinski sistem ne moe se shvatiti statino, jednom zauvek datom. Sadraj i funkcija tog sistema moraju da prate dinamiku razvoja privrednog sistema, da sa njim budu apsolutno kompatibilni i dovoljno transparentni kako bi ga uinili efikasnijim. 2. PRAVNI IZVORI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE 2.1. Opti pojmovi Izvore pravnog sistema uopte, pa i carinskog sistema predstavljaju opti osnovi na kojima se temelji pravo kojim se reguliu odnosi u drutvu s jedne, i konkretni oblici i akti kojima se formalno-pravno ureuju prava, obaveze i odgovornosti drutvenih subjekata koji moraju da ih sprovode, s druge strane.13 Otuda carinski sistem ima dva meusobno povezana izvora: materijalni u smislu suvereniteta drave, kao neotuivo pravo i izraz politike volje, da ureuje carinski sistem i zatitne carinske politike i formalni, kao konkretni pravni akt koji donosi drava preko svojih organa (zakonodavna, izvrna, sudska i upravna vlast), a koji se izraavaju u obliku zakona, podzakonskih akata (uredbe, odluke, pravilnici, reenja) i drugih propisa. U nekim zemljama kao formalno-pravni izvori koriste se i: sudska praksa, kao konkretne odluke najviih sudskih organa, donete u reavanju konkretnih sluajeva, koje se analogno primenjuju u slinim sluajevima; saznanja u oblasti pravnih i ekonomskih nauka, odnosno stavovi u vezi principa, kriterijuma, definicija ili modela koji su primenjeni prilikom kreiranja ili aplikacije carin-skog sistema u reavanju konkretnih problema; meunarodni trgovaki obiaji i trgovake uzanse kao specifian pravni izvor carinskog sistema. Zavisno od subjekata koji donose pravna akta, formalno-pravni izvori carinskog sistema se dele na:1413 14

Dr Milorad Unkovi, Savremena meunarodna trgovina, Beogradska knjiga, Beograd, 2004. Ibidem

11

a) Autonomno nacionalno pravo, b) Meunarodno pravo,Meunarodni trgovaki obiaji i uzanse.

12

2.2. Autonomno nacionalno pravo

Autonomnim nacionalnim pravom u formalno-pravnom smislu kojim se reguliu prava, obaveze i odgovornost privrednih i drugih subjekata u oblasti carinskog sistema, carinske zatite i carinskih postupka, podrazumevaju se zakoni, podzakonski akti i drugi propisi koje samostalno (autonomno) donose zakonodavni, izvrni i sudski organi jedne zemlje. Autonomno pravo donoenja zakona i drugih propisa proistie iz dravnog suvereniteta zemlje. Ciljevi koji treba da se ostvare pravnim aktima u oblasti carinskog sistema zavise od nivoa razvijenosti privrede, zatim strategije dugoronog razvoja kao i od ekonomskog okruenja u kome se razvija privredni sistem. Kreiranje i oblikovanje carinskog sistema zasniva se na detaljnoj analizi ekonomskog poloaja privrednih oblasti, grana u oblasti industrije, privrednih grupacija,kao i strategiji dugoronog razvoja domae proizvodnje. Dinamika spoljnotrgovinske razmene, kao znaajan faktor strategije razvoja zemlje, treba da doprinese broj diverzifikaciji proizvodne strukture sa jasno koncipiranim merama zatite, kako pasivne, tako i aktivne. Za utvrivanje realne zatitne politike neophodno je, pored ostalog, utvrditi cenovnu konkurentnost domae proizvodnje na svetskom tritu kao izrazu nivoa nacionalne produktivnosti rada u odnosu na svetski. Pri time vano je imati u vidu komplementarnost domae privrede sa privredama najvanijih spoljnotrgovinskih partnera i na osnovu toga koncipirati zatitnu carinsku politiku. Pored toga, zatitna politika mora biti prilagoena moguim reakcijama pojedinih stranih zemalja i moguim posledicama koje takva zatita moe da prouzrokuje u odnosu na proizvodnju i razvoj domae privrede. Normativna akta iz oblasti carinskog sistema moraju biti jasno definisana, odnosno precizna i nedvosmislena. Pri tome, moraju biti i dovoljno fleksibilna za konkretne pravne situacije koje se ne mogu propisima tako detaljno regulisati. U cilju efikasnijeg ostvarenja ciljeva definisanih carinskim sistemom, potrebno je da prava, obaveze i odgovornosti uesnika u carinskom postupku budu regulisani po pravilu zakonima, a podzakonska akta ograniiti samo na konkretnu razradu nekih reenja iz zakona, ali da to ne derogira sam zakon. 2.3. Meunarodno pravo Meunarodni pravni izvori carinskog sistema su: a) bilateralni sporazumi i b) multilateralni sporazumi (konvencije). 2.3.1. Bilateralni sporazumi Bilateralnim sporazumima reguliu se pitanja iz oblasti carinskog sistema i carinske zatite u meusobnoj razmeni dveju zemalja. To su meudravni akti kojima se reguliu meusobni spoljnotrgovinski odnosi izmeu zemalja potpisnica. Vanost ovih sporazuma je po pravilu srednjoronog ili dugoronog karaktera. Sporazumi izmeu dveju drava o carinama i carinskoj zatiti mogu biti posebni, a mogu biti i u okviru, najee, sporazuma o trgovinskoj saradnji. Sporazumi o carinskoj saradnji izmeu dveju drava mogu detaljnije definisati oblike, 13

forme i metode saradnje carinskih organa dveju drava za efikasno sprovoenje sporazuma o carinama i carinskoj zatiti. Bez obzira na oblik i formu bilateralnih sporazuma, sadraj ovih sporazuma je: obim i struktura meusobne robne razmene sa primenom povlaenog reima izvoza i uvoza; meusobno snienje carine; snienje ili ukidanje drugih uvoznih dabina; pojednostavljenje carinskog postupka i ubrzanje robnih tokova izmeu dveju drava i razvoj i unapreenje saradnje izmeu carinskih organa zemalja potpisnica sporazuma i dr. Za carinski sistem je posebno vano regulisanje meusobne robne razmene izmeu dveju zemalja kroz sledee odnose: reciprocitetne; preferencijalne i sporazume sa klauzulom najpovlaenije nacije. Bilateralnim sporazumima se mogu regulisati jo i: robni promet izmeu susednih zemalja; pogranini i malogranini promet; promet kroz dvovlasniki odnos; pitanje saobraaja izmeu pograninih podruja i dr. 2.3.2. Multilateralni sporazumi (konvencije)

Multilateralni meudravni sporazumi, odn. konvencije su pravni akti koji se zakljuuju izmeu dve i vie zemalja. Multilateralni sporazumi mogu biti opti i specifini. Optim multilateralnim sporazumima regulie se iri krug pitanja, a specifinim samo odreene ue oblasti. Multilateralni sporazumi po svojoj sadrini i rokovima primene imaju iste karakteristike kao i bilateralni sporazumi. Najznaajniji meunarodni izvori (pravne norme) carinskog sistema, kao multilateralni sporazumi su: Opti sporazum o carinama i trgovini (GATT) transformisan u Svetsku trgovinsku organizaciju (WTO); Sporazum o primeni l. VII Opteg sporazuma o carinama i trgovini; Beka konvencija o diplomatskim odnosima; Beka konvencija o konzularnim odnosima; Meunarodna konvencija o harmonizaciji graninih kontrola (medicinskosanitarna, veterinarska, fitosanitarna, kontrola tehnikih standarda, kontrola kvaliteta robe i drugo); Konvencija o ugovoru za meunarodni prevoz robe drumom (CMR); Konvencija o meunarodnom prevozu robe eleznicom (COT1R i CIM); Konvencija o carinskim olakicama u turizmu; Konvencija i Statut slobodnog tranzita; Carinska konvencija za meunarodni prevoz robe po osnovu TIR karneta Carinska konvencija o ATA karnetu za privremeni uvoz robe; Carinska konvencija za kontejnere; Carinska konvencija za privremeni uvoz plovila i vazduhoplova za privatnu upotrebu; Carinska konvencija o privremenom uvozu ambalae; Carinska konvencija o privremenom uvozu tehnike opreme i dr. Meunarodni bilateralni i multilateralni sporazumi predstavljaju konvencionalne izvore pravnih normi, to znai da iza njih ne stoji autonomno-materijalno pravo, kao 14

