Download pdf - Financial Management, Accounting & Controlling …...kojem se opisuje nacrt istraživanja, uzorak, instrumenti i svi istraživački koraci. Potom slede poglavlja sa rezultatima, zaključcima

Financial Management, Accounting & Controlling curricula

development for capacity building of public administration

IZVEŠTAJ O ISTRAŽIVANJU 1.1.- SRBIJA

Mapiranje aktuelnog nivoa znanja zaposlenih u javnoj upravi u oblasti finansijskog

menadžmenta, računovodstva i kontrole

2017

This project has been funded with support from the European Commission.

This publication reflects the views only of the author, and the Commission cannot be held responsible for any use which may be made of the information contained therein

2

Sadržaj UVOD 3

METOD .......................................................................................................................................................... 5

Nacrt istraživanja ...................................................................................................................................... 5

Merenja ..................................................................................................................................................... 5

Onlajn anketa ........................................................................................................................................ 5

Intervjui ............................................................................................................................................... 13

Učesnici ................................................................................................................................................... 13

Karakteristike realizovanog uzorka ..................................................................................................... 15

REZULTATI ................................................................................................................................................... 17

Finansijsko upravljanje i kontrola ........................................................................................................... 17

Programsko budžetiranje ........................................................................................................................ 28

Implementacija budžeta i računovodstvo .............................................................................................. 38

Upravljanje javnim politikama ................................................................................................................ 44

Interna revizija ...................................................................................................................................... 50

ZAKLJUČCI ................................................................................................................................................... 64

REFERENCE .................................................................................................................................................. 70

Prilog 1: Upitnici ...................................................................................................................................... 71

Prilog 2: Vodiči za intervjue i prateća dokumentacija .......................................................................... 125

UVOD

Ovaj izveštaj je napisan kao deo projekta „Jačanje kapaciteta javne uprave razvojem kurikuluma iz

oblasti finansijskog menadžmenta, računovodstva i finansijske kontrole“ (FINanacial management,

Accounting and Controlling curricula development for capacity building of public administration (FINAC))

koji se realizuje u okviru ERASMUS+ programa Evropske Unije, potprograma Izgradnja kapaciteta u

visokom obrazovanju (Capacity Building in Higher Education), i rezultat je Radnog paketa 1: Mapiranje i

izveštavanje o postojećim kapacitetima javne uprave u Albaniji i Srbiji. Projekat se realizuje u Srbiji i

Albaniji uz učešće 12 partnera (iz Srbije, Albanije i četiri zemlje Evropske Unije). Koordinirajuća institucija

je Univerzitet u Beogradu, Fakultet organizacionih nauka.

Glavni cilj FINAC projekta je da pruži doprinos kvalitetnijem procesu budžetiranja, upravljanja novčanim

tokovima, finansijskom menadžmentu, računovodstvu i kontroli u sistemu javne uprave u Albaniji i Srbiji.

Ovaj cilj će biti postignut kroz dostizanje sledećih specifičnih ciljeva 1) dizajniranje i razvijanje tri nova

master programa u Srbiji i dva nova master programa u Albaniji u oblasti finansijskog menadžmenta,

računovodstva i kontrole, 2) organizacija obuka za državne službenike u Srbiji i Albaniji u univerzitetskim

centrima/institutima, 3) modernizacija jednog master programa u oblasti finansijskog upravljanja (u

Srbiji).

FINAC projekat je kao ključni kvalitet pred buduće master programe i programe obuke, postavio to da

kod svojih polaznika razvija kompetencije koje im omogućavaju da uspešno odgovore na očekivanja koje

generišu savremena kretanja u oblasti javne uprave, posebno u oblasti finansijskog menadžmenta i

kontrole. Razvoj javne uprave, i u Srbiji i u Albaniji, u velikoj meri odlikuje harmonizacija sa

međunarodnim standardima, a posebno u onim aspektima koji dobijaju značajnu pažnju u okviru

procesa pridruživanja Evropskoj Uniji. Brzina i kvalitet usvajanja i efektivne implementacije novih

sistema i praksi u javnoj upravi značajno zavisi od kapaciteta relevantnih institucija, uključujući i

kompetencije njihovih zaposlenih. Stoga, kvalitetni obrazovni programi i programi obuke moraju da

uzmu u obzir i ovaj element, tako da budu prilagođeni u oba smera: što su to nacionalni pravci razvoja ali

i koji je to aktuelni nivo kompetencija državnih službenika. U tom smislu mapiranje postojećih kapaciteta

državnih službenika u Srbiji i Albaniji se videlo kao ključna polazna tačka Projekta kako bi validni

istraživački nalazi usmeravali kreiranje novih master programa i programa obuke tako da budu skrojeni

prema realnim potrebama državne uprave i njenih zaposlenih.

Polazna tačka u mapiranju aktuelnih kompetencija državnih službenika u Albaniji i Srbiji može se naći u

izveštaju Evropske Komisije o napretku u pridruživanju Albanije EU (European Commission, 2015a,

strana 73) gde se kaže da ‘Efektivna implementacija i nadzor nad sistemima finansijskog menadžmenta i

kontrole, kao i adekvatna obuka za osoblje i više funkcionere, tek treba da se uspostavi’ , kao i u

izveštaju za Srbiju (European Commission, 2015b, strana 72) gde se kaže da ‘viši rukovodioci u javnom

sektoru treba da budu obučeni tako da razumeju svoju specifičnu ulogu i odgovornosti u okviru

finansijskog menadžmenta i kontrole’. U fazi konceptualizacije predstojećih istraživačkih aktivnosti fokus

je stavljen na njegovu svrhu i glavne ciljeve, to jest na pitanje koje vrste informacija bi bile najkorisnije za

4

ciljeve celokupnog projekta i od koga bi one mogle biti prikupljene. Na inicijalnom sastanku FINAC

projekta u Beogradu (novembar 2016) predstavnici projektnih partnera su diskutovali i usvojili predlog

istraživačkog projekta u kojem su bili skicirani glavni elementi predstojećeg istraživanja koje je bilo dalje

razrađivano u narednim mesecima.

U okviru Radnog paketa 1 planirano je da se, kao projektni rezultat, napiše osam izveštaja na osnovu

empirijskog istraživanja koje će biti sprovedeno u okviru ovog radnog paketa (četiri izveštaja za Srbiju i

četiri izveštaja za Albaniju):

Izveštaj 1.1: Mapiranje aktuelnog nivoa znanja zaposlenih u javnoj upravi u oblasti finansijskog

menadžmenta, računovodstva i kontrole;

Izveštaj 1.2: Mapiranje aktuelne kvalifikacione strukture zaposlenih u javnoj upravi koji se bave

finansijskim menadžmentom, računovodstvom i kontrolom;

Izveštaj 1.3: Kurikulum studijskih programa u svetlu harmonizacije nacionalnih strategija sa

regulatornim okvirom EU u oblasti javne uprave;

Izveštaj 1.4: Mapiranje znanja i ekspertize nastavnog osoblja na regionalnim partnerskim

univerzitetima.

Kada je reč o Radnom paketu 1.1 (Mapiranje aktuelnog nivoa znanja zaposlenih u javnoj upravi u oblasti

finansijskog menadžmenta, računovodstva i kontrole) – koji je predmet ovog izveštaja – glavne oblasti

mapiranja kompetencija bile su: Finansijski menadžment i kontrola; Interna revizija; Programsko

budžetiranje; Implementacija budžeta i računovodstvo i Upravljanje javnim politikama. U odeljku o

meotud, biće objašnjeno kako su ovi koncepti definisani, operacionalizovani i mereni.

Ovaj izveštaj prezentuje proces i nalaze istraživanja koje je sprovedeno u Srbiji. Poseban izveštaj se bavi

ovim delom istraživanja u Albaniji. Pored uvodnog poglavlja, ovaj teskt sadrži i poglavlje o metodu u

kojem se opisuje nacrt istraživanja, uzorak, instrumenti i svi istraživački koraci. Potom slede poglavlja sa

rezultatima, zaključcima i prilozima gde mogu da se nađu svi istraživački instrumenti.

U ovom izveštaju nije predstavljen nacionalni kontekst u pogledu finansijskog menadžmenta i kontrole i

državne uprave i ne pruža tumačenje nalaza ovog istraživanja u tom ključu. To je cilj posebnog izveštaja

(radni paket 1.3.) - dovođenje u vezu aktuelnog razvoja i izazova sa istraživačkim nalazima u ispitivanim

oblastima sa setom preporuka za kreiranje master programa i programa obuke državnih službenika.

Centar za obrazovne politike iz Beograda je imao vodeću ulogu u dizajniranju istraživanja, njegovoj

organizaciji i realizaciji, obradi podataka i pisanju izveštaja. Glavni partner za deo istraživanja koje je

sprovedeno u Albaniji bio je Evropski univerzitet u Tirani – njegovi predstavnici su bili odgovorni za

planiranje i realizaciju određenih segmenata istraživačkog procesa. Ukupnu koordinaciju istraživanja u

dve zemlje je nadgledao i podržavao koordinator projekta – Fakultet organizacionih nauka (Univerzitet u

Beogradu).

5

METOD

Nacrt istraživanja Istraživanje je dizajnirano kao miks-metodsko. Kvantitativni segment je imao formu onlajn ankete –

učesnici su popunjavali upitnik pokretanjem linka koji im je bivao prosleđen. Kvalitativni deo istraživanja

je u pogledu prikupljanja podataka realizovan kroz polustrukturisane intervjue. Prilikom analize oba

izvora podataka su komplementarno korišćena kako bi se obezbedili nalazi koji opisuju učestalost

određenih pojava, ali i značenja koja im intervjuisani učesnici pridaju.

Merenja

Onlajn anketa

Cilj istraživanja je bio da mapira aktuelne kapacitete državnih službenika u pet širokih oblasti: finansijski

menadžment i kontrola, interna revizija, programsko budžetiranje, implementacija budžeta i

računovodstvo i upravljanje javnim politikama1. Merenje kapaciteta ili kompetencija može da se

sprovede na više načina. Prvo, može da se sprovede neposredno merenje kompetencija, putem različitih

vrsta testova (npr. pisani test kojim se mere znanja i veština, bihejviroalni testovi itd) ili analizom

produkata rada. Drugi pristup je više indirektan i podrazumeva izveštavanje o kompetencijama – jedan

način je samoizveštavanje, kada ljudi sami procenjuju svoje kompetencije. Imajući u vidu senzitivnost

merenja profesionalnih kompetencija na radu, posebno kada je reč o državnim službenicima2, odlučeno

je da se poduzme ovaj diskretniji pristup - samoizveštavanje. S druge strane, ukoliko se odlučimo za

pristup samoizveštavanja a ispitanici ne budu uvereni da se nalazi neće koristiti u bilo koje druge svrhe

sem istraživačke, suočavamo se sa ozbiljnim rizikom da dobijemo socijalno poželjne odgovore. Da bi se

umanjio ovaj rizik, pored uveravanja ispitanika u anonimnost njihovih odgovora, odlučeno je da se ide u

pravcu izveštavanja o potrebama za daljim profesionalnim razvojem u veoma specifičnim radnim

praksama. U izvesnom smislu, ovaj pristup bi pružio informacije koje su u direktnijoj vezi sa potrebama

projekta – šta je to što državni službenici misle da im je potrebno u daljem profesionalnom razvoju, za

šta bi cenili dodatno obrazovanje i obuku. Nalaze u ovom obliku bi onda bilo lakše inkorporirati u

kurikulum kao nastavne ciljeve i očekivana postignuća studenata. Ovakav pristup bi takođe olakšao

prenošenje poruke državnim službenicima da njihovo učešće u istraživanju ima za svrhu da pruži

informacije u cilju kreiaranja budućih master programa, a ne vrednovanje njihovog rada u bilo kojem

smislu. Konačno, stavke u upitnicima nisu definisane u formi kompetencija već u formi specifičnih radnih

praski za koje su ispitanici ocenjivali koliko im je potrebno da se za njih dalje stručno usavršavaju. Ovo je

takođe pomoglo da se učesnici uvere da ovo istraživanje nije evaluacija njihovog rada.

1 Nisu sve ove oblasti bile inicijalno planirane projektom - mađutim, nakon što su FINAC partneri zajedno razmotrili

konceptualni okvir istraživanja uključene su neke nove teme (odnosno programsko budžetiranje i upravljanje javnim politikama). 2 U vreme smanjivanja broja zaposlenih u državnom sektoru, eksplicitnije merenje radnih kompetencija bi moglo

da se opaža od strane učesnika kao vrednovanje njihovog rada i kao takvo kao moguća pretnja za njihovo radno mesto (u slučaju da ‘ne rade dobro’). Uzimajući u obzir dobrovoljnost učešća u projektu, ovakva percepcija bi snažno naštetila stopi odziva.

6

Za svaku stavku (specifičnu praksu, npr. Utvrđivanje jasnih linija izveštavanja) ispitanici su bili pitani da

procene u kojoj meri im je potrebno stručno usavršavanje kako bi uspešnije realizovali ove zadatke.

Mogli su da označe jedan od ponuđenih odgovora: Veoma potrebno; Umereno potrebno; Malo

potrebno; Nema potreba i poslednja opcija je bila Ovo nije relevantno za moje radno mesto. U isto

vreme ispitanici su bili pitani da iskažu da li učestvuju u realizaciji svakog od izlistanih radnih zadataka

(bilo da ga sprovode, organizuju, upravlјaju ili superviziraju). U ovom slučaju mogli su da označe jedan od

sledećih odgovora: Da, u velikoj meri; Da, u maloj meri; Ne i Ovo nije relevantno za moje radno mesto.

Svrha ovog pitanja je bila da se proceni koliko često se realizuju različite prakse u ciljanim oblastima (npr.

Finansijsko upravljanje i kontrola, programsko budžetiranje).

Tabela 1. Oblik pitanja

Deo (A) Deo (B)

Da li učestvujete u realizaciji ove vrste zadataka? (bilo da ga

sprovodite, organizujete, upravlјate ili supervizirate)

U kojoj meri Vam je potrebno stručno usavršavanje kako biste uspešnije

realizovali ove zadatke?

Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri

Ne Ovo nije relevantno za moje

radno mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno za moje

radno mesto

Specifična praksa 1

1 2 3 4 1 2 3 4 5


1 2 3 4 1 2 3 4 5


1 2 3 4 1 2 3 4 5

Potrebe za daljim profesionalnim razvojem državnih službenika su merene u pet oblasti: Finansijski

menadžment i kontrola; Interna revizija; Programsko budžetiranje; Implementacija budžeta i

računovodstvo i Upravljanje javnim politikama. U Tabeli 2 prikazan je broj stavki, odnosno specifičnih

praksi po tematskoj oblasti za koje su ispitanici procenjivali svoje potrebe za daljim profesionalnim

razvojem. Ove prakse su bile sličnog nivoa specifičnosti.

Tabela 2. Broj stavki / specifičnih praksi po tematskoj oblasti

Tematska oblast Broj stavki / specifičnih praksi

Finansijski menadžment i kontrola 34

Interna revizija 74

Programsko budžetiranje 28

Implementacija budžeta i računovodstvo 42

Upravljanje javnim politikama 33

7

Finansijsko upravljanje i kontrola (FUK) je u ovom istraživanju shvaćeno kao sistem politika, procedura i

aktivnosti koje organizacija uspostavlja, održava i redovno osavremenjuje i koje pružaju u razumnoj veri

uveravanje da će ciljevi organizacije biti ispunjeni na zakonit, ispravan, ekonomičan, efikasan i efektivan

način. Finansijsko upravljanje i kontrola uključuje sve aspekte organizacije – sve zaposlene, sve procese i

infrastrukturu. Oni su ključan element ugrađen u organizaciju, a ne dodata vrednost (Cvejić, Živojinović,

Stanojević & Jovičić, 2015).

Ovaj deo se sastojao od 34 stavke, odnosno specifične prakse koje su definisane u skladu sa INTOSAI

smernicama za standard interne kontrole u javnom sektoru (INTOSAI, n.d.) uključujući integrisani okvir

interne kontrole koju je definisao Komitet sponzorskih organizacija Tredvejske komisije (KOSO okvir)

(Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission 2013):

1) kontrolno okruženje - postavlja “ton” u organizaciji i ima uticaj na svest zaposlenih o potrebni

postojanja kontrola. Predstavlja osnovu za sve druge komponente interne kontrole, obezbeđujući

disciplinu i strukturu. Faktori kontrolnog okruženja uključuju integritet zaposlenih, etičke vrednosti i

stručnost, filozofiju i stil menadžmenta, način na koji menadžment uspostavlja podelu odgovornosti i

ovlašćenja, kako organizuje i unapređuje osoblje.

2) upravljanje rizicima - Upravljanje rizicima obuhvata identifikovanje, procenu i kontrolu nad

potencijalnim događajima i situacijama koje mogu imati negativan efekat na ostvarenje ciljeva korisnika

javnih sredstava, sa zadatkom da pruži razumno uveravanje da će ti ciljevi biti ostvareni.

3) kontrolne aktivnosti - su politike i procedure koje pomažu da se osigura da se nalozi rukovodstva

primenjuju. One pomažu da se osigura da se neophodne mere preduzimaju u vezi sa rizicima koji

ugrožavaju postizanje organizacionih ciljeva.

4) informisanje i komunikacija - treba da teče ka, kroz i od organizacije (i sa eksternim stranama) tako

da olakšava vođenje poslova.

5) monitoring i procena sistema - uključuje sistem nadziranja finansijskog upravljanja i kontrole

ocenjivanjem njegove adekvatnosti i funkcionisanja.

KOSO okvir je široko prihvaćen okvir za kreiranje, implementiranje i sprovođenje interne kontrole i

ocenu njene efektivnosti. Važno je primetiti da je on kao okvir za finansijsko upravljanje i kontrolu

usvojen i u Albaniji i u Srbiji, i kao takav je ugrađen u relevantnu regulativu (Srbija: Zakon o budžetskom

sistemu; Pravilnik o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i

izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru; Albanija: Ligj për

menaxhimin financiar dhe kontrollin). Na taj način, on je počeo da pruža operativne smernice za državnu

upravu u obe zemlje i zbog toga je opravdano njegovo uključivanje u upitnike ovog istraživanja.

Unutar svakog od pet elemenata KOSO okvira definisan je set specifičnih praksi za koje su državni

službenici imali priliku da kažu da li u njima učestvuju i u kojoj meri im je potreban dalji profesionalni

razvoj da bi ove prakse uspešnije realizovali. Ovde dajemo nekoliko primera ovih praksi (celokupan

upitnik se nalazi u Prilogu 1).

8

Tabela 3. Primeri specifičnih praksi u sekciji Finansijski menadžment i kontrola

KOSO okvir Primeri specifičnih praksi

Kontrolno okruženje Obezbeđivanje da svi zaposleni budu upoznati sa kodeksom ponašanja. Utvrđivanje jasnih linija izveštavanja.

Upravljanje rizicima Identifikovanje finansijskih rizika - događaja koji imaju direktan finansijski uticaj i mogu voditi povećanju troškova. Procenjivanje rizika u pogledu njihovog uticaja i verovatnoće.

Kontrolne aktivnosti Vršenje preventivnih kontrola – kontrola koje sprečavaju pojavu neefikasnosti, grešaka, odnosno nepravilnosti. Obezbeđivanje postojanja i primene procedura za pristupanje podacima i evidencijama.

Informisanje i komunikacija

Upoznavanje zaposlenih sa dugoročnim i kratkoročnim cilјevima organizacije. Razvijanje sistema informisanja koji zaposlenima pruža jasne i precizne naloge i uputstva o njihovima ulogama i odgovornostima u pogledu finansijskog upravlјanja i kontrole.

Monitoring i procena sistema

Praćenje adekvatnosti kontrolnih aktivnosti tako da one obezbede razumno uveravanje da će organizacija ostvariti svoje cilјeve . Izveštavanje o upravlјanju rizicima i internoj kontroli u organizaciji.

Interna revizija je aktivnost nezavisnog i objektivnog uveravanja i savetodavna aktivnost, dizajnirana

tako da poveća vrednost i unapredi poslovanje organizacije. Ona pomaže organizaciji da ostvari svoje

namere tako što na sistematičan i uređen način pristupa proceni i unapređenju efektivnosti procesa

upravljanja rizicima, kontrolnih procesa i procesa upravljanja organizacijom (Relevant Internal Audit

Standard Setters, 2012).

Ovaj deo upitnika se sastojao od 74 stavke, odnosno specifične prakse interne revizije koje su definisane

u skladu sa Međunarodnim standardima profesionalne prakse interne revizije (The Institute of Internal

Auditors, 2016)(celokupan upitnik se nalazi u Prilogu 1).

Tabela 4. Primeri specifičnih praksi u sekciji Interna revizija

Elementi interne revizije

Primeri specifičnih praksi

Planiranje interne revizije

Pravlјenje strateškog plana interne revizije za trogodišnji period. Pravlјenje plana zasnovanog na proceni rizika u kojem se utvrđuju prioriteti za aktivnost interne revizije koji su usaglašeni sa cilјevima organizacije.

Ocena stanovišta organizacije prema rizicima

Ocenjivanje da li su značajni rizici identifikovani i procenjeni. Ocenjivanje da li su odgovarajući odgovori na rizike odabrani u skladu sa organizacionom sklonošću ka riziku.

Ocenjivanje izloženosti rizicima

Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa ostvarivanjem strateških cilјeva organizacije. Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa pouzdanošću i integritetom finansijskih i operativnih informacija.

Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola

Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na rizike u vezi sa ostvarivanjem strateških cilјeva organizacije. Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na

9

u odgovoru na rizike rizike u vezi sa pouzdanošću i integritetom finansijskih i operativnih informacija.

Planiranje i primena pojedinačnih internih revizija

Ustanovlјavanje cilјeva za svaku internu reviziju. Identifikovanje dovolјnih, pouzdanih, relevantnih i korisnih informacija kako bi se ostvarili cilјevi revizije.

Revizorski izveštaji, preporuke menadžmentu i praćenje preduzetih aktivnosti

Sastavlјanje revizorskih izveštaja sa zaklјučcima, preporukama i planovima aktivnosti. Praćenje aktivnosti koje rukovodstvo preduzima na osnovu datih predloga i preporuka.

Sprovođenje različitih vrsta interne revizije

Revizija usklađenosti (analiza i ocena usklađenosti poslovanja organizacije sa zakonima, propisima, internim aktima i odredbama ugovora). Revizija programa i projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske Unije.

Finansijska revizija Ispitivanje da li su svi prihodi i rashodi adekvatno planirani, kontrolisani i nadgledani. Ispitivanje da li rukovodstvo dobija odgovarajuće izveštaje o izvršenju budžeta.

Revizija upravljanja ljudskim resursima

Ispitivanje da li se upravlјanje lјudskim resursima obavlјa ekonomično, efikasno i efektivno. Ispitivanje da li su analizirane potrebe za obukama i da li su odgovarajuće obuke obezbeđene i potom i vrednovane.

Metode i tehnike interne revizije

Korišćenje različitih metoda uzorkovanja, uklјučujući slučajno i stratifikovano statističko uzorkovanje. Sprovođenje analitičkih pregleda (npr. testiranje finansijskih informacija poređenjem odnosa između podataka).

Programsko budžetiranje je još jedna oblast od interesa za ovo istraživanje i ono je shvaćeno kao

specifičan pristup budžetiranju koji omogućava bolje upravljanje aktivnostima državne uprave; osigurava

veću odgovornost korisnika budžeta i bližu povezanost između godišnjeg budžeta, prioritetnih rashoda i

izdataka i implementacije javnih politika i čini potrošnju transparentnijom. Programski budžet klasifikuje

rashode i izdatke prema uže definisanim nadležnostima i merama korisnika budžeta i tako prikazuje: 1) u

koje konkretne svrhe se sredstva troše; 2) na koji način je takva potrošnja povezana sa srednjoročnim

ciljevima i 3) kakvi rezultati se ostvaruju (Republika Srbija, Ministarstvo finansija, 2016).

Ovaj deo upitnika se sastojao od 28 stavki odnosno kratkih opisa specifičnih praksi programskog

budžetiranja. U Tabeli 5 prikazano je nekoliko primeri ovih praksi – (celokupan upitnik se nalazi u Prilogu

1).

Tabela 5. Primeri specifičnih praksi u sekciji Programsko budžetiranje

Primeri specifičnih praksi

Utvrđivanje različitih programskih aktivnosti koje doprinose dostizanju cilјeva programa.

Postavlјanje cilјeva programske aktivnosti ili projekta (mogu se odnositi na ishode ili na neposredne izlazne rezultate).

Definisanje pokazatelјa efikasnosti koji mere postizanje želјenog ishoda uz optimalan utrošak resursa

10

Raspoređivanje troškova korišćenja robe i usluga po programima, programskim aktivnostima ili projektima.

Izveštavanje o ostvarenim vrednostima kroz upotrebu odabranih pokazatelјa učinka

Izvršenje budžeta i računovodtsvo su dve dodatne oblasti koje su procenjene kao važne da se o njima

sazna o aktuelnim praksama i potrebama državnih službenika za daljim profesionalnim razvojem. Ovaj

deo upitnika je sadržao 42 stavke koje su opisivale prakse inplementacije budžeta kroz njegovo izvršenje,

knjigovodstvo, izveštavanje i upravljačko računovodstvo. Ovom delu uptinika dodata su i pitanja o

primeni procedura finansijskog upravljanja sredstvima Evropske Unije i sredstvima kofinansiranja (videti

Tabelu 6 za primere ovih praksi – puna lista je prikazana u Prilogu 1).

Tabela 6. Primeri specifičnih praksi u sekciji Implementacija budžeta, računovodstvo i izveštavanje

Oblast Primeri stavki

Implementacija budžeta

Planiranje izvršenja budžeta na dnevnom i mesečnom nivou. Praćenje usklađenosti računovodstvene dokumentacije s ugovorenim vrednostima.

Knjigovodstvo Obezbeđivanje da se knjiženja u poslovnim knjigama vrše na osnovu validnih računovodstvenih dokumenata. Kontrolisanje ispravnosti i usklađenosti knjigovodstvene dokumentacije sa procedurama utvrđenih propisima

Izveštavanje Izrada bilansa stanja. Pripremanje izveštaja o izvršenju budžeta u kojem se prikazuju razlike između odobrenih sredstava i izvršenja.

Upravljačko računovodstvo

Sprovođenje racio analiza (npr. racio likvidnosti, racio aktivnosti). Analiziranje sposobnosti organizacije da pravovremeno ispuni svoje finansijske obaveze

Implementacija procedura finansijskog menadžmenta fondova Evropske Unije i kofinansiranja

Transferisanje sredstava izvođačima/korisnicima bespovratne pomoći (u okviru upravlјanja finansijskom pomoći Evropske Unije). Preraspodelјivanje sredstava (u okviru upravlјanja finansijskom pomoći Evropske Unije).

Upravljanje javnim politikama – reform u državnoj upravi stavljaju veliki naglasak na unapređivanje

procesom upravljanja javnim politikama, odnosno na planiranje, koordinisanje, formulisanje, usvajanje,

implementiranje, praćenje, analiziranje i evaluairanje mera koje se nalaze u dokumentima javne politike

i regulative. Ovo istraživanje je adresiralo ovu važnu oblast državne uprave kroz set od 33 pitanja koja su

se konkretno odnosila na: identifikovanje i definisanje problema koji treba da bude rešen novom

politikom, utvrđivanje opštih i specifičnih ciljeva i indikatora, identifikovanje opcija i analiziranje njihovog

uticaja, upravljanje konsultacijama u vezi sa novom politikom, praćenje njene primene i evaluaciju

uticaja.

11

Tabela 7. Primeri specifičnih praksi u sekciji Upravljanje javnim politikama

Oblast Primeri specifičnih praksi

Identifikovanje i definisanje problema koji treba da bude rešen novom politikom

Sistematsko analiziranje problema u datoj oblasti, uklјučujući ispitivanje uzročno-posledičnih veza. Korišćenje različitih analitičkih tehnika kao što su drvo problema, SWOT analiza, PESTLE analiza i slično, prilikom definisanja klјučnih tema politike u datoj oblasti.

Utvrđivanje opštih i specifičnih ciljeva i indikatora

Postavlјanje cilјeva koji se žele postići merama sprovođenja politike u datoj oblasti. Definisanje pokazatelјa učinka na nivou pokazatelјa efekata, ishoda i rezultata.

identifikovanje opcija i analiziranje njihovog uticaja

Identifikovanje različitih opcija javne politike kao mogućih mera za postizanje cilјeva. Analiziranje značajnih direktnih i indirektnih efekata opcija javne politike na osetlјive grupe.

Upravljanje konsultacijama u vezi sa novom politikom

Konsultacija sa relevantnim organima državne i javne uprave, organizacijama civilnog društva i naučno – istraživačkim organizacijama.

Praćenje primene javne politike i evaluacija uticaja

Postavlјanje okvira za praćenje i vrednovanje sprovođenja javne politike. Praćenje realizacije postavlјenih cilјeva preko definisanih pokazatelјa učinka.

Dodatne informacije o ispitanicima

Pored glavnog dela upitnika koji se bavio glavnim tematskim oblastima (finansijsko upravljanje i

kontrola, programsko budžetiranje itd), svaki upitnik je sadržao i dva dodatane seta pitanja: osnovna

pitanja o ispitaniku i pitanja o profesionalnim kvalifikacijama (inicijalno obrazovanje i dalji profesionalni

razvoj). U odeljku sa osnovnim pitanjima ispitanici su pitani da pruže informacije o:

a) Godinama starosti

b) Vrsti institucije u kojoj rade (ponuđeni odgovori: Ministarstvo; Organ uprave u sastavu

ministarstva; Posebna organizacija; Služba Vlade (kancelarija)

c) Sektoru državne uprave u kojem rade3

d) Radno mesto

e) Broj državnih službenika čijim radom rukovodi

f) Zvanje

g) Godine staža u državnoj upravi sve skupa

h) Godine staža na rukovodećim pozicijama sve skupa

3 Ispitanici su mogli da označe jednu od sledećih opcija: Polјoprivreda i ruralni razvoj; Nauka, tehnološki razvoj i

inovacije; Spolјni poslovi; Zaštita životne sredine; Energetika, mineralne sirovine i rudarstvo; Opšte usluge javne uprave; Saobraćaj i komunikacije; Tržište rada; Socijalna zaštita; Ljudska i građanska prava i slobode; Urbanizam, prostorno planiranje i građevinarstvo; Kultura i informisanje; Sport i omladina; Javna bezbednost; Ekonomska i razvojna politika; Pravosuđe i pravni sistem; Odbrana; Zdravstvo; Vere i dijaspora; Obrazovanje; Politički sistem i Finansijski i fiskalni sistem.

12

i) Veličina jedinice za internu reviziju (u pogledu broja zaposlenih internih revizora)4

j) Godine staža kao ovalšćenih internih revizora u javnom sektoru

k) Iskustvo rada kao internog revizora u drugim sektorima

U odeljku koji se bavio inicijalnim obrazovanjem ispitanici su bili pitani da pruže informacije o5:

a) Najviši završeni stepen formalnog obrazovanja

b) Zemlja studiranja6

c) Tip ustanove (državna ili privatna)

d) Naziv univerziteta

e) Naziv fakulteta ili više/visoke škole

f) Stečena kvalifikacija

g) Godina diplomiranja

h) Stepen do kojeg su kompetencije razvijene tokom formalnog obrazovanja relevantne za

obavljanje svakodnevnih zadataka na poslu

i) Stepen do kojeg se na poslu od ispitanika traži da obavljaju poslove za koje nisu obučeni tokom

njihovog formalnog obrazovanja

Na kraju, u sekciji koja je pokrivala dalji profesionalni razvoj postavljeno je pitanje o tri, po mišljenju

ispitanika, najvažnije obuke (aktivnosti profesionalnog razvoja) u oblasti javne uprave koje su ispitanici

pohađali:

a) Oblast usavršavanja

b) Zemlja u kojoj je obuka održana

c) Trajanje obuke

d) Godina kada je obuka održana

e) Organizator obuke

f) Na čiju inicijativu je pohađana ova aktivnost profesionalnog razvoja

g) Najznačajniji motiv za dalji profesionalni razvoj

Razvoj upitnika i prikupljanje podataka. Kao što je ranije pomenuto, konceptualni okvir i nacrt istraživanja je usvojen na inicijalnom sastanku projekta koji je održan u novembru 2016. godine u Beogradu. U sledećoj fazi kreirane su prve verzije upitnika (na engleskom jeziku) i ovi nacrti su prosleđeni projektnim partnerima na razmatranje početkom februara 2017. godine. Upitnici su izmenjeni u skladu sa dobijenim komentarima i prevod finalnih verzija upitnika na srpski jezik je završen sredinom marta 2017. godine. Upitnici su se razlikovali prema ciljnoj grupi i prema ispitivanim temama - međutim, delovi upitnika koji su relevantni za ovaj izveštaj bili su praktično identični u svim upitnicima. Onlajn upitnici su kreirani koristeći Qualtrics platformu (www.qualtrics.com). Istraživanje je u Srbiji započelo 19. aprila kada je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave poslalo kontakt osobama u drugim državnim organima pozivno pismo sa linkovima ka onlajn upitnicima. Drugi poziv za učešće u

4 Pitanja pod ‘i’, ‘j’ i ‘k’ su postavljana samo u upitnicima koje su popunjavali interni revizori

5 Analiza inicijalnog obrazovanja i daljeg profesionalnog razvoja državnih službenika je predmet posebnog izveštaja

(Radni paket 1.2.) 6 Pitanja od b) do g) su se odnosila na tri nivoa visokog obrazovanja (Priv stepen visokog obrazovanja / BA diploma;

Magistratura / specijalizacija / MA diploma; Doktorat)

13

istraživanju poslala je Služba za upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije 20. maja. Prikupljanje podataka je trajalo do sredine juna 2017. godine.

