REKLAME2

3

Izdava~:PKB Korporacija

Glavni i odgovorni urednik: Vesna Gaji}

Redakcija: Qiqana Ri|o{i}, Vera Ponti i Dejana To{i}

Fotoreporter i tehni~ki urednik: Du{an Miladinovi}

Telefon redakcije: 8871-661, 8871-664Faks: 8871-664Centrala: 8871-002i 8871-121Lokali: 142 i 155

e-mail:pkbpoljoindustrija@pkb.rs

Adresa: 11213 Padinska Skela - Industrijsko naseqe bb

List izlazi jednom mese~no.Tira` 10.000 primeraka.

Priprema i {tampa: "[tamparija Borba", Beograd, Kosovska 26

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd

POQOINDUSTRIJA: list poslovnog sistema PKB,ISSN 2217 - 8465 - POQOINDUSTRIJA COBISS.SR-ID 19016706

SADR@AJ

4 DOGA\AJI

besedama po`elelo puno uspeha uradu zaposlenima u PKB-u iberi}etan rod slede}e godine.

U hramu Vozdvi`ewa ^asnog i@ivotvornog Krsta Gospodweg uGlogowskom ritu 27. septembraPKB je proslavio svoju krsnu slavuKrstovdan.Svetu liturgiju slu`io je u imeepiskopa banatskog, gospodinaNikanora, opovski arhijerejskinamesnik Sa{a ^atlaji} sa pro-tonamesnikom Zoranom Pani}em ijerejom Uro{om Ni{avi}em izPadinske Skele. Slavski kola~ sasve{tenstvom lomili su doma}inslave Zoran Spasojevi}, direktorimawa Partizanski prelaz iDanka Dujovi}, direktor Agrose-mena doma}in naredne slave.Na imawu Lepu{nica osve{tanoje `ito i dat blagoslov jesewojsetvi. Nakon blagoslova novojsetvi slavqe je nastavqeno na

sve~anom ru~ku u restoranuKovilovo.Sve{tenstvo je prigodnim

***KRSTOVDANSKI CVETNI

ARAN@MANIU ime se}awa na Hristovostradawe - ve~ni `ivot i ove go-dine Mladenka Lu~i}, radnica“Hortikulture” ukra{avala je krstna Krstovdan, slavu PKB-a.U`ivala je dok je dekorisala ikombinovala cvetove i boje.Svake godine bira drugo cve}e, aovog puta odlu~ila se za qiqan(simbol qubavi, Bogorodice iSvetog Trojstva), anturijum, ger-ber, bele hrizanteme i crveneru`e. Sedam ve}ih i {est mawihcvetnih aran`mana krasili surestoran Kovilovo, a ukra{enkrst Hram Vozdvi`ewa ^asnogKrsta u Glogowskom ritu.

V. P.

SUSRET SA NOVIM, REALNIM SVETOM

Dok je u [vedskoj samo jedan odsto rad-nika anga`ovala agencija zazaopo{qavawe, u Srbiji nema precizneevidencije o tome, a prema nekim pro-cenama privremeno je zaposleno izme|u60 i 100 hiqada qudi. Wihov broj sestalno pove}ava, nema sindikalnog or-ganizovawa u agencijama, povrede naradu postale su mrtvo slovo na papiru,

Tr`i{te rada je van kontrole, ~ovekpostaje roba jer ga iznajmquju pododre|enim uslovima, prodaju ga kaostvar, na lizing, zakqu~ili su pred-stavnici Saveza Samostalnih sindikataBeograda na okruglom stolu ”Prava rad-nika koje je anga`ovala agencija zazapo{qavawe” 28. septembra u hoteluMetropol.

U diskusiji su u~estvovali DraganTodorovi}, potpredsednik Savezasamostalnih sindikata Beograda, ZoranLazi}, pomo}nik ministra za rad,bora~ka i socijalna pitawa, NikolaMilosavqevi} iz agencije “Adeko”,Melanija Peta~, pravnica u SavezuSamostalnih sindikata Srbije i NikolaRistivojevi} psihiolog.

pa klizimo ka robovlasni~kom dru{tvu. Predstavnici Samostalnog sindikataistakli su da nije u interesu poslodavcada svoje radnike upu}uje na agencije i daim nije jasna uloga Nacionalne slu`beza zapo{qavawe. Deo ovih pitawa }ebiti re{en kada u narednoj godini budezakonski regulisan rad agencija zazapo{qavawe. V. P.

vataju da o ovim `ivotiwama brinuqudi koji ovde rade, do|u na posaoi nakon toga odu svojoj porodici. Ne

Krajem septembra {esnaestoropred{kolaca vrti}a Fantasy saVra~ara, ostavilo je svoje igra~ke imahom virtuelna u~ila i do{lo nafarmu „Kovilovo“. Da im boravakna farmi bude interesantan ali ipou~an, pobrinuo se Viktor Rad-owi}, rukovodilac sto~arstva, kaoi wegove kolege, dok su o wimabrinule vaspita~ice AnaAtanasovi} i Zdenka Mori} Rodi} i~uvar @arko. Prema re~ima vaspita~ice Ane,ve}ina mali{ana misli da je farmaprostor u kome su dve krave, triovce i nekoliko koka.- O `ivotu na farmi deca gledajuslike, filmove, crtamo `ivotiwe,ali im nedostaje susret sa realnim

svetom. Na ovoj farmi oni vide dase ovde nalazi veliki broj `iv-otiwa, ~uju zvuke, ose}aju miris. Sh-

`ive ovde, a ipak se brinu o wima,to je realnost koja deci nedostaje -ka`e Ana.Da im boravak na farmi ostane ulepom se}awu, pobrinula se i jednamama-krava. Upravo, dok su decaprolazila pored porodili{ta nasvet je donela zdravu bebu, koja seubrzo ispravila na klecavimnogama, a sve pred wihovim radoz-nalim o~ima.Nakon zdrave vo}ne u`ine u menzi,mali{ani su doma}inima, od kojihsu im se neki i pridru`ili, odi-grali igricu pra}enu pesmicom nafrancuskom jeziku. Viktor je, kaoodli~an doma}in, nagra|encrte`om, koji su posebno za weganapravili. Q. R.

PKB OBELE@IO KRSNU SLAVU

DECA IZ VRTI]A FANTASY NA FARMI PKB-a

OKRUGLI STO O PRIVREMENOM ZAPO[QAVAWU U HOTELU METROPOL

BLAGOSLOV SETVI

KAD ̂ OVEK POSTANE ROBA

DOGA\AJI 5

NESRE]A NA GAZDINSTVU “PADINSKA SKELA”

Evropska unija je odbila zahtev za akred-itaciju Srbije za kori{}ewe novca iz IPARDpretpristupnih fondova namewenih poqo-privredi i razvoju sela. Procena da Srbijajo{ nije spremna za kori{}ewe IPARD fon-dova doneta je na osnovu posete revizoraEvropske komisije Srbiji krajem maja. Gener-alni sekreterijat za poqoprivredu Evropskeunije o tome je obavestio Ministarstvo poqo-privrede u avgustu, navode}i kao razlog neis-

puwavawe standarda za uspostavqawe admin-istrativne strukture za potrebe kori{}ewasredstava EU. Kako je navedeno, Beograd nijeobezbedio kadrove koji }e u upravi za agrarnapla}awa raditi na obra|ivawu zahteva za do-bijawe novca. U EU o~ekuju da uprava zaagrarna pla}awa bude akreditovana tokom2017. godine. IPARD mehanizam je osmi{qen tako da senovac okvirno namewuje za odre|enu godinu i

Na gazdinstvu “Padinska Skela” u subotu, 1. oktobra, na radnom mestu smrtnoje stradao Jovan Tuba, zaposlen na mestu ma{inbravar-bravar, od posledicastrujnog udara. Jovan je ro|en u Beogradu 11. marta 1966. godine. Odrastao jena Glogowskom ritu, iza sebe je ostavio suprugu i dva sina. U PKB je od 1987.godine. Prvo radno mesto mu je bilo na imawu “Lepu{nica”. Na gazdinstvu„Padinska Skela” radio je od 2001. godine.Zaposleni u PKB-u izra`avaju duboko `aqewe za preminulim kolegom Jo-vanom i u~estvuju u bolu porodice Tuba. Kolege }e ga pamtiti kao vrednog,po{tenog radnika, vesele prirode, uvek spremnog da prisko~i u pomo}. Ple-menitost i po`rtvovawe su ga odveli u smrt.