dravni organ, ili neka meunarodna sila, kao vlast. Njih dobrovoljno zakljuuju ovlaeni organi drava potpisnica i tako postaju deo nacionalnog prava, danom ratifikacije, odnosno pravno potvreni od strane najviih zakonodavnih organa drava potpisnica (parlament). Odredbe sadrane u bilateralnim ili multilateralnim sporazumima posle ratifikacije, mogu biti u celosti ili delimino ugraene u odgovarajue zakone i druge propise iz oblasti carinskog sistema i carinske zatite domae proizvodnje i na taj nain se izvri usaglaavanje nacionalnog zakonodavstva sa odredbama meunarodnih sporazuma. Odredbe meunarodnih sporazuma koji su ratifikovani mogu se primenjivati i neposredno, to u sutini znai da oni dobijaju tretman nacionalnog zakonodavstva. Sa stanovita primene sankcija, odnosno represivnih mera u sprovoenju meunarodnih sporazuma mogue su dve situacije. Ukoliko su odredbe meunarodnih sporazuma ugraene u nacionalno zakonodavstvo, primenu sankcija za njihovo neizvrenje sprovodi dravna vlast zemlje potpisnice. Ako navedene odredbe meunarodnih sporazuma nisu ugraene u nacionalno zakonodavstvo i ako dravni organi zemlje potpisnice sporazuma ne preduzimaju represivne mere za neizvrenje sporazuma, onda druge drave, potpisnice meunarodnih sporazuma, preduzimaju odgovarajue mere, kao sankcije prema dravi potpisnici koja ne obezbeuje doslednu primenu sporazuma. 2.3.3. Meunarodni trgovaki obiaji i uzanse Veoma duga tradicija postajanja i razvoja trgovine uopte, pa i meunarodne, uticala je da se spontano stvaraju odreene navike, obiaji, odnosno pravila ponaanja uesnika u njoj. Dugogodinji razvoj trgovine, kod prodavaca i kupaca i drugih uesnika u prometu (posrednika, brokera, dilera, peditera, transportnih preduzea, osiguravajuih drutava i dr.) stvarao je poslovne obiaje koji su predstavljali prihvaena pravila ponaanja. Poslovni partneri su se pridravali tih pravila iako nisu bila ugraivana u kupoprodajne i druge komercijalne ugovore. To su, meusobne saglasnosti u pogledu mera, zatim tehniki standardi za robu, uobiajene norme u ponaanju poslovnih partnera. Zato se u trgovakoj praksi ova pravila ponaanja zovu obiajne norme ili obiajno pravo. U spoljnotrgovinskoj razmeni ova pravila ponaanja zovu se meunarodni trgovaki obiaji i meunarodne trgovinske uzanse. Ona se bitno razlikuju od nacionalnog zakonodavstva kojim se regulie robna razmena sa inostranstvom, kako u materijalnom, tako i u formalnom smislu. Iza meunarodnih obiaja koji se primenjuju u spoljnoj trgovini ne postoji dravni suverenitet, niti ih donosi zakonodavna vlast, a poslovni obiaji nisu po pravilu ni napisani u komercijalnoj korespondenciji. Nesprovoenje usvojenih poslovnih obiaja ne povlai materijalne, krivine i druge sankcije od strane drave. Meutim, kako neka pravila ponaanja imaju veliki znaaj za razvoj meunarodne robne razmene, kao i za ekonomsku sigurnost subjekata koji u njoj uestvuju, ista su ugraena, kako u autonomna, tako i u bilateralna i multilateralna pravna akta. Tako su neki poslovni obiaji postali izvori prava u spoljnotrgovinskoj razmeni, a time i u carinskom sistemu. Neki trgovaki obiaji u praksi meunarodnih ekonomskih odnosa koriste se u izvornom, nepisanom obliku i sadrini, kao speci-fini izvori prava u ovoj oblasti. Intenzivan razvoj meunarodne trgovine doveo je do toga da se neki od trgovakih obiaja i uzansi, u pismenoj formi verifikuju od strane poslovnih asocijacija i kao takvi se primenjuju. Ona pra-vila ponaanja u trgovini, koja se primenjuju u

15

izvornom obliku i sadrini i ako nepisana, za ozbiljne poslovne partnere predsta-vljaju nepisanu obavezu u primeni. Meu poznatijim poslovnim (trgovakim) obiajima spadaju: ast, lojalnost u konkurenciji, davanje istinitih podataka o svojoj i drugim firmama koje uestvuju u trgovinskoj razmeni, potovanje datih obaveza, neodavanje poslovnih tajni, izvrenje preuzetih obaveza itd. U sluaju ne potovanja navedenih pravila ponaanja od strane poslovnih partnera u spoljnoj trgovini primenjuju se razliite mere: javni ukor, bojkot, javno objavljivanje imena firme zbog poslovnog nemorala, objavljivanje crne liste takvih firmi, osuda od strane sudova asti pri trgovakim asocijacijama (komorama) itd. Pod trgovakim uzansama podrazumevaju se sistematizovane i javno napisane obiajne norme i druga pravila koja se primenjuju u meunarodnim trgovinskim odnosima. Opte trgovinske uzanse su kodifikovane univerzalne obiajne norme koje su objavljene od strane odreenih poslovnih partnera ili asocijacija i tako postale dostupne, ali i obavezne, za sve subjekte u svetskoj trgovini. Najee su ih objavljivale privredne, trgovake i druge komore kao konkretne asocijacije privrede. Posebne trgovake uzanse ili pravila ponaanja predstavljaju pismeno utvrena pravila ponaanja za subjekte koji uestvuju na posebne, odnosno specifine oblike prodaje (berze, aukcije i dr.). Na isti nain moe biti regulisan: postupak kupoprodaje, standardii norme kvalitativnih i kvantitativnih svojstava robe koja je predm-et kupoprodaje, nain reavanja eventualnih sporova itd. Meunarodni trgovaki obiaji i trgovake uzanse imaju po pravilj uticaj na oblikovanje carinskog sistema, najveeg broja zemalja u svetu. Oigledan primer je carinski postupak sa diplomatskim i konzularnim osobljem izmeu zemalja, koji se dugo vremena sprovodis na osnovu obiajnih normi, odnosno kao pravo reciprociteta izmeu drava. Kasnije se ovo obiajno pravo transformisalo u Konvenciju (Beka konvencija o diplomatskim odnosima i Beka konvencija s konzularnim odnosima). Drugi primer je da se u carinskom postupku primenjuju trgovaki obiaji u pogledu mere, tehnikih standarda. pakovanja robe, naina transporta, norme kvaliteta robe i dr. Neke trgovake uzanse se primenjuju neposredno u praksi. Takav je sluaj sa prihvatanjem dokumentacije sa berzanskih i aukcijskih oblika meunarodne prodaje kod utvrivanja carinske vrednosti, odnosno normalne, transakcijske cene robe. 3. PRAVNI OSNOVI CARINSKOG SISTEMA Najznaajniji pravni osnovi carinskog sistema Srbije, na sadanjem nivou privrednog i drutvenog razvoja i stepenu ukljuenosti nae privrede u svetske ekonomske tokove su: Carinski zakon; Zakon o Carinskoj tarifi; Zakon o slobodnim zonama i Ostali propisi. Carinski sistem Srbije je po oblicima i sadraju u potpunosti prilagoen praksi Evropske unije i kompatibilan sa pravilima koje primenjuje Svetska trgovinska organizacija (WTO).

16

3.1.

