FAKULTET ZA MENADŽMENTSremski Karlovci

Njegoševa 1

Seminarski rad iz predmeta Menadžment Informatičkih Organizacija

Upravljanje računarskim mrežama

Predmetni nastavnik: Student:

Docent Dr. Momčilo Kokić Nenad Rakočević

Asistent: Broj Indeksa:/ 3-2/12-1

Novi Sad, Jun 2014.

POPIS SLIKA

Slika 1 Globalna računarska mreža..........................................................................4Slika 2 Klijent-server mreža..........................................................................................6Slika 3 Peer-To-Peer mreža...........................................................................................7Slika 4 Zvezdasta topologija.........................................................................................8Slika 5 Prstenasta topologija.........................................................................................8Slika 6 Topologija magistrale.......................................................................................9Slika 7 Hibridna topologija...........................................................................................9

2

SADRŽAJ

POPIS SLIKA................................................................................................................2SADRŽAJ......................................................................................................................31. UVOD........................................................................................................................42. OSNOVA RAČUNARSKIH MREŽA......................................................................5

2.1. Klasifikacija mreža..........................................................................................52.1.1. Po prostoru na kome se prostiru...............................................................52.1.2. Po arhitekturi............................................................................................6

3. TOPOLOGIJA MREŽ……………………………………………………………...83.1. Zvezdasta topologija.......................................................................................83.2. Prstenasta topologija.......................................................................................83.4. Hibridna topologija.........................................................................................9

4. PROTOKOLI...........................................................................................................104.1 TCP/IP familija protokola (Transmission Control Protocol/Internet protocol)..............................................................................................................................104.2. Transmission Control Protocol (TCP)...........................................................104.3. Internet Protocol (IP).....................................................................................104.4. Protokoli aplikativnog nivoa.........................................................................10

5. UVOĐENJE KADROVA U IT SEKTOR...............................................................116. STANDARDIZACIJA POVEZIVANJA OTVORENIH SISTEMA......................137. ZAKLJUČAK..........................................................................................................158. LITERATURA.........................................................................................................16

3

1. UVOD

Da bi čovek olakšao prikupljanje, prenos, skladištenje i obradu podataka pribegao je uspostavljanju veze sa raznim izvorima informacija i stvaranju mreže koje bi mu omogućilo brz i efikasan prenos informacija. Naglim razvojem računarske tehnologije, pogotovo u poslednjih 10 godina i sa eksplozijom Interneta, broj korisnika računara i računarskih mreža počeo je da raste neverovatnom brzinom. Sa sve boljom i bržom računarskom opremom svakodnevno se uvode novi servisi, a istovremeno se u umrežavanju postavljaju viši standardi. Za samo par godina, aplikacije koje se govorilo da su "budućnost" postale su svakodnevne. Komunikacije se pomeraju prema moćnim gigabitnim mrežama koje podržavaju bilo koji tip aplikacije. Ono što je veoma važno, definisani su globalni standardi koji omogucuju razvoj i korišcenje mreža veoma velikih kapaciteta, što vodi do poboljšanja kvaliteta servisa koji se pružaju krajnjim korisnicima.

Napredak u razvoju veoma brzih jeftinih računara poslednjih nekoliko godina, i sve veći zahtevi korisnika za novim funkcijama otvorio je put novim moćnim aplikacijama. Sa druge strane, stalna eksploatacija i evolucija automatizovanih, kompleksnih i velikih informacionih sistema (IS), zahteva sve jače računare, baze podataka i mreže koje ce podržati aplikacije IS. Pored toga, telekomunikaciona infrastruktura se rapidno razvija kako bi adekvatno podržala zahteve dolazećih informacionih sistema.