ZA SADA BEZ SREDSTAVA IZ IPARD FONDOVA

NAJBOQE IZ SRBIJE

OD NOVE GODINE OBAVEZNO ̂ LANSTVO U PKS

Akcija „Najboqe iz Srbije 2016“ u okviru koje }e 12.godinu zaredom biti izabrani najuspe{niji robni ikorporativni brendovi na doma}em tr`i{tu, po~elaje 22. septembra. Konkurs je otvoren do 10. oktobra,a pobednici }e biti progla{eni krajem novembra. U proteklih 11 godina za ovo priznawe konkurisaloje gotovo 1.500 brendova, a vi{e od 200 je nagra|eno.Ove godine priznawa se dodequju u 24 kategorije, auvedene su i tri nove - najuspe{nije start ap pre-

duze}e, najboqa turisti~ka i najboqa privredna man-ifestacija u Srbiji.Za omiqene brendove glasa}e potro{a~i i stru~najavnost, kona~nu ocenu da}e `iri koji i ove godine~ine predstavnici Ministarstva trgovine, turizma itelekomunikacija, Ministarstva privrede,Privredne komore Srbije, Ekonomskog fakulteta,Centra potro{a~a Srbije, marketin{kih agencija imedija. D. T.

mo`e se koristiti u naredne tri godine.Budu}i da su prva sredstva iz IPARD-anamewena za 2015, ona }e ostati na raspola-gawu do kraja 2018. godine.Ina~e, Srbija preko buxeta za podsticaje u po-qoprivredi godi{we tro{i oko 200 milionaevra. Pore|ewa radi, preko IPARD na raspo-lagawe nam je stavqeno 175 miliona, ali je tajiznos planiran za period od 2014. zakqu~nosa krajem 2020. godine. D. T.

Od 1. januara po~e}e primena Zakona o komoramai vra}awe obaveznog ~lanstva, a time i ~lanarineza Privrednu komoru Srbije. Oni koji su protekle~etiri godine istupili iz nacionalne privrednealijanse, mora}e da se vrate. Od 2013. godine nije bilo obavezno ~lanstvo uPKS, pa su se polako osipali i prihodi od ~la-narine. U 2013. PKS je od ~lanova naplatila oko722 miliona dinara, a pro{le godine 624 mil-

iona. Ukoliko za 2017. godinu bude va`io cenovnikkao i za ovu, proceweni iznos godi{we ~lanarinebi}e 2,15 milijardi dinara, odnosno oko 17 mil-iona evra. Trenutni iznos ~lanarine je 800 di-nara mese~no, ako firma ima do deset zaposlenihi godi{wi prihod do 20 miliona dinara. Za sveostale je 0,19 odsto od bruto zarade mese~no.Predlogom cenovnika }e biti odre|ene i grupepreduze}a koja }e biti oslobo|ena pla}awa ~la-

NOVI NAMETI ZA PRIVREDNIKEnarine. To }e biti nova preduze}a, od ~ijeg jeformirawa pro{lo mawe od dve godine, kao i pre-duzetnici i mala preduze}a ~iji poslovni prihodne prelazi odre|eni iznos. Ostali }e pla}atifisknu ~lanarinu, u zavisnosti od svojih prihodai veli~ine firme, a koja bi, kako ka`u upu}eni,trebalo da bude znatno ni`a od sada{we, koja seobra~unava kao 0,19 odsto bruto plate svakog za-poslenog. D. T.

INTERVJU6

ALEKSANDAR JOVI^I], PREDSEDNIK OP[TINE PALILULA

RAJ ZA BUDU]E INVESTITORE

Op{tina Palilula jedna je od najve}ih i najlep{ihu Beogradu. Ve} nekoliko meseci na mestu prvog~oveka op{tine nalazi se Aleksandar Jovi~i}, na-jmla|i predsednik op{tine u Srbiji. Sa wim smorazgovarali o tome sa ~ime se sve susre}e u svakod-nevnom radu, {ta sve planira da uradi u vremenukoje dolazi i statusu PKB-a. * Od svog nastanka 1945. godine sudbinaPKB-a bila je vezana za grad Beograd iop{tinu. Od nedavno je kompanija uvlasni{tvu dr`ave. O~i zaposlenih uprtesu u lokalnu samoupravu. Kako vi vidite ukom pravcu treba da ide daqi razvoj kom-panije?- Nama na Paliluli je veoma va`no kakva }e bitisudbina PKB-a. S jedne strane, zbog imena i tradi-cije kompanije, kao i sudbine velikog broja za-poslenih. To {to meni uliva nadu i poverewe jeste{to je ponovo u vlasni{tvu dr`ave. Trenutno je u na-jsigurnijim rukama, u nadle`nosti predsednikaVlade Aleksandra Vu~i}a, koji gleda da za sve kom-panije koje su u sli~nom polo`aju na|e najboqere{ewe. To ste mogli da vidite na primeru smed-erevske ̀ elezare i drugih kompanija. Tako da o~eku-jem da }e se za PKB na}i najboqi mogu}i na~insvojinske transformacije, jedno od najboqih mogu}ihre{ewa za funkcionisanje preduze}a u budu}nosti.Svi smo upoznati da PKB duguje oko 50 milionaevra. To je najve}a ko~nica daqeg razvoja. Ali uzdobru strategiju i analizu postoje}eg stawa Vlada}e u narednom periodu doneti odluku o daqemrazvoju kompanije. Smatram da }e u budu}nosti op-stati, bez obzira na to da li }e ostati u dr`avnomvlasni{vu ili }e i}i u neki oblik dokapitalizacije.PKB je izbegao sve one pqa~ka{ke privatizacije.Zaposleni ne treba da se pla{e, bi}e im zagaran-tovan posao i {irewe delatnosti.* Smatrate li da PKB mo`e biti generatorrazvoja poqoprivredne proizvodwe Sr-bije? Da li u budu}nosti mo`e ponovo dabude oslonac malim proizvo|a~ima naop{tini i {ire?- Na{a zemqa bi u narednom periodu trebaloozbiqno da se posveti proizvodwi hrane. Mislimda i te kako mo`emo postati uspe{ni u toj oblastii da to treba da bude jedan od akcionih planovalokalnih samouprava u saradwi sa Ministarstvompoqoprivrede. O~ekujem da }e PKB biti temeqdaqeg razvoja Op{tine jer za to ima potencijal.Palilula raspola`e sa 44.000 hiqade hektara, agotovo polovina je u vlasni{tvu PKB-a, a re~ je opoqoprivrednom zemqi{tu. To je potencijal kojiomogu}ava razvoj poqoprivredne proizvodwe.Sekretarijat za privredu Grada Beograda spremaStrategiju razvoja poqoprivredne proizvodwe, azaposleni u op{tini su ukqu~eni u wegovu izradu.Kada govorimo o PKB-u, s obzirom na to da nam je

zaista stalo do tog preduze}a, pre svega moramo damewamo svest o tom preduze}u. Moramo da ga~uvamo, ne smemo da do|emo u situaciju da, na nekina~in, otu|ujemo imovinu. Gledano kroz istorijat, kompanija je sedamdesetihgodina bila najja~a, jer je imala veliku kooperaciju.Danas tr`i{te diktira neke nove trendove. Sviqudi koji bi da rade sa PKB-om tra`e neku ekonom-sku sigurnost. Sada kada je i {ira javnost upoznatada kompanija ima finansijskih pote{ko}a, maliproizvo|a~ se nerado upu{ta u kooperantski odnos,iako sam siguran da individualni proizvo|a~i kaouzor gledaju u PKB. Svojim imenom u svetu poqo-privredne proizvodwe kompanija mo`e da omogu}iizvoz proizvoda na inostrana tr`i{ta. To treba dabude na{ strate{ki ciq. Zato smatram da je va`nozadr`ati osnovnu delatnost kompanije i raditi naumre`avawu poqoprivrednika. Prvi korak ka tomejeste osna`ivawe PKB-a, vra}awe samopouzdawasame kompanije i naravno re{avawe finansija kojesu ovog trenutka najve}a ko~nica.* PKB nije samo fabrika, on je va`an za`ivot qudi u svim naseqima Pan~eva~kogrita. Da li u kompaniji vidite i partneraza unapre|ewe infrastrukture i u real-izaciji mnogih projekata na levoj obaliDunava?- Za nas u Op{tini je va`no saznawe da je `ivot