Carinski zakon

Jedan od najvanijih pravnih akata koji ini temelj carinskog sistema Srbije je Carinski zakon15. Carinski zakon je skup normativnih pravila i instrumenata koji, fleksibilno i kompatibilno sa privrednim sistemom, regulie vane kategorije carinskog sistema. Reenja data kroz Carinski zakon naem carinskom sistemu obezbeuju atribut modernog, savremenog, racionalnog i efikasnog sistema. Novi Carinski zakon raen je po standardima Evropske unije i sadri savremena reenja koja se primenjuju u zemljama Evropske unije i Svetske trgovinske organizacije, kao i u veini drugih dravairom sveta. Takva reenja u zakonu stvaraju realne uslove da Uprava carina u izvravanju svojih zadataka moe biti znatno efikasnija, ekonominija i odgovornija. Carinski zakon sadri: primenu i definisanje pojmova; primenu meunarodnih ugovora i voenje upravnog postupka: uvozne dabine; status robe od ulaska u carinsko podruje do odreivanja carinski dozvoljenog postupanja ili upotrebe; carinski dozvoljeno postupanje ili upotreba robe; carinske povlastice; carinski dug i obraun uvoznih dabina; prodaja robe i raspored prihoda; kaznene odredbe. Drugi deo Carinskog zakona sadri propise kojima se regulie ss/nkcionisanje Uprave carina i to: nadlenost i organizacija Uprave carina; prikupljanje, evidencija, obrada i zatita podataka; oad zaposlenih u Upravi carina; zapoljavanje, premetaji i unapreenja; kodeks ponaanja carinskih slubenika; finansiranje carinske slube i dr. 3.2. Zakon o carinskoj tarifi

Drugi temeljni pravni akt carinskog sistema pored Carinskog zakona je Zakon o carinskoj tarifi16. Republika Srbija prvi put je donela svoju sopstvenu carinsku tarifu. Carinska tarifa, kao veoma znaajan institut carinskog sistema koji odraava strategiju dugoronog razvoja privrede Srbije, po svom obliku, sadraju i pravilima. primene, je u potpunosti usklaena sa carinskom tarifom Evropske unije. Carinska tarifa Srbije je prilagoena savremenom Harmonizobanom sistemu ifrovanja i obeleavanja robe Kombinovane carinske tarife koju primenjuje Svetska trgovinska organizacija. Na ovaj nain obezbeen je jedinstven carinski jezik za potrebe srpske privrede (uvoznici, izvoznici, pediteri, uesnici u carinskom postupku) i dravnih organa da mogu bez ikakvih smetnji poslovno-komercijalnu konverzaciju sa svetskim ekonomskim okruenjem. Nova Carinska tarifa uraena je tako da se nesmetano mogu ugraivati izmene nomenklature Evropske unije, ali i dovoljno fleksibilna da se mogu otvarati nove pozicije, ako to zahtevaju interesi nae privrede.1516

Slubeni glasnik Republike Srbije broj 73/2003. god. i 61/2005.god. Slubeni glasnik RS broj 62/2005. godine.

17

Instrumenti carinskog sistema, a posebno stope carine u Carinskoj tarifi, kao osnovni instrument zatite domaeg ekonomskog prostora, nisu usaglaeni sa Evropskom unijom. U pripremama za poetak pregovora sa Svetskom trgovinskom organizacijom polazi se od novih reenja u Zakonu o carinskoj tarifi koji se primenjuje od 26.jula 2005.godine. Raspon stopa je od 0-30%. Carinska tarifa sadri: 21 odeljak; 97 glava i 10.268 pozicija. Prosena stopa carine iznosi 8,69%. Carinske stope su svrstane u 14 grupa i to: 0%, 1%, 3%, 5%, 7%, 8%, 10%, 12%, 15%, 18%, 20%. 22%, 25% i 30%. Uprava carina je, takoe, izvrila kvalitetne promene u tehnologiji rada. Bitno je pojednostavljen carinski postupak. Pojednostavljenje carinskog postupka i nova tehnologija rada su u potpunosti prilagoeni praksi Evropske unije. Nova tehnologija rada ostvarena je u uslovima pune modernizacije poslova i zadataka carinske slube, kako Uprave carina, tako i carinarnica i radnih mesta u organizacionim jedinicama carinarnica. Tehniki moan, savremen informacioni sistem obezbeuje uslove da se carinski postupak nad robom, odmah po prelasku carinske linije, posle 2 minuta obavlja pravilnom i jednoobraznom primenom propisa. Sem toga, to je jedini informacioni sistem koji je ovlaen da za potrebe dravnih i drugih organa, radne organizacije i druge korisnike, obezbeuje sve podatke koji se odnose na spoljnotrgovinski promet Srbije sa svetom. Savremena Carinska tarifa, prilagoena svetskim standardima, zatim nova tehnologija rada, pojednostavljenje carinskih postupaka i novi informacioni sistem su najvii domet efikasnosti insti-tuta sistema koji se zove Carinska tarifa. Novi informacioni sistem i modernizacija carinskih postupaka ima sledee prednosti: pojednostavljuje se carinski postupak i ubrzavaju tokovi robe. od prelaska carinske linije do upotrebe robe u procesu proizvodnje; obezbeuje se potpuna primena propisa iz oblasti carinskog, spoljnotrgovinskog, deviznog i poreskog sistema, na jedinstvenom carinskom podruju Srbije; potpuno se kontrolie svaki carinski postupak u svim njegovim fazama, od prelaska robe preko carinske linije do njegovog okonanja; omoguuje se ukljuivanje odgovarajuih dravnih organa, spoljnotrgovinskih organizacija, peditera i drugih uesnika u carinskom postupku, to podrazumeva i njihovu modernizaciju i obezbeuje se banka tanih i aurnih podataka o spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije koji se koriste, kako za struna i studiozna istraivanja, kreiranje strategije privrednog razvoja, tako i za donoenje mera tekue ekonomske politike. Nova Carinska tarifa, potpuno usaglaena sa Kombinovanom carinskom tarifom Evropske unije, nova tehnologija rada i informacioni sistem carinske slube, kao realna podrka carinskom sistemu Srbije, predstavljaju potpun poslovni ambijent da se poslovi spoljnotrgovinske razmene Srbije sa svetom odvijaju uspeno. 3.3. Zakon o slobodnim zonama

Pored Carinskog zakona i Zakona o carinskoj tarifi kao znaajan pravni akt kojim se ureuje normativno pravna regulativa carinskog poslovanja jeste i Zakon o slobodnim zonama17. On pravno ureuje funkcionisanje slobodnih zona i to : osnivanje zone, poslovanje u zoni i prestanak rada zone.17

Slubeni list broj 81/94 i 28/96 godine.

18

3.4.

Ostali propisi

Carinska tarifa i Carinski zakon, kao dva ugaona kamena temeljca carinskog sistema, obogaeni su nizom podzakonskih propisa kojima se preciziraju neki njegovi elementi. Neki od najznaajnijih su: Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanje carinske robe i naplati carinskog duga,18 Pravilnik o obliku, sadrini, nainu podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku.19

3.4.1. Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga Uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga sadri sledee elemente: jedinstvena carinska stopa; poreklo robe i izdavanje odgovarajueg uverenja; carinski postupak u meunarodnom: putnikom prometu, drumskom saobraaju, eleznikom saobraaju, vazdunom saobraaju, renom saobraaju i potanskom saobraaju; pregled robe, nalazi i druge mere koje preduzima carinarnica; pojednostavljeni carinski postupci; postupak skladitenja; postupak prerade pod carinskom kontrolom; privremeni uvoz sa potpunim osloboenjem od plaanja uvoznih dabina; izvoz robe; ustupanje strane robe u korist drave; carinske povlastice; obezbeenje za naplatu carinskog duga; sprovoenje mera za zatitu prava intelektualne svojine na granici; prodaja carinske robe. i popunjavanja

3.4.2. Pravilnik o obliku, sadrini, nainu podnoenja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku

Ovaj pravilnik propisuje koje se carinske isprave koriste, kakvog oblika i sadrine, nain popunjavanja i postupak sa njima. Sem toga, Pravilnik sadri ifarnik - sistem ifara kojima se pojednostavljuje carinski postupak i omoguava maksimalno korienje informacionog sistema carinske slube (ISCS).18 19

Slubeni glasnik broj 127/2003 godine. Slubeni glasnik broj 129/2003 godine.

19

4.

