ZVEZDICE NA PLAVOM BALKANSKI NEBU SINDROM Odbrana.pdf · Godina I Broj 5 1. decembar 2005. cena 100 dinara 1,20 evra Dodatak PRAVILNIK O RE[AVAWU STAMBENIH PITAWA Tema Intervju Svetko

Godi

na I

Broj

51.

dec

emba

r 20

05.

cena

100

din

ara

1,20

evra

www.od

bran

a.mod

.gov.yu

D o d a t a k

PRAVILNIK O RE[AVAWU STAMBENIH PITAWA

T e m a

I n t e r v j uSvetko Kova~, na~elnik

Vojnobezbednosne agencije

BALKANSKISINDROM

Otklawawe posledica

upotrebe municije sa

osiroma{enim uranom

T e m a

I n t e r v j uSvetko Kova~, na~elnik

Vojnobezbednosne agencije

S p e c i j a l n i p r i l o gEvropska unija

S p e c i j a l n i p r i l o gEvropska unija

SU@AVA SE PROSTOR ZA KRIMINALSU@AVA SE PROSTOR ZA KRIMINAL

ZVEZDICE NA PLAVOM NEBU

Otklawawe posledica

upotrebe municije sa

osiroma{enim uranom

BALKANSKISINDROM

ZVEZDICE NA PLAVOM NEBU

D o d a t a k

PRAVILNIK O RE[AVAWU STAMBENIH PITAWA

N

3

Imam utisak da se namerno forsiraju afere

u {tampi i tako poku{ava da mi se nametne iskqu~ivorad na wihovom re{avawu,

te da se na taj na~in odvojimod su{tinskih pitawa odbrane. Ja samo ho}u da skrenem pa`wu na

nepravilnosti koje sam zatekao, a na nadle`nim organima je da utvr|uju

pojedina~nu odgovornost.

Konferencija ministra odbrane za novinare

VREME JE ZA

SU[TINSKA PITAWAa izuzetno pose}enoj konferenciji zanovinare odrànoj u Domu Vojske SCGpredstavnike medija najvi{e su zani-male smene i afere, a ministar od-brane Zoran Stankovi} govorio je o

rezultatima svog dosada{weg rada. Prvo jepohvalio tim lekara koji je na VMA uspe-{no izveo transplantaciju jetre i dve tran-splantacije bubrega, a zatim nastavio o me-rama koje su preduzete posle wegove poseteKopnenoj zoni bezbednosti. Tamo je zamewe-no oko 600 vojnika na odsluèwu vojnog ro-ka vojnicima po ugovoru, a ostalo je, iskqu-~ivo na dobrovoqnoj osnovi, jo{ 88 vojni-ka angaòvanih na du`nostima pekara, ku-vara, bolni~ara i rukovaoca termoener-getskih postrojewa. Za te jedinice prera-spodeqena su za{titna i tehni~ka sredstva,a za 22 baze obezbe|ene dodatne koli~ineogreva. Otpo~ela je i isplata zaostalih du-govawa qudima angaòvanih u KZB i do sa-da je realizovano 148.757.136 dinara.Preostalih 52.533.000 bi}e ispla}eno to-kom narednog meseca.

REPROGRAMIRAWE DUGOVA

Preraspore|en je i postoje}i kadar uVMC Novi Beograd i Slavija kako bi se oja-~ala primarna zdravstvena za{tita, a uve-dena je i posebna telefonska linija za za-kazivawe pregleda. Ministar je potpisao iodluku o organizacijsko-formacijskim pro-menama za ponovno otvarawe ambulanti naBawici, Ceraku, Beàniji i Zemunu, i u to-ku je realizacija.

U protekle ~etiri nedeqe Stankovi}se sastao sa ministrima odbrane Austrije,Slova~ke, Makedonije, Albanije, Hrvatske,Bosne i Hercegovine i Bugarske, i primio19 ambasadora i drugih stranih diplomata. Za pripadnike Vojske od velike va`nostibili su wegovi susreti sa ministrima fi-nansija republika Srbije i Crne Gore. Na-ime, Ministarstvo odbrane duguje dobavqa-~ima vi{e od 5,2 milijarde dinara, a sred-stva iz ovogodi{weg buxeta utro{ena su dopolovine novembra u iznosu od 104 odsto.Za osnovno funkcionisawe Vojske do krajagodine potrebno je 3,8 milijardi dinara.Kako ne}e biti rebalansa buxeta, sugeri-sana su im neka re{ewa. Predloèno je dasa dobavqa~ima MO sklope sporazume oreprogramirawu dugova, uz obavezu da gaisplate u narednom periodu.

Ni ova konferencija nije mogla dapro|e bez pomiwawa afera i zanimawa zamere koje su do sada preduzete? Povodomafere “pancir” sa du`nosti su udaqena ~e-tiri oficira i pokrenuti su disciplinskipostupci. Ministar odbrane predloìo jeSavetu ministara da donese odluku o ras-

taj na~in odvaja od su{tinskih pitawa od-brane. Zato }e se u narednom periodu usme-riti na obezbe|ewe uslova kako bi sistemodbrane efikasnije funkcionisao, na ubr-zanu realizaciju procesa reforme i poboq-{awe uslova ìvota biv{ih i sada{wihpripadnika MO i VSCG.

O reformi Vojske nije mogu}e govoritibez dono{ewa va`nih dokumenata – Strate-gijskog pregleda odbrane u Skup{tini dràv-ne zajednice, Vojne doktrine, te dopune Pred-loga zakon o Vojsci. Kada je re~ o reakcijina ministrove izjave o profesionalizacijivojske, obe}ao je da }e Skup{tini dràvnezajednice predloìti vi{e varijanti veli-~ine i organizacije vojske, uzimaju}i u obzirmaterijalne mogu}nosti zemqe.

KADROVSKE PROMENENisu izostala ni pitawa o kadrovskim

promenama. – Na osnovu konsultacija i postignute

saglasnosti, predloìo sam Savetu minista-ra nova kadrovska re{ewa na du`nostimadosada{wih pomo}nika za politiku odbra-ne, obave{tajno-bezbednosne poslove, mate-rijalne resurse i sekretara sekretarijata.Oni }e biti imenovani na narednoj sedniciSaveta ministara. Postignut je dogovor dase na mesto pomo}nika ministra za politikuodbrane, obave{tajno-bezbednosne poslovei sekretara sekretarijata imenuju osobe izSrbije, a na mesta pomo}nika za materijal-ne resurse i na~elnika Vojnoobave{tajneagencije iz Crne Gore. Privremeno sam pret-po~inio sebi uprave za javne nabavke, fi-nansije i buxet, infrastrukturu i odnose sajavno{}u.

Ministar je doneo odluku da se na du-`nosti na~elnika za javne nabavke i infra-strukturu postave druge stare{ine. Istovre-meno promeweni su na~elnik Direkcije zaimovinsko pravne odnose i na~elnik odeqe-wa iz Uprave za organizaciju Sektora zaqudske resurse koji je, mimo procedure, na-redio promene u formaciji Instituta za mi-krobiologiju VMA. Protiv wega je pokrenuti disciplinski postupak.

– Svestan sam da }e moje odluke dove-sti do ponovnog preispitivawa moje pro{lo-sti, ali i vi{estruke rigorozne kontrolemojih odluka i pona{awa. Koristim prilikuda vas obavestim da sam po postoje}im pro-pisima morao da prihvatim funkcije pred-sednika upravnog odbora Jugoimport – SDPRi Fonda za reformu Vojske. A kako ne bi bi-le predmet manipulacija, na slede}oj konfe-renciji obavesti}u vas o imovinskom stawumoje porodice, o visini mojih primawa, i otome koliko }u od te svote ustupiti u humani-tarne svrhe – istakao je ministar.

Mira [VEDI]

AKTUELNO

kidu postoje}eg ugovora, a obe}ao je da }e u na-rednom periodu razgovarati i sa Miletom Dra-gi}em. Tako|e je predloìo da se raskine ugovori o zakupu {pijunskog satelita iz Izraela. Afe-ra “Cve}ara tri” je u fazi istraìvawa i van-rednog inspekcijskog nadzora, a pokrenuta je ini-cijativa za dono{ewe zakonske regulative kakose vi{e ne bi ponovili slu~ajevi poput onog sako{arka{em Vladom Divcem.

Doktor Zoran Stankovi} je naglasio da jenezadovoqan izve{tajem o trovawu 103 vojnikau Ni{u. Zatraìo je dodatna obave{tewa s ob-zirom na neka ranija trovawa u garnizonimaAleksinac i Ba~ka Topola i Vojnoj akademiji. Zasada su smewena dva oficira, a kad izve{taj bu-de upotpuwen o~ekuje da }e biti jo{ smena.

Ministar je izrazio bojazan kako se for-sirawem afera u {tampi poku{ava nametnutiiskqu~ivo rad na wihovom re{avawu i da se na

Sni

mio

Z. P

ERGE

4

INTERVJU

Svetko Kova~, na~elnik Vojnobezbednosne agencije SU@AVA SE PROSTOR ZA KRIMINAL 8

Reforma sistema bezbednosti Srbije i Crne GoreSTRATE[KI CIQ 13

TEMA

Otklawawe posledica upotrebe municije sa osiroma{enim uranomBALKANSKI SINDROM 14ODBRANA

Zajedni~ka ve`ba Vojske SCG i Bugarske armijeOPERACIJA ZA ODR@AVAWE MIRA 22General Nikola Kolev, na~elnik General{taba Bugarske armijePRIJATEQSTVO SUSEDA 25204. lova~ki avijacijski pukFORSA@ ZA BOQE SUTRA 28DOSIJE

Budu}nost Mornari~ko-tehni~kog remontnogzavoda ”Sava Kova~evi}”MARINA UMJESTO ARSENALA 32

PRILOG

Evropska unija: stvarnost, ciq, budu}nostZVEZDICE NA PLAVOM NEBU 35RESURSI

Informacioni sistem VOJEVIDODGOVOR INFORMATI^KOM DOBU 51S

AD

R@

AJ

22Prvi vojni list u Srbiji ”Ratnik” iza{ao je 24. januara 1879. godine

Izdava~Novinsko-izdava~ki centar ”VOJSKA”Beograd, Bra}e Jugovi}a 19Na~elnik NIC ”VOJSKA”Zvonimir Pe{i}, pukovnikGlavni i odgovorni urednikSlavoqub M. Markovi}, potpukovnikZamenik glavnog i odgovornog urednika Radenko Mutavxi}Pomo}nik glavnog i odgovornog urednikaDragana Markovi}REDAKCIJA:Aleksandar Anti}, poru~nik, Slobodan Vu~ini}(dopisnik iz Podgorice), Du{an Gli{i} (dru{tvo),Sneàna \oki} (svet), Branko Kopunovi} (prilozi),Du{an Marinovi} (istorija), Zoran Miladinovi},potpukovnik (dopisnik iz Ni{a), Nada Milo{evi}, Vladimir Po~u~, kapetan I klase (odbrana), Sawa Savi}, Mira [vedi} (tehnika)Stalni saradniciBo{ko Anti}, Stanislav Arsi}, Sebastijan Balo{, Igor Vasiqevi},Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},Milosav \or|evi}, Aleksandar Lijakovi}, dr Milan Mijalkovski, Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, dr Milan Milo{evi}, Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, Budimir M. Popadi},dr Svetozar Radi{i}, dr Dragan Simeunovi} Dizajn i prelomEnes Me|edovi} (likovni urednik), Branko Siqevski (tehni~ki urednik), Vesna Jovanovi}FotografijaGoran Stankovi} (urednik) Zvonko Perge, Darimir Banda (fotoreporteri)Jezi~ki redaktoriMira Popadi}, Sla|ana Mir~evskiKorektorSla|ana GrbaSekretar redakcijeVera Denkovski DokumentacijaRadovan Popovi} (foto-centar), Nada StankovskiTELEFONINa~elnik 3615-036, 39-279Glavni i odgovorni urednik 3615-302, 33-209Redakcija 3615-290, 3615-239, 3615-295, 23-808, 23-810Dopisni{tvo Ni{ 018 509-481, 21-481Dopisni{tvo Podgorica 081 483-443, 42-443 Marketing 3615-502Pretplata 3615-297, 39-129TELEFAKS 3615-488ADRESA11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19po{t.pr. [email protected]@odbrana.mod.gov.yuInternetwww.odbrana.mod.gov.yu@iro-ra~un840-49849-58 za NIC ”Vojska”PretplataZa pripadnike MO i VSCG preko RC mese~no 160 dinara.Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionicemese~no 180 dinara. Za ostale (do kraja godine)tromese~no 540 dinara[tampa ”POLITIKA” AD, Beograd, Makedonska 29CIP – Katalogizacija u publikacijiNarodne biblioteke SrbijeODBRANAISSN 1452-2160Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Magazin Ministarstva odbrane Srbije i Crne Gore

Ukazom predsednika Srbije i Crne GoreNIC ”Vojska" je povodom 125 godina vojne {tampe, 24. januara 2004. godine, odlikovan ordenom Vuka Karaxi}a, drugog stepena

Iz a

rhiv

e VS

i P

VO

32

1. decembar 2005.

N

Regrutna obaveza u Crnoj GoriBI]E VI[E VOJNIKA 54

DRU[TVO

Kongres fiziolo{kih nauka na VMAZAPISANO U GENIMA 56SAVETI

Ko re{ava upravne predmete Vrhovnog vojnog sudaPRAVNA PRAZNINA 60

TEHNIKA

Poqski tenk PT-91 TWARDYSNA@NA ÊLI^NA FLOTA 63KULTURA

Razgovor sa Vesnom GoldsvortiKOLONIZACIJA MA[TOM 66Godi{wica ”Zastava-filma”DATUMI KOJIH SE SE]AMO 69FEQTON

Mirovna politika kneza Pavla Kara|or|evi}a (2)ZATVARAWE KRUGA 70DUHOVNOST

Razmi{qawe o stvarima obi~nimSIROMA[TVO 75SPORT

Ekstremni sportovi - peintbolVIKEND RATNICI 76

TURIZAM

ZIMSKA SEZONA U VOJNIM ODMARALI[TIMA 80

LOGIKA76

RE^ UREDNIKA

5

aslovnu stranu za ovaj broj “Odbrane” izvukli smo, namer-no, iz arhive, jer se takav snimak, u lova~koj avijaciji VSCG,od 1999. godine ne moè napraviti. Na{i preostali MiG-ovi 29, naàlost, nisu vi{e tako blistavi. Naprotiv. Odav-no su prizemqeni u i{~ekivawu boqeg sutra, a ako se usko-ro ne na|e potrebnih desetak miliona evra za wihov re-

mont, uslugu obezbe|ewa vazdu{nog prostora plati}emo nekolikoputa vi{e nekom od suseda koji se bude prihvatio tog posla. Gdeje tu logika? I ko je taj ko dovodi u pitawe opstanak lova~ke avi-jacije, pitaju se piloti 204. lova~kog avijacijskog puka koji ove go-dine obeleàvaju 50. godi{wicu postojawa, a 2. decembra slaveDan jedinice.

Svetko Kova~, na~elnik Vojnobezbednosne agencije u eksklu-zivnom intervjuu i dr Zoran Dragi{i}, profesor Fakulteta ci-vilne odbrane, u autorskom prilogu za “Odbranu” govore o re-formi sektora bezbednosti. Prvi ~ovek vojne bezbednosti odgo-varao je i na vru}a pitawa u vezi sa kriminalom aferama u Voj-sci, pogibijama vojnika i ha{kim optuènicima.

Otvorili smo jo{ jedan dosije. Ovoga puta to je budu}nostMornari~ko-tehni~kog remontnog zavoda “Sava Kova~evi}” u Tiv-tu, a vru}a tema u crnogorskoj javnosti jeste i regrutna obaveza utoj republici koja je, od nedavno, potpuno u nadle`nosti Upraveza odbranu Crne Gore.

Tema broja je Balkanski sindrom, odnosno otklawawe posle-dica upotrebe municije sa osiroma{enim uranom na prostorimana{e zemqe. Istina, mistifikacije u vezi sa tim problemom nimi nismo potpuno razjasnili, a iskustva sa prostora Kosova iMetohije i Republike Srpske dovoqno upozoravaju i opravdavajuzainteresovanost gra|ana da se do|e do odgovora na pitawe ka-kvim su opasnostima izloèni u kontaminiranim podru~jima?

Pri~u o integracijama Srbije i Crne Gore u institucije me-|unarodne zajednice zapo~iwemo specijalnim prilogom o Evrop-skoj uniji. Nastavi}emo je prilogom o bezbednosnim integracija-ma i na~inu pristupawa na{e zemqe Programu Partnerstvo zamir i Natou, stanicama na putu do Evropske unije. Kako je nedav-no najavio Branislav Milinkovi}, ambasador SCG u Alijansi,Natou bismo mogli pristupiti ve} 2008. godine i to zajedno saAlbanijom, Makedonijom i Hrvatskom. Ka Partnerstvu za mir u~i-nili smo jo{ jedan uspe{an korak zajedni~kom ve`bom sa pripad-nicima Bugarske vojske na poligonu “Slivnica” nedaleko od So-fije, a o iskustvima na tom putu govori general Nikola Kolev, na-~elnik General{taba oruànih snaga Bugarske.

Na zahtev ~italaca, kao dodatak “Odbrane”, {tampali smoPravilnik o re{avawu stambenih pitawa u Ministarstvu odbra-ne. Time smo omogu}ili brojnim vojnim besku}nicima da se po-drobnije obaveste o novinama u re{avawu tog ìvotnog pitawa.îwenica da su slu`beni listovi omiqena literatura profesi-onalnih pripadnika MO i VSCG govori o vremenu i uslovima ukojima ìve i rade.

OBAVE[TEWEOd 28. novembra sedi{te Novinsko-izdava~kog centra “Vojska” i

redakcije magazina “Odbrana” nalazi se na novoj lokaciji, u Central-nom domu VSCG u Beogradu, ulica Bra}e Jugovi}a 19. Telefoni redakci-je ostali su uglavnom isti, a o eventualnim promenama detaqnije }emovas obavestiti u narednom broju.

Pretplatnike jo{ jednom podse}amo na obavezu da nas redovnoobave{tavaju o promeni adrese kako bi magazin uredno stizao do wih.

6

Pred po~etak pregovora o statusu Kosova

DOGA\AJI

SVEOBUHVATNIP o s e t a m i n i s t r a o

Ministri odbrane Srbije i Crne Gore i Slova~ke Zo-ran Stankovi} i Juraj Li{ka potpisali su 24. novembrasporazum o saradwi dva ministarstva, ~ime su se stekliuslovi za sveobuhvatniju saradwu dveju zemaqa.

– [to vi{e ovakvih sporazuma potpi{emo bi}emomnogo bliì i prisutniji u me|unarodnoj zajednici – rekaoje ministar Stankovi} na zajedni~koj konferenciji za no-vinare sa slova~kim kolegom, naglasiv{i da je sa mini-strom Li{kom obavio ”veoma plodne razgovore“ i da su sedogovorili o modalitetima me|usobne saradwe.

1. decembar 2005.

KOLIKO SU PORASLE PLATE

Na~elnik Uprave za kadrove Ministarstva odbra-ne pukovnik Slobodan Tadi} izjavio je da prose~no po-ve}awa plata (od oktobra) pripadnika oruànih snagasvih kategorija iznosi 14,4 odsto. Zarade nisu pove}a-ne linearno, pa je izme|u najniè i najvi{e zarade –vojnika po ugovoru i na~elnika General{taba – napra-vqen raspon od jedan prema 3,8.

– Prose~no pove}awe za oficire je 23,3 odsto, zapodoficire osam odsto, za vojnike po ugovoru 5,4, a zacivilna lica pove}awe se kre}e, u zavisnosti od stepe-na stru~ne spreme, od 5,77 do 14,01 odsto – rekao je pu-kovnik Tadi}.

Prose~na plata oficira sada iznosi 27.578 dina-ra, podoficira 19.214, vojnika po ugovoru 13.211, acivilnih lica na slu`bi u Vojsci 17.130 dinara.

– Za profesionalne vojnike plata je i sa pove}a-wem tri puta mawa od propisane, jer je zakonom predvi-|eno da raspon plata za tu kategoriju pripadnika oruà-nih snaga bude izme|u tri do pet prose~nih neto zarada uprivredi – rekao je pukovnik Tadi}.

NACRTI VOJNIH ZAKONA POD LUPOMNa~elnik Uprave za odbranu Crne Gore Borislav Lalevi} rekao je na

konferenciji za novinare da je ta uprava ocenila kao neprihvatqive nacrtezakona o odbrani, Vojsci i slu`bama bezbednosti, koje je pripremilo Mini-starstvo odbrane Srbije i Crne Gore. Nacrte treba vratiti na zna~ajniju in-tervenciju, posebno ako se imaju u vidu izmene u delu regrutne obaveze. U Na-crtu zakona o odbrani nisu definisani organizacija i funkcionisawe zajed-ni~kog sistema odbrane ~lanica i dràvne zajednice niti je on uskla|en saUstavnom poveqom.

Komentari{u}i Nacrt zakona o Vojsci, Lalevi} je rekao da je u toj obla-sti potrebno doneti potpuno novi zakon koji treba da izrazi principe ustano-vqene Ustavnom poveqom i strategijom odbrane. S. V.

DEFINISAWE REALNOSTINarodna skup{tina Srbije usvojila je 21. novembra, sa 205 poslani~kih gla-

sova za i 29 uzdrànih, Rezoluciju o mandatu za politi~ke razgovore o budu}em sta-tusu Kosova i Metohije, koja je na predlog Vlade Srbije pred parlament stigla pohitnom postupku. U Rezoluciji su izneta osnovna na~ela i definisan stav Srbije, uzmandat Vladi i pregovara~kom timu za predstoje}e pregovore.

– Ovo je ovla{}ewe da se pregovori vode u okviru jasno odre|enih koordina-ta – teritorijalnog integriteta i suvereniteta zemqe s jedne i razli~itih modali-teta su{tinske autonomije s druge strane – istakao je tom prilikom premijer Voji-slav Ko{tunica. – Usvajawem rezolucije Srbija pokazuje da je spremna, sposobna iodlu~na da prona|e kompromisno, istorijski pravi~no re{ewe za Kosovo i Meto-hiju, kao i da je podjednako odlu~na da bezrezervno i trajno odbaci svaki poku{ajnametawa re{ewa i otimawa dela na{e zemqe... Srbija danas ne brani samo svo-je nacionalne i dràvne interese, nego zastupa i brani na~ela i vrednosti od kojihzavise mir, stabilnost i bezbednost savremenog sveta – rekao je Ko{tunica.

U me|uvremenu je predsednik Srbije Boris Tadi} obznanio svoj stav o budu}emre{ewu za Kosovo. On predlaè decentralizaciju koja bi rezultirala stvarawemdva entiteta, srpskog i albanskog, s tim {to bi srpski imao specijalne odnose sacentralnim organima Srbije, dok bi oba entiteta imala posebno ure|ene odnose ukosovskim institucijama. Takvo re{ewe je realisti~no i odrìvo i najboqe skladnoure|uje odnose srpske i albanske zajednice, smatra Tadi}.

– Re{ewe za Kosovo mora biti takvo da ne destabilizuje ni Srbiju, ni region.Ne sme biti napravqen pravno-tehni~ki presedan, koji }e dezintegrisati i drugezemqe u regionu. Ako kosovskim Albancima bude dato pravo na samoopredeqewe iformirawe nezavisne dràve, takvo isto pravo vaì}e i za druge zemqe regiona,kao {to su BiH, Makedonija, SCG – isti~e predsednik Tadi}.

Dolazak izaslanika UN za pregovore o statusu Kosova Martija Ahtisarija uPri{tinu moè se smatrati i po~etkom posrednih pregovora o statusu ju`ne srpskepokrajine. Ahtisari je tom prilikom ponovio principe Kontakt grupe da Kosovo nemoè da bude pripojeno nijednoj dràvi u okruèwu, ali i da nema povratka na sta-we od pre 1999. godine. On je rekao da se istovremeno sa re{avawem pitawa sta-tusa mora re{avati i pitawe standarda.

– Ne, ja ne prihvatam podelu, moète pogledati principe Kontakt grupe. Mi-slim da je tamo jasno izraèno da ne}e biti podele Kosova – rekao je Ahtisari na-kon susreta sa predstavnicima kosovskih Srba i naglasio da }e o kona~nom statusuodlu~ivati Savet bezbednosti UN.

U Pri{tini je pregovara~ki tim kosovskih Albanaca uru~io Ahtisariju doku-ment u kome su sadràni stavovi kosovskih institucija pred po~etak pregovora. To jepoznati projekat o nezavisnom Kosovu koji sadrì smernice o integraciji Kosova uEU i NATO, kao i garancije za bezbednost mawina i nastavak procesa decentrali-zacije. Predsednik Kosova Ibrahim Rugova izjavio je pritom da kosovska strana ne-}e ometati me|unarodni put za re{ewe statusa.

Vlada Srbije je za glavne pregovara~e i kopredsednike Pregovara~kog timaimenovala predsednika i premijera Srbije Borisa Tadi}a i Vojislava Ko{tunicu,dok je tre}i glavni pregovara~ Vuk Dra{kovi}, ministar spoqnih poslova SCG. Tim~ine glavni pregovara~i, Operativni deo tima i stalni savetnik.

R. M.

Odluka Okru`nog javnog tuìla{tva

7

IJA SARADWAo d b r a n e S l o v a ~ k e

ÊSTITKE NAÊLNIKAGENERAL[TABA VSCG

Povodom Dana roda za elektronsko izvi|awe i pro-tivelektronska dejstva – 11. novembra, Dana grani~nih je-dinica – 13. novembra i Dana roda pe{adije – 16. novem-bra , na~elnik General{taba VSCG general-potpukovnikQubi{a Joki} uputio je ~estitke pripadnicima tih rodova.

ODBAÊNAKRIVI^NA PRIJAVA

PROTIV DIVCAOkru`no javno tuìla{tvo u Beogradu odbacilo je krivi~nu prijavu protiv

poznatog ko{arka{a Vlada Divca, koju je, zbog izbegavawa vojne obaveze, pro-tiv wega podneo Vojni odsek Zemun. U saop{tewu tuìla{tva navodi se da priku-pqeni podaci potvr|uju da osumwi~eni nije izvr{io krivi~no delo za koje jeprijavqen, niti neko drugo krivi~no delo za koje se goni po slu`benoj du`nosti.

Da podsetimo, Vlade Divac je prekora~io starosnu granicu od 35 godina, dokoje dràvqani Srbije treba da sluè vojni rok, pa je protiv wega podneta kri-vi~na prijava zbog neodazivawa pozivu i izbegavawa sluèwa vojne obaveze. Pri-java je prosle|ena Ministarstvu spoqnih poslova SCG radi utvr|ivawa drà-vqanstva i wegove adrese u SAD.

Neposredno pre dono{ewa odluke o odbacivawu krivi~ne prijave, vidnouznemirenog i razo~aranog zbog pomenutih de{avawa, Divca je primio mini-star odbrane Zoran Stankovi} i tom prilikom rekao da je takve probleme tre-balo ranije da re{e neki drugi qudi i da on poku{ava da ublaì negativni na-boj koji se javio tim povodom.

– Divac je ~ovek koji je mnogo doprineo afirmaciji ove zemqe, ne samo kaosportista ve} i kao humanista. Koristim ovu priliku da mu jo{ jednom zahvalim– rekao je ministar Stankovi}.

Isti~u}i da ne beì od vojske i da ne èli da wegov slu~aj bude izuzet odslu~aja ostalih regruta koji se nalaze u istoj ili sli~noj poziciji, Divac je re-

kao: ”Zabolelo me je {to su me-ne i moju dràvu obrukali usvetu na~inom na koji se sve iz-de{avalo“.

Ina~e, Ministarstvoodbrane je, zajedno sa Mini-starstvom za dijasporu, Mini-starstvom unutra{wih poslova,Ministarstvom pravde i pred-stavnicima Republi~kog javnogtuìla{tva, 15. juna ove godinepokrenulo inicijativu da sekrivi~ni postupci za krivi~nadela neodazivawa pozivu i iz-begavawa vojne obaveze odba-ce, a da se predmeti koji su u po-stupku obustave.

S. S.

UBRZATI ISTRAGE O STRADAWU VOJNIKAMinistarstvo odbrane Srbije i Crne Gore sugerisa}e pravosudnim orga-

nima ubrzavawe sudskih istraga o vojnicima koji su stradali na odsluèwu voj-nog roka. To je izjavio ministar odbrane Zoran Stankovi} posle sastanka kojije, u prisustvu na~elnika General{taba VSCG general-potpukovnika Qubi{e Jo-ki}a, odrào sa porodicama nastradalih vojnika Dragana Jakovqevi}a, Blagoja@arkovi}a i Dragana Kosti}a i wihovog pravnog zastupnika Vladana Bati}a.

Tom prilikom je dogovoreno da se ispitaju sve primedbe koje roditeqi imajuna pona{awe pojedinaca iz Vojske i Ministarstva odbrane i da se roditeqima,do Nove godine, odgovori u pismenoj formi.

Kako porodici stradalog vojnika @arkovi}a nije ispla}ena jednokratnanov~ana pomo}, to }e biti u~iweno u najkra}em roku, a dogovoreno je i da se po-ku{aju re{iti problemi materijalne nadoknade za smrtno stradawe vojnika.Ministar odbrane najavio je da }e u predstoje}em periodu uprili~iti sli~ne su-srete sa drugim porodicama ~iji su ~lanovi stradali ili umrli u objektima Voj-ske tokom protekle dve godine.

S. S.

SUSRET MINISTARASTANKOVI]A I PLATERAMinistri odbrane Srbije i Crne Gore i Austrije Zo-

ran Stankovi} i Ginter Plater ocenili su prilikom nedav-nog susreta u Beogradu da su postigli visok stepen razumeva-wa o svim pitawima koja optere}uju region.

Dogovoreni su i konkretni oblici saradwe, a me|u wi-ma i upu}ivawe odre|enog broja stare{ina VSCG na obuku uaustrijske vojne {kole.

Ministar Plater je posebno istakao da je Austrija, koja}e od januara 2006. predsedavati Evropskom unijom, zaintere-sovana da se pregovori o statusu Kosova i Metohije zavr{e namiran na~in i ocenio da je neophodno da se vode postepeno.

Uz napomenu da su razgovori imali politi~ki i teh-ni~ki deo, ministar Li{ka naglasio je da wegova zemqapodràva integracione procese u na{oj dràvi. On jeMinistarstvu odbrane SCG ponudio usluge slova~kihstru~waka na podru~ju transformacije oruànih snaga idugoro~nog planirawa, te na podru~ju razmene iskustava uprocesu zakonodavstva. Ponu|ena je i mogu}nost u~e{}aniìh oficira u jednom od kurseva koje organizuje slova~-ko ministarstvo odbrane. S. \.

USKORO ZAKON O AMNESTIJI Ministar za dijasporu u Vladi Srbije,

Vojislav Vuk~evi} najavio je da bi Skup{tinaSrbije mogla u najskorije vreme da usvojiPredlog zakona o amnestiji, koji je ve}pripremilo Ministarstvo za dijasporu, ainicijativu pred Skup{tinom pokrenu}eSawa êkovi}, poslanik SPO.

Vuk~evi} podse}a da je skup{tinski Od-bor za odnose sa Srbima van Srbije naposledwoj sednici jednoglasno usvojio pred-loèni tekst i da ne bi trebalo da budeproblema. Wime bi bio re{en problemvi{e od 50.000 vojnih obveznika koji ìve uinostranstvu i oko 1.500 onih protiv kojihpostoje krivi~ne prijave.

Sni

mio

D. B

AN

DA

General-major Svetko Kova~, na~elnik Vojnobezbednosne agencije, penzionisanje 6. oktobra, a odlukom Saveta ministara SCG, 7. oktobra imenovan na istudu`nost. Takvo kadrovsko re{ewe znak je kontinuiteta reformi sektorabezbednosti, zapo~etih 2002. godine dono{ewem Zakona o slu`bamabezbednosti i nastavqenih tempom brìm od planiranog, tako da }e zamisaobiti realizovana i pre zacrtanog roka 2010. godine. [ta je ciq i su{tina tih reformi, koja su najinteresantnija re{ewa ponu|ena u predlogu novogzakona, kako se odvija proces civilne kontrole, pitawa su za prvog ~ovekaslu`be koja raspolaè i saznawima iz najnovijih afera o nabavkama opremeza Vojsku, o pogibijama vojnika, potrazi za ha{kim optuènicima...

1. decembar 2005.8

SVETKO KOVA^, NAÊLNIK VOJNOBEZBEDNOSNE AGENCIJE

ZA KRIMINAL

IN

TE

RV

JU

SU@AVA SE PROSTOR

Novi Zakon o slu`bama bezbednosti okvir je i osnov daqereforme sektora bezbednosti. Prethodni zakon iz 2002.godine zna~io je veliku prekretnicu u tom procesu. Koje subile najva`nije novine tog zakona?– Zakon o slu`bama bezbednosti iz jula 2002. godine bio

je polazna osnova i jedan od stubova reformi. Wime su stvore-ni uslovi za su{tinske promene, a posebno su zna~ajna ~etirielementa. Prvi, izdvajawe vojnih slu`bi iz General{taba iprepot~iwavawe Savetu ministara, odnosno Ministarstvu od-brane. Zatim, prvi put je uve-deno da se posebne metode isredstva rada primewuju is-kqu~ivo po odluci suda, zarazliku od ranijih re{ewaprema kojima su to odobravalina~elnik General{taba, odno-sno ministar odbrane. Tre}e,uvedeni su veoma jasni i izu-zetno strogi mehanizmi kon-trole i nadzora nad slu`bamabezbednosti, i ~etvrto, raz-dvojene su vojnopolicijska ikontraobave{tajna funkcija.

Kako izgleda Slu`ba da-nas u odnosu na prethodnedecenije kada je bila jo{skrivenija od o~iju javno-sti. [ta se su{tinskipromenilo?– Reforme podrazumevaju

su{tinske promene koje se nemogu izvesti za kratak period.Projektovali smo da reformevojne slu`be bezbednosti trajuod 2002. do 2010. godine. U okviru tog perioda definisane su~etiri faze, a u okviru wih operacionalizovani konkretni ko-raci i zadaci.

Reformski proces od 2002. do sada bio je usmeren na im-plementaciju novih zakonskih re{ewa. Krajem 2003. godinepromovisana je Vojnobezbednosna agencija, koja nije bila no-vost samo po nazivu nego i po su{tini. Uspostavqena je potpunonova organizacija i u~iweni su zna~ajni koraci u reformi qud-skih i materijalnih resursa slu`bi. U odnosu na zacrtane ci-qeve pojedinih faza reforme moèmo biti izuzetno zadovoqnii sigurni da }emo ostvariti krajwi ciq, a to je stvarawe sa-vremene, relevantne i efikasne slu`be koja }e se uklapati uevropske i svetske standarde.

Za razliku od ranijeg perioda sada imamo razvijene meha-nizme koji omogu}avaju da javnost ostvaruje uvid u rad slu`bi ionemogu}avaju ili svode na najmawu meru mogu}nost wihovihzloupotreba.

Otkuda potreba za novim zakonom o slu`bama bezbedno-sti? Koji su ciqevi wegovog dono{ewa?– Dono{ewem Ustavne poveqe i Zakona za sprovo|ewe

Ustavne poveqe dràvne zajednice Srbija i Crna Gora, Zakon oslu`bama bezbednosti iz 2002. godine nije se uklapao u novipravni ambijent, posebno zbog ~iwenice da dràve ~lanice bez-bednost kao funkciju nisu poverile dràvnoj zajednici nego dr-àvama ~lanicama. Drugi razlog je ukidawe vojnog pravosu|akoje je odobravalo primenu posebnih metoda i sredstava rada i

~ije su nadle`nosti prenete na civilno pravosu|e. Slede}e,znatno su promewene pretwe bezbednosti i na~ini wihove pre-vencije i spre~avawa i zbog toga se ukazala potreba precizni-jeg definisawa i jasnijeg razgrani~ewa nadle`nosti i zadatakaizme|u Vojnobezbednosne i Vojnoobave{tajne agencije, te izme-|u Vojnobezbednosne agencije i vojne policije.

Iz ovoga proizilaze i ciqevi koji se èle posti}i dono-{ewem novog zakona. To su jasno definisane nadle`nosti, za-daci i odgovornosti slu`bi bezbednosti u skladu sa savreme-nim pretwama bezbednosti, stvarawe uslova za integraciju ume|unarodnu bezbednosnu zajednicu, uspostavqawe ravnoteèizme|u primene posebnih metoda i sredstava rada, s jedne, ipo{tovawa qudskih prava i sloboda, s druge strane, te depoli-tizacija i po{tovawe principa i mehanizama demokratske ci-

vilne kontrole.Zavr{ena je javna rasprava oNacrtu novog zakona. Koje sudileme bile glavne i kako surazre{ene?

– Jedna od prvih dilema bioje pravni osnov za dono{ewezakona kojim bi se uredilofunkcionisawe slu`bi bezbed-nosti. Ve} je re~eno da bezbed-nost nije predvi|ena kao nadle-`nost dràvne zajednice. Me|u-tim, vojna pitawa i odbrana suu iskqu~ivoj nadle`nosti dr-àvne zajednice, a odbrana ob-uhvata i poslove koji se odnosena bezbednost od zna~aja za od-branu zemqe. Zbog toga smatra-mo da je Ustavna poveqa osnovza dono{ewe Zakona o slu`ba-ma bezbednosti dràvne zajed-nice Srbija i Crna Gora. Po-stoje i mi{qewa da se rad voj-nih slu`bi reguli{e u okviruZakona o odbrani ili Zakona o

Vojsci. Mi mislimo da to treba da bude poseban zakon, a napo-miwem da je u svim demokratskim zemqama rad obave{tajnih ibezbednosnih slu`bi, koje raspolaù osetqivim ovla{}ewima,regulisan na taj na~in.

U vezi sa prethodnom dilemom je i pitawe da li vojne slu-`be bezbednosti treba da budu u sastavu Saveta ministara iliMinistarstva odbrane. Na{ stav je da budu u okviru Ministar-stva odbrane, a kona~nu odluku da}e nadle`ni organi u okviruprocedure usvajawa ovog zakona.

Bilo je i drugih dilema, koje su otklowene pre ili poslejavne rasprave, a posebno je zna~ajno uskla|ivawe odredabaZakona sa Poveqom o qudskim i mawinskim pravima i gra|an-skim slobodama, ~emu su mnogo doprineli predstavnici nevla-dinih organizacija, Oebsa, te predstavnici drugih organizaci-ja i institucija dràvne zajednice i dràva ~lanica.

Po{to dràve ~lanice bezbednost kao funkciju nisu pove-rile dràvnoj zajednici, kakve posledice u praksi donositakva odluka?– Na nivou dràvne zajednice ne postoji jedinstven sistem

bezbednosti, iako postoje obave{tajne i bezbednosne slu`be ina nivou dràvne zajednice i na nivou dràva ~lanica. Na ni-vou dràvne zajednice dve su u Ministarstvu odbrane i dve uMinistarstvu spoqnih poslova, a u republikama po jedna slu-`ba. Uvaàvaju}i specifi~nost dràvne zajednice i wenog funk-cionisawa u nacrtu zakona data je mogu}nost da Savet minista-ra moè obrazovati posebno telo za koordinaciju rada slu`bi,

9

KRIMINAL U VOJSCI?Kriminala, kao {to se vidi, u Vojsci ima. To je pr-

venstveno posledica nedovoqne prevencije, odnosno ne-dovoqno razvijenih mehanizama spre~avawa. Zbog toga jepotrebno preispitati zakonsku i podzakonsku regulativu,poo{triti mehanizme kontrole u organima koji se baveposlovima nabavke i prometom nepokretnosti, kao ipove}ati efikasnost rada VBA i vojne policije na otkri-vawu i spre~avawu kriminalne delatnosti.

Sigurno je da se prostor kriminalu suàva, a uspo-stavqawem kompletnog sistema to }e prakti~no biti one-mogu}eno.

AFERE?Vojnobezbednosna agencija se bavila prikupqawem

podataka o svim aktuelnim nabavkama u Vojsci, kao naprimer u takozvanoj aferi ”Pancir”, u kojoj smo imalikorektnu saradwu i zajedni~ko angaòvawe sa Upravom zaborbu protiv organizovanog kriminala. Obra|eni po-daci dostavqeni su nadle`nim organima.

~ime bi pove}ali racional-nost i efikasnost angaòvawa.

Kakva je pozicija VBA uodnosu na parlamentarnukontrolu s jedne strane ifunkcionisawe u okviruMinistarstva odbrane sdruge strane? Kako se takontrola ostvaruje i koima kakve nadle`nosti?– Kontrola i nadzor slu-

`bi bezbednosti razra|eni suu Zakonu od 2002. godine, a de-limi~no konkretizovana i una-pre|ena Nacrtom novog zakona.

Kontrolu vr{e zakono-davna, izvr{na i sudska vlast,preko zakonom definisanihmehanizama. Parlamentarnavlast ima Komisiju za kontro-lu slu`bi, koja ima izuzetnovelika ovla{}ewa, izvr{navlast ima generalnog inspek-tora i ministra odbrane, od-nosno pomo}nika ministra od-brane za obave{tajno-bezbed-nosne poslove. Sudska vlastkontrolu ostvaruje odobrava-wem posebnih metoda i sred-stava i ostvarivawem potpu-nog uvida u rezultate primene.

Vojnobezbednosna agenci-ja u potpunosti podràva i pru-à punu pomo} funkcionisawusvih mehanizama kontrole.Potpuna, kompetentna i na za-konu zasnovana kontrola dajelegitimitet radu slu`be i {ti-ti je od neosnovanih napada.

Kojim mehanizmima jav-nost kontroli{e slu`bu ikoliko smo u tome otvore-ni u pore|ewu sa drugima?– Kontrola koju sprovodi

javnost regulisana je prethod-nim zakonom, a Nacrtom novogzakona data je mogu}nost daslu`be mogu neposredno oba-ve{tavati javnost o svom raduza razliku od dosada{weg na-~ina posredstvom organa koji-ma dostavqaju izve{taje. U razradi ovih mehanizama kori{}e-na su iskustva slu`bi demokratski razvijenih zemaqa i zemaqau tranziciji. Dakle, mehanizmi demokratskih zemaqa ugra|enisu u Nacrt novog zakona.

Kako se ostvaruje unutra{wa kontrola rada VBA?– Pored svih navedenih mehanizama, rukovodilac slu`be u

okviru Uprave VBA ima posebno telo koje se bavi unutra{womkontrolom rada slu`be i nadle`no je za razja{wavawe eventu-alnih zloupotreba od pripadnika slu`be, wihove politi~ke,

10

INTERVJU

ideolo{ke i interesne neu-tralnosti. Unutra{wa kontro-la rada slu`be ostvaruje se ikontrolom kao funkcijom ruko-vo|ewa.Da li su u potrebnoj meri raz-dvojene nadle`nosti i zadaciVojnobezbednosne i Vojnooba-ve{tajne agencije? Opre~na sumi{qewa i o kontraobave-{tajnoj za{titi Vojnoobave-{tajne agencije. Va{e mi{qe-we o tome?

– Nacrtom novog zakona ovamaterija je u potpunosti ure|e-na. Na~elno, VOA je nadle`naza spoqna, a VBA za unutra{waugroàvawa sistema odbrane.Po{to je to ~esto isprepletano,obave{tajno-bezbednosni sek-tor koordini{e i uskla|uje radi to odli~no funkcioni{e. Re-forme obeju agencija idu u prav-cu wihovog spajawa i funkcio-nisawa jedinstvene obave{taj-no-bezbednosne slu`be, {to }ebiti zavr{eno do 2010. godine.

Vojnobezbednosna agencijaje nadle`na za kontraobave-

{tajnu za{titu sistema odbrane, ukqu~uju}i i VOA. Od 2005.do 2010. godine integrisa}e se neke funkcije VBA i VOA i sa-mim tim nesta}e dileme koje su postojale prilikom izrade Na-crta novog zakona.

Da li je Nacrtom zakona predvi|ena za{tita klasifikova-nih podataka?– Jedna od nadle`nosti VBA, koja je predvi|ena novim za-

konom, upravo je za{tita klasifikovanih podataka ukqu~uju}iwihovu obradu, ~uvawe i prenos savremenim komunikacionim i

PRVIIma jedna lepa re~ koja prati karijeru generala

Svetka Kova~a. Prvi. Bio je prvi u rangu na smeru oklopne jedinice na Vojnoj

akademiji, zatim prvi na takmi~ewu tenkovskih posada u on-da{woj velikoj JNA, prvi u rangu u {koli bezbednosti i opetprvi u rangu u 45 klasi [kole nacionalne odbrane. Prvi jena~elnik Vojnobezbednosne agencije, najpre kao oficir, asada je prvi wen na~elnik iz civilstva.

– Po{tovawe zakonitosti, profesionalizam i uva-àvawe timskog rada osnovni su principi kojima sam serukovodio u svom radu – kratko je obja{wewe tog uspeha.

Iako se ~etvrt veka bavi specifi~nim poslom, sma-tra da nema neprijateqa i ìvi normalno, bez ikakvihposebnih mera obezbe|ewa. Radi naporno i danas, a od-mara se uz sport, stoni tenis, plivawe i ranije xudo.

Najlep{i su trenuci u krugu porodice. Suprugu Borkuzna jo{ iz {kolske klupe, iz prvog razreda osnovne {koleu Nevesiwu. Kasnije, {kolovawe ih je razdvajalo, ali je”tajna veza” ostala da bi ih vezala za ceo ìvot. Danas,sin Milan treba da magistrira na Ekonomskom fakultetu,a k}erka Sawa zavr{ava me|unarodnu politiku na Fa-kultetu politi~kih nauka.

Najve}e profesionalno zadovoqstvo je {to refor-me slu`bi bezbednosti nose i dobar udeo wegovog rada iznawa.

informacionim sistemima. Kao prelazno re{ewe na regulisa-wu svih pitawa, u skladu sa svetskim standardima i zahtevima,ura|en je Pravilnik o bezbednosnim proverama koji je ve} stu-pio na snagu i Nacrt uredbe o za{titi i klasifikovawu infor-macija i podataka prema standardu Natoa. Ovo je jedan od pr-vih koraka u prikqu~ewu Partnerstvu za mir.

Da bi zaposleni u dràvnim institucijama imali pristupklasifikovanim informacijama Natoa i da bi mogli da ih ko-riste u radu, moraju imati sertifikat za rad sa poverqiviminformacijama i moraju bitiobave{teni o posledicama uslu~aju nepo{tovawa procedu-ra i primene mera za{tite.

Sertifikate }e davatinadle`no dràvno telo i tu ne-ma automatizma u smislu oba-vqawa funkcija, ve} sertifi-kate dobijaju pojedinci naosnovu provere slu`bi bezbed-nosti i odluke nadle`nog dr-àvnog tela.

Gra|ani sada imaju pravouvida u svoj eventualni do-sije. Kakav je postupak zaostvarivawe tog prava?– Vojnobezbednosna agen-

cija stavi}e na raspolagawedosijee koje ima za gra|ane ipripadnike Vojske kada o tomebude donet odgovaraju}i zakon.Naime, prema Zakonu o slu-`bama bezbednosti, da bi do-sijei bili stavqeni na uvid,mora biti donet poseban za-kon. VBA }e postupati po tomzakonu.

Za dosijee koji su nastali posle stupawa na snagu Zakona oslu`bama bezbednosti 2002. godine gra|ani se mogu obratitipisanim zahtevom VBA. Slu`ba je du`na da im u roku od 60 danaodgovori. Ina~e, od stupawa Zakona na snagu do sada bilo je12 takvih zahteva i svima je odgovoreno, ali }e za dosijee pre2002. godine sigurno biti vi{e interesovawa.

Kako }e u praksi funkcionisati primene posebnih metodarada kada su u pitawu gra|ani? Ko traì wihovu primenui u kojim slu~ajevima, a ko }e davati odobrewa? Da li Na-crt daje dobra re{ewa u tom pogledu i gde su eventualnemawkavosti?– Vojnobezbednosna agencija moè traìti primenu poseb-

nih metoda i sredstava iskqu~ivo za dela koja su joj zakonom da-ta u nadle`nost i moè ih primewivati samo po odobrewu nad-le`nog suda. Tu se misli na mere kojima se privremeno ograni-~avaju qudska prava i slobode (na primer, nadzor telefonskihi drugih sredstava op{tewa), {to predstavqa najosetqiviji deorada VBA. Zbog toga su zakonom predvi|ene procedure i rokoviza primenu ovih sredstava, te strogi mehanizmi demokratskekontrole, koju prvenstveno sprovodi Komisija za kontrolu slu-`bi bezbednosti.

Predlog za primenu podnosi rukovodilac VBA. On je duànda u pisanom obliku obrazloì osnove sumwe i razloge zbog ko-jih je neophodno da se te metode primene prema nekom licu. Pri-bavqeni podaci dostavqaju se sudu koji daqe o wima odlu~uje.

U izradi Nacrta novog zakona bilo je dilema ko da odo-brava primenu posebnih metoda i opredelili smo se da to buduvrhovni sudovi dràva ~lanica.

I prethodnim zakonom razdvojena je vojnopolicijska od

kontraobave{tajne delatnosti. S obzirom na prethodnodugogodi{we iskustvo, kako to sada funkcioni{e?– Nadle`nosti i zadaci VBA i vojne policije precizno su

definisani, a me|usobni odnosi regulisani su Uputstvom o me-|usobnoj saradwi i obavezama.

Najposrednija saradwa ostvaruje se u oblasti otkrivawai spre~avawa kriminalne delatnosti i za{titi lica i objeka-ta, a u okviru toga u suprotstavqawu terorizmu i subverzivnim

aktivnostima.Vojnobezbednosna agencija

nadle`na je za najteà krivi~-na dela sa elementima organi-zovanog kriminala, a vojna po-licija za ostale oblike krimi-nalne delatnosti. Po{to je tote{ko odvojiti neophodna jestalna saradwa i to od momen-ta otkrivawa do same realiza-cije.

Sli~na je situacija i kod za-{tite lica i objekata. Vojnapolicija je nadle`na za fizi~-ku i tehni~ku za{titu, a VBA zaprikupqawe osetqivih podata-ka o mogu}im vrstama i nosio-cima ugroàvawa.

Dosada{we iskustvo poka-zalo je da saradwa dobro funk-cioni{e, s tim {to je i ovooblast koja zahteva daqe pro-mene, prvenstveno u pravcu po-ve}awa efikasnosti i boqe za-{tite sistema odbrane.Uspe{an rad podrazumeva iopremqenost. Koliko ste zado-

voqni finansirawem i mogu}nostima za nabavku najnovijeopreme?– Problemi koji prate finansirawe Vojske i Ministarst-

va odbrane karakteristi~ni su i za VBA. Bez obzira na to, uokviru reformi slu`be ostvaren je zna~ajan napredak u opre-mawu savremenim sredstvima specijalne operativne tehnike.Me|utim, vrlo je te{ko i}i u korak sa moderno opremqenimslu`bama i sredstvima koja vrlo brzo zastarevaju.

Kadrovska problematika? Ko moè da radi u VBA, kako te-~e proces {kolovawa i usavr{avawa pripadnika slu`be?– Kadar predstavqa najzna~ajniji resurs svake slu`be i

vaàn segment reformi. U okviru toga najzna~ajnije promene suu oblasti {kolovawa i usavr{avawa kadra. Slu`bi su sve ma-we potrebni stru~waci sa op{te vojnim znawima i sve vi{especijalisti za pojedine oblasti. Zbog toga je veliki broj pri-padnika slu`be zavr{io specijalisti~ke i poslediplomske stu-dije na civilnim fakultetima.

Idu}i u pravcu evroatlantskih bezbednosnih integracija,veliki broj pripadnika VBA zavr{io je kurseve stranih jezika,od kojih dobar deo poseduje nivo standarda ”Stanag 2’’. Iz ovekategorije znatan broj je zavr{io vi{e bezbednosne studije idruge oblike usavr{avawa u inostranstvu.

Od po~etka reforme primqen je veliki broj mladih qudi,koji sada ~ine oko 40 odsto ukupnog brojnog stawa VBA. Za pri-jem u VBA postoje posebni kriterijumi koji podrazumevaju, poredstru~nosti, obavezne lekarske preglede i psiholo{ka testira-wa, poznavawe jednog od svetskih jezika, a kriterijume odobra-va ministar odbrane. Mogu}nost prijema u VBA otvorena je zakandidate iz VSCG i Ministarstva odbrane, ali i za lica izgra|anstva.

11

POGIBIJE VOJNIKA?