Slika 1 Globalna računarska mreža1

1 http://foundersatwork.co.za/digital-marketing/global-network-of-people-4

4

2. OSNOVA RAČUNARSKIH MREŽA

Računarska mreža predstavlja prost skup dva ili više računara, koji su međusobno povezani. Oni međusobno mogu da komuniciraju i dele resurse. Mreža se koristi za prenos kako digitalnih tako i analognih podataka, koji moraju biti prilagođeni odgovarajućim sistemima za prenos. Takođe se prenose računarski podaci, zvuk, slika, video. Mreža se sastoji od računara, medijuma za prenos( žica optičko vlakno, vazduh) i uređaja kao što su čvorišta, svičevi, ruteri itd. koji čine infrastrukturu mreže. Neki od uređaja, kao što su mrežne kartice, služe kao veza između računara i mreže.

2.1. Klasifikacija mreža

Mreže se mogu klasifikovati kao:

privatne javne

Privatne mreže, su vlasništvo jednog preduzeća koja njome upravlja, a mrežu ne koristi niko van te mreže preduzeća. Što se tiče javnih mreža (iako i one imaju vlasnika) omogućuju, bilo uz naknadu ili ne, javni pristup resursima.

2.1.1. Po prostoru na kome se prostiru

Po prostoru na kome se prostiru računarske mreže mogu biti:

1. Personal Area Network (PAN) 2. Local Area Network (LAN)3. Metropolitan Area Network (MAN)4. Wide Area Network (WAN)5. Global Network (Internet)

Personal Area Network je računarska mreža geografski ograničena na samo nekoliko metara razdaljine. Najčešće se radi o komunikaciji između manjih uređaja sa računarom ili između samih računara koji su blizu jedan drugome.

Local Area Network je osnova svake mreže. Može da bude vrlo jednostavna kada povežemo samo dva računara kablom,a može da bude i složena kada povežemo stotine računara i perifernih uređaja u jednoj firmi. Karakteristika je LAN-a je da je prostorno ograničena.

Metropolitan Area Network je veća verzija LAN-a koja koristi sličnu tehnologiju. Ona deluje na teritoriji većeg grada.

Wide Area Network povezuje računare i uređaje širom sveta što znači da nije prostorno ograničena kao LAN. WAN predstavlja velik broj povezanih lokalnih mreža.

5

Global Network je svetska mreža međusobno povezanih (pod)mreža koja, korištenjem internet protokola, omogućuje komunikaciju i pristup raznim uslugama putem računara. Često se definiša kao najveća svetska mreža ili «mreža svih mreža».

2.1.2. Po arhitekturi

Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu članova) računarske mreže mogu biti:

1. Klijent-server2. Peer-to-peer

Klijent-server mreža

Klijent-server mreža je mreža u kojoj jedan računar čuva sve informacije i resurse. On ih čini dostupnim drugim računarima na mreži. Klijent-server mreža se često nalazi u institucijama kao što su škole, korporacije ili biblioteke. U domaćinstvima nije slučaj da postoje ali nije nemoguće. Glavni računar u ovakvoj mreži zove se server. On prikuplja, obrađuje i čuva informacije i resurse i čini ih dostupnim ostalim računarima u mreži. Računari koji koriste mrežu da bi pristupili informacijama zovu se klijent računar. Primer. Kada odemo kod lekara, medicinska sestra koristi klijentski računar koji se putem mreže obraća serveru da bi došao do naših podataka koji su spohranjeni na serveru. Ovo je primer korišćenja klijentsko/serverske mreže. Klijentsko serverska mreža je najbolja kada ima više od deset računara. Ona je mnogo skuplja od peer-to-peer mreže, ali je najbolja opcija za velika preduzeća ili gde god postoji velika količina informacija koje treba da se sačuvaju.Klijentsko serverska mreža je najbolja kada ima više od deset računara. Ona je mnogo skuplja od peer-to-peer mreže, ali je najbolja opcija za velika preduzeća ili gde god postoji velika količina informacija koje treba da se sačuvaju.