RAZVOJ CARINSKOG SISTEMA SRBIJE

Razvoj carinskog sistema Jugoslavije, odnosno Srbije moe se posmatrati na dva naina. Jedan aspekt razvoja je kada su izvrene bitne promene u carinskom sistemu, a drugi aspekt posmatranja je uloga kojuje imala carina u odreenom vremenskom periodu. 1) Posmatrano sa stanovita razvoja carinskog sistema razli-kujemo sledee periode: a) vreme od osloboenja do donoenja Carinskog zakona iz 1948. godine; b) razdoblje od 1948. do donoenja Carinskog zakona 1959. godine; v) period od 1965. kada je dolo do usavravanja carinskog sistema na trinim principima poslovanja; g) 1973. god. donoenjem novog Carinskog zakona; d) 1995.godine do 2003. godine kada su stupili na snagu Zakon o Carinskoj tarifi, izmene i dopune Carinskog zakona, primenjena nova tehnologija rada i pojednostavljenje carinskog postupka, odnosno uvoenje kompletne opremljenosti carinske slube novim informacionim sistemom; e) period od 01. januara 2004. godine do danas. a) Vreme od osloboenja nae zemlje 1945. godine do 1948. Godine je proteklo u posleratnoj konsolidaciji privrednog sistema. Karakteristika tog vremena je postajanje privrednog sistema administrativnog tipa u kome je drava, pored ostalih oblasti, drala spoljnotrgovinsku razmenu. Jedino se drava mogla javiti kao uvoznik i izvoznik robe na podruju Jugoslavije. U takvim uslovima ni carina, kao osnovni instrument carinskog sistema, nije mogla imati znaajniju ulogu, niti pak razloga za postojanjem drugih instituta i instrumenata spoljnotrgovinske razmene. b) Poetak razvoja carinskog sistema u ovom periodu nastaje donoenjem Carinskog zakona 1948. godine. Ovim zakonom se u osnovi stvara carinski sistem kojim se regulie celokupan robni promet sa inostranstvom, bez obzira na to da li je uvoznik robe, odnosno izvoznik dravna organizacija ili pojedinac. Carinska kontrola je dobila ak vei znaaj od carinjenja robe, a carinskom postupku podlee sva roba koja se uvozi, izvozi ili provozi. Razumljivo, da bi se obezbedila adekvatna carinska kontrola, odredbama Zakona je taj sistem jedinstveno reen za svu carinsku robu na jedinstvenom carinskom podruju Jugoslavije, bez obzira na to ko je uvoznik, odnosno izvoznik. Ovim zakonom su prvi put posle osloboenja precizirani znaajni pojmovi u carinskom sistemu kao to su: carinska roba, carinsko podruje, carinsko pogranini pojas, carinski putevi i dr. U ovom periodu primenjuje se Carinska tarifa stare Jugoslavije. Poto je postojala velika disproporcija u cenama proizvoda na domaem i inostranom tritu, osnovan je fond za izjednaenje cena u koji se uplaivala razlika u cenama. 1952. godine uveden je nov sistem obraunavanja razlike u cenama i to putem izvoznih i uvoznih koeficijenata. v)Temelji carinskog sistema Jugoslavije postavljeni su donoenjem Carinskog zakona, 1959. godine. Novi Carinski zakon nastao je kao posledica ekonomskog razvoja Jugoslavije, njenog ukljuivanja u meunarodnu podelu rada, poveanja spoljnotrgovinske razmene, to je zahtevalo uvoenje carine kao instrumenta kojim se reguliu robni tokovi sa svetom. Kasnije su doneti propisi koji su upotpunili carinski sistem, kao to su Uredba o privremenoj optoj Carinskoj tarifi iz 1961. godine, sa izmenama i dopunama iz 1962. i 1964. godine i Zakon o carinskoj tarifi iz 1965. godine. Treba podsetiti na injenicu da je 1965. godina bila izuzetno vana godina u privrednom razvoju Jugoslavije, jer je te godine otpoela znaajna reforma privrednog sistema. Carina je u ovom periodu dobila zatitnu funkciju, a usmerena je na zatitu mlade, tek formirane proizvodnje od inostrane konkurencije. Iako nije bio detaljnije i 20

potpunije razraen sistem zatite domae proizvodnje u razvoju, carina je imala za cilj da pokrije razliku u trokovima poslovanja roba koje se uvoze u odnosu na one koje ostvaruje domaa privreda. Moe se konstatovati da je carina, kao instrument zatite nae privrede u sprovoenju mera privredne reforme iz 1965. godine to uspeno ostvarila. g)Mere privredne reforme 1965. godine trasirale su put privrednog razvoja Jugoslavije na kvalitetno novim osnovama. Jasno je izraeno opredeljenje na razvoj trinog privreivanja, odnosno takve uslove, gde trite sa svojim ekonomskim zakonitostima uz odreeno drutveno usmeravanje postaje merilo drutvene efikasnosti rada. Dinamian razvoj privrede, zatim vee ukljuivanje nae privrede u meunarodnu podelu rada, znaajno poveanje spoljnotrgovinske razmene kao i visok nivo meunarodne privredne i carinske saradnje zahtevali su dalju dogradnju i osavremenjivanje carinskog sistema. To je ostvareno novim Carinskim zakonom koji je stupio na snagu 1973. godine. Novi Carinski zakon predstavlja znaajnu fazu razvoja carinske politike u kome su na adekvatan nain, primeren datom stepenu privrednog razvoja i strategije u budunosti data mnogobrojnija, kompleksnija i adekvatnija reenja u carinskom sistemu. Carinski sistem postaje racionalan, fleksibilan, savremen i poslovno efikasan. d) Kvalitetno nov i racionalan, carinski sistem je oblikovan 1994. godine. Stupanjem na snagu Zakona o Carinskoj tarifi i izmenama i dopunama Carinskog zakona 01.01.1995. godine, izvrene su znaajne promene u naem carinskom sistemu. One se ogledaju u tome to je SR Jugoslavija definisala svoje ekonomske interese kroz Carinsku tarifu koja odgovara specifinostima privrednog razvoja, zatitnu politiku carine i drugih instrumenata zatite usmerila na one privredne grane, grupacije i robe koje predstavljaju strateki interes u razvoju.Carinska tarifa je usklaena sa tarifom Svetske trgovinske organizacije time da je u njenom modeliranju primenjen Harmonizovan sistem ifriranja i obeleavanja roba, kao i Kombinovana carinska tarifa Evropske unije. Tako je na carinski jezik prihvatio jedinstveni jezik izraavanja svetskih privrednika, a Carinska tarifa identian jezik komercijalnog raspoznavanja robe za uvoznike robe, izvoznike, peditere, korisnike carinske robe, dravne i druge organe. Carinska tarifa je veoma razuena po broju ifarskih naimenovanja da je mogla adekvatno da izrazi interes privrede Jugoslavije za njenom carinskom zatitom. Izmene i dopune Carinskog zakona koje su pratile novu Carinsku tarifu obezbedile su fleksibilan instrumentarijum carinske i vancarinske zatite koji odgovara ostvarivanju ciljeva privrednog razvoja Jugoslavije i uspenog voenja tekue ekonomske politike. Godina 1995. je revolucionarna u kreiranju carinskog sistema i po tome to je najvii domet ostvarenja i prilagoavanja Carinske tarife Svetskoj trgovinskoj organizaciji adekvatno praen usavravanjem nove tehnologije rada, pojednostavljenjem carinskog postupka i uvoenjem modernog i monog informacionog sistema, koji carinski sistem ini fleksibilnim, savremenim, transparentnim i racionalnim delom privrednog sistema. 2) Ako se razvoj carinskog sistema Jugoslavije posmatra iskljuivo sa stanovita uloge carine, onda se mogu fiksirati sledea sazdoblja: a) od osloboenja do 1952. godine; b) od 1952. do 1960. godine; v) od 1960. do 1961. godine; g) od 1961. do 1965. godine; d) od 1965. do 1995. godine; ) od 1995. do 2001.godine; e) od 2001. do danas. a) U administrativnom periodu privreivanja od osloboenja do 1952. godine uloga carine kao instrumenta spoljnotrgovinske razmene bila je simbolina. Istina, Carinska tarifa stare Jugoslavije bila je u primeni sve do 1949. godine, ali su njene odredbe o naplati carine primenjivane samo na robu koju su uvozili graani (a ne i dravna preduzea). Poto u takvoj tarifi nije postojao institut osloboenja plaanja ili snienja carine, a bio je neophodan uvoz robe za izgradnju i obnovu zemlje, poetkom 1949.