– U okviru svojih nadle`nosti VBA ispitivala je sva-ki nesre}ni slu~aj sa smrtnim posledicama u Vojsci. Ni ujednom slu~aju samoubistava ili drugih pogibija nismo do-{li do podataka da se radi o ubistvima ili nekim obli-cima subverzivne delatnosti. U tim slu~ajevima vojna po-licija je preduzimala predistra`ne radwe i o tome do-stavqala podatke tuìocu. Mi nemamo indicija da postojedruga~iji motivi od onih do kojih se do{lo tokom istrage.

I u slu~aju pogibije vojnika u Top~ideru tako|e smopreduzeli mere iz svoje nadle`nosti, a vojna policija jepostupala po zahtevu istra`nog sudije. Ni u tom slu~ajunismo do{li do podataka koji bi ukazivali da je neko izneprijateqskih ili drugih pobuda ubio vojnike, ili da jeuop{te neko tre}i ubio vojnike.

Ukoliko ve{ta~ewe u Nema~koj otkrije neke nove de-taqe i ukoliko bude postojala potreba Slu`ba }e se an-gaòvati u okviru svojih nadle`nosti. Ja bih li~no voleoda se taj slu~aj u potpunosti razjasni.

1. decembar 2005.12

INTERVJU

Imaju}i u vidu nove rizike i pretwe, ~emu je sistem od-brane najizloèniji? Koji na{i problemi ostaju i da lisu pojedine jedinice ili garnizoni posebno ugroèni?– Strategija odbrane dràvne zajednice Srbija i Crna

Gora definisala je vojne i nevojne pretwe bezbednosti od kojihsu neke aktuelne a neke potencijalne. Na{a pa`wa je usmerenana otkrivawe, otklawawe i spre~avawe mogu}e teroristi~kedelatnosti prema jedinicama koje se nalaze u Kopnenoj zonibezbednosti, jer su one potencijalno najugroèniji deo sistemaodbrane.

Posebnu pa`wu svakako zasluùju najteà krivi~na dela sa ele-mentima organizovanog kriminala, a koji su posledica nedovoqno iz-gra|enih mehanizama prevencije. Postoje ozbiqne indicije da su po-jedini pripadnici Ministarstva odbrane i VSCG postupali nezako-nito, ~ime je naneta {teta i ozbiqno naru{en ugled i Ministarstvai Vojske. VBA je u okviru svojih nadle`nosti preduzela i preduzimamere na razja{wavawu tih slu~ajeva.

U suprotstavqawu opasnostima neophodna je saradwa.Ima li je dovoqno i koliko ste zadovoqni stepenom sa-radwe sa slu`bama bezbednosti dràvne zajednice i dr-àva ~lanica?– Ve} je re~eno da nemamo telo koje bi obavqalo najele-

mentarniju koordinaciju rada slu`bi, {to bi pove}alo wihovuracionalizaciju i efikasnost. Bez obzira na taj nedostatak,postoji dobra saradwa izme|u slu`bi, prvenstveno zato {to suone svesne neophodnosti saradwe. Za VBA posebno je zna~ajnadobra saradwa sa Bezbednosno-informativnom agencijom Re-publike Srbije i Agencijom za nacionalnu bezbednost Republi-ke Crne Gore.

A saradwa i stepen raz-mene podataka sa stranimslu`bama?– Saradwa sa obave{taj-

no-bezbednosnim slu`bamadrugih zemaqa i me|unarodnihorganizacija regulisana je Za-konom o slu`bama bezbednostii konkretizovana podzakonskimaktima. Mogu da kaèm da smouspostavili kontakte skoro sasvim slu`bama u regionu i svimrelevantnim evropskim i svet-skim slu`bama.

Prvi kontakti odnosilisu se na razmenu iskustava ona~inima reforme slu`bebezbednosti, da bi kasnijeprerasli u ravnopravnepartnerske odnose.

Terorizam i organizova-ni kriminal imaju karakterregionalne i globalne pret-we, zbog toga i suprotstavqa-we ne moè biti samo na na-cionalnom nivou. Usposta-vqawe dobre saradwe sa slu`bama drugih zemaqa jedan je oduslova ukqu~ivawa u evroatlantske bezbednosne integracije.

I na kraju, koliko smo bezbedni? Kao sistem odbrane ipojedinci?

– Tokom posledwih godina,kao posledica oruànih suko-ba na ovim prostorima, tero-rizma na Kosovu i Metohiji idrugih teroristi~kih akata usvetu, te sve sloènijih oblikate{kog kriminala, kod velikogbroja qudi razvijeno je ose}a-we nesigurnosti i opasnosti.

Vojnobezbednosna agencija,kao i druge slu`be unutra{webezbednosti dràva ~lanica,dolazi do vrlo osetqivih poda-taka o mogu}nostima ugroàva-wa sistema odbrane dràvnezajednice i drugih vrednosti dr-àvne zajednice i dràva ~la-nica. Na osnovu ovih podatakapreduzimaju se mere preventiv-nog spre~avawa.

Pored toga, za ukupnu bez-bednost dràvne zajednice i dr-àva ~lanica, ali i wenih gra-|ana, neophodan je veliki brojpreventivnih mera koje preduzi-maju ostali elementi sistemabezbednosti, ukqu~uju}i i poje-

dince. Dakle, bezbedni smo onoliko koliko smo aktivni na otkla-wawu opasnosti, svako u svom delokrugu.

Radenko MUTAVXI]Snimio Zvonko PERGE

HA[KI OPTU@ENICIOd dono{ewa Zakona o saradwi sa Ha{kim tribuna-

lom u Ministarstvu odbrane i VSCG razra|eni su meha-nizmi, nadle`nosti i odgovornosti za tu saradwu. Izme|uostalog, svaki stare{ina odgovoran je da se u objektu kojije u wegovoj ingerenciji ne kriju optuèna lica.

Nadle`nost VBA je da utvrdi da li to neko radi taj-no, ta~nije da li u vojnim objetima prikrivaju optuèneili im pruàju bilo kakvu vrstu podr{ke. U aprilu2003. godine, po nare|ewu tada{weg ministra odbra-ne, sprovedena je detaqna istraga i nije se do{lo nesamo do podataka, nego ni do bilo kakvih indicija da seu vojnim objektima kriju optuèni, a ni do toga da supripadnici Vojske na bilo koji na~in ukqu~eni u wihovoskrivawe.

Od 2003. do sada bilo je mnogo iznenadnih kontrolavojnih objekata i nema indikativnih podataka. Vr{ene su ikontrole na osnovu podataka dobijenih od raznih struktu-ra, koji ni u jednom slu~aju nisu potvr|eni. Zato tvrdimo dase niko od ha{kih optuènika ne krije u vojnim objektima ida pripadnici Vojske nisu ukqu~eni u wihovo prikrivawe.

Napomiwem da penzionisani oficiri nisu vi{e u nad-le`nosti VBA, ali u na{em radu nismo do{li do podatakada je neko od wih ukqu~en u skrivawe ha{kih optuènika.

S

B

N

ve dràve prinu|ene su da stalnoreformi{u svoje sisteme nacio-nalne bezbednosti kako bi se pri-lagodile dinami~nim promenama

savremenog sveta, koje u sebi nosemnoge nove bezbednosne pretwe, alii nove mogu}nosti odgovora i pre-vencije. Pored nastajawa novih bez-bednosnih pretwi, koje nisu tako ~e-sta pojava, i uglavnom se vezuju zanove tehnologije, stare i poznatebezbednosne pretwe u novim dru-{tvenim okolnostima dobijaju sa-vremeniju formu, po pravilu opa-

Osnovni problem u stvarawu kon-zistentnog sistema nacionalne bez-bednosti predstavqa nere{eno pita-we odnosa Srbije i Crne Gore. Dràv-na zajednica u svojoj nadle`nosti ne-sumwivo ima Vojsku Srbije i Crne Go-re, ~iji se dru{tveni i uloga i statusne mogu re{iti dok se kona~no ne utvr-di da li }e Srbija i Crna Gora posta-ti jedna dràva ili }e se ustanovitida je re~ o dve nezavisne dràve kojetreba da imaju svoje posebne vojske. Uovom trenutku postavqa se pitaweostalih elemenata sistema odbrane

13

Re{ewe kona~ne sudbine dràvnezajednice Srbija i Crna Gora

otvori}e mogu}nost da se sistemnacionalne bezbednosti Srbijeili Srbije i Crne Gore uredi za

duì rok, jer bez jasnog dràvnogi pravnog okvira ne moè segovoriti o postojawu sistema

nacionalne bezbednosti, niti owegovoj eventualnoj reformi

REFORMA SISTEMA BEZBEDNOSTI SRBIJE I CRNE GORE

STRATE[KICIQ

Pi{e prof. dr Zoran DRAGI[I]

sniju i teù za prepoznavawe. Primer savremenog terorizmato najboqe pokazuje.

Strah koji su teroristi~ki napadi od 11. septembra 2001. go-dine izazvali u~inio je da gotovo sve zemqe upadnu u ”gre{ku fo-kusirawa”, koja se sastoji u usmeravawu celokupnih reformskihnapora u sektoru bezbednosti na samo jedan problem. I ma kolikoveliki bio, on ne moè obuhvatiti sve bezbednosne izazove sa ko-jima se jedno dru{tvo i globalna zajednica u celini suo~avaju.

Sve razvijene demokratije krenule su u tragawe za novim na-~inima borbe i novim formama organizacije sistema nacionalnebezbednosti kako bi se na{li adekvatni odgovori teroristi~kojpretwi. Jedini zahtev politi~ke prirode koji se postavqa predqude koji razmi{qaju o reformi sektora bezbednosti odnosi sena za{titu demokratskih procedura od pro{irewa ovla{}ewaslu`bi bezbednosti i za{titu demokratskog komfora gra|ana. Me-|utim, i pored o{tre javne polemike koja se tim povodom vodi, iz-gleda da se sloboda sve brè povla~i pred sigurno{}u, {to nijeneo~ekivano jer su i do sada u istoriji qudi uvek mewali sloboduza bezbednost, {to }e se, po svemu sude}i, dogoditi i ovoga puta.Starim demokratijama su se promenili bezbednosni izazovi ipretwe, dok je dru{tveni kontekst za reformu sektora bezbedno-sti ostao isti. Sve razvijene demokratije koje su nakon 11. septem-bra donele strategije nacionalne bezbednosti po{le su od svojihtemeqnih nacionalnih vrednosti, ~ija se za{tita od nove bezbed-nosne pretwe postavqa kao strate{ki ciq, a sama su{tina osnov-nih nacionalnih vrednosti pojavquje se kao konstanta i o woj stra-te{ki dokumenti ni ne raspravqaju.

a{a pozicija u traèwu adekvatnih re{ewa za suprotsta-vqawe glavnim bezbednosnim pretwama je neuporedivo slo-ènija, po{to gotovo nijedno prethodno pitawe za dono{ewestrategijskih dokumenata iz domena nacionalne bezbednos-

ti nismo re{ili. Otvorena politi~ka i teritorijalna pitawa,nepostojawe nacionalnog konsenzusa u dono{ewu najbitnijih od-luka za budu}nost naroda i dràve, hroni~ni ekonomski proble-mi, politi~ka nestabilnost pra}ena narastawem politi~kog ra-dikalizma i ekstremizma, socijalna nestabilnost, forsiraweproblema sa mawinskim zajednicama u Vojvodini i drugo zahteva-ju, s jedne strane veoma brzo dono{ewe strategije nacionalnebezbednosti kao osnove za brzo reformisawe sektora bezbedno-sti i wegovo dovo|ewe u stawe pune funkcionalnosti, a sa drugestrane predstavqaju bezbednosne probleme koji onemogu}avaju dase tom procesu pristupi sa neophodnom brzinom i efikasno{}u.

kao veoma va`nog dela nacionalne bezbednosti. Pre svega, mora se re{iti pitawe statusa civilne za{tite,

koja u odgovoru na savremene bezbednosne pretwe ima kqu~ni zna-~aj. îni se da bi najracionalnije re{ewe bilo da se civilna za-{tita organizuje u okviru posebnih agencija za vanredne situacijekoje bi bile organizovane na nivou Vlade Republike Srbije i Vla-de Republike Crne Gore. Takvo re{ewe omogu}ilo bi organizacijicivilne za{tite organizacionu i funkcionalnu samostalnost {tobi se svakako odrazilo na wenu efikasnost i sposobnost da brzoreaguje u akcidentalnim situacijama, u slu~aju teroristi~kog akta,prirodnih katastrofa i sl. Ovakvim re{ewem vlade Srbije i Cr-ne Gore dobile bi veoma efikasan instrument za brzo i kvalitet-no re{avawe brojnih kriznih situacija, od ekolo{kih problema,pa do velikih katastrofa.

ezbednosno-obave{tajni sistem na nivou dràvne zajedniceorganizaciono je prihvatqiv, ali se mora mnogo raditi nauspostavqawu funkcionalne obave{tajno-bezbednosne zajed-nice koja bi ukqu~ila i obave{tajno-bezbednosne slu`be dr-

àva ~lanica. Pored razvoja me|usobne saradwe, na{e slu`bemoraju razvijati kapacitete za me|unarodnu saradwu kako bi po-stale vaàn faktor u svetskoj borbi protiv terorizma, u kojoj oba-ve{tajne i bezbednosne slu`be imaju presudan zna~aj. Obave{taj-no-bezbednosni sistem Srbije i Crne Gore mogao bi da ostanefunkcionalna celina i ukoliko bi dràvna zajednica prestala dapostoji. Savremeni terorizam i organizovani kriminal prinudilisu obave{tajne i bezbednosne slu`be razli~itih zemaqa na sa-radwu koja je do pre nekoliko godina bila nezamisliva. Srpske icrnogorske slu`be mora}e da sara|uju u obostranom interesu bezobzira na sudbinu zajedni~ke dràve.

Jasno je da }e tek re{ewe kona~ne sudbine dràvne zajedniceotvoriti mogu}nost da se sistem nacionalne bezbednosti Srbijeili Srbije i Crne Gore uredi za duì rok, da mu se odrede strate-{ki ciqevi i faze reforme. Bez jasnog dràvnog i pravnog okviranije mogu}e govoriti o postojawu sistema nacionalne bezbedno-sti, niti o wegovoj eventualnoj reformi.

Me|utim, nepostojawe jasnog dràvnog i pravnog okvira nijeizgovor za neaktivnost u traèwu re{ewa za nove bezbednosnepretwe niti za uspostavqawe nove efikasnije organizacije naci-onalne bezbednosti. Odgovori na mnoga zna~ajna bezbednosna pi-tawa su tehni~kog karaktera i u funkcionalnom smislu su relativ-no nezavisna od politi~kih odluka.

Autor je profesor Fakulteta civilne odbrane

OSVRT

îwenica da je Natou agresiji na SRJ1999. godineupotrebqavao imuniciju saosiroma{enimuranom nesporna je,ali sve drugo u vezisa tim obavijeno jevelom tajne iizaziva potpunoopre~na mi{qewa.Procene posledicakre}u se od tvrdwida je radioaktivnamunicija potpunobezazlena dokatastrofalnihpri~a o ozra~enosticelog Balkana. Nidanas nema kona~nogodgovora na pitaweda li je i kolikomunicija saosiroma{enimuranom, ~iji seefekat u dodiru saoklopom tenkaporedi sa prolaskomvrele o{trice noàkroz buter, opasnapo qude?

1.decembar 2005.14

TE

MA

O T K L AWAW E P O S L E D I C A U P O T R E B E M U N I C I J E S A

BALKANSKI

Sumwa u to da je Severnoatlantski savez prilikom napada na SRJ, uprole}e 1999. godine, upotrebqavao municiju sa osiroma{enim ura-nom ne postoji. Dokaza za to ima mnogo, a najpouzdaniji su utvr|enakontaminacija zemqi{ta uranom 238 na lokacijama koje su bombar-dovali ameri~ki avioni A-10, prona|eni ostaci municije koja je ispa-qivana iz sedmocevnih avionskih topova 30 milimetara i zvani~na

izjava generalnog sekretara Natoa o koli~ini i lokacijama upotrebe ra-dioaktivne municije u toku napada na SRJ.

Da li je na{a zemqa, osiroma{ena ratom i tranzicijom, sada obo-ga}ena uranom i da li su leukemija i rak neke od posledica sudara

Metohije, o~i{}ena od radioaktivnih tragova agresije Natoa.Ali krenimo redom u rasvetqavawu tog problema.

URANSKA PANIKANa{a vojska je uo~i agresije 1999. godine imala podatke da

Nato poseduje vi{e vrsta municije sa osiroma{enim uranom, teda su ta ubojna sredstva ve} kori{tena u ratnim dejstvima u Irakui Republici Srpskoj. Ve} tada su formirani timovi stru~waka zadetekciju, identifikaciju i dekontaminaciju ugroènih podru~ja imedicinsko zbriwavawe qudi. Pripadnici roda ABHO su u tokunapada Natoa i neposredno posle okon~awa izvi|ali rejone dej-stava aviona A-10, precizno obeleàvali kontaminirano zemqi-{te i uklawali vidqive ostatke radioaktivne municije.

Analizama uzoraka tla, obavqenim u Institutu za nuklearnenauke “Vin~a”, utvr|eno je postojawe rejona kontaminiranog ze-mqi{ta na Borovcu (ju`no od Bujanovca), Bratoselcu (severoisto~-no od Pre{eva), Reqanu (isto~no od Pre{eva), Pqa~kovici (se-verno od Vrawa) i tvr|avi “Arza” (poluostrvo Lu{tica na Jadran-skom moru), te da ukupna povr{ina zemqi{ta kontaminiranog osi-

15

A O S I R O M A [ E N I M U R A N O M

SINDR M

oru`ja Severnoatlantskog saveza sa srpskom i crnogorskomvojskom 1999. godine – to su pitawa koja gra|ani SCG s pra-vom postavqaju.

U pozadini dramati~nih dvoumqewa i disonantnih tono-va, stru~waci iz Ministarstva za nauku i za{titu ìvotnesredine, Instituta za nuklearne nauke iz Vin~e (INN) i rodaABHO Vojske Srbije i Crne Gore, tiho, strpqivo i profesio-nalno rade na dekontaminaciji zemqi{ta bombardovanog osi-roma{enim uranom, tako da }e slede}e godine mo}i da se ka-è da je Srbija i Crna Gora, izuzimaju}i teritoriju Kosova i

roma{enim uranom van teritorije Kosova i Metohije iznosi ~eti-ri hektara.

Na navedenim lokacijama je, prema procenama stru~waka, is-paqeno tri do pet hiqada radioaktivnih zrna, ~ime je teritorijana{e zemqe kontaminirana jednom do jednom i po tonom osiroma-{enog urana. Detaqnije radiolo{ko i hemijsko izvi|awe prostoraKosova i Metohije nije, u tom trenutku, bilo mogu}e, ali je Nato u@enevi, 21. septembra 2000, predo~io ekspertima radne grupe UNza osiroma{eni uran da je tokom napada na Jugoslaviju ispaliooko 31.000 radioaktivnih projektila. U izve{taju je navedeno i112 lokacija na Kosmetu koje su ga|ane takvom municijom. PodaciNatoa i VSCG se delimi~no slaù, mada na{e procene govore da jeupotrebqeno oko 50.000 projektila, jer Nato, na primer, nije pri-javio dejstva municijom sa osiroma{enim uranom na brdu Pqa~ko-vica kod Vrawa i na poluostrvu Lu{tica.

Posle rata, problem upotrebe me|unarodnim konvencijamazabrawene municije sa osiroma{enim uranom nije naro~ito pri-vla~io pa`wu javnosti, ni kod nas ni u svetu. Bilo je to samo za-ti{je pred buru, koja se krajem 2000. godine obru{ila na sve svet-ske medije. Tada su iz Italije i [panije po~ele da stiù vesti omladi}ima koji su se nakon boravka u mirovnim misijama u BiH ina Kosovu i Metohiji vratili sa leukemijom. Tu temu na~ela je rod-bina obolelih, zatim su je preuzeli mediji, da bi na kraju sa svihstrana po~ela da pqu{te neprijatna pitawa u vezi sa dugoro~nimposledicama zbog upotrebe radioaktivne municije.

Zvani~nici Natoa poku{ali su da izbegnu optu`be, ukazuju}ida nije dokazana nikakva veza izme|u te municije i leukemije. Ali,bilo je kasno. U {tampi je ve} po~eo da se koristi termin “balkan-ski sindrom”, kao naslednik nepoznate bolesti koja je spopadalau~esnike zalivskog rata, a ~ija priroda ni do danas nije utvr|ena.

Dakle, „balkanskim sindromom” nazvana su smrtonosna obo-qewa vojnika izazvana zra~ewima prouzrokovanim upotrebom mu-nicije sa osiroma{enim uranom. U parlamentima nekolicine ~la-nica Natoa formirane su istra`ne komisije, dok je, istovremeno,afera postala toliko “vru}a” da je izazvala o{tre unutra{we de-bate u Italiji, [paniji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Portuga-liji, Gr~koj, Nema~koj, i drugim zemqama. Svetska javnost bila jeuzbu|ena. Traìli su se obja{wewa i krivci, a zvani~nici Natoai Pentagona odgovarali su nemu{tim saop{tewima.

Kada je “uranska panika” dostigla vrhunac, objavqen je izve-{taj istra`ne komisije UN, koja je na terenu ispitivala radioak-tivno zaga|ewe. Ta komisija je uzela uzorke sa 11 od nekih 100 lo-kacija na Kosovu i Metohiji na kojima je kori{}ena radioaktivnamunicija i saop{tila da je na osam mesta nai{la na pove}anu ra-dioaktivnost. Tom prilikom radijacija je otkrivena i u selima namestima gde su se deca igrala, a stoka slobodno pasla na ozra~e-nom zemqi{tu.

PROTIVRE^NA MI[QEWAIzve{taj komisije UN nije smirio situaciju, jer je bio dvo-

smislen i nedore~en. S jedne strane, komisija je saop{tila da jezabeleèn nivo radijacije relativno nizak, ali je, s druge strane,

TEMA

1. decembar 2005.16

RADIOAKTIVNI \ERDANNa prvi pogled ~iwenica da se u centru geografskog po-

pisa “balkanskog sindroma” pojavquje Kosovo i Metohija, tre-balo je da izazove {iroku zabrinutost me}u Albancima u Po-krajini. Me|utim, pojava koja je izazvala {iroku debatu u vla-dinim, vojnim, diplomatskim i medijskim krugovima ve}inesvetskih zemaqa nije figurirala kao tema na samom Kosovu.

“Balkanski sindrom”, po Albancima, te{ko da uistinupostoji, dok wihovi politi~ki lideri smatraju da se iza svegakrije „propaganda onih koji su bili protiv intervencije Na-toa i koji su protiv nezavisnosti Kosova“.

Jer, ako se Kosovo i ne pla{i osiroma{enog urana, onose i daqe pla{i Srba. Ve}u zainteresovanost Albanaca neuspevaju da izazovu ni podaci o 112 lokacija na Kosovu i Me-tohiji koje su ga|ene municijom sa osiroma{enim uranom, a nisve ve}i broj registrovanih slu~ajeva karcinoma. U medijimasu se ~ak pojavqivale i slike devojaka koje nose |erdane odradioaktivnih projektila, kao dokaz o bezopasnosti municijesa osiroma{enim uranom. Svi apeli iz Srbije i Crne Goreza pa`wu koja se mora posvetiti tom problemu, komentarisa-ni su kao pritisak Srbije za iseqavawe Albanaca sa Kosovai Metohije.

KONTROLA NAMIRNICAUprkos mi{qewu ve}ine zvani~nika u

vladama SAD i drugih zemaqa Natoa kako naBalkanu nema opasnosti od posledica kori-{}ewa municije sa osiroma{enim uranom,Ministarstvo zdravqa Italije uredbom je po-krenulo monitoring, odnosno kontrolu pre-hrambenih namirnica, posebno gqiva, ìta-rica i drugog povr}a, zatim mle~nih i ribqihproizvoda koji poti~u iz BiH i sa Kosova iMetohije.

Paradoks tvrdwi kako opasnost za zdra-vqe stanovni{tva na Balkanu ne postoji uve-}an je i podatkom da je za kontrolu namirni-ca sa ovih prostora Italija izdvojila sumuve}u od milion evra, {to na svojevrstan na-~in govori kako problem osiroma{enog ura-nijuma i nije tako bezazlen.

jima, sa sindromima onkolo{kih bolesti, pet puta je ve}i od pro-seka u italijanskim oruànim snagama. Zbog svega toga, italijan-ski Senat je novembra 2004. godine odlu~io da donese zakon oosnivawu komisije sa zadatkom da ispita sve pojedinosti i poslegodinu dana podnese izve{taj Parlamentu. To zna~i da bi komisijaod dvadeset senatora uskoro trebala da podnese izve{taj o rezul-tatima svog rada.

U izjavi za “Ve~erwe novosti” portparol italijanske “Vojne op-servatorije” Maresalo La|eri tvrdi da u Francuskoj ima vi{e umr-lih i obolelih nego u Italiji, te da su francuski i italijanski vojniciboravili na istim mestima gde je upotrebqavana municija sa osiro-ma{enim uranom. Po wegovom mi{qewu, istina se u Francuskoj zata-{kava zato {to i Francuzi proizvode tu vrstu municije, tako da pro-dubqivawe te pri~e moè da im nanese dvostruku {tetu. Ipak, trebare}i da oni mnogo vi{e brinu o obolelim vojnicima i porodicama

preminulih nego Italijani.

REALNA PROCENAOPASNOSTI

Gde je istina? Verovatno, kao {toto ~esto zna da bude, negde na sredini.Ono {to qudima sa ovih prostora naj-vi{e smeta jeste ~iwenica da se nikou zapadnim zemqama tokom trajawa“uranske panike” zbog smrtnih posle-dica po vojnike zapadnih armija kojisu u~estvovali u mirovnim operacija-ma u BiH i na Kosmetu, nije zabrinuozbog problema naru{avawa ìvotnesredine i ugroàvawa zdravqa qudina podru~jima u kojima je upotrebqa-vana radioaktivna municija.

Ispisano je bezbroj novinskihtekstova i snimqeno mno{tvo televi-zijskih emisija o posledicama dejstavamunicijom sa osiroma{enim uranomna vojnike Natoa, ali o posledicamapo Srbe, Albance, Muslimane, Hrva-te, Gorance, Rome, Turke, i druge naro-de koji ìve na ovim prostorima, nijebilo ni re~i. Jednostavno, to ih nijezanimalo.

Jedan od retkih istraìva~a kojije posetio na{u zemqu radi ispitiva-

wa tog problema, jeste stru~wak svetskog glasa iz Japana Akira To-{iro, koji nedvosmisleno tvrdi da je radijacija niskog intenzitetaveoma opasna za qude.

”Mislim da je proizvodwa municije sa osiroma{enim uranomvezana za otpatke iz nuklearnih centrala. Amerikanci nemaju gdeda skladi{te taj radioaktivni otpad i o~igledno smatraju da je do-bar na~in re{avawa tog problema – kori{}ewe osiroma{enogurana za izradu municije. Nezavisne organizacije i stru~waci izsvih zemaqa sveta na kraju }e uspeti u nameri da se zabrani upo-treba takve municije”, nagla{ava on.

Posle obilaska juga Srbije profesor Akira To{iro izrazio jezadovoqstvo {to se na{a zemqa ozbiqno bavi pomenutim problemom.

Zvani~ni organi SCG su, mora se priznati, dosta uzdrànoreagovala na eventualnu opasnost po civile koji ìve u pogo|enimoblastima i pripadnike Vojske koji su rat proveli na Kosmetu i ju-gu Srbije. Na prvi pogled bila je to dobra prilika da se ospe paq-ba po Natou i wegovoj akciji “Milosrdni an|eo”, pri ~emu bi upo-treba municije sa osiroma{enim uranom bila krucijalni dokaz zazlo~ina~ku prirodu tog poduhvata. Me|utim, zvani~nici su dobrosagledali da ta pri~a moè da ima i velike {tetne posledice. Na-ime, izjave tipa “Nato posejao leukemiju” ili “Srbiju ~eka sudbinaHiro{ime” ne samo da bi {irile paniku me|u gra|anima na{e ze-mqe ve} bi dugoro~no bile {tetne za poqoprivredu i druge pri-

17

preporu~ila da se sva ozra~ena mestaobeleè i radioaktivni otpad ukloni.Naàlost, detaqi o tome koliko je toopasno po zdravqe qudi na Kosmetu ni-su u{li u izve{taj. Kvalifikovanaprocena stawa nikada nije obeloda-wena, tako da su se narednih godina ujavnosti ogla{avali mnogi kompetent-ni, ali i “nabe|eni” stru~waci, ~estosa protivre~nim mi{qewima.

Pojavile su se i teorije zavere,ali i podele izme|u eksperata za oru`-je, vojnih analiti~ara, hemi~ara istru~waka za radiologiju. Svi su se slo-ìli da se municija sa osiroma{enimuranom moè dràti u dnevnoj sobi ipored we proìveti, barem, prose~anqudski vek. Ali problem, o~igledno, ni-je u tome, ve} u onom {to sledi posleeksplozije radioaktivne municije, {toje za jedne predstavqalo ogromnu opa-snost, a za druge pojavu koja te{ko damoè ikog ozbiqnije ugroziti.

Neki su tvrdili da je pri~a o {i-rewu leukemije me|u vojnicima Natoabar donekle naduvana, navode}i ~iwe-nice da je, na primer, u Baltimoru udru-èwe veterana organizovalo vi{egodi-{we ispitivawe zdravqa 33 ameri~ka vojnika koji su preìvelidejstvo municije sa osiroma{enim uranom i da oni nemaju zdrav-stvenih problema. Razloge za stvarawe afere oni vide u interesi-ma advokata koji su nawu{ili priliku da zarade debele honorarezastupaju}i izmi{qene ili stvarne `rtve i wihove porodice u po-liti~kim razmiricama unutar Natoa, a naro~ito na linijiSAD–Evropa.

Misteriozna bolest, ipak, sve do danas puni stupce svetske{tampe, a tu temu su na dnevni red stavqali i Nato i Evropskaunija. Znatan broj stru~waka i danas tvrdi da su projektili sa osi-roma{enim uranom – atomske bombe sa odloènim dejstvom, odno-sno da oni ne ubijaju mnogo qudi odjednom, ve} to ~ine polako, to-kom mnogo godina.

Kontroverze oko “balkanskog sindroma” najduè su se zadr-àle u Italiji i Francuskoj. Na sve duòj listi Italijana, umrlihod posledica bliskog kontakta sa uranom 238, na{la su se 34 ofi-cira, vojnika i civila. U svakodnevnoj borbi za ìvot je jo{ 270pripadnika oruànih snaga te zemqe, koji su optere}eni raznimoblicima malignih tumora, leukemije ili Ho~kinsovog sindroma.Svi oni, osim vojnog zanimawa, imaju zajedni~ku ta~ku u biografi-ji, koja govori da su boravili u misijama u Bosni i Hercegovini ina Kosovu i Metohiji.

Procenat vojnih lica, koji su boravili na pomenutim podru~-

(ZLO)UPOTREBA NUKLEARNOG OTPADASa stanovi{ta onih koji ga upotrebqavaju za vojne svr-

he, osiroma{eni uran je jeftina sirovina koja se koristi zapove}awe razorne mo}i projektila. Razlog vi{e za (zlo)upo-trebu radioaktivnog otpada leì u ~iwenici da je osiroma-{eni uran neizbe`ni nusprodukt nuklearki i da u SAD imajuvi{e od 500.000 tona tog smrtonosnog otpada.

Amerikanci i Britanci se ve} godinama trude da doka-ù kako je pri~a o {tetnosti radioaktivne municije preuve-li~ana, ali se istovremeno u wihovim priru~nicima za obu-ku vojnika zahteva da svako ko do|e u krug od 75 stopa od nekeopreme ili terena kontaminiranog municijom sa osiroma-{enim uranom nosi respiratornu i ko`nu za{titu.

Akira To{iro, stru~wak svetskog glasa:Nezavisne organizacije i stru~waci iz svih

zemaqa sveta na kraju }e uspeti u nameri da sezabrani upotreba municije sa osiroma{enim

uranom

TEMA

1. decembar 2005.

vredne grane. Zato je dobro {to su ~elni qudi dràve i Vojskeostali ~vrsto na zemqi i realno procenili sve opasnosti, izazo-ve i probleme. Tada je doneta i dugoro~na strategija da se krene sadekontaminacijom ugroènih podru~ja na jugu Srbije, ali i da se,bez preke potrebe, ne stvara uznemirenost u zemqi.

SKROMNA ISKUSTVAOpravdawe za takvu orijentaciju utemeqeno je u nepostojawu

~vrstih dokaza za alarmantne prognoze i tome se, zaista, nema{ta zameriti. Naravno, to ne zna~i da u vezi sa upotrebom muni-cije puwene osiroma{enim uranom treba prikrivati bilo kakve~iwenice, jer bi to bio zlo~in ne samo prema sada{wim ìteqi-ma na{e zemqe ve} i prema budu}im generacijama.

Nema verodostojnih podataka koji bi govorili o izrazitijempove}awu oboqewa u SCG ~iji bi uzrok bio dejstvo projektila sa

18

DVOSTRUKI AR[INI PENTAGONAIako Pentagon javno pori~e da takva municija moè da

izazove bolest, wegovi interni izve{taji upozoravaju da bizra~ewe i te{ki metali mogli da izazovu o{te}ewe bubrega,plu}a, jetre i pove}ane stope karcinoma. âk i wihovi save-znici tvrde da Amerikanci vrlo dobro znaju za sva {tetnasvojstva municije sa osiroma{enim uranom, pri ~emu kaokrunski dokaz navode da ameri~ka vojska nikad nije do{la nateritoriju koju je ve} bombardovala municijom sa osiroma-{enim uranom. Analiza dejstava Natoa na Kosmetu i u Repu-blici Srpskoj potvr|uje te ocene. Naime, 99 posto lokacijakoje su, {to prema podacima Natoa, {to Vojske Srbije i Cr-ne Gore, ozna~ene kao potencijalno opasne, nalaze se na za-padnom Kosovu (Prizren, \akovica, Pe}), dok su u RepubliciSrpskoj to predeli u okolini Sarajeva. Najve}e ameri~kebaze su, zaista, daleko od tih kontaminiranih podru~ja.

osiroma{enim uranom. Pri tom treba imati u vidu da su na{a isvetska medicinska iskustva velika kada su u pitawu posledicezra~ewa uop{te, ali i da su veoma skromna kada se govori o po-sledicama zra~ewa osiroma{enim uranom. Izve{taji o posledi-cama dejstva municijom sa osiroma{enim uranom u Iraku i Repu-blici Srpskoj bili su ili nepotpuni ili ih nije ni bilo. U takvojsituaciji zdravstvene institucije Vojske Srbije i Crne Gore ~ini-le su sve {to je u wihovoj mo}i kako bi utvrdile pravo stawe.

Na VMAje napravqen detaqan plan zdravstvene kontrole i zbri-wavawa lica koja su bila izloèna {tetnom dejstvu radioaktivne mu-nicije i osobqa koje je bilo angaòvano na izvi|a~kim zadacima. Pre-gledane su sve osobe koje su bile u ABH patrolama i izvi|a~kim ekipa-ma na lokacijama gde su avioni Natoa ga|ali ciqeve na zemqi tom vr-stom municije. Do sada, ni kod jednog pregledanog nisu ustanovqeni{tetni uticaji po zdravqe izazvani tom municijom.

Radi prevencije posledica od dejstava radioaktivnom munici-jom preduzet je veliki broj konkretnih mera. Formiran je savet zaza{titu ìvotne sredine i zdravqa qudi od posledica bombardo-vawa Natoa, reaktivirana je komisije sanitetske slu`be za za{ti-tu od nuklearnih i hemijskih udesa, a obavqeni su i vanredni siste-matski pregledi lica koja su boravila u zoni dejstva municijom saosiroma{enim uranom. Osnovane su i ambulante u najve}im vojnimmedicinskim centrima i one su prihvatale na pregled sva lica kojasu se u vreme Nato napada nalazila na rizi~nim podru~jima.

Po re~ima pukovnika Aleksandra Petkovi}a, na~elnika re-ferata za zdravstvo u Komandi Kopnenih snaga, zdravstveno stawepripadnika Vojske pratilo se i organizovawem uporednih pregle-da kretawa malignih, odnosno hematolo{kih oboqewa u posled-wih deset godina, i ispitivawa rizi~nih grupa (osobe koje su u vre-me dejstva municije sa osiroma{enim uranom bile u krugu do 50metara od mesta pada municije, lica koja su bila u {irem krugu iosobe koje su boravile u ratnim regionima za koje nije potvr|enoda su kontaminirani). Zabriwavaju}ih rezultata nije bilo, {to supotvrdila i ispitivawa Zavoda za za{titu zdravqa u Vrawu, ~ijisu lekari pregledali 500 stanovnika iz sela Borovac, Bratosel-ce, Sviware, Reqan i Pqa~kovica i ustanovili da nema qudi saoboqewima ~iji je uzrok radijacija.

Naravno, nikom u Srbiji i Crnoj Gori ne pada na pamet dakaè kako smo izbegli Scilu i Haribdu i kako nas u budu}nosti ne

o~ekuju opasnosti sa razli~itih strana. U prilog takvim shvatawi-ma idu i vi{e nego zabriwavaju}e vesti koje stiù iz Iraka, Repu-blike Srpske i sa Kosova i Metohije. Svojstven primer je vezan zaBratunac u Republici Srpskoj, gde je 1996. godine pristiglo oko4.500 izbeglica iz Haxi}a kod Sarajeva.

Qudi iz tog industrijskog centra su posle sporazuma u Dejto-nu kolektivno pre{li u Bratunac, ali se ubrzo pokazalo da su sasobom doneli i stra{ne bole{tine koje su im podarene tokom av-gusta i septembra 1995. godine, kada su avioni Natoa bespo{ted-no tukli Tehni~ko-remontni zavod i vojni~ke kasarne u neposrednojblizini, baciv{i vi{e od 300 projektila sa osiroma{enim ura-nom. Svi dostupni podaci iz Bratunca govorili su o porastu ma-lignih bolesti i leukemije, pri ~emu je udeo karcinoma u smrtnostidostigao dvadeset odsto. Me|utim, nijedna zdravstvena institucijau Federaciji BiH nije mogla da potvrdi da je osiroma{eni uranuticao na zdravqe stanovnika ~ija su naseqa krajem rata bombar-dovale snage Natoa. Iako su statisti~ki podaci pokazivali enorm-na pove}awa malignih oboqewa (posebno leukemije kod dece), ni-kada zvani~no nije dokazano da je uzrok tog porasta bila upotreberadioaktivne municije.

PODMUKLO DELOVAWEAnaliziraju}i posledice od upotrebe radioaktivne municije

u Iraku, Bosni i na Kosmetu, te sve ve}i broj obolelih i umrlihpripadnika stranih vojski koji borave ili su boravili na tim pro-storima, opravdano se postavqa pitawe: kako u Srbiji i Crnoj Go-ri nema saznawa o ozbiqnijim posledicama od upotrebe jedne ipo tone osiroma{enog urana na ~etiri lokacije na jugu Srbije ijednoj u Crnoj Gori?.

Najpre treba otvoreno re}i da nepostojawe pouzdanih i mer-qivih podataka ne zna~i da posledica ve} nema ili da ih ne}e bi-

ti, pogotovo s obzirom na sve ~e{}e pomiwawe ~iwenice da radi-oaktivni projektili nisu sadràli samo osiroma{eni uran ve} iplutonijum i druge radioaktivne materijale. Uostalom, poznato jeda radijacija niskog intenziteta, sa kojom se suo~avamo, traje duèi da ~esto ima neprimetne i utoliko opasnije i podmuklije formedelovawa od klasi~ne radijacije.

Pored toga, treba imati u vidu da su lokacije van Kosova iMetohije, po kojima su snage Natoa dejstvovale municijom sa osi-roma{enim uranom, neobradive povr{ine, udaqene od urbanihsredina, {to je znatno smawilo opasnost od kontaminacije qudi.Na kontaminiranom zemqi{tu utvr|ena je, prete`no, ta~kasta kon-taminacija, {to zna~i da je uglavnom izostalo formirawe mikro-~estica produkata sagorevawa.

îwenica je, tako|e, da pripadnici na{e vojske koji su bora-vili na Kosmetu u toku rata nisu bili direktno ugroèni zahvaqu-ju}i ~estim manevrima, pokretima i rastresitom rasporedu, teblagovremenim informacijama o dolasku i aktivnostima avionaA-10, koji koristi municiju sa osiroma{enim uranom.

U obzir treba uzeti i to da su istraìvawa “zalivskog sin-droma” pokazala da su u wegovom nastanku, pored osiroma{enogurana, zna~ajnu ulogu imali i drugi faktori, poput vakcina koje suvojnici primili pre odlaska na rati{te, dima i produkta sagore-vawa nafte i derivata, infektivnih bolesti rasprostrawenih uIraku i Saudijskoj Arabiji, elektromagnetnog poqa koje je stvara-la visoka tehnologija i stresa. Ovo je va`no zato {to je jasno dase pove}awe pojave nekih oboqewa ili smrtnosti ne moè obja-sniti samo posledicama dejstava radioaktivnom municijom, ve}celim nizom drugih {tetnih faktora.

DEKONTAMINACIJA TERENANa smawewe rizika i posledica dejstava municijom sa osi-

roma{enim uranom uticalo je, naravno, i to {to je Srbija i CrnaGora jedina dràva na svetu u kojoj je sprovedena dekontaminacijapodru~ja na koje su pali projektili sa osiroma{enim uranom.

Prva dekontaminacija u na{oj zemqi, ali i u svetu, obavqenaje tokom 2001. i 2002. godine, kada su pripadnici roda ABHOVSCG i stru~waci iz Centra za ekotoksikolo{ka ispitivawa izPodgorice prona{li i uklonili 258 radioaktivnih projektila sarta Arza. Posle toga, dozimetrijska pretraga terena vi{e nije mo-gla utvrditi kontaminaciju tog prostora.

Savezna vlada je septembra 2002. godine zapo~ela i sanaci-ju kontaminiranog zemqi{ta osiroma{enim uranom na lokacijiBratoselce, a taj projekat privela je kraju Vlada Republike Srbi-

19

ZABRINUTOST ME\UNARODNE ZAJEDNICE

U aprilu ove godine i Parlament Evropske unije do-neo je Rezoluciju broj B6-0094/2005, kojom se reguli{eproces regionalnih integracija na zapadnom Balkanu, gdese u ta~ki 12 izraàva “zabrinutost zbog sadràja radi-oaktivnih elemenata u kontrolisanoj vodi i tlu”. Nije bezzna~aja ni podatak da se u SAD, qudima koji su duè od{est meseci boravili u Srbiji i Bosni, ne dozvoqava dabudu dobrovoqni davaoci krvi. Da nije àlostan bio bisme{an razlog koji vlasti tom prilikom navode, a to su,verovali ili ne, “lude krave”, mada je sasvim jasno da su“lude krave” la`no ili {ifrovano ime za bombe sa osi-roma{enim uranom kojima su nas bombardovali. Pomenu-te ~iwenice govore da me|unarodna zajednica, zapadnezemqe, pa i same SAD, dobro znaju kakve sve posledicemoè doneti kori{}ewe municije sa osiroma{enim ura-nom. Otud i veliki odijum svetske javnosti u raspravamapokrenutim nakon obelodawivawa onog {to je ozna~enokao “balkanski sindrom”.

SENZACIONALISTI^KE PRIÊUtvr|ivawu potpune istine o {tetnim dejstvima radio-

aktivne municije ne}e pomo}i fabrikovawe nepouzdanih ve-sti i senzacionalisti~kih pri~a, kao {to i “stru~na” mi{qe-wa sumwivih znalaca vi{e {tete nego {to koriste. U nedo-statku pouzdanih saznawa stranice novina u Srbiji i CrnojGori pune se vestima o neproverenim pove}awima malignihoboqewa, ~udnom umirawu mladih ili do tog trenutka zdra-vih qudi i malformacijama kod doma}ih ìvotiwa, kao {tosu ra|awe teleta bez nogu, jagweta sa osam nogu ili pojavami{a sa repom veverice. Pri tom se bez ikakve ograde izno-se pretpostavke da su sve to posledice pove}ane radijacije,mada se za mnoge od tih pojava mogu prona}i i drugi razlozi.

Vrhunac neprofesionalizma u novinarstvu predsta-vqaju dva teksta koja su se ove godina pojavila u podgori~-kom listu “Dan” pod naslovima ”Uranijum s Arze podmukloubija” i ”îsta~i Arze dobili genetske poreme}aje”. Auto-ri tih tekstova oti{li su tako daleko da su poimeni~no na-veli {est lica koja su u~estvovala u dekontaminaciji rta iproglasili ih mrtvima, dok su ne{to kasnije utvrdili daista ta lica imaju genetske poreme}aje zbog angaòvawa natom poslu. Jedan od wih je i pukovnik mr Slobodan Savi}iz General{taba VSCG.

– Neistina je ono {to pi{u novine – kaè pukovnik Sa-vi} – jer je od pomenutih lica preminuo samo @arko Rai~e-vi}, i to zbog sasvim drugih razloga, dok su ostali ìvi ipotpuno zdravi. Neta~no je, tako|e, da je radioaktivni otpaddeponovan u vojnom skladi{tu kod Lepetana, jer se dobrozna da se sav nuklearni otpad odlaè u Vin~i.

Nisu samo novinari krivi za dezinformacije. Iz pouzda-nih izvora saznali smo da i neke stru~ne institucije izlaze ujavnost sa diskutabilnim analizama i rezultatima kad god oddràve na tenderu ne dobiju neki profitabilan posao.

20

Î[]EWE BOROVCAPo~etkom avgusta zapo~eti su radovi na dekontami-

naciji lokacije na Borovcu, nadomak Bujanovca, koja je ga|a-na projektilima sa osiroma{enim uranom tokom bombardo-vawa Natoa u prole}e 1999. godine. Vrednost projekta, ko-ji finansira Ministarstvo za nauku i za{titu ìvotne sre-dine, iznosi gotovo 34 miliona dinara. Wegovu realizaci-ju podràla je i SO Bujanovac time {to je preuzela obavezure{avawa imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima parce-la na kojima se obavqa sanacija. Radove su izveli stru~wa-ci iz INN “Vin~a” i roda ABHO Vojske Srbije i Crne Gore.

Prema izve{taju Uprave za za{titu ìvotne sredine,na lokacijama “Borovac“ 1 i 2, nedaleko od Bujanovca, dosada je prona|eno 68 metaka. Prikupqeno je i oko 0,4 kubi-ka kontaminirane zemqe, koja }e biti transportovana u Vin-~u. î{}ewe posledweg lokaliteta u op{tini Bujanovac bi-}e zavr{eno do polovine decembra.

Pripadnici kru{eva~ke 246. brigade ABHO i 21. ba-taqona ABHO iz Ni{a dobrovoqno su prihvatili taj posaojer su, kako re~e jedan od wih, prakti~no na terenu hteli daprovere znawa ste~ena u {koli.

– Nemamo boqe qude za poslove dekontaminacije – tvr-di Slavi{a Simi}, {ef Odseka za za{titu od jonizuju}ih inejonizuju}ih zra~ewa u Ministarstvu nauke i za{tite ì-votne sredine.

Koliko su dobri u svom poslu vidi se i iz sve ~e{}ihinformacija da }e me|unarodne organizacije upravo wimai stru~wacima iz Vin~e poveriti dekontaminaciju kontami-niranih podru~ja na Kosmetu. Kako i ne bi kada u svetu nikosem wih nema iskustva u tim poslovima.

je 2003. godine. Na toj lokaciji profesionalni pripadnici rodaABHO i Instituta “Vin~a” prona{li su i uklonili 304 ko{uqice,2.800 kilograma kontaminirane zemqe i 324 penetratora (oko100 kilograma osiroma{enog urana).

Radovi na Pqa~kovici kod Vrawa bili su specifi~ni zbogkompaktne kamene mase i velikog nagiba terena, zbog ~ega su izvo-|a~i prekopavali i pretraìvali teren iskqu~ivo ru~no i uz ve-like fizi~ke napore. Trud nije bio uzaludan i na toj lokaciji je2004. godine prona|eno 47 penetratora, 30 fragmenata ko{uqi-ca i 600 kilograma kontaminirane zemqe. Sav prikupqeni radi-oaktivni otpad privremeno je deponovan u Institutu “Vin~a”.

Upravo su u toku radovi na lokaciji Borovac, u op{tini Buja-novac, a kada se slede}e godine zavr{i i dekontaminacija lokaci-je Reqan, mo}i }e da se kaè da je u Srbiji i Crnoj Gori zavr{enadekontaminacija zemqi{ta kontaminiranog osiroma{enim ura-nom na svim otkrivenim lokacijama.

– Na{ je zadatak – kaè {ef Odseka za za{titu od jonizuju-}ih i nejonizuju}ih zra~ewa u Ministarstvu nauke i za{tite ì-votne sredine Slavi{a Simi} – da uklonimo radijacioni rizikkoji eventualno postoji, odnosno da prona|emo i uklonimo zrna,ko{uqice i kontaminiranu zemqu, te da ih pohranimo na odgova-raju}i na~in u Vin~i. Kasnije }emo da vidimo {ta uraditi s timradioaktivnim otpadom, jer je poznato da se vreme poluraspadaurana meri milionima godina. Svi drugi aspekti za{tite ìvotnesredine bi}e obuhva}eni posle sanacije. U planu je da se na pome-nute ~etiri lokacije (Reqan, Bratoselce, Borovac i Pqa~kovica)postave monitoring ta~ke u okviru sistematskog ispitivawa sadr-àja za{tite ìvotne sredine.

Dobro je, naravno, {to se Ministarstvo nauke i za{tite ì-votne sredine Republike Srbije i Ministarstvo odbrane Srbije iCrne Gore planski i sistematski ukqu~uju u re{avawe problema

nastalih dejstvima Natoa municijom sa osiroma{enim uranom pona{oj teritoriju. Ipak, ne moè se izbe}i utisak da je za re{ava-we tog problema neophodan interdisciplinaran pristup, te da imaprostora i za ukqu~ivawe nekih drugih ministarstava i instituci-ja, {to se, istini za voqu, do sada retko de{avalo.

ZA[TITA @IVOTNE SREDINEVlada Republike Srbije je za projekte dekontaminacije ze-

mqi{ta na tri lokacije u Srbiji, do sada odvojila 87 miliona di-nara, a planirana su i sredstva za dekontaminaciju lokacije Re-qan u 2006. godini. Na poslovima sanacije radila su samo stru~-no osposobqena lica iz Instituta za nuklearne nauke “Vin~a” iVojske Srbije i Crne Gore, koja su potpuno profesionalno i kvali-tetno obavila svoj deo posla.

Magistar Srboqub Stankovi} iz INN “Vin~a” ukazuje na mo-ralnu dimenziju obavqenog posla. ”Ne smemo da budemo sebi~ni imoramo da uradimo sve {to je sada u na{oj mo}i kako bismo za-{titili na{e potomke”, nagla{ava on.

To je u praksi, nesumwivo, potvr|eno. Naime, metak sa osiro-ma{enim uranom ne izaziva velike posledice kada se nalazi nazemqi, ali je veoma opasan kada u|e u podzemne vode i tako konta-minira vodene tokove. Ako se ima u vidu da }e voda, pored hrane ienergenata, biti osnovna baza za opstanak bilo kojeg dru{tva, ja-sno je da poslovi dekontaminacije imaju strate{ki zna~aj za na{udràvu. Zato treba istrajati u nameri da se dekontaminacija ze-mqi{ta zavr{i do kraja i da se svi aspekti za{tite ìvotne sre-dine u na{oj zemqi ozbiqno sagledavaju i narednih decenija. Tozna~i da u okviru nacionalne strategije za za{titu ̀ ivotne sredi-ne treba realizovati Akcioni plan za monitoring mesta lokacijakontaminiranih osiroma{enim uranom, ~ime }e se uspostaviti du-goro~no pra}ewe eventualno zaostalog radijacionog rizika.

Zoran MILADINOVI]Snimio Sa{a \OR\EVI]

1. decembar 2005.

TEMA

21

Seminar “Odnosi sa javno{}u i mediji“, u organizacijiUprave za odnose sa javno{}u Ministarstva odbrane i Kance-larije za bilateralne odnose Evropske komande SAD i SCG uBeogradu, odràn je 16. i 17. novembra u Klubu Vojske “Top~i-der“. Dvodnevni skup posve}en odnosima sa javno{}u plod je bi-lateralne vojne saradwe dve zemqe.

U~esnici seminara, pripadnici Ministarstva odbrane iVojske SCG, ~iji je posao neposredno vezan za kontakte sa medi-jima i interno informisawe, imali su priliku da saslu{ajuiskustva oficira Komande vazduhoplovstva SAD u Evropi.Dugogodi{wi specijalisti za odnose sa javno{}u kapetan BetKeli Horine i narednik Xejms Ra{ objasnili su kako wihova od-eqewa u vazduhoplovnim bazama Lakenhit u Velikoj Britaniji iIzmir u Turskoj funkcioni{u u svakodnevnom radu.

