FAKULTET ZA MENADMENTSremski KarlovciNjegoeva 1
Seminarski rad iz predmeta Menadment Informatikih
OrganizacijaUpravljanje raunarskim mreamaPredmetni
nastavnik:Student:
Docent Dr. Momilo Koki
Nenad Rakoevi
Asistent:Broj Indeksa:
/3-2/12-1
Novi Sad, Jun 2014.
POPIS SLIKA4Slika 1 Globalna raunarska mrea
6Slika 2 Klijent-server mrea
7Slika 3 Peer-To-Peer mrea
8Slika 4 Zvezdasta topologija
8Slika 5 Prstenasta topologija
9Slika 6 Topologija magistrale
9Slika 7 Hibridna topologija
SADRAJ
2POPIS SLIKA
SADRAJ......................................................................................................................341.
UVOD
52. OSNOVA RAUNARSKIH MREA
52.1.Klasifikacija mrea
52.1.1.Po prostoru na kome se prostiru
62.1.2.Po arhitekturi
3. TOPOLOGIJA MRE...883.1. Zvezdasta topologija
83.2. Prstenasta topologija
93.4. Hibridna topologija
104. PROTOKOLI
104.1 TCP/IP familija protokola (Transmission Control
Protocol/Internet protocol)
104.2. Transmission Control Protocol (TCP)
104.3. Internet Protocol (IP)
104.4. Protokoli aplikativnog nivoa
115. UVOENJE KADROVA U IT SEKTOR
136. STANDARDIZACIJA POVEZIVANJA OTVORENIH SISTEMA
7.
ZAKLJUAK..........................................................................................................158.
LITERATURA.........................................................................................................161.
UVOD
Da bi ovek olakao prikupljanje, prenos, skladitenje i obradu
podataka pribegao je uspostavljanju veze sa raznim izvorima
informacija i stvaranju mree koje bi mu omoguilo brz i efikasan
prenos informacija. Naglim razvojem raunarske tehnologije, pogotovo
u poslednjih 10 godina i sa eksplozijom Interneta, broj korisnika
raunara i raunarskih mrea poeo je da raste neverovatnom brzinom. Sa
sve boljom i brom raunarskom opremom svakodnevno se uvode novi
servisi, a istovremeno se u umreavanju postavljaju vii standardi.
Za samo par godina, aplikacije koje se govorilo da su "budunost"
postale su svakodnevne. Komunikacije se pomeraju prema monim
gigabitnim mreama koje podravaju bilo koji tip aplikacije. Ono to
je veoma vano, definisani su globalni standardi koji omogucuju
razvoj i koricenje mrea veoma velikih kapaciteta, to vodi do
poboljanja kvaliteta servisa koji se pruaju krajnjim
korisnicima.
Napredak u razvoju veoma brzih jeftinih raunara poslednjih
nekoliko godina, i sve vei zahtevi korisnika za novim funkcijama
otvorio je put novim monim aplikacijama. Sa druge strane, stalna
eksploatacija i evolucija automatizovanih, kompleksnih i velikih
informacionih sistema (IS), zahteva sve jae raunare, baze podataka
i mree koje ce podrati aplikacije IS. Pored toga, telekomunikaciona
infrastruktura se rapidno razvija kako bi adekvatno podrala zahteve
dolazeih informacionih sistema.
Slika 1 Globalna raunarska mrea
2. OSNOVA RAUNARSKIH MREA
Raunarska mrea predstavlja prost skup dva ili vie raunara, koji
su meusobno povezani. Oni meusobno mogu da komuniciraju i dele
resurse. Mrea se koristi za prenos kako digitalnih tako i analognih
podataka, koji moraju biti prilagoeni odgovarajuim sistemima za
prenos. Takoe se prenose raunarski podaci, zvuk, slika, video. Mrea
se sastoji od raunara, medijuma za prenos( ica optiko vlakno,
vazduh) i ureaja kao to su vorita, svievi, ruteri itd. koji ine
infrastrukturu mree. Neki od ureaja, kao to su mrene kartice, slue
kao veza izmeu raunara i mree.