Slika 2 Klijent-server mreža2

2 http://www.spectrumdata.co.rs/RacunarskeMreze.aspx

6

Peer-to-peer mreža

Kada bi smo pogledali u rečnik engleskog jezika pronašli bi da reč Peer znači jednak, isti. Peer-to-peer mreža je veza istih računara. Ako kod kuće imamo vise računara, roditelji i deca, možemo ih povezati u peer-to-peer mrežu. Ti računari će i dalje imati iste datoteke koje su imali i ranije pre nego što su se povezali u mrežu. Ako računar roditelja imaju štampač, deca će biti u mogućnosti da sa svog računara koristite štam-pač kada se računari povežu u mrežu. Ako postoji veza sa internetom, roditelji će moći da dele internet vezu kada koriste svoj računar. I roditelji i deca će biti u mogućnosti da pristupe sadržaju na hard diskovima što znači da su oba računara jednaka u mreži.Peer-to-peer mreža Obično nema više od deset računara i nalazi se u domovima i malim preduzećima

Slika 3 Peer-To-Peer mreža3

3. TOPOLOGIJA MREŽE

3 http://www.spectrumdata.co.rs/RacunarskeMreze.aspx

7

Topologija mreže tj. njena struktura ili arhitektura, se odnosi na međusobnu povezanost uređaja i kanala. Praktično postoji neograničeno mnogo načina na koje se računari i terminali mogu povezati u mrežu. Kako je rečeno, svaki računar se može di-rektno povezati sa centralnim računarom, ili se više terminal i računara može zajedno povezati jednim kanalom.

Podela računarskih mreža prema topologiji. Postoje:

Zvezdasta topologija Prstenasta topologija Topologija magistrale Hibridna topologija

3.1. Zvezdasta topologija

U zvezdastoj topologiji postoji centralni računar (čvor) hub ili switch na koji su povezani svi ostali čvorovi. Prednost ove topologije je sto je lako dodati nove čvorove u mrežu, a nedostatak je što u slučaju kvara na centralnom čvoru čitava mreža ne funkcioniše.

Slika 4 Zvezdasta topologija4

3.2. Prstenasta topologija

Svaki čvor je povezan sa dva susedna čvora tako da veze čine kružnu konfiguraciju. Prednost mreže je manja kompleksnost i što su putevi poruka određeni konfiguraci-jom mreže, dok su nedostaci teško dodavanje novih čvorova (mora da se prekine rad mreže) i usled kvara na nekom čvoru dovodi do prekida rada cele mreže.

Slika 5 Prstenasta topologija5

4 http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/66/NetworkTopology-Star.png

5 http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/db/NetworkTopology-Ring.png

8

3.3. Topologija magistrale

Kod topologije magistrale svi čvorovi su vezani pojedinačno na magistralu preko koje se uspostavlja komunikacija među njima. Prednost mreže je što je lako dodavanje ili uklanjanje čvorova iz nje, kao i to da ako bilo koji čvor prestane sa radom nema uticaja na rad cele mreže, dok je nedostatak je u tome što mreža prestaje da radi jedino u slučaju prekida na magistrali.

Slika 6 Topologija magistrale6

3.4. Hibridna topologija

Kod ove topologije , osim veza karakterisanih za druge topologije postoje i dodatne veze među čvorovima . Dodatne veze su obično determinisane ekonomskim razloz-ima. U svakom slučaju hibridna topologija predstavlja kombinaciju svih predhodno navedenih topologija.

Slika 7 Hibridna topologija7

6 http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4d/NetworkTopology-Bus.png7 http://www.ianswer4u.com/2012/05/hybrid-topology-advantages-and.html#axzz34LcSTcs3

9

4. PROTOKOLI

8Protokol je skup parvila i standarda koji omogućavaju komunikaciju među čvorovima računarske mreže. Protokoli su izuzetno kompleksni, s obzirom da omogućavaju uspostavljanje veze i između računarskih sistema baziranih na različitim softverskim i hardverskim platformama. Komunikacioni sistemi dele se na standarne nivoe sa potpuno definisanim funkcija. Time je omogućeno da, sa jedne strane, protokoli na datom nivou budu manje kompleksni, a sa druge strane, izmene protokola na jednom nivou ne utiču na promene protokola na ostalim nivoima.