Intervjui

Kvalitativni deo prikupljanja podataka je sproveden u formi polustrukturisanih intervjua. Njegova svrha

je bila da se ide dublje u istraživane pojave. Cilj je bio da se uhvate opažene svrhe i lična značenja

državnih službenika spram novih pristupa u državnoj upravi – sve ispitivane teme u anketi bile su

prisutne i u intervjuima: finansijski menadžment i kontrola; interna revizija; programsko budžetiranje;

implementacija budžeta; računovodstvo i upravljanje javnim politikama. Fokus intervjua je bio na

percepciji ovih procesa u celini i njihovih specifičnih elemenata u pogledu 1) efektivnosti, 2) najvećih

izazova, i 3) kompetencija državnih službenika koje bi trebalo unaprediti kako bi oni bili uspešniji u

izvršavanju zadataka iz date oblasti. Vodiči za polustrukturisane intervjue bili su završeni u maju 2017.

godine i svaki od tri vodiča bio je prilagođen specifičnoj podgrupi intervjuisanih. Intervjui su sprovedeni

u prvoj polovini juna 2017. godine. Celokupni vodiči za intervjue mogu se naći u Prilogu 2.

Učesnici Ciljna populacija ovog istraživanja bili su zaposleni u državnoj upravni, preciznije državni službenici - i na

položaju i oni na izvršilačkim radnim mestima. Položaj je radno mesto na kome državni službenik ima

ovlašćenja i odgovornosti vezane za vođenje i usklađivanje rada u državnom organu. Položaj se uvek

stiče aktom postavljenja. U javnoj upravi sledeće pozicije su predmet postavljanja - položaj: pomoćnika

ministra, sekretara ministarstva, direktora organa uprave u sastavu ministarstva, direktora posebne

organizacije, zamenika i pomoćnika direktora posebne organizacije i načelnika upravnog okruga.

Preostala radna mesta su izvršilačka, uključujući i pozicije rukovodilaca užih unutrašnjih jedinica u

državnom organu, kao što je načelnik odeljenja i slično.

Na još specifičniju podelu ciljanog uzorka državnih službenika uticao je izbor istraživanih tema. Tri glavna

poduzorka su bila: rukovodioci 7, zaposleni u jedinicama za finansije (rukovodioci ovih odeljenja i njihovi

podređeni) i interni revizori. U skladu s ovim, postojale su tri različite verzije onlajn upitnika koji su se

sastojali od različite kombinacije pokrivenih tema, odgovarajući nadležnostima datog posla. Na koji set

pitanja je dati poduzorak odgovara prikazano je u Tabeli 8.

Tabela 8. Raspodela grupa pitanja u onlajn upitniku prema tri poduzorka

Poduzorak

Tematska oblast

Rukovodioci Jedinice za finansije Interni revizori

Rukovodioci Osoblje

Finansijski menadžment i

7 Pod rukovodiocima podrazumevamo one pojedince koji su odgovorni za postizanje organizacionih ciljeva u

određenoj funkcionalnoj oblasti ili poslovnom segment, bez obzira na njihovu poziciju u hijerarhiji rukovođenja (to može da se kreće npr. od ministra, pomoćnika ministra do rukovodioca najmanje organizacione jedinice.

14

kontrola

Interna revizija

Programsko budžetiranje

Implementacija budžeta

Računovodstvo

Upravljanje javnim politikama

Kao što je ranije pomenuto, uzorak je bio ograničen na centralnu, državnu upravu. To je uključivalo četiri

vrste organa: ministarstva, organe uprave u sastavu ministarstava, posebne organizacije i službe

(kancelarije) Vlade Republike Srbije. Ciljani uzorak je zapravo odražavao čitavu populaciju ovih ustanova

– i unutar njih čitavu populaciju rukovodioca, rukovodioca i zaposlenih u jedinicma za finansije (izuzev

referenata i mlađih referenata) i internih revizora. Regrutovanje ovih ustanova za učešće u istraživanju

prvo je učinilo Ministarstvo državne uprave i lokalane samouprave a u drugom krugu Služba za

upravljanje kadrovima Vlade Republike Srbije. Ove dve institucije su koristile svoje interne baze

podataka kontakt osoba u svim ovim ustanovama kojima su poslali pozivna pisma sa linkovima ka onlajn

upitnicima. U prvom krugu regrutovanja kontakt osobe su bile sekretari ministarstava, šefovi kabineta

ministara, a u drugom krugu kontakt osobe su se nalazile u odeljenjima za upravljanje kadrovima. Od

ovih kontakt osoba traženo je da diseminiraju pozivnu elektronsku poruku sa linkovima ka upitnicima

svim državnim službenicima koji su zadovoljavali zahtevane uslove (to jest, da su rukovodioci ili rade u

jednicima za finansije ili su interni revizori).

Zbog ovog dvostepenog procesa regrutovanja, nije mogao da se izračuna konačni broj državnih

službenika koji su zaista dobili pozivnu poruku, a samim tim ni stopa odgovaranja. Još važnija je

napomena da realizovani uzorak državnih službenika ne može da se smatra reprezentativnim za date

populacije, tako da bi nalaze ovog istraživanja trebao razumeti pre svega kao indicije za određene

pravilnosti, sa ograničenim mogućnostima za generalizacije. Međutim, kvalitativni deo istraživanja je u

velikoj meri potvrdio mnoge nalaze kvantitativne ankete, tako dajući argument da rezultati ankete mogu

da se smatraju validnim. U Tabeli 9 prikazan je realizovani uzorak u istraživanju.

Tabela 9. Realizovan istraživački uzorak

Poduzorak Broj ispitanika (onlajn upitnik)

Broj intervjuisanih osoba

Rukovodioci 152 4

Jedinice za finansije 58 6

Interni revizori 21 5

UKUPNO 231 15

Kada je reč o intervjuima, učestvovao je uzorak od 15 državnih službenika: četiri visoka rukovodioca, šest

rukovodioca jedinica za finansije i pet internih revizora. Oni su došli iz šest različitih ministarsatva, koji su

15

izabrani tako da dobro predstavljaju različite sektore državne uprave: Ministarstvo privrede,

Ministarstvo pravde, Ministarstvo finansija, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo obrazovanja, nauke i

tehnološkog razvoja i Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave. Regrutovanje državnih

službenika za intervjue uradilo je Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave koje je kontaktiralo

sekretare ovih ministarstava i tražilo da se nominuju državni službenici koji zadovoljavaju sledeće

kriterijume:

a) Za više rukovodioce – oni koji su u značajnoj meri uključeni u kreiranje politike u datom resoru,

izradu programskog budžeta i uvođenje finansijskog upravljanja i kontrole u svom organu

b) Za rukovodioce jedinica za finansije – oni koji imaju obuhvatan uvid u uvođenje finansijskog

upravljanja i kontrole u organu, programiranje i izvršenje budžeta i računovodstvene poslove

c) Za interne revizore – ukoliko ministarstvo ima grupu za internu reviziju onda prednost za

intervju imaju rukovodioci ovih grupa

Karakteristike realizovanog uzorka

U ovom odeljku biće opisane glavne profesionalne karakteristike učesnika ovog istraživanja (odnosno

onih koji su popunili onlajn upitnik). U Tabeli 10 prikazani su podaci o godinama starosti ispitanika. U

proseku su zaposleni u jedinicima za finansije nešto mlađi od druga dva poduzorka.

Tabela 10. Godine starosti ispitanika

Godine starosti Rukovodioci Jedinice za finansije Interni revizori

Aritmetička sredina 48,7 43,3 49,8

Standardna devijacija 8,1 8,7 7,8

Minimum 27 27 33

Maksimum 65 62 59

Naredni podaci o uzorku se odnose na vrstu ustanove u okvir centralne javne uprave u kojima su

ispitanici zaposleni. Interni revizori i zaposleni u jednicima za finansije najčešće su dolazili iz

ministarstava, a potom iz organa uprave u okviru ministarstava. Manji broj ovih ispitanika je dolazio iz

posebnih organizacija ili službi Vlade. Kad je reč o rukovodiocima raspodela je malo drugačija - oni

najčešće dolaze iz posebnih organizacija, a potom iz organa uprave u sastavu ministarstava i samih

ministarstava.

Tabela 11. Vrsta ustanove u kojoj ispitanici rade (%)

Ustanova Rukovodioci Jedinice za finansije Interni revizori

Ministarstvo 24,3 53,4 42,9

Organ uprave u sastavu ministarstva

32,9 25,9 33,3

Posebna organizacija 38,2 12,1 9,5

Služba Vlade (Kancelarija)

4,6 8,6 14,3

16

I u slučaju rukovodioca i zaposlenih u jedinicama za finansije većinu ispitanika su činili državni službenici

na izvršilačkim radnim mestima. Ređe su to bili državni službenici na položaju. Razlika u raspodeli između

ove dve vrste službenika je izraženija kod rukovodioca (Tabela 12).

Tabela 12. Pozicija rukovodilaca i zaposlenih u jedinicama za finansije (%)

Pozicija Rukovodioci Jedinice za finansije

Državni službenika na položaju

11,8 43,1

Državni službenik na izvršilačkom random mestu

88,2 56,9

U slučaju rukovodioca postoji velika varijacija u pogledu broja zaposlenih kojima oni rukovode. Srednja

vrednosr je 11,4 zaposlenih, sa rasponom od jednog do 250 zaposlenih. Medijana iznosi šest zaposlenih -

to je vrednost koja deli gornju polovinu uzorka od donje.

Iz poduzorka internih revizora većinu su činili ovlašćeni revizori; nešto manje zastupljeni su bili

rukovodioci interne revizije, dok nijedan ispitanik nije bio u procesu obuke ili polagnja ispita za internog

revizora.

Tabela 13. Pozicije internih revizora (%)

Pozicija Interni revizori

Rukovodilac interne revizije 42,9

Ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru 57,1

Interni revizor (u procesu obuke/polaganja ispita) 0,0

Kada je reč o radnom iskustvu u državnoj upravi, najiskusniji su rukovodioci, zatim interni revizori, dok

državni službenici u jedinicama za finansije imaju najkraće radno iskustvo. U Tabeli 14 je takođe

prikazano koliko dugo interni revizori rade kao interni revizori u javnom sektoru.

Tabela 14. Dužina radnog staža ispitanika u državnoj upravi

Radni staž Rukovodioci Jedinice za finansije Interni revizori

Aritmetička sredina 19,3 11,6 16,6 (6,3)

Standardna devijacija 8,5 6,9 8,4 (3,5)

Medijana 19 12 15 (6,5) * Brojevi u zagradama predstavljaju godine radnog iskustva kao internih revizora u javnom sektoru

REZULTATI

Finansijsko upravljanje i kontrola

Na set pitanja u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole odgovarali su državni službenici na

rukovodećim položajima - kako oni u jedinicama za finansije, tako i u drugim organizacionim jedinicima.

Rukovodioci

Prvi set pitanja pokrio je dva elementa KOSO okvira: Kontrolno okruženje i Informisanje i komunikacija.

U Tabeli 15 su prikazani rezultati za rukovodioce – u kojoj meri učestvuju u realizaciji datih praksi i kojoj

meri im je potrebno stručno usavršavanje kako bi ih uspešnije realizovali.

Rezultati pokazuju da postoji nekoliko praksi u kojima je preko 50% rukovodilaca angažovano u velikoj

meri - reč je o sledećim praksama: Raspodelјivanje dužnosti među zaposlenima; Obezbeđivanje da svi

zaposleni budu upoznati sa kodeksom ponašanja; Analiziranje potreba zaposlenih za obukama, njihovog

napredovanja i učinka; Superviziranje rada zaposlenih i pružanje podrške u obavlјanju klјučnih zadataka;

Upoznavanje zaposlenih sa dugoročnim i kratkoročnim cilјevima organizacije i Upoznavanje zaposlenih

sa dugoročnim i kratkoročnim cilјevima organizacije.

Ovi nalazi su očekivani jer ove aktivnosti predstavljaju ono što bi se moglo nazvati centralnim delom

posla rukovodilaca - rukovođenje ljudima i njihovim aktivnostima. U mnogo pogleda ovo bi moglo da se

posmatra i kao upravljanje ljudskim resursima. Kada, međutim, dođemo do praksi koje su bliže povezane

sa kontrolnim okruženjem, prisutna je tendencija da su rukovodioci manje uključeni ili da određene

prakse ne vide kao relevantne za njihovo radno mesto. Između 31% i 39% ispitanika izveštava da sledeće

prakse nisu relevantne za njihovo radno mesto: Uspostavlјanje jasnih politika u pisanoj formi u vezi sa

ovlašćenjima i odobravanjima određenih aktivnosti i transakcija; Dokumentovanje svih transakcija i

poslova i obezbeđenje revizorskog traga; Razvijanje sistema informisanja koji zaposlenima pruža jasne i

precizne naloge i uputstva o njihovima ulogama i odgovornostima u pogledu finansijskog upravlјanja i

kontrole; Analiziranje potreba zaposlenih za obukama iz finansijskog upravlјanja i kontrole; i

Obezbeđivanje da isto lice ne obavlјa dve ili više sledećih dužnosti: predlaže, odobrava, izvršava i

evidentira poslovne promene.

Tabela 15: Finansijski menadžment i kontrola, rukovodioci, deo 1 (%)





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri

Ne Ovo nije relevantno za moje radno

mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno za moje radno

mesto

Obezbeđivanje da svi zaposleni budu upoznati sa kodeksom ponašanja

65,3 17,8 5,1 11,9 16,7 26,5 24,5 32,4 6,5

Analiziranje potreba zaposlenih za obukama, njihovog napredovanja i učinka

55,6 29,9 6,0 8,5 22,6 33,0 13,2 31,1 5,4

Analiziranje potreba zaposlenih za obukama iz finansijskog upravlјanja i kontrole

15,7 17,4 27,8 39,1 13,3 29,3 16,0 41,3 31,2

Superviziranje rada zaposlenih i pružanje podrške u obavlјanju klјučnih zadataka

58,6 25,9 6,0 9,5 13,5 40,4 14,4 31,7 6,3

Upoznavanje zaposlenih sa dugoročnim i kratkoročnim cilјevima organizacije

50,9 30,7 7,9 10,5 15,2 31,3 18,2 35,4 8,3

Raspodelјivanje dužnosti među zaposlenima 75,2 15,4 4,3 5,1 17,9 35,8 13,2 33,0 4,5

Pripremanje detalјnih opisa poslovnih procesa, uklјučujući i tok dokumentacije, korake u donošenju odluka, rokove za završetak posla

60,7 25,6 6,8 6,8 20,2 35,6 20,2 24,0 5,5

Uspostavlјanje jasnih politika u pisanoj formi u vezi sa ovlašćenjima i odobravanjima određenih aktivnosti i transakcija

27,4 17,9 17,1 37,6 18,7 34,7 17,3 29,3 30,6

Obezbeđivanje da isto lice ne obavlјa dve ili više sledećih dužnosti: predlaže, odobrava, izvršava i evidentira poslovne promene

24,8 23,9 19,7 31,6 17,5 28,8 13,8 40,0 25,2

Utvrđivanje jasnih linija izveštavanja 40,5 22,4 10,3 26,7 19,8 32,1 13,6 34,6 25,0

Dokumentovanje svih transakcija i poslova i obezbeđenje revizorskog traga

36,5 16,5 13,0 33,9 18,4 32,9 15,8 32,9 29,6

Razvijanje sistema informisanja koji zaposlenima pruža jasne i precizne naloge i uputstva o njihovima ulogama i odgovornostima u pogledu finansijskog upravlјanja i kontrole

31,0 19,8 11,2 37,9 20,8 29,9 13,0 36,4 29,4

Korišćenje sistema toka dokumentacije koji uklјučuje pravila evidentiranja, pripreme, toka, upotrebe i arhiviranja dokumenata

51,7 24,1 11,2 12,9 19,4 33,7 15,3 31,6 10,1

U vezi sa percepcijom potreba za profesionalnim razvojem, za većinu praksi je oko 50% rukovodilaca (od

onih koji vide ove prakse kao relevantne za njihovo radno mesto) izvestilo da im je veoma ili umereno

potrebno stručno usavršavanje kako bi ih uspešnije realizovali8. Najveće potrebe za stručnim

usavršavanjem rukovodioci imaju u oblastima: 1) upravljanje ljudskim resursima (Analiziranje potreba

zaposlenih za obukama, njihovog napredovanja i učinka i Superviziranje rada zaposlenih i pružanje

podrške u obavlјanju klјučnih zadataka) 2) regulisanje kontrolnog okruženja (Pripremanje detalјnih opisa

poslovnih procesa, uklјučujući i tok dokumentacije, korake u donošenju odluka, rokove za završetak posla

i Uspostavlјanje jasnih politika u pisanoj formi u vezi sa ovlašćenjima i odobravanjima određenih

aktivnosti i transakcija), i 3) sistem informisanja i komunikacije (Razvijanje sistema informisanja koji

zaposlenima pruža jasne i precizne naloge i uputstva o njihovima ulogama i odgovornostima u pogledu

finansijskog upravlјanja i kontrole i Korišćenje sistema toka dokumentacije koji uklјučuje pravila

evidentiranja, pripreme, toka, upotrebe i arhiviranja dokumenata).

Drugi set pitanja o finansijskom upravljanju i kontroli pokrio je tri preostala elementa KOSO okvir:

upravljanje rizicima, kontrolne aktivnosti i monitoring i procena sistema. Rezultati su prikazani u Tabeli 16.

Verovatno je najuočljiviji nalaz onaj koji se odnosi na visoke postotke za odogovor Ovo nije relevantno za

moje radno mesto. Smatra se da elementi i aktivnosti finansijskog upravljanja treba da budu prisutni u

celoj organizaciji i da svi njeni članovi imaju svoju ulogu u tome, a posebno oni koji se nalaze na

rukovodećim položajima. Ovi postoci su posebno visoki u segmentu upravljanja rizicima (preko 40%

odgovor ‘nije relevantno’): Identifikovanje finansijskih rizika; Korišćenje tehnike Matrica izloženosti

rizicima; Razvijanje i upotpunjavanje registra rizika; Korišćenje formulara za upravlјanje rizikom; i

Planiranje za slučaj nepredviđenih situacija – planiranje aktivnosti koje će se preduzeti u slučaju pojave

nekog rizika. U nekim aspektima ovi odgovori su razumljiviji – onda kada su prakse više finansijske prirode,

npr. Obezbeđivanje da se finansijske i druge informacije potrebne za finansijsko izveštavanje čuvaju u

formi koju propisuje zakon o budžetu i drugi propisi (42%).

8 Treba primetiti da dva segmenta ove i većine narednih tabela imaju drugačiju logiku predstavljanja. U delu u kojem

se opisuje učešće u profesionalnim praksama (leva strana tabela) četiri kolone daju zbir od 100% - svi odgovori su uzeti u obzir kada su se računali postotci za dati odgovor. Međutim, u delu u kojem se prikazuju potrebe za profesionalnim razvojem (desna strana tabele) kolona Ovo nije relevantno za moje radno mesto sadrži postotke koji su izračunati u prvom koraku analize kada su svi dati odgovori ispitanika deljeni sa 5 mogućih odgovora. U drugom koraku ovi odgovori su izostavljeni iz dalje analize, tako da je ostatak odgovora ispitanika deljen sa 4 ponuđena odgovora. To znači da samo prve četiri kolone u desnoj strani tabele daju zbir od 100%. Drugim rečima, izostavili smo one ispitanike koji su za datu praksu rekli da nije relevantna za njihov posao i potom računali postotke za opažne potrebe za usavršavanjem samo za one ispitanike koji su posredno rekli da data prakse jeste relevantnt za njihov posao. Ovim je pružena preciznija slika o potrebama za usavršavanjem. U ovoj i narednim tabelama može se primetiti da se postoci u dve kolone Ovo nije relevantno za moje radno mesto razlikuju – po pravilu kolona sa podacima o sprovođenju aktivnosti ima veće vrednosti od kolone sa podacima o profesionalnom razvoju. To je posledica činjenice da su ispitanici prvo imali prilku da odgovaraju na pitanja o sprovođenju praksi, a potom o profesionalnom razvoju. Naša pretpostavka je da su oni ispitanici koji su odgovorili da data praksa nije relevantna za njihov posao, jednostavno preskočili pitanje o potrebama za usavršavanjem u toj praksi. Posledica toga je da su njihovi odgovori izostali iz analize o potrebama za profesionalnim razvojem i otud su postoci u koloni u desnom delu tabele manji.

Tabela 16. Finansijski menadžment i kontrola, rukovodioci, deo 2 (%)





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri

Ne Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Identifikovanje finansijskih rizika - događaja koji imaju direktan finansijski uticaj i mogu voditi povećanju troškova

15,3 27,9 13,5 43,2 10,9 37,5 21,9 29,7 39,0

Identifikovanje operativnih rizika - događaja ili radnji koje mogu prekinuti pružanje usluga ili rezultirati odstupanjima od cilјeva

24,8 33,9 7,3 33,9 13,5 37,8 24,3 24,3 28,8

Identifikovanje rizika po reputaciju - događaja ili radnji koje mogu ugroziti ugled organizacije

38,2 28,2 10,0 23,6 17,9 36,9 14,3 31,0 19,2

Razvijanje strategije upravlјanja rizikom 21,8 26,4 18,2 33,6 20,0 34,7 20,0 25,3 29,2

Procenjivanje rizika u pogledu njihovog uticaja i verovatnoće 21,8 27,3 16,4 34,5 14,9 39,2 20,3 25,7 29,5

Korišćenje tehnike Matrica izloženosti rizicima 10,1 18,3 27,5 44,0 9,1 40,9 13,6 36,4 37,7

Razvijanje i upotpunjavanje registra rizika – jednostavnog rezimea rizika, posledica, odgovornih strana i preduzetih aktivnosti

11,9 19,3 24,8 44,0 12,3 36,9 16,9 33,8 37,5

Korišćenje formulara za upravlјanje rizikom – radnog dokumenta koji sadrži više detalјa koji se odnose na inherentni i rezidualni rizik, kao i na kontrolne aktivnosti i planiranje u slučaju nepredviđenih okolnosti

11,9 21,1 22,9 44,0 16,9 27,7 16,9 38,5 37,5

Planiranje za slučaj nepredviđenih situacija – planiranje aktivnosti koje će se preduzeti u slučaju pojave nekog rizika

22,0 21,1 16,5 40,4 16,2 35,3 19,1 29,4 34,0

Proveravanje da li se nivo rizika menja 16,7 25,0 22,2 36,1 12,9 28,6 21,4 37,1 31,4

Obezbeđivanje postojanja i efikasnog funkcionisanja kontrola koje treba da minimiziraju rizik

24,3 27,1 16,8 31,8 15,1 27,4 21,9 35,6 29,1

Vršenje preventivnih kontrola – kontrola koje sprečavaju pojavu neefikasnosti, grešaka, odnosno nepravilnosti.

34,3 28,7 13,0 24,1 16,9 28,9 21,7 32,5 20,2

21





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


za moje radno mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Vršenje detekcionih kontrola - kontrola koje detektuju i ispravlјaju greške, neefikasnosti i nepravilnosti

31,1 27,4 13,2 28,3 16,7 32,1 17,9 33,3 22,8

Vršenje direktivnih kontrola – kontrola koje podstiču radnje i događaje neophodne za ostvarivanje cilјeva

31,5 26,9 16,7 25,0 17,5 31,3 20,0 31,3 22,3

Vršenje korektivnih kontrola – kontrola koje ispravlјaju uočene greške

39,4 34,9 7,3 18,3 14,4 38,9 18,9 27,8 14,3

Obezbeđivanje postojanja i primene procedura za pristupanje podacima i evidencijama

39,4 30,3 11,0 19,3 18,4 36,8 17,2 27,6 16,3

Obezbeđivanje čuvanja i zaštite sredstava i informacija od gubitaka, krađe, neovlašćenog korišćenja i pogrešne upotrebe

46,8 27,5 7,3 18,3 20,7 32,2 20,7 26,4 16,3

Obezbeđivanje da se finansijske i druge informacije potrebne za finansijsko izveštavanje čuvaju u formi koju propisuje zakon o budžetu i drugi propisi

23,4 18,9 15,3 42,3 11,1 31,9 15,3 41,7 30,8

Praćenje adekvatnosti kontrolnih aktivnosti tako da one obezbede razumno uveravanje da će organizacija ostvariti svoje cilјeve

23,6 31,8 14,5 30,0 7,6 35,4 20,3 36,7 24,8

Uspostavlјanje i primena sistema izveštavanja (uklјučujući nivoe i rokove za izveštavanje, vrste izveštaja koji se predaju rukovodiocima i načinu izveštavanja u slučaju uočenih grešaka, nepravilnosti, zloupotrebe sredstava ili informacija, prevare ili ilegalne aktivnosti)

39,1 27,3 10,0 23,6 19,8 35,8 18,5 25,9 20,6

Izveštavanje o upravlјanju rizicima i internoj kontroli u organizaciji 20,4 19,4 21,3 38,9 13,0 34,8 14,5 37,7 31,7

Prakse u kojima su rukovodioci uključeni u većoj meri (preko 30% ispitanika) su u oblastima vršenja

preventivnih, detekcionih, direktivnih i korektivnih kontrola i Identifikovanja rizika po reputaciju;

Obezbeđivanja postojanja i primene procedura za pristupanje podacima i evidencijama; Obezbeđivanja

čuvanja i zaštite sredstava i informacija od gubitaka, krađe, neovlašćenog korišćenja i pogrešne upotrebe

i Uspostavlјanja i primena sistema izveštavanja.

Rezultati pokazuju da za sve prakse u okviru tri elementa KOSO okvira, za koje su rukovodioci rekli da su

relevantne za njihov posao, minimum 40% njih je reklo im je veoma ili umereno potrebano da se u njima

usavršavaju. Za jedan broj praksi ovaj postotak je iznosio oko 55%. U oblasti upravljanja rizicima to su:

Identifikovanje rizika po reputaciju; Razvijanje strategije upravlјanja rizikom i Procenjivanje rizika u

pogledu njihovog uticaja i verovatnoće. U oblasti kontrolnih aktivnosti to su: Vršenje korektivnih

kontrola; Obezbeđivanje postojanja i primene procedura za pristupanje podacima i evidencijama;

Obezbeđivanje čuvanja i zaštite sredstava i informacija od gubitaka, krađe, neovlašćenog korišćenja i

pogrešne upotrebe. Preko 55% ispitanika je izvestilo da im je veoma ili umereno potreban dalji

profesionalni razvoj i za sledeće prakse: Uspostavlјanje i primena sistema izveštavanja (uklјučujući nivoe

i rokove za izveštavanje, vrste izveštaja koji se predaju rukovodiocima i načinu izveštavanja u slučaju

uočenih grešaka, nepravilnosti, zloupotrebe sredstava ili informacija, prevare ili ilegalne aktivnosti).

Rukovodioci jedinica za finansije

Tabela 17 prikazuje raspodelu odgovora koje su dali rukovodioci jedinica za finansije na prvi set pitanja u

vezi sa finansijskim upravljanjem i kontrolom (Kontrolno okruženje i Informisanje i komunikacija).

Ispitanici su za veći broj praksi ustvrdili da se u njima angažuju u većoj meri (najmanji postotak je 37,5%).

Ovo je bilo najuočljivije za sledeće prakse (preko 65% ispitanika koji daju ovaj odgovor): Raspodelјivanje

dužnosti među zaposlenima; Superviziranje rada zaposlenih i pružanje podrške u obavlјanju klјučnih

zadataka; Pripremanje detalјnih opisa poslovnih procesa, uklјučujući i tok dokumentacije, korake u

donošenju odluka, rokove za završetak posla; Utvrđivanje jasnih linija izveštavanja i Dokumentovanje

svih transakcija i poslova i obezbeđenje revizorskog traga.

Kada su rukovodioci jedinica za finansije bili pitani da označe nivo potrebe za stručnim usavršavanjem u

ovim praksama, rezultati pokazuju da, kada se posmatraju sve prakse, 45% do 76% njih je izvestilo da im

je veoma ili umereno potrebno (od onih koji vide da su ove prakse relevantne za njihovo radno mesto).

Prakse za koje su izrazili najveće potrebe za usavršavanjem su: Analiziranje potreba zaposlenih za

obukama, njihovog napredovanja i učinka; Korišćenje sistema toka dokumentacije koji uklјučuje pravila

evidentiranja, pripreme, toka, upotrebe i arhiviranja dokumenata; Razvijanje sistema informisanja koji


finansijskog upravlјanja i kontrole; Dokumentovanje svih transakcija i poslova i obezbeđenje revizorskog

traga i Uspostavlјanje jasnih politika u pisanoj formi u vezi sa ovlašćenjima i odobravanjima određenih

aktivnosti i transakcija (sve preko 65% ispitanika).

Tabela 17: Finansijski menadžment i kontrola, rukovodioci jedinica za finansije, deo 1 (%)





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Obezbeđivanje da svi zaposleni budu upoznati sa kodeksom ponašanja

37,5 16,7 4,2 41,7 40,0 6,7 20,0 33,3 40,0

Analiziranje potreba zaposlenih za obukama, njihovog napredovanja i učinka

47,8 21,7 13,0 17,4 35,3 23,5 29,4 11,8 29,2

Analiziranje potreba zaposlenih za obukama iz finansijskog upravlјanja i kontrole

41,7 37,5 4,2 16,7 23,8 52,4 14,3 9,5 16,0

Superviziranje rada zaposlenih i pružanje podrške u obavlјanju klјučnih zadataka

75,0 20,8 4,2 0,0 29,2 25,0 25,0 20,8 0,0

Upoznavanje zaposlenih sa dugoročnim i kratkoročnim cilјevima organizacije

39,1 39,1 8,7 13,0 25,0 20,0 20,0 35,0 13,0

Raspodelјivanje dužnosti među zaposlenima 83,3 12,5 0,0 4,2 40,9 13,6 9,1 36,4 4,3

Pripremanje detalјnih opisa poslovnih procesa, uklјučujući i tok dokumentacije, korake u donošenju odluka, rokove za završetak posla

69,6 17,4 4,3 8,7 31,8 31,8 18,2 18,2 8,3

Uspostavlјanje jasnih politika u pisanoj formi u vezi sa ovlašćenjima i odobravanjima određenih aktivnosti i transakcija

45,8 33,3 0,0 20,8 26,3 42,1 21,1 10,5 20,8

Obezbeđivanje da isto lice ne obavlјa dve ili više sledećih dužnosti: predlaže, odobrava, izvršava i evidentira poslovne promene

54,2 33,3 0,0 12,5 19,0 42,9 19,0 19,0 12,5

Utvrđivanje jasnih linija izveštavanja 65,2 21,7 4,3 8,7 33,3 28,6 9,5 28,6 8,7

Dokumentovanje svih transakcija i poslova i obezbeđenje revizorskog traga

66,7 8,3 4,2 20,8 36,8 31,6 5,3 26,3 17,4

Razvijanje sistema informisanja koji zaposlenima pruža jasne i precizne naloge i uputstva o njihovima ulogama i odgovornostima u pogledu finansijskog upravlјanja i kontrole

50,0 25,0 0,0 25,0 47,4 26,3 10,5 15,8 20,8

Korišćenje sistema toka dokumentacije koji uklјučuje pravila evidentiranja, pripreme, toka, upotrebe i arhiviranja dokumenata

58,3 33,3 0,0 8,3 38,1 28,6 9,5 23, 12,5

Naredni set pitanja o finansijskom upravljanju i kontroli pokrio je tri preostala elementa KOSO okvira:

upravljanje rizicima, kontrolne aktivnosti i monitoring i procena sistema. Postoji značajna razlika između

oblasti upravljanja rizicima i kontrolnih aktivnosti prema tome koliko su rukovodioci jedinica za finansije

uključeni u njih - oni su češće izražavali da su uključeni u kontrolne aktivnosti u većoj meri (raspon od

39% do 67%). Kod upravljanja rizicima samo su za procese identifikovanja rizika (finansijskih, operativnih

i reputacionih) veći postoci ispitanika iskazivali da su uključeni u ove prakse u većoj meri (od 35% za

reputacione do 58% za finansijske rizike).

Rukovodioci jedinica za finansije su izvestili da imaju snažnu potrebu za profesionalnim razvojem u svim

praksama KOSO okvira. Najmanji broj ispitanika je kazao da im je veoma ili umereno potrebno

usavršavanje za Korišćenje tehnike Matrica izloženosti rizicima (46%), a najveći za Identifikovanje

finansijskih rizika (79%). Za većinu praksi između 60% i 70% ispitanika je izvestilo da im je veoma ili

umereno potrebno stručno usavršavanje.

Tabela 18. Finansijski menadžment i kontrola, rukovodioci jedinica za finansije, deo 2 (%)





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


za moje radno mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Identifikovanje finansijskih rizika - događaja koji imaju direktan finansijski uticaj i mogu voditi povećanju troškova

58,3 16,7 4,2 20,8 47,4 31,6 5,3 15,8 20,8

Identifikovanje operativnih rizika - događaja ili radnji koje mogu prekinuti pružanje usluga ili rezultirati odstupanjima od cilјeva

43,5 21,7 13,0 21,7 38,9 33,3 5,6 22,2 21,7

Identifikovanje rizika po reputaciju - događaja ili radnji koje mogu ugroziti ugled organizacije

34,8 34,8 8,7 21,7 38,9 22,2 22,2 16,7 21,7

Razvijanje strategije upravlјanja rizikom 21,7 26,1 21,7 30,4 25,0 31,3 31,3 12,5 30,4

Procenjivanje rizika u pogledu njihovog uticaja i verovatnoće 27,3 22,7 22,7 27,3 25,0 37,5 18,8 18,8 27,3

Korišćenje tehnike Matrica izloženosti rizicima 18,2 9,1 27,3 45,5 23,1 23,1 23,1 30,8 40,9

Razvijanje i upotpunjavanje registra rizika – jednostavnog rezimea rizika, posledica, odgovornih strana i preduzetih aktivnosti

21,7 21,7 21,7 34,8 28,6 35,7 14,3 21,4 36,4

Korišćenje formulara za upravlјanje rizikom – radnog dokumenta koji sadrži više detalјa koji se odnose na inherentni i rezidualni rizik, kao i na kontrolne aktivnosti i planiranje u slučaju nepredviđenih okolnosti

13,6 18,2 31,8 36,4 30,8 30,8 7,7 30,8 40,9

Planiranje za slučaj nepredviđenih situacija – planiranje aktivnosti koje će se preduzeti u slučaju pojave nekog rizika

13,0 34,8 21,7 30,4 31,3 31,3 12,5 25,0 30,4

Proveravanje da li se nivo rizika menja 9,1 27,3 27,3 36,4 23,1 46,2 23,1 7,7 38,1

Obezbeđivanje postojanja i efikasnog funkcionisanja kontrola koje treba da minimiziraju rizik

26,1 34,8 8,7 30,4 25,0 43,8 12,5 18,8 30,4

Vršenje preventivnih kontrola – kontrola koje sprečavaju pojavu neefikasnosti, grešaka, odnosno nepravilnosti.