– U vazduhoplovstvu SAD odnosi sa javno{}u jednako suva`ni kao i bilo koji sistem naoruàwa – rekli su predava~ina samom po~etku, a wihova izlagawa obuhvatila su funkcijusame Komande vazduhoplovstva, na~ine internog informisawa,odnose sa medijima i zajednicom. Posebna pa`wa poklowena jena~inu reagovawa i nekim pravilima pona{awa, kada je re~ otakozvanim kriznim situacijama.

D. M. M.

Uticaj novih izazova na nacionalnu politiku odbrane

KURS O PRAVU U ORU@ANIM SUKOBIMA

SAGLEDAVAWE BUDU]NOSTIMinistarstvo odbrane SCG i Orga-

nizacija za evropsku bezbednost i sarad-wu odràli su u Centru “Sava” seminarpod nazivom “Novi rizici i izazovi – uti-caj na evroatlantske bezbednosne integra-cije, nacionalnu politiku odbrane i pla-nirawe (Strategijski pregled odbrane)“.

Seminar je ure|en u skladu s progra-mom ja~awa demokratske civilne kontro-le sistema odbrane i bezbednosti. Stogasu u~esnici, predstavnici parlamentar-ne vlasti obeju republika i dràvne za-jednice, imali priliku da saznaju koji sunovi bezbednosni rizici i izazovi dugo-ro~nog planirawa u politi~ko-vojnoj in-terakciji, te kako se uspostavqa finan-sijski okvir po ugledu na Norve{ku. Po-sebna pa`wa posve}ena je novim izazo-vima za SCG i wihovim posledicama powene oruàne snage.

U uvodnom delu seminara pomo}nikministra odbrane za politiku odbranePavle Jankovi} izloìo je zna~aj stva-rawa Strategijskog pregleda odbrane zasagledavawe budu}nosti doma}ih oruà-nih snaga. Da bi se obezbedilo ostvare-we strate{kog ciqa zemqe – ulazak uPartnerstvo za mir i Severnoatlantskualijansu na osnovu demokratske voqegra|ana i ulazak u Evropsku uniju – morase prethodno realno sagledati situacijau kojoj se nalazi sistem odbrane i bez-bednosti.

Seminar je, po re~ima zamenika{efa Misije Oebsa u SCG Daglasa Vej-ka, predstavqao korak u nastojawu SCGda shvati nove bezbednosne izazove irazume potrebu da im se prilagodi.

Kao izlaga~i na seminaru pojavilisu se i dr Amedeo Votkins, vi{i istraì-

va~ sa Akademije zaodbranu Velike Bri-tanije, Kris Morfiiz Direkcije za pla-nirawe i programeodbrane Natoa, ad-miral Jorgen Ber-grav iz Ministar-stva odbrane Norve-{ke, Sigurd Glerumiz Norve{kog istra-ìva~kog centra ibritanski izaslanikodbrane u SCG Si-mon Vandelar.

S. \.

ODNOSI SA JAVNO[]U I MEDIJI

U Centru za mirovne operacije VSCG od14. do 25. novembra odràn je dvonedeqniKurs o pravu u oruànim sukobima. U radu suu~estvovali oficiri VSCG u ~inu od poru~ni-ka do pukovnika koji obavqaju razli~itedu`nosti. Obuku su izvodili predstavniciMe|unarodnog instituta za humanitarno pra-vo iz San Rema i dva instruktora, potpukov-nik Hendrik Faber iz Holandije i major MeteBirklund iz Norve{ke. U realizaciji nastaveu~estvovala je i Bojana Nikoli} iz Uprave zame|unarodnu vojnu saradwu Ministarstvaodbrane. Jezik komunikacije bio je iskqu~ivoengleski.

Direktor Kursa, italijanski brigadni ge-neral Salvatore Lato, istakao je da je ciqtog stru~nog usavr{avawa da oficirima nava`nim poloàjima u vojnoj organizaciji obe-zbedi znawa za dosledno po{tovawe pravneregulative u oruànim sukobima.

Me|unarodni institut za humanitarnopravo je privatna, nezavisna i neprof-itabilna organizacija, osnovana 1970. go-dine. Sme{ten je u vili Ormond u San Remui zahvaquju}i dobrim uslovima za radomogu}ava polaznicima da steknu visok nivoosposobqenosti iz oblasti me|unarodnoghumanitarnog prava. Programi za obuku vo-jnog osobqa veoma su razvijeni i favorizujudebate i razmenu stavova i iskustava. Kurs uBeogradu je prvi koji je Institut organizo-vao van Italije.

A. A.

DOGA\AJI

I

Zna~aj aktivnosti napoligonu “Slivnica” kodSofije ve}i je utoliko {to se zna da su to prvezajedni~ke ve`be uistoriji Vojske Srbije i Crne Gore i Bugarskearmije. Prikazanisadràji potvrdili su opredeqewa dvejudràva i armija da uporno rade na o~uvawumira i bezbednosti uregionu.

22 1. decembar 2005.

spra}aju}i vojnike i stare{ine mehanizovanog voda 211.oklopne brigade na zajedni~ku ve`bu sa pripadnicima Bugar-ske armije, komandant Kopnenih snaga general-major Mladen]irkovi} im je kratko poru~io: “Budite ono {to jeste i po-kaìte kakve vojnike ima Vojska Srbije i Crne Gore”.Oni su zaista dostojno reprezentovali na{u vojsku i dràvu

na zajedni~kim uve`bavawima koja su od 8. do 11. novembra odr-àna na poligonu “Slivnica“ kod Sofije. To su, prate}i zavr{nuve`bu, potvrdili i ~elni qudi VSCG i Bugarske armije, generaliQubi{a Joki} i Nikola Kolev. Ve`bi su prisustvovali i ambasa-dor Srbije i Crne Gore u Republici Bugarskoj Danilo Vu~eti},izaslanik odbrane pukovnik Aleksandar Todorovi} i drugi gosti.

ISKUSTVA IZ MIROVNIH MISIJABrojne aktivnosti Vojske Srbije i Crne Gore na planu me-

|unarodne vojne saradwe znatno doprinose ostvarivawu jednogod glavnih prioriteta na{e spoqne politike, a to je prikqu~e-we Partnerstvu za mir. Ve`be sa pripadnicima oruànih snagaRumunije (borba protiv terorizma), Ma|arske (tragawe i spa-savawe pilota) i Italije (tragawe i spasavawe na moru) pred-stavqaju krupan napredak u osposobqavawu pripadnika VojskeSCG za ovladavawe standardima i procedurama rada u multi-nacionalnom okruèwu i ja~awu bezbednosti i poverewa naprostoru zapadnog Balkana.

U okviru regionalne bezbednosti radi se na ja~awu sarad-we i sa ostalim zemqama u okruèwu. Tako je novembra pro{legodine zakqu~en Plan trilateralne vojne saradwe izme|u Nor-ve{ke, Bugarske i Srbije i Crne Gore za 2005. godinu, kojim jepredvi|eno odràvawe zajedni~ke obuke jedinica Vojske SCG i

Z A J E D N I ^ K A V E @ B A V O J S K E S C G I

OPERACIJA ZA ODR@A

OD

BRA

NA

Bugarske armije po temi “Iskustva Bugarske armije u inicijati-vama programa Partnerstvo za mir – takti~ka obuka u protiv-teroristi~koj borbi”. U sklopu pripremnih aktivnosti, pred-stavnici ministarstava odbrane SCG i Republike Bugarske pre-cizirali su plan i programske sadràje zajedni~ke obuke jedi-nica ranga mehanizovanog voda i zakqu~ili protokol o vojnojsaradwi kojim su definisane brojne veli~ine u~esnika ve`be,vreme i mesto izvo|ewa i druga pitawa u vezi sa zajedni~kimaktivnostima.

Uo~i polaska za Bugarsku, na grani~nom prelazu Kalotina,zamenik na~elnika Uprave za operativne poslove pukovnik Mi-lo{ Mandi} potpisao je sa kolegama iz Bugarske Memorandum orazumevawu. Na taj na~in su razre{ene sve nejasno}e usled ne-postojawa op{teg ugovora o saradwi na dràvnom nivou i bila-teralnog ugovora koji bi predvideo saradwu u oblasti odbraneizme|u Srbije i Crne Gore i Republike Bugarske. Potom su voj-nici i stare{ine mehanizovanog voda iz 211. oklopne brigade,predvo|eni komandirom mehanizovane ~ete kapetanom prve kla-se Milo{em Risti}em i komandirom voda kapetanom âba Pre-com, krenuli put Sofije gde su ih u Kasarni “Gorwa bawa” do~e-kali doma}ini iz 9. bronetankove brigade.

Ve} na prvom koraku videlo se da su pripadnici sastavakojim komanduje pukovnik Krasimir Kanev preduzeli sve {to jepotrebno kako bi se vojnici iz Srbije i Crne Gore ose}ali kaokod ku}e.

Tokom izvo|ewa zajedni~ke obuke, pripadnici na{e vojskenajpre su stekli uvid u naoruàwe i borbenu tehniku Bugarskearmije, a potom na poligonu “Slivnica” izveli i ve`bovna ga|a-wa iz streqa~kog naoruàwa. Integrisana obuka mehanizovanihvodova izvedena je u potpunoj saglasnosti sa standardnim proce-durama u sklopu “Operacija na odràvawu mira” i obuhvatila jepravila upotrebe sile, aktivnosti na kontrolnoj ta~ki, delova-we u ekstremnim situacijama i obezbe|ewe VIP lica.

Rukovodilac obuke potpukovnik Feodor Felidolski i we-gove kolege imali su {ta da prenesu vojnicima i stare{inamaiz Srbije i Crne Gore, jer ne samo da su veliki znalci u ospo-sobqavawu u~esnika za mirovne misije, ve} imaju i velikoprakti~no iskustvo iz mirovnih operacija {irom sveta. Ve} je68 oficira i podoficira iz 9. bronetankove brigade boravi-lo u mirovnim misijama u Avganistanu, Iraku i Bosni i Herce-govini, {to omogu}ava kompletnom sastavu jedinice da u tan~i-ne zna sve procedure UN na odràvawu mira i po{tovawu od-redaba Me|unarodnog humanitarnog prava.

BORBA PROTIV TERORIZMAVe`ba na poligonu u blizini Sofije imala je sve odlike

u~e{}a u mirovnim misijama jer su razigravane situacije kojese zaista i doga|aju pri izvr{avawu takvih zadataka. Uverqi-vosti ve`bovnih aktivnosti doprineo je i kontrolni punkt Uje-

diwenih nacija koji je imao sve detaqe kao i onaj u Iraku. Pozamisli organizatora ve`be, prvo su bugarski vojnici i stare-{ine pokazali kako se proveravaju voza~i automobila, ve}egrupe qudi, èna, religioznih lica i onih koji poku{avaju daprenesu narkotike. Demonstriran je i spektakularan prikaz od-brane kontrolnog punkta od napada terorista.

Posle uspe{ne odbrane, zamewene su posade kontrolnogpunkta i na scenu su stupili pripadnici mehanizovanog vodana{e vojske. Oni su u kratkim sekvencama prikazali kako tre-ba postupiti kada se na kontrolnom punktu pojavi lice za kojimje raspisana me|unarodna poternica i {ta uraditi kada se uautomobilu otkrije eksploziv. Videlo se da pripadnicima 211.oklopne brigade nisu nepoznate procedure koje se koriste umirovnim misijama, {to su dokazali i energi~nim dejstvom usituaciji kada je humanitarni konvoj napadnut od lokalnog sta-novni{tva.

I B U G A R S K E A R M I J E

AVAWE MIRA

23

Generali Qubi{a Joki} i Nikola Kolev

REGIONALNA SARADWAAmbasador Srbije i Crne Gore u Republici Bugarskoj

Danilo Vu~eti} i izaslanik odbrane pukovnik AleksandarTodorovi} primili su u zgradi ambasade na{e zemqe u So-fiji zamenika na~elnika Uprave za operativne poslove G[VSCG pukovnika Milo{a Mandi}a i na~elnika [taba 211.oklopne brigade pukovnika Gorana Jovanovi}a. Tom prili-kom je ambasador Danilo Vu~eti} naglasio da Srbija i CrnaGora i Republika Bugarska trenutno imaju najboqe odnose uperiodu od posledwih 50 godina.

– Istoriju treba prepustiti pro{losti – rekao je am-basador Vu~eti} – jer imamo bliskosti, sli~an jezik i susedismo. Na{i odnosi su u stalnom usponu, a regionalna sarad-wa i unapre|ewe odnosa na Balkanu su preokupacija savre-mene bugarske politike.

Vojnici i stare{ine mehanizovanih vodova iz Vojske SCG iBugarske armije postigli su odli~ne rezultate i na streli{tu,gde su izveli bojna ga|awa iz automatske pu{ke. Odeqewe sastarijim vodnikom Igorom Nestorovi}em na ~elu precizno jepoga|alo ciqeve iako su se mete iznenada pojavqivale predpatrolom u pokretu, dok su kolege iz Bugarske ga|ali sa kule ireagovali na iznenadne komande.

Po zavr{etku ve`be na~elnici general{tabova Vojske Sr-bije i Crne Gore i Bugarske armije ~estitali su u~esnicima napokazanoj obu~enosti i uve`banosti. Tom prilikom general Ni-kola Kolev dodelio je priznawe na~elniku [taba 211. oklopne brigade pukovniku Goranu Jovanovi}u, dok je general-potpukov-

nik Qubi{a Joki} uru~io znak VSCG komandiru bugarskog meha-nizovanog voda kapetanu prve klase Budinu Kawovu.

Svi u~esnici ve`be dobili su sertifikate o osposobqe-nosti za u~e{}e u mirovnim operacijama. Zajedni~ka obu~ava-wa i ve`be posta}e tradicija i pro{iri}e se i na vazduho-plovne sastave i jedinice mornarica.

Zoran MILADINOVI]

VE@BA


25

Z

Na{im kolegama u oruànimsnagama Srbije i Crne Goreporu~ujem da sa optimizmomgledaju na budu}nost, da idu u korak s vremenom. Bi}e dosta prepreka, mnogo izazova i isku{ewa, ali voqa i razum pobe|uju sve.Na kraju, svi problemisu privremeni, brzo odlaze u istoriju, a kada qudi misle o budu}nosti i svojoj deci, na}i }e re{ewa i za wih.

General Nikola Kolev, na~elnik General{taba Bugarske armije

ajedni~ka ve`ba Vojske Srbije i Crne Gore i Bugarske armijebila je povod da se 10. novembra sretnu na~elnici general-{tabova dveju vojski, general Nikola Kolev i general-potpu-kovnik Qubi{a Joki}. Tom prilikom razgovarali smo sa na-~elnikom General{taba Bugarske armije o protekloj ve`bi,reformama Bugarske armije, u~e{}u umirovnim operacijama,

iskustvima iz Partnerstva za mir i Natoa i drugim pitawima. Gospodine generale, kako ocewujete zajedni~ku ve`bu VojskeSrbije i Crne Gore i Bugarske armije i koliko }e ona do-prineti daqem razvoju odnosa izme|u dve oruàwe snage?– Najpre bih èleo da zahvalim na va{em interesovawu koje

pokazujete prema Bugarskoj armiji, a {to se ve`be ti~e moja je oce-na izuzetno visoka. Rezultati ove ve`be ne bi mogli da se posma-traju samo sa aspekta rezultata na poligonu. Ona ima mnogo {irizna~aj i razmere, kao jedan izuzetno vaàn korak napred u razvojuna{ih dobrosusedskih odnosa i na{ih oruànih snaga. Ve`ba do-prinosi i sprovo|ewu duha na{e zajedni~ke politike da u granica-ma svojih mogu}nosti preduzimamo sve kako bismo bili garant bo-qe sigurnosti na Balkanu.

[to se ti~e takti~kog aspekta, pokazan je visok nivo profe-sionalizma pripadnika na{ih dveju armija, po~ev od toga da onishvataju svoje obaveze i da u skladu sa tim ulaù ogromne naporena neprekidnom usavr{avawu vojni~kih ve{tina i savla|ivawunovih tehnika, kako bi se svi mi ose}ali bezbednijim, jer raspola-èmo sposobnom i sigurnom vojnom silom i za{titom.

Bugarska armija posledwih godina sprovodi velike refor-me. Dokle ste u tome stigli i {ta vas jo{ o~ekuje?– Usled novih realnosti na geostrate{kom planu, raspada

Var{avskog ugovora, promena politi~kog i ekonomskog statusa Bu-garske, bili smo prinu|eni da sprovedemo ozbiqne reforme uskladu sa novim opasnostima po mir i bezbednost, realnim eko-nomskim i demografskim mogu}nostima zemqe. Moram da istaknemda su reforme koje smo do sada sproveli u armiji bile izuzetnobolan proces, i za dru{tvo i za Bugarsku armiju. Bili smo prinu-|eni da vi{e nego prepolovimo qudstvo u armiji, da premestimo iprestrukturi{emo jedinice i komande. Zatvorili smo preko 700objekata vojne infrastrukture, napustili deset vazduhoplovnihbaza, brojne velike garnizone i mnogo poligona.

Me|utim, najve}im uspehom u reformi vojske smatram prome-ne u mi{qewu qudi u armiji. Oni su shvatili da novi izazovi, novizahtevi prema oruànim snagama, traè i nova znawa i ve{tine.Bugarski oficiri, podoficiri i vojnici veoma uporno i ozbiqnosavla|uju nova saznawa o svetu, o novim pretwama, od kojih je tre-nutno terorizam najve}a. Istovremeno, mi svakodnevno razvijamo

PRIJATEQSTVO

SUSEDA

svoju sposobnost da pruìmo svu neophodnu pomo} stanovni{tvu uvanrednim situacijama kao {to su poplave, zemqotresi i akcidentiu industriji, zbog toga {to su investicije u vojsci zaista ogromne iwih moramo koristiti na najboqi mogu}i na~in. Proces reforminije zavr{en, jer je za nas ~lanstvo u Natou novi izazov.

Uporedo sa reformom ostvarujemo i proces profesionali-zacije Bugarske armije. Prema odluci dràvnog vrha, do 2010. go-dine Bugarska armija bi}e u potpunosti profesionalna, {to u su-{tini zna~i da posle 2010. godine ne}e biti obaveznog sluèwavojnog roka. Ta medaqa ima dve strane. Prema na{oj tradiciji sva-ki zdrav mu{karac èli u vojsku. S druge strane, kod sada{wihmladih qudi vi{e nema nekada{weg afiniteta ka sluèwu vojnogroka – sve vi{e se orijenti{u ka nauci, èle da se potvr|uju naprofesionalnom planu... Novi izazovi sigurnosti i zadaci armijazahtevaju da oruàne snage imaju mawi sastav ali i da svi vojnici,oficiri, podoficiri i mornari moraju biti mnogo boqe pripre-mqeni i osposobqeni. Trebalo bi da to bude jedno novo zanima-we, nova profesija, koja }e omogu}iti da sa mawe resursa u qud-stvu izvr{avamo obimne poslove i zadatke.

îtaoce na{eg magazina sigurno }e interesovati va{a is-kustva iz Partnerstva za mir i iz Natoa u koji ste primqe-ni pre godinu i po dana?– Poznata nam je èqa va{e zemqe da se ukqu~i Partnerstvu

za mir. Mi podràvamo ta nastojawa, i u strukturama Natoa, navojnom i politi~kom nivou, i na bilateralnom planu. Moram re}ida je u vreme kada je Bugarska bila ~lanica inicijative Partner-

26

SUSRET

1. decembar 2005.

G e n e r a l N i k o l a K o l e v , n a ~ e l n i kstvo za mir ostvareno dosta toga pozitivnog. To nam je omogu}iloda boqe sagledamo standarde Natoa, wegove zahteve, da steknemonovu kulturu u pogledu organizovawa i vo|ewa razli~itih vrstaoperacija, da se informi{emo o novim tehnologijama, naoruàwui tehnici. Jednom re~ju, smatram da je to bio veoma koristan peri-od za reformu na{e armije.

Hteo bih da kaèm da je bilo i gre{aka, ali vama je poznatoda su promene u ovoj na{oj oblasti izuzetno dinami~ne. Stalno sesusre}emo sa novim izazovima po bezbednost, novim zahtevima upogledu strukture, opreme, naoruàwa, programa obuke i pripre-ma. Ne postoje jednom zauvek napisani uxbenici, neke pi{emoupravo sada, tako da smatram da na{a saradwa u ovoj oblasti mo-è biti izuzetno korisna.

U kojim je mirovnim misijama u~estvovala Bugarska armijai kakva su va{a iskustva u tome?– Bugarska armija trenutno u~estvuje u vi{e mirovnih ope-

racija u svetu, koje se izvode u razli~itim uslovima. Bugarskikontingent u~estvuje u operaciji Natoa na Kosmetu i u operacijiEvropske unije u Bosni i Hercegovini. Tako|e, prisutni smo i uoperaciji koalicionih snaga u Iraku, te u operacijama Natoa uAvganistanu. Svaka od wih je specifi~na sama po sebi, jer se od-vija u razli~itim klimatskim uslovima i okruèwima, a izraè-ne su i razlike u kulturi i religijama lokalnog stanovni{tva.Svaka operacija ima svoje specifi~ne zahteve i svakoj od wih miprilazimo konkretno – u pogledu strukture, sastava, prethodnepripreme i naoruàwa.

U po~etku smo im prilazili bez ikakvog prakti~nog iskust-va, imali smo samo teoretske informacije. Ipak, postepeno smo

27

k G e n e r a l { t a b a B u g a r s k e a r m i j e sticali sopstvena saznawa, koja stalno ugra|ujemo u programepriprema sastava i naoruàwa za svaku slede}u akciju. Radi seo jednom neprekidnom procesu. Svakodnevno nau~imo po neku no-vinu i to unosimo u svoj rad, jer i protivnik u Iraku i Avgani-stanu svakodnevno mewa svoju taktiku i smi{qa ne{to novo.

Naàlost, deo tog iskustva stekli smo po cenu qudskih `r-tava. Ima i poginulih bugarskih vojnika u Iraku. Do sada je po-ginulo 13 na{ih pripadnika – vojnika i oficira. Nadam se daih ne}e biti vi{e, ali takva je na{a profesija, ona je rizi~nai svaki pripadnik Bugarske armije to prihvata kao deo profe-sije i misije. U isti mah on se stara da bude boqi i brì odsvog protivnika, da sa~uva sopstveni ìvot i izvr{i poverenizadatak.

Jo{ ne{to je izuzetno zna~ajno. U~e{}e i tim misijama jenajboqa {kola za osposobqavawe i pripremu nove armije, jernikakva priprema na bilo kom poligonu to ne moè da zameni.Jedno je u~iti na poligonu, a sasvim drugo kada se vojnik na|e ukonkretnoj sredini, gde wegov protivnik nije zami{qen, jer jesvestan toga da svakog ~asa moè biti napadnut iza svakog }o-{ka. Drugim re~ima, za nas je veoma va`no da u~estvujemo u mi-rovnim operacijama kako sa politi~kog aspekta, doprinosimouspehu tih operacija, tako i sa profesionalne ta~ke gledi{tajer sti~emo neprocewivo iskustvo.

Mnoge vojske, posebno one u sredwe razvijenim i nerazvi-jenim zemqama, imaju problema sa finansirawem. Kakvaje situacija u Bugarskoj?– Komisija za odbranu Narodne skup{tine Bugarske razma-

tra buxet za narednu godinu. Kada se radi o odbrani, siguransam da nema vojnog rukovodioca, bez obzira na to da li je uSAD, Francuskoj, Nema~koj ili u Rusiji, koji }e re}i da je vojnibuxet dovoqan. Ja tako|e kaèm da je nedovoqan, ali u svakomslu~aju ne moèmo biti nezadovoqni, jer posledwe dve godinena{a vlada i parlament sprovode doslednu politiku i za po-trebe odbrane izdvajaju oko 2,6 procenata bruto nacionalnogproizvoda zemqe. Kao procenat to nije malo, ali kao apsolutniiznos nije mnogo, jer na{ bruto nacionalni proizvod nije veli-ki. U tim okvirima mi sprovodimo reforme, modernizaciju, te-ku}e izdràvawe armije i finansiramo na{e u~e{}e u misija-ma u inostranstvu, {to nikako nije lako. Verujte mi, potrebna jevelika ve{tina u upravqawu i raspolagawu nov~anim resursi-ma, kako bismo za svaki izdvojeni lev uloèn u odbranu, ostva-rili najboqi mogu}i efekat.

Pro{le godine na{a vlada usvojila je 11 osnovnih proje-kata za modernizaciju Bugarske armije, obezbe|ivawe novih si-stema naoruàwa i tehnike za Kopnenu vojsku, Vazduhoplovnesnage i Mornaricu. Radi se o veoma skupim projektima, ~ija }erealizacija potrajati desetak godina.

Sti~e se utisak da odnosi izme|u Vojske Srbije i Crne Go-re i Bugarske armije nikada nisu bili boqi. Da li se sla-ète sa takvom ocenom?– Koliko znam istoriju, a mislim da je znam dobro, slaèm

se sa va{om ocenom da na{i uzajamni odnosi nikad nisu bili bo-qi, nego {to su u ovom trenutku. Ipak, mislim da je to samo po~e-tak jo{ svobuhvatnijih odnosa i {ire saradwe. Na{alili smo sei rekli da i mi i vi nemamo nameru da selimo na{u zemqu i na{narod odavde, bez obzira na to ko }e u kom bloku biti. Dakle, idaqe ostajemo susedi. Ni~eg lep{eg nema od toga da su susedi pri-jateqi, da ìve dobro, da trguju a ne da ratuju. To je na{ zajedni~-ki stav. Tako da }emo se mi i daqe angaòvati u pravcu ja~awa sa-radwe izme|u na{ih armija, {to }e, verujemo, omogu}iti i poli-ti~arima da razvijaju dobre odnose izme|u na{ih zemaqa.

Zoran MILADINOVI]Preveo Van~e BOGOJEV

REFORMA VOJSKE, NATO I MEDIJISavez novinara SCG uprili~io je u Beogradu dvodnevni sem-

inar za novinare iz brojnih redakcija da ih bliè informi{e oreformi Vojske i koracima u~iwenim ka evroatlantskim inte-gracijama.

Predavawa na seminaru imali su {ef politi~kog odeqewaAmbasade SAD u Beogradu Gustavo Delgado, koji je govorio o osno-vama budu}eg sporazuma o bezbednosnoj saradwi i za{titi snagaizme|u SAD i SCG, izaslanik odbrane Slova~ke Peter Liptak pre-do~io je reformu vojske svoje zemqe nakon ulaska u Nato, aVladimir Bilanxi} je govorio o Oebsu i kolektivnoj bezbednosti.

Predstavnici Ministarstva odbrane SCG potpukovnikRobert Kordik i kapetan \or|e Petrovi} predstavili su refor-mu sistema odbrane i aktivnosti SCG u pribliàvawu Partner-stvu za mir. Doktor Zoran Dragi{i} sa Fakulteta civilneodbrane odrào je predavawe na temu “SCG i Nato u zajedni~kojborbi protiv terorizma“. Savetnik predsednika Srbije zaodbranu Bojan Dimitrijevi} izloìo je novu politiku odbraneSCG. Ambasador SCG u Natou Branislav Milinkovi} izneo je ra-zloge za i protiv pristupawa Natou, a Svetlana Logar iz agenci-je Stratexik marketing saop{tila je rezultate istraìvawajavnog mwewa u zemqi o odnosu prema Natou.

Posebno je bilo zanimqivo izlagawe predsednika odboraza odbranu Skup{tine SCG Borislava Banovi}a. Govore}i o par-lamentarnoj kontroli vojske Banovi} je rekao da prava mo} nije usaveznom parlamentu, ve} kod dràva ~lanica, te da Skup{tinaSCG nema prave mogu}nosti za kontrolu sistema odbrane.

S. \.

FORUM BEZBEDNOST I DRU[TVOUdruèwe diplomaca Centra “Xorx K. Mar{al” organizova-

lo je tre}e zasedawe Foruma bezbednost i dru{tvo, na kome jeraspravqano o qudskoj bezbednosti. Nakon re~i dobrodo{lice mrZorana Jevti}a iz Ministarstva odbrane i uvodnih napomena pot-pukovnika Milana Tep{i}a, u~esnici Foruma poku{ali su da osve-tle mnoga pitawa savremenog koncepta bezbednosti, kao {to suodnos dva entiteta – ~oveka i dràve; koliko se teì{te pomera naqudsko bi}e kao nosioca suvereniteta; kakva je uloga vojske i poli-cije; moè li se govoriti o suverenitetu sile, te da li nacionalnapripadnost na Balkanu ugroàva bezbednost qudskog bi}a.

Odgovor su poku{ali da daju Majkl Mozur iz Pakta za sta-bilnost Jugoisto~ne Evrope, gost iz Albanije Fatmir Zanaj i pred-stavnik Udruèwa diplomaca Makedonije dr Stojan Kuzev. Zan-imqivo izlagawe imala je prof. dr Dragana Duli} sa Fakultetacivilne odbrane “Operacionalizacija pojma qudska bezbednost:Nacionalni izve{taj o qudskoj bezbednosti u Srbiji 2004“.

Odabirom gostiju i rasporedom tema, Forum je zadrào svo-ju ve} prepoznatqivu strukturu, daju}i tri pogleda na problem:evroatlantski, regionalni i nacionalni.

S. \.

NORVE[KA DELEGACIJA U BEOGRADURadna grupa NORDCAPS (Koordinisani aran`man nordijskih

zemaqa u mirovnim operacijama) boravila je od 22. do 25. novem-bra u poseti Centru za mirovne operacije. Ciq posete je dogovoro unapre|ewu saradwe u 2006. godini. Razmotrene su i mogu}no-sti organizovawa kurseva za {tabne oficire i vojne posmatra~eza predstavnike VSCG i aktivnosti koje treba organizovati kakobi Centar postao me|unarodno priznat, sa sertifikatom za spro-vo|ewe internacionalnih kurseva.

Da li sve lo{ije tehni~kostawe, pa i propadawe aviona u nekada elitnoj jedinici na{eg Ratnog vazduhoplovstva moè uskoro dovesti na ove prostore tu|e lovce presreta~e, koji bi, za vi{e desetina miliona evra godi{we, {titili i kontrolisali na{e nebo – pitali smo komandanta te jedinice, pilota i pukovnika Neboj{u \ukanovi}a

28

K

JEDINICE

1. decembar 2005.

204. LOVA^KI AVIJACIJSKI PUK

FORSA@ZA BOQE SUTRA

omandanta 204. lova~kog avijacijskog puka pukovnika Neboj{u\ukanovi}a ~ekali smo tog novembarskog jutra na Aerodromu Bata-jnica dobrih pola sata. Razlog: komandant je bio u avionu koji je,posle rutinskog leta, svakog trena trebalo da dodirne pistu… U pilotskom kombinezonu, sa oznakama svoje slavne, elitne jedinice

i nacionalnom trobojkom na rukavu, iskusni pilot, po{to smo se poz-dravili u prostorijama puka, predloìo je da odmah po~nemo. Razgovorpovodom predstoje}eg dana jedinice, 2. decembra, bio je unapred dogov-oren, ali kada je re~ o leta~ima, posebno onim iz lova~ke avijacije, gov-orilo nam je dugogodi{we novinarsko iskustvo, ~ovek nikada ne moè dabude siguran ho}e li piloti re}i ba{ sve, ho}emo li napraviti dobar,jak intervju sa wima…

Bez formalnih i dugih uvertira o pre|enom putu jedinice, koman-dant je, znaju}i da su nam poznati problemi wegovih nebeskih “vitezova”,odmah pre{ao na stvar. I, kako je razgovor odmicao, sve vi{e je otvaraosvoje pilotsko srce.

Na po~etku kaèmo da znamo da su vid, a u okviru wega i lova~kaavijacija, posledwih godina dovedeni u, najblaè re~eno, nezavidnusituaciju, da znamo da nema goriva, rezervnih delova, da su resursiaviona istekli… Otvoreno pitamo komandanta \ukanovi}a koliko je onna te probleme jasno i glasno ukazivao onima koji bi, po svojoj funkciji,o tome morali da vode ra~una, koji odlu~uju o sudbini vida i tog roda?Ili se ~ekalo da se problem re{i sam od sebe?

– Sastav na ~ijem sam ~elu je takti~ka jedinica… Sa na{e ta~kegledi{ta, dakle, sa takti~kog nivoa, bilo je sasvim normalno {to smo o

svim uo~enim problemima lova~ke avijacije, pa i onome {to smomislili da treba da se kaè, svoje stavove jasno prenosili pret-postavqenima na operativnom nivou, a to je tada bio KorpusPVO. Mi smo, dakle, argumentima ukazivali na brojne problemeprvopretpostavqenim stare{inama. Informisali smo ih stalnoo teku}im, ali i problemima koji }e sigurno nastati ukoliko sene{to hitno ne preduzme u rodu. I usmeno i pismeno, i u li~nimkontaktima i na zvani~nim skupovima, predlagali smo, pa i nudilina{e vizije budu}nosti ne samo lova~ke avijacije ve} i celog sis-tema PVO, u ~ijem smo sastavu. âk smo i u medijima, doma}im istranim, otvoreno govorili da je stawe u avijaciji sve gore – ob-ja{wava situaciju komandant i napomiwe:

– U svim avijacijama sveta, pa i kod nas, ne bez razloga,lova~ka avijacija se smatra cvetom tog roda. U tom kontekstu subila i na{a zapaàwa, razmi{qawa i vizije kako prevladatisada{we stawe…

GENERAL JE BIO U PRAVUI, kakvo je realno sada{we stawe u na{oj lova~koj avi-

jaciji? – To je veoma te{ko pitawe… @elim da budem realan kada o

tome govorim, i da me kao pilota ne povu~e srce… Najkra}ere~eno, situacije je lo{a! A najgora je situacija u tehni~kom smis-lu! I svi mogu}i razlozi za to su materijalne prirode. I tu jestawe stvarno lo{e. Ne}u re}i pogibeqno, ali jeste lo{e!

Podse}amo sagovornika da je ne tako davno tada{wi koman-dant RV i PVO general Vladimir Star~evi} javno rekao da }e sobzirom na lo{e stawe tehnike ~ak obustaviti letewe zbog bezbed-nosnih razloga, ukoliko se ne{to hitno ne preduzme na revital-izaciji na{e borbene avijacije. Pitamo pukovnika da li se slagaosa tim upozorewem generala pre nekih godinu dana?

Komandant \ukanovi} kaè da su on i svi wegovi piloti tadapodràli taj nastup generala Star~evi}a. I dodaje da ih je gener-al prethodno konsultovao, da je bio stvarno obave{ten o stawu ida to upozorewe, svakako, nije bila nekakva wegova ad hoc ili proforma data izjava… General je, dakle, bio u pravu i zato je imaopunu podr{ku pilota.

– Me|utim, u celoj pri~i dobro je {to i daqe imamo qude! Zalova~ku avijaciju tvrdim, pa i garantujem, da i daqe ima pilote itehni~are voqne i sposobne da prihvate sve obaveze koje idu saovim poslom i ovom avijacijom. Osim mla|ih, jo{ imamo i iskusnepilote, osposobqene za brojne, vrhunske zadatke. I kada bi se ovote{ko stawe u lova~koj avijaciji popravilo u tehni~kom smisli, mibismo veoma brzo doveli i mla|i pilotski kadar u stawe kakvo biina~e trebalo da bude! Ali ako se ovaj trend ne~iwewa nastavi,bojim se da }e i ovaj sada dobar kadar pre}i u onu drugu kategori-ju, pa }emo imati neobu~ene pilote, jer oni sada gotovo da i nelete – kaè pukovnik.

Pitamo koliko su piloti na{e lova~ke avijacije leteli predeset, dvadeset godina, a koliko sada?

– U “zlatnim vremenima” na{ prose~an pilot je na lova~kimavionima godi{we leteo prose~no izme|u 80 i 120 ~asova, a nalova~ko-bombarderskim i vi{e. Prose~an let aviona lovaca tra-je oko pola sata, bombardera do jednog ~asa, zavisi… Takva jetehnologija rada, pa su zato ovi drugi imali ne vi{e letova negosati naleta… I to je tako bilo do 1991. godine. Od tada su sesati naleta stalno smawivali! Sve je bilo mawe novca za gorivo,za rezervne delove, ve`be, obuku, avione… I mi smo, tako dakaèm, krahirali 1999. godine, kada je povu~en radikalan rez izabeleèn najniì mogu} nalet na{e avijacije. Na{ prose~an pi-lot je, recimo, pred samu agresiju leteo izme|u 40 i 60 sati go-di{we – obja{wava pilot pukovnik i komentari{e:

– Brojke mo`da i nisu va`ne… Su{tina je u tome da se mi vi{ene bavimo obukom, da je na{e letewe kampawsko, da se leti odslu~aja do slu~aja, kada stigne gorivo… A sve je vi{e problema i saletelicama, jer nema rezervnih delova! I tako smo do{li na niskegrane! Pa i do apsurda. Jer na{a zemqa teì evroatlantskim inte-gracijama, Partnerstvu za mir i Natou, i mi vojnici to ne dovodimou sumwu… Me|utim, da bismo mi bili partneri sa wima i da bi,recimo, na{ pilot lova~ke avijacije mogao uop{te da u~estvuje unekom zajedni~kom zadatku sa svoji kolegom Grkom, Belgijancem ilinekim tre}im, on mora da ima najmawe 150 sati naleta godi{we!Dakle, taj na{ partner iz Natoa ne moè da nam dozvoli bilo kakvuzajedni~ku misiju ukoliko nemamo tih 150 sati naleta po pilotu. Jerto je tamo standard! Ami, ho}u otvoreno da kaèm, sada imamo maweod 10 sati naleta prose~no po pilotu lova~ke avijacije, {to je, svezajedno, maksimalno oko 20 letova godi{we, mawe od dva letamese~no! I to je tako kod nas ve} nekoliko godina! Gde smo mi tu, utim integracijama, neka procene ~itaoci…

ÂR[IJSKE I DRUGE PRIÊSa gor~inom komandant \ukanovi} zakqu~uje da u takvim

uslovima neke ozbiqne i prakti~ne leta~ke obuke u jedinici i ne-ma. Sve se svodi na specijalne i probne letove, puko odràvawetrenaà dela pilota koji su vezani za deùrstvo u sistemu PVO.

S druge strane, a {to je nedavno potvrdio i komandant 250.rbr PVO pukovnik Stanko Vasiqevi}, sve mawe stvarnih letova telova~ke jedinice objektivno oteàva prakti~nu obuku i wegovim rake-ta{ima, a sli~no je, kaù, i u 126. brigadi VOJIN. Dakle, ceo sis-tem PVO ozbiqno trpi, a dokle }e, odgovor, naravno, nije lako dati.

Zato pitamo komandanta kako je on doìveo nedavnu izjavuministra odbrane dr Zorana Stankovi}a da je zbog lo{eg stawa up-

29

ravo u lova~koj avijaciji sve vi{e problemati~na i bezbednostna{eg neba?

– Ta informacija je, na na{u inicijativu, i do{la do ministraodbrane i za nas je dobro {to je to javno rekao – kaè kratko ko-mandant.

Ipak, kaèmo pukovniku, u “~ar{iji” se ve} neko vreme polu-glasno pri~a da neko, izgleda, èli namerno da upropasti na{uborbenu avijaciju i da wene bezbednosne poslove, navodno, ho}e daustupi nekom na{em susedu, onome ko to moè da radi... Drugimre~ima, poslove nadzora neba Srbije i Crne Gore, u tom slu~aju,na{a dràva bi morala da pla}a drugom. Pitamo komandanta veru-je li u takvu mogu}nost, ima li istine u tim “~ar{ijskim” pri~ama ida li je, tim povodom, ta~na ona narodna da tamo “gde ima dima,ima i vatre”?

– Ja ne znam za nebo na zemaqskoj kugli koje nije pokrivenosistemom koji prati situaciju u vazdu{nom prostoru. Zna~i, to jeobaveza svake dràve, svetski standard koji propisuje kako i kudaavioni i druge letelice mogu leteti. To neko mora da nadgleda, pogo-tovu danas kada postoji realna opasnost i od terorizma izvazdu{nog prostora koji, upravo zbog onog {to se dogodilo u Ameri-ci, mora danas jo{ boqe i efikasnije da bude kontrolisan. Ali nesamo pukim nadgledawem i akvizicijom. Ne! Zahtev je, na svetskomnivou, da se svaki kvadrant tog svetskog nebeskog svoda brani, akotreba, i fizi~ki. Najjeftini i najefikasniji na~in za to jesteupotreba lova~kih aviona, presretawe letelice koja se nije iden-tifikovala ili koja je pretwa op{toj bezbednosti… Dakle, najele-gantniji na~in za to je sistem PVO koji se tako zove kod nas, ali i ucelom svetu! Pa, ako je to op{ti zahtev, i ako smo mi deo svetske ilievropske zajednice, a jesmo, to je onda, jednostavno re~eno, i na{aobaveza. Zato i mi moramo da obezbedimo na{ vazdu{ni prostor,da imamo ubedqiva sredstva kojima }emo tog potencijalnog teror-istu da odvratimo od wegovih lo{ih namera, da ga prinudimo da un-apred razmi{qa o tome da ne}e mo}i tek tako da preleti preko Sr-bije… A najboqe, najubedqivije preventivno sredstvo za to jesteavion – smatra \ukanovi} i obja{wava:

– Ne vidim nijedan razlog za{to ne bismo i mi, na{im sop-stvenim snagama, kada imamo i tehniku i qude, i ceo sistem PVO,koji je te poslove veoma uspe{no radio u onoj velikoj Jugoslaviji,to radili i danas? Pa i sutra, i narednih deset, dvadeset, pedesetgodina!? A neko to mora da radi! Ako ne}emo mi, ili se odri~emotoga, ili ne moèmo jer nemamo ~ime, na}i }e se ve} neko ko ho}e imoè. A taj ne}e to raditi za xabe ili ”iz qubavi”…

Koliko bi to tek onda ko{talo gra|ane ove dràve, pre svegawene poreske obveznike?

Komandant odgovara:– Bezbednost neba je uvek ko{tala, pa i sada kada ga mi kon-

troli{emo… To ko{ta na{e gra|ane i dràvu... Ali javna je tajnada bi, ukoliko se mi odreknemo toga, taj posao za nas radio neko izna{eg blièg okruèwa; trenutno najosposobqeniji i najopre-mqeniji za to su Ma|ari, tu su negde i Rumuni, a Bugari su ve} do-bili odobrewe da mogu da rade nad Makedonijom i Albanijom. Blizuje i Italija, Gr~ka, pa i Austrija! Ali da odgovorim na pitawe. Mis-lim da bismo napravili ogromnu istorijsku, stru~nu, emotivnu te-hnolo{ku… pa i finansijsku gre{ku ako se ne zaloìmo da na{enebo ostane pod na{om kontrolom! A za to je potrebno veoma malo.Jer mi imamo odli~ne osnove, dugu tradiciju, sistem, kvalifiko-vane qude, pa i sredstva koja su, istina, sada na rubu propasti. Dali to neko svesno zapu{ta, ili je re~ o neznawu i nehatu, nije mipoznato... Slovenci su se odrekli ~uvawa svog neba i za tu usluguve} neko vreme pla}aju Italiji godi{we oko 60 miliona evra. Dali je to, mo`da 50 ili 40 ili mawe miliona evra, nebitno je…Slovenija je nekoliko puta mawa od na{e teritorije, papomnoìte tu brojku sa tri ili ~etiri! Pa neka bude i sa dva!

Zna~i, toliko bi nas to ko{talo kada bi na{e nebo neko drugibranio svojim avionima!

Zanima nas i koliko se za tu sumu, i to brojem, moè kupiti natrì{tu novih, savremenih vi{enamenskih borbenih aviona?

– Mi ne gajimo vi{e iluzije da bi nama dràva mogla sada danabavi neke nove avione… Jer mi imamo ve} avione koje samo tre-ba dovesti u ispravno stawe i da budu u funkciji ovoga o ~emupri~amo. A za to nisu potrebne stotine miliona, ve} jedna desetinamiliona evra – kaè pukovnik i nastavqa:

– Sa dvadesetak miliona evra, na primer, mi bismo potpunoosposobili na{ih pet MiG-ova 29, mo`da ~ak i kupili neki remon-tovani, pa bismo imali ~ime da branimo na{e nebo. A evo ipore|ewa: na{i susedi Bugari, do pre neku godinu, bili su u jo{goroj situaciji od nas. Zamislite: od{koluju generaciju pilota ofi-cira borbene avijacije, i tog dana kada su dobili ~inovepotporu~nika, na samoj promociji, dràva im je istog trenutkauru~uje i otkaze! Ali ve} posle godinu-dve shvatili su da supogre{ili. I, ma koliko to mo`da nekom izgledalo sme{no, sadoslovno samo dva MiG-a 29, dodu{e u top formi i sa obu~enimqudima, dobili su u ”amanet” da ~uvaju i kontroli{u nebo nad Make-donijom i Albanijom! Sad ve} imaju tri MiG-a 29, sutra }e imatipet. Avion po avion! Za deset godina ima}e eskadrilu. A mi?! Neznam {ta ~ekamo? Imamo qude, imamo znawe, voqu, ~ak i tehnikukoja se moè remontovati… Potreban je samo mali zamah ili na-por sistema, dobre voqe dràve, i mi }emo ponovo poleteti!

PITAWE BEZ ODGOVORAPodse}amo prvog ~oveka lova~kog puka da se danas novi bor-

beni avioni mogu uzeti u inostranstvu na kredit ili lizing, da semogu rentirati, da ne govorimo o remontu... Ali da, jednostavno, iobi~nog laika ~udi da se svih ovih godina po tom pitawu ama ba{ni{ta ozbiqno nije uradilo. Za{to se ni{ta ne preduzima?

– Bi}u otvoreniji... Koliko do ju~e verovali smo da je, mo`da,re~ o nehatu, neznawu, nepoznavawu na{e situacije… Ali danas nija, sa ovog mesta, ne mogu da ubedim vi{e ni svoje qude da je o tomere~! I dovedeni smo u situaciju da verujemo da nije re~ o nehatu ili


JEDINICE

neznawu! Ima tu ne{to drugo… Privatno, mo-`da, i znam re{ewe, ali ne mogu vam re}i…Uostalom, pitajte to one koji odlu~uju, koji supla}eni za to, novinar ste! Pitajte, istraìte –kaè komandant i savetuje da }e tek tada kock-ice da se sloè, da }e tada i obi~an svet da sh-vati o ~emu je re~.

Ina~e, cela situacija odraàva se, kaèkomandant, i na izvestan pad morala sastava, ileta~kog, i onog tehni~kog.

– To je i normalno u ovakvoj situaciji. Mitu moralnu amplitudu odràvamo u granicamanormale, ali ne laèmo qude i ne dajemo im la-`na obe}awa, trudimo se da im realnopredo~imo situaciju. A boqa vremena }e do}isigurno. Poenta je u tome {to ovo traje previ{edugo. Ako je neko re{io negde da nas pretvori une{to drugo, to je trebalo uraditi malo brè iefikasnije. Pa, koliko da boli, neka boli…Idemo daqe! A mi, zapravo, gubimo vreme. I toje na{ najve}i problem – smatra pukovnik i dodaje:

– Moji qudi su se svih ovih godina nadavali i narodu i otaxbi-ni. A od ne~eg mora i da se ìvi! Vidite, 45 posto pilota iz ove je-dinice nema nikakav stan, a 65 posto svih pripadnika jedinice. Aonih ostalih 55 posto pilota, ima, zapravo, neodgovaraju}i stan.Na primer, moj na~elnik {taba ima malu garsoweru u kojoj ìvi saènom i detetom. I neki kaù: ima stan. Da, ali kakav?

Komandant potvr|uje da ima i odliva kadra iz jedinice i da jestav rukovodstva da svakom, ukoliko èli, treba omogu}iti da bezproblema ode tamo gde }e boqe zara|ivati ili re{iti neko odegzistencijalnih pitawa. Naravno, to je ogromna {teta za dràvu iVojsku, jer se za svakog pilota odvijalo mnogo sredstava za {kolo-vawe, obuku… Ali i za druge stru~wake; recimo, specijalista zaradarske sistema na avionu koji ima elektroniku u malom prstu ion }e uvek na}i dobro pla}en posao u civilstvu. A gde }emo mi posleda na|emo takvog stru~waka, pita se pukovnik.

Na kraju, pitamo sagovornika, gde je re{ewe za ovu te{kusituaciju? Kako vidi svoj vid i rod u neposrednoj budu}nosti? [taje tu najhitnije, najpre~e?

Komandant \ukanovi} kaè:– Pod hitno postoje}u tehniku i avione treba dovesti u upotre-

bqivo stawe da qudi mogu da lete. Naravno, mi time ne pretenduje-mo da ti na{i stari avioni sada budu strah i trepet na Balkanu ida mi budemo neka velika sila. Ne! Nama su aparati potrebni dabismo preìveli, da bismo odràli lova~ki pilotski kadar, time isistem PVO, odnosno i dràvu koja }e i wime mo}i da brani svojintegritet i dostojanstvo, sve ono u {ta se zakliwemo… Samopri~om i proklamacijama niko jo{ nije sa~uvao svoju dràvu. Aovakve kakvi sada jesmo, kad ni metle za letewe nemamo, iskrenogovore}i, ne}e nas ni u Partnerstvu za mir; svi ho}e one u top for-mi, osposobqene, opremqene… Pa, ako ho}emo u te integracije,onda u~inimo ne{to napokon! Ako ni zbog ~ega drugog, a ono zbogtradicije! Pa, mi smo u Srbiji me|u prvima u svetu koristili aero-plane u ratu, samo nekoliko godina posle bra}e Rajt! I sad neko ta-

31

VRHUNSKI LETA^Pukovnik Neboj{a \ukanovi} ro|en je pre 46 godina u

Lazarevu kraj Zrewanina, odakle je, ina~e, poteklo i mnogo pi-lota, slavni fudbaler Nenad Bjekovi}, peva~ ôbi… Za pozivpilota \ukanovi} se opredelio jo{ u kratkim pantalonama. Ta-da{wi san mu se ostvario 1978. godine, kada se upisao u Vojnuakademiju u Zadru. Slede Pula i Podgorica, da bi 1982, kaopotporu~nik, bio odre|en za preobuku na lova~ku avijaciju. Togseptembra dolazi u Batajnicu, i tu ostaje sve vreme. Mewaju}ivi{e jedinica po potrebi slu`be, prolazi obuku za sve vrste

MiG-ova 21, a kada na batajni~ki aerodromsle}u prve “dvadesetdevetke”, koje smo kupili1987. od Sovjeta, \ukanovi} je ve} u drugojgrupi odabranih pilota za preobuku na tuvrstu letelica. Ina~e, pukovnik je u svojoj le-ta~koj karijeri pro{ao doslovno sve du`nos-ti: od “obi~nog” pilota do na~elnika {taba,odnosno komandanta lova~kog puka. Zapravo,od kraja 1999. do sada u vrhu je komande 204.lova~kog avijacijskog puka i aktivan je leta~.

mo kaè: ma, ne treba nama avijacija! Odaklemu moralno pravo da tako ne{to kaè? I ko jetaj ko sme jednim potezom pera da izbri{e lo-va~ku avijaciju?! Generacije su ginule za ovustvar, ̀ ivotima na{ih dedova i o~eva skupqalismo ovo znawe! I godinama se odricali da bis-mo stvorili sjajan lova~ki puk, ne tako davnostvarni strah i trepet na Balkanu, ponos naci-je! I treba otvoreno re}i narodu da nismo tozasluìli, da je potrebno vrlo malo da bismo

vratili taj na{ ponos i dostojanstvo. Pitate koliko je to malo?Pa, to je, rekoh, desetak miliona evra koji bi omogu}ili zanavqawetehnike sa kojom bismo mogli, ve} sredinom naredne godine, dapo~nemo da radimo, da letimo. A kada zemqa stane na noge,kupi}emo i nove avione, i eskadrile… Sada je najva`nije dazadrìmo kadar, da prenesemo znawe i iskustvo na mla|e pilote,ali nemamo sa ~im. Uzet nam je alat za rad! A bez wega, zna se, ne-ma ni zanata! Nema ni novog kadra; ve} dve-tri godine ne moè niklasa za pilote da se oformi na Vojnoj akademiji. Ne}e omladina!Ne}e da se mu~e za pilotsku platu od 500 evra, kada znaju da pilotna Zapadu ima nekoliko hiqada evra za isti posao! Jednostavno,ne}e… A kada sam ja konkurisao bilo je 33.000 kandidata! Od togaje nas 155 zavr{ilo Akademiju. Hej, ~ove~e, to je bila stvarnakonkurencija! A sad? Sve je jasno, sve smo ve} rekli…

Du{an MARINOVI]Snimio Goran STANKOVI]

32

MARINAUMJESTO ARSENALA

1. decembar 2005.