4.1 TCP/IP familija protokola (Transmission Control Protocol/Internet protocol)

TCP/IP familija protokola je projektovana za obezbeđivanje univerzalnog međusobnog povezivanja računara, nezavisno od konkretnih računarskih mreža na koju su priključeni. Korisnik treba da vidi internet kao jednu, virtuelnu mrežu u koju su uključeni svi raču-nari, bez obzira na njihove fizičke veze. TCP/IP protokoli ravnopravno postupaju sa svim mrežama. Svaka lokalna mreža (Ether-net, napr), regionalna mreža ili veza od čvora do čvora između dva računara, računa se kao jedna mreža.

4.2. Transmission Control Protocol (TCP)

Osnovni zadaci ovog protokola su:

podela poruke na datagram-e na strani predajnika, sastavljanje poruke na strani prijemnika, ponovno emitovanje onih izgubljenih datagram-a (datagram-i koji nisu

pristigli, tokom odgovarajućeg vremenskog intervala, do odredišta).

4.3. Internet Protocol (IP)

Zadatak IP protokola je da pronađe put od izvornog do odredišnog računara. On ne vodi računa o tome da li je prenos bio uspešan, odnosno da li su svi poslati datagrami pristigli na odredište.

4.4. Protokoli aplikativnog nivoa

U protokole aplikativnog nivoa spadaju:

Telnet - protokol za udaljene terminal FTP (File Transfer Protocol) je glavni protocol za prenos podataka u okviru

TCP/IP familije protokola NSF (Network File System) obezbeđuje on-line pristup deljenim datotekama8 www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat63.pdf

10

WWW (Word Wide Web) Web se sastoji od velikog broja dokumenata , web stranica koje su dostupne preko internet

URL (Uniform Resource Locator), URL adresa sadrži: protokol kojim se pris-tupa dokumentu, lokacija servera i naziv dokumenta na serveru.

5. UVOĐENJE KADROVA U IT SEKTOR

Kod zapošljavanju treba obratiti pažnju na koje mesto će se rasporediti novozaposleni kadar. U zavisnosti od radnog mesta koji novi IT kadrovi dobiju, obuka će se sastojati iz:

a) osnovne obuke koju prolaze svi novozaposleni IT kadrovi

b) specifičnih obuka vezanih za njihovo radno mesto

Obuka novih IT kadrova bi trebala da ima obučavanje novozaposlenog u u nekoj od narednih kategorija

a) podrška korisnicima u svakodnevnim problemima

b) administracija mrežne infrastructure

c) administracija IP i fiksne telefonije

d) administracija fizičkih i virtuelnih servera, storidža i bekap sistema

e) podrška za aplikacije koje se koriste u poslovanju firme

U osnovnu obuku IT kadrova treba da spada upoznavanje sa informacionim sistemom, od kojih se sve celina sastoji informacioni sistem u firmi, upoznati ga ko je odgovorno lice zaduženo za svaku od celina sistema i ko je sve angažovan u održavanju pojedinačnih celina sistema. Svi novozaposleni IT kadrovi moraju biti upućeni kako je IT sektor organizovan, kako bi mogli uputiti korisnika kome da se obrati za rešavanje njegovog problema ili oni sami kontaktirati odgovornu osobu.