qudi u ritskim naseqima vezan za PKB. Od iz-gradwe prvih stambenih objekata {ezdesetih godina,naseqa su se gradila zbog PKB-a. On je imao in-gerenciju nad odr`avawem zelenih povr{ina,poslovima vodosnabdevawa i odr`avawa kanal-izacione mre`e. Ako je PKB slab onda i kvalitet`ivota qudi pada. Uru{ava se sva infrastrukturaneophodna za ̀ ivot stanovnika u naseqima na ter-itoriji cele mesne zajednice “Padinska Skela”. Obi{ao sam sva naseqa, od Jabu~kog rita, Foka,Lepu{nice, Kovilova i Dunavca. Ta naseqa }e bezPKB-a biti prepu{tena sama sebi. To je kqu~ni mo-menat kada se razmi{qa o sudbini PKB-a, aPalilula kao gradska op{tina nema dovoqno sred-stava, a ni ingerencija da sve kvalitetno odr`ava. Palilula je op{tina sa najve}im zelenimpovr{inama. Dva op{tinska buxeta bi nam trebalasamo za ko{ewe trave. Uredili smo zelenepovr{ine oko {kole u Padinskoj Skeli, a u Jabu~komritu ko{arka{ki teren. [to se ti~e ko{ewa, tunailazimo na prepreke. Gradskom zelenilu nije uopisu posla odr`avawe zelenih povr{ina napodru~ju Padinske Skele. Ko{ewe trave u svim rit-skim naseqima je u pro{losti radio PKB. Ovihdana iz sredstava op{tine anga`ova}emo qude koji}e pokositi travu. Generalno, leva obala ima problem sa kanalskommre`om koja se ne odr`ava adekvatno. Sibnica zbog

svog ekonomskog stawa nije u mogu}nosti da redovnoodr`ava kanalsku mre`u. Kanali u Ritu, kojih imavi{e od sedamsto kilometara, nekada su slu`ili zaodvodwavawe poqoprivrednog zemqi{ta, a danassu zapu{teni. Na tom podru~ju `ivi vi{e od 120hiqada stanovnika. Su{tinsko pitawe i strategijagrada Beograda u narednom periodu treba da budeizgradwa kanalizacione mre`e. To je prvi i ele-mentarni uslov za normalno funkcionisawe. Sdruge strane, ekolo{ko zaga|ivawe je rezultat ne-marnosti qudi koji su kanalizacione cevi sprovelido kanala. To dovodi do zaga|ewa kanala i wihoveslabe prohodnosti, a to, opet, dovodi do toga da sefekalni miris ose}a na ~itavom podru~ju i to kilo-metrima okolo. Za izgradwu kanalizacione mre`etreba mnogo novca. Republi~ka direkcija za vode jezadu`ena za odr`avawe tih kanala. Op{tina bina{la sredstva da uredi kanale, ali oni nisu uwenoj nadle`nosti. Birokratija nas spre~ava dauradimo neki posao i kada imamo novac.Li~no sam krenuo u ofanzivu sa dopisima, kontak-tima, pozivima, da se u 2017. godini odvoji novacza ~i{}ewe kanala. Do}i }emo u situaciju da }emoimati ozbiqnu ekolo{ku katastrofu. [to se ti~e usluge snabdevawa vodom i odr`avawakanalizacije, to radi PKB. Imali smo sastanak sapredstavnicima Beogradskog vodovoda i kanal-izacije i tra`i se najboqe mogu}e re{ewe. Razgo-varamo i sa rukovodstvom PKB-a i sagradona~elnikom. Mi iz op{tinske kase nemamopara, ali tra`imo na~in da tu aktivnost ubacimopod ingerenciju grada. Sva ta naseqa na podru~juPan~eva~kog rita pravqena su nekada zbog PKB-a.Sada kompanija vi{e nije u mogu}nosti da izdvajanovac za odr`avawe vodovodne i kanalizacionemre`e iz svojih sredstava. Zato grad poma`e kolikomo`e. Uostalom, i zbog ovoga mora se na najbo j̀imogu}i na~in re{iti status kompanije. * Nedavno ste sa gostima iz [vajcarskeobi{li {kolu u Padinskoj Skeli. Kakvi sudaqi planovi {to se ti~e obrazovnog sis-tema?- Energetska efikasnost objekta je izuzetno dobrainvesticija. Hvala Vladi [vajcarske na pomo}i urealizaciji projekta. To je dobra investicija iuslovi u {koli su sada dobri. Me|utim, u sklopu{kole su i objekti u naseqima koji su stari, za wi-hovu adaptaciju potrebno je 300 hiqada evra. U od-eqewima od prvog do ~etvrtog razreda nema ni potrideset |aka. Razmi{qamo o tome da poboq{amoprevoz za ritsku decu do mati~ne {kole u PadinskojSkeli. U razgovorima smo sa roditeqima i {kolomda to realizujemo.- Da li ste zadovoqni veli~inom op{tin-skog buxeta?- Buxet op{tine je 650 miliona dinara, {to jeizuzetno skroman buxet za ovoliku op{tinu. Polov-ina ode na plate zaposlenih i odr`avawe ustanovakulture i drugih objekata koji su u na{ojnadle`nosti. Razgovaramo sa nadle`nima u graduda se gradskim op{tinama vrate neke nadle`nostikoje imaju lokalne samouprave.- Na podru~ju ritskih naseqa mnogo jesportskih terena, kao i Sportska hala uPadinskoj skeli. Kako vidite budu}nostsporta u Ritu?- Nedavno je Op{tina iz svojih sredstava izdvojila

600 hiqada dinara za sportske klubove na podru~juRita. U razgovoru sa rukovodstvom PKB-a postiglismo dogovor da korporacija nastavi da finansiraSportsko dru{tvo. Pomo}i }emo i slede}e godine,ali tra`imo odr`ivo re{ewe. U tom delu grada zavikend jedino mesto gde qudi mogu da iza|u jesu sta-dioni na kojima se igraju utakmice.* Svedoci smo da se posledwih godinaBor~a razvija i postaje varo{. Da lirazmi{qate o nekim sadr`ajima koji }estanovnicima ulep{ati ̀ ivot?- Razmi{qamo na tu temu, vodimo razgovore, da nadelu zemqi{ta oko stadiona BSK napravimo pravumalu oazu za stanovnike tog dela op{tine.Pripremamo projekat za izgradwu sportskorekreativnog centra ~ija izgradwa bi po~elaslede}e godine. Predvi|ena je izgradwa bazena naotvorenom, sportski tereni, ure|ewe staza zatr~awe, klupa… Neke sadr`aje finansira}emo izna{e kase. Razgovaramo sa Direkcijom za gra|evin-sko zemqi{te da tu lokaciju ponudimo qudima izsveta sporta koji bi ̀ eleli da investiraju. Tako|e, na podru~ju Rita ima lepih prostora kojetreba uvrstiti na turisti~ku mapu Beograda. Sa Sr-bija {umama treba da razgovaramo o organizacijilova na tom podru~ju koje je od aerodroma NikolaTesla udaqeno dvadeset minuta. Ogroman potencijalza lovce iz celog sveta. Ve} sam obavio razgovor saLova~kim udru`ewem Beograda i Palilule iobi{ao lovi{ta. Tamo je ve} u opremawe i izgradwuulo`eno 300 do 400 hiqada evra. Od organizacijelova mogli bi da prihoduju op{tina i grad.* U kom pravcu }e i}i razvoj privredeop{tine?- Privredni razvoj Op{tine zavisi od strategijerazvoja Beograda, {ta grad planira za ovaj kraj. Utoku je izrada plana detaqne regulacije za deograda na levoj obali Dunava. Prostor okosaobra}ajnica }e biti interesantan za investitore.Ovaj deo op{tine ima izuzetan potencijal zaprivredni razvoj. Zbog novog mosta i zavr{etkaobilaznice oko Beograda postao je atraktivnalokacija. Novi most preko Ade Huje, koji }e se gra-diti 2018. godine, preko Vin~e }e se spajati sa autoputem E75 i to daje ogromne mogu}nosti. Industrijskise dobro pozicioniramo za budu}e doma}e i straneinvestitore. U Krwa~i ve} pripremamo lepulokaciju u bloku 5, vi{e od 40 hektara za industri-jsku zonu. Tu }e biti ure|ena i kanalizacija, voda,struja, asfalt i sve {to treba za opremawe lokacijekoja }e biti ponu|ena investitorima.O~ekujem da }e u narednih pet godina na Palilulibiti otvoreno nekoliko hiqada novih radnih mesta.Sledi}emo primer Stare Pazove koja je iskoristilasvoju infrastrukturu, privukla veliki broj investi-