2.1.Klasifikacija mrea
Mree se mogu klasifikovati kao:
privatne javnePrivatne mree, su vlasnitvo jednog preduzea koja
njome upravlja, a mreu ne koristi niko van te mree preduzea. to se
tie javnih mrea (iako i one imaju vlasnika) omoguuju, bilo uz
naknadu ili ne, javni pristup resursima.2.1.1.Po prostoru na kome
se prostiruPo prostoru na kome se prostiru raunarske mree mogu
biti:
1. Personal Area Network (PAN)
2. Local Area Network (LAN)
3. Metropolitan Area Network (MAN)
4. Wide Area Network (WAN)
5. Global Network (Internet)
Personal Area Network je raunarska mrea geografski ograniena na
samo nekoliko metara razdaljine. Najee se radi o komunikaciji izmeu
manjih ureaja sa raunarom ili izmeu samih raunara koji su blizu
jedan drugome.
Local Area Network je osnova svake mree. Moe da bude vrlo
jednostavna kada poveemo samo dva raunara kablom,a moe da bude i
sloena kada poveemo stotine raunara i perifernih ureaja u jednoj
firmi. Karakteristika je LAN-a je da je prostorno
ograniena.Metropolitan Area Network je vea verzija LAN-a koja
koristi slinu tehnologiju. Ona deluje na teritoriji veeg grada.
Wide Area Network povezuje raunare i ureaje irom sveta to znai
da nije prostorno ograniena kao LAN. WAN predstavlja velik broj
povezanih lokalnih mrea.Global Network je svetska mrea meusobno
povezanih (pod)mrea koja, koritenjem internet protokola, omoguuje
komunikaciju i pristup raznim uslugama putem raunara. esto se
definia kao najvea svetska mrea ili mrea svih mrea.2.1.2.Po
arhitekturi
Po arhitekturi (funkcionalnom odnosu lanova) raunarske mree mogu
biti:
1. Klijent-server
2. Peer-to-peer
Klijent-server mreaKlijent-server mrea je mrea u kojoj jedan
raunar uva sve informacije i resurse. On ih ini dostupnim drugim
raunarima na mrei. Klijent-server mrea se esto nalazi u
institucijama kao to su kole, korporacije ili biblioteke. U
domainstvima nije sluaj da postoje ali nije nemogue. Glavni raunar
u ovakvoj mrei zove se server. On prikuplja, obrauje i uva
informacije i resurse i ini ih dostupnim ostalim raunarima u mrei.
Raunari koji koriste mreu da bi pristupili informacijama zovu se
klijent raunar. Primer. Kada odemo kod lekara, medicinska sestra
koristi klijentski raunar koji se putem mree obraa serveru da bi
doao do naih podataka koji su spohranjeni na serveru. Ovo je primer
korienja klijentsko/serverske mree. Klijentsko serverska mrea je
najbolja kada ima vie od deset raunara. Ona je mnogo skuplja od
peer-to-peer mree, ali je najbolja opcija za velika preduzea ili
gde god postoji velika koliina informacija koje treba da se
sauvaju.
Klijentsko serverska mrea je najbolja kada ima vie od deset
raunara. Ona je mnogo skuplja od peer-to-peer mree, ali je najbolja
opcija za velika preduzea ili gde god postoji velika koliina
informacija koje treba da se sauvaju.
Slika 2 Klijent-server mrea
Peer-to-peer mreaKada bi smo pogledali u renik engleskog jezika
pronali bi da re Peer znai jednak, isti. Peer-to-peer mrea je veza
istih raunara. Ako kod kue imamo vise raunara, roditelji i deca,
moemo ih povezati u peer-to-peer mreu. Ti raunari e i dalje imati
iste datoteke koje su imali i ranije pre nego to su se povezali u
mreu. Ako raunar roditelja imaju tampa, deca e biti u mogunosti da
sa svog raunara koristite tampa kada se raunari poveu u mreu. Ako
postoji veza sa internetom, roditelji e moi da dele internet vezu
kada koriste svoj raunar. I roditelji i deca e biti u mogunosti da
pristupe sadraju na hard diskovima to znai da su oba raunara
jednaka u mrei.Peer-to-peer mrea Obino nema vie od deset raunara i
nalazi se u domovima i malim preduzeima
Slika 3 Peer-To-Peer mrea
3. TOPOLOGIJA MREETopologija mree tj. njena struktura ili
arhitektura, se odnosi na meusobnu povezanost ureaja i kanala.