Osnovna obuka obuhvata:

upoznavanje sa osnovnim softverom koji se koristi u kompaniji, počev od operativnih sistema, office paketa, antivirusa i uslužnih programa do specifičnih aplikacija koje se koriste u pojedinim sektorima kompanije

korišćenje telefona/IP telefona, način pozivanja internih i eksternih brojeva

spisak štampača i način na koji se oni instaliraju i koriste lokacije deljenih foldera i dokumenata

11

konferencijske sale i njihovo korišćenje

način povezivanja na korporativnu mrežu od kuće ili neke druge lokacije

upoznavanje sa IT procedurama

druge opšte stvari vezane za IT sektor

U zavisnosti od radnog mesta koji novoprimljeni IT kadrovi imaju, pored osnovne obuke, novoprimljeni kadrovi trebaju proći i specifičnu obuku za njihovo radno mesto. Obuke uključuju teorijsku obuku gde novozaposleni dobija informacije o novom radnom mestu i konkretnim poslovima kojima će se baviti, svojim odgovornostima, upoznavanje sa ljudima sa kojima će novozaposleni sarađivati. Praktični deo obuke uključuje obilazak zgrade i prostorija, sa posebnom pažnjom na IT prostorije ako se radi o pozicijama administratora mreža ili servera, pokazivanje i demonstracija obavljanja konkretnih zadataka i rešavanja problema.9

Obuka novozaposlenog na poziciji administrator računarske mreže

Na poziciji administratora računarske mreže, obuka se sastoji iz:

Upoznavanje sa postojećom mrežnom infrastrukturom i dokumentacijom

Upoznavanje sa procedurama kako i na koji način je dozvoljeno praviti bilo kakve promene u mrežnoj infrastrukturi, bilo da se radi o konfiguraciji uređaja ili fizičkom povezivanju uređaja

Upoznavanje sa sistemom koji služi za otvaranje tiketa prilikom bilo kakvih promena i radova na mrežnoj infrastrukturi

Način dokumentovanja promena u mrežnoj infrastrukturi

e) Gde i kako se čuvaju rezervne kopije konfiguracija mrežnih uređaja

Upoznavanje sa procesom nabavke mrežne opreme i pratećih servisa

Upoznavanje sa mrežnim uređajima i standardnim konfiguracijama u kompaniji koje se koriste prilikom konfiguracije opreme kao što su imena i numeracija

Upoznavanje sa uslužnim programima koji se koriste za administraciju i praćenje stanja mreže

Kordinacija sa službom podrške, ako je u pitanju rešavanje nekog korisničkog problema koji je eskalirao na viši nivo10

9 Živorad Vasić, Milica Jevremović, Julijana Pantić Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija Beograd, Srbija

10 http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2014/radovi/RSS-7/RSS-7-13.pdf

12

Dalja obuka IT kadrova zavisi prvenstveno od potreba i skupa tehnologija koje su neophodne za obavljanje posla u organizaciji ili u određenom profilu kompanije. Prostor za dalju edukaciju je jako širok i može se kretati u pravcu specijalizacije IT stručnjaka za sigurnost, enkripciju podataka, mreže i razne vrste integracija, kao i za određene operativne sisteme, aplikacije, servise, rešenja i serverske tehnologije.11

6. STANDARDIZACIJA POVEZIVANJA OTVORENIH SISTEMA

Na današnjem stepenu razvoja uslovi rada u mrežama različite arhitekture su različiti, metode upravljanja mrežom su različite, različiti računari funkcionišu na različitenačine, podaci se mogu kodirati i interpretirati na različite načine. Ovo dovodi do potrebe za standardizacijom prenosa podataka, kako bi se omogućila međusobna povezanost mreža i uređaja, njihova kompatibilnost kao i razmjena podataka, odnosno komunikacija

U rešavanju tog problema krenulo se od koncepta tzv.otvorenih Sistema (OpenSystem), pa je ustanovljen opšteprihvaćeni referentni model za međusobno povezivanje otvorenih sistema poznat kao OSI referentni model (Open Systems Interconnection), koji je definisan međunarodnim standardom ISO 7498 od strane Međunarodne organizacije za standarde ( ISO ).