7

Vesna GAJI]

tora i smawila broj nezaposlenih za ~etiri odsto.Ve} se vode pregovori sa kineskim investitorima,prvenstveno oko luke. Kineske kompanije ̀ ele da ot-varaju i svoja predstavni{tva na op{tini. Mo`emoo~ekivati da u Krwa~u ubrzo do|e proizvo|a~ rez-ervnih delova za automobile iz Nema~ke i Fran-cuske, neka sli~na kompanija koja je u Obrenovcuotvorila svoje pogone. U naredne dve tri godine ufabrikama tog tipa }e se zaposliti 14 hiqada qudi.Ve} se vode razgovori sa gradona~elnikom i pred-stavnicima tih kompanija.* Koji su planovi vezani za gradsko jezgroOp{tine?- Za gradsko jezgro je va`no da se usvoji novi zakono stanovawu i da kao op{tina dobijemo {ansu daure|ujemo fasade, pre svega na starim zgradama. UPionirskom parku u planu je ure|ewe prostora zaku}ne qubimce. Zelene povr{ine }emo tamo gde jemogu}e pretvoriti u urbane xepove za dru`ewe. Imamo idejno re{ewe za preure|ewe Palilulskepijace. Radovi na ure|ewu krenu}e na prole}e.Bi}e to lepa, urbana, moderna pijaca, sa nizomsadr`aja.U Ustanovi kulture “Palilula” nastavi}emo sadavawem besplatnih predstava i drugih sadr`aja,bi}emo konkurencija SKC-u, Domu omladine idrugim ustanovama u gradu. Sportski centar Ta{majdan je draguq Palilule.Koncerti na otvorenom i svetska takmi~ewaprivukli su veliki broj posetilaca. Za zimu plani-ramo organizaciju klizawa na otvorenom. * Na koji na~in mislite da unapreditezdravstvenu za{titu i kulturni `ivot nalevoj obali? - U ova tri meseca obi{li smo sve ambulante napodru~ju Op{tine i napravili presek stawa. UBor~i }emo slede}e godine po~eti izgradwu novogdoma zdravqa od ~etiri hiqade kvadrata. Plani-ramo da do 2018. godine ̀ iteqi tog dela grada do-biju moderan dom zdravqa.O kulturnom ̀ ivotu u naseqima Rita brine se Bib-lioteka “Milutin Boji}” koja ima svoje ogranke.Ovih dana smo imali sastanak sa gradskom upravom.Dogovorili smo se da se u okviru glavne ispostaveBiblioteke napravi letwa ba{ta, uredi plato naulazu, tako da se prilagodi i za invalide. Tako|esmo u pregovorima da napravimo kulturni centarna Karaburmi, na prostoru postoje}eg poslovnogprostora, koji je pod ingerencijim grada. Grad }e namga ustupiti, a op{tina }e ga dodeliti Biblioteci“Milutin Boji}”. Tako }e Karaburma dobiti lep kul-turni centar.

DUALNO OBRAZOVAWE* Reforma {kolstva je aktuelna ovih meseci, dualno obrazovawe se pomiwekao metod za re{ewe nezaposlenosti. Kakvo je va{e mi{qewe o tome?- Saznawe da je Sredwa poqoprivredna {kola PKB u Krwa~i pravqena za potrebepogona i fabrika kombinata, govori da je koncept bio dobar, da je PKB imao viz-iju. Zato je bio veliki. Zna~i da se i pre {ezdeset godina znalo da bez {kolovanogkadra nema napretka. Na Paliluli pravimo analizu koja nam zanimawa nedostaju.Va`no je da {kolujemo kadrove za koje postoji potreba u privredi. Neophodan namje kontinuitet da postavimo temeqe za ne{to {to }e doneti rezultate za dvadesetgodina. Premijer je krenuo da mewa svest qudi da ne radimo ni{ta danas za sutra,ve} da pravimo strategije koje }e u narednom periodu da donesu plodove.

INTERVJU

sto~arstvu, zavr{ena je proizvodwasila`e od cele biqke kukuruza. Sobzirom da su ovogodi{we vremenskeprilike bile optimalne za razvoj kuku-ruza, o~ekuje se dobar kvalitetsila`e. Q. R.

8

SEPTEMBARSKA PROIZVODWA MLEKAiznosila je 141.076 litara.[talski prosek je 18,96 litara, dok jegodi{wa proizvodwa po kravi 6.920litara.Prema re~ima Sa{e Vuka{inovi}a,glavnog in`ewera za tehnologiju u

Na farmama PKB-a tokom septembra jeproizvedeno 4.583.594 litra mleka.Prose~no dnevno se proizvodilo152.786 litara. Mlekarama je, tokomovog meseca, isporu~eno 4.232.294litra. Prose~na dnevna isporuka

Samolovac ka`e da wihova istra`ivawa naj~e{}enisu ovako obimna ni dugotrajna, ve} konkretna.Rezultati do kojih je do{la mogu doprinetiunapre|ewu govedarske proizvodwe u PKB-u i {ire. - Na poboq{awu svih uslova bitnih za dobrobitteladi mora konstantno da se radi. Dugoro~nogledano, ono {to jednom ulo`imo u poboq{awe do-brobiti, vi{estruko }e se vratiti jo{ u prvojnarednoj generaciji. Smawi}e se potro{wa lekova,dobi}emo kvalitetnije junice ve}e mle~nosti, ost-vari}emo boqi prirast u tovu mu{ke teladi. Ula-gawa ne moraju biti velika. U vreme kada samsprovela istra`ivawe nedostajale su nam proce-dure za utvr|ivawe standarda za kvalitet dobro-biti i biosigurnost na farmama. Wihovimuvo|ewem delimi~no su se popravili faktorivezani za biosigurnost na farmama i kvalitet do-brobiti `ivotiwa. Ubudu}e treba precizirati de-taqe i raditi na unapre|ewu uvedenih procedura.Vrlo bitan segment unapre|ewa dobrobiti je us-tanovqewe konstantne edukacije radnika na sto~ar-stvu. To su vrlo vredni radnici, a na radnicima kojirade sa teladima je najve}a odgovornost. Od togakoliko kvalitetno obave svoj posao u prvim satima`ivota teleta, zavisi wegov razvoj i to da li }emodobiti kvalitetno grlo ili ne - zakqu~uje drSamolovac. Q. R.

„Kovilovo“ i Zorica Malixan i Aleksandra Josi-fovi} sa „Dunavca“, na ~emu im je dr Samolovacizuzetno zahvalna.Kada svoje istra`ivawe poredi sa sli~nima u svetu,

U petak, 23 septembra 2016. godine, mr QiqanaSamolovac iz Centra za sto~arstvo PKB-a uspe{noje odbranila doktorsku disertaciju na Poqo-privrednom fakultetu Univerziteta u Beogradu.Tema disertacije je „Uticaj uslova gajewa i sezonero|ewa na dobrobit teladi u prvom mesecu`ivota“. Tokom doktorskih studija mentor joj je biodr Slav~a Hristov, profesor zoohigijene na Poqo-privrednom fakultetu. ^lanovi komisije za ocenudoktorske disertacije, pored mentora, bili su: drBranislav Stankovi}, profesor zoohigijene izdravstvene za{tite doma}ih i gajenih `ivotiwa,prof. dr Renata Reli}, koja se bavi istom nau~nomobla{}u, dr Predrag Peri{i}, profesor na Kat-edri za odgajivawe i reprodukciju doma}ih i gajenih`ivotiwa i dr Jovan Bojkovski, profesor na Fakul-tetu veterinarske medicine, ~ija je stru~na oblastuzgoj, patologija i terapija farmskih ̀ ivotiwa. Svoje istra`ivawe dr Samolovac je sprovela nadve farme PKB Korporacije, na „Kovilovu“ i„Dunavcu“, u periodu od 23. septembra 2013. do 22.septembra 2014. godine. U istra`ivawe je biloukqu~eno 596 teladi na „Kovilovu“ i 572 teleta na„Dunavcu“.U istra`iva~kom radu nesebi~nu pomo} su jojpru`ile in`eweri sto~arstva Maja Mili}evi},Ru`ica ^alama} i Slavica Teodosi} sa farme

NA FARMAMA PKB-a

PKB-a posebno je bio interesantan rad profe-sora Fakulteta veterinarske medicine uBeogradu, dr Petra Milosavqevi}a. Re~ je ohirur{kim zahvatima u velikoj praksi, operacijidislokacije siri{ta kod goveda. Dr MiroslavVal~i}, profesor Fakulteta veterinarske med-icine odr`ao je interesantno predavawe o ak-tuelnoj bolesti kvrgave ko`e kod goveda. U okviruradionice upoznali smo se sa jedinstvenimslu~ajem operacije koze. Vlasnik je izrazio ̀ equda, nakon preloma butne kosti, bude operisana.@eleo je da joj produ`i `ivot, a ne da zavr{i uklanici. Izvr{ena je osteosinteza butne kosti,a nakon intervencije, koza se uspe{no oporavila- ka`e Trajkovi}. Q. R.