Odluka da se jedino

vojno brodogradili{te

SCG u Tivtu proda na

me|unarodnom tenderu,

koji su 20. oktobra

raspisali Fond za

reformu sistema odbrane

SCG i Vlada Crne Gore,

postala je ”vru}a tema“

oko koje se ve} vi{e od

mjesec dana u crnogorskoj

javnosti lome kopqa.

Odgovor na pitawe kakva

}e biti budu}nost MTRZ,

poznatijeg pod imenom

”Arsenal“, za sada se

ne nazire.

Budu}nost Mornari~ko-tehni~kog remontnog zavoda ”Sava Kova~evi}“

Iako Zakon o imovini dràvne zajednice SCG jo{ nije donesen, Vla-da Crne Gore je od 15. jula ove godine formalni vlasnik ”Arsena-la“, koji je preuzela od Ministarstva odbrane, pozivaju}i se na od-redbu Ustavne poveqe da imovina dràvne zajednice postaje svoji-na dràva ~lanica po teritorijalnom principu. Dakle, crnogorskavlada je tog dana usvojila Informaciju o prenosu vlasni{tva imo-

vine na Republiku Crnu Goru, ~ime Podgorica postaje titular svojinenad MTRZ ”SavaKova~evi}“ koja, da podsetimo, obuhvata zemqi{te ukup-ne povr{ine 307 hiqada kvadratnih metara i 118 objekata, povr{ine116.112 kvadratnih metara, sa pripadaju}im instalacijama i pokretnomimovinom.

Tom potezu prethodili su, sredinom maja, posjeta jednog od vode}ihposlovnih qudi Kanade Pitera Manka Crnoj Gori i wegovi razgovori sapremijerom \ukanovi}em u Podgorici, kada se Kana|anin zanimao zaprojekte razvoja nauti~kog turizma u toj republici. Odmah zatim, doga|a-ji vezani za transformaciju remontnog zavoda po~iwu da se odvijaju vr-toglavom brzinom.

PROTEST RADNIKAUslijedile su posjete Manka i wegovih saradnika Tivtu i razgovo-

ri sa tivatskim gradona~elnikom Draganom Kankara{em, koji nije krioodu{evqewe planovima Kana|anina da se ovda{we vojno brodogradi-li{te sa tradicijom dugom 116 godina pretvori u ekskluzivnu marinu zamegajahte i nauti~ki centar po ugledu na mondensko italijansko qetova-li{te Porto ]ervo.

Najave da MTRZ ”Sava Kova~evi}“ ubrzo ide na prodaju uznemiri-le su radnike MTRZ, koji prvo verbalno, a zatim i pritiskom na lokal-ni parlament u Tivtu i kasnijim generalnim {trajkom poku{avaju da za-{tite svoje interese. Iako je formalno vojna ustanova, ~ime je zakon-ski izjedna~en sa {kolama, dje~jim vrti}ima, domovima zdravqa i sli~-nim buxetskim institucijama, ”Arsenal“ nikada u svojoj istoriji duòjod vijeka nije bio buxetski potro{a~, niti ga je barem od Drugog svjet-

DO

SI

JE

33

skog rata naovamo, gradila, obnavqala i modernizovala dràva,ve} samo i iskqu~ivo wegovi radnici iz sopstvene zarade.

Posluju}i kao vojnodohodovna ustanova, MTRZ ”Sava Kova-~evi}“ se razvio u vode}e remontno brodogradili{te u SCG, ci-jewenog i u svijetu ~uvenog remontera i proizvo|a~a ratnih bro-dova, naoruàwa i vojne opreme, u kojem je na vrhuncu wegoveslave krajem osamdesetih godina radilo 1.800 zaposlenih i jo{toliko radnika kooperacije, a godi{wi prihod dostizao je i ci-fru od 45 miliona dolara. Zbog svega toga radnici ”Arsenala“su se o{tro usprotivili namjeri Vlade da proda MTRZ, koji je ume|uvremenu komisija Ministarstva odbrane procijenila naoko 280 miliona evra i da sama inkasira sav novac dobijenprodajom tog jedinstvenog privrednog resursa, za koji inèwerisamog zavoda tvrde da vrijedi vi{e od pola milijarde evra. Uzto, zaposleni dovode u pitawe i odluku Vlade da ve} u tenderskojdokumentaciji preferira ukidawe dosada{we osnovne djelatno-sti MTRZ i wegovo pretvarawe u marinu, gdje posla ne moè bi-ti ni za izbliza toliko qudi koliko trenutno radi u Zavodu.

Stav Vlada Crne Gore izrazio je ministar finansija IgorLuk{i} rekav{i po~etkom novembra da vojna industrija nije bu-du}nost ”Arsenala“, Tivta i Crne Gore i da treba dati {ansutrì{tu da opredijeli budu}u namjenu tog kapaciteta.

– Nije racionalno otvarati pri~u o vlasni~koj transforma-ciji kada je zakon ne dozvoqava. Vlada se opredijelila da dugo-ro~no rije{i problem MTRZ ”Sava Kova~evi}“ i da trì{tu pre-pusti da da odgovor o wegovoj budu}nosti za koju mi vjerujemo danije u vojnoj industriji, ve} u nauti~kom turizmu, {to je kompati-bilno i sa op{tim razvojnim pravcima Crne Gore. Vlada ne}eostaviti radnike Zavoda na ulici. Vodi}emo ra~una o socijalnomprogramu, spremni smo da postupimo fer i nudimo da im kompen-ziramo to {to ne mogu dobiti akcije na drugi na~in, o ~emu trebada pregovaramo. Ako se oni tome ne odazovu, motivi su im nekidrugi, a ne razrje{ewe problema. Najgora situacija bi bila dase daqom radikalizacijom odmogne Vladi i svima drugima da ri-je{e ovaj problem i da time odbijemo investitora. Crna Gora se-bi ne moè priu{titi taj luksuz – poru~io je zaposlenima u MTRZministar Luk{i}, osporavaju}i i argument da ta firma ne moèbiti tretirana jednako kao prosvjeta i drugi buxetski potro{a-~i, jer su je radnici svojom zaradom izgradili i punili dràvnibuxet.

– Da su i{ta stvorili danas ne bi bili na rubu propasti.Agoniju ne treba produàvati, a vojna industrija nije budu}nostCrne Gore. Nije problem koliko i sutra uvesti ste~aj u MTRZ,koji svojim radnicima duguje dva miliona, a dobavqa~ima

400.000 evra – kazao je Luk{i} i dodao – interes Vlade je, ipak,da se to pitawe kvalitetno rije{i, a ne da se radikalizuje.

Wegovi stavovi, me|utim, samo su dodatno iritirali rad-nike ”Arsenala“, koji od 26. oktobra {trajkuju traè}i da se po-ni{ti tender za prodaju MTRZ i obustavi privatizacija do razr-je{ewa vlasni~kih odnosa, to jest da se omogu}i radnicima dadobiju udio u vlasni{tvu nad tim preduze}em.

[trajka~i su protestovali i zbog toga {to im je Ministar-stvo rada Crne Gore osporilo legitimitet formirawa sindi-kalne organizacije MTRZ, o ~emu su obavije{tene i Me|unarod-na konfederacija sindikata u Briselu i Me|unarodna organiza-cija rada ILO u @enevi. Nakon {to su tvrdwe da Crna Gora kr{iradni~ka prava i prava na sindikalno organizovawe stigla nate adrese, predstavnici Vlade osjetno su omek{ali svoj stav isada tvrde da za wih nije sporno postojawe sindikata u Zavodu,ali i daqe ne pristaju da radnicima daju akcije, ve} im po pred-logu predsjednika Tenderske komisije za prodaju MTRZ, ministraure|ewa prostora Bora Vu~ini}a, nude da dobiju dio novca odprivatizacije firme.

SLAMKA SPASAVu~ini} tvrdi da }e, ukoliko tender propadne i ”Arsenal“

se ne proda, u MTRZ vjerovatno biti uveden ste~aj, jer su pred-stavnici Vlade Crne Gore, ina~e, uvjereni da ta firma sa po-stoje}om djelatno{}u nema perspektivu na trì{tu. Ipak, svoje-vrstan kuriozitet u tom dijelu pri~e jeste takozvani egipatskiprogram, odnosno posao remonta ukupno pet raketnih ~amaca ti-pa ”Osa I“, koje je SCG preko beogradske firme ”Cofis“ prodalaEgiptu. Vu~ini} i ~lanovi UO ”Arsenala“, koje predvodi kontra-admiral Slobodan Raj~evi}, pozvali su {trajka~e da se vrateremontu egipatskih brodova i ne ugroàvaju taj program, koji je,kako kaù, izuzetno zna~ajan za zemqu.

– Egipat se ne smije izgubiti, jer je to izuzetno vaàn part-ner, koji je zainteresovan da kupi i remontuje jo{ vojne opreme inaoruàwa koje sada koristi VSCG, zbog ~ega {trajka~i morajupokazati kooperativnost i nastaviti sa radovima na egipatskimraketnim ~amcima – poru~eno je radnicima MTRZ, na {ta je ~lan{trajka~kog odbora inèwer Budimir Cupara odgovorio da jeapsurdno insistirawe poslovodstva i Vlade na nastavku i per-spektivnosti egipatskog programa, kada se zna da je upravo Vla-da usred tog posla pokrenula prodaju tivatskog vojnog brodogra-dili{ta i wegovo pretvarawe u marinu.

– Kako }e se sutra remontovati drugi ratni brodovi za kojesu Egip}ani zainteresovani, ako se ”Arsenal“ pretvori u centarnauti~kog turizma – upitao se Cupara.

Budu}nost MTRZ ”Sava Kova~evi}“ je drugo kqu~no pitawena kome se razilaze stavovi radnika i Vlade, jer su zaposleniubije|eni da Zavod ima jasnu i izvjesnu perspektivu u svojojosnovnoj djelatnosti. To temeqe na ~iwenicama da su remontomvi{e od osamdeset raznovrsnih ratnih i pomo}nih brodova mor-narica biv{eg SSSR-a, Libije i SAD u posqedwih 30 godinapostigli zavidan renome na stranom trì{tu, gdje su se, nakonukidawa sankcija UN prema SRJ, potvrdili otvaraju}i 1999. go-dine u Libiji inostrani pogon. U proteklih pet godina ”Arsenal“je u Libiji generalno remontovao jednu podmornicu tipa ”Fox-trot“, dvije raketne korvete tipa ”Nanuchka“, dvije raketne fre-gate tipa ”Koni“ i ~etiri raketna ~amca tipa ”Combattante II G“.

Stru~nost i osposobqenost u izvr{avawu najsloènijih re-montnih radova u~inili su da im priznawe odaju ne samo Libij-ci ve} i predstavnici renomiranog wema~kog proizvo|a~a brod-skih motora MTU, jer su bili impresionirani na~inom na koji sustru~waci i mehani~ari iz Tivta remontovali motore tog tipana libijskim raketnim ~amcima.

Inèweri MTRZ ”Sava Kova~evi}“ i Mornari~kog elek-tronskog zavoda u Libiji su, tako|e, osim naoruàwa ruskog po-rijekla, {to su ~inili i ranije, generalno remontovali i brod-

ZAHTJEVI MORNARICEU vezi sa prilikama u MTRZ ”Sava Kova~evi}“ ogla-

sio se i komandant Mornarice VSCG kontraadmiral Dra-gan Samarxi} tvrdwom da najavqena prodaja „Arsenala“,koji je osnovni remontni kapacitet i kapacitet za bazira-we flote, Mornarici predstavqa veliki problem.

– Nijesmo protiv privatizacije bilo kojeg preduze-}a u Crnoj Gori, ali smo jasno istakli na{e zahtjeve kojise moraju ispuniti ako se misli da Mornarica postoji ida obavqa svoje zadatke. Ponudili smo nekoliko soluci-ja za rje{avawe na{a dva osnovna zahtjeva, a to su da seMornarici VSCG obezbijedi kori{}ewe dijela opera-tivne obale ”Arsenala“ za vez na{ih brodova, kako onihkoji su u operativnoj upotrebi, tako i vi{ka plovila dowihove prodaje, te da se obezbijede daqe odràvawe iremont na{ih brodova u kapacitetima MTRZ. Te proble-me mi sami ne moèmo rije{iti, ve} to mora uraditi Vr-hovni savjet odbrane, uz pomo} Vlade Crne Gore – ista-kao je admiral Samarxi}

34

ske topove zapadne proizvodwe, tipa ”OTO Melara super-rapido“,kalibra 76 milimetara, te topove ”Breda“, kalibra 40 milime-tara, ali i postoqa lansera protivbrodskih raketa ”Exocet“.Osvajawem tih programa, otvorili su i sebi i ”Arsenalu“ po-tencijalne ogromne mogu}nosti na trì{tu remonta brodova za-padne tehnologije, jer se, na primjer, top 76 milimetara ”OTOMelara“ nalazi u naoruàwu brodova gotovo 75 odsto ratnihmornarica svijeta.

”Arsenal“ je sa Ministarstvom odbrane Libije sklopio ipredugovor za generalni remont jedne libijske raketne fregate,vrijedan vi{e od {est miliona dolara. Brod je trebalo da u ja-nuaru naredne godine uplovi u Tivat, gdje bi se na wemu obaviodesetomjese~ni remont, ali su se Libijci, ~uv{i da Zavod ide naprodaju, za sada povukli iz tog posla.

Imaju}i u vidu da je zapo~eo i egipatski program, sa dobrimizgledom za pro{irewe time {to bi Egip}ani kupili i tri veli-ke dizel-elektri~ne podmornice Mornarice VSCG tipa ”sava“ i”heroj“ i generalno ih remontovali u tivatskom zavodu, {to bivjerovatno uradila i RM [ri Lanke, koja je pokazala najvi{e

zanimawa da kupi na{e rashodovane raketne fregate 31 i 32,name}e se pitawe za{to su se Ministarstvo odbrane i VladaCrne Gore opredijelili da usred tako va`nog posla i mogu}egotvarawa novih trì{ta prodaju taj izuzetno vrijedan privred-ni i odbrambeni kapacitet.

PORUKA MINISTRA ODBRANE– U ovom trenutku ne mogu vam odgovoriti na to pitawe, jer je

broj informacija koje primam izuzetno veliki. Ovo je samo jednaod wih, ali ja ne znam {ta je sve prethodilo, tako da vam trenut-no ni{ta o tome ne mogu re}i. Mnoge od tih informacija su kon-tradiktorne i zato }emo razmeniti sve ove materijale da se znako je {ta pisao i ko je {ta odlu~ivao. Nakon toga }emo, nadam se,doneti pravilnu odluku – odgovorio je na to pitawe ministar od-brane SCG dr Zoran Stankovi} prilikom nedavne posjete Tivtu irazgovora sa {trajka~ima u ”Arsenalu“.

Stankovi} je radnicima obe}ao novi sastanak u Beogradu,te da }e se obratiti du`na pa`wa na dokumentaciju kojom oni ar-gumentuju svoje zahtjeve, a koju }e, kako je kazao, uzeti u obzir za-jedno sa dokumentacijom predstavnika Ministarstva odbrane iVlade Crne Gore.

– U narednih desetak dana preduze}emo mere da se ovaj pro-blem re{i u saglasnosti sa razgovorima koje }emo imati sa va-{im predstavnicima i predstavnicima Vlade Crne Gore i Mini-starstva odbrane. Obavi}emo te konsultacije i bi}ete u tom ro-ku obave{teni o svim aktivnostima koje }emo preduzeti – obe}aoje ministar Stankovi} radnicima ”Arsenala“, dodaju}i da znakakvi su wihovi zahtjevi, ali i da ih o~ekuje napismeno ”da ihanaliziramo na onaj na~in koji je potreban, ne name}u}i neka ka-drovska re{ewa koja se ve} pomiwu, nego ono {to }e jednostavnozadovoqiti interes svakoga od nas,“ naglasio je on.

Utisak je, stoga, da se do 20. decembra, kada isti~e rok zapodno{ewe prijava zainteresovanih kupaca Tenderskoj komisijiza prodaju MTRZ, mnoge stvari u ”slu~aju Arsenal“ jo{ mogu pro-mijeniti. Ulozi i interesi su veliki, i umnogome suprotstavqeni,pa }e pri~a o tivatskom zavodu sigurno jo{ dugo biti u fokusu pa-`we crnogorske javnosti.

Nikola BO[KOVI]

Budu}nost Mornari~ko-tehni~kog

remontnog zavoda ”Sava Kova~evi}“

VRIJEDNA IMOVINAPored brojne i veoma vrijedne tehni~ke opreme i

sredstava, imovinu MTRZ ~ini kompleks od 206.072 kva-dratna metra, sa 79 objekata povr{ine 106.562 kvadra-ta i ”Park Mirka Sini}a“, odnosno zemqi{te povr{ine5.389 kvadrata, skladi{te na Opatovu povr{ine 94.938kvadrata, sa 38 objekata povr{ine 9.528 kvadrata, istadion Sportsko-rekreativnog centra u Tivtu, povr{ine600 kvadrata, sa jednim objektom od 30 kvadrata.

DOSIJE

1. decembar 2005.

Evropske dràve koje su pre 1914. godine bile dominantne na me|unarodnoj sceni,potisnute su na margine uticaja nakon dva najtragi~nija rata u istoriji ~ove~anstva,a nove svetske sile, SAD i SSSR, postavile su merila me|unarodne mo}i. Ve} 1946.

godine do izraàja je do{lo ~vrsto opredeqewe za viziju “Sjediwenih EvropskihDràva”, ~iji je prvi korak trebalo da predstavqa stvarawe Saveta Evrope. U

pozadini sve o{trijeg sukoba Istoka i Zapada, evropski pokret, koji je po~eo da seorganizuje 1948. godine, sve vi{e ja~a. Prolazile su burne decenije, a proces

integracije bio je znatno usporavan ~iwenicom da Evropa predugo traì svoj put, bezjasne predstave o wegovom smeru. Evropskoj politici svetila se ~iwenica da se odpedesetih godina nije bavila iscrpnom analizom ni svojih polazi{ta, ni vlastitihideja. Potowi procesi integracije u~inili su danas privla~nom mo} zvezdica na

plavom nebu zastave Evropske unije. Taj prostor predstavqa put i nadu za jedinstvo,savremene oblike saradwe, svekolike olak{ice, tokove ekonomije, bezbednost iprosperitet zemaqa ~lanica i onih koje ~ekaju priliku da im se pridruè. Me|uwima, Srbija i Crna Gora, uprkos svim unutra{wim te{ko}ama, sledi svoj ciq.

NA PLAVOM NEBU

S T VA R N O S T, C I Q , B U D U ] N O S TEVROPSKA UNIJA

SPECIJALNI PRILOG 3

ZVEZDICE


Op{te ~iwenice su da Evropskoj uniji nedostaju manevarskasposobnost, efikasnost i transparentnost, za {ta svakodne-vica pruà jasne primere, poput ostavke Evropske komisije,odugovla~ewa u re{avawu kosovskog problema, konfuzna at-mosfera finansirawa Agende 2000 ...

PRIPREME ZA PRO[IREWEOdlukom Evropskog saveta, donetom 13. decembra 1997,

u Luksemburgu, Zajednica po~iwe Pregovore o pristupawu saPoqskom, Ma|arskom, ê{kom, Slovenijom, Estonijom i Ki-prom. Izborom kandidata za prikqu~ewe u “prvom krugu” ipro{irewem Natoa na Poqsku, Ma|arsku i ê{ku napravqenje plan prikqu~ewa za pro{irewe Zajednice. I pored pozi-tivnih signala, morala se smawiti opasnost od dvostrukog{oka odbijawa koji bi ovakav izbor mogao da izazove kod dru-gih dràva, spremnih za prikqu~ewe. Na Samitu u Helsinkiju,odrànom decembra 1999. godine, zapo~eti su pregovori sajo{ {est kandidata za prikqu~ewe – Letonijom, Litvanijom,Slova~kom, Bugarskom, Rumunijom i Maltom, a Turskoj je pri-znat status kandidata za pristupawe.

Daqa pluralizacija interesnih pozicija, povezana s pro-{irewem, i umawewe sposobnosti da se postigne konsenzus uprocesu odlu~ivawa otvaraju pitawe potrebe za reformom.I pored postepene transformacije mnogih dràva Sredwe iIsto~ne Evrope, gde se svrstava i Srbija i Crna Gora, pri-stupawe novih dràva ~lanica pro{iri}e jaz u Evropskoj uni-ji, koji proizilazi iz razlike u stepenu ekonomskog razvoja,unutra{weg ure|ewa, demokratskih promena... Sam broj ze-maqa koje konkuri{u za prijem i wihova polazna pozicijapreoptere}uju sada{we sisteme raspodele u agrarnoj politi-ci, regionalnim i strukturalnim fondovima. Nakon Amster-damskog ugovora nije na pravi na~in iskori{}ena prilika dase posredstvom Agende 2000. Evropska unija pripremi za sle-de}i vek. Umesto temeqne reforme, cementirane su trenutnepozicije. Isposlovano vrednovawe glasova tokom Samita opro{irewu u Nici nije dovelo samo do razmimoilaèwa iz-me|u starih i novih ~lanova ve} i izme|u vode}ih dràva –Nema~ke i Francuske, gde su na videlo iza{le rezerve i bo-jazni koje ve} dugo tiwaju.

DECENIJA ZA PRELAZNI PERIODUprkos ~iwenici da Evropska unija nije idealna poro-

dica, weno okriqe pruà mnoge pogodnosti i perspektive.Pogotovo za mawe zemqe, one u tranziciji i na zavr{etku ve-likih dru{tvenih reformi. Proces pridruìvawa je dug i mu-kotrpan, jednako kao i temeqne promene kroz koje su pro{lenovoprimqene zemqe ~lanice i dràve na “listi ~ekawa”.Bezbroj je uslova, od unutra{we stabilnosti, pitawa stabil-nih granica, reformi oruànih snaga, preko demokratskogustrojstva, qudskih i mawinskih prava, monetarnih i finan-sijskih tokova, ekonomske stabilnosti uop{te do ustrojstvapravnog sistema, ekolo{kog ure|ewa, saobra}ajne infra-strukture...

Logika name}e misao da je ~lanstvo u Evropskoj unijiprednost i perspektiva. Na taj na~in re{ava se i pitawe bez-bednosti zemqe, jer se nakon stavqawa zvezdice na plavu za-stavu otvaraju vrata ~lanstvu u Natou. Lak{e se dobijaju fi-nansijska podr{ka, povoqniji krediti, osiguran je brì raz-voj, plasman kapitala, nesmetan protok qudi, transfer robei usluga. Zato je od vitalnog interesa za Srbiju i Crnu Goruda {to pre postanu ~lanica Evropske unije. [ta zna~i fraza

Dvadeseti vek je su{tinski uticao na izgled evropske sce-ne. ”Stari kontinent” zadesile su mnoge bure i oluje, kri-ze, ratovi, podele, ali je u svom istorijskom nasle|uimao kolevku politi~ke misli, nauke i kulture ~ove~an-stva. Po~eo je Oktobarskom revolucijom 1917. godine, azavr{io se revolucijom 1989. godine, ~iji su simboli

ru{ewe Berlinskog zida, raspad Isto~nog bloka, SovjetskogSaveza, Jugoslavije, razdruìvawe ̂ e{ke i Slova~ke... S pa-dom komunizma vizija povratka Sredwe Evrope u jednu slo-bodnu, miroqubivu i prosperitetnu zajednicu ~inila se mogu-}om, uz istovremenu pretwu novih podela pospe{enih soci-jalnim i etni~kim napetostima. Taj period je bio najozbiqni-ji test izdr`qivosti Evropske zajednice. Na pragu mileniju-ma ponavqala se istorija.

Definitivno formirawe unutra{weg trì{ta podstak-nuto je novim izazovima, sa kojima je Zajednica trabalo da seuhvati u ko{tac, ~ije su najave bile promene na Istoku i ne-ma~ko ujediwewe. Suo~ena sa produbqivawem odnosa i pred-stoje}im pro{irewem, Zajednica se nalazi pred mnogim odgo-vornim zadacima.

BUDU]I IZGLED EVROPE

Danas je Evropska unija suo~ena sa mnogim isku{ewimaza koje se smatra da vi{estruko prevazilaze do sada poznaterazmere problema. Stru~waci koji se ozbiqno bave ovim pi-tawem, na prvom mestu isti~u kako EU sporo nalazi svoj put kazajedni~kom stavu u spoqnoj, bezbednosnoj i odbrambenoj po-litici. Na taj na~in, ponekad dovodi u sumwu autoritet nasvetskoj politi~koj sceni, jer nema jedinstven okvir delova-wa, koji po~iva na iskristalisanim zajedni~kim uverewima iciqevima. Zbog neodgovaraju}e i neefikasne organizacijepriprema i dono{ewa odluka, isti~u eksperti, umawena je isposobnost reformisawa materijalne politike.

Evropa je zakqu~cima o pro{irewu donetim u Helsin-kiju dobila novu dimenziju, bez poznavawa pravih dometaovakvog razvoja. Nakon dva reformska samita, u Mastrihtui Amsterdamu, sledio je samit u Nici, kao tre}i poku{aj ~vr-stog su~eqavawa {efova dràva i vlada. Ambiciozni pro-jekat evropskog ujediwewa danas stoji pred do sada najve-}im upitnikom. U godinama koje su pred nama, Evropa }e, sa-svim izvesno, mewati svoje obrise. No, uvek kada je re~ osu{tinskim stvarima, pojavquju se nacionalni modeli po-na{awa i tradicionalne istorijske linije razdvajawa. Su-~eqavawe malih sa velikim, tragawe za sopstvenim intere-sima, ali i starih dràva ~lanica koje su protiv novopri-mqenih, unapred su programirani. Vode}i tandem, Francu-ska i Nema~ka, kao da gubi ritam. Sve je dodatno zao{trenodramaturgijom vladinih konferencija, jednim zastarelimmodelom, u kojem poeni dobijeni u oblasti unutra{we poli-tike imaju ve}i zna~aj od jedinstvene borbe za zajedni~kunam Evropu.

Nakon decenije muwevitih promena, Evropqani treba dadonesu odluke koje }e odrediti budu}i izgled mirovnog ustroj-stva u ovom veku. Evropa stoji pred egzistencijalnim pitawi-ma. Od pedesetih godina pro{log veka nije bilo toliko nad-nacionalne integracije koliko je danas ima, a i pored toga,evropska ideja, odnosno predstava o zajedni~koj budu}nosti,nikada nije bila izraènija. Razvojem upravqa integrisanojezgro Evrope – Evropska unija. I pored postignutog uspeha,proces konsolidacije evropske integracije imao je i padove.

E V R O P S K A U N I J A : S T V A R

politi~ka retorika ogoli do svima razumqivog re~nika, trite{ka problema nam ostaju na ple}ima. Prvi se odnosi na ro-kove, a ti~e se saradwe s Hagom, ta~nije “transfera” genera-la Ratka Mladi}a u Tribunal. Postoji spremnost na nivou dr-àvnih institucija, ali i apsurdno pitawe: kako na}i ~ovekaako nije na na{oj teritoriji? Zatim, tu je i problem Kosmeta,neodvojiv od pitawa dràvnog suvereniteta i teritorijalnogintegriteta. Svako nametawe re{ewa ili ishitrena odlukazna~ili bi dalekose`no ugroènu bezbednost ne samo Balka-na ve} i cele Evrope.

Najposle, vode}e qude Evropske unije dovode u zabunu ne-jasni odnosi ~lanica dràvne zajednice. Pogotovo pri~a okompozicijama i kolosecima u kojoj se neki uquqkuju, ali prag-mati~na Evropa traì precizno stawe stvari. Uostalom,predstavnici vladaju}e politi~ke strukture u Podgorici jasnosu upozoreni na posledice jednostranog referenduma za sa-mostalnu Crnu Goru. Naravno, zvani~nici Evropske unije ~ulisu i drugi stranu – opoziciju, koja ima sasvim opre~an stav izalaè se za o~uvawe zajedni~ke dràve.

Tvrdoglavo insistirawe na nekakvim “alternativnimpravcima” vodi u balkansku provinciju, a ne u Evropu. Iakosu predstavnici Evropske unije krajwe suptilni u nastupima isuzdràni u procenama, lagano gube strpqewe zbog na{eg eks-tenzivnog dogovarawa i usagla{avawa. Izgleda da su tragovipro{lih vremena jo{ prisutni. [ansa postoji, ona je realna,me|utim, da bi se ostvarila treba mnogo napora, pozitivneenergije, tolerancije, po{tovawa interesa naroda i iskrenaèqa. I jo{ dosta toga, a vremena je malo...

Branko KOPUNOVI]

37

“{to pre”, niko sa sigurno{}u ne moè da pruì precizan od-govor. Svako licitirawe bez pravih (i pravnih) argumenatadeluje zbuwuju}e i stvara prostor za nepotrebne {pekulacije.Naj~e{}e se pomiwe decenija kao realan vremenski okvirprihva}en u me|unarodnoj zajednici. Uostalom, tako ne{to semoglo ~uti i tokom nedavne runde pregovora Srbije i CrneGore sa visokim predstavnicima Evropske unije, odrànih uBeogradu. Tema je, da se podsetimo, bila: zakqu~ivawe Spora-zuma o stabilizaciji i pridruìvawu.

Duìnu prelaznog perioda od deset godina nametnula jeEvropska komisija u dokumentu o kome se vodila diskusija to-kom prve runde pregovora. Pregovara~ki tim Evropske komi-sije predvodio je direktor Direkcije za zapadni Balkan Raj-nhard Pribe, a delegaciju SCG ministar inostranih poslovaVuk Dra{kovi}, dok su u wenom sastavu bili ministar za qud-ska i mawinska prava Rasim Qaji}, {ef delegacije Vlade Sr-bije Miroqub Labus i {ef delegacije Vlade Crne Gore Gor-dana \urovi}.

Obe strane izrazile su veliko zadovoqstvo zbog po~etkapregovora. Gospodin Pribe je pohvalio dobro pripremqensastav Srbije i Crne Gore i izrazio optimizam i nadu da }eSporazum o pridruìvawu na{e zemqe Evropskoj uniji uskorobiti potpisan.

BEZ RUKAVICA

I nakon beogradskog sastanka ostala je poruka da se na-{e {anse za prijem u Evropsku uniju mogu proceniti jedino sa-gledavawem ~iwenica. Kada se skinu diplomatske rukavice i

R N O S T , C I Q , B U D U ] N O S T

vezne vlade za pridruìvawe SRJ EU (danas Kancelarija SCGza pridruìvawe EU), koja je bila institucionalni nosilac svihprocesa iz te oblasti. U wenoj nadle`nosti bila je i organiza-cija takozvanih Konsultativnih radnih grupa SRJ/EU - KRG (CTF- Consultative Task Force), koje su predstavqale prvu fazu u pri-premi na{e zemqe za pregovore o potpisivawu Sporazuma ostabilizaciji i pridruìvawu (Stabilisation and Association Agree-ment), u daqem tekstu SSP. KRG je mehanizam koji omogu}ava Ko-misiji EU i zemqi koja je u procesu pridruìvawa da sagledajusituaciju u brojnim oblastima dru{tvenog i privrednog ìvota,i da promovi{u delotvornije pribliàvawe standardima EU utim oblastima. Na svakom sastanku KRG usvajale su se zajedni~kepreporuke, koje predstavqaju obavezuju}e smernice za daqe pri-bliàvawe standardima EU. Odràno je ukupno pet sastanakaKRG (prvi 23. jula 2001, a posledwi 9. i 10. jula 2002).

Nakon ovog ciklusa i odre|ene pauze u saradwi, predstav-nici Evropske komisije i zvani~nici na{e zemqe dogovorilisu da se saradwa nastavi u okviru novog mehanizma, pod nazi-vom Unapre|eni stalni dijalog - USD (EPD - Enhanced Perma-nent Dialogue), koji se, istini za voqu, su{tinski nije razliko-vao od mehanizma Konsultativne radne grupe. Ukupno je odrà-no devet sastanaka USD (prvi 2. jula 2003, a posledwi, deveti,8. novembra 2005). Na posledwem sastanku razmatrani su: sa-radwa sa Sudom u Hagu, politi~ki kriterijumi, prava mawina isektorska pitawa - ìvotna sredina, statistika, ekonomska ifinansijska pitawa.

Tek posle zavr{etka te faze nastupila je nova, kojoj pe~atdaje dokumenat o tzv. Evropskom partnerstvu. Evropsko partner-stvo je jedan od glavnih instrumenata pretpristupne strategijeEU prema zemqama koje su potencijalni kandidati za ~lanstvo.Savet ministara Evropske unije je 14. juna 2004. usvojio Odlu-ku o principima, prioritetima i uslovima sadrànim u Evrop-skom partnerstvu sa Srbijom i Crnom Gorom ukqu~uju}i Kosovo,


Pi{e Borisav KNE@EVI],samostalni savetnik uKancelariji Srbije i Crne Gore za prikqu~eweEvropskoj uniji

Veoma je dug i teàk put kojim se ide prema evropskimintegracijama. Moramo znati da je nemogu}e kora~ati pre~icamai preskakati faze, od kandidature do punopravnog ~lanstva uEvropskoj uniji. Kada analiziramo mogu}nosti na{e zemqemoramo imati na umu da se na tom planu godinama nije ni{tapreduzimalo. Posle demokratskih promena stvoreni su dobriuslovi, dosta je ura|eno i me|unarodna zajednica to ceni. Na{epozicije su sve boqe, ali predstoji nam jo{ mnogo posla. Vremekoje je pred nama vaqalo bi {to delotvornije iskoristiti.

Tokovi prikqu~ewa na{e zemqe

PRINCIPI

PRIORITETI

USLOVI

Treba znati da je SFRJ bila prva socijalisti~ka zemqa nageopoliti~koj mapi tada{we Evrope sa kojom je Unija za-kqu~ila neki pravni akt. Bila je to Deklaracija o odnosi-ma SFRJ i Evropske ekonomske zajednice (EEZ), zakqu~ena2. decembra 1967. godine. Nakon Deklaracije usledio jedaqi razvoj saradwe SFRJ i EEZ u vidu trgovinskih spo-

razuma, op{te {eme preferencijala, sporazuma o saradwi iprotokola o finansijskoj saradwi.

Posledwa decenija 20. veka donela je gotovo potpuni pre-kid saradwe. Ipak, Savezna vlada tada{we SRJ je, nakon uki-dawa sankcija, barem deklarativno, zapo~ela sa nekim akcija-ma pribliàvawa EU tako {to je usvojila Program rada na har-monizaciji jugoslovenskog pravnog sistema sa pravnim sistemomUnije. Ipak, jedini rezultat rada na ovom pitawu, u tom perio-du, bio je prevod Bele kwige, koji je objavqen 1997. godine.

Godine ratova, izolacije i stavqawa pod sumwu poteza dr-àvnih organa neminovno su uticale na dugoro~nu politiku istavove me|unarodne zajednice. Svet je slao jasne signale kakosu neophodne temeqne dru{tvene i ekonomske promene, stabi-lizacija celokupnog sistema. Izgubqeno je dragoceno vreme, alito je proces kroz koji je dràva neminovno morala da pro|e.

PRVA FAZA PRIPREMA

Petooktobarske promene dovele su do toga da je ulazak ze-mqe u EU ozna~en kao jedan od prioritetnih dràvnih ciqeva.Najva`nija institucija koja se bavila problematikom pridru-ìvawa EU bilo je Savezno ministarstvo za ekonomske odnosesa inostranstvom, odnosno Sektor za evropske integracije iregionalne organizacije i inicijative tog Ministarstva. Ipak,posle sugestija primqenih od inostranih zvani~nika, odlu~enoje da se formira institucionalno samostalan organ, koji }e sebaviti svim aspektima pridruìvawa na{e zemqe Evropskojuniji. Tako je krajem 2001. godine formirana Kancelarija Sa-


39

prema Rezoluciji 1244 Savetabezbednosti Ujediwenih nacijaod 10. juna 1999. godine. Part-nerstvom su definisani krat-koro~ni (12 do 24 meseci) isredworo~ni (tri do ~etiri go-dine) prioriteti u priprema-ma za integraciju u EU. Taj in-strument }e ekskluzivno odre-|ivati odnose izme|u EU i na-{e zemqe sve do potpisivawaSporazuma o stabilizaciji ipridruìvawu.

DVOSTRUKIKOLOSEK

Slede}i korak bitan zaovaj proces jeste trenutak ka-da EU po~iwe da primewuje ta-kozvani ”dvostruki kolosek”prema na{oj zemqi. ”Dvostru-ki kolosek” je nagove{ten 3. i4. septembra 2004. na nefor-malnom sastanku ministarainostranih poslova EU u Val-kenburgu kod Mastrihta (Holandija), da bi svoju formalizacijudobio 11. oktobra ove godine na sastanku Saveta EU za op{tei spoqne poslove u Luksemburgu, kada je odlu~eno da bude pot-pisan jedan zajedni~ki Sporazum o stabilizaciji i pridruì-vawu, ali sa dva aneksa (po jedan za obe republike), koji se od-nose na trgovinsku, ekonomsku i eventualno neku drugu sektor-sku politiku.

Ono {to tako|e treba ista}i jeste da su nakon usvajawaUstavne poveqe i po~etka primene ”dvostrukog koloseka” mnogenadle`nosti vezane za pridruìvawe EU transferisane sa”saveznog” na republi~ki nivo. U Crnoj Gori tim se poslovimabavi Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom ievropske integracije Republike Crne Gore. U Srbiji se tim po-slovima bavilo Ministarstvo za ekonomske odnose sa ino-stranstvom Republike Srbije, koje je izradilo Akcioni plan zauskla|ivawe propisa Republike Srbije sa propisima EU, kojije Vlada Srbije i usvojila u julu 2003. godine. U aprilu 2004.poslove evrointegracija na nivou republike preuzela je Kan-celarija Vlade Srbije za pridruìvawe EU, koja je izradilaAkcioni plan za realizaciju prioriteta iz Evropskog partner-stva (Vlada Srbije usvojila ga je u aprilu 2004), kao i Nacio-nalne strategiju Srbije za pridruìvawe Srbije i Crne GoreEU (usvojena 17. juna 2005. nasednici Vlade Srbije).

U skladu sa novonastalomsituacijom u dràvi, Kancela-rija SCG za pridruìvawe EUima nadle`nosti u slede}imoblastima: me|unarodna i regi-onalna saradwa, izvr{avaweme|unarodnih obaveza SCG, de-mokratija i vladavina prava,qudska prava i prava mawina,unutra{we trì{te i trgovinaunutar SCG, vojna pitawa, sta-tistika, intelektualna svojina,

standardizacija, akreditacija, vize, azil, migracije i integrisa-no upravqawe granicama, te deo nadle`nosti iz oblasti za{ti-te ~ovekove okoline (predstavnik Kancelarije obavqa funkciju”fokalne ta~ke” u Evropskoj agenciji za za{titu ìvotne sredineu ime SCG). Kancelarija ostvaruje glavnu koordinacionu funkci-ju u procesu pridruìvawa EU (ona organizuje svaki sastanakUSD), i nastupa kao ”jedan pregovara~/sagovornik” u ime obe re-publike (single interlocutor), na ~emu EU dosledno insistira. Tako-|e, ta kancelarija ima, a i ubudu}e }e imati ekskluzivne nadle-`nosti kada je re~ o prevo|ewu ”evropskog zakonodavstva ” nasrpski jezik (do sada je prevedeno 2.100 strana tzv. ”evropskogzakonodavstva”).

Posle 12. aprila 2005, kada je usvojena pozitivna Studi-ja o izvodqivosti, koju je Savet EU potvrdio 25. aprila 2005,slede}i vaàn korak je potpisivawe Sporazuma o stabilizaci-ji i pridruìvawu.

îwenica da su sve tri skup{tine usvojile Rezoluciju opridruìvawu EU jeste dobar signal da je SCG nedvosmislenoopredeqena za evropske integracije. Ohrabruje i nedavnoukqu~ivawe na{e zemqe (zajedno sa ostalim zemqama zapadnogBalkana) u strategiju pretpristupa EU, gde se na{la nakon {toje u Briselu potpisala Sporazum o u~e{}u u programima EU (25

programa). ”Preme{tawe” ze-maqa zapadnog Balkana iz Di-rekcije za spoqne poslove EU(DG RELEX) u Direkciju za pro-{irewe (DG ENLARGEMENT)iznova je afirmisalo stav EUda èli da ovaj region {to prepunopravno pristupi EU.

Pravni osnov za zakqu~i-vawe Sporazuma o stabiliza-ciji i pridruìvawu izme|uEvropske unije i dràva zapad-nog Balkana jeste ~lan 310 Ugo-vora o osnivawu Evropske za-

Struktura sporazuma odgovara strukturi SSP potpisanihsa Hrvatskom i Makedonijom i gotovo je identi~na saevropskim sporazumima (izuzetak je glava III): (I) Op{ti principi (II) Politi~ki dijalog (III) Regionalna saradwa (IV) Slobodno kretawe robe (V) Kretawe kapitala i pruàwe usluga (VI) Harmonizacija prava (VII) Pravosu|e i unutra{wi poslovi (VIII) Politika saradwe (IX) Finansijska saradwa (X) Institucionalne, op{te i zavr{ne odredbe

Mesto va`nih odluka:zdawe Saveta Evrope


jednice, na osnovu koga EZ mo-è sa jednom ili vi{e dràvaili me|unarodnih organiza-cija zakqu~iti sporazume opridruìvawu, koji podrazu-mevaju uzajamna prava i oba-veze, zajedni~ke akcije i po-sebne procedure.

Sporazum o stabilizaci-ji i pridruìvawu po tipu jeisti kao i Evropski sporazumkoji su sa EU potpisale zemqeCentralne i Isto~ne Evrope.Sadràj tog sporazuma - od-redbe, ciqevi, institucije,zajedni~ka tela, mehanizmi,tranzicioni period - skoro jeidenti~an sa evropskim doku-mentima. Osnovne razlike iz-me|u SSP i evropskim doku-mentima jesu u sadràju pre-ambule i u odredbama o regi-onalnoj saradwi. SklapawemSSP dràvi se, u preambuli,potvr|uje status potencijalnogkandidata za ~lanstvo u EU(tzv. evolutivna klauzula), alise ne defini{e unapred bilokakav datum pristupawa EU.

Sporazum o stabiliza-ciji i pridruìvawu je ”me-{ovit”, odnosno zakqu~uje seizme|u dràve zapadnog Bal-kana (ZB) i Evropske zajedni-ce i wenih dràva ~lanica,{to zna~i da ne stupa na sna-gu ~inom potpisivawa. Naime,SSP ure|uje odnose izme|udràve zapadnog Balkana i EUu sva tri osnovna podru~ja,odnosno stuba EU:

– Evropskoj uniji,– zajedni~koj spoqnoj i

bezbednosnoj politici,– policijskoj i sudskoj saradwi u krivi~nim pitawima.Da bi stupio na snagu moraju ga ratifikovati Evropski

parlament i parlamenti svih dràva ~lanica.Imaju}i u vidu duìnu procesa ratifikacije SSP, odred-

be koje se odnose na trgovinu i pitawa koja ona povla~i za so-bom (konkurencija, dràvna pomo}, transport, carinska sa-radwa, za{tita intelektualne svojine) primewuju se odmah na-kon potpisivawa SSP, odnosno stupawa na snagu Privremenogsporazuma (Intereem Agreement) o trgovini i pitawima koja supovezana sa tim izme|u Evropske zajednice i dràve zapadnogBalkana. Osnovni ciq je obezbe|ewe zone slobodne trgovine(ZST) sa EU u roku definisanom Sporazumom, uz istovremenoasimetri~no, tj. brè ukidawe carina, o ~emu odlu~uje EU. Zo-na slobodne trgovine }e u slu~aju Makedonije biti usposta-vqena za deset godina, a u slu~aju Hrvatske za {est. Sastavnideo tih sporazuma jesu aneksi i preambule, te zajedni~ke i jed-nostrane deklaracije.


Zbog specifi~nosti ”dvostrukog koloseka” SCG ima tripregovara~ka tima, i to za nivo dràvne zajednice, za Repu-bliku Srbiju i za Republiku Crnu Goru, ali ministar spoqnihposlova SCG obavqa funkciju glavnog pregovara~a u ime drà-ve kao celine.

Na nivou dràvne zajednice postoje tri radne grupe zapregovore o SSP:

1) Radna grupa za preambulu, op{ta na~ela, politi~kidijalog, institucionalne i zavr{ne odredbe

2) Radna grupa za vize, azil, migracije i integrisanoupravqawe granicom

3) Radna grupa za uskla|ivawe zakonodavstvaNa nivou Republike Srbije postoji {est radnih grupa za

pregovore o SSP:1) Radna grupa za preambulu i politi~ku saradwu2) Radna grupa za poqoprivredu3) Radna grupa za slobodno kretawe robe


41

4) Radna grupa za slo-bodno kretawe usluga

5) Radna grupa za slo-bodu kretawe kapitala ifinansijsku saradwu

6) Radna grupa zauskla|ivawe zakonodavstva,prelazne i zavr{ne odred-be

Na nivou RepublikeCrne Gore postoji {estradnih grupa za pregovoreo SSP:

1) Radna grupa zapreambulu, op{ta na~ela,politi~ki dijalog, institu-cionalne, op{te i zavr{neodredbe

2) Radna grupa za po-qoprivredu i ribarstvo

3) Radna grupa zaslobodno kretawe robe

4) Radna grupa zaslobodno kretawe qudi,usluga i kapitala

5) Radna grupa za fi-nansijsku saradwu i politiku saradwe uop{te

6) Radna grupa za uskla|ivawe zakonodavstva

Posle devetog sastanka USD (8. novembar 2005), Evrop-ska komisija je organima u SCG zaduènim za evropske integra-cije prosledila najnoviji, ~etvrti po redu Izve{taj o reform-skom napretku. Na osnovu tog izve{taja napravqena je revizijadokumenta o Evropskom partnerstvu, koji je tako|e dostavqennadle`nim organima SCG u novembru 2005. godine.

Tako|e, vredno je pome-nuti da je jedan od najva`ni-jih programa pomo}i EU, odnekoliko koji su trenutnooperativni u SCG, programTAIEX (Tehni~ka pomo} i raz-mena informacija).

Program pomo}i TAIEX,kao Odeqewe Evropske ko-misije, osnovano u okviru Ge-neralnog direktorata ”Pro-{irewe”, osmi{qen je kaovid kratkoro~ne tehni~kepomo}i radi uskla|ivawapravnih propisa sa pravnimtekovinama Evropske unije(acquis communautaire) i iz-gradwe neophodne admini-strativne infrastrukture.To odeqewe finansira se izsredstava koja ostvari mul-tilateralni program PHA-RE/CARDS.

Program je postao ope-rativan 1996, a dràvnazajednica Srbija i CrnaGora ukqu~ila se u TAIEX umaju 2004. godine, kada je

(24. maja) u Beogradu odràn prvi (uvodni) seminar o mogu}no-stima koje taj program pruà dràvama korisnicima. Pruàtri osnovna vida kratkoro~ne pomo}i, a to su: studijske pose-te, seminari u zemqi i ekspertska pomo} prilikom izrade za-kona. Tako|e, TAIEX omogu}ava zemqama korisnicama pristupbazama podataka, kao {to su Progress Editor (prati uskla|ivawedoma}ih pravnih akata sa pravnim aktima EU) i TRADOS (olak-{ava sam proces prevo|ewa akata sa engleskog na srpski je-zik).

Evropska komisijaobi~no objavquje Belukwigu kada ̀ eli da zapo~-ne neki novi proces. Bela

kwiga, dakle, predstavqatemeq rada na nekom pro-cesu, recimo, u ovom slu~a-ju, pridruìvawu EU.

Proces stabilizacijei pridruìvawa (PSP) pred-

stavqa posebnu vrstu regionalnogpristupa EU dràvama zapadnog Balkana (Albanija, Bosna iHercegovina, Republika Makedonija, Hrvatska, Srbija i Cr-na Gora). Osnovni ciq tog procesa jeste pridruìvawe ze-maqa ovog regiona EU, uz istovremeno uspostavqawe pune itrajne stabilizacije, ne samo pojedina~nih dràva ve} iregiona u celini. Stabilizacija podrazumeva transforma-ciju politi~kog, institucionalno-pravnog, ekonomskog i bez-bednosnog sistema tih dràva. U politi~kom smislu, stabi-lizacija pretpostavqa puno po{tovawe principa demokra-

tije, vladavine prava, qudskih i mawinskih prava i slobo-da, ali i razvoj civilnog dru{tva, izgradwu institucija ireformu javne uprave. Pove}awe proizvodwe i produktiv-nosti rada jesu preduslovi ekonomskog razvoja i stabilno-sti, a postiù se sistemskom i strukturnom transformaci-jom ekonomskog sistema i ostvarivawem makroekonomskestabilnosti.

Parlamentarnom i civilnom kontrolom vojno-policij-skih struktura u zemqama regiona obezbe|uje se transforma-cija bezbednosnog sektora, ~ime se postiè regionalna sta-bilizacija. Instrumenti pomo}u kojih Komisija EU prati raz-voj u pomenutim oblastima jesu godi{wi izve{taji Komisijeza svaku dràvu pojedina~no (Komisija je, dosad, objavila ~e-tiri godi{wa izve{taja za SCG), regionalni izve{taj, te no-vouvedeni mehanizam Evropsko partnerstvo, koji se zasnivana partnerstvu u pristupawu (Accession Partnership), osmi{qe-nom za dràve Sredwe i Isto~ne Evrope. Sporazum o stabi-lizaciji i pridruìvawu EU (ta~nije Evropska zajednica, kaopravno lice) dosada je potpisala sa dve dràve zapadnog Bal-kana - Makedonijom i Hrvatskom.

BELA KWIGA

Agenda za pregovore o SSP sa SCG


Me|utim, Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu nijesamo trgovinski ugovor – on je specifi~an jer ima i politi~keelemente, koji ~ine wegov mawi, ali ne i mawe zna~ajan deo.Upravo je to bila tema prve zvani~ne runde pregovora 7. no-vembra. Na prvom mestu bila je preambula Sporazuma. Poreddefinisawa strana ugovornica, ona sadrì reference (pozi-vawa) na kqu~ne dokumente na kojima se temeqi na{ dosada-{wi i budu}i odnos sa Unijom. Tako je prvi put u nekom Spora-zumu o stabilizaciji i pridruìvawu svoje mesto dobilo pozi-vawe na zakqu~ke Samita EU – zapadni Balkan u Solunu, po-sebno status potencijalnog kandidata za SCG i Evropsko part-nerstvo, koje defini{e prioritete u ovom procesu. ^lanom 1.Sporazuma defini{u se osnovni ciqevi pridruìvawa – ja~a-we demokratije i vladavine prava, politi~ka, ekonomska i in-stitucionalna stabilnost, uspostavqawe okvira za politi~kidijalog, razvoj ekonomske i me|unarodne saradwe i ja~awe re-gionalne saradwe.

Tre}e pitawe o kome se razgovaralo, a bez posebnih pre-govora, jeste oblast op{tih principa Sporazuma, gde se poredekonomskih (efikasna trì{na privreda) akcenat stavqa nademokratizaciju, vladavinu prava i za{titu qudskih prava, teispuwavawe me|unarodnih obaveza (pa i saradwa sa Tribuna-lom u Hagu). Oko ovih pitawa, dakle, nije moglo biti, niti je bi-lo pregovora, jer su to osnove na kojima Unija i wene ~lanicepo~ivaju, pa svaka dràva koja èli da postane ~lanica EU mo-ra ih u potpunosti prihvatiti. Tako|e, op{ti principi predsta-vqaju su{tinski deo Sporazuma – to zna~i da u slu~aju da ih seSCG ne pridràva, akt moè biti suspendovan.

Kao i u slu~aju op{tih principa Sporazuma, regionalnasaradwa i politi~ki dijalog (koji se uspostavqa kreirawemposebnih institucija) nisu oblasti oko kojih je moglo biti po-sebnih pregovora. Oblast regionalne saradwe podrazumeva


Pi{e dr Tawa MI[ÊVI]direktor Kancelarije Vlade Srbije za pridruìvawe EU

Srbija i Crna Gora zapo~ele su, 7. novembra, pregovore za zakqu~eweSporazuma o stabilizaciji i pridruìvawu, ~ijim }e se stupawem nasnagu na{a dràva pridruìti Evropskoj uniji. Sporazum }e bitizakqu~en izme|u Unije i wenih ~lanica (jer se oblasti pokrivene ovimsporazumom nalaze u wihovoj nadle`nosti), sa jedne strane, i dràvnezajednice Srbija i Crna Gora i Republike Srbije i Republike CrneGore, sa druge strane. Ovako veliki broj ugovornica rezultat jeprihvatawa politike “dvostrukog koloseka”, jer kao i u odnosu na Uniju,nadle`nosti su i u na{em slu~aju podeqene izme|u dràvne zajednice idve dràve ~lanice.