Praktino postoji neogranieno mnogo naina na koje se raunari i
terminali mogu povezati u mreu. Kako je reeno, svaki raunar se moe
direktno povezati sa centralnim raunarom, ili se vie terminal i
raunara moe zajedno povezati jednim kanalom.
Podela raunarskih mrea prema topologiji. Postoje:
Zvezdasta topologija
Prstenasta topologija
Topologija magistrale
Hibridna topologija
3.1. Zvezdasta topologija
U zvezdastoj topologiji postoji centralni raunar (vor) hub ili
switch na koji su povezani svi ostali vorovi. Prednost ove
topologije je sto je lako dodati nove vorove u mreu, a nedostatak
je to u sluaju kvara na centralnom voru itava mrea ne
funkcionie.
Slika 4 Zvezdasta topologija
3.2. Prstenasta topologija
Svaki vor je povezan sa dva susedna vora tako da veze ine krunu
konfiguraciju. Prednost mree je manja kompleksnost i to su putevi
poruka odreeni konfiguracijom mree, dok su nedostaci teko dodavanje
novih vorova (mora da se prekine rad mree) i usled kvara na nekom
voru dovodi do prekida rada cele mree.
Slika 5 Prstenasta topologija
3.3. Topologija magistraleKod topologije magistrale svi vorovi
su vezani pojedinano na magistralu preko koje se uspostavlja
komunikacija meu njima. Prednost mree je to je lako dodavanje ili
uklanjanje vorova iz nje, kao i to da ako bilo koji vor prestane sa
radom nema uticaja na rad cele mree, dok je nedostatak je u tome to
mrea prestaje da radi jedino u sluaju prekida na magistrali.
Slika 6 Topologija magistrale
3.4. Hibridna topologija
Kod ove topologije , osim veza karakterisanih za druge
topologije postoje i dodatne veze meu vorovima . Dodatne veze su
obino determinisane ekonomskim razlozima. U svakom sluaju hibridna
topologija predstavlja kombinaciju svih predhodno navedenih
topologija.
Slika 7 Hibridna topologija
4. PROTOKOLI
Protokol je skup parvila i standarda koji omoguavaju
komunikaciju meu vorovima raunarske mree. Protokoli su izuzetno
kompleksni, s obzirom da omoguavaju uspostavljanje veze i izmeu
raunarskih sistema baziranih na razliitim softverskim i hardverskim
platformama. Komunikacioni sistemi dele se na standarne nivoe sa
potpuno definisanim funkcija. Time je omogueno da, sa jedne strane,
protokoli na datom nivou budu manje kompleksni, a sa druge strane,
izmene protokola na jednom nivou ne utiu na promene protokola na
ostalim nivoima.4.1 TCP/IP familija protokola (Transmission Control
Protocol/Internet protocol)
TCP/IP familija protokola je projektovana za obezbeivanje
univerzalnog meusobnog povezivanja raunara, nezavisno od konkretnih
raunarskih mrea na koju su prikljueni. Korisnik treba da vidi
internet kao jednu, virtuelnu mreu u koju su ukljueni svi raunari,
bez obzira na njihove fizike veze.
TCP/IP protokoli ravnopravno postupaju sa svim mreama. Svaka
lokalna mrea (Ethernet, napr), regionalna mrea ili veza od vora do
vora izmeu dva raunara, rauna se kao jedna mrea.4.2. Transmission
Control Protocol (TCP)Osnovni zadaci ovog protokola su:
podela poruke na datagram-e na strani predajnika,
sastavljanje poruke na strani prijemnika,
ponovno emitovanje onih izgubljenih datagram-a (datagram-i koji
nisu pristigli, tokom odgovarajueg vremenskog intervala, do
odredita).