DRAGOCENA RAZMENA NOVIHDOSTIGNU]A I ISKUSTAVA

Stru~waci su se ovom prilikom, izme|u ostalog,bavili stawem i perspektivom veterinarskeslu`be Srbije, aktuelnom epizootiolo{komsituacijom, primenom antibiotika u veteri-narskoj medicini, hirurgijom velikih i malih ̀ iv-otiwa, bezbedno{}u hrane ̀ ivotiwskog porekla,klini~kom patologijom i terapijom farmskih ̀ iv-otiwa. Okrugli sto bio je posve}en sredwo{kolskomobrazovawu.- Kolege i stru~na javnost upoznati su sa novimpropisima iz oblasti veterine. Govorilo se ovektorskim bolestima, nodularnom dermatitisu,bolesti plavog jezika kod ovaca, groznici Za-padnog Nila i svim aktuelnim temama. Za nas iz

Tradicionalno, 27. Saavetovawe veterinaraSrbije, u organizaciji Srpskog veterinarskogdru{tva i Fakulteta veterinarske medicine izBeograda, a pod pokroviteqstvom Ministarstvapoqoprivrede i za{tite `ivotne sredine,odr`ano je od 8. do 11. septembra na Zlatiboru.Ovogodi{we savetovawe je pratilo vi{e odstotinu stru~waka iz oblasti veterine iz zemqei regiona, a me|u wima je bilo i sedam veteri-nara iz PKB Korporacije.Pra}ewe savetovawa i rada u okviru radion-ica za veterinare je, prema re~ima DVM BaticeTrajkovi}a, zna~ajan izvor informacija i pri-lika da se upoznaju sa novim metodama rada irazmene iskustva.

ODR@ANO 27. SAVETOVAWE VETERINARA SRBIJE

VI[ESTRUKA DOBIT OD ULAGAWA U DOBROBIT @IVOTIWA

DR QIQANA SAMOLOVAC USPE[NO ODBRANILA DOKTORSKU DISERTACIJU

STO^ARSTVO

boqu reprodukciju i kroz izvesnovreme umati~imo celo stado. Sanovim ovnovima vr{imo pripust.Ovnovi „proba~i” prepoznaju ovcuu estrusu, zatim tu ovcu sme{tamokod izabranog, umati~enog ovna, skojim }e se pariti. Na taj na~inznamo ne samo majku jagweta, ve} ioca, i to je put kojim }emo do}i doumati~enog stada i jagwadi koju }emoprodavati i za priplod, a ne samoza tov - ka`e Koji}.Pored toga {to se ovo stado odgajau koliko je to mogu}e o~uvanomprirodnom okru`ewu, i prirodnorazmno`ava, ponekad je, zbog zahtevatr`i{ta, potrebno „prevariti“prirodu i u pomo} pozvati nauku.Naime, na tr`i{tu se sve ~e{}etra`e jagawci i kada im vreme nije,te se na farmi pribegava vansezon-skom, ve{ta~kom izazivawu estrusakod ovaca. Na ovaj na~in je mogu}edobiti jagwad u bilo kom periodu go-dine i wihovom prodajom ostvaritizna~ajniju finansijsku dobit.

STO^ARSTVO 9

PKB-ova FARMA OVACA „DOWE POQE“ SUR^IN

GRLA ZA TOV I PRIPLOD

REKONSTRUKCIJA OBJEKATAQiqana RI\O[I]

Na farmi ovaca „Dowe poqe“ uSur~inu trenutno se uzgaja 806ovaca rase virtemberg, 36 ovnova,80 dviski, 209 `enske {iqe`adistarosti od {est do 12 meseci, 134`enskih grla starosti od tri do {estmeseci, 31 mu{ko {iqe`e uzrastaod tri do {est meseci i 80 grlamla|ih kategorija.O stadu, koje je, za ovog jo{ uveklepog septembarskog vremena, tokomdana na pa{wacima, brine pet rad-nika pod budnim okom DraganaKoji}a, rukovodioca farme. Ozdravqu stada svakodnevno brineveterinar i ono se odr`ava na za-vidno visokom nivou. Maksimalankapacitet farme je 2.000 ovaca, amere koje se preduzimaju za ciqimaju upravo pove}awe broja ovacai maksimalno popuwavawe ka-paciteta farme visoko kvalitetnimgrlima. - Letos smo od firme „Progres“d.o.o Kutlovo kupili pet umati~enihovnova. Ciq nam je da ostvarimo

Ultrazvu~na potvrda graviditeta iwegovo pra}ewe odavno nije privi-legija koja se koristi samo u humanojmedicini, ve} je sve ~e{}a i na far-mama. Uz pomo} ultrazvu~nogaparata mogu}e je ustanoviti da lije ovca sjagwena ve} nakon 45 do 50dana nakon pripusta. Ukoliko nije,nakon hormonske terapije oseme-wavawe se ponavqa i na taj na~in se{tedi dragoceno vreme do dolaskanovih jagawaca. Veterinar iz Vet-erinarske stanice PKBultrazvu~nim aparatom proveravasjagwenost ovaca po pozivu safarme, a kako ka`u, idealno bi biloda je aparat konstantno na farmi.Ni ve{ta~ko osemewavawe ovaca,kako razmi{qaju na farmi, nije takodaleka budu}nost.Pored brige o reprodukciji stada,du`na pa`wa se, prema re~imaKoji}a, posve}uje i kvalitetnojishrani. Koncentrovana hrana,neophodna za ishranu brojnog stada,doprema se iz fabrike za

`ivota ojagwenim ovcama i jagwadima,u toku je priprema zimovnika, koji }ebiti porodili{te. U 70 individualnihboksova, tokom pet do {est dana nakonjagwewa, boravi}e jagwad sa ovcom. Tu}emo im obezbediti boqe ambijentalneuslove, optimalnije temperature, bi}eu ~istom prostoru, a tek nakon toga }ei}i u grupne boksove - ka`e Koji}.Pored rekonstrukcije pomenutih ob-jekata u toku je i uzimqavawe pre-ostalih. Kako bi se smawilokori{}ewe slame u ove svrhe, uz-imqavawe se tokom pro{le i ove go-dine obavqa starim xambo vre}ama.Zarad boqeg komfora zaposlenih, preoko dva meseca je po~elo renovirawekancelarije, menze, kuhiwe, trpezarijei garderobe za radnike. Postavqawemnovih plo~ica i kre~ewem, odneuslovnih, napravqene su prostorijeprijatne za boravak i rad.

Dok je sunca i ki{e ne raskvase prilazneputeve do {tala, ovce na oko 40 hektarapa{waka bezbri`no pasu. Za to vremese rekonstrui{u torovi i ko{evi, u ko-jima sada provode samo no}i, a s prvimmrazevima }e u wima biti danono}no.I kada su na pa{i, ovcama se daju mawekoli~ine koncentrata, sena i slame jerse pa{waci ne zalivaju, te trava tokomletwih `ega brzo sagori. Zimi, u dojnomperiodu, svih hraniva pojedu vi{e negoduplo, a uz to dobijaju i sila`u. Zbogve}eg obima posla, na ishrani stada sutokom zime anga`ovana dva traktora,dok se ~itav posao leti zavr{i sa jed-nim. - Kako bi olak{ali raspodelu hrane koja}e ubudu}e biti ma{inska, u jednom ko{ugradimo hranidbeni hodnik. Hranu }edostavqari mikser, a `ivotiwe }ehranidbenom stolu mo}i da pri|u sa dvestrane. Zarad obezbe|ewa boqih uslova

proizvodwu koncentrata PKB In-shra. Re~ je o strogo kontrolisanojproizvodwi koncentrata, koji svojimsastavom zadovoqava sve hranid-bene potrebe razli~itih starosnihkategorija `ivotiwa. - Za ishranu jagwadi i ovacamese~no utro{imo oko 10 tona kon-centrata. Pored koncentrovanogdela, obrok ovaca i drugih kate-gorija `ivotiwa, sastoji se i odkabastog dela. Usilirano je oko1.500 tona cele biqke kukuruza, atokom leta su pripremqene i dovo-qne koli~ine sena. Kvalitetpripremqenih hraniva je dobar. Dabi se u potpunosti zadovoqilepotrebe `ivotiwa za vitaminima imineralima, uskoro o~ekujemonabavku „lizalica“, proizvoda kojije sa~iwen od sto~ne soli, mikro imakro elemenata i vitamina - ka`eKoji}.

na imawu “7. juli”. O~ekujemo boqi rod svih usevau PKB-u nego {to je to bio slu~aj pro{le godine –ka`e Miloje Kur}ubi}, glavni tehnolog biqneproizvodwe.