Pregovori sa Evropskom unijom

REZULTAT

REFORMSKIH

NAPORA

Budu}i da je Savet ministara EU oktobra 2004. godine pri-hvatio da u slu~aju Srbije i Crne Gore postoji pristup“dvostrukog koloseka“, priznaju}i zapravo ~iwenicu da senadle`nosti za ostvarivawe obaveza iz Procesa stabi-lizacije i pridruìvawa nalaze u rukama dràva ~lani-ca dràvne zajednice Srbija i Crna Gora, na{i pregovo-

ri o ovom sporazumu razli~iti su od ranijih slu~ajeva. Spora-zum }e biti jedan, ali }e o ekonomskim pitawima (liberaliza-cije trgovine i delova uskla|ivawa) pregovarati svaka dràva~lanica dràvne zajednice ponaosob.

Ova vrsta sporazuma predstavqa novu generaciju ugovorao pridruìvawu koja se primewuje za zemqe zapadnog Balkana;re~ je o tipskom ugovoru ~iji je op{ti okvir odre|en, ali seprilago|ava pojedina~noj situaciji u svakoj dràvi ukqu~enoj uProces stabilizacije i pridruìvawa (posebno u odnosu narokove i tempo liberalizacije trgovine). Sporazum uobi~ajenoima deset poglavqa (kao i u na{em slu~aju): politi~ki dijalog,regionalna saradwa, slobodno kretawe roba, slobodno kreta-we radnika, usluga i kapitala, uskla|ivawe prava, pravosu|ei unutra{wi poslovi, politika saradwe, finansijska saradwai institucije pridruìvawa.

KQU^NI DOKUMENTI

Sporazumom se stvara zona slobodne trgovine izme|uEvropske unije, s jedne strane, i Srbije i Crne Gore, s drugestrane. To zapravo zna~i da su wegovi osnovni delovi defini-sani kao liberalizacija trgovine izme|u ugovornih partnera,a osnovni predmet pregovora su rokovi i tempo ove liberali-zacije, te uskla|ivawe zakonodavstva u oblastima koje su u ve-zi sa samim tekstom Sporazuma: dakle, pre svega u domenu stva-rawa uslova za nesmetanu trgovinu sa EU.


43

potrebu uspostavqawa ugovornogodnosa sa zemqama zapadnog Bal-kana (i sa onima koje imaju zakqu-~en ovakav ugovor, i sa onima kojega jo{ nemaju), ali i dràva kojesu kandidati za ~lanstvo Unije,pre svega u domenu ja~awa trgovin-skih odnosa. Predmet pregovorabio je samo rok u kome }e zapo~e-ti pregovori za zakqu~ewe tih ugo-vora (konvencija). Politi~ki dija-log, ~iji je ciq postupno pribli-àvawe SCG Evropskoj uniji, poja-~ana konvergencija stavova o pi-tawima u me|unarodnim odnosi-ma, regionalna saradwa i zajed-ni~ki stavovi o bezbednosti i sta-bilnosti u Evropi, ostvaruje sepreko tri organa, ~ije su general-ne nadle`nosti definisane ovomprilikom, a sva ostala pitawa bi-}e predmet kasnijih rundi prego-vora. Tako je usagla{eno da }e seustanoviti Savet za stabilizacijui pridruìvawe (u okviru koga se ostvaruje politi~ki dijalogna najvi{em nivou), Komitet za stabilizaciju i pridruìvawe(koji prati tok uskla|ivawa prava i implementacije Sporazu-ma), te Parlamentarni komitet stabilizacije i pridruìvawa(forum parlamentaraca obe ugovorne strane).

KOSOVO I QUDSKA PRAVATako|e su tokom ove runde pregovora otvorena i neka pi-

tawa koja predstavqaju oblast saradwe izme|u Unije i SCG ipojedina~no Srbije odnosno Crne Gore, kao {to su ekonomskai trgovinska politika, transport, energetika, bankarstvo, fi-nansijska kontrola, promocija investicija i sl. Otvorena, jerpredmet pregovora nisu bile sve predvi|ene oblasti saradwe,a i pregovara~ki tim Srbije dao je predlog da veoma uop{teneformulacije koje su ponu|ene u Nacrtu sporazuma budu preci-zirane stavqawem akcenta na neke, za nas posebno interesant-ne domene ove saradwe. Dogovor je postignut da se o ovim iostalim oblastima saradwe razgovora na prvom tehni~kom sa-stanku (polovina decembra 2005. godine).

Prvi dan pregovora nastavqen je 8. novembra devetimplenarnim sastankom Unapre|enog stalnog dijaloga EU/SCG,{to je uobi~ajena forma kojom Komisija prati ispuwavawe na-{ih obaveza u Procesu stabilizacije i pridruìvawa. Tako }ebiti i ubudu}e – svaku zvani~nu rundu pregovora (a predvi|enesu jo{ dve, u aprilu i novembru naredne godine) prati}e ple-narni sastanci Unapre|enog stalnog dijaloga, a svaku tehni~kurundu pregovora sektorski sastanci o stawu u pojedinim obla-stima. Unija je ovoga puta bila zainteresovana za pitawa sa-radwe sa Tribunalom u Hagu i stawa za{tite qudskih, posebnomawinskih prava u SCG. I jedna i druga tema su, nesumwivo, odvelikog zna~aja za na{ daqi proces evropske integracije, takoda smo bili spremni da odgovaramo na sva postavqena pita-wa. Nije bilo re~i ni o kakvim rokovima, ve} o principu i po-trebi potpune saradwe sa Tribunalom; tako|e, nadle`ni orga-ni Srbije pruìli su Komisiji do sada najsveobuhvatnije in-formacije o doma}im procesima u vezi sa ratnim zlo~inima,informacije o dostupnosti dokumenata i svih drugih pitawa s

tim u vezi. Kada je re~ o za{titi qudskih prava, ovoga puta smore{ili da budemo proaktivni i da iskoristimo ovaj forum alii Komisiju kao na~in da objektivne informacije o pravima ma-winskih zajednica u Srbiji preko Komisije stignu i u sve drugeorgane Unije, posebno u Evropski parlament. Na{ predlog dana svaka tri meseca ministarstva Vlade Srbije sa~ine izve-{taj o ovim pitawima, koji }e biti potkrepqen i krajwe preci-znim podacima sa terena a ne samo zakonskim re{ewima, Ko-misija je ocenila kao znak zrelosti i razumevawa koliko jeovo pitawe zna~ajno za Srbiju i wen ugled u Evropi.

Moja ocena je da smo, posle po~etne nervoze, koja je razu-mqiva budu}i da su svim doma}im pregovara~ima ovo prvi pre-govori sa Unijom (za {ta se spremamo ne nekoliko meseci, ve}ve}ina od nas nekoliko godina) i da su oni komplikovani ~iwe-nicom da na strani SCG postoje tri pregovara~ka tima, sa triseta interesa, a sa druge strane Evropsku komisiju (koja imamandat definisan od strane svojih 25 dràva ~lanica), u~ini-li veoma zna~ajan korak. Posebno treba naglasiti zadovoq-stvo koje je izrazila Komisija nivoom spremnosti srpskog pre-govara~kog tima za ovu rundu pregovora. Sva sporna pitawa,pre svega u odnosu na nadle`nost i obaveze ugovornih strana,sada su definisana, i na wih se vi{e tokom pregovora ne bitrebalo vra}ati. Ono {to nas o~ekuje veoma brzo jeste tehni~-ki deo pregovora o liberalizaciji trgovine, {to jesu pravipregovori koje vode sa Evropskom unijom pojedina~no Srbija ipojedina~no Crna Gora.

Dakle, put nimalo jednostavan i prili~no komplikovan.Me|utim, re~ je o poslovima koje svakako moramo obaviti dabismo se mogli svrstati u red modernih, demokratskih, evrop-skih dràva. Zbog toga je veoma va`no razumeti da prema Unijiidemo zato {to je to logi~an rezultat reformskih napora kojise preduzimaju a ne zato {to to Unija od nas traì. Oko takvogstava, ~ini se, sada ve} postoji konsenzus i u na{em dru{tvu.Polako po~iwemo da razumemo da proces evropske integracijenikada nije posao samo jedne vlade, jedne stranke, ve} ~itavogdru{tva, i da je zbog toga re~ o dugotrajnom procesu. Procesu ukome svi moramo mewati i na~in poslovawa i opho|ewa premaposlu, pa i na~in razumevawa stvari i sveta oko nas.

Evropski Parlament u Briselu



Pro{la godina je predstavqalasimboli~an kraj podeqene Evropestvorene na Jalti. Prikqu~ewe tribalti~ke dràve, pet zemaqacentralne Evrope i dva ostrvaSredozemnog mora, jedinstvena jepojava u svakom pogledu. Ostalo je“samo” da se ostvari jedinstvorazlika: politi~kih, institucionalnih,ekonomskih, socijalnih, jezi~kih ikulturnih. Tek tada }e pro{irenaporodica Unije biti skladna iharmoni~na, a samim tim i uspe{na.Posmatraju}i novoprimqene dràve ione koje }e 2007. godine postatipunopravni ~lanovi EU, {anse na{ezemqe da u|e u Uniju su sasvim realne.

P

Pogled izbliza

HORIZONT NOVOG KONTINENTA

ogled na mapu kontinenta, gde su ùtom bojom ozna~ene ze-mqe ~lanice Evropske unije, izgleda gotovo idili~no. Tekponeko ostrvo, Norve{ka na dalekom severu, [vajcarska usrcu i Balkan. Ako je postojbina Vikinga imala svoje razlo-ge za izostanak iz Zajednice, ba{ kao i zemqa satova, dr-àve Balkanskog poluostrva àrko èle prikqu~ewe Uniji. Me|utim, kod velikog broja gra|ana zemaqa ~lanica po-

stoji doza rezerve koju ne skrivaju. Mnogi su se, na primer, te-{ko rastali od mati~ne valute. Francuzi nikako da preàlesvoj franak, Nemci jo{ tuguju za markom, Grci uzdi{u zbog drah-me, Italijani sa setom pomiwu liru... I popularni “Mile tran-zicija”, simpati~ni televizijski lik, o{tro je branio svoje raz-loge za nepristupawe Uniji. Branio se kako je znao i umeo, ki-selim kupusom i qutim papri~icama, grmeo sa svoje dor}olskeverande, ali ni{ta nije pomoglo. Vreme ga je pregazilo, ba{kao i wegov rasklimani automobil, tro{ni krov nad glavom i{traftastu pixamu. [alu na stranu, ozbiqna istraìvawapokazuju da bi mnogi gra|ani zapadnoevropskih zemaqa, bezobzira na politi~ko opredeqewe, na referendumu glasaliprotiv pro{irewa Unije. Otvarawe ka Istoku, izgleda, poseb-no zbuwuje javno mwewe Francuske, zemqe koja je, pored Ne-ma~ke, bila pokreta~ stvarawa zajedni~kog trì{ta i geopoli-ti~ki centar jedinstvene Evrope na Zapadu. Naime, tim zemqa-ma te{ko polazi za rukom da prihvate dràve Istoka. S drugestrane, dràve Isto~ne Evrope, koje jo{ zaziru od velesila,


45

radije se okre}u Atlantskomsavezu kada je u pitawu spoqnabezbednost.

Ali, svako protivqewepro{irewu Unije zna~i kreta-we suprotnim pravcem od onogau kome te~e istorija. Da bismose u to uverili, dovoqno je za-pitati se kolika bi bila cenauskra}enog pro{irewa u smislupoliti~ke nestabilnosti konti-nenta i izgubqenih ekonomskihmogu}nosti? Po mi{qewu eks-perata, tro{kovi rekonstruk-cije balkanskih zemaqa pred-stavqaju neku vrstu merila zapropu{tene prilike zemaqa.

Najve}i izazov politi~keprirode jeste samo pitawepro{irewa ka istoku, uz punu saglasnost svih lidera Evropskeunije. Jednoglasje nije postojalo ni kada je bila u pitawu jedin-stvena valuta, ni okvir za zajedni~ku bezbednost. Evropqani}e ubudu}e morati da postignu konsenzus oko autonomnih spoq-nih politika i politika odbrane, na osnovama atlantskog part-nerstva kome je vra}ena stabilnost.

Gra|ani zemaqa starosedelaca EU kaù da im veliku bri-gu zadaje slika 25 zemaqa koje, u takvom {arenilu, nisu u pri-lici da omogu}e skladno funkcionisawe Zajednice. Smatrajuda }e u sada{wem brojnom stawu dono{ewe jednoglasne odlu-ke u Savetu ministara, na primer, biti pravo ~udo. U slu~ajuodlu~ivawa na osnovu ve}ine, uvek postoji mogu}nost da mawi-ne opstrui{u institucije. Oprezni analiti~ari upozoravaju

na problem koji poti~e od po-reme}ene ravnoteè, izme|unajmnogoqudnijih i malih dr-àva. Na prostorima pro{i-rene Evrope, pored {est ze-maqa u kojima ìvi tri ~etvr-tine populacije, nalazi se os-am dràva sredwe veli~ine i~ak jedanaest malih. U svakomslu~aju bi}e neophodno napra-viti kompromis izme|u dvamogu}a pristupa ravnoprav-nosti: izme|u dràva i izme|ugra|ana, jer demokratija pod-razumeva ve}u zastupqenostnaseqenijih zemaqa, pri ~emuse one sa mawim brojem sta-novnika nikako ne smeju ose-}ati podre|enim. Treba se na-

dati da }e budu}i evropski ustav uspeti da re{i ovaj sve pri-sutniji problem.

U dogledno vreme, veliki izazov bi}e ekonomske, odno-sno finansijske prirode. U javnom mwewu izraèn je strahda bi tro{kovi pro{irewa Unije mogli da budu preveliki zawene ~lanice. Niko sa sigurno{}u ne moè da tvrdi o kojimje iznosima, zapravo, re~ i koja je wihova svrha? [ta pred-stavqa to finansijsko optere}ewe u odnosu na ekonomskoblagostawe Unije, imaju}i u vidu izuzetno velike zahteve no-vih ~lanica?

Ako se iza|e iz strogo buxetskih okvira, u doglednom vreme-nu, pro{irewe donosi i prednosti koje su, pre svega, politi~kea potom i ekonomske prirode. Ve}ina gra|ana je toga svesna.

Osnovan je 5. maja 1949.u Londonu, na inicijativudeset dràva, kao prvaevropska organizacija po-sle Drugog svetskog rata.Nezvani~no se smatra ko-levkom Evropske unije. Ta-da{wa Savezna RepublikaNema~ka pristupila mu je

13. jula 1950. godine. Orga-nizacija je, shodno ~lanu 1. svog Statuta, postavila zadatakda uspostavi “te{wu vezu izme|u svojih ~lanova radi za{titei unapre|ewa ideala i na~ela koji ~ine weno zajedni~ko na-sle|e, i radi pospe{ivawa ekonomskog i dru{tvenog napret-ka”. Ovaj zadatak treba da se ostvari zajedni~kim delovawemna ekonomskom, socijalnom, kulturnom, nau~nom, pravnom iadministrativnom planu, ali i u oblasti za{tite, daqeg raz-voja qudskih prava i osnovnih sloboda. Savet Evrope nijenadleàn za pitawe nacionalne odbrane!

Posebna briga organizacije jeste razvijawe i po{tovawepravne dràve u Evropi. Predstavnici Saveta Evrope, sem osta-log, savetuju dràve ~lanice prilikom izrade ustava i zakona,koji se ti~u pravne dràve, demokratije ili qudskih prava.

Oni nadziru regularnost parlamentarnih i drugih va-

`nih izbora u dràvama ~lanicama i dràvama koje èle dapristupe organizaciji. Prilikom posledwih nekoliko pred-sedni~kih i parlamentarnih izbora, predstavnici SavetaEvrope bili su prisutni u Srbiji i Crnoj Gori.

Komiteti Saveta Evrope ocewuju, na primer, i da li dr-àve ~lanice po{tuju odre|ena prava gra|ana.

Kao rezultat svog rada, Savet Evrope moè posebno daukaè na evropske sporazume koji su zakqu~eni u vezi sa pome-nutim temama. Vi{e od 170 konvencija Saveta Evrope daju pe-~at pravu wegovih dràva ~lanica. Osnovne su Evropska kon-vencija o qudskim pravima (EKLIP) od 4. novembra 1950, sa 11protokola, Evropska socijalna poveqa od 18. oktobra 1961,Konvencija protiv mu~ewa od 26. novembra 1987. i Konvenci-ja o mawinama od 1. februara 1995. godine.

Organi i institucije: Komitet ministara (41 ministarspoqnih poslova, ili wihovi opunomo}enici); Parlamentar-na skup{tina (delegacija dva do 18 ~lanova iz Parlamentasvake dràve ~lanice, ukupno 301 poslanik); Kongres op{ti-na i regiona Evrope, Socijalni fonda za razvoj.

Podru~ja aktivnosti: izgradwa i obezbe|ewe demokrati-je, pravne dràve, po{tovawe qudskih prava, o~uvawe evrop-skog kulturnog nasle|a; forum za re{avawe problema neto-lerancije, migracije, novih tehnologija, bioetiku, terorizami me|unarodni kriminal.

SAVET EVROPE

PROSTOR I STANOVNI[TVOU zemqama Evropske

unije ìvi 475 milionastanovnika, {to je tre}apo veli~ini populacijaposle Kine i Indije. Ia-ko je povr{ina Zajedni-ce, na primer, svega dve

petine SAD, u woj ̀ ivi za 57 odsto vi{e qudi.Najve}a po povr{ini je Francuska sa

544 hiqada kvadratnih kilometara, a najma-wa je Malta 3.000 kvadratnih kilometara.Me|utim, najmnogoqudnija je Nema~ka u kojojìvi 82.5 miliona stanovnika, a na krajuspiska je opet ostrvska dràva Malta sa400.000 stanovnika.


PROCENA NAPRETKAU TRANZICIJI

Kada govorimo o na{im {ansa-ma za ulazak u Evropsku uniju, moramodobro poznavati prilike i kriterijume.Recimo, finansijski okvir pod nazivom Agen-da 2000 i program procesa pro{irewa donetna zasedawu Saveta Evrope u Berlinu 1999.godine sadrè jednu metodu procewivawa.

Ona predvi|a prikazivawenapretka koji je ostvaren na pututranzicije, uz redovne izve{tajeglobalnog karaktera za svaku dr-àvu zasebno. Tako se obezbe|ujeravnopravno testirawe kandida-ta i objektivnost procene wi-hove situacije.

Svaka dràva kandidatmora da istakne preuzete mere prilago|avawa detaqnoj kon-trolnoj listi, {to omogu}ava da se uzmu u obzir isti parame-tri za svaku zemqu i transparentnost u proceni. Izve{taji ko-je sastavqa Komisija zasnivaju se na vi{estruko pouzdanim iz-vorima, i oni omogu}avaju takozvanu ukr{tenu proveru. Poredinformacija koje dostavqaju zemqe kandidati, koriste se i iz-ve{taji Evropskog parlamenta, procene koje izvode sada{we~lanice EU, radovi me|unarodnih i nevladinih organizacija...

Kako bi olak{ala rad na usagla{avawu, Komisija imafunkciju intenzivnog monitornog nadzora pomo}u dobro uhoda-nog mehanizma. U pitawu je partnerstvo za pristupawe kojeukqu~uje sve vrste pomo}i u okvir vi{egodi{weg planirawa.Ono odre|uje, na kratkoro~nom i sredworo~nom planu, prio-ritete vezane za demokratiju, makroekonomsku stabilizaciju,nuklearnu bezbednost...

Do odluke o pristupawu, u zemqama koje su se kandidovalevo|eno je 205 misija u kojima je u~estvovalo vi{e od 800 stru-~waka iz raznih oblasti. U taj posao posebno su ukqu~eni Uje-

diweno Kraqevstvo, Nema~ka, [vedska i Austrija.Francuska je ustupila svoje mesto Holandiji i Finskoj.

[to se ti~e politi~kih kriterijuma, inspekcije seodnose na funkcionisaweraznih institucija. Veoma pa-`qivo se prati na~in na kojise prava i slobode gra|anasprovode u praksi. Posebnapa`wa posve}uje se po{tova-wu qudskih prava i za{titimawina. Naro~ito se isti~umere koje su zemqe kandidatipreduzele ili preduzimaju uborbi protiv korupcije nasvim nivoima.

Postojawe uspe{ne trì-{ne ekonomije ocewuje seprema stepenu liberalizaci-je cena i razmene, aktivnoj

primeni prava svojine u odgovaraju}em pravnom okruèwu, po-stavqawu stabilnog makroekonomskog okvira, postojawu kon-senzusa o ekonomskoj politici, razvojnog stawa efikasnog fi-nansijskog sektora...

LICE I NALI^JE EVRA[to se ti~e sposobnosti suo~avawa sa pritiskom konku-

rencije i velikim trì{nim potencijalima unutar Evropskeunije, ona zahteva dovoqan fizi~ki kapital, koji ukqu~uje ivrednost infrastrukture.

U bilateralnim pregovorima i daqe se o{tro raspravqao sadràju odre|enih osetqivih poglavqa, kao {to su kontrolana granicama, trgovina qudima, poqoprivreda, za{tita ì-votne sredine... Pronalaèwe re{ewa, ~esto po cenu mnogouloènog truda i energije, name}e se ne samo kao mogu}nostve} i obaveza. To je teàk, ali isplativ i jedino mogu}i put pre-ma mestu na karti ujediwene Evrope.


U ovom trenutku, Evrop-ska unija ima 25 ~lanica.Ulazak Rumunije i Bugarske ute integraciju o~ekuje se2007. godine.

U evropskoj ~ekaonicinalaze se i Hrvatska i Turska,ali nije izvesno kada }e te ze-mqe i u|i u EU.

Ipak, ne èle svi da po-stanu deo Evropske unije: sta-novnici Norve{ke i [vajcar-ske su se na referendumu iz-jasnili protiv ulaska u EU.Me|utim, i te zemqe imajusporazum o saradwi sa EU.

Jedna zanimqivost vezana je za protokol. Naime, na svimzvani~nim mestima zastave 25 zemaqa ~lanica pore|ani suta~no odre|enim redom. Ni po veli~ini dràva, ni po duìnistaà, ve} po abecednom redu prvog slova u nazivu. Ali ne ka-

ko je to u me|unarodnoj nomen-klaturi, nego onako kao {toime svoje zemqe izgovaraju we-ni dràvqani na materwem je-ziku. Na primer, Finska nijeozna~ena slovom “F” (Finland),kako je to uobi~ajeno, ve} slo-vom “S” (Suomi), kako se na ma-terwem jeziku izgovara. Ma-|arsku ne prati uobi~ajenoslovo “H” (Hungary) ve} “M”(Magarursag), i tako redom.

Dakle, redosled zastavazemaqa EU je slede}i: Belgija,ê{ka, Danska, Nema~ka,Estonija, Gr~ka, [panija,

Francuska, Irska, Italija, Kipar, Litvanija, Letonija, Luk-semburg, Ma|arska, Malta, Holandija, Austrija, Poqska, Por-tugalija, Slovenija, Slova~ka, Finska, [vedska i UjediwenoKraqevstvo.

^LANICE


47

Od 1. januara 2002. zavi{e od trista miliona gra|a-na Evrope kori{}ewe evra jenormalan deo svakodnevnogìvota. Bilo je potrebno dapro|e samo deset godina da bise od Ugovora iz Mastrihta(februar 1992), kojim je utvr-|en princip jedinstvene evrop-ske valute, do{lo do toga da u12 zemaqa EU evro bude u op-ticaju i u nov~anicama i u ko-vanom novcu. To je izuzetnokratko vreme za sprovo|eweoperacije koja je jedinstvena uistoriji.

Evro je zamenio valute ko-je su, u mnogim zemqama, pred-stavqale vekovne simbole i in-strumente nacionalnog suvere-niteta. Pri tom je nova valutaEvropu znatno pribliìla eko-nomskom ujediwewu i gra|ani-ma dala jasniji ose}aj pripad-nosti zajedni~kom evropskomidentitetu. S evrom u xepu qu-di mogu da putuju i traè najpovoqniju priliku za ku-povinu u najve}em delu Unije, a da ne moraju da zame-wuju novac.

Kako je ro|ena ideja o jedinstvenoj evropskoj va-luti? Jo{ daleke 1970. godine u Vernerovom izve-{taju – tako nazvanom po tada{wem premijeru Luk-semburga – predloèno je pribliàvawe ekonomija ivaluta {est zemaqa EEZ. Prvi korak u tom pravcu u~i-wen je tek marta 1979. godine, kada je uspostavqenEvropski monetarni sistem (EMS). EMS je sa~iwen ta-ko da smawi varijacije u deviznim kursevima valutazemaqa ~lanica. Dopu{tene su fluktuacije u rasponuod 2,25 do {est posto. Ali mehanizme tog sistemaoslabile su brojne krize iza-zvane nestabilno{}u dolara islabo{}u nekih valuta koje supostale `rtve spekulanata,naro~ito u situacijama me|u-narodne zategnutosti.

Potreba da se uspostavipodru~je monetarne stabilnosti postajala je sve izraènija {toje Evropa vi{e napredovala u zaokruìvawu jedinstvenog trì-{ta. Jedinstveni evropski akt, potpisan februara 1986. godine,logi~no je podrazumevao pribliàvawe evropskih privreda i po-trebu da se ograni~e fluktuacije me|usobnih kurseva wihovih va-luta. Kako se moè o~ekivati da jedinstveno trì{te, zasnovanona slobodnom kretawu qudi, robe i kapitala, pravilno funkcio-ni{e, ako se valute koje se na wemu koriste mogu devalvirati?

Prema mi{qewu stru~waka, devalvacija valute zna~ilabi nezasluènu prednost u konkurenciji i dovela do nepravil-nosti u trgovini. Juna 1989. godine, na sastanku Evropskog sa-veta u Madridu, predsednik Komisije @ak Delor izneo je plani vremenski program ostvarivawa ekonomske i monetarne uni-je (EMU). Taj plan je kasnije, februara 1992. godine, ugra|en uUgovor iz Mastrihta. Ugovorom su utvr|eni kriterijumi koje ze-

mqe ~lanice moraju da zadovo-qe da bi se kvalifikovale zaEMU. Svi ti kriterijumi odno-sili su se na ekonomsku i fi-nansijsku disciplinu: suzbija-we inflacije, smawewe kamat-nih stopa, svo|ewe buxetskogdeficita na maksimum tri po-sto bruto dru{tvenog proizvo-da (BDP), ograni~avawe zadu-ìvawa dràve na najvi{e 60odsto BDP i stabilizacija de-viznih kurseva.

U protokolima uz Ugovor,Danska i Velika Britanija za-dràle su pravo da ne u~estvu-ju u tre}oj fazi EMU (prihva-tawe evra), ~ak i ako zadovo-qe kriterijume. Ta mogu}nostnazvana je ”opting out” (neu~e-stvovawe). Posle referendu-ma, Danska je objavila da nenamerava da prihvati evro.[vedska je, tako|e, izrazilarezervu. Morao je postojatineki na~in da se osigura sta-bilnost jedinstvene valute, jerinflacija smawuje konkurent-nost privrede, podriva pove-rewe qudi i sniàva wihovukupovnu mo}. Tako je usposta-vqena nezavisna Evropskacentralna banka (ECB), sa se-di{tem u Frankfurtu i zadat-kom da utvr|uje kamatne sto-pe kako bi odràla vrednostevra. Evropski savet je juna1997. godine u Amsterdamuusvojio dve zna~ajne rezolu-cije.

Prva od wih, poznata kao”pakt o stabilnosti i rastu”,obavezivala je zemqe u~esni-ce da odràvaju buxetsku di-sciplinu. Predvi|eno je daone paze jedna na drugu i ne

dopuste da nijedna od wih napravi preveliki deficit.Druga se odnosila na ekonomski rast. U woj se navodi da

su zemqe ~lanice i Komisija ~vrsto opredeqene da se postara-ju da pitawe zaposlenosti ostane na samom vrhu dnevnog redaEU. Evropski savet je decembra 1997. godine u Luksemburguusvojio jo{ jednu rezoluciju o koordinaciji ekonomskih politi-ka. Ona je obuhvatala i zna~ajnu odluku da ”ministri dràva uevro-zoni mogu da se nezvani~no sastaju i raspravqaju o pita-wima wihove zajedni~ke specifi~ne odgovornosti za jedinstve-nu valutu”. Politi~ki lideri EU su tako otvorili put za jo{ te-{we veze izme|u zemaqa koje su usvojile evro – veze koje su iz-lazile iz okvira monetarne unije i obuhvatale finansijsku,buxetsku, socijalnu i fiskalnu politiku.

Napredak u ostvarivawu EMU olak{ao je otvarawe i do-vr{avawe jedinstvenog trì{ta. Uprkos nemirnoj situaciji u

POMO] NOVIM ^LANICAMANe{to vi{e od 75

miliona novih gra|anaEU zara|uje u prosekusamo 40 odsto prihodakoje imaju gra|ani osta-log dela Zajednice. Za-to je aran`manima opristupawu predvi|enafinansijska pomo} oddeset milijardi evra

pro{le godine, zatim 12,5 milijardi ove godine i 15 mili-jardi evra 2006. godine. To }e, smatraju stru~waci, omogu-}iti privredama deset novih ~lanica EU da uhvate korak sa15 “starosedelaca”. Neke od novih zemaqa imaju zaista sna-àn rast, a integracija wih 10 u ostalih 15 zemaqa EU do-brim delom je izvedena zahvaquju}i uklawawu trgovinskihbarijera tokom devedesetih godina i doma}im reformamakoje sprovode vlade pomenutih deset zemaqa.

To su neki pokazateqi vezani i za motive prijema u~lanstvo EU. Srbija i Crna Gora mogu se i moraju prepozna-ti u wima. [ta bi to zna~ilo za na{u posustalu privredu,dru{tvo uop{te ne treba posebno komentarisati.



[EST KORAKA OD SEDAM MIQAZemqe koje èle da pristupe Evropskoj uniji treba da

pro|u put koji sa~iwava {est etapa. Prva je izrada studijeizvodqivosti, koja izraàva procenu spremnosti dràve dasa EU zapo~ne pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pri-druìvawu. Tu studiju je na{a zemqa ve} sa~inila. U prego-vorima o zakqu~ewu pomenutog sporazuma utvr|uju se duì-na prelaznog roka za stvarawe zone slobodne trgovine saEU i okvirni rok za uskla|ivawe zakonodavstva sa pravnimtekovinama EU u prioritetnim oblastima.

Sporazum o stabilizaciji i pridruìvawu je me|una-rodni ugovor izme|u EU i dràve zapadnog Balkana i isto-vremeno predstavqa program reformi koje ta dràva trebada sprovede kako bi stekla status kandidata za ~lanstvo uEU. On predstavqa pravni okvir kojim se utvr|uju odnosidràve potpisnice i EU u oblasti slobodnog prometa qudi,robe, usluga i kapitala, pravosu|a i unutra{wih poslova,konkurencije, finansijske saradwe, uskla|ivawa zakona idrugim oblastima. Taj sporazum mora da bude ratifikovan usvim dràvama ~lanicama EU.

Sporazum se sprovodi u vremenu koje je dogovoreno to-kom pregovora za wegovo zakqu~ewe.

Pridruèna dràva koja èli da postane punopravna~lanica EU podnosi zvani~nu kandidaturu za ~lanstvo. OdEvropske komisije ta dràva dobija upitnik o merama kojetreba da preduzme kako bi postala ~lanica EU. Posle dobi-jawa odgovora na upitnik, Evropska komisija daje mi{qeweo spremnosti odnosne dràve da otpo~ne pregovore o ~lan-stvu. Mi{qewe Evropske komisije mora da usvoji Savet mi-nistara, koji potom zakqu~uje zvani~an po~etak pregovorasa tom dràvom.

U toku pregovora o ~lanstvu u EU razgovara se o obave-zama koje nisu ukqu~ene u Sporazum o stabilizaciji i pri-druìvawu. Re~ je pre svega o rokovima u kojima dràva kan-didat mora da ispuni uslove za sticawe punopravnog ~lan-stva.

Posle okon~awa pregovora potpisuje se Ugovor o pri-stupawu, koji predvi|a ta~an trenutak od kojeg po~iwe puno-pravno ~lanstvo. Od tog momenta, za novu dràvu ~lanicuvaè sva prava i obaveze koje proizilaze iz Ugovora o pri-stupawu.

svetu (kriza na berzi, teroristi~ki napadi i rat u Iraku),evro-zona je imala onu vrstu stabilnosti i predvidqivostikoja je potrebna investitorima i potro{a~ima. Poverewe gra-|ana Evrope u evro podstaknuto je uspe{nim i neo~ekivano br-zim pu{tawem u opticaj kovanog novca i nov~anica u prvoj po-lovini 2002. godine.

Qudi su bili zadovoqni jer im je olak{ano da na|u naj-povoqniju priliku za kupovinu, po{to sada mogu direktno daporede cene u raznim zemqama Evrope. Evro je postao drugavaluta po zna~aju u svetu. On se sve vi{e koristi u me|unarod-nim pla}awima i kao rezervna valuta, pored ameri~kog dola-ra. Objediwavawe finansijskih trì{ta u evro-zoni je ubrza-no, a integri{u se ne samo firme koje posreduju u kupovini ve}i berze. Akcioni plan EU, koji se odnosi na finansijske uslu-ge, treba da bude realizovan do kraja 2005. godine.

S. \OKI]B. KOPUNOVI]

Odbrambeni oslonac spoqne politike

MISIJE ZA

EVROPSKE

SNAGEPromewena me|unarodna situacija,odnosno novi regionalni i me|unarodnibezbednosni izazovi, iznedrili supotrebu da se razviju novi oblicizajedni~ke odbrane Evrope. Stoga sudevedesetih godina pro{log vekapostavqeni temeqi za izgradwuzajedni~kih odbrambenih snaga.

Ostvarivawe strategijskog koncepta o evropskom identitetubezbednosti i odbrane po~elo je s formirawem pomor-skog dela snaga EUROMARFOR 1992, odnosno krajem 1995.godine, kada je nastao Evrokorpus. Sam koncept zasnivase na Petersbur{koj deklaraciji, kojom je odre|enastruktura kriznog menaxmenta unutar Zapadnoevropske

unije (ZEU). Deklaracijom je utvr|eno da vojne snage ZEU mogu dabudu upotrebqene za humanitarne zadatke i spasavawe, mirov-


49

Zajedni~ka spoqna i bezbednosna politika EU upu}uje we-ne ~lanice na formulisawe zajedni~ke odbrambene politike,uskla|ene sa politikom Natoa. Ona ne podrazumeva nadmeta-we sa Severnoatlantskom alijansom, ve} uspostavqawe ravno-teè. U zakonskom smislu, zasniva se na postoje}im me|unarod-nim zakonima, pre svega Poveqi UN i nacionalnom suvereni-tetu, kao i na takozvanom vrednosno-baznom sistemu, unutarkojeg okvir odbrane demokratije i qudskih prava prevazilaziprincipe suvereniteta i me|unarodnih zakona.

OKOSNICA ORGANIZACIJERadikalne promene broja i organizacije institucija EU i

wihovih ovla{}ewa nastupile su uglavnom osamdesetih godinapro{log veka. Danas su Evropski parlament, Savet EU, Evrop-ska komisija, Sud pravde, Revizioni sud, Evropska investicio-na banka, Ekonomski i socijalni komitet, Komitet regiona iEvropski medijator okosnica te organizacije.

Pored navedenih institucija, odgovornih za obavqaweosnovnih funkcija zbog kojih EU i postoji, po~etkom 2000. godi-ne pristupilo se obrazovawu tri nova organa: Politi~ko-bez-bednosnog komiteta, Vojnog komiteta i Vojnog {taba EU. Stva-rawe tih tela i wihova uloga u ostvarivawu evropskog identi-teta i odbrane tek }e pokazati svoj zna~aj u EU kao celini.

Evropski parlament ~ine poslanici birani direktnim iz-ja{wavawem gra|ana dràva ~lanica o kandidatima sa kandi-datskih lista razli~itih stranaka. Mandat izabranih poslani-ka traje pet godina. Dràve ~lanice su u Skup{tini zastupqenesa razli~itim brojem poslanika, {to odraàva ekonomsku sna-gu i politi~ki uticaj svake ~lanice ponaosob.

Savet Evropske unije, takozvani Savet ministara, ~ineuglavnom ministri spoqnih poslova zemaqa ~lanica. U Evrop-skoj komisiji se profili{u delokrug, motivi i ciqevi ostalihinstitucija EU. Prvobitno stru~no-savetodavni i izvr{ni or-gan, ona je danas centralna institucija sa velikim ovla{}ewi-ma u okviru pravne i zakonodavne inicijative, za{tite i sta-rawa o Sporazumu i propisima EU. Komisija je i najbrojnijiorgan EU, sa 16.000 ~inovnika. U vrhu tog izvr{nog organa suugledne politi~ke li~nosti i eksperti iz privrede, trgovine,finansija. Oni moraju da postupaju potpuno nezavisno od vla-da zemaqa iz kojih dolaze i da se pridràvaju interesa EU.

Osnovna namena Suda pravde jeste starawe o potpunomugra|ivawu zajedni~kog prava u pravo dràva ~lanica. OdlukeSuda pravde, zasnovane na zajedni~kom pravu za gra|ane EU,imaju ~esto zna~ajne ustavne i ekonomske posledice za dràve~lanice, zemqe kandidate ili pretendente na ~lanstvo u EU.Revizioni sud odgovoran je za stalnu i produbqenu kontrolufinansijskog poslovawa EU.

Najzna~ajnija finansijska institucija EU jeste Evropskainvesticiona banka, koja raspolaè samostalnim fondovimafinansirawa, u~estvuje u u~vr{}ivawu ekonomija, zapo{qava-wa i poboq{awa kvaliteta ìvota gra|ana zemaqa ~lanica,daje zajmove za finansirawe razli~itih projekata van EU.

Ekonomski i socijalni komitet ~ine tri vrste predstav-nika: poslodavaca, radnika i slobodnih profesija. On je od-govoran za pripremu mi{qewa o zajedni~kim zakonima ikrupnim socijalnim zadacima koji se odnose na te tri katego-rije qudi.

Komitet regiona obezbe|uje redovne konsultacije pred-stavnika regionalnih i lokalnih vlasti zemaqa ~lanica o pi-tawima koja se neposredno odnose na wihove interese.

S. \OKI]

ne operacije i zadatke borbenih snaga u kriznom menaxmentu,ukqu~uju}i i nametawe mira. Petersbur{ka deklaracija pred-stavqa prvi poku{aj da se ZEU transformi{e u odbrambenesnage EU. Poku{aj je nastavqen i na me|uvladinoj konferencijiu Mastrihtu, koja je u ~lanu 17. Ugovora preuzela zadatke iz Pe-tersbur{ke deklaracije. Na osnovu toga su docnije mirovne sna-ge ZEU upu}ene u misiju u BiH i operaciju na Jadranskom moru.

Zajedni~ka bezbednosna politika EU bazira se na Spora-zumu iz Mastrihta (1991) i Sporazumu iz Amsterdama (1997).Na me|uvladinoj konferenciji u Mastrihtu zemqe EU su se slo-ìle sa uvo|ewem zajedni~ke bezbednosne politike kao drugogstuba EU, sa jasnim izgledom da on preraste u zajedni~ku od-brambenu politiku. Kako EU nije dobila vlastite odbrambenopoliti~ke instrumente, ZEU je progla{ena sastavnim delomrazvoja EU. Time je Evropska unija dobila mogu}nost da zahtevaod ZEU da izradi i sprovede akcije EU koje se odnose na bez-bednosnu politiku.

AUTONOMNI KAPACITETI

Ugovor iz Amsterdama poja~ao je vezu ZEU sa EU. Wime jepotvr|eno da }e ~lanice EU usagla{avati stavove po pojedinimme|unarodnim pitawima, dogovarati se i jednoglasno istupatipred me|unarodnom zajednicom. Time }e ostvarivati i odgova-raju}i politi~ki uticaj na o~uvawe mira u svetu, unapre|eweme|unarodne saradwe, ja~awe demokratije i qudskih prava.Zajedni~ka spoqna i bezbednosna politika name}e obavezu EUda brani op{te vrednosti svojih ~lanica, svoje osnovne inte-rese i nezavisnost i bezbednost. Odre|ivawe zajedni~ke od-brambene politike uskla|eno je sa politikom Natoa.

Na Helsin{kom samitu, odrànom 1999. godine, EU je odlu-~ila da razvije autonomne kapacitete, donosi odluke, i tamo gdeNato kao celina nije angaòvan, da preuzme i izvr{ava vojneoperacije pod vo|stvom EU. Zemqe ~lanice moraju da budu u mo-gu}nosti da do 2003. godine, u roku od 60 dana angaùju i najmawejednu godinu odrè vojne snage od 50.000 do 60.000. qudi, ospo-sobqene za izvr{avawe zadataka iz Petersbur{ke deklaracije.

Na specijalnom zasedawu u Lisabonu, 2000. godine,Evropski parlament potvrdio je svoju saglasnost sa tako defi-nisanim okvirom za nove misije evropskih snaga i zahtevima zaizgradwu i kori{}ewe wihovih kolektivnih kapaciteta.

Ugovor iz Nice (2001) poja~ava nadle`nosti EU u oblastibezbednosti i odbrane i ugovara novu organizacijsku strukturubezbednosno-politi~kih i vojnih tela EU. Tim ugovorom EU je odZEU kona~no preuzela nadle`nosti u oblasti odbrambene po-litike.

Ciqevi evropskih snaga mogu se odrediti kao za{tita vi-talnih interesa svake zemqe od svih vrsta agresije; doprino-{ewe bezbednosti i kolektivnoj odbrani evropskog regiona;u~e{}e u me|unarodnim mirovnim operacijama i izvr{avawejavnih, op{tih i civilnih bezbednosnih zadataka u konkretnimslu~ajevima. Na osnovu Sporazuma Berlin plus, nedostaju}ematerijalne kapacitete u oblasti odbrane EU moè da premo-sti koriste}i kapacitete Natoa – uz odobrewe Alijanse. Danassu snage EU prisutne u BiH, u okviru misije Altea i Zimbabveu.

Na vrhu hijerarhije snaga EU jesu Vojni komitet i Vojni {tab.Vojni komitet ~ine {efovi general{tabova dràva ~lanica, awegova uloga je savetodavna, dok je Vojni {tab zaduèn za plani-rawe ve`bi i aktivnosti u vreme kriza. ̂ ini ga do 135 oficira.

Po{to je kori{}ewe vojnih kapaciteta posledwe sredstvokoje treba primeniti, EU razvija i civilne aspekte menaxmentakriza, za koje je odre|en posebni komitet – CIVIKOM.



1948.7–11. majHa{ki kongres: vi{e od hiqadu delegata izoko 20 evropskih zemaqa raspravqa o no-vim oblicima saradwe u Evropi. Oni se iz-ja{wavaju u prilog uspostavqawu ”Evrop-ske skup{tine”.

1949.27–28. januarKao rezultat Ha{kog kongresa osniva seSavet Evrope. Wegovo sedi{te je u Stra-zburu.

1953.Tokom vremena, skoro sve evropske zemqepostaju ~lanice Saveta Evrope.

1951.18. aprilU Parizu {est zemaqa – Belgija, Francu-ska, Nema~ka (Savezna Republika), Itali-ja, Luksemburg i Holandija – potpisuju Ugo-vor o osnivawu evropske zajednice za ugaqi ~elik (ECSC). Ugovor stupa na snagu 23.jula 1952, za period od 50 godina.

1960.4. januarNa predlog Velike Britanije, Stokholmskomkonvencijom ustanovqeno je Evropsko udru-èwe za slobodnu trgovinu (EFTA), koje ~inijedan broj evropskih zemaqa izvan EEZ.

1972.22. januarEvropska zajednica u Briselu potpisuju ugo-vore o pristupawu sa Danskom, Irskom,Norve{kom i Velikom Britanijom.

1973.1. januarDanska, Irska i Velika Britanija pristu-paju Evropskoj zajednici, pa se broj ~lani-ca pove}ava na devet. Norve{ka ostaje iz-van, posle referenduma na kom je ve}inastanovnika glasala protiv ~lanstva.

1979.28. majEvropska zajednica potpisuje ugovor o pri-stupawu sa Gr~kom.

7. i 10. junOdràvaju se prvi neposredni izbori zaEvropski parlament sa 410 poslani~kihmesta.

1981.1. januarGr~ka pristupa Evropskoj zajednici ~ime sebroj zemaqa ~lanica pove}ava na deset.

1985.7. januar@ak Delor postaje predsednik Komisije(1985–1995).

12. junEvropska zajednica potpisuju ugovore o pri-stupawu sa [panijom i Portugalijom.

1986.1. januar[panija i Portugalija pristupaju Evrop-skim zajednicama i pove}avaju broj ~lani-ca na 12.

17. i 28. februarJedinstveni evropski akt potpisan u Luk-semburgu i Hagu. Stupa na snagu 1. jula1987.

1989.15. i 18. junTre}i neposredni izbori za Evropski par-lament.

9. novembarSru{en je Berlinski zid.

9. decembarEvropski savet u Strazburu odlu~uje da sa-zove me|uvladinu konferenciju o daqemradu na ostvarivawu ekonomske i monetar-ne unije (EMU) i politi~ke unije.

1990.19. junPotpisan [engenski sporazum kojim se uki-da grani~na kontrola izme|u zemaqa ~la-nica Evropske zajednice.

3. oktobarNema~ka je ponovo ujediwena.14. decembarU Rimu po~iwe me|uvladina konferencijao EMU i politi~koj uniji.

1991.9–10. decembarEvropski savet u Mastrihtu usvaja Ugovor oEvropskoj uniji. Ugovor postavqa osnovu zazajedni~ku spoqnu i bezbednosnu politiku,te{wu saradwu u oblasti pravosu|a i unu-tra{wih poslova i stvarawe ekonomske imonetarne unije, ukqu~uju}i i jedinstvenuvalutu.

1992 .7. februarU Mastrihtu potpisan Ugovor o Evropskojuniji. Stupa na snagu 1. novembra 1993.

1993.1. januarStvoreno jedinstveno trì{te.

1994.9. i 12. junêtvrti neposredni izbori za Evropskiparlament.

24–25. junNa sastanku Evropskog saveta na Krfu, EZpotpisuje ugovore o pristupawu sa Austri-jom, Finskom, Norve{kom i [vedskom.

1995.1. januarAustrija, Finska i [vedska pristupaju EU,~ime se broj ~lanica pove}ava na petnaest.Norve{ka ostaje izvan Unije, posle refe-renduma na kome je ve}ina stanovnika gla-sala protiv ~lanstva.

1998.30. martPo~iwe proces pristupawa novih zemaqakandidata. U wemu u~estvuju Kipar, Malta i10 zemaqa centralne i isto~ne Evrope.

3. majEvropski savet u Briselu utvr|uje da 11 ze-maqa ~lanica (Austrija, Belgija, Finska,Francuska, Nema~ka, Irska, Italija, Luk-semburg, Holandija, Portugalija i [panija)ispuwava zahteve za usvajawe jedinstvenevalute 1. januara 1999. Gr~ka }e im se pri-kqu~iti kasnije.

31. decembarUtvr|uje se ~vrst i nepromenqiv odnos iz-me|u valuta koje }e biti zamewene evrom.

1999.1. januarPo~iwe tre}a faza EMU: valute 11 zemaqaEU zamewene su evrom. Jedinstvena valutaje pu{tena u opticaj na trì{tima novca.

2002.1. januarStanovnici podru~ja vaèwa evra po~iwuda koriste nov~anice i kovani novac ovevalute.

13. decembarEvropski savet u Kopenhagenu odlu~uje dadeset zemaqa kandidata (Kipar, ê{ka Re-publika, Estonija, Ma|arska, Letonija, Li-tvanija, Malta, Poqska, Slova~ka i Slove-nija) moè da pristupi EU 1. maja 2004.Pristupawe Bugarske i Rumunije o~ekuje se2007. godine. Odlu~uje se da razgovori saTurskom mogu da zapo~nu ukoliko, na osnovuizve{taja i preporuka Komisije.

2003.16. aprilEU u Atini potpisuje ugovore o pristupawusa Kiprom, ê{kom Republikom, Estonijom,Ma|arskom, Letonijom, Litvanijom, Mal-tom, Poqskom, Slova~kom i Slovenijom.

2004.1. majKipar, ê{ka Republika, Estonija, Ma|ar-ska, Letonija, Litvanija, Malta, Poqska,Slova~ka i Slovenija pristupaju Evropskojuniji.

KQU^NI

DATUMI

Podsetnik

E V R O P S K A U N I J A : S T V A R N O S T , C I Q , B U D U ] N O S T

Ideja o razvoju informacionog sistema VOJEVID potekla je od grupestare{ina, inèwera informati~ara u vreme agresije Natoa 1999.godine, onda kada je trebalo proveriti stvarno funkcionisawa si-stema vojne, radne i materijalne obaveze. Ali, tada se pojavio pro-blem nedostatka ta~nih podataka i informacija u realnom vremenu!Kao i nedostatak sistema za podr{ku u odlu~ivawu.

Uostalom, bilo je jasno svima, takva na{a situacija bila je posledica ne-postojawa baza podataka i informacionog sistema, pre svega onog u funk-ciji vojne obaveze.

Ali ni danas, moè se re}i, zna~aj takvog informacionog sistemanije ni{ta mawi. Pre svega zbog na{e te`we da se putem reforme dostig-ne efikasniji sistem odbrane sa redukovanim resursima. Istovremeno,reformski proces podrazumeva i na{e ukqu~ivawe u me|unarodne bez-bednosne integracije koje, svakako, zna~e i kompatibilnu, savremenu raz-menu podataka, a {to je, naravno, nemogu}e bez odgovoraju}ih informaci-onih tehnologija. Umesto toga, a zbog poznatog nedostatka novca za nabav-ku ra~unarske opreme, u ve}ini vojnoteritorijalnih organa kod nas i da-nas se sloèna evidencija vojnih obveznika vodi – ru~no!

Upravo iz tih razloga, tim za razvoj informacionog sistema (IS) izMinistarstva odbrane SCG, posledwe tri godine, ulagao je velike napo-re, pa i entuzijazam, da se ova ideja, preko projekta, realizuje i dovededo finalnog programskog re{ewa. Uz velike finansijske i kadrovske pro-bleme, angaòvawem pre svega sopstvene pameti i resursa, tim za razvojVOJEVIDA nedavno je predstavio rezultate svog vi{egodi{weg mukotrp-nog i sloènog rada.

No, {ta je, zapravo, informacioni sistem VOJEVID?

NASTANAKNajkra}e re~eno, informacioni sistem VOJEVID projektovan je za au-

tomatizaciju procesa i vo|ewe evidencije gra|ana iz domena vojne, radne imaterijalne obaveze. To konkretno zna~i uspostavqawe evidencije o svim

51

RESURSI

ODGOVORINFORMATI^KOMDOBU

INFORMACIONI SISTEM VOJEVID

Sloèni softverski paket, u koji do sada nije uloèn nijedan dinar, a realno vredan na trì{tu do milionevra, plod je iskqu~ivodoma}e pameti i znawa. Osim {toneverovatno ubrzavaposlove, VOJEVIDautomatizuje i sve procese u vo|ewu evidencijegra|ana iz domena vojne,radne i materijalneobaveze. Ogromna baza togsistema sadrì ukupnosedam miliona podataka za vi{e od dva milionalica, koja neposrednopodleù nekoj vrsti vojneobaveze. Ovaj softver,kompjuterski precizno,moè da ~uva o svakom gra|aninu 202atributa. Ipak, da li sumogu}e manipulacijesamim sistemom i brojnimpodacima?

raspoloìvim qudskim i materijalnim resursima na celoj teri-toriji SCG! Time se stvaraju uslovi (po{to je re~ o procesu, a neo zavr{enoj stvari) za razvoj efikasnog sistema za podr{ku od-lu~ivawu u vanrednim situacijama za dràvu, odnosno u angaò-vawu raspoloìvih resursa u slu~aju akcidenta, teroristi~kognapada, havarije, prirodne nepogode, kakve druge katastrofe,rata i sli~no. Me|utim, kako se ~ulo na prezentaciji, ovaj sistemmora biti neminovno u interakciji sa ostalim informacionimsistemima dràvnih organa (MUP, PTT, Zavod za statistiku, zdrav-stvene ustanove, preduze}a od posebnog zna~aja za odbranu, orga-ni pravosu|a, vojnoteritorijalni organi, jedinice i ustanoveVSCG).