4.3. Internet Protocol (IP)
Zadatak IP protokola je da pronae put od izvornog do odredinog
raunara. On ne vodi rauna o tome da li je prenos bio uspean,
odnosno da li su svi poslati datagrami pristigli na odredite.
4.4. Protokoli aplikativnog nivoa
U protokole aplikativnog nivoa spadaju:
Telnet - protokol za udaljene terminal
FTP (File Transfer Protocol) je glavni protocol za prenos
podataka u okviru TCP/IP familije protokola
NSF (Network File System) obezbeuje on-line pristup deljenim
datotekama
WWW (Word Wide Web) Web se sastoji od velikog broja dokumenata ,
web stranica koje su dostupne preko internet
URL (Uniform Resource Locator), URL adresa sadri: protokol kojim
se pristupa dokumentu, lokacija servera i naziv dokumenta na
serveru.5. UVOENJE KADROVA U IT SEKTOR
Kod zapoljavanju treba obratiti panju na koje mesto e se
rasporediti novozaposleni kadar. U zavisnosti od radnog mesta koji
novi IT kadrovi dobiju, obuka e se sastojati iz:
a) osnovne obuke koju prolaze svi novozaposleni IT kadrovib)
specifinih obuka vezanih za njihovo radno mestoObuka novih IT
kadrova bi trebala da ima obuavanje novozaposlenog u u nekoj od
narednih kategorijaa) podrka korisnicima u svakodnevnim
problemimab) administracija mrene infrastructure
c) administracija IP i fiksne telefonije
d) administracija fizikih i virtuelnih servera, storida i bekap
sistema
e) podrka za aplikacije koje se koriste u poslovanju firme
U osnovnu obuku IT kadrova treba da spada upoznavanje sa
informacionim sistemom, od kojih se sve celina sastoji informacioni
sistem u firmi, upoznati ga ko je odgovorno lice zadueno za svaku
od celina sistema i ko je sve angaovan u odravanju pojedinanih
celina sistema. Svi novozaposleni IT kadrovi moraju biti upueni
kako je IT sektor organizovan, kako bi mogli uputiti korisnika kome
da se obrati za reavanje njegovog problema ili oni sami
kontaktirati odgovornu osobu.
Osnovna obuka obuhvata:
upoznavanje sa osnovnim softverom koji se koristi u kompaniji,
poev od operativnih sistema, office paketa, antivirusa i uslunih
programa do specifinih aplikacija koje se koriste u pojedinim
sektorima kompanije
korienje telefona/IP telefona, nain pozivanja internih i
eksternih brojeva
spisak tampaa i nain na koji se oni instaliraju i koriste
lokacije deljenih foldera i dokumenata
konferencijske sale i njihovo korienje
nain povezivanja na korporativnu mreu od kue ili neke druge
lokacije
upoznavanje sa IT procedurama
druge opte stvari vezane za IT sektor
U zavisnosti od radnog mesta koji novoprimljeni IT kadrovi
imaju, pored osnovne obuke, novoprimljeni kadrovi trebaju proi i
specifinu obuku za njihovo radno mesto. Obuke ukljuuju teorijsku
obuku gde novozaposleni dobija informacije o novom radnom mestu i
konkretnim poslovima kojima e se baviti, svojim odgovornostima,
upoznavanje sa ljudima sa kojima e novozaposleni saraivati.
Praktini deo obuke ukljuuje obilazak zgrade i prostorija, sa
posebnom panjom na IT prostorije ako se radi o pozicijama
administratora mrea ili servera, pokazivanje i demonstracija
obavljanja konkretnih zadataka i reavanja problema.