21

godine ukinuta je carina na svu robu koja se uvozi po Optem dravnom privrednom planu. Inae, Zakon o Carinskoj tarifi stare Jugoslavije imao je i uvoznu i izvoznu carinsku tarifu. Uvozni deo carinske tarife brojao je 700 tarifnih brojeva, sa 1720 carinskih stopa koje su bile uglavnom odreene prema jedinici mere (specifine carine) sa nekoliko izuzetaka gde se primenjivao sistem od vrednosti ("ad valorem"). Izvozni deo Carinske tarife inilo je svega 27 tarifnih brojeva i 79 carinskih stopa. Velika disproporcija u cenama na domaem i inostranom tritu navela je Ministarstvo spoljne trgovine da donese odluku o formiranju Fonda za izjednaavanje cena (Egalizacioni fond). Obaveza uvoznika bila je da se u ovaj fond uplati sva razlika u cenama po svim oblicima poslova sa inostranstvom. Carina je u ovim uslovima i ovakvom nivou privrednog razvoja imala fiskalni karakter. b) Donoenjem Uredbe o Privremenoj tarifi za robu koju uvoze lica koja nisu registrovana kao uvoznici, stavljena je van snage Carinska tarifa stare Jugoslavije. Uveden je novi nain obraunavanja razlike u cenama na domaem i inostranom tritu koji nije obavljan preko Fonda za izjednaavanje cena, ve preko uvoznih i izvoznih koeficijenata. Koeficijenti su predstavljali razliku izmeu obraunske cene i nabavne cene, uveane za trokove prevoza, osiguranja i drugih izdataka u vezi dopreme robe do granice. Na osnovu propisanih koeficijenata Narodna banka Jugoslavije je vrila obraun i naplatu, odnosno isplatu razlike u cenama. Usvojene promene u carinskom sistemu dovele su i do promena u obimu, sadrini i odgovornosti carinske slube i obavljanju poslova i zadataka. Organi carinske slube pored osnovnih zadataka kontrole uvoza, izvoza i provoza robe, dobili su zadatak da u postupku carinjenja utvruju vrstu, koliinu i kakvou robe kako bi se propisani uvozni i izvozni koeficijenti mogli pravilnije primeniti. Bez obzira to je carina dobijala neke od funkcija zatite domaeg trita, jo uvek se ta funkcija uravnoteenja platnog bilansa i stabilnosti domae valute ostvarivala preko deviznog sistema. Godine 1957., Uredbom o Carinskoj tarifi za robu koju graani uvoze, odnosno primaju iz inostranstva, ukinuta je obaveza obraunavanja razlike u cenama po osnovu koeficijenata. v) 1960. godine doneta je Uredba o Privremenoj Carinskoj tarifi za uvoz odreenih proizvoda gde su brisani koeficijenti uvoza i izvoza navedeni u Uredbi, a za ostale proizvode su zadrani. Odredbama ove Uredbe obuhvaeno je 127 tarifnih brojeva i to uglavnom za maine i aparate. Ova tarifa je sadravala po dve carinske stope i to optu (maksimalnu) i povlaenu (minimalnu). Povlaene carinske stope primenjivane su na uvoz robe iz zemalja sa kojima je postojao sporazum o primeni klauzule najpovlaenije nacije ili na uvoz iz zemalja koje su takvu klauzulu primenjivale na uvoz robe iz Jugoslavije. Iste carinske stope primenjivane su i na uvoz iz zemalja potpisnica Deklaracije o odnosima izmeu Jugoslavije i GATT-a od 25. maja 1959. godine. Na uvoz robe iz ostalih zemalja primenjivala se opta carinska stopa. Raspon optih carinskih stopa kretao se od 45% do 100%, a povlaene stope od 30% - 70%. Carina se naplaivala od fakturne vrednosti robe franko jugoslovenska granica preraunato u dinare po obraunskom kursu odnosne devize. g) Kao posledica odreenog statusa Jugoslavije u GATT-u i neophodnosti usaglaavanja instrumenata u spoljnotrgovinskoj razmeni, 15. marta 1961. godine stupila je na snagu Uredba o Privremenoj optoj Carinskoj tarifi. Time je nastala kvalitetno nova faza u razvoju carinskog sistema Jugoslavije koji preuzima funkciju regulisanja robne razmene sa inostranstvom. Konano su ukinuti uvozno-izvozni koeficijenti za svu robu koja se uvozi na carinsko podruje Jugoslavije. Karakteristino je za Uredbu o Privremenoj optoj Carinskoj tarifi da su carinske stope mogle ee da se menjaju zavisno od kretanja cena robe na domaem i inostranom tritu, to nije karakteristika carinske tarife u principu.

22

Osim toga, znaajno je da je klasifikacija robe u ovoj tarifi izvrena prema Briselskoj nomenklaturi, a carina se obraunava i naplauje, ne vie po jedinici mere, ve prema vrednosti robe ("ad valorem"). Carina je dobila dominantnu funkciju zatite domae proizvodnje u skladu sa ciljevima i strategijom privrednog razvoja zemlje. Zbog nestabilnih privrednih tokova u Jugoslaviji u tom intervalu vremena, a u cilju obezbeenja zatite domaeg trita, esto se posezalo za merama vancarinske zatite ili promena carinskih stopa. Zato je Privremena opta Carinska tarifa pretrpela velike izmene u 1962. i 1964. godini. d) Znaajne promene u privredi Jugoslavije koje su nastale donoenjem mera privredne reforme 1965. godine zahtevale su usklaivanje i carinskog sistema. Uvoenjem realnog i stabilnog kursa dinara i drugih mera iz oblasti monetarne politike, platnog bilansa, spoljnotrgovinskog i deviznog sistema i drugih mera stvoreni su stabilniji uslovi privreivanja u kvalitetno novim uslovima. Carina je kao osnovni instrument zatite domae proizvodnje, mogla svoju funkciju uspeno ostvarivati. Takva funkcija carinskog sistema inaugurisana je donoenjem prve stalne Carins-ke tarife polovinom 1965. godine. Nova Carinska tarifa je karakteristina po tome to je prilagoene u potpunosti sa carinskom tarifom Evropske unije, a koju primenjuje veina lanica Svetske trgovinske organizacije. Paralelno sa reenjima u Carinskoj tarifi izvrene su znaajne izmene i dopune Carinskog zakona, zatim u tehnologiji rada i pojednostavljenju carinskog postupka sa uvoenjem savremenog informacionog sistema ime je carinski sistem Jugoslavije osavremenjen i dovoljns transparentan da obezbeuje najvii domet u spoljnotrgovinskom prometu privrede Jugoslavije sa svetom. ) Kvalitativne promene u carinskom sistemu Srbije nastale su posle raspada SR Jugoslavije i politikih promena u Srbiji 2000/2001. godine. Politika orijentacija Srbije je razvoj demokratskih odnosa, ukljuivanje u evropske i svetske politike i ekonomske integracije, tenja za stvaranjem moderne demokratske evropski opredeljene drave, uticala je na reformisanje ne samo politikog ve i ekonomskog sistema. Evropa nam je postala bliska onoliko koliko smo je mi svojim reformama prihvatili. Jedna od prvih oblasti koja je znaajno reformisana su spoljnotrgovinski odnosi Srbije sa svetom. Pri tome najvee promene izvrene su u carinskom i spoljnotrgovinskom sistemu. Najpre su izvrene izmene i dopune Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju pri emu je u velikoj meri politika uvoza i izvoza robe liberalizovana ime je domae trite otvoreno uticaju svetskog trita. Smanjen je procenat robnog prometa sa inostranstvom koji se merama kvantitativnih odnosno trgovinskih kontrolie od strane drave. Godine 2005. Srbija je prvi put usvojila svoju carinsku tarifu kao i Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju. Kvalitetne promene u spoljnotrgovinskoj politici uticale su da se izvre znaajne promene i u Carinskoj tarifi. Ukupno carinsko optereenje robe u uvozu je smanjeno, raspon stopa carine je smanjen, a visina stopa od 36 svedena je na svega 14. Usvojen je novi carinski zakon 2003. godine koji je harmonizovan sa pravilima carinske prakse Evropske unije. Doneta je uredba o carinski dozvoljenom postupanju sa carinskom robom, putanju carinske robe i naplati carinskog duga. Carinski sistem je kompletiran donoenjem pravilnika o obliku, sadrini nainu podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku sa kodeksom ifara.