Tempo ubirawa {e}erne repe diktiraju {e}erane.Do sada je izva|eno 36 odsto “slatkog korena” sa522 , od postoje}ih 1.442 hektara. Prose~an prinosje 56,6 tona plative repe. S obzirom na to da seprose~na digestija kre}e oko 14,59 procenata, pri-nos ~iste repe bi}e 63 tone po hektaru. U toku je peti otkos lucerke, a najve}i deo }e oti}iu sena`u. Nova jesewa lucerka posejana je na 222 hektara, auqana repica na 1.088 hektara. U toku je setva oz-imih kultura: ra`i, je~ma, tritikalea, a posle togai p{enice. Posejano je 130 hektara ra`i i 256 hek-tara je~ma. U toku je priprema terena za ozimeuseve, a o~ekuje se da }e setva biti zavr{ena u op-timalnom roku. V. P.

10

BOGATIJI ROD NEGO LANEdati u zrnu. Poko{eno je 11 odsto povr{ina, 342hektara, a prose~an prinos je deset tona sirovogzrna. Berba semenskog kukuruza je zavr{ena na 945hektara, ali po{to nije sve dora|eno prinos u klipuiznosi 5.200 tona po hektaru. @etva merkantilnogsuncokreta iz prve setve se privodi kraju, od pose-janih 871 hektara, po`weveno je 799 ili 92 odstopovr{ina, a prose~an prinos je 2,7 tona po hektaru.U drugoj setvi suncokreta poko{eno je 116 hektara,a prinos se kre}e oko 2,46 tona po hektaru. - Soja se skida sa 2.288 hektara, a do sada jepo`weveno 980 hektara ili 43 odsto roda.Prose~an prinos je 3,7 tona po hektaru. Odgovar-ale su joj vremenske prilike, naro~ito u vremeoplodwe, jer nije bilo visokih no}nih temperatura.Prinos soje u Sur~inu, gde su bile kasne setve,tokom maja i juna oborile su visoke podzemne vode.I pored toga bi}e ve}i prinosi i ostalih kultura

Topla i suva jesen pogodovala je ratarima, pa se napoqima PKB-a orawe, tawirawe i va|ewe {e}ernerepe odvija u tri smene, ali zbog jutarwe rose`eteoci ̀ awu u dve smene. Ki{a koja je pala drugogi tre}eg oktobra pokvasila je zrno, pa su kukruruzi merkantilna soja ko{eni s ve}im procentom vlage.Bilo je neophodno prosu{iti zrno u “Inshri” i usilosu u Padinskoj Skeli. Do 4. oktobra pripremqeno je 73.140 tona sila`e.Prose~an prinos iz prve setve kre}e se oko 40tona, a iz druge setve oko 18 tona po hektaru. Uodnosu na pro{lu godinu pripremqeno je mawesila`e, za oko sedam hiqada tona, jer je bilo zalihaod pro{le godine. Krempirawe-gwe~ewe sirovog kukuruza jezavr{eno. Sa 235 hektara pripremqeno je oko trihiqade tona tako fermentisane sto~ne hrane. Savostali kukuruz, sa oko 3.200 hektara, ratari }e ski-

paradajza, 45 tona paprike, tri tone je-seweg krastavca, dve do tri tone kupusa,sorte “bravo”, “takoma” i “srpskimelez”, na otvorenom poqu, a po~ela jei se~a karfiola na 30 ari. U istom pe-riodu ubrano je 150 hiqada komadaqute papri~ice, a o~ekuju da proizvedujo{ 50 do 100 hiqada komada. - Pripremqen je teren za sadwu luka izarpaxika. Izvadili smo 25 do 30 tonacrnog luka u glavicama, seme je doma}e,a u pitawu je novosadska sorta “kupusin-ski jabu~ar”. Na otvorenom }emo pose-jati i 15 do 20 ari spana}a. Zadovoqni smo prinosom luka, mo`da jemalo qu}i i malo tvr|i od holandskogsemena, a namewen je za ~uvawe za zimu.Imamo ga ve} nekoliko godina. Spre-mamo ga za prodaju i klasiramo u triklase po veli~ini – ka`eDamqanovi}eva. V. P.

U plastenicima “Hortikulture” u Padin-skoj Skeli u toku su berbe jeseweg kras-tavca (posa|en je po~etkom avgusta na 20ari), paprike babure, {iqe i qutepapri~ice i paradajza koji se beretokom cele godine. Rana proizvodwaparadajza zasnovana je u februarupro{le godine, a re~ je o biqkama kojesu ostavqene sa vi{e od deset cvetnihgrana, kako bi se prinos pove}ao. - Ove godine }emo imati novu sortusalate “aleta”, koju karakteri{e velikaotpornost na plamewa~u, tipa je put-erice. Na{i kupci najvi{e tra`e puter-icu, ne{to malo mawe ukrasne salate.Seme salate uskoro sti`e, pa }emo gaovih dana zasejati na 4.200 kvadrata –ka`e Sowa Damqanovi}, tehnolog zabiqnu proizvodwu u “Hortikulturi”. U periodu od maja do septembra u plas-tenicima je ubrano oko stotinu tona

NA POQIMA PKB-a

I pored visokih podzemnih voda i kasnih setvi, ve}i prinosi o~ekuju se i na imawu “7. juli” u Sur~inu

Seme nove sorte zimske salate, tipa puterice, bi}e zasejano na 4.200 kvadrata

UBRANO STOTINU TONA PARADAJZA“HORTIKULTURA”

PROIZVODWA

VI[E PODRIVAWAOve godine bilo je vi{e podrivawa, amawe orawa. Poorano je 3.500, po-driveno 1.500 i potawirano oko 3.300hektara. Uglavnom je re~ o setvenomorawu i podrivawu za setvu. - Dugo traje period intenzivnih radovana wivi, a traktori rade bezprestanka, pa su popravke bileneizbe`ne. Kvarili su se i kombajnitokom pripremawa sila`e i prikqu~nema{ine, naro~ito tawira~e. Ukoliko jetawirawe pratilo orawe bilo je mawekvarova. Kad se zemqi{te prosu{itawira~e se br`e kvare - ka`eKur}ubi}.

pistu, gde ga traktorista koji upravqamanituom presipa sa gomile nagomilu. Tako ga hladi kako se ne bipregrejalo.- Merkantilni kukuruz sti`e saparcele broj dvanaest koja je navod-wavana pivot sistemom. O~ekujemodobar prinos. Prema analizamastiglim iz EKO-LAB-a vlaga i suva ma-terija su u granicama dozvoqenihvrednosti. Nedostaje nam jo{ jednasilo jama pa smo spremili ovaj pros-tor u kome smo odlagali stajwak. Pretoga smo ga rasturili, oprali be-tonske zidove i sada pakujemo supersila`u. Moje kolege ratari bi mogleboqe da objasne o kakvom hranivu jere~, ali super sila`a se sprema tako

PROIZVODWA 11

“INSHRA”

O~ekuje se dobar prinos merkantilnog kukuruza

ZRNO KAO BISER

Vreo septembarski dan. Idealnovreme za skidawe kukuruza i spre-mawe super sila`e za ishranu stada.Na jednoj od silo jama u kojoj se pakuje,po~etkom septembra zatekli smodiplomiranog in`ewera poqo-privrede za melioraciju, Ivanu Vla-hovi}. Ona je zadu`ena da sistemi zanavodwavawe na imawu rade bezgre{ke.Danas je wen zadatak da nadgledatehnologiju pakovawa kukuruza u silojamu. Kukuruz koji se silira stigao jesa parcele koja je bila u sistemu zanavodwavawe, tako da je ona is-pratila usev od setve do pakovawa usila`u. Sa wive traktorskim prikoli-cama zlatno zrno sti`e na betonsku