39,1 30,4 8,7 21,7 23,5 35,3 23,5 17,6 22,7

26





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


za moje radno mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Vršenje detekcionih kontrola - kontrola koje detektuju i ispravlјaju greške, neefikasnosti i nepravilnosti

47,8 17,4 13,0 21,7 33,3 27,8 22,2 16,7 21,7

Vršenje direktivnih kontrola – kontrola koje podstiču radnje i događaje neophodne za ostvarivanje cilјeva

39,1 26,1 13,0 21,7 33,3 33,3 16,7 16,7 21,7

Vršenje korektivnih kontrola – kontrola koje ispravlјaju uočene greške

52,2 13,0 8,7 26,1 27,8 33,3 11,1 27,8 21,7

Obezbeđivanje postojanja i primene procedura za pristupanje podacima i evidencijama

54,2 25,0 4,2 16,7 30,0 40,0 15,0 15,0 16,7

Obezbeđivanje čuvanja i zaštite sredstava i informacija od gubitaka, krađe, neovlašćenog korišćenja i pogrešne upotrebe

47,8 34,8 0,0 17,4 36,8 26,3 21,1 15,8 17,4

Obezbeđivanje da se finansijske i druge informacije potrebne za finansijsko izveštavanje čuvaju u formi koju propisuje zakon o budžetu i drugi propisi

66,7 16,7 0,0 16,7 28,6 38,1 14,3 19,0 12,5

Praćenje adekvatnosti kontrolnih aktivnosti tako da one obezbede razumno uveravanje da će organizacija ostvariti svoje cilјeve

43,5 26,1 4,3 26,1 29,4 41,2 5,9 23,5 26,1


43,5 26,1 13,0 17,4 27,8 38,9 5,6 27,8 21,7

Izveštavanje o upravlјanju rizicima i internoj kontroli u organizaciji 26,1 30,4 13,0 30,4 27,8 33,3 16,7 22,2 25,0

Rezultati intervjua

Intervjui koji su sprovedeni sa rukovodiocima (jedinica za finansije i ostalih organizacionih jedinica)

ukazali su na to da puna svest o svrsi i značaju finansijskog upravljanja i kontrole nije široko

rasprostranjena u državnoj upravi, mada jeste kod intervjuisanih državnih službenika. Po njihovom

mišljenju, ono se formalno razume - retko je viđeno kao bazični pristup u radu države uprave, već više

kao nešto što treba da zadovolji spoljne zahteve. Drugim rečima, u organima državne uprave jesu

utvrđene mape poslovnih procesa i izdate nove instrukcije, jesu identifikovani rizici, kreirane strategije

za upravljanje rizicima itd, ali to nije imalo snažan uticaj na svakodnevni rad zaposlenih u ovim organima.

Ipak, čak i tamo gde ovo jeste slučaj, samo proces kreiranja temelja finansijkog menadžmenta i kontrole

imao je pozitivan uticaj. Štaviše, opšta percepcija iskusnijih državnih službenika je da kontrolno

okruženje u državnoj upravi zasigurno bolje nego što je to ranije bilo (npr. pre 10 godina) i to zahvaljujući

brojnim različitim reformskim procesima u državnoj upravi. Rukovodioci jedinica za finansije su takođe

primetili da se finansijsko upravljanje i kontrola često vide kao ‘stvar odeljenja za finansije’. Neki od njih

čak smatraju da je nesrećna okolnost to što naziv počinje terminom ‘finansijsko’, što navodi druge

državne službenike da veruju da to ima veze samo sa finansijama i da je to stoga stvar stručnjaka za

finansije. Intervjuisani službenici su takođe istakli značaj kvaliteta komunikacije u organizaciji i da je to

često pitanje koje zavređuje značajno unapređivanje. U tom smislu je istaknuta ključna uloga najviših

rukovodioca. U prvi plan je, štaviše, istaknuto da upravo oni treba da budu veoma dobro obučeni za

finansijsko upravljanje i kontrolu, jer su oni ti koji uspostavljaju ton u organizaciji i treba da se angažuju

da se ono široko prihvati kao pristup. Čini se da se ovo ne događa često i ako se tome doda fluktuacija

rukovodstva, dolazi se do zaključka da je obuka najviših rukovodioca od centralnog značaja. Konačno,

pored potrebe za podizanjem svesti o finansijskom upravljanju i kontroli u celokupnoj državnoj upravi,

intervjuisani službenici su naglasili potrebu za dodatnim obukama i podršci u razvijanju znanja i veština

za uspostavljanje osnovnih elemenata finansijskog upravljanja i kontrole - posebno kada je reč o

upravljanju rizicima i kontrolnim aktivnostima.


Programsko budžetiranje je, takođe, tema o kojoj su bili pitani rukovodioci i jedinica za finansije i ostalih

organizacionih jedinica, ali i drugi zaposleni u jedinicama za finansije. Kao i u prethodnom odeljku, prvo

će biti prikazani rezultati za rukovodioce ostalih organizacionih jedinica, a potom rezultati za

rukovodioce i zaposlene u jedinicama za finansije.

Rukovodioci

Prvi set pitanja odnosio se na uspostavljanje programske strukture, programa, programskih aktivnosti i

projekata i utvrđivanje njihovih ciljeva. Važan je nalaz da veliki postotak rukovodioca ne vidi ove

aktivnosti kao relevantne za njihovo radno mesto – u rasponu od 44% do 51% (Tabela 19). Moguće

objašnjenje je da ove najvažnije aktivnosti u okviru programskog budžetiranja obično sprovode najviši

rukovodioci u organizaciji (ili na nivou Vlade), a koji nisu činili značajan deo realizovanog uzorka. U

proseku je samo oko 15% ispitanika izvestilo da su bili uključeno u ove prakse u većoj meri.

Kada je reč o potrebama za stručnim usavršavanjem u ovim praksama programskog budžetiranja, od

33% do 43% rukovodilaca koji ove prakse vide kao relevantne za svoj posao, je izvestilo da im je veoma

ili umereno potrebno dodatno usavršavanje. Drugim rečima, rukovodioci češće opažaju da im je malo ili

nimalo potrebno dalje usavršavanje.

Drugi set pitanja u oblasti programskog budžetiranja bio je posvećen uspostavljanju različitih indikatora

(kvantiteta i kvaliteta pruženih usluga, efikasnosti), monitoringu, analizama i izveštavanju o rezultatima

prema izabranim indikatorima. Kao i u slučaju prethodnih praksi, veliki postotak rukovodilaca je opet

odgovorio da ove prakse nisu relevantne za njihovo radno mesto (39%-57%). Ovo je bilo posebno

izraženo kod nekoliko praksi: Analiziranje sprovedenih aktivnosti, potrošnje i postignutih rezultata u

prethodnoj fiskalnoj godini i izvođenje implikacija za naredni period; Izveštavanje o rezultatima

aktivnosti koje su sprovedene prethodne fiskalne godine u pogledu ostvarenih vrednosti, uklјučujući

odstupanja od cilјnih vrednosti; Izveštavanje o ostvarenim vrednostima kroz upotrebu odabranih

pokazatelјa učinka i Praćenje kako se programi, odnosno programske aktivnosti i projekti sprovode u

odnosu na očekivane rezultate.

Za izlistane prakse 35% do 52% rukovodilaca (od onih koji vide ove prakse kao relevantne za svoj posao),

je odgovorilo da im je veoma ili umereno potrebno dalje stručno usavršavanje. Preko 50% su imale

sledeće prakse: Analiziranje kako postizanje cilјeva može najadekvatnije i najpraktičnije da se meri;

Definisanje pokazatelјa koji mere kvalitet pruženih usluga i Izveštavanje o ostvarenim vrednostima kroz

upotrebu odabranih pokazatelјa učinka.

Tabela 19: Programsko budžetiranje, rukovodioci, deo 1 (%)





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Razvijanje programske strukture koju čine tri programske kategorije: program, programska aktivnost i projekat - kojima se grupišu rashodi i izdaci.

14,7 13,7 20,6 51,0 11,1 22,2 38,9 27,8 41,9


17,0 22,0 17,0 44,0 10,7 25,0 35,7 28,6 40,4

Razvijanje različitih vremenski ograničenih poslovnih poduhvata - projekata - koji doprinose dostizanju cilјeva programa kome projekat pripada

13,7 20,6 16,7 49,0 8,6 27,6 32,8 31,0 38,9

Utvrđivanje svrhe programa, programske aktivnosti ili projekta 13,9 20,8 18,8 46,5 10,7 26,8 32,1 30,4 39,8

Definisanje osnova programa, programskih aktivnosti i projekata (informacije o pravnim osnovama, srednjoročnim planovima i/ili strategijama na osnovu kojih su utvrđeni cilјevi programa)

13,1 22,2 18,2 46,5 8,9 33,9 30,4 26,8 40,4

Opisivanje programa, programske aktivnosti i projekta (uklјučuje pojašnjavanje klјučnih aktivnosti koje treba preduzeti i usluga koje treba pružiti)

18,2 23,2 14,1 44,4 5,0 35,0 31,7 28,3 36,2

Postavlјanje cilјeva programa (specifičnih društvenih ili ekonomskih efekata koji se žele ostvariti u srednjem roku od 3 do 5 godina sprovođenjem mera u okviru programa).

11,0 26,0 17,0 46,0 15,3 27,1 28,8 28,8 37,2

Postavlјanje cilјeva programske aktivnosti ili projekta (mogu se odnositi na ishode ili na neposredne izlazne rezultate)

14,0 23,0 18,0 45,0 13,8 27,6 31,0 27,6 38,3

Utvrđivanje cilјeva programa vodeći se SMART kriterijumima (specifični, merlјivi, dostižni, relevantni, uvremenjeni)

11,9 20,8 20,8 46,5 14,0 28,1 29,8 28,1 40,0

30






Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Analiziranje kako postizanje cilјeva može najadekvatnije i najpraktičnije da se meri

17,0 22,0 22,0 39,0 20,6 30,2 22,2 27,0 33,0

Definisanje pokazatelјa učinka koji obezbeđuju informacije o efektivnosti i efikasnosti programa, programskih aktivnosti i projekata

15,8 18,8 21,8 43,6 16,7 26,7 28,3 28,3 36,2

Definisanje pokazatelјa koji mere kvantitet ili količinu pruženih usluga

16,0 19,0 19,0 46,0 19,6 25,0 26,8 28,6 39,1

Definisanje pokazatelјa koji mere kvalitet pruženih usluga 14,0 23,0 17,0 46,0 18,3 33,3 21,7 26,7 36,2


17,2 20,2 19,2 43,4 21,0 27,4 25,8 25,8 34,0

Korišćenje logičke matrice kao sredstva za upravlјanje programima/projektima

16,2 10,1 28,3 45,5 15,5 27,6 20,7 36,2 37,0

Praćenje kako se programi, odnosno programske aktivnosti i projekti sprovode u odnosu na očekivane rezultate

18,6 12,4 17,5 51,5 12,0 34,0 22,0 32,0 44,4

Analiziranje sprovedenih aktivnosti, potrošnje i postignutih rezultata u prethodnoj fiskalnoj godini i izvođenje implikacija za naredni period

8,2 13,4 21,6 56,7 10,2 24,5 22,4 42,9 46,2


13,4 16,5 16,5 53,6 14,6 35,4 10,4 39,6 46,1

Izveštavanje o rezultatima aktivnosti koje su sprovedene prethodne fiskalne godine u pogledu ostvarenih vrednosti, uklјučujući odstupanja od cilјnih vrednosti

10,3 16,5 17,5 55,7 12,2 32,7 16,3 38,8 46,2

Poslednji set pitanja u oblasti programskog budžetiranja bavio se u većoj meri njegovim finansijskim

aspektima: ispitivanje potrošnje, planiranje troškova, utvrđivanje direktnih i indirektnih troškova (Tabela

21). U kontesktu ranijih nalaza, očekivano puno rukovodilaca nije videlo ove prakse kao relevantne za

njihovo radno mesto (54%-61%).

Rezultati o opaženim potrebama za stručnim usavršavanjem su pokazali da u proseku jedna trećina

rukovodilaca (od onih koji opažaju ove prakse kao relevantne za njihov posao) kaže da im je veoma ili

umereno potrebno dalje usavršavanje u skoro svima praksama.






Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Ispitivanje neefikasnog trošenja, kao i oblasti u kojima se ne postižu adekvatni rezultati i kojima je potrebno više resursa

8,2 13,3 22,4 56,1 10,4 27,1 22,9 39,6 47,8

Utvrđivanje prioritetnih rashoda i izdataka za predstojeće programske aktivnosti ili projekte

15,3 9,2 20,4 55,1 16,3 22,4 20,4 40,8 46,2

Planiranje troškova tekuće programske aktivnosti ili projekta za narednu godinu

16,5 9,3 19,6 54,6 18,4 18,4 28,6 34,7 46,2

Uklјučivanje fondova pretpristupne pomoći EU u programski budžet

13,1 11,1 20,2 55,6 17,6 19,6 17,6 45,1 44,6

Utvrđivanje jedinične cene koštanja proizvoda / usluge koja se pruža kroz programsku aktivnost ili projekat

8,2 11,3 19,6 60,8 9,1 22,7 22,7 45,5 51,1

Utvrđivanje direktnih troškova - troškova koji se koriste isklјučivo za sprovođenje poslova u okviru jedne programske aktivnosti ili projekta

12,4 14,4 19,6 53,6 11,8 25,5 19,6 43,1 42,7

Utvrđivanje indirektnih troškova - troškova koji se koriste za sprovođenje različitih programskih aktivnosti i/ili projekata istovremeno

10,3 15,5 20,6 53,6 10,0 24,0 22,0 44,0 43,8

Raspoređivanje plata i ostalih rashoda za zaposlene po programima, odnosno programskim aktivnostima i projektima u čijem sprovođenju oni učestvuju.

8,2 9,3 22,7 59,8 9,1 13,6 29,5 47,7 50,6

Raspoređivanje troškova korišćenja robe i usluga po programima, programskim aktivnostima ili projektima

9,3 10,3 20,6 59,8 10,9 19,6 26,1 43,5 48,9

Zaposleni u jedinicama za finansije

Kao što je ranije pomenuto, prvi set pitanja odnosio se na uspostavljanje programske strukture,

programa, programskih aktivnosti i projekata i utvrđivanje njihovih ciljeva. Rezultati za zaposlene u

jedinicama za finansije u oblasti programskog budžetiranja su umnogome drugačiji od onih koji su

dobijeni za rukovodioce ostalih organizacionih jedinica. Najveća razlika se može videti u postocima

ispitanika koji su izvestili da oni sprovode ove prakse u velikoj meri (značajno prisutnije kod zaposlenih u

jedinicama za finansije - raspon je ovde od 20% do 37%). Ipak i ovde nalazi sugerišu da postoji značajan

broj percepcija da prakse programskog budžetiranja nisu relevantne za radno mesto ispitanika (28% do

42%). Ovo se može objasniti činjenicom da nisu svi zaposleni uključeni u planiranje budžeta i da ove

prakse mogu biti rezervisane za najviše rukovodioce u organizaciji (ili na nivou Vlade).

S druge strane, 45% do 60% ispitanika (koji vide ove prakse kao relevantne za njihov posao) je izjavilo da

im je veoma ili umereno potrebno usavršavanje za sve prakse popisane u Tabeli 22. Za četiri prakse to je

prešlo 50%: Razvijanje programske strukture koju čine tri programske kategorije: program, programska

aktivnost i projekat - kojima se grupišu rashodi i izdaci; Postavlјenje cilјeva programa (specifičnih

društvenih ili ekonomskih efekata koji se žele ostvariti u srednjem roku od 3 do 5 godina sprovođenjem

mera u okviru programa); Postavlјanje cilјeva programske aktivnosti ili projekta (mogu se odnositi na

ishode ili na neposredne izlazne rezultate) i Utvrđivanje cilјeva programa vodeći se SMART kriterijumima

(specifični, merlјivi, dostižni, relevantni, uvremenjeni).

Drugi set pitanja u oblasti programskog budžetiranja bio je posvećen uspostavljanju različitih indikatora

(kvantiteta i kvaliteta pruženih usluga, efikasnosti), monitoringu, analizama i izveštavanju o rezultatima

prema izabranim indikatorima. Rezultati pokazuju sličan obrazac kao i kod prethodnog seta praksi. Od

28% do 49% ispitanika je ustvrdilo da ove prakse nisu relevantne za njihovo radno mesto. Ovaj odgovor

je bio najučestaliji kod praksi utvrđivanja različitih vrsti indikatora. Tamo gde su najčešće involvirani u

velikoj meri (32%-42%) jesu prakse: Izveštavanje o rezultatima aktivnosti koje su sprovedene prethodne

fiskalne godine u pogledu ostvarenih vrednosti, uklјučujući odstupanja od cilјnih vrednosti; Izveštavanje

o ostvarenim vrednostima kroz upotrebu odabranih pokazatelјa učinka; Analiziranje sprovedenih

aktivnosti, potrošnje i postignutih rezultata u prethodnoj fiskalnoj godini i izvođenje implikacija za

naredni period i Praćenje kako se programi, odnosno programske aktivnosti i projekti sprovode u

odnosu na očekivane rezultate.

U pogledu potreba za stručnim usavršavanjem, 43% do 58% ispitanika je izrazilo veliku ili umerenu

potrebu. Zanimljivo, najveće potrebe su iskazane za prakse u vezi sa utvrđivanjem indikatora:

Analiziranje kako postizanje cilјeva može najadekvatnije i najpraktičnije da se meri; Definisanje

pokazatelјa koji mere kvantitet ili količinu pruženih usluga; Definisanje pokazatelјa koji mere kvalitet

pruženih usluga i Definisanje pokazatelјa efikasnosti koji mere postizanje želјenog ishoda uz optimalan

utrošak resursa.

Tabela 22: Programsko budžetiranje, jedinice za finansije, deo 1 (%)





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Razvijanje programske strukture koju čine tri programske kategorije: program, programska aktivnost i projekat - kojima se grupišu rashodi i izdaci.

37,0 26,1 8,7 28,3 18,9 40,5 32,4 8,1 17,8


31,1 20,0 8,9 40,0 17,1 31,4 42,9 8,6 22,2

Razvijanje različitih vremenski ograničenih poslovnih poduhvata - projekata - koji doprinose dostizanju cilјeva programa kome projekat pripada

24,4 17,8 15,6 42,2 17,6 29,4 38,2 14,7 24,4

Utvrđivanje svrhe programa, programske aktivnosti ili projekta 29,5 25,0 11,4 34,1 13,9 30,6 41,7 13,9 18,2

Definisanje osnova programa, programskih aktivnosti i projekata (informacije o pravnim osnovama, srednjoročnim planovima i/ili strategijama na osnovu kojih su utvrđeni cilјevi programa)

29,5 22,7 13,6 34,1 16,7 30,6 38,9 13,9 18,2

Opisivanje programa, programske aktivnosti i projekta (uklјučuje pojašnjavanje klјučnih aktivnosti koje treba preduzeti i usluga koje treba pružiti)

33,3 17,8 15,6 33,3 16,7 30,6 36,1 16,7 18,2

Postavlјanje cilјeva programa (specifičnih društvenih ili ekonomskih efekata koji se žele ostvariti u srednjem roku od 3 do 5 godina sprovođenjem mera u okviru programa).

20,5 29,5 15,9 34,1 16,2 35,1 35,1 13,5 31,1

Postavlјanje cilјeva programske aktivnosti ili projekta (mogu se odnositi na ishode ili na neposredne izlazne rezultate)

23,3 27,9 14,0 34,9 19,4 33,3 33,3 13,9 17,8

Utvrđivanje cilјeva programa vodeći se SMART kriterijumima (specifični, merlјivi, dostižni, relevantni, uvremenjeni)

22,2 17,8 17,8 42,2 25,0 25,0 43,8 6,3 18,2

35






Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Analiziranje kako postizanje cilјeva može najadekvatnije i najpraktičnije da se meri

20,0 20,0 11,1 48,9 29,0 29,0 32,3 9,7 28,9

Definisanje pokazatelјa učinka koji obezbeđuju informacije o efektivnosti i efikasnosti programa, programskih aktivnosti i projekata

25,0 18,2 9,1 47,7 29,0 25,8 35,5 9,7 29,5

Definisanje pokazatelјa koji mere kvantitet ili količinu pruženih usluga

25,0 20,5 9,1 45,5 29,0 29,0 32,3 9,7 29,5

Definisanje pokazatelјa koji mere kvalitet pruženih usluga 24,4 13,3 17,8 44,4 23,3 33,3 33,3 10,0 30,2


25,0 11,4 18,2 45,5 25,0 31,3 34,4 9,4 28,9

Korišćenje logičke matrice kao sredstva za upravlјanje programima/projektima

22,7 9,1 22,7 45,5 23,3 23,3 36,7 16,7 30,2

Praćenje kako se programi, odnosno programske aktivnosti i projekti sprovode u odnosu na očekivane rezultate

37,2 23,3 9,3 30,2 34,3 14,3 22,9 28,6 18,6

Analiziranje sprovedenih aktivnosti, potrošnje i postignutih rezultata u prethodnoj fiskalnoj godini i izvođenje implikacija za naredni period

39,5 16,3 9,3 34,9 31,4 11,4 28,6 28,6 18,6


31,8 22,7 11,4 34,1 37,1 11,4 28,6 22,9 18,6

Izveštavanje o rezultatima aktivnosti koje su sprovedene prethodne fiskalne godine u pogledu ostvarenih vrednosti, uklјučujući odstupanja od cilјnih vrednosti

41,9 20,9 9,3 27,9 34,3 20,0 22,9 22,9 18,6

Poslednji set pitanja u oblasti programskog budžetiranja bavio se u većoj meri njegovim finansijskim

aspektima: ispitivanje potrošnje, planiranje troškova, utvrđivanje direktnih i indirektnih troškova (Tabela

24). Prakse u kojima se u velikoj meri angažuje najveći postotak ispitanika (od 34% do 52%) su:

Planiranje troškova tekuće programske aktivnosti ili projekta za narednu godinu; Raspoređivanje plata i

ostalih rashoda za zaposlene po programima, odnosno programskim aktivnostima i projektima u čijem

sprovođenju oni učestvuju; Raspoređivanje troškova korišćenja robe i usluga po programima,

programskim aktivnostima ili projektima i Utvrđivanje prioritetnih rashoda i izdataka za predstojeće

programske aktivnosti ili projekte.

Kada je reč o potrebama za stručnim usavršavanjem, za većinu praksi oko 40% ispitanika oseća veliku ili

umerenu potrebu. Najčešći ovakav odgovor je dobijen za praksu Raspoređivanje troškova korišćenja

robe i usluga po programima, programskim aktivnostima ili projektima. S druge strane, najmanje

učestao odgovor o velikoj ili umerenoj potrebi za usavršavanjem je zabeležen za praksu Utvrđivanje

jedinične cene koštanja proizvoda / usluge.

Rezultati intervjua

Intervjui sa rukovodiocima jedinica za finansije i drugih organizacionih jedinica su pokazali da oni

poseduju veliko znanje o programskom budžetiranju i da ga veoma podržavaju. Za njih je ono veoma

instrumentalno za povećanje transparentnosti i efikasnosti državne uprave. Međutim, to je još uvek

realtivno novo pristup i postoji niz izazova za njegovu implementaciju. Prvo, tu je pitanje utvrđivanja

programske structure i opšith i specifičnih ciljeva. Ponekad nema aktuelnih sektorskih ili međusektorskih

strategija u kojima su opšti ciljevi eksplicirani. Ukoliko postoje, ostaje pitanje utvrđivanja specifičnih

ciljeva. Čini se, međutim, da je još i veći izazov kreiranje adekvatnih indikatora koji bi se koristili za

praćenje i vrednovanje napretka, posebno kada je reč o indikatorima učinka. Oni treba da budu

relevantni, merljivi, dostupni itd., što nije uvek lako izbrati. Blisko ovome je nova kultura praćenja i

evaluacije koju donosi programsko budžetiranje - izveštavanje o učincima sa finansijskim elementima je

novina u sistemu i izvor briga. Još jedan izazov koji su istakli intervjuisani službenici je to što programsko

budžetiranje traži mnogo preciznije planiranje nego ranije linijsko budžetiranje. Dozvoljeno je manje

‘improvizacija’ i ono nalaže rukovodiocima da tačno znaju ne samo šta žele da postignu, već i kako i da

imaju detaljan plan za to. Dalje, programsko budžetiranje zahteva bolju koordinaciju i komunikaciju

između jedinica za finansije i drugih sektora unutar organizacije, nego što je to tradicionalno slučaj. Svi

ovi izazovi iziskuju dodatno i ekstenzivno stručno usavršavanje državnih službenika ukoliko se želi da

programsko budžetiranje postane delotvorno sredstvo za reform državne uprave.






Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Ispitivanje neefikasnog trošenja, kao i oblasti u kojima se ne postižu adekvatni rezultati i kojima je potrebno više resursa

15,9 29,5 18,2 36,4 21,2 21,2 24,2 33,3 23,3

Utvrđivanje prioritetnih rashoda i izdataka za predstojeće programske aktivnosti ili projekte

34,1 25,0 6,8 34,1 22,9 20,0 28,6 28,6 20,5

Planiranje troškova tekuće programske aktivnosti ili projekta za narednu godinu

52,3 11,4 11,4 25,0 25,6 17,9 25,6 30,8 11,4

Uklјučivanje fondova pretpristupne pomoći EU u programski budžet

16,3 18,6 18,6 46,5 18,8 21,9 12,5 46,9 23,8

Utvrđivanje jedinične cene koštanja proizvoda / usluge koja se pruža kroz programsku aktivnost ili projekat

16,3 9,3 34,9 39,5 16,7 13,3 16,7 53,3 28,6

Utvrđivanje direktnih troškova - troškova koji se koriste isklјučivo za sprovođenje poslova u okviru jedne programske aktivnosti ili projekta

30,2 18,6 16,3 34,9 23,5 14,7 23,5 38,2 20,9

Utvrđivanje indirektnih troškova - troškova koji se koriste za sprovođenje različitih programskih aktivnosti i/ili projekata istovremeno

23,3 14,0 23,3 39,5 21,2 18,2 15,2 45,5 23,3

Raspoređivanje plata i ostalih rashoda za zaposlene po programima, odnosno programskim aktivnostima i projektima u čijem sprovođenju oni učestvuju.

40,9 15,9 13,6 29,5 28,2 12,8 15,4 43,6 11,4

Raspoređivanje troškova korišćenja robe i usluga po programima, programskim aktivnostima ili projektima

38,6 18,2 9,1 34,1 25,0 22,2 16,7 36,1 18,2

Implementacija budžeta i računovodstvo

Ovaj deo upitnika je stavio focus na procese implementacije budžeta, računovodstva i implementacionih

procedura finansijskog menadžmenta fondovima Evropske Unije i sredstava kofinansiranja. On je

administriran samo državnim službenicima u jedinicama za finansije (rukovodiocima i drugim

zaposlenim). Prvi set pitanja se uglavnom ticao izvršenja budžeta (sa nekoliko stavki koje su se bavile

planiranjem budžeta) (Tabela 25).

Ispitanici su očekivano često odgovarali da su uključeni u sve prakse implementacije budžeta, i to često u

velikoj meri. Ipak, za svaku od ovih praksi bio je određen broj ispitanika koji su izveštavali da se oni ne

angažuju u njima ili one nisu relevantne za njihovo radno mesto - što je očekivana posledica podele

poslova unutar jedinica za finansije (npr. na planiranje budžeta, izvršenje, računovodstvo i izveštavanje).

Kada je reč o opaženim potrebama za usavršavanjem u ovim praksama, od 24% do 55% ispitanika je

odgovorilo da im je usavršavanje veoma ili umereno potrebno. Među praksama za koje su potrebe za

usavršavanjem najčešće pominjane su: Pripremanje planova za izvršenje budžeta; Pripremanje predloga

srednjoročnog i finansijskog plana; Pripremanje predloga za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja

za budžetsku i naredne dve fiskalne godine; Pripremanje izveštaja o izvršenju budžeta i Rad u aplikaciji

informacionog sistema za izvršenje budžeta (FMIS) koji vodi Trezor.

Drugi set pitanja bio je posvećen praksama računovodstva i pripremanjem finansijskih izveštaja (Tabela

26). Rezultati pokazuju da su sve prakse, očekivano, deo redovnog posla ispitivanih državnih službenika,

mada zbog podele poslova svi oni ne praktikuju sve ove prakse. Za svaku od praksi, od 36% do 53%

osoblja jedinica za finansije je odgovaralo da ima veliku ili umerenu potrebu za stručnim usavršavanjem

kako bi te prakse uspešnije realizovalo. U skladu s ovim, to znači da su nešto veći postoci ispitanika (45-

65%) izjavili da imaju malo ili nimalo potreba za daljim profesionalnim razvojem u ovim praksama.

Najviši nivo ovih potreba je izražen za dve specifične prakse: Sastavlјanje periodičnih i godišnjih

finansijskih izveštaja i Pripremanje izveštaja o novčanim tokovima. Najmanji nivo potreba je iskazan za

sledeće prakse: Pripremanje izveštaja o garancijama datim u toku fiskalne godine i Obezbeđivanje

vođenja pomoćne knjige po programima i izvorima finansiranja, indirektnim korisnicima i kontima.

Tabela 25: Implementacija budžeta (%)





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Pripremanje predloga za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine

48,9 13,3 15,6 22,2 19,4 30,6 27,8 22,2 16,3

Pripremanje predloga srednjoročnog i finansijskog plana 46,7 17,8 11,1 24,4 16,7 38,9 22,2 22,2 16,3

Pripremanje planova za izvršenje budžeta 44,4 15,6 15,6 24,4 16,2 29,7 24,3 29,7 14,0

Planiranje izvršenja budžeta na dnevnom i mesečnom nivou 40,0 17,8 20,0 22,2 13,2 21,1 31,6 34,2 11,6

Upravlјanje budžetskim aproprijacijama i kvotama 40,0 17,8 20,0 22,2 10,5 21,1 34,2 34,2 11,6

Obezbeđivanje tačnosti budžetske klasifikacije (ekonomske, organizacione, funkcionalne itd.)

57,8 15,6 8,9 17,8 15,4 20,5 25,6 38,5 9,3

Pripremanje izveštaja o izvršenju budžeta 51,1 17,8 13,3 17,8 23,7 18,4 26,3 31,6 11,6

Obezbeđivanje adekvatnosti podnete dokumentacije za preuzimanje obaveza (odluka, rešenje, ugovor, predračun, račun i dr.)

45,5 25,0 11,4 18,2 7,5 17,5 32,5 42,5 7,0

Obezbeđivanje da obaveze koje se preuzimaju budu u skladu sa propisanim aproprijacijama

48,9 13,3 20,0 17,8 13,2 10,5 28,9 47,4 9,5

Praćenje usklađenosti računovodstvene dokumentacije s ugovorenim vrednostima

51,1 11,1 17,8 20,0 12,8 17,9 30,8 38,5 9,3

Obezbeđivanje adekvatnosti finansijske i materijalne dokumentacije u smislu usklađenosti s fiskalnim, računovodstvenim, finansijskim i drugim relevantnim propisima

55,6 17,8 15,6 11,1 15,0 20,0 37,5 27,5 7,0

Izvođenje suštinske, formalne i računske kontrole finansijske dokumentacije

54,8 16,7 16,7 11,9 10,8 27,0 24,3 37,8 9,8

Kontrola finansijske dokumentacije u vezi sa izvršenjem internih naloga za plaćanje i drugih plaćanja

55,6 15,6 15,6 13,3 13,2 23,7 26,3 36,8 9,5

Praćenje plaćanja i prenosa sredstava indirektnim budžetskim korisnicima

27,9 16,3 25,6 30,2 9,4 25,0 21,9 43,8 25,6

Rad u aplikaciji informacionog sistema za izvršenje budžeta (FMIS) koji vodi Trezor

65,9 11,4 9,1 13,6 26,3 15,8 15,8 42,1 11,6

40

Tabela 26: Računovodstvo i izveštavanje (%)





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Obezbeđivanje da se knjiženja u poslovnim knjigama vrše na osnovu validnih računovodstvenih dokumenata

50,0 21,7 10,9 17,4 16,2 29,7 24,3 29,7 15,9

Obezbeđivanje vođenja pomoćne knjige po programima i izvorima finansiranja, indirektnim korisnicima i kontima

40,9 18,2 18,2 22,7 14,7 23,5 17,6 44,1 20,9

Kontrolisanje ispravnosti i usklađenosti knjigovodstvene dokumentacije sa procedurama utvrđenih propisima

40,0 26,7 13,3 20,0 14,3 28,6 20,0 37,1 18,6

Sastavlјanje periodičnih i godišnjih finansijskih izveštaja 50,0 19,6 8,7 21,7 35,3 17,6 17,6 29,4 22,7

Pripremanje izveštaja o novčanim tokovima 34,9 14,0 20,9 30,2 36,7 13,3 16,7 33,3 28,6

Izrada bilansa stanja 47,8 10,9 21,7 19,6 34,3 11,4 17,1 37,1 20,5

Izrada izveštaja o prihodima i rashodima 47,8 13,0 19,6 19,6 30,6 13,9 16,7 38,9 18,2

Pripremanje izveštaja o izvršenju budžeta u kojem se prikazuju razlike između odobrenih sredstava i izvršenja

44,4 22,2 15,6 17,8 28,9 13,2 15,8 42,1 15,6

Pripremanje izveštaja o korišćenju sredstava iz tekuće i stalne budžetske rezerve

28,3 23,9 23,9 23,9 27,8 13,9 19,4 38,9 20,0

Pripremanje izveštaja o garancijama datim u toku fiskalne godine 11,1 15,6 37,8 35,6 30,3 6,1 6,1 57,6 26,7

Sledeći set pitanja bavio se upravljačkim računovodstvom - onim računovodstvenim praksama koje su

dominantno analitičke prirode i imaju za cilj informisanje menadžmenta organizacije. U najvećem broju

slučajeva, osoblje jedinica za finansije je odgovaralo da ove prakse nisu važan segment njihovog posla,

odnosno da nisu uključeni u njihovo sprovođenje ili da čak nisu ni relevantne za njihovo radno mesto. U

samo dva slučaja, 20% ispitanika je uključeno u velikoj meri u realizaciju date prakse (Predviđanje

finansijskih problema organizacije pre nego što postanu ozbilјni i Analiziranje sposobnosti organizacije

da pravovremeno ispuni svoje finansijske obaveze.)