23

5. INSTITUTI CARINSKOG SISTEMA SRBIJE 5. 1. CARINSKI PRELAZ

Carinski prelaz je mesto odreeno za uvoz, izvoz i tranzit robe, kao i za prelaz lica i prevoznih sredstava preko carinske linije na graninom prelazu. Odluku o otvaranju carinskih prelaza i njihovu kategorizaciju donosi Vlada Republike Srbije. Carinski prelazi mogu biti kopneni, vodeni i vazduni. Kopneni prelazi su prelazi koji su otvoreni na graninim prelazima Srbije, a ine ih elezniki i drumski putevi za meunarodni saobraaj putnika, robe i motornih vozila. U vodene carinske prelaze spadaju luke na moru i pristanita na rekama i graninim jezerima koji su otvoreni za meunarodni saobraaj. Vazdune carinske prelaze ine pristanita, odnosno aerodromi odreeni za meunarodni vazduni saobraaj. Promet carinske robe, kao stvari koje se u carinsko podruje Srbije uvoze, unose i izvoze ili se preko tog podruja provoze, kao i promet putnika i motornih vozila mora se odvijati samo preko carinskih prelaza - puteva za meunarodni saobraaj. Carinski prelaz moe biti: meunarodni i pogranini. Meunarodni carinski prelazi su mesta koja su zakonom odreena za meunarodni promet putnika, robe i saobraajnih sredstava. Pogranini carinski prelazi se po pravilu odreuju bilateralnim sporazumima odnosno meunarodnim ugovorima izmeu dveju zainteresovanih drava, ratifikovanih od strane parlamenata, a odreuje ih Vlada. Preko pograninih carinskih prelaza mogu prelaziti i prenositi carinsku robu lica koja to pravo imaju na osnovu zakona ili meunarodnih ugovora. Preko ovih graninih prelaza dvovlasnici mogu prenositi stvari potrebne za obraivanje svojih imanja, kao i druge stvari predviene meunarodnim ugovorima. Lekari, veterinari i drugo medicinsko osoblje koji imaju boravite u carinskom pograninom pojasu mogu u sluaju hitne potrebe preko ovih prelaza prenositi instrumente i lekove za obavljanje svoje delatnosti. U sluaju elementarnih nepogoda vatrogasci i druge ekipe koje uestvuju u spasavanju ljudi i imovine mogu preko ovih graninih prelaza prenositi potrebnu opremu i ostala tehnika sredstva. Ako je granini prelaz za pogranini saobraaj istovremeno i granini prelaz za meunarodni saobraaj, lica, dvovlasnici mogu uvoziti odnosno izvoziti i drugu robu bez prava korienja povlastice koja vai za putnike u meunarodnom saobraaju. Po pravilu, carinski granini prelaz za meunarodni elezniki ili drumski saobraaj nalazi se neposredno na granici, a ako se ne nalazi na granici, carinskim putem e se smatrati put od carinske linije do najblie organizacione jedinice granine carinarnice. Luke na moru, odnosno pristanita na graninim rekama i jezerima na kojima se otvara organizaciona jedinica carinske slube koja e obavljati poslove i zadatke iz svoje nadlenosti u odvijanju meunarodnog saobraaja, takoe odreuje vlada po predvienom postupku. Carinski gat, kao deo luke, odnosno pristanita otvorenih za meunarodni saobraaj odreuje carinarnica uz saglasnost lukih, odnosno pristaninih organa.

24

Brodovi koji saobraaju na inostranim linijama mogu pristajati samo na carinskim gatovima luka i pristanita otvorenim za meunarodni saobraaj. U sluaju vie sile ili po potrebi, brodovi mogu pristajati i van ovih mesta samo uz odobrenje carinarnice. Ukoliko zbog delovanja vie sile doe do zaustavljanja broda na drugim mestima van carinskog prelaza, zapovednik broda je duan, bez odlaganja, da obavesti najbliu carinarnicu ili ako blizu nema organizacione jedinice carinarnice, onda najblii organ unutranjih poslova. U unutranjem saobraaju na moru, graninim rekama i graninim jezerima brodovi mogu pristajati samo u lukama otvorenim za domai ili meunarodni saobraaj, a pristati uz carinski gat jedino uz odobrenje carinarnice. Vazduhoplovima koji saobraaju na meunarodnim linijama dozvoljeno je preletanje carinske linije samo na odreenim mestima. Sletanje i poletanje moe se obaviti samo na vazduhoplovnim pri-stanitima koja su otvorena kao carinski prelazi. Ako zbog delovanja vie sile doe do sletanja vazduhoplova van pristanita otvorenog za meunarodni vazduni saobraaj gde postoji carinska sluba kapetan je obavezan da odmah obavesti najbliu carinarnicu koja e preduzeti mere carinskog nadzora i obavljanja carinskog postupka nad vazduhoplovom, posadom, robom i putnicima, a ako carinski zrgani nisu blizu, onda najblii organ unutranjih poslova koji obezbeuje nadzor, do dolaska carinskih organa. Direktor Uprave carina odreuje vreme u kome roba moe biti uneta ili izneta iz carinskog podruja. Roba koja podlee graninim inspekcijskim kontrolama (sanitarna, fitosanitarna, veterinarska i dr.) prevozi se, odnosno prenosi se preko carinskih prelaza koji su odreeni propisima koji ureuju vrenje tih kontrola. 5. 2. CARINSKO PODRUJE

Carinskim zakonom je definisan pojam carinskog podruja kao osnovnog inioca carinskog sistema na koji se primenjuju instituti tog sistema. Carinsko podruje je teritorija na kojoj se jedinstveno sprovode instituti, instrumenti i mere carinskog sistema. Po pravilu carinsko podruje se poklapa sa dravnom teritorijom edne zemlje na kojoj se primenjuju zakonodavna, sudska i izvrna vlast. Carinsko podruje Republike Srbije obuhvata teritoriju, teritorijalne vode i vazduni prostor iznad Srbije. Ovo je ogranieno carinskom linijom koja je istovetna sa granicom Srbije. Carinsko podruje Srbije u Zakonu je definisano kao jedinstveno. Sama definicija carinskog podruja ukazuje da se ono moe odnositi na teritorije van suverene teritorije na kojoj se primenjuje dravna vlast. Tako je carinsko podruje proireno van dravne teritorije za deo inostrane teritorije na kojoj se primenjuju mere carinskog nadzora, carinjenja robe i carinskog postupka (nekadanja jugoslovenska zona Solun). U odnosu na dravu iz ijeg je carinskog podruja izuzet deo teritorije u ovakvom statusu, ono predstavlja "carinski iskljuak", a za dravu koja ga je ukljuila u carinsko podruje "carinski prikljuak." Isto tako dve ili vie drava mogu meudravnim sporazumima formirati jedinstveno carinsko podruje to je karakteristino za sadanji nivo razvoja meunarodne trgovine (Evropska unija i dr.). Carinsku liniju na kopnu ini dravna granica koja je vidno obeleena. Na graninim rekama i jezerima granina linija, a time i carinska linija ide sredinom matice, a jezerom na nain utvren od strane drava koje se granie sa tim jezerom.

25

5. 3.

CARINSKI POGRANINI POJAS

Svaka drava autonomno odreuje deo podruja na granici na kome vae posebne mere carinskog nadzora i carinskog postupka, zavisno od ekonomskih i politikih interesa prema susednim zemljama. Taj pojas naziva se carinski pogranini pojas. Carinski pogranini pojas je deo carinskog podruja uz granicu iju povrinu i irinu svaka drava autonomno odreuje i za koje propisuje posebne mere carinskog nadzora. U carinski pogranini pojas spada i meuprostor graninog prelaza izmeu granine linije i objekta za carinsku kontrolu. Odredbama vaeeg Carinskog zakona regulisano je da carinski pogranini pojas na kopnu obuhvata deo carinskog podruja Srbije u irini 15 km od carinske linije Srbije u dubinu teritorije. Isto pravilo primenjuje se i kad carinska linija prolazi graninom rekom. Carinsko pogranini pojas na graninim jezerima obuhvata deo carinskog podruja Srbije od carinske linije na jezeru i do 5 km kopna od obale jezera. Tee je odrediti prostor koji obuhvata carinsko pogranini pojas na moru nego to je sluaj na kopnu ili graninim rekama i jezerima. Odredbama Carinskog zakona utvreno je da carinski pogranini pojas na moru obuhvata deo carinskog podruja u irini od 5 km kopna od obale, podruje od obale do spoljne granice teritorijalnog mora, kao i podruje u irini od dve nautike milje, raunajui od spoljne granice teritorijalnog mora u pravcu otvorenog mora. Kad carinski pogranini pojas obuhvata deo naselja smatra se da je celo naselje u okviru tog pojasa. Vlada Republike Srbije utvruje liniju carinskog pograninog pojasa, posebna prava i obaveze graana koji ive u carinsko-pograninom pojasu. Na ovom prostoru su pojaane mere carinskog nadzora i kontrole nad licima i carinskom robom od strane ovlaenih carinskih slubenika. 5. 4. CARINSKA ROBA