{to kukuruz u zrnu sti`e sa parcele iizru~uje na pistu. Odatle se ubacuje uovu ma{inu koja gwe~i zrno i izbacujemasu u silo jamu. Te{ki traktori gazeto~kovima, sabijaju masu tako daizbace vazduh i onemogu}e {tetne pro-cese, kako bi vrewe i{lo u pravomsmeru. Ovde se reguli{e brzina ikrupno}a mlevewa - ka`e Ivana.Kada se samlevenim kukuruzom napunisilo jama masa se pokriva. Potrebnoje odre|eno vreme dok ne budespremna za ishranu stada.Da mlin ~eki}ar radi bez gre{kezadu`en je Dragan Popovi}, trak-

torista. On po zvuku ma{ine osetikoja je vlaga zrna.- Danas nam je drugi dan. Posao idedobro, ali sporije jer je vla`nostzrna ve}a. Ma{ina br`e radi kada jezrno suvqe. Ali sve je to dobro, nekadmalo br`e nekad sporije za 10 do 20odsto. Posejali smo lucerku. Lepo jevreme - ka`e Dragan.U PKB je 35 godina traktorista i svevreme na imawu u Padinskoj Skeli.Danas nije sejao, ali }e ve} sutra up-ravqati sejalicom. Na imawu jezavr{ena setva lucerke, a po~iwesetva uqane repice. V. G.

na prisustvo aflatoksin, a uzorakse {aqe na analizu u EKO-LAB.- Do sada smo u silose smestilioko tri hiqade tona kukuruza.Zrno je odli~nog kvaliteta,izuzetno ~isto, sa vrlo malo lomai primesa. Hektolitar je od 740do 750 kilograma po kubnommetru. Primamo robu na dva isto-

Pune prikolice kukuruza sti`u usilose fabrike sto~ne hrane “In-shra”. Zaposleni od po~etka kam-pawe 25. avgusta rade u dve smene,kako bi rod uskladi{tili navreme. Iz pristiglih prikolicauzimaju uzorak, odre|uju procenatvlage, hektolitar i primese. Zadetaqnije analize, prvenstveno

varna mesta, zavisno od vlagezrna. Zrno sa ve}om vlagom ide naistovar u metalni silos, gde sekasnije su{i. Vremenske prilikesu bile takve da smo vrlo malekoli~ine su{ili. Tako da }e iproizvodwa koncentrata biti jef-tinija. U{tedeli smo na radnimsatima i u ceni gasa. Prema po-

dacima, a na osnovu analiza izEKO-LAB-a, dobili smo izve{tajda u kukuruzu nema aflatoksina -ka`e Radmila Komatina, direktorfabrike.U “Inshrine“ silose u PadinskojSkeli krenuo je i prijem soje kojaje uz kukuruz neophodna pri izradikoncentrata. V. G.

„AGROSEME”

PO^ELA DORADA SOJEtri smene, a proces dorade se neprekida ni tokom vikenda. Tako jeve} decenijama unazad i svi poslovise odvijaju po ve} uhodanom sistemu. - Kukuruz koji je do sada pristigao,okruwen je i osu{en, a zrno je

Kraj leta i po~etak jeseni u“Agrosemenu” - fabrici za doradusemena, protekli su u prijemu,su{ewu i kruwewu kukuruza, jedneod najva`nijih ratarskih biqaka.Magacini su puni. Radnici rade u

odli~nog kvaliteta. Vreme nas jeposlu`ilo, pa smo u kratkom peri-odu primili veliku koli~inu kuku-ruza. Do kraja septembra u“Agroseme” je stiglo 4.500 tonakukuruza u klipu. Isporuka

p{enice, je~ma i tritikalea jo{uvek traje, ali je pri kraju, a zrnoje tako|e odli~nog kvaliteta.Po~ela je i dorada soje - ka`eDanka Dujovi}, direktorka “Agrose-mena”. V. P.

ZIMNICA NA PISTI”PADINSKA SKELA”

Ivana Vlahovi} i Dragan Popovi}

utovara u kamione. Potrebno je {est do osam minutada se utovari jedan kamion, a u wega stane od 25 do35 tona repe. Pozdravqamo se sa radnikom, traktoristom, Jo-vanom Slavkovi}em, koji pi{e naloge za svakikamion i popuwava otpremnice. Na otpremnici su{ifra parcele i utovara~a, registarski broj i{ifra kamiona. - Jova je pouzdan radnik sa oko 40 godina radnogsta`a. Poslu{an je, i vredan traktorista. Sve ideglatko kad vas vreme poslu`i i imate dobre sarad-nike. Do sada smo sa 76 hektara utovarili 174kamiona repe, oko 68 tona. Ostalo je da izvadimo“slatki koren” sa jo{ 121 hektara. Vreme nas jeposlu`ilo i tokom leta, pa smo {e}ernu repu i se-

menski kukuruz navodwavli samo dva puta, {estdana krajem jula i desetak dana u avgustu. Posle nijebilo potrebe za “ve{ta~kom ki{om” - ka`eTrnini}.Ostavqamo Jovu na odgovornom poslu i kre}emo putJapanskog Cveta do parcela 29. i 30. gde je u toku`etva sterilne verzije semenskog kukuruza (nisu ski-dane metlice). Na terenu su iznajmqeni kombajn idve pune prikolice kukuruza u klipu. - Moja procena je bila da u wivu u|emo sedam dodeset dana ranije jer je procenat vlage ni`i od 20odsto. Kada }e po~eti `etva odlu~ili su vlasniciroda, stru~waci “Delta agrara”. - Kosimo Pionirov hibrid rane grupa zrewa, FAO260, koji brzo otpu{ta vlagu. Na parceli je 40 hek-tara sterilne verzije i 41 hektar fertilne verzijekukuruza. Kad se zavr{i ko{ewe sterilne verzije,prelazi se na fertilnu. To je va`an momenat jer nesmeju da se me{aju. Prikupili smo 255.000 kilo-grama i berbu nastavqamo. O~ekujemo da }e prinosbiti od 6,5 do 7,5 tona kukuruza u klipu, a u zrnuoko 2,5 do 3 tone po hektaru – ocewuje Trnini}. Od ostalih ratarskih poslova na imawu priprem-ana je sila`a. Posle ko{ewa sila`nog kukuruza sa101 hektara dobijeno oko 30 tona sila`e.Poko{eno je 147 hektara lucerke, a pao je petiotkos. U sastavu imawa je i gazdinstvo “^enta” gdeje zavr{ena ̀ etva suncokreta. Ostvaren je prinosod 3,2 tone po hektaru, {to nije lo{ rod za uqaricukojoj nije odgovaralo ki{no prole}e. Sproveden je i peti tretman {e}erne repe protivcerkospore (pegavosti li{}a). - Danas radimo naknadni tretman. Ubi~ajena su tri,ali smo zbog velike koli~ine padavina tokom godinei produ`enog va|ewa repe preduzeli mere kakobiqka ne bi izgubila sve listove – istakla je Svet-lana Rado{evi}, za{titarka na imawu. V. P.

znam. Udobnije je sedeti u “Klasovoj” nego “Zmajevoj”kabini. Kad sam 2002. godine pre{ao sa stare nanovu ma{inu, kao da sam “fi}u” zamenio “mer-cedesom”. U starim kombajnima bilo je pra{ine.Leti vru}e, zimi hladno, a u ovom novom je udobnokao u nekom dobrom automobilu – ka`e Vujasinovi}.Ostavqamo kombajnera da ~eka sunce koje }eprosu{iti rod i terenskim vozilom kre}emo donepregledne parcele 67. na kojoj je bila u tokupriprema zemqi{ta za setvu uqane repice. Gledamokako od ta~kice u daqini “nastaje” traktor, koji namse pribli`ava. I pored toga {to nisu bile mnogoudaqene jedna od druge, prva parcela koju smoobi{li bila je vla`na, a druga suva. Suva jesen vi{e odgovara ratarima nego vla`na, alije te`e pripremiti zemqi{te. Na parceli su trima{ine. Dva puta je tawirala te{ka drqa~a, a tu jei “multitiler” koji usitni zemqu, poput mlevenogkeksa. Za sejalicom ide “kembrix” vaqak. Sabijazemqi{te kako bi semenka {to boqe prionula uzemqu, jer kad ima grudvi ne mo`e da upije vlagu.Smena radnika obavqa se na terenu. U zavisnostiod posla rade u dve smene. O nedostatku radne snagegovori i podatak da sutra ne}e biti smena, jer }ejedan traktorista sa setve morati da pre|e na bali-rawe sena, kako bi pre ki{e pao peti otkos.- Na gazdinstvu poklawamo posebnu pa`wu pred-setvenoj pripremi, jer od we zavisi nicawe i pri-nos. U posledwe dve godine napredovala jesemenarska tehnologija, sejemo hibride, a ne sorte,a u pitawu je Pionirov hibrid. Biqka je ni`a,olak{ana je `etva, ima vi{e semena, a prinos jeve}i. Setvena norma je tri kilograma po hektarukako bi prilikom nicawa bilo 350 do do 400hiqada biqaka po hektaru, {to bi bila neka opti-malna gustina – ka`e Du{an Kokovi}, tehnologbiqne proizvodwe na imawu.A, da li }e tako zaista biti zavisi od preciznostisejalice i koncentracije traktoriste koji mora se-menom da pokrije celu wivu. Ako presko~i samo jedankvadrat, to }e se videti tokom nicawa. V. P.