Potrebe za stručnim usavršavanjem u ovom polju su manje izražene nego kod prethodnih setova praksi

- za sve prakse učestalost iskaza o velikim/umerenim potrebama se kretala između 20% i 53%. Najveća

potreba je iskazana za praksu: Sprovođenje analize troškova i dobiti i analize troškovne efikasnosti.

Finalna tema u ovoj sekciji pitanja stavila je naglasak na implementacione procedure finansijskog

upravljanja fondovima Evropske Unije i sredstvia kofinansiranja (Tabela 28). Značajan broj ispitanike je

ustvrdilo da prakse unutar ovog okvira nisu relevantne za njihovo radno mesto (od 40% do 45%) ili da

nisu uključeni u njihovu realizaciju (28% do 40%). Ovo signalizira da jedinice za finansije ne učestvuju u

značajnoj meri u implementaciji finansijskog upravljanja sredstvima EU i kofinansiranja. Kada je reč i

stručnom usavršavanju, između 40 i 45% ispitanika (od onih koji vide ove prakse kao relevantne za

njihov posao) izveštava o velikim ili umerenim potrebama za usavršavanjem u svakoj od popisanih

praksi.

Rezultati intervjua

Intervjui sa rukovodiocima jedinica za finansije ukazuju na nekoliko zaključaka. Prvo, izvršenje budžeta je

relativno rutinska aktivnost i nije naglašena kao oblast u kojoj je potrebno dalje usavršavanje. Drugo,

sistem u ovom trenutku traži da se primenjuju dve vrste računovodstva - zvanično i u skladu sa zakonima

organi državne uprave su u obavezi da primenjuju gotovinsku osnovu. S druge strane, zahtev Državne

revizorske agencije je da se primenjuje obračunska osnova za računovodstvo. Intervjuisani službenici su

stava da ova dva zahteva treba pomiriti i svecni su da je opšta reformska orijentacija ka obračunskoj

osnovi. U tom kontekstu, oni su uvereni da ova promena treba da bude praćena dodatnim obukama

njihovog osoblja. Treći zaključak iz ovih intervjua je da je upravljačko računovodstvo retko prisutno u

državnoj upravi. Ovo je delom usled manjka svesti o njegovom značaju a delom zbog slabije razvijenih

analitičkih veština u jedinicama za finansije. U ovom smislu potrebna je i bolja komunikacija između

jedinica za finansije i drugih sektora i najvišeg rukovodstva. Svi ovi izazovi mogu da se vide kao pozivi za

dalje stručno usavršavanje. Na kraju, zaključak koji je usledio iz ovih intervjua je da je uloga jedinica za

finansije u finansijskom upravljanju EU projektnim fondovima veoma ograničena. One obično imaju

sasvim tehničku ulogu, a svo planiranje i donošenje odluka je locirano u specifičnim sektorima date

organizacije ili centralno u Ministarstvu finansija.

Tabela 27: Upravljačko računovodstvo (%)





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Analiziranje finansijskih izveštaja indirektnih budžetskih korisnika 6,8 18,2 38,6 36,4 14,3 25,0 0,0 60,7 34,9

Procenjivanje finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju mera definisanih u dokumentima javne politike ili propisima

13,6 20,5 27,3 38,6 13,3 23,3 20,0 43,3 28,6

Sprovođenje analize troškova i dobiti i analize troškovne efikasnosti

11,6 23,3 30,2 34,9 17,9 25,0 10,7 46,4 33,3

Sprovođenje racio analiza (npr. racio likvidnosti, racio aktivnosti) 6,8 13,6 38,6 40,9 13,8 6,9 27,6 51,7 32,6

Sprovođenje analize trenda (ispitivanje i utvrđivanje trendova u finansijskim izveštajima tokom vremena)

11,4 11,4 31,8 45,5 13,8 10,3 24,1 51,7 32,6

Analiziranje nefinansijskih informacija (zajedno sa finansijskim informacijama)

9,1 31,8 25,0 34,1 16,7 20,0 30,0 33,3 30,2

Analiziranje sposobnosti organizacije da pravovremeno ispuni svoje finansijske obaveze

20,5 13,6 29,5 36,4 17,2 13,8 27,6 41,4 32,6

Predviđanje finansijskih problema organizacije pre nego što postanu ozbilјni

20,5 15,9 31,8 31,8 23,3 10,0 30,0 36,7 30,2

Predviđanje finansijske situacije organizacije u narednim godinama 15,9 18,2 29,5 36,4 17,2 17,2 27,6 37,9 32,6

43

Tabela 28: Implementiranje procedura finansijskog upravlјanja sredstvima Evropske Unije i sredstvima zu sufinansiranje (%)





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Implementiranje procedura finansijskog upravlјanja sredstvima Evropske Unije i sredstvima zu sufinansiranje

11,9 16,7 28,6 42,9 17,9 28,6 28,6 25,0 31,7

Planiranje sredstava EU i sredstava za sufinasiranje 4,8 26,2 28,6 40,5 13,8 27,6 34,5 24,1 29,3

Upravlјanje tokovima i transferom sredstava EU i sredstava za sufinasiranje

4,9 17,1 31,7 46,3 14,8 29,6 29,6 25,9 32,5

Upravlјanje sredstvima sufinansiranja (u okviru upravlјanja finansijskom pomoći Evropske Unije)

4,8 21,4 31,0 42,9 15,4 30,8 23,1 30,8 33,3

Pravlјenje zahteva za sredstva koji se upućuje Nacionalnom službeniku za odobravanje EK

2,4 11,9 40,5 45,2 7,7 34,6 30,8 26,9 35,0

Transferisanje sredstava izvođačima/korisnicima bespovratne pomoći (u okviru upravlјanja finansijskom pomoći Evropske Unije)

7,1 7,1 40,5 45,2 16,7 25,0 33,3 25,0 40,0

Obustavlјanje plaćanja (u okviru upravlјanja finansijskom pomoći Evropske Unije)

4,9 9,8 41,5 43,9 12,5 29,2 29,2 29,2 38,5

Preraspodelјivanje sredstava (u okviru upravlјanja finansijskom pomoći Evropske Unije)

4,8 11,9 40,5 42,9 12,0 32,0 32,0 24,0 37,5


Pitanja o upravljanju javnim politikama postavljana su samo rukovodiocima. Prvi set pitanja bavio se

različitim načinima kako neki problem ili pitanje koje treba da se reši nekom novom pilitikom može da se

analizira, adekvatno definiše i uokviri. Ispitanici su najčešće govorili da su u velikoj meri uključeni u

sistematsko analiziranje problema u datoj oblasti, uklјučujući ispitivanje uzročno-posledičnih veza - ovo je

izvestilo skoro polovina ispitanika. Jedna trećina ispitanika je rekla da su uključuju u analiziranje pravnog

okvira u velikoj meri. S druge strane, ima nekoliko praksi u ovom domenu za koje su postoci za odgovore

Ne (ne uzimam učešće u ovoj praksi) i Ovo nije relevantno za moje radno mesto relativno veliki. Kada se

brojevi za ova dva odgovora saberu dobija se preko 50% za sledeće prakse: Korišćenje različitih analitičkih

tehnika kao što su drvo problema, SWOT analiza, PESTLE analiza i slično, prilikom definisanja klјučnih

tema politike u datoj oblasti; Analiziranje klјučnih elemenata politike i povezanih rizika na osnovu

činjenica i informacija u postojećim studijama, analizama i izveštajima; Identifying assumptions/external

factors that have the potential to influence (or even determine) the success of a project, but lie outside

the direct control of public authority; Identifikovanje pretpostavki / eksternih faktora koji imaju

potencijal da utiču (ili čak odrede) uspeh projekta, a nalaze se van direktne kontrole državnih organa i

Analiziranje delotvornosti postojećih javnih politika u datoj oblasti, odnosno mera kojima se one

sprovode.

Kada razmišljaju o svojim potrebama za stručnim usavršavanjem, za šest praksi je preko 50% ispitanika

reklo da imaju veliku ili umerenu potrebu, a za četiri prakse ovaj postotak je manji od 50%. Pomenutih

šest praksi su: Analiziranje uticaja preuzetih obaveza u okviru procesa pristupanja Evropskoj Uniji i drugih

međunarodnih obaveza u odgovarajućoj oblasti; Analiziranje pravnog okvira u datoj oblasti; Sprovođenje

komparativne analize sličnih problema/rešenja u drugim zemlјama; Sistematsko analiziranje problema u

datoj oblasti, uklјučujući ispitivanje uzročno-posledičnih veza; Identifikovanje pretpostavki / eksternih

faktora koji imaju potencijal da utiču (ili čak odrede) uspeh projekta, a nalaze se van direktne kontrole

državnih organa i Korišćenje statističkih podataka i analiza u cilјu ocene klјučnih elemenata politike i

povezanih rizika.

Drugi set pitanja stavio je naglasak na utvrđivanje ciljeva politika i indikatora učinka, okvira za praćenje i

evaluaciju i sprovođenje ex-ante analiza uticaja politika. Ovde imamo mnogo prisutniji odgovor Ovo nije

relevantno za moje radno mesto (u rasponu od 31% do 54%). Prakse kod kojih je ovaj odgovor bio

najučestaliji: Analiziranje značajnih direktnih i indirektnih efekata opcija javne politike na osetlјive grupe

(pre svega siromašne, osobe sa invaliditetom, određene nacionalne manjine i slično); Analiziranje

značajnih direktnih i indirektnih efekata opcija javne politike na različite kategorije stanovništva;

Analiziranje efekata razmatranih opcija javne politike na životnu sredinu i Analiziranje efekata

razmatranih opcija javne politike na ekonomiju uopšte i pojedine grane privrede.

Tabela 29: Upravljanje javnim politikama, deo 1 (%)





Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Sistematsko analiziranje problema u datoj oblasti, uklјučujući ispitivanje uzročno-posledičnih veza

48,1 27,9 8,5 15,5 12,0 47,2 20,4 20,4 10,7

Analiziranje delotvornosti postojećih javnih politika u datoj oblasti, odnosno mera kojima se one sprovode

16,5 33,9 15,0 34,6 8,0 31,0 28,7 32,2 26,3

Analiziranje pravnog okvira u datoj oblasti 34,6 30,7 9,4 25,2 19,8 39,5 23,3 17,4 25,9

Analiziranje uticaja preuzetih obaveza u okviru procesa pristupanja Evropskoj Uniji i drugih međunarodnih obaveza u odgovarajućoj oblasti

26,6 32,8 10,2 30,5 25,8 30,1 22,6 21,5 21,2

Analiziranje klјučnih elemenata politike i povezanih rizika na osnovu činjenica i informacija u postojećim studijama, analizama i izveštajima

16,7 27,8 20,6 34,9 11,0 37,8 12,2 39,0 29,9

Korišćenje statističkih podataka i analiza u cilјu ocene klјučnih elemenata politike i povezanih rizika

28,6 37,3 11,9 22,2 9,1 41,4 25,3 24,2 15,4

Sprovođenje komparativne analize sličnih problema/rešenja u drugim zemlјama

23,6 29,9 17,3 29,1 17,0 35,2 26,1 21,6 24,8

Korišćenje različitih analitičkih tehnika kao što su drvo problema, SWOT analiza, PESTLE analiza i slično, prilikom definisanja klјučnih tema politike u datoj oblasti

10,2 18,9 28,3 42,5 9,2 23,7 25,0 42,1 35,6

Identifikovanje klјučnih zainteresovanih strana i sprovođenje analize zainteresovanih strana (analiziranje potreba, interesa i kapaciteta)

20,2 26,6 19,4 33,9 12,3 34,6 18,5 34,6 28,3

Identifikovanje pretpostavki / eksternih faktora koji imaju potencijal da utiču (ili čak odrede) uspeh projekta, a nalaze se van direktne kontrole državnih organa

20,5 23,6 18,9 37,0 10,0 41,3 17,5 31,3 30,4

46






Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Postavlјanje cilјeva koji se žele postići merama sprovođenja politike u datoj oblasti

28,0 28,0 15,2 28,8 19,1 32,6 19,1 29,2 24,6

Definisanje pokazatelјa učinka na osnovu kojih se meri efikasnost i efektivnost sprovođenja javnih politika, odnosno prati ostvarenje postavlјenih cilјeva

24,2 29,0 15,3 31,5 18,2 34,1 20,5 27,3 24,1

Definisanje pokazatelјa učinka na nivou pokazatelјa efekata, ishoda i rezultata

29,8 28,2 11,3 30,6 20,2 36,0 18,0 25,8 24,6

Određivanje početne vrednosti i cilјne vrednosti, kao i izvora provere ostvarenih vrednosti u okviru pokazatelјa učinka

24,2 25,0 16,9 33,9 19,8 34,9 17,4 27,9 27,1

Postavlјanje okvira za praćenje i vrednovanje sprovođenja javne politike

13,0 22,0 22,8 42,3 13,5 36,5 12,2 37,8 36,8

Određivanje načina ocene postignutih rezultata, odnosno efikasnosti sprovođenja dokumenta javne politike

16,9 24,2 20,2 38,7 19,7 32,9 14,5 32,9 35,0

Analiziranje uticaja drugih javnih politika i relevantnih propisa na datu oblast

14,8 22,1 20,5 42,6 13,5 37,8 14,9 33,8 36,2

Procenjivanje nove politike u odnosu na razvojnu politiku i prioritete i tekuće razvojne aktivnosti u zemlјi

7,3 29,0 16,1 47,6 9,9 31,0 26,8 32,4 39,3

Procenjivanje finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju mera javnih politika, odnosno propisa

12,9 21,0 21,0 45,2 13,7 30,1 20,5 35,6 38,1

Analiziranje efekata razmatranih opcija javne politike na ekonomiju uopšte i pojedine grane privrede

7,3 21,8 20,2 50,8 13,6 24,2 22,7 39,4 43,1

Analiziranje značajnih direktnih i indirektnih efekata opcija javne politike na različite kategorije stanovništva

5,6 15,3 25,8 53,2 11,1 22,2 23,8 42,9 45,7

Analiziranje značajnih direktnih i indirektnih efekata opcija javne politike na osetlјive grupe (pre svega siromašne, osobe sa invaliditetom, određene nacionalne manjine i slično)

4,8 17,7 23,4 54,0 9,5 23,8 15,9 50,8 45,7

Analiziranje efekata razmatranih opcija javne politike na životnu sredinu

5,6 11,3 29,8 53,2 8,1 16,1 24,2 51,6 46,6

S druge strane, prakse za koje su rukovodioci češće govorili da su uključeni u velikoj meri su: Definisanje

pokazatelјa učinka na nivou pokazatelјa efekata, ishoda i rezultata; Postavlјanje cilјeva koji se žele postići

merama sprovođenja politike u datoj oblasti; Određivanje početne vrednosti i cilјne vrednosti, kao i

izvora provere ostvarenih vrednosti u okviru pokazatelјa učinka i Definisanje pokazatelјa učinka na

osnovu kojih se meri efikasnost i efektivnost sprovođenja javnih politika, odnosno prati ostvarenje

postavlјenih cilјeva. Međutim, čak i ovde samo jedna četvrtina ispitanika sprovodi ove prakse u velikoj

meri.

Kada je reč o opaženim potrebama za stručnim usavršavanjem, upravo u onim praksama u kojima su

rukovodioci češće uključeni u velikoj meri su prakse za koje su najčešće govorili da imaju veliku ili

umerenu potrebu za daljim usavršavanjem. Za malo više od polovine praksi 50 ili više posto ispitanika je

odgovorilo da im je veoma ili umereno potrebno usavršavanje. To su prakse koje se odnose na procese

utvrđivanja ciljeva novih politika, indikatora učinka i sredstava i metoda praćenja i evaluacije. S druge

strane, nešto manje ispitanika je izvestilo da ima velike ili umerene potrebe za usavršavanjem u oblasti

ex-ante analiza uticaja politika.

Poslednji set pitanja u oblasti upravljanja javnim politikama ticao se uglavnom procenjivanja različitih

opcija javne politike i analiziranja različitih aspekata njihove implementacije. Za veći broj praksi su

rukovodioci najčešće birali odgovor Ovo nije relevantno za moje radno mesto (oko polovine ispitanika).

Ovo je najprisutnije bilo kod sledećih praksi: Analiziranje pravnih, organizacionih, upravlјačkih i

institucionalnih aspekata efekata razmatranih opcija javne politike; Analiziranje rizika i neizvesnosti u

sprovođenju javnih politika; Identifikovanje različitih opcija javne politike kao mogućih mera za

postizanje cilјeva i Pripremanje projektnog zadatka za različite faze razvijanja, sprovođenja i vrednovanja

javnih politika. Samo je za jednu praksu više od četvrtine ispitanika izvestilo da se u njoj angažuje u

velikoj meri (Praćenje realizacije postavlјenih cilјeva preko definisanih pokazatelјa učinka - 27%).

Samo za jednu praksu u ovom delu je više od 50% ispitanika izvestilo da im je veoma ili umereno

potrebno dalje stručno usavršavanje (Praćenje realizacije postavlјenih cilјeva preko definisanih

pokazatelјa učinka - 54,5%); za većinu drugih postoci su bili oko 45%. Najmanje je iskazivana potreba za

stručnim usavršavanjem za praksu Analiziranje rizika i neizvesnosti u sprovođenju javnih politika.






Da, u velikoj meri

Da, u maloj meri


mesto

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe


mesto

Analiziranje rizika i neizvesnosti u sprovođenju javnih politika 5,8 19,2 22,5 52,5 12,7 15,9 17,5 54,0 44,2

Sprovođenje osnovne procene institucionalnih kapaciteta za sprovođenje javne politike (kapacitet da se pruže usluge ili upravlјa promenama)

10,1 24,4 20,2 45,4 11,1 25,0 20,8 43,1 35,7

Analiziranje pravnih, organizacionih, upravlјačkih i institucionalnih aspekata efekata razmatranih opcija javne politike

11,0 21,2 14,4 53,4 21,3 27,9 11,5 39,3 45,0

Identifikovanje različitih opcija javne politike kao mogućih mera za postizanje cilјeva

7,6 22,0 18,6 51,7 15,9 25,4 17,5 41,3 43,2

Poređenje prednosti i nedostataka analiziranih opcija, kako bi se utvrdilo koja je najefikasnija za postizanje utvrđenih cilјeva, odnosno koja ima najmanje nedostatke

11,9 20,3 19,5 48,3 15,4 29,2 18,5 36,9 41,4

Razmatranje „optimističnog” i “pesimističnog” scenarija efekata date opcije

10,2 20,3 20,3 49,2 15,2 27,3 16,7 40,9 40,0

Korišćenje kvantitativnih tehnika kao što su analiza troškova i dobiti i analiza troškovne efikasnosti

8,5 23,7 18,6 49,2 13,8 32,3 16,9 36,9 40,9

Konsultacija sa relevantnim organima državne i javne uprave, organizacijama civilnog društva i naučno – istraživačkim organizacijama

17,8 28,8 14,4 39,0 17,3 24,0 21,3 37,3 31,8

Praćenje realizacije postavlјenih cilјeva preko definisanih pokazatelјa učinka

27,1 33,1 11,9 28,0 22,7 31,8 14,8 30,7 20,7

Pripremanje projektnog zadatka za različite faze razvijanja, sprovođenja i vrednovanja javnih politika

10,2 22,0 16,1 51,7 15,6 28,1 20,3 35,9 42,3

Rezultati intervjua

Intervjui sa višim rukovodiocima ukazuju na nekoliko izazova za efektivno upravljanje politikama. Prvo,

investiranje u kapacitete državne uprave za efektivno upravljanje javnim politikama nije sistematski

podržano - organizacije obično nemaju strateške jedinice, nema radnih mesta analitičara javnih politika,

niti je analiza politika deo opisa poslova drugih radnih mesta. Drugim rečima nema formalnih zahteva ili

očekivanja od državnih službenika da se angažuju u ovako važnim zadacima. U tom smislu u

organizacijama nema osećaja vlasništva nad analizom i razvojem politika. Ono je dodatno ugroženo

čestim delegiranjem ovih poslova trećim stranama - analitičke zadatke ove vrste često sprovode eksterni

konsultanti ili se sprovode kroz različite projekte ili putem brojnih ad hoc radnih grupa. To znači da nema

doslednog investiranja u takve kapacitete državnih službenika niti nekih dodatnih podsticaja. Ako tome

dodamo teret svakodnevnih obaveza, nije teško shvatiti zašto državni službenici nisu angažovani u

analizi javnih politika u nekoj značajnijoj meri. Kada je reč o potencijalnim oblastima stručnog

usavršavanja, naglasak je stavljen na različite analitičke veštine koje spadaju u domen analize politika i

upravljanja projektima. Analiza intervjua je takođe pokazala da među najvažnijim izazovima u

upravljanju javnim politikama jesu oni koji su povezani sa implementacijom politika i njihovim

praćenjem.

Interna revizija

Upitnik koji se bavio internom revizijom popunjavali su samo interni revizori zaposleni u državnoj upravi.

Za razliku od drugih, ovaj upitnik je pitao samo za percepciju potreba za stručnim usavršavanjem u

različitim praksama interne revizije. Pošlo se od pretpostavke da su sve prakse relevantne za sve interne

revizore jer one čine standardni opis poslova internih revizora. Ipak, ispitanici su imali mogućnost da

signaliziraju da određena praksa, po njihovom mišljenju, nije relevantna za njihov posao.

Prvi deo upitnika je uključivao pitanja o potrebama za stručnim usavršavanjem u planiranju interne

revizije, konkretno za pripremanje strateškog plana planiranju interne revizije, godišnjih planova rada, i

planova zasnovanih na proceni rizika. Ovaj deo takođe procenjuje potrebe za stručnim usavršavanjem u

pogledu utvrđivanja politika i procedura u planiranju interne revizije i pripremnih aktivnosti kao što su

komuniciranje plana planiranju interne revizije sa višim rukovodstvom. U ovom delu upitnika se takođe

obrađuju osnovne procene organizacionih ciljeva – njihovih etičkih aspekata, usaglašenosti sa misijom

organizacije i ulogom informacionih tehnologija u dostizanju tih ciljeva.

Rezultati pokazuju da se više od 50% odgovora ispitanika za sve prakse iz ove sekcije odnosi na odgovore

da imaju veliku ili umerenu potrebu za daljim profesionalnim razvojem. Ovo je jasan pokazatelj da je

dodatna obuka i obrazovanje za interne revizore potrebna za sve oblasti prikazane u Tabeli 32.

Sudeći prema odgovorima internih revizora, najveća potreba za daljim usavršavanjem je za ocenjivanjem

da li upravljanje informacionim tehnologijama u organizaciji podržava organizacione strategije i cilјeve i

za ocenjivanje da li cilјevi organizacije podržavaju misiju organizacije i da li su usklađeni s - više od 58%

ispitanika je izrazilo da im je u tome usavršavanje veoma potrebno. Ukoliko se ovo sabere sa

odgovorima o umerenoj potrebi za usavršavanjem, onda više od 94% ispitanika tvrdi da im je u ovome

potrebna dodatna obuka. Značajno usavršavanje je potrebno, kako su rekli interni revizori, i u vezi sa

Ocenjivanjem dizajna, primene i efektivnosti cilјeva, programa i aktivnosti organizacije sa etičkog

stanovišta.

Na drugom kraju spektra, za neke aktivnosti su ispitanici govorili da im nije potrebna neka značajnija

obuka (ili da im nimalo nije potrebno). Dve od ovih aktivnosti se tiču pripremanja godišnjeg plana rada

interne revizije i pravlјenja plana zasnovanog na proceni rizika i za njih je oko 40% ispitanika tvrdilo da

imaju malu ili nimalu potrebu za daljom obukom.

Za tri prakse, konkretno za Pravlјenje strateškog plana interne revizije za trogodišnji period, Pravlјenje

plana aktivnosti interne revizije i plana potreba za resursima i njihovo dostavlјanje višem rukovodstvu na

razmatranje i odobrenje i Ocenjivanje da li cilјevi organizacije podržavaju misiju organizacije i da li su

usklađeni s njom - veći broj internih revizora je rekao da one nisu relevantne za njihovo radno mesto.

Ovo može da se objasni tako da interni revizori koji biraju ovaj odgovor opažaju da su ovo zadaci kojima

se ekskluzivno bave rukovodioci interne revizije.

51

Podaci koji su prikupljeni kroz intervjue su takođe pokazali da internim revizorima nije potrebno dalje

usavršavanje kada je reč o planiranju interne revizije i ocenjivanju ciljeva organizacije. Do sada su ove

aktivnosti realizovane bez većih problema. Sagovornici su, međutim, ukazivali na to da im je potrebno

više znanja u oblasti metodologije i razvijanja strateških planova, jer su do sada imali samo ograničene

obuke, a postojeći priručnici i pravilnici nisu dovoljno informativni.

Tabela 32: Planiranje interne revizije i ocenjivanje ciljeva organizacije (%)

U kojoj meri Vam je potrebno stručno usavršavanje kako biste uspešnije realizovali navedene zadatke?

Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Pravlјenje strateškog plana interne revizije za trogodišnji period (uklјučujući strateške cilјeve interne revizije na osnovu dugoročnih cilјeva organizacije i proceni rizika)

29,4 35,3 29,4 5,9 10,5

Pravlјenje godišnjeg plana interne revizije (koji sadrži opšte i specifične cilјeve interne revizije koji treba da budu ostvareni tokom godine)

22,2 33,3 27,8 16,7 5,3

Pravlјenje plana zasnovanog na proceni rizika u kojem se utvrđuju prioriteti za aktivnost interne revizije koji su usaglašeni sa cilјevima organizacije

41,2 17,6 35,3 5,9 5,6

Pravlјenje plana aktivnosti interne revizije i plana potreba za resursima i njihovo dostavlјanje višem rukovodstvu na razmatranje i odobrenje

41,2 23,5 17,6 17,6 10,5

Ustanovlјavanje politika i procedura kojim se usmeravaju aktivnosti interne revizije

31,6 31,6 10,5 26,3 0,0

Ocenjivanje dizajna, primene i efektivnosti cilјeva, programa i aktivnosti organizacije sa etičkog stanovišta

50,0 33,3 11,1 5,6 5,3

Ocenjivanje da li upravlјanje informacionim tehnologijoma u organizaciji podržava organizacione strategije i cilјeve.

58,8 35,3 5,9 0,0 5,6

Ocenjivanje da li cilјevi organizacije podržavaju misiju organizacije i da li su usklađeni s njom

58,8 35,3 5,9 0,0 10,5

52

Drugi set pitanja bio je uglavnom posvećen samoprocenjivanju potreba za stručnim usavršavanjem u

vezi sa ocenjivanjem izloženosti rizicima u različitim domenima. On je takođe sadržao stavke o

ocenjivanju organizacionih praksi u upravljanju rizicima – da li je organizacija identifikovala značajne

razlike, da li su izabrani adekvatni odgovori na rizike i da li su relevantne informacije o riziku

pravovremeno saopštene organizaciji.

Za sve prakse u ovoj sekciji od 70 d0 99% ispitanika je govorilo da im je veoma ili umereno potrebno

stručno usavršavanje. Ovo ukazuje na to da obrazovanje internih revizora i njihova dalja obuka treba da

naglasi sve prakse prikazane u Tabeli 33.

Najizraženija potreba za daljim profesionalnim razvojem postoji za praksu Ocenjivanje izloženosti riziku u

vezi sa ostvarivanjem strateških cilјeva organizacije - svi ispitanici su odabrali bilo odgovoro o velikoj

potrebi ili o umerenoj potrebi za daljim usavršavanjem.

Tabela 33: Ocenjivanje stanovišta orgaizacije prema rizicima i ocenjivanje izloženosti rizicima (%)


Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Ocenjivanje da li su značajni rizici identifikovani i procenjeni

50,0 38,9 11,1 0,0 5,3

Ocenjivanje da li su odgovarajući odgovori na rizike odabrani u skladu sa organizacionom sklonošću ka riziku

44,4 44,4 5,6 5,6 5,3

Ocenjivanje da li su relevantne informacije o riziku zabeležene i pravovremeno saopštene organizaciji, što omogućava zaposlenima i rukovodstvu da izvršavaju svoje zadatke.

52,9 41,2 5,9 0,0 10,5

Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa ostvarivanjem strateških cilјeva organizacije

52,9 47,1 0,0 0,0 10,5

Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa pouzdanošću i integritetom finansijskih i operativnih informacija

52,9 41,2 5,9 0,0 10,5

Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa efektivnošću i efikasnošću operacija i programa

58,8 35,3 5,9 0,0 10,5

Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa zaštitom imovine

35,3 41,2 23,5 0,0 10,5

Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa 23,5 47,1 29,4 0,0 10,5

53

usklađenošću sa zakonima, propisima, politikama, procedurama i ugovorima

Ocenjivanje potencijala za nastanak prevara i načina na koji se u organizaciji upravlјa rizikom od prevara

47,1 35,3 17,6 0,0 10,5

Rezultati, takođe, sugerišu da je dodatni profesionalni razvoj potreban za identifikaciju rizika, biranje

adekvatnih odgovora na rizike, ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa pouzdanošću i integritetom

finansijskih i operativnih informacija i ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa efektivnošću i efikasnošću

operacija i programa - preko 90% ispitanika je ovo saopštilo.

Jedine dve prakse za koje su potrebe za daljim usavršavanjem procenjene kao manje su Ocenjivanje

izloženosti riziku u vezi sa zaštitom imovine i Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa usklađenošću sa

zakonima, propisima, politikama, procedurama i ugovorima.

Konačno, za osam od deset praksi koje su izlistane u Tabeli 33, 10% ispitanika je odgovorilo da ove

aktivnosti nisu deo njihovog opisa posla.

Podaci prikupljeni intervjuima potvrđuju nalaze dobijene putem onlajn upitnika. Interni revizori veruju

da im je potrebno značajnije usavršavanje kada je reč o svim aspektima organizacionog stanovišta prema

rizicima i ocenjivanju izloženosti rizicima. Sagovornici su tvrdili da su po prvi put imali obuke na ove teme

2016. godine, iako su sprovodili ove aktivnosti već nekoliko godina unazad bez adekvatne edukacije.

Takođe i obuka koju su imali nije bila adekvatna jer je trajala samo nekoliko sati, a interni revizori

smatraju da ocenjivanje izloženosti rizicima zahteva mnogo obuhvatniji trening. Konačno, neki

sagovornici su bili za to da se prave registri rizika za sve jedinice unutar organizacije. Registre bi kreirale

same organizacione jedinice jer one znaju koje su aktivnosti za njih najriskantnije i to bi pomoglo

internim revizorima da bolje i efikasnije ocenjuju sisitem.

Treći set pitanja se odnosio na potrebe za usavršavanjem u ocenjivanju adekvatnosti i efektivnosti

kontrola u pogledu odgovora na rizike u vezi sa različitim temama (npr. sa pouzdanošću i integritetom

finansijskih i operativnih informacija, efektivnošću i efikasnošću operacija i programa, zaštitom imovine i

sredstava i usklađenošću sa zakonima, propisima, itd.)

Kao i kod prethodne grupe pitanja, za sve prakse između 70 i 80% ispitanika je biralo odgovor o velikoj ili

umerenoj potrebi za usavršavanjem, što znači da većina internih revizora veruje da im je potrebna

dodatna obuka u oblasti ocenjivanja adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na različite

rizike (Tabela 34).

Najizraženija potreba za usavršavanjem uočena je kod ocena kontrola u vezi sa pouzdanošću i

integritetom finansijskih i operativnih informacija i u vezi sa efektivnošću i efikasnošću operacija i

programa. Za obe prakse zbir odgovora o velikoj potrebi i o umerenoj potrebi za usavršavanjem prešao

je 80%.

54

Tabela 34: Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na rizike (%)


Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na rizike u vezi sa ostvarivanjem strateških cilјeva organizacije

33,3 38,9 27,8 0,0 5,3

Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na rizike u vezi sa pouzdanošću i integritetom finansijskih i operativnih informacija

35,3 47,1 17,6 0,0 5,6

Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na rizike u vezi sa efektivnošću i efikasnošću operacija i programa

35,3 47,1 17,6 0,0 5,6

Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na rizike u vezi sa zaštitom imovine i sredstava

35,3 35,3 29,4 0,0 5,6

Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na rizike u vezi sa usklađenošću sa zakonima, propisima, politikama, procedurama i ugovorima

23,5 47,1 29,4 0,0 5,6

S druge strane, za dve prakse, konretno za Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu

odgovora na rizike u vezi sa zaštitom imovine i sredstava i u vezi sa usklađenošću sa zakonima,

propisima, politikama, procedurama i ugovorima - značajan broj internih revizora (oko jedne trećine) je

ustvrdilo da imaju samo malu potrebu za daljim obukama.

Podaci iz intervjua su u skladu sa odgovorima prikupljenim preko upitnika. Većina internih revizora

veruje da im je potrebno dalje usavršavanje u ocenjivanju adekvatnosti i efektivnosti odgovora na rizike.