– Tim za razvoj zavr{io je prvu verziju ovog sloènog pro-gramskog sistema i ona podrazumeva potpunu podr{ku funkcijivojne obaveze. Programski sistem VOJEVID sadrì vi{e od 30modula koji podràvaju sve procese sistema vojne obaveze i usvim wegovim nivoima. Projekat je razvijen po konceptu klijent-server arhitekture, a kori{teni su najsavremeniji alati za raz-voj za koje MO ima pla}ene licence (Windows 2000 Professio-nal/Server i Linux, MS SQL server 2000, Delphi 5 i 7, HTML, ASP, JavaScript). Ina~e, na{ model podataka sadrì oko 300 tabela u prvojverziji, a za jedno lice, na primer, vode se 202 atributa. Trenut-no, u bazi podataka postoji inicijalna evidencija za sedam mili-ona gra|ana, a predvi|eno je da se evidencija vodi za oko dva mi-liona, mada broj slogova u na{oj bazi podataka iznosi 30 mili-ona – kaè potpukovnik mr Milo{ Pejanovi}, dipl. in`, na~elnikOdseka za informati~ku podr{ku u Upravi za obaveze odbraneSektora za qudske resurse MO SCG i obja{wava:

– Da je IS VOJEVID za sada najsloèniji u sistemu na{e od-brane pokazuje ~iwenica da je on predvi|en za primenu na celojteritoriji SCG u ~etiri nivoa (MO, vojni okruzi, vojni odseci inivo vojnih odeqaka), sa vi{e od 200 lokacija i 1.200 ra~unara.Naravno, broj korisnika se pove}ava uvo|ewem interakcije saostalim subjektima i dràvnim organima, a za vo|ewe sloènogskupa podataka, ~iji su nosioci drugi subjekti dru{tva, neophodnoje postojawe dràvnog informacionog sistema. Dakle, realizaci-jom projekta VOJEVID stekli bi se uslovi za potpuni prelazak saru~nog na automatsko vo|ewe svih podataka vojne evidencije i bo-

qi uvid u podatke iz we, ve}a operacionalizacija, smawewe tro-{kova, odnosno ogromna u{teda i materijalnih, i qudskih i drugihresursa. Tako|e, o~ekujemo i da ovaj softverski paket koriste itre}a lica, tj. da, eventualno, na{u pamet i znawe plasiramo iprodamo stranim vojskama ili drugim zainteresovanim korisni-cima.

Kako se na prakti~noj prezentaciji tog softverskog paketamoglo ~uti u MO, tim za razvoj VOJEVID-a, a kojeg, pored potpu-kovnika mr Pejanovi}a ~ine jo{ i wegove kolege diplomirani in-èweri i projektanti potpukovnici Sa{a Proboj~evi} i Qubo-mir Tomi}, projektant i programer kapetan Nikola Radivojevi},analiti~ar sistema Bori{a Boòvi} i tehni~ar Predrag Zdrav-

kovi}, nije ~ekao stvarawe organizacio-nih i materijalnih pretpostavki ve} je ra-dio i izvr{io delimi~nu primenu pojedi-nih programskih modula i to na nivoima ilokacijama sa minimalnim uslovima. Naprimer, ve} je ostvaren prenos i obradapodataka iz MUP-a Srbije u bazu podata-ka VOJEVID-a o svim gra|anima koji pod-leù vojnoj obavezi.

S obzirom na to {to je sistem razvi-jen i predvi|en za rad u mre`nom okruè-wu, postoji mogu}nost za wegovu relativnobrzu primenu u ra~unarskoj mreì Vojske,MO i dràvnim organima na celoj terito-riji.

I, kako sistem funkcioni{e, ~emusluì?

ARHITEKTURA SISTEMAPrema re~ima informati~ara iz MO

vo|ewe evidencije vojnih obveznika u sva-koj na{oj op{tini predstavqa zaista obi-man posao koji se i sada, naàlost, obavqa

1. decembar 2005.52

RESURSI

STUDIJA IZVODQIVOSTIPrema re~ima potpukovnika mr Milo{a Pejanovi}a,

dipl. in`, vrednost razvijenog softvera za informacionisistem VOJEVID, prema studiji izvodqivosti koju je uradiotim za razvoj, do sada iznosi 645.840 evra, uz va`nu napo-menu da je kori{}ena metodologija prora~una bila bez ulo-ènih dodatnih sredstava, po{to za tu svrhu nije odobren pani utro{en nijedan dinar! Ali, ako bi se vrednost izradepomenutog softvera poredila na trì{tu, napomiwu infor-mati~ari, suma bi bila daleko ve}a i morala bi da se, putemtendera, i plati. S obzirom na to {to je re~ o na{em proiz-vodu, odnosno o sopstvenim stru~nim kadrovskim resursima,ovoj dràvi nekoliko informati~ara iz MO u{tedelo je za-ista – ogroman novac.

Ali, ni to nije sve. Prema tvr|ewu qudi iz razvojnog ti-ma, ukupne godi{we u{tede koje bi se ostvarile uvo|ewem ikori{}ewem VOJEVID-a u realnom sistemu iznosile bi ~ak1.292.766 evra. To zna~i da bi period povratka ukupno uloè-nih sredstava u ovaj veliki projekat iznosio mawe od dve godi-ne. Ako bi se pristupilo primeni projekta po prioritetima, uprvoj fazi tro{kovi opremawa vojnih odseka iznosili bi mi-nimalno 167.000 ili oko 1.500 evra po vojnom odeqku.

[to se ti~e ocena neizvesnosti u realizaciji ovog pro-jekta, prema studiji izvodqivosti, najve}i rizik je vezan zaeventualnu nemogu}nost finansirawa i opremawa ra~una-rima i softverom VTO. Kao drugu opasnost informati~arinavode problem obezbe|ewa adekvatnog stru~nog kadra zanastavak razvoja, primene i odràvawe sistema.

Tvorci VOJEVID-a: Predrag Zdravkovi}, Bori{a Boòvi}, Sa{a Proboj~evi}, Milo{ Pejanovi}i Qubomir Tomi} (sleva nadesno)

ru~no. Zbog toga je danas procewivawe i mogu}nost brzog efika-snog reagovawa na novonastalu kriznu situaciju, na delu ili celojteritoriji dràve, gotovo nemogu}e bez sveobuhvatnog informaci-onog sistema. Uostalom, zbog ru~nog obavqawa tih poslova gubi semnogo vremena, pa se i do zbirnih podataka iz te oblasti dolazitako|e sporo i neefikasno. Svaki, pa i najprostiji izve{taj po-treban za MO ili G[ VSCG radi se dugo... Zbog toga je i bilo neo-phodno razviti sistem koji bi u celini pokrio sve funkcije iz obla-sti vojne, radne i materijalne obaveze.

Projekat VOJEVID, kaù wegovi tvorci, sastoji se od veli-kog broja ra~unarskih programa (podsistema) koji funkcioni{ukao nezavisne, ali istovremeno i veoma povezane celine. Poje-dina~ni moduli sistema realizovani su kao vi{eslojne klijent-server aplikacije.

Baza podataka je distribuirana po vojnoteritorijalnim or-ganima (VTO) sa velikim brojem servera. Pra}ewe promena nadbazom podataka realizovano je automatski posredstvom specijal-no napravqene komponente koja vodi ra~una o upisu ili izmenisvakog podataka. Uz to, prenos podataka na vi{e nivoe u hijerar-hiji je tako|e automatizovan.

Funkcionisawe VOJEVID-a uslovqeno je povezano{}u sainformacionim sistemima dràvnih organa i institucija koje su,ina~e, pravni nosioci podataka. To podrazumeva uzajamnu razme-nu podataka kao, na primer, onu sa bazom podataka MUP-a o gra-|anima, Republi~kim zavodom za statistiku, Zavodom za trì{terada, Ministarstvom pravde, zdravstvenim centrima itd.

Na svakom od pomenuta ~etiri nivoa VTO nalazi se lokalnamreà sa centralnim serverom baze podataka i vi{e klijenata.Razmena podataka izme|u dva nivoa izvodi se automatski ukoliko

53

postoji mre`no okruèwe, odnosno putem magnetnog medija u slu-~aju nepovezanosti. U oba slu~aja promene se prenose po slogovi-ma. Takav na~in, osim brzine prenosa, omogu}ava trenutnu aùr-nost na svim nivoima, dok u slu~aju kriznih situacija omogu}avaautonoman rad svakog VTO, {to je, prema mi{qewu informati~a-ra, za dràvu od neprocewivog zna~aja.

– Osim toga, duplirawe podataka na vi{im nivoima omo-gu}ava mnogo mawu prepisku po vertikali po{to nadre|enastruktura moè {tampati sve izve{taje iz svoje baze podataka iobaviti sve kontrole bez odlaska na teren ~ime se postiù do-datne u{tede i pove}ava efikasnost sistema – kaè potpukov-nik Pejanovi}.

MODULIModel podataka ura|en je u programu ER-Win, a ceo sistem

VOJEVID se upravo sastoji od ve}eg broja podsistema (modula)koji podràvaju sve procese u sistemu vojne obaveze gra|ana.Prvi nivo sistema sastoji od tri osnovna podsistema (eviden-cija vojnih obveznika, evidencija materijalne obaveze i evi-dencija radne obaveze) i jednog servisnog podsistema (admini-stracija).

Kako je obja{weno, u prvoj fazi Projekta realizovani sumoduli podsistema “Evidencija vojne obaveze“ i “Administra-cija“, a ostali samo delimi~no. Do sada tim stru~waka iz MOrealizovao je najva`nije module i to: “Uvo|ewe u vojnu eviden-ciju”, “Karton”, “Baza podataka MUP”, “Lekarski pregledi –ustanove”, “Lekarski pregledi – odeqci”, “Regrutovawe”, “Uputna sluèwe u Vojsku”, “Uput na sluèwe u civilnoj slu`bi”,“Planovi ratne popune”, “Rezervni sastav”, “Pozivawe”, “Ad-ministracija sistema”, “Izve{tavawe”, “Generisawe izve{ta-ja” i “Reg i Pop”.

Naime, modul “Uvo|ewe u vojnu evidenciju” omogu}ava pre-nos osnovnih podataka o gra|anima iz baze podataka MUP-a Sr-bije za novo godi{te i automatsko aùrirawe promena u bazi po-dataka VOJEVID-a. U tom modulu se unose svi podaci o vojnomobvezniku do kojih se do{lo posredstvom MUP-a, {kola, lokalnesamouprave, pravosu|a... a tu se formiraju i {tampaju mati~nekwige vojnih obveznika odre|enog godi{ta.

Modul “Karton” omogu}ava pregled i pretraìvawe svih po-dataka o licu. Na taj na~in je definisan kao servisna komponen-ta, odnosno poziva se iz bilo kojeg modula koji zahteva takvu uslu-gu. Uz to, baza podataka ovog informacionog sistema sadrì vi-{e od 200 atributa o jednom licu, ~ime trenutno predstavqa naj-detaqniju bazu podataka o gra|anima u dràvi!

(Nastavi}e se)Du{an MARINOVI]

PROGRAMSKI PAKET OD NACIONALNOG ZNAÂJA

U oceni nacionalnog zna~aja ovaj informacioni si-stem apsolutno pove}ava mogu}nost i sposobnost dràveda odgovaraju}e reaguje na mogu}e savremene izazove ipretwe. S druge strane, sistem pove}ava i na{u nacio-nalnu kompatibilnost u okviru me|unarodne vojne sarad-we, uklapa se u predstoje}e integracije, a nesumwivo do-prinosi i samom procesu reformi sistema odbrane.

Vaqa napomenuti da je VOJEVID pro{le godine kan-didovan za plaketu Dru{tva za informatiku Srbije za iz-vanredne doprinose u razvoju informatike. Ovaj softver-ski paket vojnih stru~waka tada je svrstan me|u ~etiri naj-boqa re{ewa na podru~ju razvoja informacionih sistemau Srbiji.

NADLE@NOSTI I ODGOVORNOSTIU okviru modula “Administracija“ precizno su defi-

nisana prava pojedina~nih korisnika sistema VOJEVID.Naime, za unos podataka odgovorni su referenti za poje-dine funkcije, {to zna~i da svaki korisnik informacio-nog sistema moè da unosi samo svoj fond podataka u po-sebne programe, odnosno samo one za koje je i ovla{}en iodgovoran.

Specifi~no, unos i aùrirawe podataka o velikoj ve-}ini {ifarnika trebalo bi da radi stru~no lice (ili li-ca) koje bi bilo zaduèno za wihovo odràvawe. Ovakavprincip je neophodan zbog objediwavawa podataka iz ni-ìh nivoa na vi{im u definisanoj hijerarhiji nadle`nostii odgovornosti, pogotovu kada se zna da }e korisnika ovogsistema biti mnogo i da ne}e svi biti iz VSCG i MO. Ipak,ovi podaci }e se najvi{e koristiti u vojnim okruzima, od-secima i odeqcima.

1. decembar 2005.54

Nekada se u Crnoj Gori smatralo da onaj ko nije sposoban dasluì vojsku, odnosno vojni rok, nije sposoban ni da samostal-no ̀ ivi. Otuda dobro poznata izreka: Ko nije za pu{ku nije niza djevojku. Prijem poziva za odsluèwe vojnog roka za mladi}epredstavqao je posebnu ~ast, a za wegovu familiju i bratstvouop{te, ponos u pravom smislu

rije~i. Vrijeme bilo pa se promijenilo. De{avawa u na{oj zemqi iokruèwu u posledwih desetak godina uslovila su da se zaintereso-vanost za sluèwe vojnog roka kod mladih qudi znatno smawila,tako da je evidentan sve slabiji odziv regruta za odlazak u armiju.

Prema podacima Vojnog okruga Podgorica, ~ija je zona odgov-ornosti ~itava Crna Gora, u 2002. godini odziv je bio 89 odsto, u2003 – 64 procenta, a u 2004. godini samo 33 odsto. U prva tri up-utna roka u toku 2005. godine, od pozvanih 114 regruta u martu suse odazvala 162 ili 15 odsto, u junu od 753 pozvanih odazvao se 71ili 9,42 odsto, a u septembru je situacija ne{to povoqnija, od 814pozvanih 213 je prihvatilo poziv, {to iznosi 26,10 odsto.

Podaci iz prethodne tri godine odnose se na regrute koji suredovni vojni rok sluìli pod oru j̀em. Ovim podacima nijesu obuh-va}eni oni koji su se opredijelili za civilno sluèwe, koje jepo~elo u decembru 2003. godine. Wih je u 2003. godini bilo osam,da bi u 2004. godini wihov broj porastao na 522. Me|utim, dostaje bilo i onih koji su poku{ali da izbjegnu vojnu obavezu. Tome jesvakako doprinijela slaba realizacija preduzetih mjera koje su vo-jnoteritorijalni organi podnosili protiv vojnih obveznika koji vo-jnu obavezu na bilo koji na~in izbjegavaju.

Efekat podno{ewa krivi~nih prijava bio je mali jer su ume|uvremenu primijewena ~etiri Zakona o amnestiji i oslobo|enisu krivi~ne odgovornosti svi vojni obveznici koji su periodu od1995. godine do 10. avgusta 2004. izbjegavali svoju obavezu.Krivi~no gowewe onih koji se nisu odazvali bilo je u nadle{tvu vo-jnih sudova, sve dok nisu ukinuti i predmeti prenijeti u nadle`nostcivilnih sudova.

NOVI NAÎN UPUTA REGRUTAPrema re~ima Borislava Lalovi}a, na~elnika Uprave za

odbranu Republike Crne Gore, ta uprava je prvi put samostalnoposlala pozive regrutima za odlazak u Vojsku. U slu~aju neodazi-vawa ne}e biti represije.

Na pitawe {ta je sa podnetim krivi~nim prijavama, Lalovi}kaè da su one u postupku pred civilnim sudovima i da ve} pozivajusve protiv kojih su prijave podnete kako bi bili oslobo|eni odgov-ornosti.

Pojedini mediji u Crnoj Gori objavili su da se po nalogu Up-rave za odbranu privode optuèni, {to na~elnik odbacuje kaoneistinu. Me|utim, znatan broj prijava nije osnovan, a u mnogimpredmetima istra`ne radwe uop{te nijesu sprovedene.

Me|utim, oni protiv kojih je obustavqeno krivi~no gowewe,ne zna~i da ne}e morati da sluè vojni rok. Svakako da ho}e, jer ihtoga niko ne moè osloboditi. Ako su napunili 27 godina ili sublizu kriti~ne granice, Uprava }e doneti rje{ewe da se pomjeristarosna granica do 35 godina, tako da oni ostaju vojni obveznici.

îweni su i brojni propusti u tom poslu – ni u MUP-u ni uop{tinama nije postojala neophodna evidencija, a najve}i problem

Odlukom ministra odbrane, od 1. septembra ove godine, radna,materijalna i vojnaobaveza pre{le su unadle`nost Uprave za odbranu RepublikeCrne Gore, koja jepodru~ni organMinistarstva odbrane SCG na teritoriji terepublike. Uprava jetokom septembra preuzela poslove odKomande Vojnog okruga i vojnoteritorijalnihorgana.

BI]E VI[EVOJNIKA

R E G R U T N A O B AV E Z A U C R N O J G O R I

RESURSI

[TA KA@E ZAKONTreba navesti podatak da je u protekle tri godine podni-

jeto vi{e od 14.000 naloga za prinudno privo|ewe onih kojisu se na bilo koji na~in ogrije{ili prema vojnoj obavezi. Odtih naloga realizovano je samo 0,04 odsto. Tako|e, u istomperiodu podnijeto je vi{e od 6.000 krivi~nih prijava.

A Zakon je jasan. U ~lanu 450. Krivi~nog zakonika Re-publike Crne Gore, koji se odnosi na izbjegavawe vojneobaveze, stoji: Ko se, bez opravdanog razloga, ne odazovepozivu za izvr{ewe regrutne obaveze, obaveze sluèwa vo-jnog roka ili obaveze lica u rezervnom sastavu ili izbjegavaprijem poziva za izvr{ewe te obaveze, kazni}e se nov~anomkaznom ili zatvorom do jedne godine. Daqe, ko napusti zemquili ostane u inostranstvu da bi izbjegao izvr{ewe vojneobaveze, kazni}e se zatvorom od jedne do osam godina. A u~lanu 39. istog Krivi~nog zakonika odre|uje se rasponnov~ane kazne od ~etiri stotine do {esnaest hiqada evra.

do sada jeste {to pozivi nisi uru~ivani u skladu sa zakonom.Izostala je li~na dostava, koja je osnov za odazivawe ali i zapokretawe odre|enih postupaka kod nadle`nih organa, ako za toima potrebe. Na~elnik Lalovi} navodi primjer iz marta mjesecaove godine kada je za pozivawe 1.114 regruta upu}eno 4.507 pozi-va! Jedan isti regrut pozivan je po pet puta. Su{tina je da se regru-tu poziv za sluèwe vojnog roka li~no uru~i i da on shvati da je towegova zakonska obaveza. Na to ga obavezuju Ustavna poveqa, UstavRCG i zakonska regulativa u toj republici.

BOQI REZULTATINa~elnik Lalovi} smatra da je posao trebalo jo{ ranije pov-

jeriti Upravi za odbranu kao dràvnom organu, kako se to radi i uzemqama u okruèwu.

– Mi imamo otvorene kontakte sa nadle`nim dràvnim institu-cijama i po op{tinama i na nivou Republike. Imali smo niz sastana-ka i dogovore i sa predstavnicima NVO, kako bi uspje{nije sagledalisve probleme iz ove oblasti i doprinijeli {to boqim re{ewima – kaè Lalovi}. – Ve} pozivawem decembarske partije regruta

u~iweni su pomaci i rezultati su bo-qi. U decembru je plan uputa 900 re-gruta, a upu}eno je 2.513 poziva.Li~no su uru~ena 952 poziva, {toprema{uje plan uputa. U 19 op{tinapozivi su li~no uru~eni svakom re-grutu. Uprava je napravila ugovor saPo{tom Crne Gore, tako da sve weneradne jedinice po op{tinama radena li~noj dostavi poziva, koju dnevnokontroli{u slu`benici Uprave. Toomogu}ava stvarawe aùrne kar-toteke vojnih obveznika i vi{e nema”izgubqenih“.

I vojnomedicinska obradaregruta sada se obavqa na jednommjestu u Crnoj Gori, u VMC Podgor-

ica. Do sada je to ra|eno u Meqinama za primorske op{tine, uPodgorici za sredi{wi dio republike i u Ni{u za sjeverni dio.Sada je sve to objediweno u Podgorici.

Ali i tu se javio problem. Blizu 2.000 regruta koji pune 27 go-dina do sada nije nigdje obra|ivan. U Centru imaju dnevno i po 40regruta za obradu, iako je normativ 25. Ali radi se svaki dan, zarazliku od dosada{we prakse da se obrada izvodi tri puta u tokunedjeqe, tako da }e problem biti rije{en. Zanimqivo je ista}i daregruti dolaze iz Novog Sada i Beograda, pla}aju avionsku kartu dabi u Podgorici zavr{ili svoje regrutne obaveze. Zato je na~elnikLalovi} optimista i o~ekuje da }e regruta biti sve vi{e.

Slobodan VUÎNI]

55

Borislav Lalovi}, na~elnikUprave za odbranu Crne

Gore

No} izme|u 24. i 25. septembra2005. nikada ne}e mo}i da za-borave dve devojke, sestre. Tadaih je jedan neustra-

{ivi mladi} otrgao iz zagrqaja si-gurne smrti.

Tu no} ne}e zaboraviti ni mla-di}, vojnik Milivoje Tijani}, koji voj-ni rok sluì u Kraqevu.

Za wegov podvig saznalo se kadasu u Saobra}ajni i automobilsko-na-stavni centar stigla dva telegramazahvalnosti vojniku Tijani}u, jedan odSUP-a Prokupqe, a drugi od rodite-qa devojaka. Tek tada je vojnik predsvojim komandantom, pukovnikom mrVlatkom Vukovi}em, ispri~ao u kakvojje drami bio akter.

- Dvadeset ~etvrtog septembra,posle zakletve, proslavqao sam sa dru{tvom prvi dolazak ku}i, uProkupqe. Zadràli smo se duè. Po{to sa temperaturom od pre-ko 39 stepeni, koja me je cele ve~eri lomila, vi{e nisam mogao daizdrìm, po{ao sam ku}i. Bilo je tri sata i ~etrdeset pet minutakada sam sa ku}nog praga ~uo stra{nu lomqavu, pome{anu sa ne-kontrolisanom sirenom i jakim udarom o povr{inu vode iz pravcaobli`weg mosta. Potr~ao sam, slute}i nesre}u.

U mraku se jedva razaznavao prevrnuti auto u uzburkanoj vodi.Jo{ su izbijali klobuci vazduha. Virio je samo desni zadwi to~ak iradili su migavci. Nisam razmi{qao, sko~io sam u vodu i zagwu-rio. Predwa leva vrata bila su poluotvorena. Tu sam i na{ao pr-vu osobu. Glava joj je bila okrenuta ka dnu. Nekako mi se ~udno opi-rala, ali sam je brzo izvukao. Bila je ìva, sa povredama na glavii slomqene ruke. Prepoznao sam svoju {kolsku drugaricu. Kada jedo{la do daha, po~ela je pani~no da vri{ti, nesvesna {ta se desi-lo. Onda je pala u nesvest.

U me|uvremenu je stigao i moj otac. Predao sam mu devojku unaru~je i ponovo krenuo u vodu. Opasno se ose}ao benzin, a migav-ci su jo{ radili. Pla{io sam se da se benzin ne zapali. Zagwuriosam i u{ao u kola na ista vrata. Napipao sam i drugu devojku. Na-àlost, uhvatio sam je za slomqenu ruku iznad nadlaktice i to od-mah osetio. Izvukao sam je. Davala je znake ìvota. Pruìo sam jojprvu pomo}. Iako je bila te{ko povre|ena, sa polomqenim rukama,povredama na glavi i sigurno mnogo ugruvana, nije gubila svest.

Otac je pozvao hitnu pomo} i obavestio SUP u Prokupqu. Onisu zabranili da ih sami transportujemo i obe}ali da }e brzo sti-}i. I stigli su. Osvestila se i druga devojka. Bilo je o~ito da suimale jake bolove. Pomogao sam da se unesu u kola hitne pomo}i, aonda policiji dao izjavu kako je bilo.

Tek tada sam osetio stra{nu hladno}u, a zubi su mi nekontro-lisano cvokotali…

Tako je u pri~i vi`qastog vojnika sve to izgledalo lako i jed-nostavno. A on je spasao dva mlada ìvota!

Istog dana, kada su telegrami stigli, pukovnik Vukovi} ispri-~ao je podvig vojnika Milivoja Tijani}a svim pripadnicima Centra.Narednog dana pred istim strojem pro~itana je naredba o stimula-tivnoj meri, kojom komandant nagra|uje svog vojnika, ponosan naono {to je qudski i vojni~ki u~inio.

Radoslav PREMOVI]

PODVIG VOJNIKAMILIVOJA TIJANI]A

SPASAO

DVA

@IVOTA

Posle sedamnaestogodi{we

pauze, kada je gotovo zamro

rad fiziolo{kih dru{tava

u na{oj zemqi, na VMA

organizovan je kongres sa

me|unarodnim u~e{}em,

koji je, kako je oceweno

do sada najuspe{niji

biomedicinski kongres

kod nas

1. decembar 2005.56

Prvi kongres fiziolo{kih nauka sa me|unarodnim u~e{}emodràn je na Vojnomedicinskoj akademiji, od 9. do 12. novem-bra, uz u~e{}e vi{e od 300 istraìva~a, od kojih ~ak 60 iz24 zemqe sveta. Organizatorima, Dru{tvu fiziologa Srbijei Sekciji za fiziologiju i patofiziologu Srpskog lekarskog

dru{tva, pomo} su pruìli Ministarstvo za nauku i za{titu ì-votne sredine, Ministarstvo zdravqa, te VMA, Medicinski fa-kultet Univerziteta u Kragujevcu i SANU.

Kongres je odràn pod trostrukim me|unarodnim pokrovi-teqstvom: Federacije evropskih fiziolo{kih dru{tava, Svetskeorganizacije fiziolo{kih nauka i Svetske federacije patofizio-loga, a prisustvovali su i mnogi od zvani~nika tih organizacija,te brojni akademici. Ugled tog skupa, koji je ozna~io obnavqawekongresne aktivnosti posle pauze od 17 godina, snaì jo{ ~iweni-ca da je oko 75 odsto radova (160) bilo iz eksperimentalnih ilibazi~nih istraìvawa.

To nije, kao {to mu naziv kaè, bukvalno prvi kongres fizio-loga u zemqi, ve} je brojku jedan dobio zbog poku{aja da se objedi-ni zna~aj fiziolo{kih nauka u svim disciplinama. Ina~e, fizio-lo{ka dru{tva su kod nas postojala i ranije, ali je wihov rad go-tovo zamro kada je po~eo rat u biv{oj SFRJ. Onda je, uz ogromanentuzijazam, pre svega prof. dr Dragana M. \uri}a i prof. drVladana Jakovqevi}a, rad aktiviran.

I ve} poga|ate da su glavni akteri ove pri~e qudi od nauke –istraìva~i. U Americi su oni cewen „stale`“ i zastupqeni su,na primer, u istraìva~kim laboratorijama farmaceutske indu-strije. Sem toga, imaju {ansu da postanu komentatori u medijimapo{to poznaju sve funkcije ìvih organizama, a bave se i unosnimposlom pisawa nau~nopopularnih kwiga. Kod nas se istraìvawa

DR

U[

TV

O

KONGRES FIZIOLO[KIH NAUKA

NA VOJNOMEDICINSKOJAKADEMIJI ZAPISANO

U GENIMA

smatraju tro{kom, a od kwiga se niko nije obogatio tako da gotovonema satisfakcije za dugogodi{wi predan i iscrpquju}i rad. Na-u~nike odràva upornost.

FIZIOLOGIJA – OSNOVA MEDICINE[iroj javnosti malo je poznato zna~ewe fiziologije, a re~e-

nice Ona je funkcija i zajedno sa histologijom ~ini celinu. Na wi-hovim temeqima se zida savremena medicina, vi{e zbuwuju nego{to otkrivaju. Zato smo obja{wewe potraìli od ~lanova Orga-nizacionog komiteta Kongresa. Na jednostavan na~in to je objasni-la prof. dr Mirjana @ivoti}-Vanovi}.

– Fiziologija je nauka koja prou~ava ìvotne procese svihìvih bi}a. Ona ispituje kako ìvi sistemi funkcioni{u na nivoumolekula, organa, organskih sistema i celog organizma, kako rea-guju na fizi~ku aktivnost, kako se pona{aju u razli~itim uslovimaspoqa{we sredine – visoke i niske temperature, nadmorske visi-ne, morske dubine, kosmosa, razli~itih zra~ewa, i kako se, ono{to je ”zapisano“ u genimo ìvih bi}a, ispoqava u funkciji na ra-znim nivoima.

Svaki istraìva~ postavqa pitawa na koja traì odgovore,a u medicinskoj (i svakoj drugoj) fiziologiji ih ima mnogo. Zanimaih na koji na~in mutacije gena mewaju funkciju }elija i organizma ikako se to odraàva na zdravqe i bolest qudi. Pitawe je i da live`bawe moè da predupredi gubitak kalcijuma iz kostiju za kojeznamo da se de{ava kada se organizam nalazi u kosmosu, odnosnou besteìnskom stawu. Izazov je spoznati i za{to je kod nekih oso-ba sa dijabetesom oslabqen rad srca.

Da bismo do{li do odgovora na ta pitawa, fiziolozi trebada savladaju mnoge tehnike i metode istraìvawa. A saznawa dokojih dolaze, pomaù nam da razumemo kako se odvija i kako je re-gulisan ìvotni proces, kako nastaju bolesti i kako bi trebalo daih le~imo, kako se organizam prilago|ava na razli~ite uslove oko-line. Zato i ne treba da ~udi {to se fiziologija ~esto nazivaosnovom (bazom) svih ostalih grana medicine i {to bez we nemaprevencije, dijagnoze, a ni le~ewa.

Klini~ki neurofiziolog prof. dr @ivorad Mali~evi}, po-mo}nik na~elnika VMA za {kolovawe i NIR i ~lan Organizacio-nog komiteta Kongresa, kaè da je ranije u nauci glavni problembio da se otkrije neki fenomen, a tek posle se ispituje.

– Danas, ako otkrijete fenomen morate oti}i do gena, jer gen-ska ma{inerija reguli{e sve procese i tek kad se fenomen zaklo-pi sa dokazivawem na nivou gena, onda ste ne{to postigli.

MIKS SUPERAKTUELNIH TEMAZa razliku od novinara koji, neupu}eni u tajne fiziologije,

nisu u ve}em broju pose}ivali amfiteatar VMA, u~esnici su biliizuzetno zainteresovani. To se moglo videti po dobroj pose}eno-sti svih predavawa, po diskusijama koje su vodili najeminentnijistru~waci iz inostranstva i na{e zemqe posle predavawa u am-fiteatru i u prostoru gde su u~esnici prikazali svoje radove naposterima.

A program je bio zaista raznovrstan. Odràno je {est inter-nacionalnih simpozijuma i sedam sesija sa slobodnim temama, ko-ji su obuhvatili {iroki spektar biomedicinskih istraìvawa uraznim oblastima. Izloèno je 216 radova od ~ega 90 internaci-onalnih, a oko 40 nau~nih poslenika sa VMA. Od ukupnog broja ra-dova 152 su bila u u formi poster prezentacija, a 64 su usmeneprezentacije (32 inostrana nau~nika). Najpre su predstavqene no-vine u kardiovaskularnim istraìvawima, jer se kardiovaskular-ne bolesti nalaze na vrhu liste naju~estalijih oboqewa dana{wi-ce. Fiziolo{ka istraìvawa odnosila su se na istraìvawa fak-tora koji mewaju mi{i}ne }elije srca na na~in koji je mogu}e dove-sti u vezu sa razli~itim oboqewima tog organa. Bilo je re~i i operspektivama u neuroendokrinolo{kim istraìvawima i o tzv.transportnim studijama, ali }e oni ostati u sferi nauke, jer ih napopularan jezik te{ko moèmo prevesti.

Sasvim druga~ije i lak{e je pri~ati o emocijama i motivaci-ji. Istraìvawa na ̀ ivotiwama pokazala su da emocionalni stresigra va`nu ulogu u regulaciji telesne temperature i mewa supstan-ce koje su zna~ajne za imunolo{ku reakciju organizma na delovawerazli~itih faktora. U osnovi motivacije kao psiholo{ke katego-rije, stoji ~itav niz promena u genskom aparatu }elija mozga kojemewaju sintezu va`nih belan~evina. Promenama na nivou moleku-la u }elijama odre|enih mo`danih struktura mogu se objasniti ipromene li~nosti koje se javqaju kod epilepsije, a koje se mogu ko-rigovati primenom odgovaraju}ih lekova.

Aktuelna tema bila je i hiperbari~na oksigenacija. Udisawekiseonika pod pritiskom (u barokomori) moè da deluju na imuni si-stem organizma, a tzv. pilot studije (po~etna istraìvawa) ukazuju daboravak u barokomorama povoqno uti~e na oporavak nakon akutneishemije mozga i kod nekih oboqewa perifernih arterija. Me|utim,

57

POSETA BATAJNICIKongres je otvorio prof. dr Dragan M. \uri}, a u~e-

snike su pozdravili na~elnik VMA pukovnik prof. dr Mio-drag Jevti}, akademik Qubi{a Raki}, prof. dr Neboj{aArsenijevi}, te Emil Mon{ iz Budimpe{te, predsednikSvetske federacije patofiziologa i Ger van der Vuse. Dru-gog dana rada skupa, u~esnici su posetili Vazduhoplovno-medicinski institut i obi{li laboratorije u Batajnici.

PRIZNAWANa po~etku rada Kon-

gresa ruskom akademikuKonstantinu Vasiqevi~uSudakovu uru~en je serti-fikat po~asnog akademikapo pozivu Medicinskeakademije Srpskog lekar-skog dru{tva, a zahvalni-cu je dobio prof. Kristo-fer Fraj koji je, dok jebio generalni sekretarFederacije evropskih fi-ziolo{kih dru{tava, odi-grao kqu~nu ulogu u u~la-wewu na{eg dru{tva fi-ziolo{kih nauka u evrop-sko i svetsko.

~ula su se i opre~na mi{qewa i po wima je potreban oprez – jer ki-seonik moè i da ubije.

Rezultati istraìvawa o na~inu na koji se krvni sudovi pri-lago|avaju uslovima u kojima se obavqaju poslovi sa dugotrajnimstajawem, leàwe ili tokom svemirskih letova, tako|e su pomnoslu{ani. A i promene na krvnim sudovima kod dijabeti~ara poqesu zanimawa mnogih istraìvawa. Na kongresu je bilo radova kojisu se bavili uticajem dela nervnog sistema (koji nije pod kontro-lom na{e voqe) na funkcije krvnih sudova kod dijabeti~ara. Govo-rilo se i o mehanizmima koji reguli{u cirkulaciju kod gojaznihosoba koje ~esto boluju od hipertenzije.

U~esnici iz inostranstva odràli su i dva okrugla stola. Pr-vi je bio posve}en uskla|ivawu nastave iz medicinske fiziologijesa evropskim standardima i izneta su iskustva sa nema~kih i bri-tanskih fakulteta. Na drugom okruglom stolu bilo je re~i o pro-gramima doktorskih studija iz oblasti fiziolo{kih nauka u SAD iKanadi i mogu}nosti primene u na{im uslovima.

Na Kongresu je bilo zaista puno mladih nau~nika. To su pri-metili i strani gosti – prof. Ger van der Vuse, generalni sekre-tar Federacije evropskih fiziolo{kih dru{tava, iz Mastrihtau Holandiji, i prof. Narawanan S. Dala iz Me|unarodne akade-mije za kardiovaskularne nauke u Vinipegu, Kanada. Odu{evqenbrojem mladih qudi na Kongresu, on je rekao: Vi }ete za kratkovreme procvetati.

– Kada nam to neko kaè sa strane, kod nas se uvek aktivirabojazan, bar kad su bazne nauke u pitawu, da }e nam ta pamet oti}iu svet. Ne bez razloga jer se na{i mladi istraìva~i uspe{no ba-ve popularnom molekularnom medicinom, a ovde su za taj rad malopla}eni. A sve se vrti oko para. Od wih zavise status i opremqe-nost laboratorija u svetu, ali i poloàj istraìva~a – istakao jeprof. dr Mali~evi}.

Novcem se ipak ne mogu kupiti entuzijazam, nau~na radozna-lost i upornost kojom mladi istraìva~i prilaze re{avawu nau~-nih problema. To je izgleda perpetuum mobile i kad sredstava do-voqno nema.

Mira [VEDI]

58

ZDRAVSTVO

SRPSKI IMPREGNIRAN U NEURONIMA

Me|u zanimqivim u~esnicima Kongresa bio je Kafait UlahMalik, ugledni profesor iz Memfisa u SAD. Pa`wu je skrenuove} prvog dana tog skupa kada je svoje predavawe zapo~eto na en-gleskom jeziku, nastavio na odli~nom srpskom.U amfiteatru je nastupio tajac, iznena|ewe, akada je profesor otkrio svoju du{u i ispri~aoìvotnu pri~u, wegove re~i izmamile su i suze.

Ko je taj profesor, pitali su se mnogi?Amerikanac, pakistanskog porekla, rodom izKa{mira, koji je u na{u zemqu do{ao pre 44godine, posredstvom Komisije za kulturne vezesa inostranstvom i razmenu stranih studena-ta. Taj edukacioni program pokrenuo je Tito, aMalik je bio me|u prvim generacijama pristi-glih studenata. U Jugoslaviji je doktorirao naFarmaceutskom fakultetu u Zagrebu, a poslemagistrirao i doktorirao na Medicinskomfakultetu u Sarajevu i sa 26 godina postao naj-mla|i dvostruki doktor nauka. Zatim ga je ì-vot odveo u Nema~ku, pa u SAD, ali je srce ostalo u Jugoslaviji.

– Moram vam re}i da se ose}am kao va{ gra|anin iz dijaspore ko-ji je za ovo podnebqe vezan najlep{im uspomenama i koji je va{ du`nikjer sam upravo u ovoj zemqi dobio osnovu za svoju nau~nu karijeru u fi-ziolo{kim i biohemijskim naukama. I to mi mnogo zna~i, i zahvalan samsvim mojim u~iteqima i kolegama – pri~a prof. Malik na jeziku koji ni-

TRANSPLANTACIJE JETRE NA VOJNOMEDICINSKOJ

AKADEMIJINa Vojnomedicinskoj akademiji, posle vi{egodi{we

pauze, izvr{ene dve uspe{ne transplantacije jetre. Naj-pre je jetra presa|ena 28-godi{woj pacijentkiwi, koju sulekari mesecima ve{ta~ki odràvali u ìvotu, i koja beznove jetre ne bi mogla jo{ dugo da ìvi. U drugoj operaci-ji jetru je dobio 22-godi{wi mladi} koji pati od bolestimetabolizma.

Transplantaciju je uradio tim predvo|en dr BoìnomRadevi}em, u kome su u~estvovali i dr Miodrag Jevti}, drNeboj{a Stankovi} i osobqe VMA.

Transplantaciju jetre u Srbiji trenutno ~eka 50 pa-cijenata, od kojih je ~etvoro urgentno, ali to nije kona~nalista. Za presa|ivawe bubrega ~eka oko 800 qudi. Po-sledwa transplantacija jetre ura|ena je kod nas pre petgodina, a na VMA kaù da sada pacijenti koji ~ekaju naoperaciju imaju vi{e nade. Osim toga, i cena transplan-tacije je mnogo pristupa~nija nego u inostranstvu.

Dr Rajko Hrva~evi}, glavni koordinator za programtransplatcije, kaè da je u na{oj zemqi cena transplan-tacije bubrega izme|u 10.000 i 20.000 evra, u zavisno-sti od toga koliki je imunolo{ki rizik i koju posttran-splantacionu terapiju primewujemo.

“Kada je u pitawu transplantacija jetre, realna ce-na je izme|u 60.000 i 70.000 evra. Cene u inostranstvusu vi{estruko ve}e, zbog tro{kova za samo stru~no oso-bqe”, kaè Hrva~evi}.

Svega 12.000 gra|ana Srbije je zave{talo svoje or-gane. Stru~waci sa VMA kaù da je to mali broj u odnosuna potrebe i napomiwu da bi se mnogi ìvoti mogli spa-sti, ukoliko bi donatora organa bilo vi{e.

1. decembar 2005.

je zaboravio ni posle vi{e decenija, a koji mu je, kako kaè, ”mo`da im-pregniran u neuronima“.

Wegova èqa je da pomogne razvoj na{e nauke i smatrada su veoma va`na usavr{avawa i me|unarodne razmene. A kadaje re~ o Kongresu, profesor Malik misli da su radovi kvalitet-

ni i da je u~iwen korak napred kako bi se nau~-nici ovde vratili istraìvawima, kao {to jenekad bilo. On je pratio sve sekcije i ~inilose da ga sve zanima.

– Podru~je kojim se ja bavim je {iroko jerpredajem neurofarmakologiju i kardiovasku-larnu farmakologiju, pa pose}ujem sve kongre-se koji su biohemijski, neurolo{ki ili kardio-vaskularni kako bih stekao nova saznawa. Zatri dana na kongresu se moè nau~iti sve ono{to u normalnim uslovima ne moè za pet-{estgodina i{~itavawa literature. To vam daje {i-roki pogled i mislim da na ovakve skupove tre-ba da dolaze stru~waci raznih disciplina istudenti zavr{nih godina.Sva profesorska znawa koristi}e radozna-

lim studentima, kakav je bio i Malik. – Misija nau~nika je da ste~eno iskustvo prenosi mla|ima i

da im pruì najboqa mogu}a znawa. A uspe{no trenirawe mla-dih za nau~noistraìva~ki rad isto je kao uìvawe kad gleda{napredovawe svoje dece. Svi moji studenti su moja deca i velikaje {teta ako ih nisi dobro dirigovao i motivisao.

Ko re{ava upravne predmete Vrhovnog vojnog suda

PRAVNA

1. decembar 2005.60

OKOM KAMERE

SAVETI“golo” pravo. Jedina nesporna ~iwenica uovoj situaciji jeste veliki broj podnosila-ca tu`bi, koji umesto ocene zakonitostiakata kojima im je povre|eno neko pravo,sada prvenstveno ~ekaju da li }e im drà-va omogu}iti da i fakti~ki ostvare pravona sudsku za{titu, propisano vaè}im za-konskim propisima i proklamovano u svimme|unarodnim institutima prava.

Nesporno je, tako|e, i to da vojniupravni organi imaju nadle`nost da u vr-lo {irokom spektru upravne materijepripadnicima Ministarstva odbrane do-nose re{ewa o pravu na rad, pravimapropisanim u vezi sa specifi~nostima izbog specifi~nosti uslova rada i zahtevaradnog mesta, pravima iz penzijskog, in-validskog i zdravstvenog osigurawa, pra-vu na re{avawe stambenog pitawa i dru-gim izuzetno va`nim pitawa. Polaze}i odva`nosti tih pitawa za svakog pojedinca,a imaju}i pri tom u vidu stalan procestransformacije Vojske, bilo bi neophod-no da zakonodavna vlast {to pre preci-zno reguli{e pitawe nadle`nosti za re-{avawe upravnih predmeta iz nadle`no-sti biv{eg Vrhovnog vojnog suda i time po-puni o~iglednu prazninu u pravnoj za{ti-ti nemalog broja gra|ana, nastalu sa uki-dawem vojnih pravosudnih organa.

R. MARINKOVI]

tawe nadle`nost Suda Srbije i Crne Goreza re{avawe u upravnom sporu po tu`ba-ma podnetim protiv upravnih akata vojnihupravnih organa, taj sud ne re{ava poupravnim predmetima iz ranije nadle`no-sti Vrhovnog vojnog suda, jer smatra da jepo vaè}oj zakonskoj regulativi, ukqu~uju-}i i Zakon o Sudu Srbije i Crne Gore ipropisani broj sudija, konstituisan kaoodre|ena vrsta ustavnog suda, pa time nijenadleàn, niti je realno u mogu}nosti dare{ava veliki broj tih predmetima. S dru-ge strane, prema zakonima kojima su drà-ve ~lanice regulisale rad na predmetimavojnih pravosudnih organa, re{avaweupravnih predmeta nije stavqeno u nadle-`nost nijednog suda op{te nadle`nosti.

PREISPITIVAWE PPRESUDA

Iako pravno jasnije, jo{ je nezahval-nije pitawe re{avawa zahteva za van-redno preispitivawe presuda Vrhovnogvojnog suda. Taj vanredni pravni institut,propisan Zakonom o upravnim sporovi-ma, potencijalno je mogao biti pokrenutprotiv presuda Vrhovnog vojnog suda do-netih do 31. decembra 2004. godine. Odtada Zakon o upravnim sporovima nijepromewen i po wegovim odredbama za re-{avawe po navedenim zahtevima nadle-àn je Savezni sud.

Me|utim, Savezni sud je prestao saradom sa danom dono{ewa Ustavne pove-qe i Zakona za sporvo|ewe ustavne pove-qe, a Sudu Srbije i Crne Gore nije sta-vqeno u nadle`nost re{avawe po ovimzahtevima. Ni Vrhovni sud Srbije nijenadleàn, jer je re~ o presudama suda ~i-ja je nadle`nost bila propisana za celuteritoriju dràvne zajednice.

Bilo kako bilo, ~iwenica je da uprav-ne predmete od ukidawa Vrhovnog vojnogsuda nijedan sud ne re{ava, pa je pravo nasudsku za{titu u upravnom sporu protivupravnih akata koje donose vojni upravniorgani, profesionalnim pripadnicimaVojske i drugim licima sa svojstvom stran-ke u upravnim postupcima, ostalo samo

Nakon usvajawa Ustavne poveqe i Za-kona za sprovo|ewe Ustavne poveqe,Skup{tina Srbije i Crne Gore do-nela je Zakon o preno{ewu nadle`no-

sti vojnih sudova, vojnih tuìla{tava ivojnog pravobranila{tva na organe dr-àva ~lanica, koje su one odredile svo-jim posebnim zakonima. Tako su 31. de-cembra 2004. vojni pravosudni organi,posle 160 godina neprekidnog rada naovim prostorima, prestali da postoje.

SUDSKA ZZA[TITA

Istog dana stupila je na snagu UredbaSaveta ministara o na~inu i postupku pre-daje predmeta, stvari i lica od strane voj-nih sudova, vojnih tuìla{tava i vojneustanove za izvr{avawe krivi~nih sank-cija, na organe dràva ~lanica. Uredbomje propisano da se krivi~ni, parni~ni ituìla~ki predmeti, kao i lica li{enaslobode u nezavr{enim i lica na izdrà-vawu kazne zatvora u zavr{enim krivi~-nim predmetima, predaju organima repu-blika ~lanica.

Dakle, na osnovu Zakona koje su do-nele dràve ~lanice, dosada{we nadle-`nosti vojnih pravosudnih organa rela-tivno jednostavno su prenete na civilnesudove op{te nadle`nosti. Da li su timepripadnici Ministarstva odbrane i dru-ga zainteresovana lica fakti~ki ostaliuskra}eni za pravo na sudsku za{titu uupravnom sporu?

Odredbom ~lana 8, stav 3. Uredbe ona~inu i postupku predaje predmeta, stva-ri i lica od strane vojnih sudova, vojnihtuìla{tava i vojne ustanove za izvr{a-vawe krivi~nih sankcija, organima drà-va ~lanica, bilo je propisano da nezavr-{ene upravne predmete Vrhovni vojni sudpredaje Sudu Srbije i Crne Gore, iz ~egaje proizlazilo da je taj sud nadleàn zadaqi rad po ovim predmetima.

Me|utim, ve} 3. februara 2005. taodredba brisana je Uredbom o izmeni na-pred navedene uredbe. Iako po nekim mi-{qewima tom izmenom nije dovedena u pi-

PRAZNINANa osnovu Zakona koje su donele dràve ~lanice, dosada{we

nadle`nosti vojnih pravosudnih organa relativno jednostavnosu prenete na civilne sudove op{te nadle`nosti. Da li su

time pripadnici Ministarstva odbrane i drugazainteresovana lica fakti~ki ostali uskra}eni za pravo na

sudsku za{titu u upravnom sporu?

61

PripremaRadojka MARINKOVI]

PRAVNIK VAM ODGOVARA

Snimio Zvonko PERGE

Prema navodima iz Va{eg pisma ipriloènoj dokumentaciji smatram da jepovre|eno Va{e pravo na naknadu za ne-iskori{}eni godi{wi odmor, zbog toga{to je pogre{no primewena odredba ~la-na 130, stav 2. Zakona o Vojsci SCG, kojase odnosi na lica koja su u odre|enoj ka-lendarskoj godini po~ela sa radom, i zbogtoga u kalendarskoj godini nemaju godinudana slu`be, pa im se pravo na godi{wiodmor priznaje ako su u slu`bi najmawemesec dana, a broj dana godi{weg odmo-ra ra~una se srazmerno vremenu prove-denom na slu`bi u toj godini.

Svako druga~ije tuma~ewe te odred-be podrazumevalo bi da se godi{wi od-mor moè koristiti samo za prethodnu go-dinu, jer samo tada se moè sa sigurno-{}u znati da li je lice bilo na slu`bi ~i-tavu kalendarsku godinu.

Me|utim, kako se godi{wi odmor ko-risti za teku}u kalendarsku godinu, a Viniste bili u mogu}nosti da pripadaju}igodi{wi odmor za 2005. godinu iskori-

K

R

NEISKORI[]ENIGODI[WI ODMOR

ao civilno lice proveo sam 35 go-dina na slu`bi u Vojsci, a u junu ovegodine prestao mi je radni odnos

zbog ukidawa radnog mesta na koje sambio raspore|en. Prema godinama radnogstaà za 2005. godinu pripada mi godi-{wi odmor u trajawu od 36 radnih dana,od ~ega sam, pre prestanka slu`be, isko-ristio samo deset radnih dana, dok zaostali deo odmora nije bilo vremena. Re-~eno mi je da podnesem zahtev da mi se tajdeo isplati, {to sam i u~inio. Me|utim,moj zahtev je odbijen sa obrazloèwem dami pripada godi{wi odmor srazmernovremenu provedenom na radu u toj godini.Pored toga, nisam iskoristio ni pravona deset dana za oporavak koji su mi ta-ko|e pripadali zbog rada na poslovima{tetnim po zdravqe.

Pored navedenog posedujem mi{qe-we i nalaz Vi{e lekarske komisije i me-dicine rada, iz koga se vidi da kod menepostoji invalidnost, a dokumentaciju {a-qem u prilogu. Interesuje me da li su ikoja moja prava povre|ena?

Miodrag Pejovi} iz [apcaUlica Kraqa Milana 45

stite u celost, jer Vam je radni odnos pre-stao bez Va{e krivice i zbog potrebaslu`be, smatram da Vam pripada pravona naknadu za neiskori{}eni deo godi-{weg odmora prema odredbi ~lana 103,stav 4. u vezi sa ~lanom 149, st. 1, ta~ka13. istog zakona.

Va{ zahtev jeste odbijen i niste po-krenuli upravni spor, ali prema odred-bama Zakona o op{tem upravnom postup-ku, imate pravo da ponovo podnesete zah-tev za tu naknadu. Me|utim, zakonskimpropisima nije predvi|eno pravo na na-knadu za neiskori{}eno odsustvo za opo-ravak licu koje obavqa naro~ito te{ke iza zdravqe {tetne poslove, pa tu naknadune moète ostvariti.

Ta~no je da je odredbom ~lana 144,stav 4. Zakona o Vojsci propisano da ci-vilnom licu koje je invalid rada ne moèprestati slu`ba ako se ukida radno me-sto na koje je raspore|eno ili se smawu-je broj izvr{ilaca jednog radnog mesta,ali prema dokumentaciji koju ste Vi pri-loìli, ne proizilazi da ste invalid ra-da. Stoga smatram da na osnovu te doku-mentacije niste ispuwavali uslove iz na-pred navedene zakonske odredbe zbog ko-jih Vam ne bi mogla prestati slu`ba uVojsci.

ZA[TITAINVALIDA RADAatni sam vojni invalid sa 60 odstoinvalidnosti. Invalid sam postaorawavawem u borbenim dejstvima.

Poznato je da su invalidima za{ti}enaradna mesta, pa se stoga ne mogu progla-siti vi{kom kadra. Me|utim, u mom slu-~aju tvrde da zato {to sam ratni vojni in-valid nemam pravo da zadrìm svoje rad-no mesto.