Obuka novozaposlenog na poziciji administrator raunarske
mree
Na poziciji administratora raunarske mree, obuka se sastoji
iz:
Upoznavanje sa postojeom mrenom infrastrukturom i
dokumentacijom
Upoznavanje sa procedurama kako i na koji nain je dozvoljeno
praviti bilo kakve promene u mrenoj infrastrukturi, bilo da se radi
o konfiguraciji ureaja ili fizikom povezivanju ureaja
Upoznavanje sa sistemom koji slui za otvaranje tiketa prilikom
bilo kakvih promena i radova na mrenoj infrastrukturi
Nain dokumentovanja promena u mrenoj infrastrukturi
e) Gde i kako se uvaju rezervne kopije konfiguracija mrenih
ureaja
Upoznavanje sa procesom nabavke mrene opreme i prateih
servisa
Upoznavanje sa mrenim ureajima i standardnim konfiguracijama u
kompaniji koje se koriste prilikom konfiguracije opreme kao to su
imena i numeracija
Upoznavanje sa uslunim programima koji se koriste za
administraciju i praenje stanja mree
Kordinacija sa slubom podrke, ako je u pitanju reavanje nekog
korisnikog problema koji je eskalirao na vii nivo
Dalja obuka IT kadrova zavisi prvenstveno od potreba i skupa
tehnologija koje su neophodne za obavljanje posla u organizaciji
ili u odreenom profilu kompanije. Prostor za dalju edukaciju je
jako irok i moe se kretati u pravcu specijalizacije IT strunjaka za
sigurnost, enkripciju podataka, mree i razne vrste integracija, kao
i za odreene operativne sisteme, aplikacije, servise, reenja i
serverske tehnologije.
6. STANDARDIZACIJA POVEZIVANJA OTVORENIH SISTEMA
Na dananjem stepenurazvoja uslovi rada u mreama razliite
arhitekture su razliiti, metode upravljanja mreom su razliite,
razliiti raunari funkcioniu na
razliitenaine,podacisemogukodiratiiinterpretiratinarazliitenaine.Ovodovodi
dopotrebeza standardizacijom prenosa podataka, kako bi se omoguila
meusobna povezanost mrea i ureaja, njihova kompatibilnost kao i
razmjena podataka, odnosno komunikacijaUreavanju tog problema
krenulo se od koncepta tzv.otvorenih Sistema (OpenSystem), pa je
ustanovljen opteprihvaeni referentni model za meusobno povezivanje
otvorenih sistema poznat kao OSI referentni model (Open Systems
Interconnection), koji je definisan meunarodnim standardom ISO 7498
od strane Meunarodne organizacije za standarde ( ISO ).
Open Systems Interconnection(OSI) je model zasnovan na predlogu
Meunarodne organizacije za standardizaciju (International Standards
Organization- ISO), definisanom jo poetkom 80-tih godina prolog
veka, da se uvede meunarodni standard za komunikaciju otvorenih
sistema. Pod pojmom otvoreni sistem podrazumeva se sistem otvoren
za komunikaciju sa drugim sistemima. Standard je revidiran 1995.
godine i danas se najee koristi kao referentni model za razumevanje
mrenih protokola.
Ovaj sloeni model se sastoji od sedam nivoa ili slojeva (
Layer):1. fiziki sloj (Physical layer) standardizuje napon koriten
u mrei, vremenski intervalu prenosu podataka, uspostavljanje i
prekid veze i modalitete prenosa signala;2. sloj povezivanja
podataka(DataLinkLayer) standardizuje strukturu, dimenzije, sadraj
i kontrolne informacije u paketima podataka primjenom Parity Check
metode;3. mreni sloj ( Network Layer) standardizuje tehnike prenosa
paketa podataka u mrei;4. transportni sloj (Transpost
Layer)standardizuje komunikacione usluge iliservise u mrei i naine
spajanja dva korisnika;5. sloj sesije ( Session Layer)standardizuje
komunikaciju izmeu dva ili vie uesnikau mrei, naine njihove
identifikacije i ovlatenja za koritenje mrenih usluga;6.
prezentacioni sloj (Presentation Layer) standardizuje
predstavljanje podataka
upojedinimaplikacijama(usmislutipova,formata,dimenzijaisl.),naine
osiguranja nesmetanog rada mree, prenosa datoteka na daljinu i
formatiranja podataka;7. aplikativni sloj
(AplicationLayer)standardizuje upravljanje porukama, prijavu
udaljenih korisnika za rad u mrei, upravljanje bazama podataka,
mrenih servisa, rada i funkcija pojedinih servera inaredbi
operativnog sistema.