Ove prakse su deo takozvane revizije Sistema – najsloženije i najčešće sprovođene interne revizije u

državnoj upravi u Srbiji, u kojoj interni revizori već imaju značajno iskustvo. Iako je većina revizora već

radila reviziju sistema oni veruju da imaju odgovarajuće znanje, ali su voljni da dalje unapređuju svoje

veštine i kompetencije, prvenstveno zbog složenosti ove vrste revizije.

55

Upitnik je takođe pitao interne revizore o planiranju i sprovođenju svake pojedinačne interne revizije –

sve od utvrđivanja cilјeva te revizije, obuhvata, rasporeda vremena i alokacije resursa do identifikovanja

i dokumentovanja relevantnih informacija kako bi se potkrepili rezultati i zaklјučci revizije.

Tabela 35: Planiranje i sprovođenje pojedinačnih internih revizija (%)


Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Izrađivanje i dokumentovanje plana za svaku reviziju, uklјučujući cilјeve te revizije, obuhvat, raspored vremena i alokaciju resursa

22,2 38,9 22,2 16,7 5,3

Ustanovlјavanje cilјeva za svaku internu reviziju

27,8 22,2 44,4 5,6 5,6

Obavlјanje preliminarne ocene rizika relevantnih za aktivnost koja se ispituje

22,2 33,3 38,9 5,6 5,6

Utvrđivanje stepena u kojem je rukovodstvo uspostavilo adekvatne kriterijume za ocenu ostvarenosti cilјeva

11,1 44,4 44,4 0,0 0,0

Sarađivanje sa rukovodstvom na razvijanju odgovarajućih kriterijuma za ocenu upravlјanja, upravlјanja rizicima i ocenu kontrola

27,8 44,4 22,2 5,6 0,0

Određivanje odgovarajućih i dovolјnih resursa za ostvarenje cilјeva revizije, a na osnovu ocene prirode i složenosti svake revizije, vremenskih ograničenja i raspoloživih resursa.

22,2 33,3 38,9 5,6 0,0

Razvijanje i dokumentovanje radnih programa kojima se ostvaruju cilјevi revizije.

27,8 27,8 44,4 0,0 0,0

Identifikovanje dovolјnih, pouzdanih, relevantnih i korisnih informacija kako bi se ostvarili cilјevi revizije

27,8 22,2 44,4 5,6 0,0

Dokumentovanje relevantnih informacija kako bi se potkrepili rezultati i zaklјučci revizije

27,8 16,7 44,4 11,1 0,0

Za ovu grupu praksi, ispitanici su imali podeljena mišljenja koliko im je potrebno daljeg usavršavanja. U

svakom slučaju manji broj internih revizora je govorio da im je to potrebno u poređenju sa prethodnim

aktivnostima. Za sve prakse izuzev Izrađivanje i dokumentovanje plana za svaku reviziju, uklјučujući

56

cilјeve te revizije, obuhvat, raspored vremena i alokaciju resursa i Sarađivanje sa rukovodstvom na

razvijanju odgovarajućih kriterijuma za ocenu upravlјanja, upravlјanja rizicima i ocenu kontrola, između

40% i 50% internih revizora je tvrdilo da imaju malo ili nimalo potreba za daljim obukama. S druge

strane, za ove dve prakse, kao i za sve druge, oko polovine ispitanika veruje da im je potrebno

usavršavanje (kada se saberu odgovoro veoma i umereno potrebno usavršavanje).

Naredni set pitanja ticao usavršavanja u pogledu pripremanja revizorskih izveštaja sa zaklјučcima,

preporukama i planovima aktivnosti i praćenje aktivnosti preduzetih na osnovu datih predloga i

preporuka.

Tabela 36: Revizorski izveštaji, preporuke rukovodstvu i praćenje preduzetih aktivnosti (%)


Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Sastavlјanje revizorskih izveštaja sa zaklјučcima, preporukama i planovima aktivnosti

27,8 22,2 27,8 22,2 0,0

Predlaganje novih kontrolnih aktivnosti rukovodstvu

27,8 38,9 27,8 5,6 0,0

Predlaganje ispravlјanja ili promene postojećih kontrola u svrhu pobolјšanja njihove efektivnosti

16,7 55,6 22,2 5,6 0,0

Predlaganje načina kojima se osigurava da se postojeće kontrole stalno i dosledno sprovode

16,7 50,0 33,3 0,0 0,0

Predlaganje smanjenja (prekida) suvišnih kontrola

16,7 50,0 33,3 0,0 0,0

Praćenje aktivnosti koje rukovodstvo preduzima na osnovu datih predloga i preporuka

29,4 41,2 23,5 5,9 5,6

Preko 50% odgovora ispitanika je na sve stavke u ovoj sekciji obuhvatalo odgovore o velikoj ili umerenoj

potrebi za usavršavanjem. Ovo ukazuje na to da sve prakse koje su prikazane u Tabeli 36 treba da budu

deo obrazovanja internih revizora i njihovog daljeg profesionalnog razvoja.

Prema odgovorima internih revizora, u dve prakse im je potrebno više usavršavanja nego za ostale ( (više

od 70% ispitanika). Reč je o ove dve prakse: Predlaganje ispravlјanja ili promene postojećih kontrola u

57

svrhu pobolјšanja njihove efektivnosti i Praćenje aktivnosti koje rukovodstvo preduzima na osnovu datih

predloga i preporuka.

Takođe, izražena je potreba za daljim usavršavanjem i za Predlaganje načina kojima se osigurava da se

postojeće kontrole stalno i dosledno sprovode i Predlaganje smanjenja (prekida) suvišnih kontrola.

Kad je reč o kvalitativnim podacima za pripremanje revizorskih izveštaja, preporuka rukovodstvu i

praćenje preduzetih aktivnosti, oni pokazuju da su pravila veoma jasna i da se ove aktivnosti redovno

sprovode. Interni revizori su objasnili da je uspešno sprovođenje ovih praksi povezano sa autoritetom

internih revizora i njihovim veštinama, a za šta je potrebno dodatno obučavanje.

Sledeći segment upitnika bavio se potrebama za usavršavanjem u različitim vrstama interne revizije:

revizijr usklađenosti, revizije uspešnosti, revizije informacionih tehnologija i revizije programa i projekata

koji se finansiraju sredstvima Evropske Unije. Rezultati su prikazani u Tabeli 37.

Tabela 37: Različite vrste interne revizije (%)


Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Revizija usklađenosti (analiza i ocena usklađenosti poslovanja organizacije sa zakonima, propisima, internim aktima i odredbama ugovora)

31,3 18,8 31,3 18,8 5,9

Revizija uspešnosti (performansi) (analiza i ocena upotrebe i korišćenja resursa na ekonomičan, efikasan i efektivan način radi ostvarivanja cilјeva organizacije)

87,5 6,3 0,0 6,3 5,9

Revizija informacionih tehnologija (analiza i ocena postupaka, procedura i korišćenja elektronskih informacionih sistema koje se odnose na bezbednost, poverlјivost, integritet i raspoloživost informacija i informacionih sistema)

76,5 17,6 5,9 0,0 5,6

Revizija programa i projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske Unije

56,3 25,0 18,8 0,0 11,1

Finansijska revizija (analiza i ocena kontrola koje obezbeđuju tačnost i potpunost računovodstvenih podataka i finansijskih izveštaja)

43,8 31,3 18,8 6,3 5,9

58

Iako se većina ispitanika slaže da za sve vrste interne revizije imaju veliku ili umerenu potrebu za daljim

stručnim usavršavanjem, za dva oblika interne revizije potrebe su mnogo veće. Za reviziju informacionih

sistema i reviziju uspešnosti 90% ispitanika govori da im je veoma ili umereno potrebna unapređivanje

znanja. Ispitanicima je, takođe, potrebna dodatna obuka i za reviziju programa i projekata koji se

finansiraju sredstvima Evropske Unije, kao i za finansijsku reviziju. Samo za reviziju usklađenosti značajan

broj ispitanika (oko trećine) tvrdi da imaju malu potrebu za usavršavanjem ili je nemaju uopšte (Tabela

37).

Zanimljivo je da oko 11% internih revizora govori da revizija programa i projekata koji se finansiraju

sredstvima Evropske Unije nije deo njihovog posla.

Kvalitativni deo istraživanja je potvrdio ove rezultate. Prvo, za reviziju usklađenosti i finansijsku reviziju

potrebe za daljim usavršavanjem nisu velike, jer interni revizori već imaju iskustvo sa sprovođenjem ove

dve revizije. Međutim, oni su bili jednoglasni u tome da im je potrebna dodatna obuke. Drugo, revizija

uspešnosti i revizija informacionih sistema nikada nije sprovođena u organizacijama odakle dolaze

ispitanici. Interni revizori nisu imali obuke za ove dve revizije i potreban im je značajan dalji profesionalni

razvoja. Konačno, za reviziju programa i projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske Unije potreba

za dodatnom obukom je takođe velika iako su sagovornici već vršili ovu vrste revizije ranije. Oni su

takođe pominjali potrebu za kursevima engleskog jezika zato što je većina dokumentacije u ovoj vrsti

revizije na tom jeziku.

Pošto je značajan deo posla internih revizora tradicionalno fokusiran na finansijsku reviziju, ona je dobila

posebnu pažnju u ovom upitniku, a što se odrazilo i na broj praksi na koje su ispitanici davali odgovore.

Rezultati su prikazani u Tabeli 38.

Tabela 38: Finansijska revizija (%)


Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Ispitivanje da li su svi prihodi i rashodi adekvatno planirani, kontrolisani i nadgledani

20,0 53,3 13,3 13,3 11,8

Ispitivanje da li su budžeti utvrđeni u skladu sa strateškim planom organizacije i finansijskim prognozama

28,6 50,0 7,1 14,3 17,6

Ispitivanje da li je razvijen pogodan okvir za 28,6 50,0 21,4 0,0 17,6

59

kontrolu izvršenja budžeta

Ispitivanje da li rukovodstvo dobija odgovarajuće izveštaje o izvršenju budžeta

21,4 50,0 21,4 7,1 17,6

Ispitivanje da li funkcioniše odgovarajući sistem izveštavanja kako bi se omogućilo rukovodstvu da efikasno prati finansijsku situaciju organizacije

28,6 42,9 21,4 7,1 17,6

Ispitivanje da li se svi novčani prihodi prikuplјaju, adekvatno evidentiraju i da li se dobija odgovarajuća bankarska usluga (ili usluga Trezora)

21,4 50,0 14,3 14,3 17,6

Ispitivanje da li su evidentirane sve transakcije, sredstva i obaveze relevantne za period ispitivanja

21,4 28,6 42,9 7,1 17,6

Ispitivanje da li su evidentirane transakcije, sredstva i obaveze pravilno i tačno vrednovane ili izmerene

23,1 46,2 23,1 7,7 13,3

Ispitivanje da li su zabeležene transakcije, sredstva i obaveze pravilno klasifikovane i evidentirane u finansijskim evidencijama organizacije

21,4 50,0 21,4 7,1 12,5

Ispitivanje da li se sva sredstva čuvaju na siguran način i da li je pristup propisno autorizovan

28,6 35,7 21,4 14,3 12,5

Ispitivanje da li su evidentirana sredstva i obaveze u skladu sa propisima

21,4 50,0 14,3 14,3 12,5

Ispitivanje da li su sva likvidna finansijska sredstva efikasno iskorišćena

38,5 38,5 23,1 0,0 18,8

Ispitivanje aranžmana prihodovanja i dospelih nenaplaćenih potraživanja

15,4 53,8 23,1 7,7 18,8

Ispitivanje adekvatnosti kupovina i plaćanja koje sprovodi organizacija

14,3 78,6 7,1 0,0 17,6

Ispitivanje da li su sve robe i usluge koje je zahtevala organizacija dobijene, zavedene i efikasno plaćene

14,3 42,9 42,9 0,0 17,6

Ispitivanje adekvatnosti plaćanja zarada i drugih davanja za zaposlene

14,3 50,0 21,4 14,3 17,6

Ispitivanje da li su nenovčana sredstva pravilno zaštićena, popisana i da se delotvorno koriste

21,4 64,3 7,1 7,1 17,6

Ispitivanje procedure i postupaka javnih nabavki

14,3 50,0 28,6 7,1 17,6

Ispitivanje da li se kupovina dobara i usluga vrši ekonomično, efikasno i efektivno

28,6 64,3 7,1 0,0 17,6

Više od polovine ispitanika veruje da im je veoma ili umereno potrebno dodatno usavršavanje u svim

izlistanim praksama finansijske revizije. Aktivnosti za koje je dodatno usavršavanje najviše potrebno je

60

Ispitivanje da li se kupovina dobara i usluga vrši ekonomično, efikasno i efektivno i Ispitivanje

adekvatnosti kupovina i plaćanja koje sprovodi organizacija. Interni revizori veruju, takođe, da im je

potrebno više veština kada je reč o Ispitivanju da li su nenovčana sredstva pravilno zaštićena, popisana i

da se delotvorno koriste (Tabela 38).

S druge strane, više od jedne trećine ispitanika misli da im je malo ili nimalo dalje obuke potrebno za više

praksi, a najveći postotak tako misli za Ispitivanje da li su evidentirane sve transakcije, sredstva i obaveze

relevantne za period ispitivanja i Ispitivanje da li su sve robe i usluge koje je zahtevala organizacija

dobijene, zavedene i efikasno plaćene (više od 40% ispitanika tvrdi da imaju samo malu potrebu za

dodatnom obukom).

Interesantno je da između 11% i 18% internih revizora tvrdi da prakse koje su izlistane u Tabeli 38 nisu

deo njihovog opisa posla.

Interni revizori su imali priliku da odgovaraju na pitanja o njihovim potrebama za usavršavanjem u

reviziji upravljanja ljudskim resursima. Pitanja su se odnosila na različite elemente upravljanja ljudskim

resursima od regrutovanja, obezbeđivanja obuka, praćenja i nagrađivanja učinka, itd.

Tabela 39: Revizija upravljanja ljudskim resursima (%)


Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Ispitivanje da li se upravlјanje lјudskim resursima obavlјa ekonomično, efikasno i efektivno

7,7 46,2 46,2 0,0 18,8

Ispitivanje da li su aktivnosti odelјenja za upravlјanje lјudskim resursima adekvatno planirane i realizovane

15,4 30,8 53,8 0,0 18,8

Ispitivanje da li je novo zapošlјavanje strateški planirano i sprovedeno na konkretan i transparentan način

21,4 28,6 50,0 0,0 12,5

Ispitivanje da li su analizirane potrebe za obukama i da li su odgovarajuće obuke obezbeđene i potom i vrednovane

15,4 30,8 53,8 0,0 18,8

Ispitivanje da li postoje adekvatne procedure za upravlјanje, razvoj i komunikaciju sa zaposlenima u organizaciji.

14,3 42,9 42,9 0,0 12,5

Ispitivanje da li postoje adekvatne procedure za praćenje, unapređenje i nagrađivanje učinka zaposlenih

7,1 57,1 35,7 0,0 17,6

61

Odgovori ispitanika pokazuju da je za većinu praksi iz oblasti revizije upravljanja ljudskim resursima

prijavljena mala potreba za daljim stručnim usavršavanjem. Ovo je, međutim, i sekcija u kojoj nije bilo

nijedne prakse za koju je makar jedan ispitanik rekao da mu nimalo nije potrebno usavršavanje.

Konačno, kao i u prethodnim sekcijama, prisutno je između 12% i 18% onih koji veruju da ove aktivnosti

nisu deo njihovog svakodnevnog posla.

Kvalitativni podaci su u skladu sa onim koji su prikupljeni putem upitnika. Sagovornici su uglavno

iskazivali da imaju malo potreba za usavršavanjem, jer reviziju upravljanja ljudskim resursima redovno

sptovode u svojim organiazcijama.

Poslednji deo upitnika je bio posvećen potrebama za daljim profesionalnim ravzojem u korišćenju

različitih tehnike, metoda i alata za sprovođenje interne revizije. Za sve stavke u Tabeli 40 više od

polovine ispitanike je tvrdilo da im je veoma ili umereno potrebno dalje usavršavanje.

Tabela 40: Metode i tehnike sprovođenja interne revizije (%)


Veoma potrebno

Umereno potrebno

Malo potrebno

Nema potrebe

Ovo nije relevantno

za moje radno mesto

Korišćenje različitih metoda uzorkovanja, uklјučujući slučajno i stratifikovano statističko uzorkovanje

28,6 35,7 35,7 0,0 17,6

Sprovođenje testova usaglašenosti 23,1 53,8 15,4 7,7 23,5

Sprovođenje suštinskih testova 30,8 46,2 23,1 0,0 23,5

Sprovođenje analitičkih pregleda (npr. testiranje finansijskih informacija poređenjem odnosa između podataka)

35,7 35,7 21,4 7,1 17,6

Sprovođenje inspekcije kroz različite tehnike (ponovno računanje, pregled dokumenata, praćenje knjigovodstvenih evidencija, fizički pregled i prebrojavanja, provera)

13,3 46,7 26,7 13,3 11,8

Korišćenje tehnika posmatranja i ispitivanja 13,3 46,7 33,3 6,7 11,8

Vođenje intervjua kao dela procesa ispitivanja

20,0 53,3 26,7 0,0 11,8

Podaci pokazuju da postoje četiri prakse za koje većina internih revizora tvrdi da im je potrebno

usavršavanje: Sprovođenje testova usaglašenosti, Sprovođenje suštinskih testova Sprovođenje

analitičkih pregleda i Vođenje intervjua kao dela procesa ispitivanja (više od 70% ispitanika). S druge

62

strane, nizak nivo potreba je prijavljen od više od jedne trećina isipitanika za Korišćenje različitih metoda

uzorkovanja, Korišćenje tehnika posmatranja i ispitivanja, kao i za Sprovođenje inspekcije kroz različite

tehnike.

Za sprovođenje suštinskih testova i testova usklađenosti 23,5% ispitanika je tvrdilo da ove prakse nisu

relevantne za njihovo radno mesto.

Kada je reč o podacima koji su prikupljeni tokom intervjua, oni pokazuju da interni revizori pozitivno

gledaju na usavršavanje u ovoj oblasti. Oni već koriste sve gore pomenute metode i tehnike i imaju

odgovarajuće priručnike, ali bi dodatna obuke bila više nego dobrodošla.

Stavovi prema svrsi, autoritetu i ulozi interne revizije

Jedan deo kvalitativne studije bio je posvećen stavovima prema svrsi, autoritetu i ulozi interne revizije u

organizaciji. Sagovornici su bili pitani da daju svoj lični stav kao i pretpostavljeni stav kolega iz

organizacije.

Ovde se mogu izvući tri glavna zaključka. Prvo, svi su se saglasili da su Zakon o budžetskom sistemu,

Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima za

postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru i povelja o internoj reviziji (koju razvija i

usvaja svaka organizacija zasebno) tri glavna izvora osnovnih normi interne revizije. Oni definišu internu

reviziju i postavljaju skup pravila za sprovođenje interne revizije. Većina sagovornika se slaže sa

definicijama koji se nalaze u ovim dokumentima.

Dve definicije u Zakonu i Pravilniku su sledeće:

- Zakon o budžetskom sistemu (Službeni glasnik RS, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011,

93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – state law, 103/2015 and

99/2016) definiše internu reviziju kao: “aktivnost koja pruža nezavisno objektivno uveravanje i

savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije; pomaže

organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje

upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom”.

- Pravilnik o zajedničkim kriterijumima za organizovanje i standardima i metodološkim uputstvima

za postupanje i izveštavanje interne revizije u javnom sektoru (Službeni glasnik RS, br. 99/11 i

106/2013) i konačno povelje interne revizije takođe definišu internu reviziju kao: “aktivnost koja

pruža nezavisno objektivno uveravanje i savetodavna aktivnost, sa svrhom da doprinese

unapređenju poslovanja korisnika javnih sredstava; pomaže korisniku javnih sredstava da ostvari

svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima,

kontrole i upravljanje korisnikom javnih sredstava”.

Svi sagovornici se takođe slažu da je glavna svrha interne revizije da oceni da li sistem u svakom organu

državne uprave funkcioniše ispravno. Svaka interna revizija ocenjuje samo jedan deo sistema, ne ceo

63

sistem (to je razlog zašto imamo finansijsku reviziju, reviziju upravljanja ljudskim resursima itd). Interna

revizija kao autonomna jedinica blisko sarađuje sa rukovodiocem organa državne uprave i njemu

podnosi svoj izveštaj direktno. S druge strane, ona pruže preporuke za unapređivanje rada državnog

organa.

Kada je reč o tome kako internu reviziju opaža ostatak organizacije, interni revizori osećaju da su ostali

uglavnom skeptični i sumnjičavi, čak i pre nego što su imali bilo kakav kontakt sa internom revizijom. Oni

opažaju internu reviziju kao neku vrstu “policije” koja gleda samo u greške i ima mandate da kažnjava.

Nakon prve interne revizije (i nakon što shvate da nema sankcija ukoliko ne prihvate njihove preporuke)

zaposleni počnu da više sarađuju i da se osećaju relaksiranije. Oni tada čak imaju tendenciju da traže

savet kako da unaprede svoj rad i svoju organizacionu jedinicu. Takođe, sagovornici su primetili da mlađi

državni službenici imaju tendenciju da budu kooperativniji sa internim revizorima i da čak traže savet

unapred, dok stariji službenici su zatvoreniji i ne prihvataju savet ili preporuku u toj meri. Konačno, savet

internih revizora je da ne treba samo državni službenici da budu više informisani o ulozi interne revizije,

već i rukovodioci jedinica i samog državnog organa.

ZAKLJUČCI Finansijsko upravljanje i kontrola

Rezultati pokazuju da su rukovodioci više angažovani u upravljanju ljudskim resursima, a kada, međutim,

dođemo do praksi koje su bliže povezane sa kontrolnim okruženjem ili upravljanjem rizicima, kontrolnim

aktivnostima i praćenjem i ocenjivanjem sistema prisutna je tendencija da su rukovodioci manje

uključeni ili da često određene prakse ne vide kao relevantne za njihovo radno mesto.

U vezi sa percepcijom potreba za profesionalnim razvojem, za većinu praksi je oko 50% rukovodilaca (od

onih koji vide ove prakse kao relevantne za njihovo radno mesto) izvestilo da im je veoma ili umereno

potrebno stručno usavršavanje kako bi ih uspešnije realizovali. Najveće potrebe za stručnim

usavršavanjem rukovodioci imaju u oblastima: 1) upravljanje ljudskim resursima (Analiziranje potreba

zaposlenih za obukama, njihovog napredovanja i učinka i Superviziranje rada zaposlenih i pružanje

podrške u obavlјanju klјučnih zadataka) 2) regulisanje kontrolnog okruženja (Pripremanje detalјnih opisa

poslovnih procesa, uklјučujući i tok dokumentacije, korake u donošenju odluka, rokove za završetak

posla i Uspostavlјanje jasnih politika u pisanoj formi u vezi sa ovlašćenjima i odobravanjima određenih

aktivnosti i transakcija) 3) sistem informisanja i komunikacije (Razvijanje sistema informisanja koji


finansijskog upravlјanja i kontrole i Korišćenje sistema toka dokumentacije koji uklјučuje pravila

evidentiranja, pripreme, toka, upotrebe i arhiviranja dokumenata) 4) upravljanje rizicima

(Identifikovanje rizika po reputaciju; Razvijanje strategije upravlјanja rizikom i Procenjivanje rizika u

pogledu njihovog uticaja i verovatnoće) 5) kontrolne aktivnosti (Vršenje korektivnih kontrola;

Obezbeđivanje postojanja i primene procedura za pristupanje podacima i evidencijama; Obezbeđivanje

čuvanja i zaštite sredstava i informacija od gubitaka, krađe, neovlašćenog korišćenja i pogrešne

upotrebe). Preko 55% ispitanika je izvestilo da im je veoma ili umereno potreban dalji profesionalni

razvoj i za sledeće prakse: Uspostavlјanje i primena sistema izveštavanja (uklјučujući nivoe i rokove za

izveštavanje, vrste izveštaja koji se predaju rukovodiocima i načinu izveštavanja u slučaju uočenih

grešaka, nepravilnosti, zloupotrebe sredstava ili informacija, prevare ili ilegalne aktivnosti).

Rezultati pokazuju da su rukovodioci jedinica za finansije za veliki broj praksi u oblasti kontrolno

okruženje i informisanje i komunikacija ustvrdili da se u njima angažuju u velikoj meri. Postoji značajna

razlika između oblasti upravljanja rizicima i kontrolnih aktivnosti prema tome koliko su rukovodioci

jedinica za finansije uključeni u njih - oni su češće izražavali da su uključeni u kontrolne aktivnosti u većoj

meri (raspon od 39% do 67%). Kod upravljanja rizicima samo su za procese identifikovanja rizika

(finansijskih, operativnih i reputacionih) veći postoci ispitanika iskazivali da su uključeni u ove prakse u

većoj meri (od 35% za reputacione do 58% za finansijske rizike).

Rukovodioci jedinica za finansije su izvestili da imaju snažnu potrebu za profesionalnim razvojem u svim

praksama KOSO okvira. U oblasti kontrolnog okruženja rezultati pokazuju da, kada se posmatraju sve

prakse, 45% do 76% njih je izvestilo da im je veoma ili umereno potrebno usavršavanje (od onih koji vide

da su ove prakse relevantne za njihovo radno mesto). U oblastima upravljanje rizicima i kontrolne

aktivnosti najmanji broj ispitanika je kazao da im je veoma ili umereno potrebno usavršavanje za

65

Korišćenje tehnike Matrica izloženosti rizicima (46%), a najveći za Identifikovanje finansijskih rizika

(79%). Za većinu praksi između 60% i 70% ispitanika je izvestilo da im je veoma ili umereno potrebno

stručno usavršavanje.

Intervjui koji su sprovedeni sa rukovodiocima (jedinica za finansije i ostalih organizacionih jedinica)

ukazali su na to da puna svest o svrsi i značaju finansijskog upravljanja i kontrole nije široko

rasprostranjena u državnoj upravi, mada jeste kod intervjuisanih državnih službenika. Po njihovom

mišljenju, ono se formalno razume - retko je viđeno kao bazični pristup u radu države uprave, već više

kao nešto što treba da zadovolji spoljne zahteve. Drugim rečima, u organima državne uprave jesu

utvrđene mape poslovnih procesa i izdate nove instrukcije, jesu identifikovani rizici, kreirane strategije

za upravljanje rizicima itd, ali to nije imalo snažan uticaj na svakodnevni rad zaposlenih u ovim organima.

Ipak, čak i tamo gde ovo jeste slučaj, samo proces kreiranja temelja finansijkog menadžmenta i kontrole

imao je pozitivan uticaj. Štaviše, opšta percepcija iskusnijih državnih službenika je da kontrolno

okruženje u državnoj upravi zasigurno bolje nego što je to ranije bilo (npr. pre 10 godina) i to zahvaljujući

brojnim različitim reformskim procesima u državnoj upravi. Rukovodioci jedinica za finansije su takođe

primetili da se finansijsko upravljanje i kontrola često vide kao ‘stvar odeljenja za finansije’. Neki od njih

čak smatraju da je nesrećna okolnost to što naziv počinje terminom ‘finansijsko’, što navodi druge

državne službenike da veruju da to ima veze samo sa finansijama i da je to stoga stvar stručnjaka za

finansije. Intervjuisani službenici su takođe istakli značaj kvaliteta komunikacije u organizaciji i da je to

često pitanje koje zavređuje značajno unapređivanje. U tom smislu je istaknuta ključna uloga najviših

rukovodioca. U prvi plan je, štaviše, istaknuto da upravo oni treba da budu veoma dobro obučeni za

finansijsko upravljanje i kontrolu, jer su oni ti koji uspostavljaju ton u organizaciji i treba da se angažuju

da se ono široko prihvati kao pristup. Čini se da se ovo ne događa često i ako se tome doda fluktuacija

rukovodstva, dolazi se do zaključka da je obuka najviših rukovodioca od centralnog značaja. Konačno,

pored potrebe za podizanjem svesti o finansijskom upravljanju i kontroli u celokupnoj državnoj upravi,

intervjuisani službenici su naglasili potrebu za dodatnim obukama i podršci u razvijanju znanja i veština

za uspostavljanje osnovnih elemenata finansijskog upravljanja i kontrole - posebno kada je reč o

upravljanju rizicima i kontrolnim aktivnostima.


Programsko budžetiranje je, takođe, tema o kojoj su bili pitani rukovodioci i jedinica za finansije i ostalih

organizacionih jedinica, ali i drugi zaposleni u jedinicama za finansije. Rezultati ukazuju na to da veliki

postotak rukovodioca ostalih organizacionih jedinica ne vidi programsko budžetiranje kao relevantno za

njihovo radno mesto. Ovo važi za različite aspekte programskog budžetiranja: uspostavljanje programske

strukture, programa, programskih aktivnosti i projekata i utvrđivanje njihovih ciljeva, utvrđivanje

različitih indikatora, monitoring, analizu i izveštavanje o rezultatima. Kada je reč o potrebama za

stručnim usavršavanjem u ovim praksama programskog budžetiranja, od 33% do 52% rukovodilaca koji

ove prakse vide kao relevantne za svoj posao, je izvestilo da im je veoma ili umereno potrebno dodatno

usavršavanje. Drugim rečima, rukovodioci češće opažaju da im je malo ili nimalo potrebno dalje

usavršavanje. Preko 50% su imale sledeće prakse: Analiziranje kako postizanje cilјeva može

najadekvatnije i najpraktičnije da se meri; Definisanje pokazatelјa koji mere kvalitet pruženih usluga i

Izveštavanje o ostvarenim vrednostima kroz upotrebu odabranih pokazatelјa učinka. Za prakse koje su u

66

većoj meri povezane sa finansijskim aspektima (ispitivanje potrošnje, planiranje troškova, utvrđivanje

direktnih i indirektnih troškova) u proseku jedna trećina rukovodilaca (od onih koji opažaju ove prakse

kao relevantne za njihov posao) kaže da im je veoma ili umereno potrebno dalje.

Rezultati za zaposlene u jedinicama za finansije u oblasti programskog budžetiranja su umnogome

drugačiji od onih koji su dobijeni za rukovodioce ostalih organizacionih jedinica. Najveća razlika se može

videti u postocima ispitanika koji su izvestili da oni sprovode ove prakse u velikoj meri (značajno

prisutnije kod zaposlenih u jedinicama za finansije). Ipak i ovde nalazi sugerišu da postoji značajan broj

percepcija da prakse programskog budžetiranja nisu relevantne za radno mesto ispitanika.

S druge strane, najmanje 40% zaposlenih u jedinicama za finansije (koji vide ove prakse kao relevantne

za njihov posao) je izjavilo da im je veoma ili umereno potrebno usavršavanje za sve prakse programskog

budžetiranja. Najizraženije su bile potrebe za usavršavanjem u sledećim praksama: Razvijanje

programske strukture; Postavlјenje cilјeva programa; Postavlјanje cilјeva programske aktivnosti ili

projekta; Utvrđivanje cilјeva programa vodeći se SMART kriterijumima; Analiziranje kako postizanje

cilјeva može najadekvatnije i najpraktičnije da se meri; Definisanje pokazatelјa koji mere kvantitet ili

količinu pruženih usluga; Definisanje pokazatelјa koji mere kvalitet pruženih usluga i Definisanje

pokazatelјa efikasnosti koji mere postizanje želјenog ishoda uz optimalan utrošak resursa.

Intervjui sa rukovodiocima jedinica za finansije i drugih organizacionih jedinica su pokazali da oni

poseduju veliko znanje o programskom budžetiranju i da ga veoma podržavaju. Za njih je ono veoma

instrumentalno za povećanje transparentnosti i efikasnosti državne uprave. Međutim, to je još uvek

realtivno novo pristup i postoji niz izazova za njegovu implementaciju. Prvo, tu je pitanje utvrđivanja

programske structure i opšith i specifičnih ciljeva. Ponekad nema aktuelnih sektorskih ili međusektorskih

strategija u kojima su opšti ciljevi eksplicirani. Ukoliko postoje, ostaje pitanje utvrđivanja specifičnih

ciljeva. Čini se, međutim, da je još i veći izazov kreiranje adekvatnih indikatora koji bi se koristili za

praćenje i vrednovanje napretka, posebno kada je reč o indikatorima učinka. Oni treba da budu

relevantni, merljivi, dostupni itd., što nije uvek lako izbrati. Blisko ovome je nova kultura praćenja i

evaluacije koju donosi programsko budžetiranje - izveštavanje o učincima sa finansijskim elementima je

novina u sistemu i izvor briga. Još jedan izazov koji su istakli intervjuisani službenici je to što programsko

budžetiranje traži mnogo preciznije planiranje nego ranije linijsko budžetiranje. Dozvoljeno je manje

‘improvizacija’ i ono nalaže rukovodiocima da tačno znaju ne samo šta žele da postignu, već i kako i da

imaju detaljan plan za to. Dalje, programsko budžetiranje zahteva bolju koordinaciju i komunikaciju

između jedinica za finansije i drugih sektora unutar organizacije, nego što je to tradicionalno slučaj. Svi

ovi izazovi iziskuju dodatno i ekstenzivno stručno usavršavanje državnih službenika ukoliko se želi da

programsko budžetiranje postane delotvorno sredstvo za reformu državne uprave.

Implementacija budžeta i računovodstvo

Ispitanici (zaposleni u jedinicama za finansije) su očekivano često odgovarali da su uključeni u sve prakse

implementacije budžeta, i to često u velikoj meri. Ipak, za svaku od ovih praksi bio je određen broj

ispitanika koji su izveštavali da se oni ne angažuju u njima ili one nisu relevantne za njihovo radno mesto

67

- što je očekivana posledica podele poslova unutar jedinica za finansije (npr. na planiranje budžeta,

izvršenje, računovodstvo i izveštavanje.