Open Systems Interconnection (OSI) je model zasnovan na predlogu Međunarodne organizacije za standardizaciju (International Standards Organization - ISO), definisanom još početkom 80-tih godina prošlog veka, da se uvede međunarodni standard za komunikaciju otvorenih sistema. Pod pojmom „otvoreni sistem“ podrazumeva se sistem otvoren za komunikaciju sa drugim sistemima. Standard je revidiran 1995. godine i danas se najčešće koristi kao referentni model za razumevanje mrežnih protokola.12

Ovaj složeni model se sastoji od sedam nivoa ili slojeva ( Layer ): 

1. fizički sloj (Physical layer )  –  standardizuje napon korišten u mreži, vremenski intervalu prenosu podataka, uspostavljanje i prekid veze i modalitete prenosa signala;

 2. sloj povezivanja podataka( Data Link Layer )  –  standardizuje strukturu, di-

menzije, sadržaj i kontrolne informacije u paketima podataka primjenom Parity Check  metode;

 

11 Živorad Vasić, Milica Jevremović, Julijana Pantić Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija Beograd, Srbija12 http://tk.etsntesla.edu.rs/racmreze/default.html

13

3. mrežni sloj ( Network Layer ) – standardizuje tehnike prenosa paketa po-dataka u mreži;

4. transportni sloj (Transpost Layer ) – standardizuje komunikacione usluge ili servise u mreži i načine spajanja dva korisnika;

 5. sloj sesije ( Session Layer ) – standardizuje komunikaciju između dva ili više

učesnikau mreži, načine njihove identifikacije i ovlaštenja za korištenje mrežnih usluga;

6. prezentacioni sloj (Presentation Layer ) –  standardizuje predstavljanje podataka u pojedinim aplikacijama (u smislu tipova, formata, dimenzija i sl.), načine os-iguranja nesmetanog rada mreže, prenosa datoteka na daljinu i formatiranja podataka;

 7. aplikativni sloj ( Aplication Layer ) – standardizuje upravljanje porukama,

prijavu udaljenih korisnika za rad u mreži, upravljanje bazama podataka, mrežnih servisa, rada i funkcija pojedinih servera i naredbi operativnog sis-tema.

Sistemi koji žele međusobno komunicirati na jednoobrazan način moraju biti struktuirani po navedenim slojevima i pridržavati se zajedničkih standarda svojstvenihsvakom sloju, uz korištenje odgovarajućihkomunikacionih protokola ( CommunicationProtocol ), tj.propisa o svojstvima koje svaki system mora imati da bi se smatrao otvorenim

7. ZAKLJUČAK

14

Moderno društvo se u svom delovanju jako oslanja na brz prenos informacija po celom svetu u što kraćem roku. Popularnost interneta je doprinela brzom razvoju računarskih mrežnih tehnologija i izgradnji mrežne infrastrukture. Mreža obezbeđena od ISP-a (Internet Service Provider) je dostupna svuda u svetu i ljudi svakakvih profila je koriste. Samim tim se doprinelo opismenjavanju društva i pribrižlo računar običnim korisnicima. Kompletan bankarski i mnogi drugi noseći društveni sistemi oslanjaju se na funkcionisanje računarske mreže stoga možemo reći da je važnost računarskih mreža u današnjem informatičkom svetu ogromna.

8. LITERATURA

http://www.spectrumdata.co.rs/RacunarskeMreze.aspx

15

http://sr.wikipedia.org/sr/Mre%C5%BEne_topologije http://tk.etsntesla.edu.rs/racmreze/default.html Živorad Vasić, Milica Jevremović, Julijana Pantić Visoka škola elektrotehnike

i računarstva strukovnih studija Beograd, Srbija http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2014/radovi/RSS-7/RSS-7-13.pdf www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat63.pdf http://www.ianswer4u.com/2012/05/hybrid-topology-advantages-

and.html#axzz34LcSTcs3 Cvetana Krstev, Računarske komunikacije i mreže Vera Petrović, Upravljanje u tehničkim precesima primenom računarskih

mreža Osnove računarskih mreža © 2004 Microsoft Corporation

16