Da li kao RVI mogu ostati bez po-sla?

Ratni vojni invalid

U Va{em pismu niste naveli u komsvojstvu se nalazite na slu`bi u Vojsci,kao profesionalno vojno lice ili kaocivilno lice. S obzirom na stepen inva-lidnosti i ~iwenicu da se nalazite u slu-`bi, polazim od pretpostavke da ste ci-vilno lice. Odredba ~lana 144. Zakonao Vojsci kojom se propisuje prestanak slu-`be civilnom licu u Vojci zbog smawewabroja izvr{ilaca ili ukidawa radnogmesta, izri~ito propisuje za{titu pravana rad invalidima rada, pri ~emu ne na-vodi ratne vojne invalide.

DOGA\AJI

62

ISTRAGAPROTIV DAVINI]A

Istra`ni sudija Vojnog odeqewaOkru`nog suda u Beogradu Vuk Tufegxi} do-neo je re{ewe o pokretawu istrage protivbiv{eg ministra odbrane Prvoslava Da-vini}a zbog sumwe da je zloupotrebio slu-`beni poloàj nezakonito dodeliv{i osamstanova pripadnicima svog obezbe|ewa.

Protiv Davini}a i wegova ~etirisaradnika krivi~nu prijavu podnela je 19.oktobra Buxetska inspekcija Ministar-stva finansija, kojom se terete za nena-mensko tro{ewe buxetskih sredstava pri-likom nabavke vojne opreme od preduze}a”Mile Dragi}“.

VOJNIK BOJAN STANOJEVI]UMRO PRIRODNOM SMR]U

Istra`ni sudija Radomir Mladeno-vi} obavestio je javnost da su rezultatiobdukcije vojnika Bojana Stanojevi}a,koji je preminuo 2. novembra u ni{koj ka-sarni “Bubawski heroji”, pokazali da jeon umro prirodnom smr}u. U obdukcio-nom nalazu navodi se da je smrt nastupi-la zbog naglog i te{kog poreme}aja sr~a-nog ritma usled hroni~nog dugotrajnogoboqewa sr~anog mi{i}a. Istovreme-no, obducenti sa VMA utvrdili su da Bo-jan Stanojevi} nije koristio narkoti~kasredstva.

BAKTERIJA UZROK TEGOBA VOJNIKA

Zavod za preventivnu medicinskuza{titu iz Ni{a zvani~no je potvrdio daje izolovan uzro~nik zdravstvenih tego-ba grupe vojnika iz ni{kog garnizona, ko-je su se javile po~etkom novembra. Po re-~ima na~elnika Epidemiolo{kog odeqe-wa potpukovnika Mom~ila \or|evi}a,bakterija koja je prouzrokovala stoma~-ne tegobe, mu~ninu i povra}awe prona-|ena je u kupusu i potom izolovana.

– Ta bakterija je – kaè potpukovnik\or|evi} – uslovno patogena, {to zna~ida moraju da se ispune i neki drugi uslo-vi kako bi se ispoqila. Zakon dozvoqa-va weno prisustvo u artiklima ishrane,ali u nekim okolnostima ona, ipak, moèda stvori nevoqe.

Z. M.

1. decembar 2005.

NACIONALNAKU]A”RADMILOVAC”

Vojna ustanova ”Tara“ neprestaje da prijatno iznena|u-je svoje brojne goste. Najnovijiposlovni potez preduzimqivogrukovodstva, na ~ijem je ~eludirektor potpukovnik JovanMijatovi}, obradova}e qubi-teqe prave, doma}e trpeze, jer}e uìvati u specijalitetimanacionalne ku}e ”Radmilo-vac“, koju su doma}ini s pra-vom nazvali mestom dobre hra-ne. Sve {to se na trpezu iznese i ponudi gostima pripremili su kulinari po starim recepti-ma. Porcije su obilne, najmawa je 300 grama, a cene popularne, ~ak i niè od sli~nih obje-kata u Bajinoj Ba{ti, Uìcu i drugim mestima.

Nacionalna ku}a ”Radmilovac“ je na atraktivnoj lokaciji, u blizini auto-kampa i hote-la ”Beli bor“.

– Adaptirali smo stari objekat koji je van funkcije bio petnaestak godina i utro{ilisvega oko 600.000 dinara, jer smo za radove angaòvali na{e majstore – kaè direktorMijatovi}. – @elimo da u auto-kamp, koji je izgra|en jo{ 1980. godine i uvr{}en je u evrop-ske auto-karte, vratimo goste, posebno inostrane.

Sve~anom otvarawu ”Radmilovca“ prisustvovali su brojni gosti i poslovni partneri.Pozdravqaju}i novi poslovni poduhvat VU ”Tara“ potpukovnik dr Slobodan [egrt, direktorDirekcije za turizam i proizvodwu Ministarstva odbrane SCG, naglasio je da }e kompleksihotela na Tari, i pored toga {to su na wih oko bacili razni tajkuni, ostati u sastavu Vojske,odnosno ne}e biti privatizovani. R. B.

NOVI OBJEKAT VU ”TARA”

Godi{wa skup{tina Kluba generala iadmirala VSCG odràna je 24. novembra uCentralnom domu VSCG u Beogradu. Skup-{tina je usvojila program rada za 2006. go-dinu, kojim je, pored ostalog, predvi|en nizaktivnosti radi ja~awa sistema odbranezemqe i o~uvawa dràvne zajednice SCG.

Klub generala i admirala VSCG je van-strana~ko strukovno-stale{ko udruèwegra|ana, a wegovi osnovni zadaci jesu: ne-govawe tradicija VSCG i o~uvawe ugleda idrugih vrednosti oficirskog kora, razvija-we i izgradwa vojni~ke etike i kodeksa ge-nerala i admirala, inicirawe nau~no-is-traìva~kog rada i izrada stru~nih i nau~-nih analiza u vezi sa ja~awem sistema od-brane zemqe. Klub je osnovan 30. juna 2005.godine. Trenutno broji 220 ~lanova, penzi-onisanih i aktivnih generala i admirala,a me|u wima je 35 doktora i magistara voj-nih, ekonomskih, tehni~kih i medicinskih na-uka. Predsednik Skup{tine Kluba je gene-ral Spasoje Smiqani}, potpredsednik je ad-miral Milivoje Pavlovi}, a predsednik sa-veta general Qubi{a Stojimirovi}.

S. M. M.

SKUP[TINA KLUBA GENERALAI ADMIRALA VSCG

HRONIKA

ODBRAMBENE TEHNOLOGIJE OTEH 2005

Vojna akademija bi}e od 6. do 7. decem-bra doma}in i organizator Prvog nau~nog sku-pa „Odbrambene tehnologije – OTEH 2005“.Pomo}nik na~elnika Vojne akademije za nasta-vu i nau~noistraìva~ki rad pukovnik prof.dr Du{an Regodi} isti~e da je najve}a vrednosttog skupa okupqawe svih zainteresovanih is-traìva~a i razmena iskustava iz oblasti od-brambenih tehnologija. Saznawa do kojih sudo{li istraìva~i trebalo bi da poboq{ajunau~ni i nastavni rad u Vojsci i doprinesu ne-govawu nau~nog podmlatka. Zanimqivo je da sui studenti sa osnovnih studija pozvani kako biizloìli svoje radove.

Prijavqena su 154 rada i wih }e nau~nii stru~ni poslenici predstaviti u okviru ~eti-ri programske oblasti: naoruàwe, municija,borbene platforme i za{tita (58 radova), ko-mandno-informacioni sistemi i sistemi zaupravqawe vatrom (60), logistika, kvalitet,standardizacija i metrologija (20) i nove teh-nologije i materijali (16).

Najvi{e radova prijavili su istraìva~iiz Vojnotehni~ke akademije, Vojne akademije i Teh-ni~kog opitnog centra KoV. Glavni sponzor tog je-dinstvenog doga|aja jeste Jugoimport – SDPR.

M. [

P O Q S K I T E N K P T - 9 1 T W A R D Y

SNA@NA

63

ÊLI^NA

FLOTA

Trenutno najuspe{niji proizvod poqske vojne industrije je tenk Twardy, derivat dobro poznatog sovjetskog T-72. Uspeh Poqaka sa tenkovima PT-91ve}i je utoliko, {to se zna da je zna~ajan broj komponenti poqskog porekla, iz sopstvenog razvoja. To dokazuje da na svetskom trì{tu ima mesta i za prividne autsajdere.

sistemom za zadimqavawe sa baca~ima dimnih kutija (BDK) na obestrane kupole, i nekim drugim modifikacijama.

Sredinom 1991. projekat poboq{anog T-72 ponovo je aktue-lizovan s namerom opremawa poqskih OS, ali i izvoza, odnosnomodernizacije inostranih vozila. Tako je nastao tenk PT-91, kojisu novinari ubrzo nazvali Twardy (tvrdi), {to je postao i wegovzvani~ni naziv. Prototip je bio kompletiran krajem 1992. i pre-dat na trupno ispitivawe poqskoj vojsci. Prve informacije govo-rile su da je proizvedeno 78 PT-1, ali najnoviji izvori kazuju da ihje u operativnoj upotrebi poqskih OS ukupno 226 (ili 223), dodu-{e mawi broj mogao bi biti modernizacija ranije proizvedenih T-72M1.

OSLONAC NA DOMA]E SNAGETenk PT-91, u odnosu na polazni model T-72M1, odlikuju po-

boq{awa na sva tri poqa tzv. tenkovskog trougla: vatrene mo-}i, za{tite i pokretqivosti. Vatrena mo} je pove}ana novim,savremenijim kompjuterizovanim sistemom za upravqawe va-trom u koji je integrisana ni{anska sprava ni{anxije sa pasiv-nim kanalom poja~ava~a svetlosti no}u (opcija sa termalnom

Poqska vojna industrija je me|u prvima u svetu otkupila licen-cu za sovjetski tenk T-72 po~etkom osamdesetih godina pro-{log veka. Firma Zaklady Machaniczne Bumar-Labedy svojevre-meno je proizvodila poboq{anu varijantu izvornog T-72,oznake T-72M, potom i T-72M1 sa poboq{anom oklopnom za-{titom i jo{ nekim modifikacijama. Me|utim, kako poqski

tenkisti nisu bili zadovoqni sistemom za upravqawe vatrom(SUV), a posebno precizno{}u stabilizatora topa, ve} 1982. po-javio se idejni projekat pod nazivom Jaguar, koji je umesto sovjet-skog, trebalo da ima doma}i poqski SUV tipa Merida-J, sli~anonom sa poqske modifikacije tenkova T-55AM2.

Projekat Jaguar nikada nije ugledao svetlost dana, ali su Po-qaci 1986. pokrenuli novi program modernizacije tenka T-72M1Wilk (vuk). On je opremqen novim sistemom za upravqawe vatrom,dnevno-no}nom pasivnom ni{anskom spravom ni{anxije, pasivnimperiskopom voza~a za no}nu vo`wu PCO, novim sistemom za komu-nikaciju, dvoslojnim eksplozivnim reaktivnim oklopom (ERO), no-vim protivkumulativnim {titnicima, poja~anim dizel-motorom S-12U, brzoreaguju}im sistemom za spre~avawe i ga{ewe poàra,sistemom za upozoravawe na lasersko zra~ewe Obra spregnutog sa

TE

HN

IK

A

1. decembar 2005.64

kamerom poqske proizvodwe DRAWA – razvijena u saradwi saizraelskom firmom Elbit-Elbow). Laserski daqinomer je stan-dardni deo SUV, a top 125 mm neolu~ene cevi je stabilisan uobe ravni. Sistem je razvijen u poqskoj firmi PCO. U odnosuna prethodni sa T-72M1, ovo je bio korak napred. Pored toga,top 125 mm 2A46MS slova~ke firme Konstrukta Defence, sli~anje ruskom 2A46M1 i ima boqe uravnoteèn sistem ublaàvawatrzaja i mogu}nost zamene cevi bez podizawa kupole tenka. Ina-~e, top je balisti~ki identi~an izvornom topu, ali je verovat-no}a pogotka prvim hicem pove}ana za 23 odsto.

Novina je i doma}a, poqska potkalibarna municija tipaAPFSDS firme Pronit, koja moè da se ispaquje iz svih tenkovskihtopova 125 mm i staje u standardni automatski puwa~. Municijaima sedlasti tip nosa~a, {to je tipi~no zapadno re{ewe i omogu-}ava ve}u duìnu penetratora (te{ki metal), a samim tim i ve}uprobojnost, uprkos mawoj po~etnoj brzini u odnosu na stariju so-vjetsku municiju (1.650 m/s, a ne 1.800 m/s).

Komandiri i voza~i imaju pasivne sisteme za osmatrawe no-}u (POD-72 za komandira i PNK-72 za voza~a).

Za{tita tenka je poboq{ana primenom modernijih re{ewa uvi{e elemenata. Integrisan je, u Poqskoj razvijeni, ERO tipa ERA-

WA-1 (jednoslojni) i ERAWA-2 (dvoslojni) za oklopno telo i kupolu.Sistem ERAWA sastoji se od 394 kasete: 108 na kupoli, 118 natrupu i po 84 na protivkumulativnim ekranima. ERAWA je te{kitip eksplozivno-reaktivnog oklopa, {to zna~i da smawuje efektedejstva i kumulativnih (za 50–70 odsto, ekvivalent za{tite oko1.000 mm), i potkalibarnih projektila (za 30–40 odsto, ekviva-lent za{tite oko 600 mm), ~ime se postavqa rame uz rame sa ~e-{kim i slova~kim ERO tipa Dyna. U odnosu na ruski kontakt-5, efi-kasnost mu je ne{to mawa, ali su kasete mawih dimenzija, ~ime seobezbe|uje ve}a otpornost na vi{estruke pogotke, a i pokrivenostpovr{ine tenka je potpunija.

Kasete se ne aktiviraju dejstvom malokalibarske municije 7,62,12,7 i 14,5 mm, niti par~adima projektila 20 i 30 mm, plamenoba-ca~a i napalma. Jedino ih aktivira dejstvo kumulativnih projektila.Wihova povr{ina je presvu~ena materijalom koji apsorbuje radar-sko zra~ewe. êtiri antene za upozoravawe na lasersko ozra~eweraspore|ene su oko kupole, koje obave{tavaju posadu ukoliko je tenkozra~en laserskim daqinomerom ili emiterima za lasersko obele-àvawe tenka sa protivnikovih sistema za navo|ewe POVR. Sistemza lasersko upozoravawe SS1C OBRA radi u sprezi sa BDK (2H6 lan-sera) montiranih na obe strane kupole. Iz BDK mogu da se ispaqujui protivpe{adijska eksplozivna puwewa. Sistem OBRA radi u auto-matskom i manuelnom modu. Proizvela ga je poqska kompanija PCO.

Protivkumulativni {titnici na hodnom delu su metalni ina predwem delu su za{ti}eni sa ERO ERAWA-1. Unapre|en je i si-

stem NHB za{tite. Voza~evo sedi{te sadaobezbe|uje odre|enu za{titu od dejstva PTmina. Poboq{ana je funkcionalnost prinud-nog izlaza posade, a motorno i pozadinskoodeqewe opremqeno je modernim sistemomza trenutnu detekciju nastanka, spre~avawa iga{ewa poàra.

TAKTI^KO-TEHNI^KE ODLIKEPosada 3 ~lanaDuìna 6,95 m (9,67 m sa topom napred)[irina 3.59 mVisina 2.19 mBorbena masa 45.3/45.5 t (PT-91A)Maksimalna brzina 60 km/hAutonomija 480 kmPritisak na podlogu 45.3/45.5 t (PT-91A)

TEHNIKA

MODERNIZACIJA ZA IZVOZ Za potrebe izvoza (za sada u Maleziju) ali i za opremawe

sopstvene armije, kompanija Zaklady Machaniczne Bumar-Labedy raz-vila je poboq{anu verziju PT-91, koji ima motor od 850 KS sa18,76 KS/t specifi~ne snage. Najnovija izvozna verzija PT-91 imanovi kompjuterizovani SUV, ni{anske ure|aje i znato ja~i pogonskiagregat.

Raniji francuski SAGEM SAVAN-15 sistem, koji je deo paketafamilije kompjuterizovanog sistema za upravqawe vatrom tenkaLeclerc, prilago|en je za vi{ekanalnu ni{ansku spravu tenka PT-91oznake SAVAN-15T koja ima termalnu kameru. Komandirova peri-skopska ni{anska sprava SAGEM VIGY 15 je sa stabilisanom gla-vom. Ni{anxijina sprava radi u dnevnom i termalnom modu sa in-tegrisanim laserskim daqinarom. Ovaj novi SUV daje PT-91 mo-gu}nost ga|awa stacionarnih i pokretnih ciqeva sa visokim stepe-nom verovatno}e poga|awa prvim projektilom u svim vremenskimuslovima, dawu i no}u.

U tenk je ugra|en doma}i motor PYL WOLA S-1000, ~etvoro-taktni turboprehrawivani sa me|uhla|ewem usisavanog vazduha,vodom hla|eni dizel-motor od 1.000 KS/736 kW. Motor je izdrào

testirawe vo`wom od 2.000 km bez kvara. O~ekuje se primena inema~ke automatske hidromehani~ke transmisije tipa Renk. Poredtoga, predvi|eno je da se ugradi i gusenica Diehl Type 840 l koja jeina~e prihva}ena kao zapadni standardi. Novi je i radio ure|ajRPC 9000.

Najnoviji PT-91 trebalo bi da bude korak bliè jo{ jednojverziji – faza C, ili PT-91/120, kalibra topova 120 mm sa glat-kom cevi. Za razliku od topa 125 mm sa dvodelnim mecima, top120 mm iz arsenala Natoa (puni se manuelno) ispaquje jednodel-ne projektile. Jedino tenk Leclerc na zapadu ima automatski puwa~.Za primenu topa 120 mm koji kpriste snage Natoa, poqska kompa-nija OBRUM i nema~ka Rheinmetall Landsysteme imaju ugovoren aran-`man o modernizaciji tenkova T-72 M1 sa tehnologijom leopard 2.Ona }e obuhvatiti i SUV tipa STN ATLAS Electronic sa elektronskimra~unarom i automatski puwa~ topa u ni{i kupole. Telekopski me-teosenzor montiran je na levoj strani krova kupole. Komandirovaturela bi}e redizajnirana sa periskopskom ni{anskom spravomnapred. Ona moè da bude stabilisana i da mu omogu}i kru`noosmatrawe bez pokretawa glave. Tako modernizovan tenk ozna~enje kao PT-2001.

M. C. \.

65

Pogon je modernizovan ugradwom ja~eg motora u odnosu na T-72M1, S-12 u vi{egorivi, turboprehrawivani dizel motor hla-|en te~no{}u, maksimalne snage 850 KS/625 kW. Motor pokre}ehidrodinami~ku automatsku transmisiju u bloku ESM-500 (kao nafrancuskom tenku Leclerc) sa ~etiri brzine napred i dve nazad. Toje, tako|e, velik napredak u odnosu na multiplikator i udvojenemewa~e sa T-72, jer se ostvaruje neprekidna promena polupre~ni-ka zaokreta i okretawe oko vertikalne ose, a moè da se zameniza daleko kra}e vreme.

Guseni~ni ~lanci oplemeweni su gumenim papu~ama koje redu-kuju {irewe buke i poboq{avaju priawawe na podlogu, a maweo{te}uju kolovoz. Na tenku PT-1 ugra|ena su novija sredstva vezekompatibilna sa standardima komunikacionih sistema Natoa. Zatenk je razvijen raketni lansirni sistem za razminirawe PW-LWD.

POQSKA, MALEZIJA,...?Najve}i uspeh poqske vojne industrije posle hladnog rata

jeste izvoz 48 tenkova varijante PT-91A u Maleziju, po ceni od2,2 miliona dolara, {to je vi{estruko mawe od cene drugih, presvega zapadnih tenkova. Tenkovi su isporu~eni do 2004, kada jewima opremqen jedan oklopni bataqon. O~ekuje se da }e Male-zija u skoroj budu}nosti formirati jo{ dva bataqona tenkova,ali to zavisi od buxetskih sredstava. Pored izvoza PT-91 A (iz-vozna verzija PT-91 M), Malezija je kupila 10 tenkova za izvla-~ewe (WZT-4) i ~etiri tenka PMC-90M, te nosa~e lansirnog mo-sta klase 50 tona.

Malezijski tenkovi imaju pojednostavqenu varijantu siste-ma za upravqawe vatrom sa francuskog tenka Leclerc, oznake SA-GEM SAVAN-15T, sa ni{anxijinom termalnom spravom i koman-dirovom panoramskom spravom SAGEM Vig-15. Pored toga, tenkje opremqen i poboq{anim ERO ERAWA-2, druga~ijom komunika-cionom i navigacionom opremom, a novina je i ugradwa sna`ni-jeg motora sa dva turbo-puwa~a S-1000, snage 735 kW, u sklopupogonskog bloka.

U perspektivi su mogu}i otkup licence i proizvodwa tenkaPT-91A u Maleziji. Tako|e, indijska armija se odlu~ila za kupo-vinu, a kasnije i otkup licence sistema za upravqawe vatromDRAWA-T, te za modernizaciju oko 1.000 tenkova Ajeya (T-72M1)u okviru programa Rhino, pri ~emu je poqski SUV ”odneo pobedu”nad favorizovanim francuskim i izraelskim ponudama. Poqa-cima se „sme{i” i remont 90 preìvelih ira~kih T-72M1. Izra-|en je i prototip varijante PT-91B sa topom 120 mm (po standar-dima Natoa).

BUDU]NOST POQSKIH OKLOPWAKATenkovi T-55 izba~eni su iz naoruàwa poqske vojske 2001.

Poqska vojska, koja je do tada bila me|u onim dràvama Evropekoje su u svom naoruàwu imale najvi{e tenkova, svela je svoju ~e-li~nu flotu na 662 tenka T-72 (ukqu~uju}i 287 T-72 M1(p) i 226PT-91A/A1). O~ekuje se daqe svo|ewe broja tenkova na 400 vozi-la do 2008. godine. Ta brojka }e ukqu~iti 124 nema~ka tenka seri-je leopard 2. Tenkovi PT-91 bi}e upotrebqeni za popunu 15. bri-gade. Vojska o~ekuje modernizaciju tenkova T-72M1(p) i 226 PT-91,topovima 120 mm.

Opredeqenost na takav program modernizacije iskqu~ila jeraniji rad na druga dva modela tenka: T-72M1Y sa ju`noafri~komkompjuterizovanom dnevno-no}nom ni{anskom spravom i sistemomza upravqawe vatrom tipa Tiger, i modernizovani tenk T-72M1 saradikalno druga~ijom kupolom i oklopom, mase 52-55 t i mogu}no-sti da ispaquje iz topa 125 mm POVR laserski vo|ene (9M120).

Uspeh Poqaka sa tenkovima Twardy utoliko je ve}i ako sezna da je znatan broj komponenata poqskog porekla iz sopstve-nog razvoja, {to je dokaz da na svetskom trì{tu ima mesta i zaprividne autsajdere, koji ulagawima ne mogu da se mere sa gi-gantima na tom poqu.

Sebastian BALO[

P O Q S K I T E N K P T - 9 1 T W A R D Y

AUTOMATSKA PU[KA AA-12

Ostvaren je san i dobijena pu{ka koju nije potrebno ~istiti ipodmazivati. Automatska pu{ka AA-12 (AA ozna~ava auto assault),te{ka je oko 4,5 kilograma i zahvaquju}i novim materijalima, kakotvrdi proizvo|a~, ne treba da se ~isti ili podmazuje. Pu{ka je sa~-marica (kalibra 12 mm) i ispaquje pet metaka u sekundi. Proizvo-di se u dve varijante – sa duìnom cevi 33 i 45 centimetara. U pu-{ku staje samo osam metaka, ali moè da se koristi i dobo{ kapa-citeta od 20 metaka. Napravqeno od vrhunskih materijala, tooru j̀e prilikom otvarawa vatre ima samo 10 odsto trzaja, koji seu istim okolnostima javqa kod standardne sa~marice. Idealna jeza policiju, jer je relativno malih dimenzija, a prilikom otvarawavatre, budu}i da koristi specijalnu municiju, skoro da je izbegnutakolateralna {teta. Proizvo|a~ je uradio vi{e od dve stotine iz-mena na tom oru j̀u pre javnog predstavqawa po~etkom ove godine.

URE\AJ ZAOSMATRAWETERENA – HUNTIR

Na poligonu firme izSAD Blackwater Training Cen-ter Inc., koja se trenutno baviprofesionalnom obukom voj-nih i policijskih snaga, ne-davno je odràna demonstra-cija novog i zanimqivog si-stema. Re~ je o ure|aju zaosmatrawe terena – huntir.îni ga granata 40 mm,opremqena termovizijskomkamerom koja osmatra terensa visine od oko 300 metara.Kamera {aqe sliku na uda-qenost do jedan i po kilome-tar. Predvi|eno trajaweemitovawa je oko pet minuta.Sistem je naro~ito uspe{anza snimawe krovova radi za-

{tite od potencijalnih snajperista. Cena jednog ure|aja je 300 do-lara, a zainteresovani su Velika Britanija, Japan, [vedska i Iz-rael. Izrael trenutno razvija dva sli~na sistema – Firefl i Reconna-issance Rifle Grenade, ali oni ne koriste nikakav padobran niti bilokakav drugi sistem kojim bi produìli let kamere, pa snimaju samopet sekundi.

Prilikom javnog prikazivawa huntir nije uspe{no radio. Pr-va od dve granate nije uop{te emitovala snimak, a druga je umestoterena emitovala snimak neba, jer se kamera zapetqala u pado-bran. Predstavnik proizvo|a~a nije bio uznemiren, jer za sada nig-de u svetu ne postoji konkurencija.

I. V.

1. decembar 2005.66

– Sa 24 godine, inspirisana qubavqu i ~inom velike hrabro-sti, sve to ne verujem da bih ponovila sa 44, koliko sada imam, od-lu~ila sam da se preselim sa jednog kraja kontinenta na drugi, jersam upoznala mu{karca sa kojim sam èlela da podelim ìvot. Tomi je znatno promenilo i karijeru, iz jugoslovenske kwièvnostipreselila sam se u englesku kwièvnost, a fizi~ki, iz Beograda uLondon. U svojim memoarima taj deo biografije nazvala sam ba-cawem kocke, jer sam se tako i ose}ala. Za bacawe kocke te vrstepotrebna je hrabrost mladih godina, {to smo stariji, ~ini mi se danam ta vrsta hrabrosti ponestaje. U trenutku odluke, moram pri-znati da do kraja nisam ni bila svesna koliko }e ona promenitimoj ìvot. Toga postanemo svesni kasnije, kada vratimo film.

îni se da ste i svojom prvom kwigom Izmi{qawe Ruritanije iovom drugom êrnobiqske jagode i daqe na istom putu, u istojpri~i o Balkanu, samo je plan od op{teg postao pojedina~an.– Savr{ena konstatacija. Ta~no je da se kwige me|usobno na-

dopuwuju. Ono {to Ruritanija postiè teorijski, to êrnobiqskejagode ~ine prakti~no, pri~aju}i li~nu pri~u. Prva kwiga je poku-{aj da objasnim sliku Balkana kao nau~nik, tragaju}i po engleskojkwièvnosti, a onda sam, pri~aju}i svoju ìvotnu pri~u, naslika-la Balkan onako kako ga vidim. Onako kako verujem i da ga trebanaslikati, sa dobrim i lo{im stranama, ali sa mnogo vi{e do-brih momenata nego {to su to ~inili moji sunarodnici Englezitokom 19. i po~etkom 20. veka.

KUL

TU

RA

RAZGOVOR SSA VVESNOM GGOLDSVORTI

KOLONIZACIJAMA[TOM

êrnobiqske jagode su i gorke i slatke. Nije li to uobi~ajenukus se}awa? Kwiga prvobitno zami{qena kao intimna isto-rija jedne, odnosno dve porodice (srpske i britanske) izra-sla je onom posebnom ve{tinom “tkawa” u istoriju dva grada,dve kulture. “Beograd i London se odavno ovako nisu sreli”– utisak je Vladislava Bajca. Da napi{e kwièvne memoare,

ànr koji nastaje u pukotinama izme|u istorije i pri~e, VesnaGoldsvorti se odlu~ila u neobi~nim okolnostima: “êrnobiqskejagode predstavqaju treperavi plod koji je nikao iz najtamnije mo-gu}e crnice. Dobar deo ovog rukopisa nastao je u odeqewu za po-stoperativnu negu bolnice êring Kros u Londonu. Kwiga je po~e-la ìvot kao poku{aj da svome tada dvogodi{wem sinu, jednom ma-lom Anglo-Srbinu, koji je tek mucao poneku srpsku re~, ostavimpri~u o vremenu i svetu koji bi se wemu, detetu 21. veka, uskoromogli ~initi egzoti~nijim nego {to se meni ~ine viktorijanski pu-topisi o tragawu za izvorima Plavog i Belog Nila. Moja pri~aba{ zbog toga nije smela da bude tu`na.” Istim jezikom, iskrenim,jasnim, duhovitim, veoma {armantnim i nadasve ume{nim – autorpredaje englesku kwièvnost na Univerzitetu u Kingstonu, London– napisana je i ~itava kwiga. Kwiga koju posve}uje Aleksandru, aza ~iji po~etak bira Vitgen{tajnovu misao O izvesnosti: “Tako jete{ko prona}i po~etak. Ili boqe: te{ko je po~eti od po~etka i nepoku{avati i}i daqe u pro{lost”. Za po~etak na{eg kratkog su-sreta na ovogodi{wem sajmu kwiga, gde je bila specijalni gost, Ve-sna Goldsvorti bira slede}u pri~u:

Sada s rado{}u stupam u red beogradskih kwièvnika sa kwigom koja nije lament nadgradom u kome sam se rodila, a koji se – kao i ja – tolikopromenio, ve} uzdarje za ono {to se ni u meni ni u wemu nije dalo vremenu

67

Koliko god je primera podozrewa, egzotizacije Balkana, toli-ko je i onih koji su shvatili ovu Va{u poentu – da je sa~uvanodete u nama su{tina duboko qudskog.

Koliko smo mi sami krivi za tu vrstu predstave o nama?– îni mi se da smo i mi sami skloni floskuli – to je taj

primitivni Balkan, koju ~esto povla~imo kao alibi za sebesame. Kad upremo prstom i kaèmo – on je tipi~an Balkanac,mi smo ve} u sopstvenim o~ima ne{to boqi. Nesvesni ~iweni-ce da smo upravo usvojili tu dihotomiju Balkan – Evropa. U tomsmislu smo krivi. Mnogo ~e{}e nego {to je u Engleskoj, ja ovde~ujem re~enicu: Ma pusti ga, primitivni Balkanac. Ako ve} ne-koga grdimo, za{to koristimo tu metaforu, tu geografiju? Aona je, prizna}ete, veoma ~esta.

[ta su êrnobiqske jagode donele nekom novom ~itawuovog prostora? Kwiga je pobudila ogromno zanimawe naZapadu. Najavqena serijom izvoda u londonskom Tajmsu,progla{ena kwigom Radija 4, ona engleske kwièvne kriti-~are ujediwuje oko uzvika: izuzetno... kakvo dostignu}e...fantasti~no dobro napisano... – Ako je posledwih godinabilo kwige po{tenijih, smirenijih i toliko dirqivih se}a-wa, onda mora da sam je propustio – beleì Endrju Tejlor.– Jo{ uvek sa velikim nestrpqewem o~ekujem reakcije

svojih ~italaca. Znam da su u Engleskoj, Nema~koj, Australiji,Ju`noj Africi, gde su do sada objavqene êrnobiqske jagodedonele i svest o tome da Balkan jeste druga~iji, po tradiciji,religiji... ali da je i po mnogo ~emu isti. Moj mu` i ja smo od-rastali slu{aju}i istu muziku, gledaju}i iste filmove... [ko-la koju sam zavr{ila i {kole mojih engleskih kolega ne razli-kuju se toliko koliko oni misle. Mo`da sam ja namerno gradi-la veze, umesto da traìm razlike, ili da krenem ka nekoj sa-moegzotizaciji. Mogla sam sasvim komotno da opisujem Balkanza potrebe zapadnog trì{ta, kao divqinu bogatog folklora...To bi, mo`da, bilo i lak{e. Put koji sam izabrala je bio dru-ga~iji. Ja sam upravo htela da kaèm: Ne, mi smo isti. To je iu~inilo kwigu druga~ijom. Prilazile su mi Engleskiwe mojihgodina i upravo tu energiju mi vra}ale kao utisak o kwizi,{to i jeste moja najve}a satisfakcija.

Za{to ste izabrali da kwigu pi{ete na engleskom?– Bilo mi je mnogo lak{e da kaèm neke stvari. Neke

istine za koje na svom materwem jeziku ne bih imala snage.Izgradila sam i zanimqivu atmosferu u kojoj sam se pretva-rala da tu kwigu ovde niko ne}e ~itati. Kad mi ve} niko nijegledao preko ramena, pisala sam onako kako jeste, bez ulep-{avawa, ali i bez utamwivawa. Engleski jezik mi je pruìo tajzid od stakla, tu neobi~nu za{titu. Naravno, znala sam da }ekwiga biti prevedena na srpski, ali je to bila veoma korisnailuzija. Prevo|ewe uspomena sa jednog jezika na drugi ponudi-lo mi je i mogu}nost da se igram, da uìvam u tome u jednom zamene izuzetno te{kom ìvotnom trenutku.

Kao da je Va{a sudbina upravo kretawe izme|u granica –prostora i ìvota.– Izgleda da je tako. Ponekad mi se ~ini da je sudbina ne-

koga ko ìvi stalno izme|u dve zemqe da samo u avionu budesvoj. Ili samo u prevodu.

Za ìvot zara|ujete tuma~ewem kwièvnih dela. A kako tu-ma~ite ìvot?– Jedan je kanadski pesnik davno rekao: Mo`da je ìvot

prava stvar, ali ja mnogo vi{e volim ~itawe. Preko kwiga iìvot tuma~im, i mislim da je to koristan na~in. Ostavqa iz-vesnu distancu.

Dragana MARKOVI]Snimio Z. PERGE

Kolonizacija ma{tom, na~in kojim se iskrivquje slika Balka-na u kwièvnosti i filmu, razvijala je s vremenom u o~ima ~o-veka sa Zapada odre|enu sliku. Na koju stranu mislite da je tajpogled bio isko{en? [ta je to {to se Balkanu dodavalo ilioduzimalo subjektivno{}u zapisa i ma{tom?– Balkan je uvek bio ono {to Evropa nije, a kada mu se i dopu-

sti da bude Evropa, onda je to Evropa u zaostajawu, u kaskawu. Nataj na~in su se i wegove granice pomerale. Balkan je, u stvari,simboli~ki prostor. Tokom istorije su neke zemqe ulazile u sastavBalkana, a druge iz wega izlazile. Negde 1992–1993. mi smo biliu srcu Balkana, a sada smo ve} wegov zapad. Mo`da }emo uskoro ipre}i taj prag Evrope. Dodu{e, sasvim polako. îwenica je, tako-|e, da se u tome {to Balkan nije Evropa krije i zanimqiv odnosova dva subjekta, sli~an odnosu roditeqa i dece. Kao da su zapad-noevropske zemqe odrasle i zrele, a balkanske de~urlija koju tre-ba paziti i nadgledati. Taj pokroviteqski odnos je u najboqoj meriza{titni~ki, a u najgoroj – u~iteqski, koji podrazumeva da nam ne-ko diktira {ta i kako treba da radimo.

Nije li dete u nama najboqi kvalitet li~nosti?– Tako je, i tu nastaje obrnuta slika. Upravo zbog te odli-

ke su se mnogi engleski pisci i zaqubqivali u Balkan. Kolikoje bilo onih koji su ga ruìli, toliko je bilo i onih koji su gaoboàvali, ostajali na wemu, obla~ili se u narodne no{we ipostajali Srbi, Crnogorci, Albanci... Rebeka Vest ispisujesvojevrsnu himnu Jugoslaviji kwigom “Belo jagwe, sivi soko”.

1. decembar 2005.

KULTURA

68

NN OO V E V E KK WW II GG EE

Naslovne stranice najtira`nijih svetskih listova i udarni ter-mini u informativnim emisijama elektronskih medija svako-dnevno su preplavqeni izve{tajima sa uàrenih ta~aka na{eplanete, gde se de{avaju teroristi~ki udari. Za razliku od ra-

nijih perioda, u posledwih deset godina terorizam predstavqa glav-nu pretwu ~ove~anstvu. Teroristi~ki udar na Sjediwene Ameri~keDràve koji se dogodio 11. septembra 2001, na osnovu razmera, ̀ e-stine napada, iznena|ewa, originalnosti, drskosti, zatim prema an-gaòvanim sredstvima, posledicama i odjeku u svetskim razmerama,predstavqa planetarni me|a{ u stalnim naporima za suzbijawe iiznalaèwe mera radi suprotstavqawa toj univerzalnoj po{asti.

Strategije odbrane i vojne doktrine ve}ine zemaqa, u po-sledwe vreme, prilago|ene su upravo najve}oj opasnosti za savre-meno ~ove~anstvo – terorizmu, to jest borbi protiv tog zla.

Kwiga ”Terorizam” (izdava~ Draslar,septembar 2005, 525 strana) nudi pre-gr{t odgovora na mnoga aktuelna pitawastru~ne i naj{ire javnosti. Od istorij-skih aspekata terorizma, wegovog pojmov-nog odre|ewa, preko klasifikacije, na~i-na suprotstavqawa i podataka o najek-sponiranijim teroristi~kim organizaci-jama u svetu i teroristima, slede zakqu~-na razmatrawa i prilozi u vidu dokume-nata koji ̀ ivot zna~e, a me|u wima su idve konvencije Ujediwenih nacija koje se unas prvi put objavquju.

Autor se, kako nam re~e, opredelio zaizu~avawe terorizma zbog pijeteta premanedu`nim ̀ rtvama i radi doprinosa nau-ci u odgovoru na pitawe ”kako predupre-diti terorizam i kako mu se suprotstavi-ti”. Uz uporedni pregled najpoznatijih od-re|ewa po{asti savremenog sveta, Rado-

slav Ga}inovi} nudi svoju originalnu definiciju, koja je nai{la nadobar prijem u inostranim krugovima. Wegovi radovi ve} su preve-deni na nekoliko jezika i postali nezaobilazna literatura u izu~a-vawu terorizma. Autor se tim problemom bavi znala~ki i interdisi-plinarno. Zahvaquju}i svestranom obrazovawu – diplomirao na Voj-noj akademiji u Beogradu, magistrirao na Fakultetu politi~kih nau-ka u Zagrebu i doktorirao na Pravnom fakultetu u Beogradu – Ga}i-novi} analizira terorizam iz vi{e uglova, osvetqava pozadinu iuzroke politi~kog nasiqa, ukazuju}i stru~no na na~ine suprotstavqa-wa. Wegova kwiga ”Kako protiv terorizma” doìvela je drugo izda-we, a za studiju ~iji je naslov ”Otimawe Kosova i Metohije” (izdaweNIC ”Vojska”) vlada nagla{eno zanimawe u stru~noj javnosti.

O kwizi ”Terorizam“ tek }e se ~uti. Z. PE[I]

~iji je ìvot okon~an i pre nego {to je uspeo da sve svoje vizijepreto~i u pesme.

Zbirka pesama “Penelopa u tranziciji” ve} samimnaslovom odaje neke od najva`nijih ~iwenica o svom sadràju itemama. Penelopa je samo jedno od mitskih imena koja je pes-nikiwa, budu}i da su {kolski sadràji iz anti~ke mitologijeveoma ìvi u wenoj svesti, upotrebila kako bi na sebi blizak, ave}ini prihvatqiv na~in opisala sopstvene ìvotne nedoumice.Pojam tranzicije, i pored toga {to dosta dobro razume doba ukojem svi mi ìvimo, za Jawu ima i {ire zna~ewe, kao re~ kojaujedno “pokriva” i proces neprestanog mewawa potreba, navi-ka, pa i ìvotnih stavova, ~emu je pesnikiwa izloèna tokom go-dina ubrzanog odrastawa.

Iako ~esto bez naslova, pesme Jawe Raoni} sasvim jasnoi otvoreno progovaraju i do najsitnijih detaqa o ìvotu jedne{esnaestogodi{we devojke koja poseduje lirsku istan~anost duha,naàlost, danas sve re|u. Kako je napomenuo kwièvni kriti~arDimitrije Milenkovi}, ona je uspela da “pohara sopstveni san” iiz no}i u kojima je sama promi{qala o sebi i svetu, iznese nasvetlost dana pregr{t divnih misli sakupqenih u kwigu.

A. ANTI]

SVE OO TTERORIZMU

Kwièvna nagrada fonda “Dejan Man~i}”

PENELOPA U TRANZICIJIU sve~anoj sali Vojne akademije u Beogradu, pred publikom koju su uglavnom ~inili studenti koji se pripremaju za oficirski poziv, predstavqen je ovogodi{wi kwièvni program fonda “Dejan Man~i}”

Skup na Vojnoj akademiji bio je ujedno i promocija prve pes-ni~ke kwige Jawe Raoni}, mlade pesnikiwe, u~enice pqe-vaqske gimnazije “Tanasije Pejatovi}”, ovogodi{weg laure-ata kwièvne nagrade osnovane da bi nas podse}ala nasvestrano obdarenog mladi}a, koji je 1999. godine kao vo-

jnik izgubio ìvot na Kosovu i Metohiji. O kwizi su govorilieminentni kwièvni kriti~ari, a prisutnima se obratio ivr{ilac du`nosti na~elnika Vojne akademije general-major Vi-dosav Kova~evi}.

Pored nagrade fonda “Dejan Man~i}”, kwiga “Penelopau tranziciji” dobila je i nagradu koju dodequje biblioteka“Vladislav Petkovi} Dis” iz â~ka. Time je na neobi~an, alilogi~an na~in, povezana sudbina velikog srpskog pesnika, kojije tragi~no stradao u Prvom svetskom ratu, i Dejana Man~i}a,

Ovih dana iz {tampe je izi{la kwiga ”Terorizam: dr Radoslava Ga}inovi}a, koji sebezmalo tri decenije bavi prou~avawem togplanetarnog zla. Budu}i da terorizam razmatra iz gotovo svih uglova, nova kwiga, metodolo{ki ve{to vo|ena, pisana jednostavnim, razumqivim stilom, deluje kaove{to ukomponovan univerzitetski uxbenik i veoma uspela studija, ali i svojevrsno uputstvo, stru~ni vodi~ za sve one koji promi{qaju kako se suprotstaviti svetskom mraku.

69

Uprava za qudske resurse General{tabaVojske Srbije i Crne Gore

raspisuje

KONKURSza oficirsku besedupovodom Svetog Save – dana duhovnostiUslov: na konkurs se mogu prijaviti pripadnici Ministarstvaodbrane ili Vojske Srbije i Crne Gore.Kandidat svoju besedu, obima do sto redova, treba da dostaviUpravi za qudske resurse G[ VSCG.Konkurs je otvoren do 5. januara 2006. godine.O rezultatu konkursa u~esnik }e biti li~no obave{ten.Rukopisi se ne vra}aju.Rad slati na adresu:General{tab Vojske Srbije i Crne Gore Uprava za qudske resurseUl. Neznanog junaka br. 38, 11OOO Beograd

vrhunce postiè u vreme ratova, a svi dobro znamo kakvi su tadawena uloga i zna~aj, a u vremenu mira, rade}i i daqe podjednakova`ne poslove, ~esto dolazi u situaciju da se bori zapreìvqavawe. Nije li to, na neki na~in, i sudbina vojske.

“Zastavini” filmovi, animirani, kratki igrani,dokumentarni i nastavni, obeleìli su vreme, qude i umetnost.Sa poznatim filmskim radnicima, koji su bili autori ili akteritih filmova, i koji su svoja imena i profesionalne biografije unekom trenutku svog puta ukrstili sa “Zastavom”, sre}emo se izkadra u kadar zapisa na celuloidnoj traci. To bogato kulturnonasle|e stvarale su generacije sineasta.

Biramo samo jedan – dovoqno re~it statisti~ki podatak. U“Zastavi” je proizvedeno filmova u duìni od oko {est milionametara trake. Da bi se ti filmovi odgledali trebalo bipresedeti pred televizorom neprekidno vi{e od godinu dana. A usvaki sekund tog vremena ugra|eni su rad i ume}e tima qudi,neophodnih da bi se zaokruìo film. Wihov entuzijazam u svimvremenima, i ovakvim i onakvim, odrào je “Zastavu” do danas,kao i mudrost nadre|enih uprava u vojsci, koje su uspevale i, nasre}u, jo{ uvek uspevaju da spoznaju zna~aj avanture zvane film.

D. MARKOVI]

DATUMI KOJIH SE SE]AMO

„GODI[WICA “ZASTAVA-FFILMA

Ideje, qudi, oprema, tradicija,preciznost, inovacija – to su kvaliteti sa kojima Vojnofilmskicentar “Zastava-film” zaokruùje 57. godinu svog trajawa

Za ku}u duge i bogate tradicije vezuje se nekoliko zna~ajnihdatuma. Datum koji se obeleàva kao Dan “Zastava-filma” –14. novembar, poti~e iz 1948. godine, kada je formiranoodeqewe za proizvodwu filmova Jugoslovenske armije.Me|utim, istorija vojne kinematografije seè mnogo dubqe u

pro{lost, skoro do samih po~etaka filma. “Tokom Prvog svetskog rata vojna organizacija shvata da novi

medijum, film, predstavqa i te kako mo}no sredstvo propagande.Dokumentarni snimci sa boji{ta izazvali su veliko interesovawegledalaca daleko od frontova. Na osnovu tih saznawa iiskustava, shva}ena je zna~ajna uloga filma kao sloènog ratnoginformativno-propagandnog oru j̀a. Francuska je ve} po~etkom1915. godine formirala Filmsku slu`bu francuske armije, kojaproizvodi poseban filmski ùrnal pod nazivom Ratni anali.Istovremeno, to ~ine i Rusi sa ratnim filmskim ùrnalomOgledalo rata, zatim britanska i italijanska armija, a ne{tokasnije, posle ulaska u rat, pridruùju se i SAD” – zabeleèno jeu bro{uri o “Zastava-filmu”.

U svakom slu~aju, po ugledu na francusku vojsku, Vrhovnakomanda Srpske vojske, koja se reorganizovala na Krfu, 1916.godine formirala je sopstvenu fotografsku i kinematografskuslu`bu. Re{ewem na~elnika [taba Vrhovne komande generalaPetra Bojovi}a od 26. avgusta 1916. ustrojena je “Fotografska ikinematografska sekcija” pri Obave{tajnom odseku Operativnogodeqewa srpske Vrhovne komande u Solunu, a za {efa Odsekapostavqen je rezervni kapetan Dragi{a M. Stojadinovi}. Tim~inom uspostavqena je istorija na{e vojne kinematografije, kojatraje vi{e od osamdeset godina i koja je za~eta kao ~etvrta vojnakinematografija u svetu, odmah nakon francuske, ruske i engleske.

Ove godine “Zastava” je obeleìla svoj dan na na~in dostojanprave filmske ku}e: filmom. Dokumentarni film o istoriji vojnekinematografije, specijalno zaokruèn za tu priliku, doneo jemnogo vi{e od po~etne ideje. Scenario Stevana Jovi~i}a i MilunaVu~ini}a, uz ve{tu montaù Svetlane Katani}, ponudio je iprili~no surovu istinu o sudbini vojne filmske ku}e, koja svoje

K

1. decembar 2005.

Pi{e prof. dr Slobodan BRANKOVI]

Kqu~na odluka nacista u decembru 1940. bila je

napad na SSSR. Strate{kapreorijentacija teì{ta

rata ka istoku nijeeliminisala rizik od

ratovawa na dva fronta. Pre otpo~iwawa muwevitog

rata na istoku, bilo jepredvi|eno ”re{ewe

situacije“ na Balkanu,Sredozemqu, Bliskom

i Sredwem istoku. Ostvarewe dalekose`nog

osvaja~kog poduhvata, prodorana istok (Drang nach Osten),

za Rajh je tada podrazumevalo imperativni

mir na Balkanu i pragmati~novo|ewe rata. O tome je Knez Pavle imao svoje

ispravno vi|ewe.

nez Pavle upozoravao je britanske sagovornike na to kuda vodi naoruà-vawe nacisti~kog Tre}eg rajha. Ukazivao je na opasnost od fa{isti~keItalije prvenstveno po zemqe zapadnog Balkana. Hitlerov pohod na Evro-pu i Musolinijevo osvajawe Albanije potvrdili su kneèvo predvi|awe.Prve na udaru Italije bile su Jugoslavija i Gr~ka. Odbrana Soluna imala je poseban strate{ki zna~aj i za Jugoslaviju. Oso-

vina bi wegovim zauze}em zatvorila obru~ oko ostatka neutralnog Balkana.Solunski ili Balkanski front samo su bili ideje udaqene od stvarnosti antio-sovinskih saveznika i ìvotno zainteresovanih balkanskih dràva.

HITLEROVO OSVAJAWE EVROPEZalagawe kneza Pavla za aktivniji britanski odnos prema Balkanu nije

urodio plodom. Princ regent nije bio motivisan sentimentalnim razlozima,iako je bio oèwen gr~kom princezom. Razvoj situacije mu je dao za pravo. Izbritanske ambasade u Parizu ser Ronald Kembel mu je za ta~no predvi|aweobrta doga|aja odao priznawe: ”Koliko ste samo bili u pravu (...) u tako mnogo,mnogo stvari.“

Hitlerovo osvajawe Evrope promenilo je situaciju i teì{te rata. KodMusolinija se javila zavist. Kada je Hitler popustio pred ma|arskim zahtevimaza delove Rumunije bez konsultovawa Rima, Musolini je na svoju ruku napao Gr~-ku. Neo~ekivani neuspeh podstakao je Hitlera da opomene saveznika kako malazemqa moè pruìti veliki otpor. Iza opomene nazirala se promena u strate-giji. Odustalo se od invazije na Veliku Britaniju (operacija ”Morski lav“) iforsiralo se weno bombardovawe (operacija ”Orao“). Koncipirana je peri-ferna strategija na {irem spoju triju kontinenata. Italijansko angaòvawe uGr~koj uklapalo se u taj strate{ki kontekst. Ali to je kratko trajalo, do Hitlero-vog preorijentisawa na istok. Italijanski gubici su zabrinuli Hitlera, a ohra-brili êr~ila.

U ratu zemqe protiv mora nije bilo mogu}e do}i do brze pobede ili uop-{te do pobede!

FE

QT

ON

70

ZATVARAWE K

MIROVNA PPOLITIKA KNEZA PPAVLA

KARA\OR\EVI]A (2)

Pristup Rumunije i Bugarske Trojnom paktu i pojava Hitlero-vih trupa na wihovom tlu bila je priprema za rat protiv SSSR-a,a da s wegovog vrha nije bilo odgovaraju}e preventivne reakcije!

Pro{irewe teritorije SSSR-a pomerawem zapadne granice,prisvajawem dela Rumunije, u~vr{}ivalo je Staqinovo iluzioni-sti~ko uverewe da nema govora o opasnosti s Hitlerove strane.

Knez Pavle je pratio razvoj situacije i procewivao pozicijuJugoslavije u ”zaokruìvawu Balkana“ od Osovine i suparni~kobritansko nastojawe da Balkan okrene u rat protiv we.

Po~etkom 1941. ponavqani su pozivi s obe strane da im Jugo-slavija pristupi i iza|e iz neutralnosti. Knez Pavle je prozreowihove namere, orijentisao se strate{ki na neutralnost, pripre-mao za odbranu, ispitivao mogu}nost za iznenadnu samoodbrambe-nu reakciju ukoliko bude bio prinu|en da odgovara na ultimatum!Iz Berlina i Londona upu}ivane su poruke za susrete, sporazume-vawe i saradwu s vo|stvom Jugoslavije. Knez namesnik Pavle pose-tio je centre mo}i suprotstavqenih sila u poku{aju da pronikne uwihove stvarne namere. Zajedno je s knegiwom Olgom putovao uNema~ku, u Berlin. Prva sila sveta priredila je kneèvskom paruveli~anstven do~ek.

Posle toga usledile su preporuke o paktu o nenapadawu izme|uJugoslavije i sila Osovine. Knez Pavle je izbegavao nove susrete,odugovla~io s odlukama o ponudama sa nema~ke strane. Glavno ne-ma~ko stanovi{te bilo je potreba jake Jugoslavije i obezbe|ewe we-nog neu~estvovawa u ratu na strani Velike Britanije. Koliko je bilarealna ideja wegovog posredovawa u tajnim odnosima Londona iBerlina za wihovu nagodbu pred rat Tre}eg rajha protiv SSSR-a?