Kada je reč o opaženim potrebama za usavršavanjem u ovim praksama, od 24% do 55% ispitanika je

odgovorilo da im je usavršavanje veoma ili umereno potrebno. Među praksama za koje su potrebe za

usavršavanjem najčešće pominjane su: Pripremanje planova za izvršenje budžeta; Pripremanje predloga

srednjoročnog i finansijskog plana; Pripremanje predloga za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja

za budžetsku i naredne dve fiskalne godine; Pripremanje izveštaja o izvršenju budžeta i Rad u aplikaciji

informacionog sistema za izvršenje budžeta (FMIS) koji vodi Trezor; Sastavlјanje periodičnih i godišnjih

finansijskih izveštaja i Pripremanje izveštaja o novčanim tokovima.

Kada je reč o upravljačkom računovodstvu - onim računovodstvenim praksama koje su dominantno

analitičke prirode i imaju za cilj informisanje menadžmenta organizacije - u najvećem broju slučajeva,

osoblje jedinica za finansije je odgovaralo da ove prakse nisu važan segment njihovog posla, odnosno da

nisu uključeni u njihovo sprovođenje ili da čak nisu ni relevantne za njihovo radno mesto. Potrebe za

stručnim usavršavanjem u ovom polju su manje izražene nego kod prethodnih setova praksi - za sve

prakse učestalost iskaza o velikim/umerenim potrebama se kretala između 20% i 53%. Najveća potreba

je iskazana za praksu: Sprovođenje analize troškova i dobiti i analize troškovne efikasnosti.

Značajan broj ispitanika je ustvrdio da implementacione procedure finansijskog upravljanja fondovima

Evropske Unije i sredstvima kofinansiranja nisu relevantne za njihovo radno mesto (od 40% do 45%) ili

da nisu uključeni u njihovu realizaciju (28% do 40%). Ovo signalizira da jedinice za finansije ne učestvuju

u značajnoj meri u implementaciji finansijskog upravljanja sredstvima EU i kofinansiranja. Kada je reč i

stručnom usavršavanju, između 40 i 45% ispitanika (od onih koji vide ove prakse kao relevantne za

njihov posao) izveštava o velikim ili umerenim potrebama za usavršavanjem u svakoj od popisanih

praksi.

Intervjui sa rukovodiocima jedinica za finansije ukazuju na nekoliko zaključaka. Prvo, izvršenje budžeta je

relativno rutinska aktivnost i nije naglašena kao oblast u kojoj je potrebno dalje usavršavanje. Drugo,

sistem u ovom trenutku traži da se primenjuju dve vrste računovodstva - zvanično i u skladu sa zakonima

organi državne uprave su u obavezi da primenjuju gotovinsku osnovu. S druge strane, zahtev Državne

revizorske agencije je da se primenjuje obračunska osnova za računovodstvo. Intervjuisani službenici su

stava da ova dva zahteva treba pomiriti i svecni su da je opšta reformska orijentacija ka obračunskoj

osnovi. U tom kontekstu, oni su uvereni da ova promena treba da bude praćena dodatnim obukama

njihovog osoblja. Treći zaključak iz ovih intervjua je da je upravljačko računovodstvo retko prisutno u

državnoj upravi. Ovo je delom usled manjka svesti o njegovom značaju a delom zbog slabije razvijenih

analitičkih veština u jedinicama za finansije. U ovom smislu potrebna je i bolja komunikacija između

jedinica za finansije i drugih sektora i najvišeg rukovodstva. Svi ovi izazovi mogu da se vide kao pozivi za

dalje stručno usavršavanje. Na kraju, zaključak koji je usledio iz ovih intervjua je da je uloga jedinica za

finansije u finansijskom upravljanju EU projektnim fondovima veoma ograničena. One obično imaju

sasvim tehničku ulogu, a svo planiranje i donošenje odluka je locirano u specifičnim sektorima date

organizacije ili centralno u Ministarstvu finansija.

68


Pitanja o upravljanju javnim politikama postavljana su samo rukovodiocima. Rezultati pokazuju da nije

tako veliki broj rukovodioca koji se angažuju u velikoj meri u upravljanje javnim politikama (analiziranje

problema, definisanje ciljeva politike i indikatora učinka, okvira za monitoring i evaluaciju i sprovođenje

ex-ante analize uticaja politika, itd.) Ima i nekoliko praksi u ovom domenu za koje su postoci za odgovore

Ne (ne uzimam učešće u ovoj praksi) i Ovo nije relevantno za moje radno mesto relativno veliki.

Kada razmišljaju o svojim potrebama za stručnim usavršavanjem, za šest praksi je preko 50% ispitanika

reklo da imaju veliku ili umerenu potrebu: Analiziranje uticaja preuzetih obaveza u okviru procesa

pristupanja Evropskoj Uniji i drugih međunarodnih obaveza u odgovarajućoj oblasti; Analiziranje pravnog

okvira u datoj oblasti; Sprovođenje komparativne analize sličnih problema/rešenja u drugim zemlјama;

Sistematsko analiziranje problema u datoj oblasti, uklјučujući ispitivanje uzročno-posledičnih veza;

Identifikovanje pretpostavki / eksternih faktora koji imaju potencijal da utiču (ili čak odrede) uspeh

projekta, a nalaze se van direktne kontrole državnih organa i Korišćenje statističkih podataka i analiza u

cilјu ocene klјučnih elemenata politike i povezanih rizika. Takođe za prakse koje se odnose na procese

utvrđivanja ciljeva novih politika, indikatora učinka i sredstava i metoda praćenja i evaluacije malo više

od polovine ispitanika je odgovorilo da im je veoma ili umereno potrebno usavršavanje. S druge strane,

nešto manje ispitanika je izvestilo da ima velike ili umerene potrebe za usavršavanjem u oblasti ex-ante

analiza uticaja politika.

Intervjui sa višim rukovodiocima ukazuju na nekoliko izazova za efektivno upravljanje politikama. Prvo,

investiranje u kapacitete državne uprave za efektivno upravljanje javnim politikama nije sistematski

podržano - organizacije obično nemaju strateške jedinice, nema radnih mesta analitičara javnih politika,

niti je analiza politika deo opisa poslova drugih radnih mesta. Drugim rečima nema formalnih zahteva ili

očekivanja od državnih službenika da se angažuju u ovako važnim zadacima. U tom smislu u

organizacijama nema osećaja vlasništva nad analizom i razvojem politika. Ono je dodatno ugroženo

čestim delegiranjem ovih poslova trećim stranama - analitičke zadatke ove vrste često sprovode eksterni

konsultanti ili se sprovode kroz različite projekte ili putem brojnih ad hoc radnih grupa. To znači da nema

doslednog investiranja u takve kapacitete državnih službenika niti nekih dodatnih podsticaja. Ako tome

dodamo teret svakodnevnih obaveza, nije teško shvatiti zašto državni službenici nisu angažovani u

analizi javnih politika u nekoj značajnijoj meri. Kada je reč o potencijalnim oblastima stručnog

usavršavanja, naglasak je stavljen na različite analitičke veštine koje spadaju u domen analize politika i

upravljanja projektima. Analiza intervjua je takođe pokazala da među najvažnijim izazovima u

upravljanju javnim politikama jesu oni koji su povezani sa implementacijom politika i njihovim

praćenjem.

Interna revizija

Upitnik koji se bavio internom revizijom popunjavali su samo interni revizori zaposleni u državnoj upravi.

Za razliku od drugih, ovaj upitnik je pitao samo za percepciju potreba za stručnim usavršavanjem u

različitim praksama interne revizije.

69

Rezultati istraživanja pokazuju da interni revizori, u proseku, češće od drugih ispitanika iskazuju potrebe

za daljim stručnim usavršavanjem. Samo kao izuzetak se može naći neki aspekt interne revizije za koju

manje od polovine revizora smatra da im je potrebno dodatno usavršavanje – po pravilu ovi postoci su

znatno viši. Po pravilu, ovi postoci su značajno viši. Interni revizori su posebno često isticali potrebu za

stručnim usavršavanjem u oblastima ocenjivanja izloženosti rizicima, ocenjivanja da li su relevantne

informacije o riziku zabeležene i pravovremeno saopštene organizaciji, revizije uspešnosti, revizije

informacionog sistema i ispitivanja da li se kupovina dobara i usluga vrši ekonomično, efikasno i

efektivno - za sve ove prakse preko 90% revizora je izvestilo velike ili umerene potrebe za daljim

usavršavanjem. Ovakve potrebe za usavršavanjem je prijavilo za reviziju programa i projekata

finansiranih od strane Evropske Unije 81% revizora.

Intervjui su u velikoj meri potvrdili nalaze o tome gde dalji profesionalni razvoj treba da bude usmeren.

Kada je reč o tome kako internu reviziju opaža ostatak organizacije, interni revizori osećaju da su ostali

uglavnom skeptični i sumnjičavi, čak i pre nego što su imali bilo kakav kontakt sa internom revizijom. Oni

opažaju internu reviziju kao neku vrstu “policije” koja gleda samo u greške i ima mandate da kažnjava.

Nakon prve interne revizije (i nakon što shvate da nema sankcija ukoliko ne prihvate njihove preporuke)

zaposleni počnu da više sarađuju i da se osećaju relaksiranije. Oni tada čak imaju tendenciju da traže

savet kako da unaprede svoj rad i svoju organizacionu jedinicu. Ovo poziva na podizanje svesti drugih

državnih službenika o značaju i dobitima koje interna revizija može da pruži za njihov rad i učinak.

70

REFERENCE

Committee of Sponsoring Organizations of the Treadway Commission (2013). Internal Control —

Integrated Framework. Internal Control — Integrated Framework. Executive Summary. Retrieved from

https://na.theiia.org/standards-guidance/topics/Documents/Executive_Summary.pdf

Cvejić, G., Živojinović, Z., Stanojević, Lj., & Jovičić, V. (2015). Public sector internal financial control.

Belgrade: Ministry of Finance of the Republic of Serbia

European Commission (2015a). Staff working document. ALBANIA REPORT 2015 - Communication from

the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee

and the Committee of the Regions – EU Enlargement Strategy. Brussels, 10.11.2015 SWD(2015) 213

final

European Commission (2015b). Staff working document. SERBIA REPORT 2015 - Communication from

the Commission to the European Parliament, the Council, the European Economic and Social Committee

and the Committee of the Regions – EU Enlargement Strategy. Brussels, 10.11.2015 SWD(2015) 211

final

INTOSAI (n.d.). Guidelines for Internal Control Standards for the Public Sector. Retrieved from

http://psc-intosai.org/data/files/9A/87/E1/E2/1E927510C0EA0E65CA5818A8/INTOSAI-GOV-9100_e.pdf

Relevant Internal Audit Standard Setters (2012). Public Sector Internal Audit Standards. Applying the IIA

International Standards to the UK Public Sector. Retrived from

https://www.iia.org.uk/media/110148/public_sector_internal_audit_standards.pdf

Republika e Shqipërisë. Ligj për menaxhimin financiar dhe kontrollin [Law on the financial management

and control]. No 10296 dated 8/7/2010 Amended by the Law No. 110/2015, date 15.10.2015

Republika Srbija, Ministarstvo finansija (2016). Uputstvo za izradu programskog budžeta. Retrived from

http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/budzetski%20korisnici/2017/Uputstvo%20za%20pripremu%20pr

ogramskog%20budzeta.pdf

Republika Srbija. Zakon o budžetskom sistemu [Budget System Law], Službeni glasnik RS, br. 54/2009,

73/2010, 101/2010, 101/2011

Republika Srbija, Ministarstvo finansija. Pravilnik o zajedničkim kriterijumima i standardima za

uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom

sektoru [Rulebook on joint criteria and standards for establishing, functioning and reporting of the

system of financial management and control in the public sector], Službeni glasnik RS, br. 99/2011,

106/2013

The Institute of Internal Auditors (2016). International standards for the professional practice of internal

auditing (standards). Retrieved from

https://na.theiia.org/standards-guidance/Public%20Documents/IPPF-Standards-2017.pdf

https://na.theiia.org/standards-guidance/topics/Documents/Executive_Summary.pdf

http://psc-intosai.org/data/files/9A/87/E1/E2/1E927510C0EA0E65CA5818A8/INTOSAI-GOV-9100_e.pdf

https://www.iia.org.uk/media/110148/public_sector_internal_audit_standards.pdf

http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/budzetski%20korisnici/2017/Uputstvo%20za%20pripremu%20programskog%20budzeta.pdf

http://www.mfin.gov.rs/UserFiles/File/budzetski%20korisnici/2017/Uputstvo%20za%20pripremu%20programskog%20budzeta.pdf

https://na.theiia.org/standards-guidance/Public%20Documents/IPPF-Standards-2017.pdf

71

Prilog 1: Upitnici

Upitnik za rukovodioce

FINAC

Finansijsko upravlјanje, računovodstvo i kontrola - razvoj kapaciteta u

državnoj upravi

Ova anketa je pripremlјena kao deo projekta Finansijsko upravlјanje, računovodstvo i kontrola – razvoj

kapaciteta u državnoj upravi (Financial management, accounting and controlling for capacity building of

public administration in public administration - FINAC) u okviru programa Evropske Unije ERASMUS+,

potprograma Izgradnja kapaciteta u visokom obrazovanju. Glavni cilј ovog projekta je pružanje

doprinosa kvalitetnijem budžetiranju, finansijskom upravlјanju, računovodstvu i kontroli u državnoj

upravi. Ovaj cilј će biti dostignut kroz razvijanje/modernizaciju studijskih programa na master nivou kao i

kroz realizaciju obuka sa državnim službenicima na polјu finansijskog upravlјanja, računovodstva i

kontrole.

Projekat se realizuje u Srbiji i Albaniji i u projektni konzorcijum je uklјučeno 12 partnera (iz Srbije,

Albanije i četiri zemlјe Evropske Unije). Koordinator projekta je Univerzitet u Beogradu, Fakultet

organizacionih nauka. Jedan od vodećih partnera u projektnom konzorcijumu je i Ministarstvo državne

uprave i lokalne samouprave Republike Srbije koje pruža snažnu podršku realizaciji ovog projekta,

uklјučujući i administraciju ovog upitnika. Više o projektu možete saznati na http://www.finac.org.rs

Isklјučiva svrha ovog upitnika je prikuplјanje podataka koji će se koristiti za razvoj novih studijskih

programa na master nivou i programa obuke tako da budu usklađeni sa realnim potrebama državne

uprave i državnih službenika. Ova anketa je anonimna. Svi podaci koji budu prikuplјeni će se tretirati kao

poverlјivi. Budite uvereni da ni Vi lično niti organ u kojem radite ne može biti identifikovan niti pominjan

u izveštajima i drugim dokumentima u kojima će biti predstavlјeni rezultati istraživanja.

U ovom upitniku se nalaze pitanja o Vašim profesionalnim zadacima i potrebama za dalјim stručnim

usavršavanjem kako biste te zadatke uspešnije realizovali. U uptiniku se, takođe, nalaze i pitanja o

Vašem inicijalnom obrazovanju kao i o Vašem dosadašnjem stručnom usavršavanju. Popunjavanje ovog

upitnika traje oko 30 minuta.

Hvala na saradnji!

http://www.finac.org.rs/

72

I OSNOVNE INFORMACIJE

A1. Koliko godina imate? _________ godina

(Molimo vas da zaokružite na celu godinu.)

A2. U kojoj vrsti institucije radite?

a. Ministarstvo

b. Organ uprave u sastavu ministarstva

c. Posebna organizacija

d. Služba Vlade (kancelarija)

A3. U kojem sektoru državne uprave radite?

a. Polјoprivreda i ruralni razvoj

b. Nauka, tehnološki razvoj i inovacije

c. Spolјni poslovi

d. Zaštita životne sredine

e. Energetika, mineralne sirovine i rudarstvo

f. Opšte usluge javne uprave

g. Saobraćaj i komunikacije

h. Tržište rada

i. Socijalna zaštita

j. Ljudska i građanska prava i slobode

k. Urbanizam, prostorno planiranje i građevinarstvo

l. Kultura i informisanje

m. Sport i omladina

n. Javna bezbednost

o. Ekonomska i razvojna politika

p. Pravosuđe i pravni sistem

q. Odbrana

r. Zdravstvo

s. Vere i dijaspora

t. Obrazovanje

u. Politički sistem

v. Finansijski i fiskalni sistem

73

A4. Na kom radnom mestu radite?

a. Državni službenik na položaju

b. Državni službenik na izvršilačkom radnom mestu (uklјučujući i radna mesta rukovodilaca

užih radnih jedinica)

A5. Koliki je broj državnih službenika čijim radom rukovodite? _________

A6. Koje zvanje imate?

a. Viši savetnik

b. Samostalni savetnik

c. Savetnik

d. Mlađi savetnik

e. Saradnik

f. Mlađi saradnik

A7. Koliko dugo radite u državnoj upravi?

_____________ godina

Molimo vas da zaokružite na celu godinu.

A8. Koliko dugo radite na rukovodećim mestima sve skupa?

_____________ godina


II INICIJALNO (FORMALNO) OBRAZOVANјE

B1. Koji je najviši stepen formalnog obrazovanja koji ste završili??

a. Prvi stepen strukovnih studija / diploma više škole

b. Prvi stepen akademskih studija

c. Magistratura / specijalizacija / master studije

d. Doktorat / doktorske studije

74

Prvi stepen (višeg) visokog obrazovanja

B2. Zemlјa studiranja: ________________

B3. Tip ustanove:

a. Državna

b. Privatna

B4. Naziv univerziteta (ukoliko je primenjivo):______________________________________

B5. Naziv fakulteta ili više/visoke škole:_________________________________________

B6. Stečena kvalifikacija (naziv kvalifikacije): __________________________________

B7. Godina sticanja kvalifikacije: ______________

Magistratura / specijalizacija / master studije


B9. Tip ustanove:

a. Državna

b. Privatna

B10. Naziv univerziteta (ukoliko je primenjivo): ____________________________________

B11. Naziv fakulteta ili više/visoke škole: _______________________________________

B12. Koji je status Vaših studija?

a. Završene studije

b. Studije još traju

B13. Stečena kvalifikacija / kvalifikacija koju ćete steći (naziv kvalifikacije): __________


Doktorat / doktorske studije


B16. Tip ustanove:

a. Državna

b. Privatna

75

B17. Naziv univerziteta: ______________________________________

B18. Naziv fakulteta: ___________________________________________________________




B20. Stečena kvalifikacija / kvalifikacija koju ćete steći (naziv kvalifikacije): _________


B22. U kojoj meri Vam je znanje koje ste stekli tokom formalnog obrazovanja relevantno za

obavlјanje svakodnevnih zadataka na poslu?

a. Nimalo relevantno b. Malo relevantno c. Donekle relevantno d. Veoma relevantno e. Relevantno u najvećoj meri

B23. Da li se u Vašem svakodnevnom poslu od Vas traži da obavlјate poslove za koje niste

obučeni tokom formalnog obrazovanja??

a. Ne traži se. Znanje i sposobnosti koje sam stekao/stekla tokom formalnog obrazovanja u potpunosti odgovaraju zahtevima posla koji obavlјam

b. Da, ali u veoma malom obimu c. Da, i to za gotovo za polovinu poslova koje obavlјam d. Da, za većinu poslova e. Da. Znanje i sposobnosti koje sam stekao/stekla na studijama ni malo ne odgovaraju

zahtevima posla koji obavlјam

76

III PROFESIONALNI ZADACI I POTREBE ZA STRUČNIM USAVRŠAVANјEM

U ovom odelјku nas zanima 1) da li realizujete određene zadatke u okviru svojih radnih aktivnosti (bilo da to radite sami, u timu ili

grupi ili kao deo širih organizacionih procesa) i 2) u kojoj meri Vam je potrebno stručno usavršavanje kako biste ove zadatke

realizovali uspešnije. Prilikom odgovaranja, molimo Vas da imate u vidu opseg zadataka za koje ste prvenstveno nadležni kao državni

službenik na položaju ili kao državni službenik na izvršilačkom radnom mestu.

Popisani zadaci treba da se razumeju kao sistematski realizovane aktivnosti koje ostavlјaju revizorski trag (a ne kao spontane,

neformalne aktivnosti).

Profesionalni zadaci i potrebe za stručnim usavršavanjem

RAZVIJANјE, IMPLEMENTACIJA I VREDNOVANјE JAVNE POLITIKE – PRVI DEO

Molimo Vas da za svaki navedeni zadatak označite jedan odgovor u delu (A) i jedan odgovor u delu (B). Ukoliko zadatak nije

relevantan za Vaše radno mesto, označite odgovarajuću opciju i u delu (A) i u delu (B).

Deo (A) Deo (B)

Da li učestvujete u realizaciji ove vrste

zadataka? (bilo da ga sprovodite, organizujete,

upravlјate ili supervizirate)

U kojoj meri Vam je potrebno stručno

usavršavanje kako biste uspešnije realizovali ove

zadatke?

77

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

m

esto

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

C1 Sistematsko analiziranje problema u datoj oblasti, uklјučujući ispitivanje uzročno-posledičnih veza

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C2 Analiziranje delotvornosti postojećih javnih politika u datoj oblasti, odnosno mera kojima se one sprovode 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C3 Analiziranje pravnog okvira u datoj oblasti 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C4 Analiziranje uticaja preuzetih obaveza u okviru procesa pristupanja Evropskoj Uniji i drugih međunarodnih obaveza u odgovarajućoj oblasti 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C5 Analiziranje klјučnih elemenata politike i povezanih rizika na osnovu činjenica i informacija u postojećim studijama, analizama i izveštajima

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C6 Korišćenje statističkih podataka i analiza u cilјu ocene klјučnih elemenata politike i povezanih rizika

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C7 Sprovođenje komparativne analize sličnih problema/rešenja u drugim zemlјama 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C8 Korišćenje različitih analitičkih tehnika kao što su drvo problema, SWOT analiza, PESTLE analiza i slično, prilikom definisanja klјučnih tema politike u datoj oblasti

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C9 Identifikovanje klјučnih zainteresovanih strana i sprovođenje analize zainteresovanih strana (analiziranje potreba, interesa i kapaciteta)

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C10 Identifikovanje pretpostavki / eksternih faktora koji imaju potencijal da utiču (ili čak odrede) uspeh projekta, a nalaze se van direktne kontrole državnih organa

1 2 3 4 1 2 3 4 5

78

RAZVIJANјE, IMPLEMENTACIJA I VREDNOVANјE JAVNE POLITIKE – DRUGI DEO



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

C11 Postavlјanje cilјeva koji se žele postići merama sprovođenja politike u datoj oblasti

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C12 Definisanje pokazatelјa učinka na osnovu kojih se meri efikasnost i efektivnost sprovođenja javnih politika, odnosno prati ostvarenje postavlјenih cilјeva

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C13 Definisanje pokazatelјa učinka na nivou pokazatelјa efekata, ishoda i rezultata

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C14 Određivanje početne vrednosti i cilјne vrednosti, kao i izvora provere ostvarenih vrednosti u okviru pokazatelјa učinka 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C15 Postavlјanje okvira za praćenje i vrednovanje sprovođenja javne politike 1 2 3 4 1 2 3 4 5

79

C16 Određivanje načina ocene postignutih rezultata, odnosno efikasnosti sprovođenja dokumenta javne politike

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C17 Analiziranje uticaja drugih javnih politika i relevantnih propisa na datu oblast

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C18 Procenjivanje nove politike u odnosu na razvojnu politiku i prioritete i tekuće razvojne aktivnosti u zemlјi

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C19 Procenjivanje finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju mera javnih politika, odnosno propisa

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C20 Analiziranje efekata razmatranih opcija javne politike na ekonomiju uopšte i pojedine grane privrede

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C21 Analiziranje značajnih direktnih i indirektnih efekata opcija javne politike na različite kategorije stanovništva 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C22 Analiziranje značajnih direktnih i indirektnih efekata opcija javne politike na osetlјive grupe (pre svega siromašne, osobe sa invaliditetom, određene nacionalne manjine i slično)

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C23 Analiziranje efekata razmatranih opcija javne politike na životnu sredinu 1 2 3 4 1 2 3 4 5

80

RAZVIJANјE, IMPLEMENTACIJA I VREDNOVANјE JAVNE POLITIKE – TREĆI DEO



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

C24 Analiziranje rizika i neizvesnosti u sprovođenju javnih politika 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C25 Sprovođenje osnovne procene institucionalnih kapaciteta za sprovođenje javne politike (kapacitet da se pruže usluge ili upravlјa promenama) 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C26 Analiziranje pravnih, organizacionih, upravlјačkih i institucionalnih aspekata efekata razmatranih opcija javne politike

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C27 Identifikovanje različitih opcija javne politike kao mogućih mera za postizanje cilјeva 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C28 Poređenje prednosti i nedostataka analiziranih opcija, kako bi se utvrdilo koja je najefikasnija za postizanje utvrđenih cilјeva, odnosno koja ima

1 2 3 4 1 2 3 4 5

81

najmanje nedostatke

C29 Razmatranje „optimističnog” i “pesimističnog” scenarija efekata date opcije 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C30 Korišćenje kvantitativnih tehnika kao što su analiza troškova i dobiti i analiza troškovne efikasnosti 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C31 konsultacija sa relevantnim organima državne i javne uprave, organizacijama civilnog društva i naučno – istraživačkim organizacijama 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C32 Praćenje realizacije postavlјenih cilјeva preko definisanih pokazatelјa učinka

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C33 Pripremanje projektnog zadatka za različite faze razvijanja, sprovođenja i vrednovanja javnih politika

1 2 3 4 1 2 3 4 5


FINANSIJSKO UPRAVLjANјE I KONTROLA – PRVI DEO



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

82

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

D1 Obezbeđivanje da svi zaposleni budu upoznati sa kodeksom ponašanja 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D2 Analiziranje potreba zaposlenih za obukama, njihovog napredovanja i učinka

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D3 Analiziranje potreba zaposlenih za obukama iz finansijskog upravlјanja i kontrole

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D4 Superviziranje rada zaposlenih i pružanje podrške u obavlјanju klјučnih zadataka

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D5 Upoznavanje zaposlenih sa dugoročnim i kratkoročnim cilјevima organizacije

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D6 Raspodelјivanje dužnosti među zaposlenima 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D7 Pripremanje detalјnih opisa poslovnih procesa, uklјučujući i tok dokumentacije, korake u donošenju odluka, rokove za završetak posla

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D8 Uspostavlјanje jasnih politika u pisanoj formi u vezi sa ovlašćenjima i odobravanjima određenih aktivnosti i transakcija

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D9 Obezbeđivanje da isto lice ne obavlјa dve ili više sledećih dužnosti: predlaže, odobrava, izvršava i evidentira poslovne promene

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D10 Utvrđivanje jasnih linija izveštavanja 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D11 Dokumentovanje svih transakcija i poslova i obezbeđenje revizorskog traga 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D12 Razvijanje sistema informisanja koji zaposlenima pruža jasne i precizne naloge i uputstva o njihovima ulogama i odgovornostima u pogledu finansijskog upravlјanja i kontrole

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D13 Korišćenje sistema toka dokumentacije koji uklјučuje pravila evidentiranja, pripreme, toka, upotrebe i arhiviranja dokumenata

1 2 3 4 1 2 3 4 5

83

FINANSIJSKO UPRAVLjANјE I KONTROLA – DRUGI DEO



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

D14 Identifikovanje finansijskih rizika - događaja koji imaju direktan finansijski uticaj i mogu voditi povećanju troškova

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D15 Identifikovanje operativnih rizika - događaja ili radnji koje mogu prekinuti pružanje usluga ili rezultirati odstupanjima od cilјeva

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D16 Identifikovanje rizika po reputaciju - događaja ili radnji koje mogu ugroziti ugled organizacije

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D17 Razvijanje strategije upravlјanja rizikom 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D18 Procenjivanje rizika u pogledu njihovog uticaja i verovatnoće 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D19 Korišćenje tehnike Matrica izloženosti rizicima 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D20 Razvijanje i upotpunjavanje registra rizika – jednostavnog rezimea rizika, posledica, odgovornih strana i preduzetih aktivnosti

1 2 3 4 1 2 3 4 5

84

D21 Korišćenje formulara za upravlјanje rizikom – radnog dokumenta koji sadrži više detalјa koji se odnose na inherentni i rezidualni rizik, kao i na kontrolne aktivnosti i planiranje u slučaju nepredviđenih okolnosti

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D22 Planiranje za slučaj nepredviđenih situacija – planiranje aktivnosti koje će se preduzeti u slučaju pojave nekog rizika

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D23 Proveravanje da li se nivo rizika menja 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D24 Obezbeđivanje postojanja i efikasnog funkcionisanja kontrola koje treba da minimiziraju rizik

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D25 Vršenje preventivnih kontrola – kontrola koje sprečavaju pojavu neefikasnosti, grešaka, odnosno nepravilnosti.

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D26 Vršenje detekcionih kontrola - kontrola koje detektuju i ispravlјaju greške, neefikasnosti i nepravilnosti

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D27 Vršenje direktivnih kontrola – kontrola koje podstiču radnje i događaje neophodne za ostvarivanje cilјeva

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D28 Vršenje korektivnih kontrola – kontrola koje ispravlјaju uočene greške 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D29 Obezbeđivanje postojanja i primene procedura za pristupanje podacima i evidencijam

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D30 Obezbeđivanje čuvanja i zaštite sredstava i informacija od gubitaka, krađe, neovlašćenog korišćenja i pogrešne upotrebe

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D31 Obezbeđivanje da se finansijske i druge informacije potrebne za finansijsko izveštavanje čuvaju u formi koju propisuje zakon o budžetu i drugi propisi

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D32 Praćenje adekvatnosti kontrolnih aktivnosti tako da one obezbede razumno uveravanje da će organizacija ostvariti svoje cilјeve

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D33


1 2 3 4 1 2 3 4 5

D34 Izveštavanje o upravlјanju rizicima i internoj kontroli u organizaciji 1 2 3 4 1 2 3 4 5

85


PROGRAMSKO BUDžETIRANјE – PRVI DEO



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

E1

Razvijanje programske strukture koju čine tri programske kategorije:

program, programska aktivnost i projekat - kojima se grupišu rashodi i

izdaci.

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E2 Utvrđivanje različitih programskih aktivnosti koje doprinose dostizanju cilјeva programa.

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E3 Razvijanje različitih vremenski ograničenih poslovnih poduhvata - projekata

- koji doprinose dostizanju cilјeva programa kome projekat pripada 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E4 Utvrđivanje svrhe programa, programske aktivnosti ili projekta 1 2 3 4 1 2 3 4 5

86

E5

Definisanje osnova programa, programskih aktivnosti i projekata

(informacije o pravnim osnovama, srednjoročnim planovima i/ili

strategijama na osnovu kojih su utvrđeni cilјevi programa)

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E6

Opisivanje programa, programske aktivnosti i projekta (uklјučuje

pojašnjavanje klјučnih aktivnosti koje treba preduzeti i usluga koje treba

pružiti)

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E7

Postavlјenje cilјeva programa (specifičnih društvenih ili ekonomskih

efekata koji se žele ostvariti u srednjem roku od 3 do 5 godina

sprovođenjem mera u okviru programa).

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E8 Postavlјanje cilјeva programske aktivnosti ili projekta (mogu se odnositi na

ishode ili na neposredne izlazne rezultate) 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E9 Utvrđivanje cilјeva programa vodeći se SMART kriterijumima (specifični,

merlјivi, dostižni, relevantni, uvremenjeni) 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E10 Analiziranje kako postizanje cilјeva može najadekvatnije i najpraktičnije da

se meri 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E11 Definisanje pokazatelјa učinka koji obezbeđuju informacije o efektivnosti i

efikasnosti programa, programskih aktivnosti i projekata 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E12 Definisanje pokazatelјa koji mere kvantitet ili količinu pruženih usluga 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E13 Definisanje pokazatelјa koji mere kvalitet pruženih usluga 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E14 Definisanje pokazatelјa efikasnosti koji mere postizanje želјenog ishoda uz

optimalan utrošak resursa 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E15 Korišćenje logičke matrice kao sredstva za upravlјanje

programima/projektima 1 2 3 4 1 2 3 4 5

87

PROGRAMSKO BUDžETIRANјE – DRUGI DEO



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

E16 Ispitivanje neefikasnog trošenja, kao i oblasti u kojima se ne postižu

adekvatni rezultati i kojima je potrebno više resursa 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E17 Utvrđivanje prioritetnih rashoda i izdataka za predstojeće programske

aktivnosti ili projekte 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E18 Planiranje troškova tekuće programske aktivnosti ili projekta za narednu

godinu 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E19 Uklјučivanje fondova pretpristupne pomoći EU u programski budžet 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E20 Utvrđivanje jedinične cene koštanja proizvoda / usluge koja se pruža kroz

programsku aktivnost ili projekat 1 2 3 4 1 2 3 4 5

88

E21 Utvrđivanje direktnih troškova - troškova koji se koriste isklјučivo za

sprovođenje poslova u okviru jedne programske aktivnosti ili projekta 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E22 Utvrđivanje indirektnih troškova - troškova koji se koriste za sprovođenje

različitih programskih aktivnosti i/ili projekata istovremeno 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E23

Raspoređivanje plata i ostalih rashoda za zaposlene po programima,

odnosno programskim aktivnostima i projektima u čijem sprovođenju oni

učestvuju.

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E24 Raspoređivanje troškova korišćenja robe i usluga po programima,

programskim aktivnostima ili projektima 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E25 Praćenje kako se programi, odnosno programske aktivnosti i projekti

sprovode u odnosu na očekivane rezultate 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E26 Analiziranje sprovedenih aktivnosti, potrošnje i postignutih rezultata u

prethodnoj fiskalnoj godini i izvođenje implikacija za naredni period 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E27 Izveštavanje o ostvarenim vrednostima kroz upotrebu odabranih

pokazatelјa učinka 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E28

Izveštavanje o rezultatima aktivnosti koje su sprovedene prethodne

fiskalne godine u pogledu ostvarenih vrednosti, uklјučujući odstupanja od

cilјnih vrednosti

1 2 3 4 1 2 3 4 5

89

IV STRUČNO USAVRŠAVANјE

Molimo Vas da pružite informacije o tri, po Vašem mišlјenju najvažnije obuke (aktivnosti

stručnog usavršavanja) u oblasti državne uprave koje ste pohađali.