Pojam carinske robe je, razumljivo, drugaiji od samog pojma robe. Ako je roba proizvod ljudskog rada namenjen tritu, to jo uvek ne znai da je i carinska roba. Carinska roba je zbog specifinosti definisana carinskim zakonom jer je ona osnovni elemenat carinskog sistema jedne zemlje. Po svom statusu u spoljnotrgovinskoj razmeni, carinska roba je specifina roba. Definicija carinske robe u Carinskom zakonu je precizno data. Carinska roba su sve stvari koje se u carinsko podruje uvoze, odnosno unose, ili primaju i koje se iz tog podruja izvoze, odnosno iznose ili alju, ili su preko tog podruja u tranzitu, odnosno pronose. Zakonom je preciznije data formulacija carinske robe za neke oobe koje mogu da budu za neke uesnike u carinskom postupku diskutabilne. Kao carinska roba smatraju se i: ive ivotinje koje se uvoze, izvoze ili su u tranzitu (prevoze); elektrina energija, gas ili tenost koji se elektrinim vodovima, gasovodima, naftovodima, cevovodima ili na drugi nain uvoze, izvoze ili provoze; prevozna, odnosno prenosna sredstva kojima se roba i putnici prevoze preko carinske linije ili koja su namenjena za prevoz robe i putnika preko carinske linije; 26

brodovi i avioni koji se nabavljaju u inostranstvu, ako se ponu privredno iskoriavati pre prelaska carinske linije; stvari koje su na carinsko podruje Srbije dospele na drugi nain; domaa roba koja se prevozi iz jednog mesta u drugo mesto u Srbiji preko stranog carinskog podruja. Carinskom robom smatra se i roba koja je uneta u carinsko podruje Srbije, a iji vlasnik nije identifikovan. Takoe je data precizna definicija da se carinskom robom u smislu Carinskog zakona ne smatraju: javne isprave; pismonosne poiljke koje ne sadre carinsku robu; trgovaka korespondencija, poslovne knjige i robna, pravna i finansijska dokumentacija; ekovi, menice, obveznice, akcije i efektivni novac. Ako se kao kriterijum za podelu carinske robe uzme kretanje robe preko carinske linije, onda ona moe biti uvozna, izvozna i provozna carinska roba. Uvozna carinska roba je ona roba inostranog porekla koja se u carinsko podruje uvozi. Uvozna carinska roba ima ovakav tretman od momenta prelaska carinske linije do okonanja carinskog postupka i njenog putanja u slobodan promet, tj. sticanja karaktera nacionalizovane robe, odnosno njenog vraanja u inostranstvo, ako je u pitanju privremeni uvoz carinske robe. Veoma retko, ali se moe, kao uvozna ooba pojaviti i roba koja je ranije bila proizvedena u Srbiji, ako je na redovan nain izvezena u inostranstvo, pa se u okviru drugog spoljnotrgovinskog posla ponovo uvozi. Bez obzira to se radi o domaoj robi koja je izvezena u inostranstvo, prilikom njenog naknadnog uvoza, ova roba ima odreen carinski tretman. Roba koja se iz carinskog podruja Srbije izvozi u inostranstvo, smatra se izvoznom carinskom robom. Carinski tretman izvozne robe nastaje od momenta pokretanja postupka izvoznog carinjenja, do trenutka prelaska robe preko carinske linije. Za sve to vreme izvozna roba se nalazi pod carinskim nadzorom, tako da je iskljuena mogunost korienja ove robe. Treba takoe ukazati na mogunost da sva izvozno ocarinjena roba ne mora u svakom sluaju da bude i izvezena u inostranstvo. Zakonom je predviena mogunost, da ukoliko doe do ekonomskih situacija da se izvozno ocarinjena roba ne moe isporuiti u inostranstvo, ista nakon sprovedenog carinskog postupka i skidanja carinskih obeleja, bude zadrana u zemlji i plasirana na domaem tritu. Roba inostranog porekla koja tranzitira preko carinskog podruja Srbije, naziva se provoznom robom. Provozna roba se, od momenta prelaska carinske linije Srbije na ulazu, do momenta prelaska carinske linije na izlazu iz carinskog podruja Srbije, nalazi pod carinskim nadzorom. U cilju obezbeenja da e provozna roba sigurno napustiti carinsko podruje Srbije propisan je postupak polaganja obezbeenja putem odreenih garancija. 5.5. OBAVETENJE O CARINSKOJ ROBI

Zakonska je obaveza, iz ega proistiu i odreene posledice, da se carinska roba mora prijaviti carinarnici. Sva roba koja se uvozi, izvozi ili provozi preko carinske linije, odnosno koja se unosi ili iznosi iz slobodne zone, mora se prijaviti graninoj, odnosno drugoj nadlenoj carinarnici, po postupku i na nain koji je propisan odredbama Carinskog zakona ili propisima donesenim na osnovu njega.

27

Isprave koje se podnose prilikom prijavljivanja carinske robe moraju biti pravilno i tano popunjene, jer posledice za nepridravanje ove obaveze mogu biti veoma skupe. Obaveza prijavljivanja carinske robe nadlenim organima carinske slube od strane drugih dravnih organa je takoe zakonom regulisana. Tako je Carinskim zakonom ureeno da su dravni organi (sudovi, organi inspekcije, organi unutranjih poslova i dr.) duni da najbliem carinskom organu prijave svu robu i prevozna sredstva koja se kod njih nalaze, koja su ti organi privremeno zadrali ili konano oduzeli, a postoji osnovana sumnja da je to carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak. Zakonom je, takoe, propisano da se roba i prevozna sredstva koja se nalaze u postupku kod nadlenih dravnih organa, a za koje postoji sumnja da je u pitanju carinska roba, ne mogu predati drugom licu pre nego to se plate carina i druge uvozne dabine. Dravni organi nisu obavezni da carinsku robu koja je predmet njihovog postupka, predaju carinarnici, ali su obavezni da izvre uplatu obraunate carine i uvoznih dabina pre predaje carinske sobe kupcu ili drugom licu kome su robu ustupili. Carina i druge uvozne dabine plaaju se po podmirenju trokova nastalih u vezi sa robom (uvanje, uskladitenje, trokovi prodaje i drugo). 6. OBAVEZA PLAANJA CARINE I DRUGIH UVOZNIH DABINA Na carinski sistem, kao i svi moderni i savremeni carinski sistemi utvruje obavezu uvoznika robe da mora platiti carinu i druge uvozne dabine za uvezenu robu. Takoe je precizirano kada nastaje obaveza plaanja uvoznih dabina, kao i rokovi zastare potraivanja po ovom osnovu. Odredbama Carinskog zakona je predvieno da roba koja se uvozi u carinsko podruje Srbije podlee plaanju carine po stopama iz carinske tarife, kao i drugih uvoznih dabina predvienih ovim i drugim zakonima ili na osnovu njih donetih prateih propisa. Iznos uvoznih dabina za robu za koju je nastala obaveza plaanja tih dabina utvruje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji vae za: robu koja se uvozi - na dan prihvatanja deklaracije; robu koju putnici sobom nose - na dan carinjenja; avione i brodove kupljene u inostranstvu, ako se privredno iskoriavaju pre prelaska carinske linije - na dan dobijanja privremenog plovidbenog lista; robu smetenu u konsignacionom skladitu - na dan kad je kupac preuzeo, robu sa konsignacionog skladita; robu koja je bila privremeno uvezena u carinsko podruje - na dan prihvatanja deklaracije za konano carinjenje, odnosno na dan donoenja odluke o obraunu i naplati; robu i prevozna sredstva koja su privremeno zadrana ili konano oduzeta od strane dravnih organa, za koje postoji sumnja da je u pitanju carinska roba nad kojom nije sproveden carinski postupak, a koju su ovi organi prijavili carinskim organima - na dan izvrnosti odluke organa kojom je roba ili prevozno sredstvo oduzeto, odnosno na dan donoenja odluke o dozvoli izvrenja; robu koja se iz konsignacionog skladita prenosi u carinsko skladite na dan prihvatanja deklaracije; tranzitnu robu koja je na carinskom podruju zadrana radi uvoza - na dan prihvatanja deklaracije za carinjenje te robe, a ako deklaracija nije podnesena, na dan donoenja odluke o naplati uvoznih dabina, 28