Ministar spoqnih poslova dr Aleksandar Cincar-Markovi}i predsednik vlade dr Dragi{a Cvetkovi}, prilikom wihovih po-seta Tre}em rajhu i u ìvoj diplomatskoj aktivnosti na liniji am-basadora Herena, Andri}a i posrednika, dobijali su uveravawa onema~kim garancijama.

ÊRÎLOVE SUGESTIJEKnez Pavle je poku{avao da se dosledno drì principa neu-

tralnosti i postizawa jedinstva unutar zemqe. Milan Stojadinovi} je morao da podnese ostavku sa poloàja

predsednika jugoslovenske vlade zbog redukcionisti~kog pristupa uunutra{woj politici, posebno prema Koro{ecu, i avanturisti~kogsamovoqnog sporazumevawa s grofom ]anom o podeli Albanijeizme|u Italije i Jugoslavije! ]ano je smatrao da je Milan Stojadi-novi} kilometrima ispred drugih jugoslovenskih politi~ara! Bri-tanska politika je ”tipovala“ na wega i kneza Pavla kao tandem najugoslovenskom vrhu!

Smena generala Milana Nedi}a sa vrha vojske usledila jekada je na svoju ruku provocirao ”varijaciju eventualnog jugoslo-venskog mar{a ka Solunu“!

Italijanska avijacija bombardovala je Bitoq, a da na to jugo-slovenska strana nije odgovorila. Jugoslovenski vo|a se zbog togaosetio dvostruko pogo|enim. Smena je obja{wavana potrebom slu-`be, odbijani su zluradi komentari.

Knez Pavle se u trenucima razo~arawa veselio 1941. godiniu kojoj }e mladi Petar Kara|or|evi} ste}i punoletstvo i Namesni-{tvo prestati da postoji. Zbog mnogo ~ega je nastojao da o~uva dr-àvu kojom je kormilario po voqi sudbine u nikad izazovnijem pe-riodu svetske istorije.

Osovina je zatvarala krug oko Jugoslavije. Antiosovinske si-le nisu ispuwavale obe}awa o pomo}i Jugoslaviji, pogotovo je toizostajawe bilo osetqivo u oblasti naoruàwa. Srpske strankenisu podràvale jugoslovensko vo|stvo, posebno predsednika Cvet-kovi}a, a Demokratska stranka je promenila dvadesetogodi{wupolitiku i kritikovala srpsko-hrvatski sporazum!

Knez Pavle je podnosio i obrazloìo svoju ostavku {estogo-di{wim teretom: nikad vi{e sudbonosnih doga|aja nego u vremewegove vladavine. êmu uzaludan trud kad narod i deo saradnikanema poverewa u vladara! Savetnici su ga ubedili da povu~eostavku. Vreme nije bilo za ostavke, nego za te{ke odluke.

U dalekoj mitskoj asocijaci-ji strate{ke varijacije su upu-}ivane i na borbu Levijatana iBehemota! Posebno je razra|i-vana nema~ka varijanta ”vazdu-{nog rata“, koja je dominiralau odnosu na tradicionalni na-~in ratovawa i nasle|e iz mi-nulih velikih sukoba.

Kqu~na odluka nacista u de-cembru 1940. bila je napad naSSSR po planu ”Barbarosa“.Strate{ka preorijentacija te-ì{ta rata ka istoku nije eli-minisala rizik od ratovawa nadva fronta. Pre ostvarewa mu-wevitog rata (blickriga) na is-toku, bilo je predvi|eno ”re{e-we situacije“ na Balkanu, Sre-dozemqu, Bliskom i Sredwemistoku.

Ostvarewe dalekose`nogosvaja~kog poduhvata prodorana istok (Drang nach Osten)pretpostavqalo je pragmati~novo|ewe rata i brzo eliminisa-we nepovoqne situacije nafrontu u kompleksu delikatnih~inilaca. Mir na Balkanu je zaBerlin, zbog predstoje}eg ratana istoku protiv SSSR-a, po-stao strate{ki preduslov i im-perativ.

U isto vreme u Londonu jepotencirana varijanta o fron-tu (ratu) na Balkanu kao po~etku

kraja Osovine. Predvi|eno je vi{estruko britansko i savezni~-ko delovawe s ciqem da Gr~ka, Jugoslavija, Turska, Rumunija, Bu-garska, uz britanski podstrek i makar ograni~enu pomo}, zarateprotiv Osovine. Vinston êr~il je traìo da se ”prevrnu zemqai nebo“ i prona|u saveznici. Da se dovedu na vlast ratnici ijavno mwewe upozori na opasnost od nacifa{izma. Ako ne moèdruga~ije, onda prevratima ispuniti zahtev britanske politike ispecijalista za nexentlmensko ratovawe. Noel-Baker, britanskipacifista svetskog glasa, predlagao je da se potro{i 500.000funti za razarawe pruge Beograd–Solun!

Predsednik Amerike Ruzvelt poslao je svog specijalnog iza-slanika pukovnika Donovana na Balkan da proceni situaciju i dadeluje pragmati~no, u duhu interesa zapadnog demokratskog sveta.Donovanov zakqu~ak bio je kategori~an: (zara}eni) Balkan je,mo`da, posledwe podru~je na kome se Hitlerova ratna ma{inamoè zaustaviti! Poziv balkanskim dràvama da zarate bio je uime budu}nosti i fraza o pomo}i koja }e uslediti. U stvarnosti,ako ne pre, u zavr{nici rata, kada iskrvare, kao {to je to bioslu~aj s Jugoslavijom!

Staqin nije verovao u Hitlerovo ”verolomstvo“ i wegov na-pad na savezni~ki SSSR! Upozorewe o pripremama za rat protu-ma~io je u kontekstu nema~kog nastupa na Bliskom i Sredwem is-toku, nameravanih osvajawa naftnih podru~ja i prodora u Indi-ju. Politika SSSR-a bila je politika nezara}ene strane. Nika-ko u rat, nego ve{to u~estvovati u usmeravawu razvoja situacijeu korist SSSR-a i izvu}i se iz kle{ta nacisti~kog Tre}eg rajha imilitaristi~kog Japana. Moskva ni{ta nije nameravala da u~ini{to bi pokvarilo odnose s Berlinom. Molotov je tajno nudio de-love Jugoslavije i Gr~ke Bugarskoj u diplomatskoj igri zadobija-wa pozicija u borbi za interesne sfere i opstajawe na Balkanu.

71

RUGAPotpisivawe PROTOKOLAo pristupu Jugoslavije Trojnom paktu

tisnuo je privrede zapadnih sila mawe zainteresovane za jugoslo-vensko trì{te. Bilo je apsurdno s nema~kim naoruàwem popuni-ti potrebe jugoslovenske vojske i krenuti u rat protiv Tre}eg rajha!Iluzorno je bilo ra~unati s velikim brojem jugoslovenskih vojnika(mobilisanih 700.000 do 1,500.000) u krajwoj mogu}nosti, kadaSlovenci i Hrvati, kao i mawine, nisu hteli da ratuju!

Saveznici su pozivali u rat, a isporuke oru`ja i trupe sustigle tek krajem rata!

Sporazum Turske i Bugarske 17. februara 1941. omogu}avaoje koordinaciju trupa Osovine u zaposedawu Balkana. Britanskiplaneri su procenili da bi sporazum koristio Turskoj kako bi op-stala makar kao neutralna u eventualno nepovoqnom raspletu si-tuacije po saveznike.

Knez Pavle je ukazivao na to da je neutralna, ~vrsta, jaka Ju-goslavija (kako je Hitler garantovao u rano prole}e 1941. zbogsvojih strate{kih potreba) uvek mogla da posluì pravednoj stva-ri. Zna~i, ”saveznicima“.

Pacifisti~ki model politike kneza Pavla bio je, dakle, za-snovan na kompleksnoj analizi, poznavawu stawa, proveravawuponuda, ispitivawu realnih mogu}nosti i predvi|awu razvoja do-ga|aja u skoroj budu}nosti. Stvarnost mu je dala za pravo.

Pomisao na rat Jugoslaviju bi mogla da ko{ta opstanka – upo-zoravao je knez Pavle egzaltirane ”hu{ka~kom propagandom“ slat-kore~ivih saveznika i pristrasnih, sve diferenciranijih, jugoslo-venskih snaga.

U neravnopravnom ratu s mnogo nadmo}nijima, rascep iznu-tra bi se produbio, sa kardinalnim posledicama krvoproli}a irazarawa. Niko niotkud, bez obzira na obe}awa, nije realno mo-gao da pruì neophodnu pomo}.

PRAGMATI^NI POTEZIProcene su ukazivale na to da su bila neophodna tri meseca

pripreme Jugoslavije za rat. Knez Pavle je predvi|ao da bi razvojdoga|aja stvorio povoqnije prilike u kojima bi Jugoslavija mogla save}im izgledima da pokaè svoju savezni~ku solidarnost i eventual-no u|e u rat protiv Osovine. Stoga je bilo va`no dobiti u vremenu.

Kao britanski prijateq, knez Pavle je tajno 4. i 19. marta1941. posetio Adolfa Hitlera. Smisao susreta izraàvao se usmelom stavu jugoslovenskog vo|e: ”Moje simpatije su za Englesku.Interesi moje zemqe me teraju da pravim izlaz s Vama!“

U isto vreme su u Londonu po~eli da ozna~avaju kneza Pavlakao ~oveka slabog karaktera kada nije prihvatio britanska ur-gentna uputstva da zarati, budu}i da je odgonetnuo da zemqu, na ~i-jem se ~elu nalazio, rat vodi u katastrofu. U su{tini, iskazao jesnagu, odgovornost i savest prvog ~oveka dràve. Hitler je kneèvuve{tinu pregovara~a slikovito predstavio: neuhvatqiv je kao jegu-qa i spretno se zaklawa iza parlamenta kada se pritera uza ziddogovora.

Jugoslovenski sagovornik je obrazlagao Hitleru za{to ne mo-è da potpi{e Trojni pakt, s obavezama koje bi proistekle iz ugo-vora. Kako da primi savez s Italijom, ~iji je vo|a organizovaoubistvo kraqa Aleksandra Kara|or|evi}a? Za{to da se Nema~kai Britanija ne sporazumeju?

Hitler je u monologu o politici u delikatnom trenutku zasuziopri pomisli da, mo`da, ”zgodni“ engleski de~ak leì mrtav kraj”lepog“ mladog Nemca! Knez Pavle se pitao da li je to bio gest Hi-tlerove uro|ene seksualnosti? Potvrdio je raniji utisak o znaci-ma ludila, koji takvu li~nost lako mogu da skrenu na odluku o ratu.Knez Pavle je prihvatio ”velikodu{nost“ Hitlera da Jugoslavijabez obaveza pristupi Trojnom paktu, ali je objasnio da o tome mo-ra da odlu~i parlament. To je zna~ilo da se dobija u vremenu. S Hi-tlerove strane stiglo je upozorewe Beogradu da bi odbijawe pri-stupa Trojnom paktu zna~ilo rat Osovine protiv Jugoslavije.

Krunski savet je zasedao sutradan, 20. marta 1941. godine.Trebalo je ”od dva zla izabrati mawe“.

U slede}em broju: Protiv euforije juna{tva

FEQTON

1. decembar 2005.72

êr~il je 12. januara 1941, preko ambasadora Kembela, pre-do~io da neutralnost Jugoslavije vi{e nije dovoqna, nego otvara-we fronta na Balkanu. U tome bi mogao da pomogne i britanskikorpus! Me|utim, knez Pavle je smatrao da je to preuraweno i dabi to Balkan odvelo u propast. [ta je 40.000 britanskih vojnikaobjektivno moglo da u~ini zajedno s gr~kom vojskom protiv znatnonadmo}nijih trupa Osovine? Admiral ̂ etfild je, posle posete kne-zu Pavlu, preko jugoslovenskog ambasadora u Londonu Ivana Su-boti}a, obavestio Beograd da se britanski interesi i angaòva-we trupa prostiru samo do Krfa. Uz to, ni Turska nije bila voqnada u|e u rat, a Jugoslavija i Gr~ka objektivno nisu imale izgleda uneravnopravnom ratu s trupama Osovine.

Kada je 1. marta 1941. Bugarska pristupila Trojnom paktu,potpisom kraqa Borisa Koburga, a Hitlerove trupe sutradan kre-nule putem predvi|enih lokacija u okvirima ratnih planova, Jugo-slavija se na{la u ”{koqci Osovine“.

Nedovoqno britansko angaòvawe na gr~kom tlu samo je iza-zivalo Hitlera. Idn i Dil nisu ubedili ni Tursku ni Jugoslaviju dase upuste u ratnu avanturu. Na primer, po britanskim urgencijama,Jugoslovenska vojska je trebalo da napadne italijanske trupe u Al-baniji.

– Nijedna zemqa nije imala ve}u {ansu od Jugoslavije da, samalim ulogom, postigne brì i ve}i uspeh u ratu – govorili su, posvojim prora~unima, u Londonu. ̂ er~il je u to ube|ivao i Ruzvelta.Predlog je, me|utim, bio nerealan sa stanovi{ta Hitlerovog im-perativnog ”umirewa“ Balkana kao pozadine za planirano otva-rawe isto~nog fronta. Hrvati i Slovenci su odbijali i pomisaoda ratuju, tako da bi ispuwewe êr~ilove zamisli zna~ilo prepo-lovqavawe Jugoslavije. Knez Pavle je to dobro znao upore|uju}ipodatke iz razli~itih izvora. Do nekih je do{ao kao antiboq{e-vik, {to je za Berlin bilo va`no.

Naime, êr~ilova sugestija je i{la tako daleko da se Slove-nija i Hrvatska prepuste Osovini ako ne}e da se bore protiv we!Ruzvelt je ube|ivao jugoslovenskog ambasadora u Va{ingtonu Kon-stantina Foti}a da je za Srbiju boqe da se re{i trvewa s Hrvati-ma i postane homogena dràva razdeobom Jugoslavije.

To {to bi Hitlerove trupe iz Bugarske brzo prodrle u Soluni zatvorile jedini izlaz s okruènog Balkana, kao da nije tangira-lo britanske sagovornike.

Mirno Hitlerovo osvajawe Balkana pove}alo je interesova-we SAD za ovo podru~je. Predsednik SAD Ruzvelt, u martu 1941,zaloìo se za dono{ewe Zakona o zajmu i najmu kako bi pomogaoVelikoj Britaniji i saveznicima u borbi protiv Osovine. Donovanse, posle kratke posete Sofiji, u Beogradu susreo sa vi{e zna~aj-nih li~nosti.

Knez Pavle je ostavio na wega povoqan utisak; obrazloìoje politiku neutralnosti, pripremu za odbranu i da }e se odupretisvakom napada~u, ma kolika bila Hitlerova sila! Donovan je obe-}ao pomo}, spisak vojnih potreba je prosle|en Va{ingtonu, ali jeHitler bio brì od neutralne demokratske sile. Me|utim, ameri~-ko obe}awe je ohrabrilo ratoborne, orijentisane na dràvniudar. S druge strane, malo je analiti~ara moglo da predo~i kako jeJugoslavija uvek mogla boqe posluìti saveznicima nego okupira-na i podeqena izme|u sila Osovine!

Hitler je obja{wavao za{to je od Jugoslavije traìo neutral-nost u vreme opredeqewa za rat na istoku. Zato {to je bilo o~i-gledno da se provode ratne pripreme i da jugoslovenska vojska, upovoqnoj prilici, kada se proceni da su najboqe {anse za uspeh ikorist saveznika, moè da stupi u rat.

Bilo je jasno planerima Osovine da se srpski vojnici ne mo-gu upotrebiti na isto~nom frontu. Jugoslavija je planirana kaobaza, izvor sirovina i poqoprivrednih proizvoda tokom nema~kogprivrednog osvajawa jugoistoka Evrope. Uz to, nema~ki kapital po-

Pripremio Radovan POPOVI]

Redakcija ”Narodnearmije” ide na glasawe1945. godine

DEMOBILISANI BORCI JUGOSLOVENSKE ARMIJE VRA]AJU SE SVOJIM KU]AMADA UÊSTVUJU NA IZGRADWI ZEMQE

”Voz za vozom demobilisanih boraca Jugoslovenske armijepristiè na na{e stanice, produàva naprijed i tako ve}danima.“

1. decembar 1945.

NESVRSTANOST ZNAÎ POLITIKU PRIJATEQSTVA

”Danas nema ni jednog kutka na zemqinoj kugli gdje se ne znaza Jugoslaviju, za wene `rtve i herojsku borbu u toku rata.Svuda se vrlo dobro zna i kako Jugoslavija qubomorno ~uvasvoju nezavisnost i svoje pravo da sama upravqa svojom ze-mqom, da na{ narod bude sam gospodar na svojoj zemqi.“

12. decembar 1975.

1. decembar 1918. U Beogradu sve~ano progla{eno formirawe Kraqevine Srba,Hrvata i Slovenaca.4. decembar 1869.U Novom Sadu ro|en Slobodan Jovanovi}, pravnik, istori~ari kwièvni kriti~ar. ^lan Srpske akademije nauka i umetnostiod 1905. godine. Svojim delima ostavio je dubok trag u nauci ikulturi. U periodu od 27. marta 1941. do avgusta 1943. godinebio je potpredsednik i predsednik Jugoslovenske kraqevskevlade. Umro je 12. decembra 1958. u Londonu.7/8. decembar 1941.Napad Japana na Perl Harbur i ulazak Sjediwenih Ameri~kihDràva u Drugi svetski rat.10. decembar 1948.Generalna skup{tina Ujediwenih nacija usvojila Univerzalnudeklaraciju o qudskim pravima.10–11. decembar 1991.Evropski savet u Mastrihtu postigao sporazum o Evropskoj uniji.12. decembar 1940.U Beogradu potpisan Ugovor o prijateqstvu izme|u KraqevineJugoslavije i Ma|arske. Ugovor je potpisan na osnovama do-brosusedstva, iskrenog po{tovawa i uzajamnog poverewa iz-me|u dveju dràva. Inicijator sklapawa Ugovora sa ma|arskestrane bio je ministar Teleki. Kada je 6. aprila 1941. Nema~-ka napala Kraqevinu Jugoslaviju, Teleki je izvr{io samoubi-stvo kao izraz neslagawa sa ma|arskom neprijateqskom poli-tikom prema Jugoslaviji.15. decembar 1914.Zavr{ena protivofanziva srpske vojske u Kolubarskoj bici.Protivofanziva je po~ela 3. decembra, a rezultirala je raz-bijawem austrougarskih snaga i wihovim povla~ewem na Savui Dunav.

KAL E NDAR

FOTO

AL BUM

[TAMPA

VREMEPLOV

73

KONGRES SLOVENSKE SOLIDARNOSTI”Sutra, u nedequ, otvori}e se u Beogradu kongres predstavni-ka svih slovenskih naroda, ~iji je saziv bio odlu~en na Pra-{koj konferenciji nacionalnih slovenskih komiteta u maju ovegodine.“

7. decembar 1946. godine

Pripremio Miqan MILKI]

75

VERSKI PPRAZNICI1. – 15. decembra

Pravoslavni4. decembar – Vavedewe Presvete Bogorodice7. decembar – Sveta velikomu~enica Ekaterina8. decembar – Sveti sve{tenomu~enik Kliment9. decembar – Prepodobni Alimpije Stolpnik13. decembar – Sveti apostol Andrej Prvozvani15. decembar – Sveti car Uro{; PrepodobniJoanikije Devi~ki

Rimokatoli~ki8. decembar – Bezgre{no Za~e}e Bl. DjeviceMarije

SVETI CCAR UURO[

Posledwi srpskicar Uro{ ili Ste-fan Uro{, sin caraDu{ana Silnog icarice Jelene, ro-|en je 1. septembra1336. ili 31. avgu-sta 1337. godine.@iveo je u vreme ka-da je srpska sredwo-

vekovna dràva dostigla vrhunac svoje mo}i i u vre-me kada se ta dràva po~ela raspadati. Wegovi bio-grafi ga opisuju kao milostivog i krotkog mladi}a le-pog stasa.

Kada je progla{en za kraqa sve srpske i pri-morske zemqe Uro{ je imao samo deset godina. Naupravu je dobio zapadni deo carstva od Korinta do Du-nava i od obala Jadranskog i Jonskog mora do Varda-ra, dok je isto~ni deo carstva neposredno drào samcar Du{an. Naravno, to je bila samo formalna pode-la i car je ostao neprikosnoveni gospodar na celoj te-ritoriji velikog carstva. Posle iznenadne smrti caraDu{ana 1355. godine wega je na prestolu nasledio sinjedinac koji je tada imao 18 ili 19 godina.

Smr}u cara Du{ana po~iwe raspad mo}nesrpske dràve. Potom je do{lo do bitke na obalamareke Marice 1371. godine u kojoj su Turci te{ko po-razili srpsku vojsku. Mladi car Uro{ umro je ubrzoposle Mari~ke bitke 2. decembra iste godine u Solu-nu u 34. ili 35 godini.

Wegove ~udotvorne mo{ti po~ivale su u fru-{kogorskom manastiru Jazak do 1942. godine kada suispred bezbo`nih usta{a, zajedno sa mo{tima svetogkneza Lazara i despota Stefana [tiqanovi}a, pre-nete u Sabornu crkvu u Beogradu. Od septembra2001. godine mo{ti cara Uro{a ponovo se nalaze umanastiru Jazak.

gRAZMI[QAWA O STVARIMA OBI^NIM

SIROMA[TVOde po~iwe ono, siroma{tvo? Kakvom nepodop{tinom morabiti zgo|en ~ovek da bi se smatrao “siroma{nim”? Ko zna?êsto sam vi|ao bogate i, ~ak veoma bogate qude koji su se-be smatrali “siroma{nim” i, u su{tini, nosili u sebi toose}awe siroma{tva. Oni su strasno ùdeli ne{to ve}e,

daleko ve}e; oni su “patili” zbog toga, mo`da i zbog onoga u ~emuuop{te nisu oskudevali; oni su naporno gledali “gore”, i samo“gore”, i stalno prebrojavali {ta im nedostaje; Nezasiti, kada}e se nasititi? Kako pomo}i onome ko je zaboravio na predivnure~ “dosta”?

Vi|ao sam, tako|e, qude, u prili~no ste{wenim prilika-ma, koji su sebe smatrali “dovoqno bogatim” i u su{tini nosili usebi to ose}awe. Wihova “imovina” bila je vi{e nego skromna:oni su ìveli od plate do plate. I nisu oskudevali u onome {toje odista bilo potrebno; spokojno su gledali “dole” i ~esto sma-trali ~ega jo{ treba da se li{e, i koliko je mnogo qudi na svetukojima nedostaje ono najneophodnije. Takozvanu “oskudicu” podno-sili su lako. Behu oni majstori utehe; a sami nisu ni traìli ute-hu. Meni se uvek ~inilo da su oni svoju “imovinu“ ili “blago“ iz-mestili nekuda, na drugo mesto. (Kuda, pitao sam se?)

Ali, to zna~i da objektivne razmere imovine ne mogu re{i-ti pitawe “postojawa u siroma{tvu“. Malo xa~e uskoro }e se pre-puniti; ali, veliki xak sa rupom – nikada. I posledwe: ako èli{bogatstvo za svoju decu, nau~i ih da gledaju “nadole“; da lako pod-nose oskudicu; nau~i ih sklonosti prema re~i “dosta“; i duhovnojsposobnosti da izmeste svoje “blago“ na neko drugo mesto.

Dakle, na zemqi uop{te nema siroma{tva? – Avaj! Postojidvojako siroma{tvo. Materijalno – kad ~ovek gubi posao i doì-vqava tragediju koja mu se ~ini tragedijom “suvi{nog“ bi}a nasvetu; kada ve} gubi snagu wegovo pravo na rad i na ìvot; kadaon sam vi{e nije potreban; kada ve} ne moè da gleda “nadole“,zato {to za wega vi{e nema “dole“; kada wemu vi{e ne moè dapomogne ve{tina da podnosi oskudicu i da se zadovoqi time {tojeste. Tada je ~ovek siroma{an, odista siroma{an; tada je to pra-vo siroma{tvo.

Naporedo sa ovim, postoji i duhovno siroma{tvo, ono ka-da ~ovek ne moè da shvati {ta je istinito i predivno “drugo me-sto“, u koje on moè da smesti svoju istinski “imovinu“, svojeistinsko “blago“; kada razgovore o tome “drugom mestu“ primakao glupost, odbacuju}i ih sa izrugivawem. Zbog toga, sam ~ovekpostaje nekako “suvi{an“; besmisleni postaju wegov ìvot i we-gova pregnu}a; i dok sam to ne shvati, jedva da je potreban. On~ak ne podozreva ~ega se istinskoga li{io i kuda, zapravo, sme-ra. U tom slu~aju, ~ovek je opet siroma{an, istinski siroma{an,ali u sasvim drugom smislu. Evo {ta i jeste istinsko siroma-{tvo.

Ali, najtu`nije je {to qudi drugog oblika siroma{tva tako~esto prolaze hladno i gordo mimo qudi prvog oblika siroma-{tva. Otuda ni~e bezboàn, nehri{}anski poredak ìvota. I uwemu – siroma{tvo i opasnosti savremenog sveta.

Ivan A. IQINIz kwige ”Pred buktavim zagonetkama Gospodwim”,

Svetigora, Cetiwe, 2001.

DUHOVNOST

76

Usvojoj osnovnoj formi, peintbol je igra “ratovawa”, u kojojgrupa qudi, uz pomo} pneumatskih markera namewenih is-kqu~ivo za taj sport, treba da obavi odre|eni zadatak. Podgrupom qudi podrazumeva se ekipa od najmawe tri igra~a, aneophodnu opremu, pored “peintbol markera”, ~ine kombi-

nezon i za{titna maska. Osnovna varijanta igre naziva se”Capture the flag“, ili “Osvoji zastavu”, a pobe|uje ekipa kojazastavu donese u svoju bazu. Iz te osnovne igre proizilaze broj-ne varijante, koje najvi{e zavise od ma{te samih igra~a.

Su{tina peintbola (paintball) jeste u ”farbawu“, odno-sno markirawu protivnika bojom kojom se pune gumeno-pla-sti~ne kuglice ispaqene iz specijalnih pi{toqa pomo}u kom-primovanog vazduha. Kuglice ~ini organski bezopasna èla-tinasta masa, ~ija je prednost u tome {to se lako skida saode}e i koè. Protivnik je eliminisan kada ga kuglica pogodii raspr{i boju po wemu. Va`no je napomenuti da igra~, kadaoseti udarac, obavezno mora proveriti da li se kuglica ras-

pr{ila, jer moè da se odbije od ode}e ili da ostane u we-nom porubu. Ukoliko je pogo|en – izlazi iz misije i vra}a sedo startne pozicije.

KAKO JE NASTAO Pri~a o peintbolu po~iwe pre dvadesetak godina u Ame-

rici, kada su se jednom entuzijasti, pi{toqi iz kojih su farme-ri bojom obeleàvali stoku, u~inili prikladnim za kori{}e-we u igri rata kako bi ona izgledala {to verodostojnije. Takoje nastao peintbol, a oprema je s vremenom usavr{ena i pri-lago|ena potrebama igra~a. Danas vi{e od milion qudi, mu-{karaca i èna svih starosnih dobi i profesija, svake godinezapo~ne rekreativno da se bavi tim ekstremnim sportom. Ve-ruje se da }e se do 2008. godine peintbol na}i na programuolimpijskih igara.

U na{oj zemqi taj sport se pojavio pre pet godina, kada suotvoreni i prvi klubovi. Zanimqiv je podatak da je, u isto vre-

VIKEND RATNICIIgra~i peintbola isti~u da je to sport za svakog, po{to postojeigre prilago|enesvakom uzrastu i stepenu ve{tine. U nekim zemqama on je sastavni deo obuke specijalnihjedinica vojske ipolicije, jer je veomapogodan za uve`bavaweborbe na bliskomodstojawu.

EKSTREMNI SPORTOVI – PEINTBOL

SPORT

1. decembar 2005.

77

KO SVE MO@E DA IGRAIgra~i peintbola isti~u da je to sport za sve, po{to po-

stoje igre prilago|ene svakom stepenu ve{tine i uzrastu. Do-voqno je samo da se pridràvate pravila. To zna~i da se za-{titna maska ne sme skidati u toku igre, da se protivnik ne smega|ati iz blizine mawe od tri metra i, ono {to se podrazumevau svakom sportu – po{tovawe fer-pleja. Igra ne zahteva nika-kva predznawa niti fizi~ke predispozicije, ali je, zarad uspe-ha, poèqno da u~esnik bude okretan i da brzo razmi{qa. Po-{to je re~ o timskoj igri, neophodna je dobra saradwa svih ~la-nova.

Kako isti~e predsednik Jugoslovenskog peintbol saveza, una{oj zemqi tim sportom najvi{e se bavi populacija izme|u 20i 30 godina starosti, privu~ena razli~itim pobudama. Jednivole uniformu, oru`je i ratne igre, pa je to pravi sport u komemogu da se, naj~e{}e o vikendima, pretvore u ratnike, drugi suopsednuti ekstremnim sportovima, pa time i peintbolom kaojednim od wih, dok tre}a vrsta qudi igra peintbol zbog zabave.Ogromno zanimawe vlada me|u decom {kolskog uzrasta. Jediniproblem u celoj ovoj pri~i jeste cena, po{to su kuglice potro-{ni materijal, a nabavqaju se u inostranstvu.

DA LI JE TO OPASAN SPORTIako se peintbol, zbog velike koli~ine adrenalina koji to-

kom igre proizvodi telo igra~a, svrstava me|u ekstremne spor-tove, smatra se da je bezbedniji od fudbala, rukometa, ko{arkeili bilo kog borila~kog sporta. Pre po~etka “borbe” igra~imase uvek daju instrukcije radi bezbednosti. Naime, svi koji se na-laze u zoni paqbe moraju da nose za{titne maske, dok su marke-

KAKO GA IGRAÎ DO@IVQAVAJUJednom kada se opremite osnovnom za{titnom opre-

mom, mogu}nosti za va{u zabavu su ogromne. U svakom tre-nutku ose}a}ete kao da ”ne{to gori“. Vi ste neprekidno unapadu ili odbrani, a va{i ciqevi zahtevaju budnu pa`wui odlu~nost – protivnici se skrivaju iza svakog ugla, dokloptice lete brzinom i do 90 metara u sekundi. U svemu to-me vi treba da preìvite, ali i da podnesete `rtvu radipobede va{e ekipe. Weni ~lanovi ra~unaju na to da }etebrzo reagovati i napad dozirati pa`qivo, u skladu sa da-tim trenutkom.

Ako uloìte odre|eno vreme i energiju, napravite od-li~an tim, trenirate redovno i imate malo sre}e, moètepostati i profesionalni igra~. Peintbol nudi mogu}nostiza svakoga, a va{ izbor je koliko daleko èlite da idete.

me, o pokretawu tog sporta kod nas razmi-{qalo nekoliko qudi, koji su u razmaku odsamo nekoliko dana osnovali tri kluba, dabi po~etkom 2001. godine registrovali i Ju-goslovenski peintbol savez. Danas je u Sr-biji registrovano tridesetak klubova koji ne-guju taj sport, a polovina wih aktivno radi.Predsednik Saveza Marko Ve~erinovi} za“Odbranu” isti~e da su oni do sada organi-zovali ~etiri turnira peintbola otvorenogtipa, a prioritet u wegovom daqem radu bi-}e formirawe lige, kako bi na{i igra~i mo-gli zvani~no i organizovano da se takmi~e naturnirima u zemqi i inostranstvu.

Puwewe peintbol markera kuglicama boje

ri iz kojih se ispaquju kuglice pode{eni takoda brzina ispaqivawa ne bude ve}a od 90 me-tara u sekundi. To zna~i da, u najgorem slu~aju,moète da “zaradite” modricu. Tako|e, igruuvek prate sudije, koje su zaduène za sigurnosttakmi~ara u vanrednim situacijama.

GDE SE U BEOGRADU IGRA PEINTBOL

Najlak{e i najboqe je igrati na predvi-|enim terenima, {to podrazumeva da su popropisu opremqeni i obezbe|eni. Tako se naAdi Ciganliji igra na otvorenom {umskomterenu, Novi Beograd nudi garaù na dvanivoa, dok je teren na Zvezdari kombinovan,i zatvoren i otvoren.

Sawa SAVI]

DRUGO PRVENSTVO AMBASADAU GA\AWU IZ VATRENOG ORU@JA

[IREWE

PRIJATEQSTVADrugo prvenstvo ambasada u ga|awu iz vatre-

nog oru`ja, koje je drugu godinu zaredom organizo-vao Streqa~ki klub “Partizan”, u saradwi saMinistarstvom odbrane i Ministarstvom unutra-{wih poslova, a uz podr{ku Ministarstva spoq-wih poslova, odràno je na streli{tu kluba. Svo-je ume}e ga|awa iz pi{toqa pokazalo je 65 takmi-~ara iz dvadesetak ambasada.

Prvenstvo je otvorio potpredsednik organi-zacionog odbora Vasilije Belobrkovi}, koji je zana{ list istakao: “Danas se nalazimo u neobi~-noj misiji sportsko-dru{tveno-diplomatskog karaktera, u kojoj se, u pauzama dru-èwa predstavnika ambasada odràva nadmeta-we u ga|awu iz vatrenog oru`ja. Me|u u~esnicimasu ambasadori i ostali ~lanovi diplomatskog ko-ra, od kojih su neki vrsni strelci. Ipak, bez ob-zira na streqa~ko ume}e, svi smo ovde na istomzadatku {irewa prijateqstva i razmene iskusta-va.”

Posle zavr{etka takmi~ewa i sumirawa re-zultata, prelazni pehar na{ao se u rukama ~la-nova ekipe Indonezije. Drugo mesto pripalo jeekipi Ma|arske, dok je tre}e mesto zauzela prvaekipa Nema~ke. Pojedina~no u mu{koj kategorijiprvo mesto osvojio je Antoan Kuruneri iz Fran-cuske, koji je poneo i titulu najpreciznijeg strel-ca. U ènskoj konkurenciji prvo mesto zauzela jeIndoneànka Eni Diponegro, koja je nagra|ena pi-{toqem “Crna dama”.

S. S.

1. decembar 2005.78

J

IZBOR SPORTISTE GODINE VOJSKE SCG U 2005.

PO@URITESA

PREDLOZIMAo{ mesec dana preostalo je do zakqu~ewa akcije koju Novinsko-izda-va~ki centar “Vojska” organizuje dvanaesti put – izbor najuspe{nijegsportiste i sportske ekipe Vojske Srbije i Crne Gore. Podse}amovas da }e ìri razmatrati predloge koji u na{u redakciju stignu do

30. decembra ove godine. U tekstu predloga treba navesti kratku biogra-fiju sportiste, odnosno ekipe, obrazloèwe s ta~no navedenim rezulta-tima ostvarenim u 2005. godini i obavezno poslati fotografiju (portretpredloènog kandidata, odnosno grupni snimak predloène ekipe). @iri}e razmotriti sve kandidature koje su potpune i u skladu s propozicijamai kategorizacijom sportova opredeliti se za prva tri pojedinca i istibroj ekipa.

Za naziv sportiste godine VSCG mogu konkurisati oficiri, podo-ficiri, civilna lica na slu`bi u Vojsci, studenti Vojne akademije, u~e-nici vojnih {kola, vojnici po ugovoru i na redovnom odsluèwu vojnogroka. Isti princip vaì i za ekipe, ~iji ~lanovi treba da pripadaju ne-koj od navedenih kategorija. Predloge mogu slati komande, jedinice, usta-nove, vojne {kole i druge obrazovne institucije, sportski savezi, klu-bovi i sekcije.

S. S.

SPORT

79

Posle petnaest godina od zavr{etka {kolovawa uRajlovcu, 40. klasa okupi}e se u subotu, 3. decembra, u Ze-munu. Za informacije pozovite 063/7742482 (Markovi}),37-631 (Vidovi}) i 063/587905 (Stoj{in).

ZAMENA stana [abac–Beograd. Mewam dvosobanukwièni stan, u ulici Prote Smiqani}a 56, povr{ine61 kv. metar, 2 sprat, CG, lift, plus vikendica, podrum,zajedni~ke prostorije za bicikle. Telefoni 015/370-516i 331-377.

U subotu, 10. decembra, u 11 ~asova u Vojnoj akade-miji (ulica Pavla Juri{i}a [turma 33) okupi}e se 48.klasa VA KoV-a. Kontakt telefoni: 011/2350-595 (35-595), 063/7088797 (Aleksandar Mili}) i 2350-363 (35-363), 063/1750917 (êdomir Gerzi}).

Na osnovu Nare|ewa General{taba VSCG, Odeqewe za Vojnopolicijske poslove pov. br. 2464-1

od 20.10. 2005. godine

raspisujemoKONKURS

o prioritetnoj popuni Protivteroristi~kog odreda VSCG ”Kobre”

profesionalnim podoficirima

Uslovi konkursa:- konkurs je otvoren samo za podoficire,- da su najmawe 2 (dve) godine u profesionalnoj vojnoj slu`bi,- da nisu stariji od 28 godina,- da su zadwe dve slu`bene ocene najmawe ”vrlo dobre”,- da uspe{no pro|e proveru fizi~ke sposobnosti, psiholo{ko testirawe i ocenu zdravstvene sposobnosti za rad u specijalnim jedinicama.

Molba se podnosi VOJNOJ PO[TI 4013 Beograd li~no.Uz molbu se prilaè:- izjava o dobrovoqnom pristanku na rad u protivteroristi~kim jedinicama,- potpuna biografija,- uverewe o dràvqanstvu (fotokopija da nije starija od 6 meseci, overena u sudu, op{tini ili mati~noj jedinici),- izvod iz mati~ne kwige ro|enih (fotokopija overena u mati~noj jedinici ili op{tini),- potvrda iz suda da kandidat nije ka`wavan i da se protivwega ne vodi krivi~ni postupak,- potvrda zadwe dve slu`bene ocene,- fotokopija vojne legitimacije,- nalaz i mi{qewe trupnog psihologa iz mati~ne jedinice.Oglas je otvoren do 16. decembra 2005. godine.Nepotpune i neblagovremene molbe ne}e se razmatrati.Informacije na telefon 011/2350-763.

DVOGODI[WE [KOLOVAWE ZA PODOFICIRE

Na sednici Saveta Sredwe stru~ne vojne {kole, kojom je predse-davao predsednik pukovnik Aleksandar Savi}, razmatrani su proble-mi jednogodi{weg specijalisti~kog {kolovawa podoficira i predno-sti dvogodi{weg {kolovawa podoficirskog kadra.

Stav Saveta je da osnovni na~in dobijawa podoficirskog kadratreba da bude dvogodi{we {kolovawe. Budu}i podoficiri bi poslezavr{etka prvog i drugog razreda u ~etvorogodi{wim {kolama u gra-|anstvu, tre}u i ~etvrtu godinu poha|ali u Sredwoj stru~noj vojnoj {ko-li. Za pojedine slu`be moglo bi se zadràti jednogodi{we specijali-sti~ko {kolovawe.

Savet je verifikovao i sastav tima koji }e biti angaòvan naizradi projekta vrednovawa nastavnih planova i programa {kole.

T. [.

DOBRO JUTRO UZ OSMEHPrema nedavno objavqenim podacima agencije za istraìvawe

javnog mwewa Faktor plus, 87,8 odsto gra|ana Srbije najradije se odoga|ajima u zemqi i inostranstvu informi{e posredstvom televizije.Najve}e poverewe gledalaca – 48,5 odsto uìva RTS, a zatim slede BKTV sa 38,9 i B92 sa 38,7, te Pink sa 27,3 odsto.

Statistika, tako|e, pokazuje da se me|u jutarwim emisijama gleda-oci naj~e{}e odlu~uju da prate Jutarwi program nacionalne televizi-je. Od ukupnog vremena koje oni u toku godine posvete pra}ewu Prvogprograma RTS-a, 12 odsto pripada upravo Jutarwem programu. Svako-ga minuta wega radnim danima gleda i slu{a 302.378 gledalaca, a vi-kendom ta cifra dostiè i 350 hiqada. Oko 1,2 miliona gra|ana, barjednom u toku jutra odlu~i da pogleda televizijske priloge ekipe Beo-gradskog programa.

Jutarwi program je na posledwem ispitivawu imixa, koje je spro-veo Centar za istraìvawe programa i auditorijuma nacionalne tele-vizije, ocewen prose~nom ocenom 4,3. Polovina gledalaca televizije ujutarwim satima – blizu 2,5 miliona gra|ana – smatra da je najkvali-tetniji jutarwi program Prvog programa Televizije Beograd. Kao po-sebnu vrednost gledaoci su okarakterisali wegovu informativnost,zatim raznovrsnost tema i sadràja, te uvek nasmejane voditeqe.

V. P.

AVALSKI FENIKSOd ru{ewa Avalskog torwa postojala je èqa da se on ponovo

sagradi, kao simbol neuni{tivosti slobodarskog i neimarskog duhana{eg naroda. Napokon, pokrenuta je akcija prikupqawa sredstava zawegovo obnavqawe, u koju su se ukqu~ili i pripadnici 250. rbr PVO.

Sa èqom da se wihovo delo upamti i traje, 344 pripadnika je-dinice dobrovoqno su prikupila sumu novca, koju su, otkupom maketaAvalskog torwa, usmerili u Fond za izgradwu. I. U.

USLOVI PRODAJE:1. Doplata za pansionski ru~ak u VU

”TARA” u hotelu ”Omorika”i depandansu”Javor” je 300,00 din. po osobi dnevno,za sve korisnike. Doplata za pansionskiru~ak u VU ”VRWA^KA BAWA” je 200,00din. po osobi dnevno do 03.01.2006, a od03.01. do 01.04.2006. godine 235,00 din.po osobi dnevno.

2. Obavezna doplata za NOVOGODI-[WI ARAN@MAN u VU ”Tara” je 6.000,00din. po osobi u hotelu ”Omorika”, a u hote-lu ”Beli bor” 5.000,00 din. po osobi. No-vogodi{wi aran`man obuhvata sve~anu ve-~eru 31.12.2005 i reprizu programa 01.01. 2006. godine. Obavezna doplata zaNOVOGODI[WI ARAN@MAN (sve~anave~era 31.12.2005. i repriza programa01.01.2006. godine) u VU ”Vrwa~ka Bawa”iznosi 7.500,00 din. za sve korisnike.

3. Deca od 3 do 10 godina starosti,ukoliko koriste usluge hrane, pla}aju no-vogodi{wi aran`man umawen za odgova-raju}i popust samo za pansionske/polu-pansionske usluge u odmarali{tima ”Ta-ra” i ”V. Bawa”.

4. Usluge rezervacija u Vojnoj turi-sti~koj agenciji – Beograd napla}uju se uiznosu od 708,00 din, po jednoj sme{tajnojjedinici.

5. Gosti pla}aju jo{ i boravi{nu tak-su, koja je odre|ena odlukom republi~kihorgana i osigurawe.

1. decembar 2005.

TURIZAM

ZA ZIMSKU SEZONU 2005/2006.U VOJNIM ODMARALI[TIMACENE

6. Za izvr{ene rezervacije, u odmarali{ti-ma ”Tara” i ”Vrwa~ka Bawa” gosti, pored jedno-kratne uplate aran`mana, mogu usluge pla}ati uvi{e rata, ~ekovima gra|ana:

VU ”TARA” – tri rate: prva rata, prili-kom rezervacije, u iznosu od 30% kompletnogaran`mana, druga rata, u toku boravka u hotelu,u iznosu od 40% vrednosti aran`mana i tre}arata, 30 dana od dana odlaska iz hotela u iznosuod 30% vrednosti aran`mana. Za tre}u ratu ~e-kovi se deponuju u hotelu.

VU ”VRWA^KA BAWA” – ~etiri rate: pr-va rata, prilikom rezervacije, u iznosu od 30%vrednosti aran`mana, druga rata, u toku borav-ka u hotelu, u iznosu od 20% vrednosti aran`ma-

na. Preostali iznos deli se na dve jednake rate i to: tre}a ra-ta nakon 30 dana od posledweg dana boravka u hotelu i ~etvrtarata nakon 60 dana od posledweg dana boravka u hotelu. Zatre}u i ~etvrtu ratu ~ekovi se deponuju u hotelu. Za avansnuuplatu kompletnog aran`mana, u hotelu ”Breza” najkasnije 7dana pre po~etka prve usluge, odobrava se 5% popusta na cenupolupansiona/pansiona. Popust ne vaì za sve~anu ve~eru31.12.2005 i reprizu 01.01.2006.

POPUSTI ZA DECU: deca do tri godine, ukoliko ne ko-riste poseban leàj i hranu, ne pla}aju usluge boravka, osimosigurawa. Deca od tri do deset godina imaju slede}i popust:

– 30% ako koriste hranu i poseban leàj,– 50% ako koriste ili leàj ili hranu i– 70% ako koriste zajedni~ki leàj sa roditeqima i ne

koriste hranu.Deca od tri do deset godina mogu koristiti samo jedan po-

pust.7. OTKAZI: otkazi se dostavqaju u pisanoj formi uz pri-

lagawe rezervacije i original uplatnice. Povra}aj iznosa jeregulisan prema ”Posebnim uputstvima za primenu cena u voj-nim odmarali{tima”. U slu~aju vi{e sile (smrt u porodici, bo-lest, slu`bena spre~enost i sl. ), {to se mora i dokazati odgo-varaju}im dokumentom, upla}eni iznos se vra}a u celosti uzodbitak manipulativnih tro{kova.

8. Autobuski prevoz na relaciji Beograd–Tara–Beograd.Uz ovaj program vaè ”Posebna uputstva za primenu cena

u vojnim odmarali{tima”Vojna turisti~ka agencija – Beograd

011/636-535 i lokali 23-887 i 32-342faks 011/36-16-155


UK

R[

TE

NE

R

E^

IA

O

B

A

V

G

[

M

T

S

X

R

R

V

R

A

O

N

\

A

Q

Lw

S

K

USPRAVNO:1. Okru`nica, cirkular, 2. Hambur{ka luka, 3. Kinematograf, kino,4. Ribarsko oru|e, harpun, 5. Ukrasna dugmad na narodnoj no{wi, 6.@ensko ime, 7. Vrsta ~etinara, 8. Velika naklonost, 9. Potko`nilojni ~vori}, 10. Industrija satova iz Zemuna, 11. Jedinica mere zasnagu, 12. Mala wu{ka, 13. Izvaditi, 14. Rasplodni biqni organ,15. Kamen kao znak (nadgrobni spomenik, me|a{), 16. Bilo kako, 23.Op{tinska podru~ja, 24. Smrznuta rosa, 26. De~ak ili mladi} kojiu~i zanat, 27. Doìvqaj, 29. Darovalac, 30. Stru~wak u nauci oatomima, 31. Ispijawe do posledwe kapi, 33. Letovali{te u Itali-ji (ugovor Kraqevine SHS i Italije!), 34. Si}u{no, malo, 35. Re~napregrada, brana, 36. Vrsta zanatlije, 37. Koji pripada Gaji, 38. Glu-ma~ke role, 39. Biv{i filmski glumac, Antun, 40. Sorta, pasmina,42. Hrvatski kompozitor, Krsto, 43. Strano mu{ko ime, Stenli, 44.Namera (tur.), 46. [vajcarska novinska agencija, 47. Biv{i zapad-noevropski politi~ar, @ak.

VODORAVNO:17. Odre|ena aktivnost, delatnost, 18. Na{a likovna umetnica(@enski Leonardo), 19. Strano ènsko ime, 20. Nejasna, nerazu-mqiva, 21. Usklik, 22. Stotina, stotica, 23. Obe{ewa{tvo, 24.[vaqa, kroja~ica, 25. Sasvim, potpuno, 26. Vrsta {arenog papaga-ja, 27. Mali skut, skuti}, 28. Indijanski narod Ju`ne Amerike, 29.Lektira, 30. Zlikovac, 31. Simbol nobelijuma, 32. Sveti (kao stra-ni prefiks imenima mesta), 33. Na{ pisac, Ferenc, 34. Skladi{te,stovari{te, 38. Plan delatnosti, 39. Hiqadu kilograma, 40. Auto-oznaka za Australiju, 41. Upi{ite: gu, 42. Ime francuskog slikaraMatisa, 43. Pozitivna elektroda, 44. Karta{ka igra sli~na brixu,45. Lekar koji le~i alopatijom, 46. Osu{ene stabqike ìta poslevr{idbe, 47. Mu{ko ime, Krsta, 48. So jodne kiseline, 49. Vrstaameri~kih majmuna, 50. Mera za povr{inski pritisak, 51. Letova-li{te u Boki kotorskoj, 52. Beli sport, 53. Depozit, {pajz, 54. Bes-korisnost, 55. Mesto kod Vaqeva.

[AH

Pripremio Rade MILOSAVQEVI]

majstor Fide

Pri

prem

io @

arko

\O

KI]

KOMBINACIJAGicesku – Qubisavqevi}

Val Torens, 1988.

4.Lh6 Sd4 5.Df6 Dg4 Na 5…Dd6 6.Se6! Se6 7.de6

Dd4 8.ef76.Dd41:0

STUDIJAHalumbek

1938.

Beli: Kf4, f3, h3Crni: Kf6,h4,h6Beli na potezu.1.Ke4Na 1.Kg4 Ke51…Ke6 2.f4 Kf6 3.f5 Kf7

4.Ke5 Ke7 5.f6 Ke8 6.Ke4

Te7 22.Sg3 Se8 23.Se2 Sd624.Ld5 Ld5 25.Lg3 Sc4 26.Lc7 Tc727.b3 Tfc8 28.bc4 Lc4 29.Sg3 Ld330.Tc7 Tc7 31.Ta2

Beli: Kh1, Df3, Te5, Tf1, Le3, Sd4,d5, e4, g2, h2Crni: Kg8, Dd7, Td8, Tf8, Le7, Sb4,a6, b6, f7, g7, h7Beli na potezu.

1.Te7! De7 2.Sf5 Dd7 Na 2…Df6 3.Ld4 Dg5 4.h4 Dd2

5.Dg4; 2…Dc7 3.Sg7! Td6 (3…Kg74.Lh6!+-) 4.Se6!+-

3.Sg7! Sc2 Na 3…Kg7 4.Lh6! Kh6 5.Df6

Kh5 6.Tf4 Dg4 7.Tg4 Kg4 8.h3 Kg39.Df3 Kh4 10.Dg4 mat.

Na 6.Ke6 Kf8 7.f7 h56…Kf8 7.Kf4 Ke8 8.Ke5!Na 8.Kg4 Kf8 9.Kh4 Kf78…Kf7Na 8…Kf8 9.Ke6 Ke8 10.f7

Kf8 11.Kf6 h5 12.Kg69.Kf5 h5 10.Kg5 Kf8 11.Kh5

Kf7 12.Kg5 Kf8 13.Kh41:0

JEDNA LASTA@ao~in Peng – Alisa Mari}

Geteborg, 2005.1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4

Dc2 0-0 5.a3 Lc3 6.Dc3 b6Na ekipnom prvenstvu Evrope u

[vedskoj na{a mu{ka reprezenta-cija zauzela je 11. a ènska 9. me-sto. Nije to ono ~emu se ve} dugonadamo. U ̀ enskoj ekipi Alisa Ma-ri} je jo{ jednom pokazala da jetrenutno najve}e {ahovsko ime Sr-bije i Crne Gore. Protiv slavneKineskiwe otvarawe je nagiwalotzv. Kembrix Springsu.

7.Lg5 Lb7 8.f3 h6 9.Lh4 d510.e3 Sbd7 11.cd5 Sd5 12.Ld8 Sc313.Lh4 Sd5 14.Lf2 f5 15.Ld3 Tae816.Se2 e5 17.0-0 e4 18.fe4 fe419.Lc4 Kh7 20.Tfc1 S7f6 21.h3

Beli: Kg1, Ta2, Sg3, a3, d4, e3, g2, h3Crni: Kh7, Tc7, Ld3, a7, b7, e4, g7, h6

31…b5! 32.Kf2 a5 33.Se2 b434.ab4 ab4 35.Ke1 b3 36.Tb2 Tc237.Tc2 Lc2 38.Sc3 b2 39.Kf2b1D 40.Sb1 Lb1 41.Kg3 g5 42.h4La2 43.hg5 hg5 44.Kf2 Kg6 45.Kg3Kh5 46.Kh3 Le6 47.Kg3 Ld7

0:1

Documents

ZVEZDICE NA PLAVOM BALKANSKI NEBU SINDROM Odbrana.pdf · Godina I Broj 5 1. decembar 2005. cena 100 dinara 1,20 evra Dodatak PRAVILNIK O RE[AVAWU STAMBENIH PITAWA Tema Intervju Svetko