Aktivnost stručnog usavršavanja 1 / 2 / 3

F1/7/13. Molimo Vas da obeležite jednu od dole popisanih oblasti u koju se glavne teme ovog

stručnog usavršavanja najbolјe mogu svrstati:

a. Javne politike (formulisanje, implementacija, evaluacija)

b. Finansijsko upravlјanje i kontrola

c. Programsko budžetiranje

d. Druge teme iz oblasti javne uprave.

F1a/7a/13a. Ukoliko je Vaš odgovor na prethodno pitanje bio Drugo - molimo Vas da

pojasnite taj odgovor: ______________________

F2/8/14. Zemlјa u kojoj je obuka održana: ______________________

F3/9/15 Trajanje obuke: ___________ dana

F4/10/16. Koje godine je održana obuka: _____________

F5/11/17. Ko je bio organizator obuke?

a. Vlada / organ javne uprave

b. Međunarodna organizacija (EU agencije, Svetska Banka, OEBS…)

c. Donatorska organizacija

d. Ustanova visokog obrazovanja

e. Organizacija civilnog društva

f. Komercijalna organizacija

g. Drugo

F6/12/18. Na čiju inicijativu ste pohađali ovu obuku?

a. Na ličnu inicijativu b. Na inicijativu mog nadređenog c. Obuka je bila deo mog obaveznog stručnog usavršavanja d. Drugo

90

F6a/12a/18a. Ukoliko je Vaš odgovor na prethodno pitanje bio Drugo - molimo Vas da pojasnite taj odgovor: ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

F19. Šta je Vaš najznačajniji motiv za dalјe usavršavanje u poslu?

a. Želim da unapredim svoja znanja i veštine kako bih bolјe i kvalitetnije obavlјao/la svoj posao

b. Želim da radim na višoj poziciji i za to su mi potrebna dodatna znanja i veštine c. Mnoge stvari koje sam naučio/la tokom svog prethodnog obrazovanja sam zaboravio/la d. Trenutno ne postoje razlozi koji me motivišu na dalјe usavršavanje e. Drugo

F20. Ukoliko je Vaš odgovor na prethodno pitanje bio Drugo - molimo Vas da pojasnite taj odgovor: ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Ovo je kraj upitnika. Hvala vam na saradnji!

91

Upitnik za rukovodioce / osoblјe zaposleno u jedinicama za

finansije

FINAC

Financial management, accounting and controlling in public

administration

Ova anketa je pripremlјena kao deo projekta Finansijsko upravlјanje, računovodstvo i kontrola – razvoj

kapaciteta u državnoj upravi (Financial management, accounting and controlling for capacity building of

public administration in public administration - FINAC) u okviru programa Evropske Unije ERASMUS+,





kontrole.





uklјučujući i administraciju ovog upitnika. Više o projektu možete saznati na http://www.finac.org.rs

Isklјučiva svrha ovog upitnika je prikuplјanje podataka koji će se koristiti za razvoj novih studijskih

programa na master nivou i programa obuke tako da budu usklađeni sa realnim potrebama državne

uprave i državnih službenika. Ova anketa je anonimna. Svi podaci koji budu prikuplјeni će se tretirati kao

poverlјivi. Budite uvereni da ni Vi lično niti organ u kojem radite ne može biti identifikovan niti pominjan

u izveštajima i drugim dokumentima u kojima će biti predstavlјeni rezultati istraživanja.

U ovom upitniku se nalaze pitanja o Vašim profesionalnim zadacima i potrebama za dalјim stručnim

usavršavanjem kako biste te zadatke uspešnije realizovali. U uptiniku se, takođe, nalaze i pitanja o

Vašem inicijalnom obrazovanju kao i o Vašem dosadašnjem stručnom usavršavanju. Popunjavanje ovog

upitnika traje oko 30 minuta.

Hvala na saradnji!


92

Primedba: Na pitanja koja su obeležena znakom * odgovarali su samo rukovodioci jedinica za finansije





a. Ministarstvo b. Organ uprave u sastavu ministarstva c. Posebna organizacija d. Služba Vlade (kancelarija)




c. Spolјni poslovi





h. Tržište rada





m. Sport i omladina

n. Javna bezbednost



q. Odbrana

r. Zdravstvo

s. Vere i dijaspora

t. Obrazovanje



93


a. Državni službenik na položaju b. Državni službenik na izvršilačkom radnom mestu (uklјučujući i radna mesta rukovodilaca

užih radnih jedinica)

A5*. Koliki je broj državnih službenika čijim radom rukovodite? _________


a. Viši savetnik


c. Savetnik

d. Mlađi savetnik

e. Saradnik

f. Mlađi saradnik


_____________ godina


A8*. Koliko dugo radite na rukovodećim mestima sve skupa?

_____________ godina



B1. Koji je najviši stepen formalnog obrazovanja koji ste završili?





94



B3. Tip ustanove:

a. Državna

b. Privatna







B9. Tip ustanove:

a. Državna

b. Privatna










B16. Tip ustanove:

a. Državna

b. Privatna

95












obučeni tokom formalnog obrazovanja?




96

III PROFESIONALNI ZADACI I POTREBE ZA STRUČNIM USAVRŠAVANјEM

U ovom odelјku nas zanima 1) da li realizujete određene zadatke u okviru svojih radnih aktivnosti (bilo da to radite sami, u timu ili

grupi ili kao deo širih organizacionih procesa) i 2) u kojoj meri Vam je potrebno stručno usavršavanje kako biste ove zadatke

realizovali uspešnije. Prilikom odgovaranja, molimo Vas da imate u vidu opseg zadataka za koje ste prvenstveno nadležni kao državni

službenik na položaju ili kao državni službenik na izvršilačkom radnom mestu.

Popisani zadaci treba da se razumeju kao sistematski realizovane aktivnosti koje ostavlјaju revizorski trag (a ne kao spontane,

neformalne aktivnosti).


FINANSIJSKO UPRAVLjANјE I KONTROLA – PRVI DEO*



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

97

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

me

sto

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o

po

treb

no

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

me

sto

C1 Obezbeđivanje da svi zaposleni budu upoznati sa kodeksom ponašanja 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C2 Analiziranje potreba zaposlenih za obukama, njihovog napredovanja i učinka

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C3 Analiziranje potreba zaposlenih za obukama iz finansijskog upravlјanja i kontrole

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C4 Superviziranje rada zaposlenih i pružanje podrške u obavlјanju klјučnih zadataka

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C5 Upoznavanje zaposlenih sa dugoročnim i kratkoročnim cilјevima organizacije

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C6 Raspodelјivanje dužnosti među zaposlenima 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C7 Pripremanje detalјnih opisa poslovnih procesa, uklјučujući i tok dokumentacije, korake u donošenju odluka, rokove za završetak posla

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C8 Uspostavlјanje jasnih politika u pisanoj formi u vezi sa ovlašćenjima i odobravanjima određenih aktivnosti i transakcija

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C9 Obezbeđivanje da isto lice ne obavlјa dve ili više sledećih dužnosti: predlaže, odobrava, izvršava i evidentira poslovne promene

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C10 Utvrđivanje jasnih linija izveštavanja 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C11 Dokumentovanje svih transakcija i poslova i obezbeđenje revizorskog traga 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C12 Razvijanje sistema informisanja koji zaposlenima pruža jasne i precizne naloge i uputstva o njihovima ulogama i odgovornostima u pogledu finansijskog upravlјanja i kontrole

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C13 Korišćenje sistema toka dokumentacije koji uklјučuje pravila evidentiranja, pripreme, toka, upotrebe i arhiviranja dokumenata

1 2 3 4 1 2 3 4 5

98

FINANSIJSKO UPRAVLjANјE I KONTROLA – DRUGI DEO*



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

C14 Identifikovanje finansijskih rizika - događaja koji imaju direktan finansijski uticaj i mogu voditi povećanju troškova

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C15 Identifikovanje operativnih rizika - događaja ili radnji koje mogu prekinuti pružanje usluga ili rezultirati odstupanjima od cilјeva

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C16 Identifikovanje rizika po reputaciju - događaja ili radnji koje mogu ugroziti ugled organizacije

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C17 Razvijanje strategije upravlјanja rizikom 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C18 Procenjivanje rizika u pogledu njihovog uticaja i verovatnoće 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C19 Korišćenje tehnike Matrica izloženosti rizicima 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C20 Razvijanje i upotpunjavanje registra rizika – jednostavnog rezimea rizika, posledica, odgovornih strana i preduzetih aktivnosti

1 2 3 4 1 2 3 4 5

99

C21 Korišćenje formulara za upravlјanje rizikom – radnog dokumenta koji sadrži više detalјa koji se odnose na inherentni i rezidualni rizik, kao i na kontrolne aktivnosti i planiranje u slučaju nepredviđenih okolnosti

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C22 Planiranje za slučaj nepredviđenih situacija – planiranje aktivnosti koje će se preduzeti u slučaju pojave nekog rizika

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C23 Proveravanje da li se nivo rizika menja 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C24 Obezbeđivanje postojanja i efikasnog funkcionisanja kontrola koje treba da minimiziraju rizik

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C25 Vršenje preventivnih kontrola – kontrola koje sprečavaju pojavu neefikasnosti, grešaka, odnosno nepravilnosti.

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C26 Vršenje detekcionih kontrola - kontrola koje detektuju i ispravlјaju greške, neefikasnosti i nepravilnosti

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C27 Vršenje direktivnih kontrola – kontrola koje podstiču radnje i događaje neophodne za ostvarivanje cilјeva

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C28

Vršenje korektivnih kontrola – kontrola koje ispravlјaju uočene greške 1 2 3 4 1 2 3 4 5

C29 Obezbeđivanje postojanja i primene procedura za pristupanje podacima i evidencijam

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C30 Obezbeđivanje čuvanja i zaštite sredstava i informacija od gubitaka, krađe, neovlašćenog korišćenja i pogrešne upotrebe

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C31 Obezbeđivanje da se finansijske i druge informacije potrebne za finansijsko izveštavanje čuvaju u formi koju propisuje zakon o budžetu i drugi propisi

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C32 Praćenje adekvatnosti kontrolnih aktivnosti tako da one obezbede razumno uveravanje da će organizacija ostvariti svoje cilјeve

1 2 3 4 1 2 3 4 5

C33


1 2 3 4 1 2 3 4 5

C34 Izveštavanje o upravlјanju rizicima i internoj kontroli u organizaciji 1 2 3 4 1 2 3 4 5

100


PROGRAMSKO BUDžETIRANјE – PRVI DEO



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

D1

Razvijanje programske strukture koju čine tri programske kategorije:

program, programska aktivnost i projekat - kojima se grupišu rashodi i

izdaci.

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D2 Utvrđivanje različitih programskih aktivnosti koje doprinose dostizanju cilјeva programa.

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D3 Razvijanje različitih vremenski ograničenih poslovnih poduhvata - projekata

- koji doprinose dostizanju cilјeva programa kome projekat pripada 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D4 Utvrđivanje svrhe programa, programske aktivnosti ili projekta 1 2 3 4 1 2 3 4 5

101

D5

Definisanje osnova programa, programskih aktivnosti i projekata

(informacije o pravnim osnovama, srednjoročnim planovima i/ili

strategijama na osnovu kojih su utvrđeni cilјevi programa)

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D6

Opisivanje programa, programske aktivnosti i projekta (uklјučuje

pojašnjavanje klјučnih aktivnosti koje treba preduzeti i usluga koje treba

pružiti)

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D7

Postavlјenje cilјeva programa (specifičnih društvenih ili ekonomskih

efekata koji se žele ostvariti u srednjem roku od 3 do 5 godina

sprovođenjem mera u okviru programa).

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D8 Postavlјanje cilјeva programske aktivnosti ili projekta (mogu se odnositi na

ishode ili na neposredne izlazne rezultate) 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D9 Utvrđivanje cilјeva programa vodeći se SMART kriterijumima (specifični,

merlјivi, dostižni, relevantni, uvremenjeni) 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D10 Analiziranje kako postizanje cilјeva može najadekvatnije i najpraktičnije da

se meri 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D11 Definisanje pokazatelјa učinka koji obezbeđuju informacije o efektivnosti i

efikasnosti programa, programskih aktivnosti i projekata 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D12 Definisanje pokazatelјa koji mere kvantitet ili količinu pruženih usluga 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D13 Definisanje pokazatelјa koji mere kvalitet pruženih usluga 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D14 Definisanje pokazatelјa efikasnosti koji mere postizanje želјenog ishoda uz

optimalan utrošak resursa 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D15 Korišćenje logičke matrice kao sredstva za upravlјanje

programima/projektima 1 2 3 4 1 2 3 4 5

102

PROGRAMSKO BUDžETIRANјE – DRUGI DEO

Molimo Vas da za svaki navedeni zadatak označite jedan odgovor u delu (A) i jedan odgovor u delu (B). Ukoliko zadatak nije relevantan za Vaše

radno mesto, označite odgovarajuću opciju i u delu (A) i u delu (B).

Deo (A) Deo (B)






zadatke?

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

D16 Ispitivanje neefikasnog trošenja, kao i oblasti u kojima se ne postižu

adekvatni rezultati i kojima je potrebno više resursa 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D17 Utvrđivanje prioritetnih rashoda i izdataka za predstojeće programske

aktivnosti ili projekte 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D18 Planiranje troškova tekuće programske aktivnosti ili projekta za narednu

godinu 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D19 Uklјučivanje fondova pretpristupne pomoći EU u programski budžet 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D20 Utvrđivanje jedinične cene koštanja proizvoda / usluge koja se pruža kroz

programsku aktivnost ili projekat 1 2 3 4 1 2 3 4 5

103

D21 Utvrđivanje direktnih troškova - troškova koji se koriste isklјučivo za

sprovođenje poslova u okviru jedne programske aktivnosti ili projekta 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D22 Utvrđivanje indirektnih troškova - troškova koji se koriste za sprovođenje

različitih programskih aktivnosti i/ili projekata istovremeno 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D23

Raspoređivanje plata i ostalih rashoda za zaposlene po programima,

odnosno programskim aktivnostima i projektima u čijem sprovođenju oni

učestvuju.

1 2 3 4 1 2 3 4 5

D24 Raspoređivanje troškova korišćenja robe i usluga po programima,

programskim aktivnostima ili projektima 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D25 Praćenje kako se programi, odnosno programske aktivnosti i projekti

sprovode u odnosu na očekivane rezultate 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D26 Analiziranje sprovedenih aktivnosti, potrošnje i postignutih rezultata u

prethodnoj fiskalnoj godini i izvođenje implikacija za naredni period 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D27 Izveštavanje o ostvarenim vrednostima kroz upotrebu odabranih

pokazatelјa učinka 1 2 3 4 1 2 3 4 5

D28

Izveštavanje o rezultatima aktivnosti koje su sprovedene prethodne

fiskalne godine u pogledu ostvarenih vrednosti, uklјučujući odstupanja od

cilјnih vrednosti

1 2 3 4 1 2 3 4 5

104


IZVRŠENјE BUDžETA, RAČUNOVODSTVO I IZVEŠTAVANјE – PRVI DEO



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

E1 Pripremanje predloga za utvrđivanje prioritetnih oblasti finansiranja za budžetsku i naredne dve fiskalne godine

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E2 Pripremanje predloga srednjoročnog i finansijskog plana 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E3 Pripremanje planova za izvršenje budžeta 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E4 Planiranje izvršenja budžeta na dnevnom i mesečnom nivou 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E5 Upravlјanje budžetskim aproprijacijama i kvotama 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E6 Obezbeđivanje tačnosti budžetske klasifikacije (ekonomske, organizacione, funkcionalne itd.)

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E7 Pripremanje izveštaja o izvršenju budžeta 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E8 Obezbeđivanje adekvatnosti podnete dokumentacije za preuzimanje 1 2 3 4 1 2 3 4 5

105

obaveza (odluka, rešenje, ugovor, predračun, račun i dr.)

E9 Obezbeđivanje da obaveze koje se preuzimaju budu u skladu sa propisanim aproprijacijama

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E10 Praćenje usklađenosti računovodstvene dokumentacije s ugovorenim vrednostima

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E11 Obezbeđivanje adekvatnosti finansijske i materijalne dokumentacije u smislu usklađenosti s fiskalnim, računovodstvenim, finansijskim i drugim relevantnim propisima

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E12 Izvođenje suštinske, formalne i računske kontrole finansijske dokumentacije

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E13 Kontrola finansijske dokumentacije u vezi sa izvršenjem internih naloga za plaćanje i drugih plaćanja

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E14 Praćenje plaćanja i prenosa sredstava indirektnim budžetskim korisnicima 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E15 Rad u aplikaciji informacionog sistema za izvršenje budžeta (FMIS) koji vodi Trezor

1 2 3 4 1 2 3 4 5

106

IZVRŠENјE BUDžETA, RAČUNOVODSTVO I IZVEŠTAVANјE – DRUGI DEO



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

E16 Obezbeđivanje da se knjiženja u poslovnim knjigama vrše na osnovu validnih računovodstvenih dokumenata

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E17 Obezbeđivanje vođenja pomoćne knjige po programima i izvorima finansiranja, indirektnim korisnicima i kontima

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E18 Kontrolisanje ispravnosti i usklađenosti knjigovodstvene dokumentacije sa procedurama utvrđenih propisima

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E19 Sastavlјanje periodičnih i godišnjih finansijskih izveštaja 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E20 Pripremanje izveštaja o novčanim tokovima 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E21 Izrada bilansa stanja 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E22 Izrada izveštaja o prihodima i rashodima 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E23 Pripremanje izveštaja o izvršenju budžeta u kojem se prikazuju razlike između odobrenih sredstava i izvršenja

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E24 Pripremanje izveštaja o korišćenju sredstava iz tekuće i stalne budžetske rezerve

1 2 3 4 1 2 3 4 5

107

E25 Pripremanje izveštaja o garancijama datim u toku fiskalne godine 1 2 3 4 1 2 3 4 5

IZVRŠENјE BUDžETA, RAČUNOVODSTVO I IZVEŠTAVANјE – TREĆI DEO



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

E26 Analiziranje finansijskih izveštaja indirektnih budžetskih korisnika 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E27 Procenjivanje finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju mera

definisanih u dokumentima javne politike ili propisima 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E28 Sprovođenje analize troškova i dobiti i analize troškovne efikasnosti 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E29 Sprovođenje racio analiza (npr. racio likvidnosti, racio aktivnosti) 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E30 Sprovođenje analize trenda (ispitivanje i utvrđivanje trendova u finansijskim izveštajima tokom vremena)

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E31 Analiziranje nefinansijskih informacija (zajedno sa finansijskim informacijama)

1 2 3 4 1 2 3 4 5

108

E32 Analiziranje sposobnosti organizacije da pravovremeno ispuni svoje finansijske obaveze

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E33 Predviđanje finansijskih problema organizacije pre nego što postanu ozbilјni

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E34 Predviđanje finansijske situacije organizacije u narednim godinama 1 2 3 4 1 2 3 4 5

IZVRŠENјE BUDžETA, RAČUNOVODSTVO I IZVEŠTAVANјE – ČETVRTI DEO



Deo (A) Deo (B)






zadatke?

Da,

u v

elik

oj m

eri

Da,

u m

alo

j mer

i

Ne

Ovo

nije

rel

evan

tno

za

mo

je r

adn

o

mes

to

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

E35 Implementiranje procedura finansijskog upravlјanja sredstvima Evropske Unije i sredstvima zu sufinansiranje

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E36 Planiranje sredstava EU i sredstava za sufinasiranje 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E37 Upravlјanje tokovima i transferom sredstava EU i sredstava za sufinasiranje 1 2 3 4 1 2 3 4 5

E38 Upravlјanje sredstvima sufinansiranja (u okviru upravlјanja finansijskom pomoći Evropske Unije)

1 2 3 4 1 2 3 4 5

109

E39 Pravlјenje zahteva za sredstva koji se upućuje Nacionalnom službeniku za odobravanje EK

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E40 Transferisanje sredstava izvođačima/korisnicima bespovratne pomoći (u okviru upravlјanja finansijskom pomoći Evropske Unije)

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E41 Obustavlјanje plaćanja (u okviru upravlјanja finansijskom pomoći Evropske Unije)

1 2 3 4 1 2 3 4 5

E42 Preraspodelјivanje sredstava (u okviru upravlјanja finansijskom pomoći Evropske Unije)

1 2 3 4 1 2 3 4 5





F1/7/13. Molimo Vas da obeležite jednu od dole popisanih oblasti u koju se glavne teme ovog

stručnog usavršavanja najbolјe mogu svrstati:


b. Programsko budžetiranje

c. Finansijsko upravlјanje i kontrola

d. Implementacija budžeta

e. Budžetsko računovodstvo i izveštavanje

f. Finansijsko upravlјanje EU fondovima

g. Druge teme iz oblasti javne uprave.

F1a/7a/13a. Ukoliko je Vaš odgovor na prethodno pitanje bio Drugo - molimo Vas da


F2/8/14. Zemlјa u kojoj je obuka održana: ______________________

F3/9/15 Trajanje obuke: ___________ dana

F4/10/16. Koje godine je održana obuka: _____________

F5/11/17. Ko je bio organizator obuke?







g. Drugo

F6/12/18. Na čiju inicijativu ste pohađali ovu obuku?

a. Na ličnu inicijativu b. Na inicijativu mog nadređenog

111

c. Obuka je bila deo mog obaveznog stručnog usavršavanja d. Drugo

F6a/12a/18a. Ukoliko je Vaš odgovor na prethodno pitanje bio Drugo - molimo Vas da pojasnite taj odgovor: ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

F19. Šta je Vaš najznačajniji motiv za dalјe usavršavanje u poslu?



F20. Ukoliko je Vaš odgovor na prethodno pitanje bio Drugo - molimo Vas da pojasnite taj odgovor: ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


112

Upitnik za interne revizore

FINAC

Financial management, accounting and controlling in public

administration

Ova anketa je pripremlјena kao deo projekta Finansijsko upravlјanje, računovodstvo i kontrola –

razvoj kapaciteta u državnoj upravi (Financial management, accounting and controlling for

capacity building of public administration in public administration - FINAC) u okviru programa

Evropske Unije ERASMUS+, potprograma Izgradnja kapaciteta u visokom obrazovanju. Glavni

cilј ovog projekta je pružanje doprinosa kvalitetnijem budžetiranju, finansijskom upravlјanju,

računovodstvu i kontroli u državnoj upravi. Ovaj cilј će biti dostignut kroz

razvijanje/modernizaciju studijskih programa na master nivou kao i kroz realizaciju obuka sa

državnim službenicima na polјu finansijskog upravlјanja, računovodstva i kontrole.

Projekat se realizuje u Srbiji i Albaniji i u projektni konzorcijum je uklјučeno 12 partnera (iz

Srbije, Albanije i četiri zemlјe Evropske Unije). Koordinator projekta je Univerzitet u Beogradu,

Fakultet organizacionih nauka. Jedan od vodećih partnera u projektnom konzorcijumu je i

Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave Republike Srbije koje pruža snažnu podršku

realizaciji ovog projekta, uklјučujući i administraciju ovog upitnika. Više o projektu možete

saznati na http://www.finac.org.rs

Isklјučiva svrha ovog upitnika je prikuplјanje podataka koji će se koristiti za razvoj novih

studijskih programa na master nivou i programa obuke tako da budu usklađeni sa realnim

potrebama državne uprave i državnih službenika. Ova anketa je anonimna. Svi podaci koji budu

prikuplјeni će se tretirati kao poverlјivi. Budite uvereni da ni Vi lično niti organ u kojem radite ne

može biti identifikovan niti pominjan u izveštajima i drugim dokumentima u kojima će biti

predstavlјeni rezultati istraživanja.

U ovom upitniku se nalaze pitanja o Vašim profesionalnim zadacima i potrebama za dalјim

stručnim usavršavanjem kako biste te zadatke uspešnije realizovali. U uptiniku se, takođe,

nalaze i pitanja o Vašem inicijalnom obrazovanju kao i o Vašem dosadašnjem stručnom

usavršavanju. Popunjavanje ovog upitnika traje oko 30 minuta.

Hvala na saradnji!


113





a. Ministarstvo

b. Organ uprave u sastavu ministarstva

c. Posebna organizacija

d. Služba Vlade (kancelarija)




c. Spolјni poslovi





h. Tržište rada





m. Sport i omladina

n. Javna bezbednost



q. Odbrana

r. Zdravstvo

s. Vere i dijaspora

t. Obrazovanje



114


a. Rukovodilac interne revizije

b. Ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru

c. Interni revizor (u procesu obuke/polaganja ispita)

A5 Koliko je internih revizora zaposleno u jedinici za internu reviziju u kojoj radite (uklјučujući

rukovodioca interne revizije)?? _________


a. Viši savetnik


c. Savetnik

d. Mlađi savetnik

e. Saradnik

f. Mlađi saradnik


_____________ godina


A8. Koliko dugo radite kao ovlašćeni interni revizor u javnom sektoru?

_____________ godina


A9. Da li ste radili kao interni revizor u drugim sektorima (tj. van javnog sektora)?

a. Ne

b. Da

Ako je odgovor Da, koliko dugo? ________________


115


B1. Koji je najviši stepen formalnog obrazovanja koji ste završili??







B3. Tip ustanove:

a. Državna

b. Privatna







B9. Tip ustanove:

a. Državna

b. Privatna






116





B16. Tip ustanove:

a. Državna

b. Privatna












obučeni tokom formalnog obrazovanja?




117

III POTREBE ZA STRUČNIM USAVRŠAVANјEM

U ovom odelјku nas zanima Vaša procena u kojoj meri Vam je potrebno dodatno stručno usavršavanje kako biste uspešnije

realizovali zadatke interne revizije.

PRVI DEO

U kojoj meri Vam je potrebno stručno usavršavanje kako biste uspešnije realizovali navedene zadatke? Označite jedan odgovor u svakom redu.

(Ukoliko zadatak nije relevantan za Vaše radno mesto, molimo Vas da označite odgovarajuću opciju na desnoj strani)

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

C1 Pravlјenje strateškog plana interne revizije za trogodišnji period (uklјučujući strateške cilјeve interne revizije na osnovu dugoročnih cilјeva organizacije i proceni rizika)

1 2 3 4 5

C2 Pravlјenje godišnjeg plana interne revizije (koji sadrži opšte i specifične cilјeve interne revizije koji treba da budu ostvareni tokom godine)

1 2 3 4 5

C3 Pravlјenje plana zasnovanog na proceni rizika u kojem se utvrđuju prioriteti za aktivnost interne revizije koji su usaglašeni sa cilјevima organizacije

1 2 3 4 5

C4 Pravlјenje plana aktivnosti interne revizije i plana potreba za resursima i njihovo dostavlјanje višem rukovodstvu na razmatranje i odobrenje

1 2 3 4 5

C5 Ustanovlјavanje politika i procedura kojim se usmeravaju aktivnosti interne revizije 1 2 3 4 5

C6 Ocenjivanje dizajna, primene i efektivnosti cilјeva, programa i aktivnosti organizacije sa etičkog stanovišta

1 2 3 4 5

C7 Ocenjivanje da li upravlјanje informacionim tehnologijoma u organizaciji podržava organizacione strategije i cilјeve.

1 2 3 4 5

118

C8 Ocenjivanje da li cilјevi organizacije podržavaju misiju organizacije i da li su usklađeni s njom 1 2 3 4 5

C9 Ocenjivanje da li su značajni rizici identifikovani i procenjeni 1 2 3 4 5

C10 Ocenjivanje da li su odgovarajući odgovori na rizike odabrani u skladu sa organizacionom sklonošću ka riziku

1 2 3 4 5

C11 Ocenjivanje da li su relevantne informacije o riziku zabeležene i pravovremeno saopštene organizaciji, što omogućava zaposlenima i rukovodstvu da izvršavaju svoje zadatke.

1 2 3 4 5

C12 Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa ostvarivanjem strateških cilјeva organizacije 1 2 3 4 5

C13 Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa pouzdanošću i integritetom finansijskih i operativnih informacija

1 2 3 4 5

C14 Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa efektivnošću i efikasnošću operacija i programa 1 2 3 4 5

C15 Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa zaštitom imovine 1 2 3 4 5

C16 Ocenjivanje izloženosti riziku u vezi sa usklađenošću sa zakonima, propisima, politikama, procedurama i ugovorima

1 2 3 4 5

C17 Ocenjivanje potencijala za nastanak prevara i načina na koji se u organizaciji upravlјa rizikom od prevara

1 2 3 4 5

C18 Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na rizike u vezi sa ostvarivanjem strateških cilјeva organizacije

1 2 3 4 5

C19 Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na rizike u vezi sa pouzdanošću i integritetom finansijskih i operativnih informacija

1 2 3 4 5

C20 Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na rizike u vezi sa efektivnošću i efikasnošću operacija i programa

1 2 3 4 5

C21 Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na rizike u vezi sa zaštitom imovine i sredstava

1 2 3 4 5

C22 Ocenjivanje adekvatnosti i efektivnosti kontrola u pogledu odgovora na rizike u vezi sa usklađenošću sa zakonima, propisima, politikama, procedurama i ugovorima

1 2 3 4 5

119

DRUGI DEO



Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

C23 Izrađivanje i dokumentovanje plana za svaku reviziju, uklјučujući cilјeve te revizije, obuhvat, raspored vremena i alokaciju resursa

1 2 3 4 5

C24 Ustanovlјavanje cilјeva za svaku internu reviziju 1 2 3 4 5

C25 Obavlјanje preliminarne ocene rizika relevantnih za aktivnost koja se ispituje 1 2 3 4 5

C26 Utvrđivanje stepena u kojem je rukovodstvo uspostavilo adekvatne kriterijume za ocenu ostvarenosti cilјeva

1 2 3 4 5

C27 Sarađivanje sa rukovodstvom na razvijanju odgovarajućih kriterijuma za ocenu upravlјanja, upravlјanja rizicima i ocenu kontrola

1 2 3 4 5

C28 Određivanje odgovarajućih i dovolјnih resursa za ostvarenje cilјeva revizije, a na osnovu ocene prirode i složenosti svake revizije, vremenskih ograničenja i raspoloživih resursa.

1 2 3 4 5

C29 Razvijanje i dokumentovanje radnih programa kojima se ostvaruju cilјevi revizije. 1 2 3 4 5

C30 Identifikovanje dovolјnih, pouzdanih, relevantnih i korisnih informacija kako bi se ostvarili cilјevi revizije

1 2 3 4 5

C31 Dokumentovanje relevantnih informacija kako bi se potkrepili rezultati i zaklјučci revizije 1 2 3 4 5

C32 Sastavlјanje revizorskih izveštaja sa zaklјučcima, preporukama i planovima aktivnosti 1 2 3 4 5

C33 Predlaganje novih kontrolnih aktivnosti rukovodstvu 1 2 3 4 5

C34 Predlaganje ispravlјanja ili promene postojećih kontrola u svrhu pobolјšanja njihove efektivnosti 1 2 3 4 5

120

C35 Predlaganje načina kojima se osigurava da se postojeće kontrole stalno i dosledno sprovode 1 2 3 4 5

C36 Predlaganje smanjenja (prekida) suvišnih kontrola 1 2 3 4 5

C37 Praćenje aktivnosti koje rukovodstvo preduzima na osnovu datih predloga i preporuka 1 2 3 4 5

TREĆI DEO



Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o p

otr

ebn

o

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rel

evan

tno

za m

oje

rad

no

mes

to

C38 Revizija usklađenosti (analiza i ocena usklađenosti poslovanja organizacije sa zakonima, propisima, internim aktima i odredbama ugovora)

1 2 3 4 5

C39 Revizija uspešnosti (performansi) (analiza i ocena upotrebe i korišćenja resursa na ekonomičan, efikasan i efektivan način radi ostvarivanja cilјeva organizacije)

1 2 3 4 5

C40 Revizija informacionih tehnologija (analiza i ocena postupaka, procedura i korišćenja elektronskih informacionih sistema koje se odnose na bezbednost, poverlјivost, integritet i raspoloživost informacija i informacionih sistema)

1 2 3 4 5

C41 Revizija programa i projekata koji se finansiraju sredstvima Evropske Unije 1 2 3 4 5

C42 Finansijska revizija (analiza i ocena kontrola koje obezbeđuju tačnost i potpunost računovodstvenih podataka i finansijskih izveštaja)

1 2 3 4 5

C43 Ispitivanje da li su svi prihodi i rashodi adekvatno planirani, kontrolisani i nadgledani 1 2 3 4 5

C44 Ispitivanje da li su budžeti utvrđeni u skladu sa strateškim planom organizacije i finansijskim prognozama

1 2 3 4 5

121

C45 Ispitivanje da li je razvijen pogodan okvir za kontrolu izvršenja budžeta 1 2 3 4 5

C46 Ispitivanje da li rukovodstvo dobija odgovarajuće izveštaje o izvršenju budžeta 1 2 3 4 5

C47 Ispitivanje da li funkcioniše odgovarajući sistem izveštavanja kako bi se omogućilo rukovodstvu da efikasno prati finansijsku situaciju organizacije

1 2 3 4 5

C48 Ispitivanje da li se svi novčani prihodi prikuplјaju, adekvatno evidentiraju i da li se dobija odgovarajuća bankarska usluga (ili usluga Trezora)

1 2 3 4 5

C49 Ispitivanje da li su evidentirane sve transakcije, sredstva i obaveze relevantne za period ispitivanja 1 2 3 4 5

C50 Ispitivanje da li su evidentirane transakcije, sredstva i obaveze pravilno i tačno vrednovane ili izmerene

1 2 3 4 5

C51 Ispitivanje da li su zabeležene transakcije, sredstva i obaveze pravilno klasifikovane i evidentirane u finansijskim evidencijama organizacije

1 2 3 4 5

C52 Ispitivanje da li se sva sredstva čuvaju na siguran način i da li je pristup propisno autorizovan 1 2 3 4 5

C53 Ispitivanje da li su evidentirana sredstva i obaveze u skladu sa propisima 1 2 3 4 5

C54 Ispitivanje da li su sva likvidna finansijska sredstva efikasno iskorišćena 1 2 3 4 5

C55 Ispitivanje aranžmana prihodovanja i dospelih nenaplaćenih potraživanja 1 2 3 4 5

C56 Ispitivanje adekvatnosti kupovina i plaćanja koje sprovodi organizacija 1 2 3 4 5

C57 Ispitivanje da li su sve robe i usluge koje je zahtevala organizacija dobijene, zavedene i efikasno plaćene

1 2 3 4 5

C58 Ispitivanje adekvatnosti plaćanja zarada i drugih davanja za zaposlene 1 2 3 4 5

C59 Ispitivanje da li su nenovčana sredstva pravilno zaštićena, popisana i da se delotvorno koriste 1 2 3 4 5

C60 Ispitivanje procedure i postupaka javnih nabavki 1 2 3 4 5

C61 Ispitivanje da li se kupovina dobara i usluga vrši ekonomično, efikasno i efektivno 1 2 3 4 5

122

ČETVRTI DEO


Označite jedan odgovor u svakom redu. (Ukoliko zadatak nije relevantan za Vaše radno mesto, molimo Vas da označite odgovarajuću opciju na desnoj strani)

Veo

ma

po

treb

no

Um

eren

o

po

treb

no

Mal

o p

otr

ebn

o

Nem

a p

otr

ebe

Ovo

nije

rele

van

tno

za

mo

je r

adn

o m

est

o

C62 Ispitivanje da li se upravlјanje lјudskim resursima obavlјa ekonomično, efikasno i efektivno 1 2 3 4 5

C63 Ispitivanje da li su aktivnosti odelјenja za upravlјanje lјudskim resursima adekvatno planirane i realizovane

1 2 3 4 5

C64 Ispitivanje da li je novo zapošlјavanje strateški planirano i sprovedeno na konkretan i transparentan način

1 2 3 4 5

C65 Ispitivanje da li su analizirane potrebe za obukama i da li su odgovarajuće obuke obezbeđene i potom i vrednovane

1 2 3 4 5

C66 Ispitivanje da li postoje adekvatne procedure za upravlјanje, razvoj i komunikaciju sa zaposlenima u organizaciji.