robu koja se carini po slubenoj dunosti - na dan donoenja odluke o naplati uvoznih dabina; robu proizvedenu ili oplemenjenu u slobodnoj zoni koja se stavlja u promet na domaem tritu, iznos uvoznih dabina utvruje se po propisima koji vae - na dan prihvatanja deklaracije. Ako roba koja se uvozi bude unitena dok se nalazi pod carinskim nadzorom, prestaje obaveza plaanja uvoznih dabina. Plaanju carine i drugih uvoznih dabina ne podlee: roba u tranzitu preko carinskog podruja; izvezena domaa roba koja se u zemlju vraa neprodata ili se vraa zato to ne odgovara obavezama koje proizilaze iz ugovora, odnosno poslovnog odnosa na osnovu kog je bila izvezena; roba koju su domai dravljani prijavili prilikom izlaska iz zemlje, koja se vraa iz inostranstva; dokumentacija koja se alje u vezi sa meunarodnim licita-cijama i konkursima; tampani ili snimljeni materijal iz oblasti kulture, prosvete i nauke, kao i dokumentacija koju lica primaju na osnovu meunarodnih ugovora; televizijske, filmske ili na drugi nain snimljene vesti ili slike i programski prilozi za direktnu emisiju sredstvima javnog informisanja; potroni materijal koji se besplatno prima iz inostranstva, a koji je namenjen uesnicima meunarodnih simpozijuma, konferencija i slinih sastanaka koji se odravaju u Srbiji i poljoprivredni proizvodi koji ostaju u Srbiji kao rezultat umnoavanja u procesu proizvodnje semenske robe od privremeno uvezenog semenskog materijala. 7. CARINSKE POVLASTICE - OSLOBAANJE OD PLAANJA UVOZNIH DABINA Od opteg pravila da se za robu koja se uvozi na carinsko podruje Srbije mora platiti carina i druge uvozne dabine, postoje odreeni izuzetci. To su po pravilu odstupanja koja su uobiajena u savremenim carinskim sistemima, a rezultat su ili uobiajenih pravila carinskog postupka ili su regulisani bilateralnim ili multilateralnim meunarodnim sporazumima. 7.1. Oslobaanje od plaanja uvoznih dabina za strana lica Osloboeni su od plaanja uvoznih dabina: efovi stranih drava i izaslanici efova stranih drava u specijalnoj misiji, kao i lanovi njihove pratnje - na predmete namenjene slubenim potrebama i linoj upotrebi; meunarodne organizacije - na predmete namenjene slubenim potrebama; meunarodne i druge strane humanitarne organizacije - na robu namenjenu pruanju humanitarne pomoi; diplomatska i konzularna predstavnitva stranih drava na predmete namenjene slubenim potrebama i efovi stranih diplomatskih predstavnitava u Srbiji i lanovi njihovih uih porodica - na predmete namenjene linoj upotrebi. Osloboeni su od plaanja carine u skladu sa odredbama meunarodnih ugovora:

29

diplomatsko osoblje stranih diplomatskih predstavnitava i lanovi njihovih uih porodica - na predmete namenjene linoj upotrebi i osoblje stranih diplomatskih i konzularnih predstavnitava na predmete domainstva. Da bi se mogle koristiti navedene povlastice carinskim organima se podnosi potvrda Ministarstva spoljnih poslova da su predmeti koji se uvoze namenjeni za slubene potrebe, za pruanje humanitarne pomoi, odnosno za linu upotrebu korisnika povlastica. O osloboenju od plaanja uvoznih dabina carinski organ stavlja zabeleku na navedenoj potvrdi. Predmeti osloboeni od plaanja carine koji su navedeni, ne mogu se otuiti ili drugom licu dati na upotrebu pre prijave carinskom organu i sprovedenog postupka carinjenja. Navedene povlastice ne mogu koristiti domai dravljani niti stalno nastanjeni strani dravljani. Roba uvezena iz inostranstva i osloboena od plaanja carine i drugih uvoznih dabina za strana lica, u roku od tri godine od dana stavljanja u slobodan promet, ne moe se otuiti, dati na korienje drugom licu ili drukije upotrebiti, osim u svrhe za koje je bila osloboena do plaanja uvoznih dabina, pre nego to se uvozne dabine plate. Ova roba ne moe se davati u zalog, na pozajmicu ili kao obezbeenje za izvrenje druge obaveze. U suprotnom, uvozne dabine se obraunavaju i naplauju prema stanju robe i u skladu sa propisima koji vae na dan donoenja reenja o naplati uvoznih dabina. Ukoliko carinski organ dozvoli drukiju upotrebu robe, visina uvoznih dabina utvruje se prema stanju robe i u skladu sa propisima koji vae u momentu podnoenja zahteva za plaanje uvoznih dabina. 7.2. Oslobaanje fizikih lica Osloboeni su od plaanja uvoznih dabina fizika lica i to: a. Putnici koji dolaze iz inostranstva - na predmete koji slue njihovim linim potrebama za vreme putovanja (lini prtljag), bez obzira da li ih nose sa sobom ili su ih dali na prevoz vozaru. b. Domai putnici (pored predmeta linog prtljaga) na predmete koje unose iz inostranstva ako nisu namenjeni preprodaji (kao robna trgovakog karaktera) do ukupne vrednosti od 100 evra, u dinarskoj protivrednosti. Vrednost predmeta primljenih iz inostranstva poveava se za iznos stvarno plaenih trokova prevoza, odnosns potarine. Za poiljke ija je ukupna vrednost vea od navedenog iznosa, kao i za nedeljivu robu, ne moe se koristiti ova povlastica. v. Strani dravljani koji su dobili dravljanstvo i strani dravljani koji su dobili azil, odnosno odobrenje za stalno nastnjenje u Srbiji - na predmete za svoje domainstvo, osim na putnika motorna vozila. Da bi se ova povlastica mogla koristiti, njen korisnik, uz pismeni zahtev za osloboenje od plaanja uvoznih dabina, carinskom organu treba da podnese: Potvrdu nadlenog organa unutranjih poslova o prijemu u dravljanstvo Srbije, odnosno potvrdu da je dobio azil ili odobrenje za stalno nastanjenje u Srbiji. Spisak predmeta za domainstvo koje uvozi odnosno unosi, po vrstama i koliini korisnik povlastice moe da uveze u roku od jedne godine od dana 30

dobijanja dravljanstva Srbije, odnosno azila ili odobrenja za stalno nastanjenje u Srbiji. Carinarnica koja je overila Spisak predmeta domainstva koji su osloboeni plaanja uvoznih dabina, o tome stavlja zabeleku na putnu ispravu korisnika povlastice, kao i datum i to overava peatom g. Strani dravljani koji imaju odobren boravak na naem podruju dui od tri meseca mogu privremeno da uvezu uz potpuno osloboenje od plaanja uvoznih dabina prevozna sredstva, nova i polovna (do tri godine starosti). d. Domai dravljani koji su na radu u inostranstvu proveli neprekidno najmanje dve godine, kada se definitivno vrate, oslobaaju se plaanja uvoznih dabina na uvoz predmeta za potrebe domainstva (osim motornih vozila), a koje uvoze u roku od jedne godine od dana povratka sa rada u inostranstvo do ukupne dinarske protivvrednosti do 5.000 eura. . Domai i strani dravljani - na predmete koje prime iz inostranstva u poiljkama. Carinarnica u vezi ove povlastice stavlja zabeleku na potanskocarinskoj prijavi, odnosno deklaraciji korisnika povlastice. e.Domai i strani dravljani - na lekove za linu upotrebu koje primaju iz inostranstva u poiljkama. Korisnik povlastice podnosi carinskom organu fotokopiju lekarskog recepta koji je izdao domai kli strani lekar. O osloboenju od plaanja uvoznih dabina, carinski organ stavlja zabeleku na potansko-carinskoj prijavi, odnosno na deklaraciji. . Domai dravljan