Sistemi koji ele meusobno komunicirati na jednoobrazan nain
moraju biti struktuirani po navedenim slojevima i pridravati se
zajednikih standarda svojstvenihsvakom sloju, uz koritenje
odgovarajuihkomunikacionih protokola ( CommunicationProtocol ),
tj.propisa o svojstvima koje svaki system mora imati da bi se
smatrao otvorenim7. ZAKLJUAK
Moderno drutvo se u svom delovanju jako oslanja na brz prenos
informacija po celom svetu u to kraem roku. Popularnost interneta
je doprinela brzom razvoju raunarskih mrenih tehnologija i
izgradnji mrene infrastrukture. Mrea obezbeena od ISP-a (Internet
Service Provider) je dostupna svuda u svetu i ljudi svakakvih
profila je koriste. Samim tim se doprinelo opismenjavanju drutva i
pribrilo raunar obinim korisnicima. Kompletan bankarski i mnogi
drugi nosei drutveni sistemi oslanjaju se na funkcionisanje
raunarske mree stoga moemo rei da je vanost raunarskih mrea u
dananjem informatikom svetu ogromna.8. LITERATURA
http://www.spectrumdata.co.rs/RacunarskeMreze.aspx
http://sr.wikipedia.org/sr/Mre%C5%BEne_topologije
http://tk.etsntesla.edu.rs/racmreze/default.html ivorad Vasi,
Milica Jevremovi, Julijana Panti Visoka kola elektrotehnike i
raunarstva strukovnih studija Beograd, Srbija
http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2014/radovi/RSS-7/RSS-7-13.pdf
www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat63.pdf
http://www.ianswer4u.com/2012/05/hybrid-topology-advantages-and.html#axzz34LcSTcs3
Cvetana Krstev, Raunarske komunikacije i mree Vera Petrovi,
Upravljanje u tehnikim precesima primenom raunarskih mrea Osnove
raunarskih mrea 2004 Microsoft Corporation
http://foundersatwork.co.za/digital-marketing/global-network-of-people-4
HYPERLINK "http://www.spectrumdata.co.rs/RacunarskeMreze.aspx"
http://www.spectrumdata.co.rs/RacunarskeMreze.aspx
HYPERLINK "http://www.spectrumdata.co.rs/RacunarskeMreze.aspx"
http://www.spectrumdata.co.rs/RacunarskeMreze.aspx
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/6/66/NetworkTopology-Star.png
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/d/db/NetworkTopology-Ring.png
HYPERLINK
"http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4d/NetworkTopology-Bus.png"
http://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/4/4d/NetworkTopology-Bus.png
HYPERLINK
"http://www.ianswer4u.com/2012/05/hybrid-topology-advantages-and.html#axzz34LcSTcs3"
http://www.ianswer4u.com/2012/05/hybrid-topology-advantages-and.html#axzz34LcSTcs3
HYPERLINK "http://www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat63.pdf"
www.vps.ns.ac.rs/Materijal/mat63.pdf
ivorad Vasi, Milica Jevremovi, Julijana Panti Visoka kola
elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija Beograd, Srbija
http://infoteh.etf.unssa.rs.ba/zbornik/2014/radovi/RSS-7/RSS-7-13.pdf
ivorad Vasi, Milica Jevremovi, Julijana Panti Visoka kola
elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija Beograd, Srbija
HYPERLINK "http://tk.etsntesla.edu.rs/racmreze/default.html"
http://tk.etsntesla.edu.rs/racmreze/default.html
2