1 2 3 4 5

C67 Ispitivanje da li postoje adekvatne procedure za praćenje, unapređenje i nagrađivanje učinka zaposlenih

1 2 3 4 5

C68 Korišćenje različitih metoda uzorkovanja, uklјučujući slučajno i stratifikovano statističko uzorkovanje 1 2 3 4 5

C69 Sprovođenje testova usaglašenosti 1 2 3 4 5

C70 Sprovođenje suštinskih testova 1 2 3 4 5

C71 Sprovođenje analitičkih pregleda (npr. testiranje finansijskih informacija poređenjem odnosa između podataka)

1 2 3 4 5

C72 Sprovođenje inspekcije kroz različite tehnike (ponovno računanje, pregled dokumenata, praćenje knjigovodstvenih evidencija, fizički pregled i prebrojavanja, provera)

1 2 3 4 5

C73 Korišćenje tehnika posmatranja i ispitivanja 1 2 3 4 5

C74 Vođenje intervjua kao dela procesa ispitivanja 1 2 3 4 5





D1/7/13. Molimo Vas da obeležite jednu od dole popisanih oblasti u koju se glavne teme

ovog stručnog usavršavanja najbolјe mogu svrstati:


b. Finansijsko upravlјanje i kontrola

c. Programsko budžetiranje

d. Druge teme iz oblasti javne uprave.

D1a/7a/13a. Ukoliko je Vaš odgovor na prethodno pitanje bio Drugo - molimo Vas da


D2/8/14. Zemlјa u kojoj je obuka održana: ______________________

D3/9/15 Trajanje obuke: ___________ dana

D4/10/16. Koje godine je održana obuka: _____________

D5/11/17. Ko je bio organizator obuke?







g. Drugo

D6/12/18. Na čiju inicijativu ste pohađali ovu obuku?

a. Na ličnu inicijativu b. Na inicijativu mog nadređenog c. Obuka je bila deo mog obaveznog stručnog usavršavanja d. Drugo

124

D6a/12a/18a. Ukoliko je Vaš odgovor na prethodno pitanje bio Drugo - molimo Vas da pojasnite taj odgovor: ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

D19. Šta je Vaš najznačajniji motiv za dalјe usavršavanje u poslu?



D20. Ukoliko je Vaš odgovor na prethodno pitanje bio Drugo - molimo Vas da pojasnite taj odgovor: ____________________________________________________________________________________________________________________________________________________________


Prilog 2: Vodiči za intervjue i prateća dokumentacija

1. VODIČ ZA INTERVJUE SA RUKOVODIOCIMA U JEDINICIMA ZA FINANSIJE

UVOD

Ovaj intervju se sprovodi kao deo Finansijsko upravlјanje, računovodstvo i kontrola – razvoj kapaciteta u

državnoj upravi (FINancial management, Accounting and Controlling for capacity building of public

administration (FINAC)) u okviru programa Evropske Unije ERASMUS +, potprograma Izgradnja

kapaciteta u visokom obrazovanju. Glavni cilј ovog projekta je pružanje doprinosa kvalitetnijem

budžetiranju, finansijskom upravlјanju, računovodstvu i kontroli u državnoj upravi. Ovaj cilј će biti

dostignut kroz razvijanje/modernizaciju studijskih programa na master nivou kao i kroz realizaciju obuka

sa državnim službenicima na polјu finansijskog upravlјanja, računovodstva i kontrole.





uklјučujući i administraciju ovog upitnika.

Glavni cilј intervjua je da se dobije uvid u iskustva vezana za sprovođenje finansijskog upravlјanja i

kontrole, pripreme i izvršenja budžeta i računovodstva u vašoj organizaciji, njihove pozitivne i negativne

strane, kao i vaša viđenja vezana za budući profesionalni razvoj (vaš lični, vaših kolega i vaših

podređenih) koji bi doveo do veće efektivnosti u radu. Informacije koje budete pružili poslužiće kao

vodič za razvoj novih master programa koji bi na taj način mogli da izađu u susret stvarnim potrebama

državne uprave i zaposlenih u njoj.

Planirano je da intervju traje 60 minuta. Kako bi na najefikasniji i najtačniji način utvrdili suštinu onoga o

čemu budemo razgovarali, zamolili bismo vas za Vašu dozvolu da intervju snimimo. Intervju i sve

informacije koje budete pružili će biti tretirani kao poverlјivi. Mi sa naše strane dajemo garanciju da ni vi,

ni vaša organizacija kao i niko od vaših zaposlenih neće biti identifikovan u bilo kom izveštaju o

rezultatima istraživanja.

126

Glavni deo ovog intervjua se bavi sledećim temama: finansijskim upravlјanjem i kontrolom, programskim

budžetiranjem i izvršenjem budžeta i računovodstvom. Pre toga, postavićemo Vam nekoliko pitanja koja

se odnose na Vašu poziciju i profesionalno iskustvo.

DEO I OSNOVNE INFORMACIJE

Šta spada u nadležnost organizacione jedinice kojom rukovodite?

Koliki je broj državnih službenika čijim radom rukovodite?

Koliko dugo ste na ovoj poziciji? Koliko dugo radite na rukovodećim mestima sve skupa?

Koliko dugo radite u ovoj organizaciji? Koliko dugo radite u državnoj upravi sve skupa?

DEO II FINANSIJSKO UPRAVLjANјE I KONTROLA

Da li ste bili uklјučeni u uvođenje finansijskog upravlјanja i kontrole (FUK) u svojoj organizaciji?

U čemu je, po Vašem mišlјenju, svrha ovog procesa?

Naredna pitanja se odnose na određene aspekte finansijskog upravlјanja i kontrole. Počećemo od kontrolnog okruženja. Kontrolno okruženje daje “ton” organizaciji i ima uticaj na svest zaposlenih o kontrolama. Ono je osnov za sve komponente interne kontrole, pošto obezbeđuje disciplinu i strukturu. Faktori kontrolnog okruženja uklјučuju integritet, etičke vrednosti i stručnost zaposlenih u organzaciji, filozofiju i stil rada rukovođenja, način na koji rukovodstvo daje ovlašćenja i odgovornost, organizuje i unapređuje zaposlene.

Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u odnosu na stvaranje adekvatnog kontrolnog

okruženja u Vašoj organizaciji?

Da li mislite da je svima jasna njihova uloga u sistemu interne kontrole?

Koje kompetencije - Vaše, Vaših kolega i Vaših zaposlenih - treba da budu unapređene kako biste bili efektivniji prilikom izvršavanja tih zadataka?

Sledeći važan aspekt finansijskog upravlјanja i kontrole je procena rizika. Svaka organizacija se suočava

sa nizom rizika koji mogu nastati usled eksternih ili internih faktora, koje je neophodno proceniti.

Kako ocenjujete praksu procene rizika u Vašoj organizaciji? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate?

Koje kompetencije - Vaše, Vaših kolega i Vaših zaposlenih - treba da budu unapređene kako biste bili efektivniji prilikom izvršavanja ovog zadatka?

Finansijsko upravlјanje i kontrola obuhvata i kontrolne aktivnosti. To su politike i procedure pomoću kojih se osigurava izvršavanje zahteva rukovodilaca. One obezbeđuju preduzimanje potrebnih koraka protiv rizika koji ugrožava postizanje cilјeva organizacije.

127

Kako ocenjujete aktivnosti kontrole – da li se one sprovode u Vašoj organizaciji, na svim njenim nivoima i u odnosu na sve funkcije? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u ovom procesu?

Koje kompetencije - Vaše, Vaših kolega i Vaših zaposlenih - treba da budu unapređene kako biste bili efektivniji prilikom izvršavanja ovih zadataka?

Efektivna komunikacija, kao još jedan aspekt finansijskog upravlјanja i kontrole, i protok informacija bi trebalo da se ostvaruju od vrha nadole, nagore i po horizontalnoj liniji u organizaciji (kao i sa spolјnim saradnicima), kako bi se posao i kontrola mogli odvijati.

Kako ocenjujete efektivnost komunikacije i protoka informacije u Vašoj organizaciji? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u ovom procesu?


Potrebno je da se sistemi interne kontrole prate, kako bi se procenio kvalitet učinkovitosti sistema tokom vremena.

Kako ocenjujete efektivnost praćenja interne kontrole u Vašoj organizaciji? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u ovom procesu?


DEO III PROGRAMSKO BUDžETIRANјE

Došli smo do poslednjeg dela intervjua, koji se odnosi na programsko budžetiranje.

Da li ste učestvovali u programskom budžetiranju?

Šta je, po Vašem mišlјenju, svrha programskog budžetiranja?

Šta vidite kao najveće prednosti programskog budžetiranja u odnosu na prethodni proces

budžetiranja? U čemu se to ogleda?

Kako procenjujete efektivnost programskog budžetiranja u Vašoj organizaciji?

Koji su najveći izazovi u ovom procesu? [Ako ispitanik ne spomene neki od dole navedenih

aspekata, pitati ga za izazove za one koji nisu spomenuti]

o Programiranje u odnosu na strateške cilјeve organizacije

o Određivanje cilјeva

o Određivanje pokazatelјa učinka

o Praćenje i izveštavanje postignutih rezultata pomoću odabranih pokazatelјa

o Integrisanje fondova pretpristupne pomoći (IPA) u programsko budžetiranje

Koje kompetencije - Vas i Vaših kolega kojima rukovodite - treba da budu unapređene kako biste

bili efektivniji u programskom budžetiranju?

Hvala Vam na izdvojenom vremenu. Da li postoji još nešto u vezi sa temama o kojima smo razgovarali

što biste želeli da dodate?

128

DEO IV

IZVRŠENјE BUDžETA I RAČUNOVODSTVO

Hvala Vam na svim odgovorima i razmišlјanjima koje ste podelili sa nama. Sada prelazimo na poslednju

temu našeg razgovora koja se tiče praksi vezano za izvršenje budžeta i računovodstvo.

Jedna od glavnih funkcija odelјenja za finansije podrazumeva pripremu predloga finansijskog plana i

pratećih planova za izvršenje budžeta. U tom smislu, važno je imati podatke koji su visokog kvaliteta i

transparentni.

Kako biste procenili efektivnost ovih procesa u Vašoj organizaciji? Koji su najveći izazovi?

Koje kompetencije - Vaše, Vaših kolega i Vaših zaposlenih - treba da budu unapređene kako

biste bili efektivniji prilikom izvršavanja ovog zadatka?

Obezbeđivanje adekvatnosti finansijske i materijalne dokumentacije u smislu usklađenosti s fiskalnim,

računovodstvenim, finansijskim i drugim relevantnim propisima je od velikog značaja, kao i izvođenje

drugih tipova kontrole finansijske dokumentacije.




Izvršenje budžeta podrazumeva, između ostalog, rad u aplikaciji informacionog sistema koji vodi Trezor.

Kako biste procenili efektivnost Vašeg odelјenja u obavlјanja ovog posla? Koji su najveći izazovi?



Klјučni element odelјenja za finansije je pružanje adekvatnog finansijskog izveštavanja na različitim

nivoima izvršenja budžeta.




Rad sa Evropskom Unijom i sredstvima za sufinansiranje zahteva implementiranje procedura finansijskog

upravlјanja sredstvima Evropske Unije i sredstvima za sufinansiranje.

Kako biste procenili efektivnost implementiranja ovih procedura? Koji su najveći izazovi?



129

Jedan od stubova reforme finansijskog upravlјanja u javnoj upravi je prelazak na obračunsko

računovodstvo.

Kakvo je Vaše mišlјenje o ovom pitanju? Koji su najveći izazovi u ovom procesu?

Koje kompetencije - Vaše, Vaših kolega i Vaših zaposlenih - treba da budu unapređene u cilјu

efektivnog prelaska na obračunsko računovodstvo?

U cilјu pružanja rukovodstvu visoko kvalitetnih informacija moguće je da se očekuje od finansijskih

odelјenja da pruže npr. procenjivanje finansijskih sredstava potrebnih za realizaciju mera definisanih u

dokumentima javnih politika ili propisima, analiziranje sposobnosti organizacije da pravovremeno ispuni

svoje finansijske obaveze, predviđanje finansijskih problema organizacije pre nego što postanu ozbilјni,

itd.

Kako biste procenili koliko je efektivno Vaše finansijsko odelјenje u ispunjavanju ovih očekivanja? Koji su najveći izazovi?


Upravlјačko računovodstvo podrazumeva različite složene prakse kao što su sprovođenje analize

troškova i dobiti, analize troškovne efikasnosti, sprovođenje racio analiza9, sprovođenje analize trenda10,

analiziranje nefinansijskih informacija (zajedno sa finansijskim informacijama) itd.

Kako biste procenili koliko je efektivno Vaše finansijsko odelјenje u sprovođenju ovih složenih zadataka? Koji su najveći izazovi?


biste bili efektivniji u ovim?

Hvala Vam na vremenu. Da li postoji nešto što biste želeli da dodate u odnosu na ovo o čemu smo

razgovarali?

9 Npr. racio likvidnosti, racio rizika, racio aktivnosti itd.

10 Ispitivanje i utvrđivanje trendova u finansijskim izveštajima tokom vremena.

130

2. VODIČ ZA INTERVJUE SA RUKOVODIOCIMA U DRŽAVNIM ORGANIMA

UVOD


državnoj upravi (FINancial management, Accounting and Controlling for capacity building of public

administration (FINAC)) u okviru programa Evropske Unije ERASMUS +, potprograma Izgradnja

kapaciteta u visokom obrazovanju. Glavni cilј ovog projekta je pružanje doprinosa kvalitetnijem

budžetiranju, finansijskom upravlјanju, računovodstvu i kontroli u državnoj upravi. Ovaj cilј će biti

dostignut kroz razvijanje/modernizaciju studijskih programa na master nivou kao i kroz realizaciju obuka

sa državnim službenicima na polјu finansijskog upravlјanja, računovodstva i kontrole.






Glavni cilј intervjua je da se dobije uvid u iskustva vezana za upravlјanje javnim politikama, sprovođenje

finansijskog upravlјanja i kontrole, i programskog budžetiranja u Vašoj organizaciji, njihove pozitivne i

negativne strane, kao i Vaša viđenja vezana za budući profesionalni razvoj (Vaš lični, Vaših kolega i Vaših

podređenih) koji bi doveo do veće efektivnosti u radu. Informacije koje budete pružili poslužiće kao


državne uprave i zaposlenih u njoj.


čemu budemo razgovarali, zamolili bismo vas za Vašu dozvolu da intervju snimimo. Intervju i sve




131

Glavni deo ovog intervjua se bavi trima temama: procesom upravlјanja javnim politikama, finansijskim

upravlјanjem i kontrolom, kao i programskim budžetiranjem. Pre toga, postavićemo Vam nekoliko

pitanja koja se odnose na Vašu poziciju i profesionalno iskustvo.

DEO I OSNOVNE INFORMACIJE

Šta spada u nadležnost organizacione jedinice kojom rukovodite?

Koliki je broj državnih službenika čijim radom rukovodite?

Koliko dugo ste na ovoj poziciji? Koliko dugo radite na rukovodećim mestima sve skupa?

Koliko dugo radite u ovoj organizaciji? Koliko dugo radite u državnoj upravi sve skupa?

DEO II PROCES UPRAVLjANјA JAVNIM POLITIKAMA

Reforme u javnoj upravi naglasak stavlјaju na unapređenje procesa upravlјanja javnim politikama,

uklјučujući planiranje, koordinaciju, izradu, usvajanje, sprovođenje, praćenje sprovođenja, analizu,

procenu uticaja/evaluaciju mera koje se nalaze u strateškim dokumentima i propisima.

Prvi korak u procesu upravlјanja javnim politikama se obično odnosi na identifikovanje i definisanje

problema koji je potrebno rešiti novom javnom politikom. U ovoj fazi analize i definisanja problema

moguće je koristiti različite analitičke tehnike, kao što su drvo problema, SWOT analiza, PESTLE analiza,

komparativna analiza zakonskih dokumenata, konsultacije sa svim zainteresovanim stranama i druge.

Kako ocenjujete efektivnost identifikovanja i definisanja problema koje je potrebno rešiti nekom

novom politikom u Vašoj ogranizaciji? Koje su najveći izazovi sa kojima se suočavate?

Koje kompetencije državnih službenika u Vašoj organizaciji treba da budu unapređene, kako bi

postali efektivniji u identifikovanju i adekvatnom definisanju problema? Da li imate potrebu za

ličnim profesionalnim usavršavanjem u tom pogledu? Molim Vas da objasnite.

Sledeći korak u procesu upravlјanja javnim politikama je definisanje opštih i specifičnih cilјeva politike i

pokazatelјa učinka11 za merenje ostvarenosti cilјeva.

Kako ocenjujete efektivnost ovih procesa u Vašoj organizaciji? Koji su najveći izazovi sa kojima se

suočavate?

Koje kompetencije državnih službenika u Vašoj organizaciji treba da budu unapređene, kako bi

postali efektivniji u definisanju opštih i specifičnih cilјeva politike i indikatora učinka? Da li imate

potrebu za ličnim profesionalnim usavršavanjem u tom pogledu? Molim Vas da objasnite.

Sledeća faza u procesu upravlјanja politikama se odnosi na identifikovanje opcija (potencijalnih mera za

postizanje cilјeva) i analizu uticaja identifikovanih opcija, na primer:

Analiziranje finansijskog uticaja javne politike;

11 Pokazatelji efekta (definisani na nivou opšteg cilja); pokazatelji ishoda (definisani na nivou specifičnog cilja) i

pokazatelji rezultata (definisani na nivou mere politike)

132

Analiziranje uticaja javne politike na ekonomiju;

Analiziranje uticaja javne politike na društvo, pre svega siromašne;

Analiziranje uticaja javne politike na životnu sredinu;

Analiziranje uticaja javne politike na administraciju;

Analiziranje rizika i neizvesnosti u sprovođenju javnih politika

Kako ocenjujete efektivnost ovih procesa u Vašoj ogranizaciji? Koji su najveći izazovi sa kojima se

suočavate?

Koje kompetencije državnih službenika u Vašoj organizaciji treba da budu unapređene kako bi

bili efektivniji u ovim procesima? Da li imate potrebu za ličnim profesionalnim usavršavanjem u

tom pogledu? Molim Vas da objasnite.

Organizacija koja priprema novu javnu politiku treba da obezbedi učešće relevantnih organa državne i

javne uprave, organizacija civilnog drušva i naučno-istraživačkih ogranizacija u tom procesu.

Kako biste ocenili efektivnost ovih procesa u Vašoj organizaciji? Koji su najveći izazovi sa kojima

se suočavate?


bili efektivniji u obezbeđivanju učešća relevantnih organa državne i javne uprave, organizacija

civilnog društva i naučno-istraživačkih ogranizacija u tom procesu ? Da li imate potrebu za ličnim

profesionalnim usavršavanjem u tom pogledu? Molim Vas da objasnite.

Proces sprovođenja javne politike uklјučuje i praćenje njenog sprovođenja i evaluaciju uticaja te javne politike.

Kako ocenjujete efektivnost ovog procesa u Vašoj organizaciji? Koji su najveći izazovi sa kojima

se suočavate?


postali efektivniji prilikom praćenja sprovođenja javne politike i evaluacije njenih uticaja? Da li

imate potrebu za ličnim profesionalnim usavršavanjem u tom pogledu? Molim Vas da objasnite.

Hvala Vam na svim ovim odgovorima i Vašim razmišlјanjima. Idemo sad na sledeću temu našeg

razgovora – finansijsko upravlјanje i kontrolu.

DEO III FINANSIJSKO UPRAVLjANјE I KONTROLA

Da li ste bili uklјučeni u uvođenje finansijskog upravlјanja i kontrole (FUK) u svojoj organizaciji?

U čemu je, po Vašem mišlјenju, svrha ovog procesa?

Naredna pitanja se odnose na određene aspekte finansijskog upravlјanja i kontrole. Počećemo od kontrolnog okruženja. Kontrolno okruženje daje “ton” organizaciji i ima uticaj na svest zaposlenih o kontrolama. Ono je osnov za sve komponente interne kontrole, pošto obezbeđuje disciplinu i strukturu. Faktori kontrolnog okruženja uklјučuju integritet, etičke vrednosti i stručnost zaposlenih u organzaciji,

133

filozofiju i stil rada rukovođenja, način na koji rukovodstvo daje ovlašćenja i odgovornost, organizuje i unapređuje zaposlene.

Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u odnosu na stvaranje adekvatnog kontrolnog

okruženja u Vašoj organizaciji?

Da li mislite da je svima jasna njihova uloga u sistemu interne kontrole?

Koje kompetencije - Vaše, Vaših kolega i Vaših zaposlenih - treba da budu unapređene kako biste bili efektivniji prilikom izvršavanja tih zadataka?

Sledeći važan aspekt finansijskog upravlјanja i kontrole je procena rizika. Svaka organizacija se suočava

sa nizom rizika koji mogu nastati usled eksternih ili internih faktora, koje je neophodno proceniti.

Kako ocenjujete praksu procene rizika u Vašoj organizaciji? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate?


Finansijsko upravlјanje i kontrola obuhvata i kontrolne aktivnosti. To su politike i procedure pomoću kojih se osigurava izvršavanje zahteva rukovodilaca. One obezbeđuju preduzimanje potrebnih koraka protiv rizika koji ugrožava postizanje cilјeva organizacije.

Kako ocenjujete aktivnosti kontrole – da li se one sprovode u Vašoj organizaciji, na svim njenim nivoima i u odnosu na sve funkcije? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u ovom procesu?


Efektivna komunikacija, kao još jedan aspekt finansijskog upravlјanja i kontrole, i protok informacija bi trebalo da se ostvaruju od vrha nadole, nagore i po horizontalnoj liniji u organizaciji (kao i sa spolјnim saradnicima), kako bi se posao i kontrola mogli odvijati.

Kako ocenjujete efektivnost komunikacije i protoka informacije u Vašoj organizaciji? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u ovom procesu?


Potrebno je da se sistemi interne kontrole prate, kako bi se procenio kvalitet učinkovitosti sistema tokom vremena.

Kako ocenjujete efektivnost praćenja interne kontrole u Vašoj organizaciji? Koji su najveći izazovi sa kojima se suočavate u ovom procesu?


134

DEO IV PROGRAMSKO BUDžETIRANјE

Došli smo do poslednjeg dela intervjua, koji se odnosi na programsko budžetiranje.

Da li ste učestvovali u programskom budžetiranju?

Šta je, po Vašem mišlјenju, svrha programskog budžetiranja?

Šta vidite kao najveće prednosti programskog budžetiranja u odnosu na prethodni proces

budžetiranja? U čemu se to ogleda?

Kako procenjujete efektivnost programskog budžetiranja u Vašoj organizaciji?

Koji su najveći izazovi u ovom procesu? [Ako ispitanik ne spomene neki od dole navedenih

aspekata, pitati ga za izazove za one koji nisu spomenuti]

o Programiranje u odnosu na strateške cilјeve organizacije

o Određivanje cilјeva

o Određivanje pokazatelјa učinka

o Praćenje i izveštavanje postignutih rezultata pomoću odabranih pokazatelјa

o Integrisanje fondova pretpristupne pomoći (IPA) u programsko budžetiranje

Koje kompetencije - Vas i Vaših kolega kojima rukovodite - treba da budu unapređene kako biste

bili efektivniji u programskom budžetiranju?

Hvala Vam na izdvojenom vremenu. Da li postoji još nešto u vezi sa temama o kojima smo razgovarali

što biste želeli da dodate?

135

3. VODIČ ZA INTERVJUE SA INTERNIM REVIZORIMA

UVOD


državnoj upravi (Financial management, accounting and controlling for capacity building of public

administration in public administration FINAC) u okviru programa Evropske Unije ERASMUS +,





kontrole






Glavni cilј intervjua je da se dobije uvid u iskustva vezana za sprovođenje interne revizije u vašoj

organizaciji, njene pozitivne i negativne strane, kao i vaša viđenja vezana za budući razvoj (vaš lični i

vaših podređenih) koji bi doveo do veće efikasnosti u radu. Informacije koje budete pružili poslužiće kao


državne administracije i zaposlenih u njoj.


čemu budemo razgovarali, zamolili bismo vas za vašu dozvolu da intervju snimimo. Intervju i sve




Prvi deo

Koliko internih revizora postoji/radi u vašoj organizaciji? Da li postoji nezavisna jedinica interne

revizije u vašoj organizaciji?

Da li se interni revizori u vašoj organizaciji bave još nečim, ili je interna revizija jedina delatnost

koju obavlјaju?

Koliko dugo vi obavlјate posao internog revizora?

Koju vrstu obrazovanja/treninga ste imali kako biste postali interni revizor, to jest bavili se

poslom interne revizije?

Drugi deo

136

Da li mislite da je svrha, autoritet i odgovornost interne revizije jasno definisana u vašoj

organizaciji? Molimo, objasnite.

Šta je po vašem mišlјenju svrha interne revizije?

Kakvo je opšte viđenje svrhe i odgovornosti interne revizije u vašoj organizaciji? Kako to

objašnjavate?

Treći deo

Da li učestvujete u izradi strateškog plana interne revizije i godišnjeg radnog plana? Sa kojim se

izazovima susrećete prilikom izrade ovih dokumenta?

Kako biste ocenili efektivnost interne revizije u vašoj organizaciji kada je reč o procene

izloženosti riziku12 organizacije? Za koju aktivnost u ovom polјu smatrate da je posebno

efektivna? Koji su najveći izazovi? Koje kompetencije moraju da se unaprede kako bi se povećala

efektivnost ove aktivnosti (vaše i kompetencije vaših zaposlenih)?

Kako biste ocenili efektivnost interne revizije u vašoj organizaciji kada je reč o proceni

adekvatnosti i efektivnosti kontrole u odgovoru na rizike? Za koju aktivnost u ovom polјu

smatrate da je posebno efektivna? Koji su najveći izazovi? Koje kompetencije moraju da se

unaprede kako bi se povećala efektivnost ove aktivnosti (vaše i kompetencije vaših zaposlenih)?

Kako biste ocenili reviziju usklađenosti13 koju sprovodite? Za koju aktivnost u ovom polјu



Kako biste ocenili reviziju uspešnosti (performansi)14 koju sprovodite? Za koju aktivnost u ovom

polјu smatrate da je posebno efektivna? Koji su najveći izazovi? Koje kompetencije moraju da se


Kako biste ocenili finansijsku reviziju15 koju sprovodite? Za koju aktivnost u ovom polјu smatrate

da je posebno efektivna? Koji su najveći izazovi? Koje kompetencije moraju da se unaprede kako

bi se povećala efektivnost ove aktivnosti (vaše i kompetencije vaših zaposlenih)?

12

Odnosi se na ostvarenost strateških ciljeva organizacije, pouzdanost i integritet finansijskih poslovnih informacija, efikasnost i efektivnost operacija i programa, očuvanje imovine, usklađenost sa zakonima, propisima, politikama, procedurama i ugovorima. 13

Analize i procene usklađenosti poslova organizacije sa zakonima, propisima, unutrašnjim aktima i ugovornim odredbama. 14

Analize i procene korišćenje resursa na ekonomičan, efikasan i efektivan način, kako bi se postigli ciljevi organizacije. 15

Analize i procene kontrola koje osiguravaju tačnost i potpunost računovodstvenih podataka i finansijskih izveštaja.

137

Kako biste ocenili reviziju informacionog sistema16 koju sprovodite? Za koju aktivnost u ovom

polјu smatrate da je posebno efektivna? Koji su najveći izazovi? Koje kompetencije moraju da se


Kako biste ocenili reviziju programa i projekata koje finansira Evropska Unija? Za koju aktivnost

u ovom polјu smatrate da je posebno efektivna? Koji su najveći izazovi? Koje kompetencije

moraju da se unaprede kako bi se povećala efektivnost ove aktivnosti (vaše i kompetencije vaših

zaposlenih)?

Kako biste ocenili reviziju upravlјanja lјudskim resursima u vašoj organizaciji? Za koju aktivnost

u ovom polјu smatrate da je posebno efektivna? Koji su najveći izazovi? Koje kompetencije

moraju da se unaprede kako bi se povećala efektivnost ove aktivnosti (vaše i kompetencije vaših

zaposlenih)?

Interna revizija se oslanja na korišćenje različitih testova i specifičnih tehnika (uzorkovanje,

analiza, inspekcija, posmatranje, ispitivanje itd.). Za upotrebu kojih testova i tehnika smatrate da

je vama i/ili vašim podređenima potrebno dodatno unapređivanje veština? Molimo vas da

objasnite?

Kako biste ocenili izveštavanje i prezentaciju rezultata i preporuka interne revizije višem

rukovodstvu kao i naknadne aktivnosti (proces praćenja)? Za koju aktivnost u ovom polјu



Četvrti deo

Uzimajući u obzir ovo o čemu smo do sada govorili, da li možete da sumirate šta su najvažnije

oblasti interne revizije u kojima biste želeli da osnažite svoje veštine kako bi bili efektivniji u

vašem radu? O kojim veštinama je reč kada se radi o vašim podređenima?

Kada govorimo o vašoj organizaciji u celosti, šta je potrebno unaprediti kako bi finansijsko

upravlјanje i kontrola postali efektivniji i prihvaćeni u celoj organizaciji?

Da li postoji još nešto što biste dodali a o čemu do sada nismo razgovarali?

Hvala vam na vašem vremenu. FINAC izveštaji će biti javno dostupni i rado ćemo vam ih poslati onog

trenutka kada budu završeni.

16

Analize i procene procesa, procedura i korišćenje elektronskih informacionih sistema koji se odnose na bezbednost, poverljivost, integritet i dostupnost informacija i informacionih sistema.

138

SAGLASNOST ZA INTERVJU

Naziv projekta: Finansijsko upravlјanje, računovodstvo i kontrola – razvoj kapaciteta u državnoj upravi

Hvala Vam što ste prihvatili da budete intervjuisani u okviru ovog istraživanja. Etičke procedure kojih se

mi pridržavamo zahtevaju da se intervjuisana osoba eksplicitno saglasi sa tim da će biti intervjuisana i sa

predočenom upotrebom podataka do kojih će se doći tokom intervjua. Ova saglasnost nam je

neophodna kako bismo bili sigurni da razumete svrhu Vašeg učešća u intervjuu i da se slažete sa

uslovima tog učešća.

Ovaj intervju će trajati oko 60 minuta. Mi ne očekujemo da postoje bilo kakvi rizici u vezi sa Vašim

učešćem, ali imate pravo da u svakom trenutku zaustavite intervju, odnosno odustanete od učešća u

ovom istraživanju.

Molimo Vas da stoga pročitate tekst Osnovne informacije o projektu i potom potpišete ovaj obrazac

čime potvrđujete da odobravate sledeće:

• intervju će biti zvučno snimlјen i biće napravlјen transkript intervjua,

• ukoliko iskažete želјu za tim, možemo Vam poslati ovaj transkript i dati priliku da ipsravite

eventualne činjenične pogreške,

• transkript ovog intervjua će analizirati Dejan Stanković, kao glavni istraživač u projektu,

• pristup transkriptu ovog intervjua biće ograničen na Dejana Stankovića i druge istraživače sa

kojima će on sarađivati u okviru ovog istraživačkog projekta,

• bilo koji sažetak intervjua ili direktni citati iz intervjua koji će postati javni kroz istraživačke

izveštaje i druge oblike predstavlјanja će biti anonimizirani tako da Vi ne možete biti

identifikovani i biće preduzete sve mere da se osigura da sve druge informacije koje su sadržane

u intervjuu, a na osnovu kojih biste mogli da budete identifikovan, ne budu otkrivene,

• zvučni snimak intervjua će biti čuvan u skladištu podataka pod šifrovanom zaštitom sve do

kraja projekta (14. oktobar 2019) kada će biti izbrisan.

Vaš potpis dokumentuje da dajete saglasnost da učestvujete u ovom istraživanju. Molimo Vas da

zadržite jedan primerak ove saglasnosti za svoje potrebe, a da jedan primerak vratite istraživaču.

_______________________________ ____________

Potpis ispitanika Datum

________________________________ ____________

Potpis osobe koja pribavlјa saglasnost Datum