PROIZVODWA12 PROIZVODWA 13

Sredina je septembra. Podne je odavno odmaklo kadsmo stigli u atar gazdinstva „Lepu{nica” a da ̀ etvasoje prakti~no nije ni po~ela. Posle nekolikootkosa zaustavqena je zbog velike vla`nosti zrna.U moru ti{ine i zrelog klasja krenuli smo ka kom-bajnu koji je stajao na parceli 57. Gazimo kao pomekanim du{ecima vla`ne otkose. Kontrast izme|ucrne zemqe i `utog zrna umawila je ki{a koja jeprethodnih dana natopila tle i stabqiku. Pitamose {ta li sada radi kombajner u pustom poqu? Ali, na{oj znati`eqi samo se osmehivao Goran Vu-jasinovi}, kombajner „Brazde”. Ka`e da sedi ukabini i odgovara na telefonske pozive koji sti`usa raznih strana. Ovo mu je 22 ̀ etva u PKB-u, a ovegodine je prvi put bio prinu|en da zaustavi kombajnkoji se do sada nije kvario.

- Od devet ujutru do 14 sati napravio sam samonekoliko otkosa, a posle ni makac, stojim u mestu. Ada li }u tako do~ekati i kraj smene u 18 sati, ne

[e}erna repa izva|ena sa poqa gazdinstva”Dunavac” bi}e sla|a nego prethodnih godina. Di-gestija (koli~ina {e}era) se kre}e od 14,5 do 15,5procenata. Vremenske prilike pogoduju prenosu“slatkog korena” sa parcele do {e}erane. U to smose uverili na licu mesta, sredinom septembra, naparceli broj pet, gde je bio u toku utovar {e}ernerepe. Ritska crnica nije bila mnogo vla`na, pa sukamioni nesmetano odvozili slatki plod. U poqusmo zatekli utovarnu ma{inu “maus” (u privatnomvlasni{tvu), koja je ujedno i pre~ista~ repe. Na{doma}in, Bojan Trnini}, zamenik rukovodiocabiqne proizvodwe, obja{wava nam da ma{ina za-hvata devet metara, a da vaqci guraju repu na trans-portnu traku na kojoj se koren pre~i{}ava i

Da krv nije voda pokazao je mladi mehani~ar Ne-mawa @agar, koji je nastavio porodi~nu tradiciju.Zatekli smo ga na “ultu” pored silo-jame na gazdin-stvu “Mladost” u Jabu~kom ritu, gde je bila u tokupriprema sila`e. Wegov deda \ura i otac Ivanradili su u “Brazdi”, pa se Nemawa nada da }e nas-taviti utabanom stazom i da }e mehani~arsko oko idar za dijagnostiku biti iskori{}eni. Za sada je uPKB-u anga`ovan u sezonskim poslovima. “Gazi”sila`u ve} drugi dan dok se mihoqsko leto nepredaje. - Vru}ina nam ote`ava rad. Jo{ sam mlad pa mogu daje podnesem. Bilo mi je lak{e dok sam istovaraoseno i bale. Mesec dana sam utovarao stajwak nadeponiji u dve smene. Ali, te`e je raditi sa “ultom”koji je stariji od tebe. On tro{i trideset prvo leto,a ja imam dvadeset jednu godinu – precizan je Ne-mawa, poput svakog mehani~ara koji uo~ava svakidetaq na ma{ini. V. P.

O~ekivan prinos kukuruza u klipu od 6,5 do 7,5 tona, a u zrnu oko 2,5 tone do 3 tone po hektaruNa gazdinstvu poklawaju posebnu pa`wu predsetvenoj pripremi jer od we zavisi nicawe i prinos

@ETVA I SETVA NA “LEPU[NICI”

PAO PETI OTKOS LUCERKE

PRIPREMAWE SILA@E NA JABU^KOM RITU

MLADI MEHANI^AR - STARI “ULT”

UTOVAR REPE I @ETVA KUKURUZA NA “DUNAVCU”

KI[A ZAUSTAVILA KOMBAJN

Mehani~ar Nemawa @agar u “ultu”

Traktorista Jovan Slavkovi}, pored “mausa”

BRZ KAO MUWANa terenu smo imali sre}u da upoznamovrednog traktoristu Milana Jevti}a, porek-lom iz Kur{umlije. Nadimak Muwa sve gov-ori. U jesewoj setvi poseje najmawe 500hektara i u prole}noj setvi isto toliko. Radii vi{e nego {to od wega o~ekuju pret-postavqeni. Dnevno pre|e osam do devet hek-tara. Tokom tridesetogodi{weg radnog sta`aobi{ao je skoro sve parcele u PKB-u. - Upore|uju}i se sa onima koji rade po osamsati dnevno, ja sam prekovremeno odradiosedam do osam godina. Zbog toga sam `eleoda se odvoji rad od nerada, jer su nam platepribli`no iste. Oni koji rade vi{e trebalobi da budu bar simboli~no nagra|eni.Stalno ste u oblaku pra{ine, koja ulazi ukabinu, a udi{emo i hemijska sredstva, panam je zbog toga i zdravqe naru{eno. Kad bihdobio jedan novi traktor s klimom da s wimodem u penziju – pri`eqkuje Muwa.

Du{an Kokovi}, tehnologbiqne proizvodwe

utovara u kamione. Potrebno je {est do osam minutada se utovari jedan kamion, a u wega stane od 25 do35 tona repe. Pozdravqamo se sa radnikom, traktoristom, Jo-vanom Slavkovi}em, koji pi{e naloge za svakikamion i popuwava otpremnice. Na otpremnici su{ifra parcele i utovara~a, registarski broj i{ifra kamiona. - Jova je pouzdan radnik sa oko 40 godina radnogsta`a. Poslu{an je, i vredan traktorista. Sve ideglatko kad vas vreme poslu`i i imate dobre sarad-nike. Do sada smo sa 76 hektara utovarili 174kamiona repe, oko 68 tona. Ostalo je da izvadimo“slatki koren” sa jo{ 121 hektara. Vreme nas jeposlu`ilo i tokom leta, pa smo {e}ernu repu i se-

menski kukuruz navodwavli samo dva puta, {estdana krajem jula i desetak dana u avgustu. Posle nijebilo potrebe za “ve{ta~kom ki{om” - ka`eTrnini}.Ostavqamo Jovu na odgovornom poslu i kre}emo putJapanskog Cveta do parcela 29. i 30. gde je u toku`etva sterilne verzije semenskog kukuruza (nisu ski-dane metlice). Na terenu su iznajmqeni kombajn idve pune prikolice kukuruza u klipu. - Moja procena je bila da u wivu u|emo sedam dodeset dana ranije jer je procenat vlage ni`i od 20odsto. Kada }e po~eti `etva odlu~ili su vlasniciroda, stru~waci “Delta agrara”. - Kosimo Pionirov hibrid rane grupa zrewa, FAO260, koji brzo otpu{ta vlagu. Na parceli je 40 hek-tara sterilne verzije i 41 hektar fertilne verzijekukuruza. Kad se zavr{i ko{ewe sterilne verzije,prelazi se na fertilnu. To je va`an momenat jer nesmeju da se me{aju. Prikupili smo 255.000 kilo-grama i berbu nastavqamo. O~ekujemo da }e prinosbiti od 6,5 do 7,5 tona kukuruza u klipu, a u zrnuoko 2,5 do 3 tone po hektaru – ocewuje Trnini}. Od ostalih ratarskih poslova na imawu priprem-ana je sila`a. Posle ko{ewa sila`nog kukuruza sa101 hektara dobijeno oko 30 tona sila`e.Poko{eno je 147 hektara lucerke, a pao je petiotkos. U sastavu imawa je i gazdinstvo “^enta” gdeje zavr{ena ̀ etva suncokreta. Ostvaren je prinosod 3,2 tone po hektaru, {to nije lo{ rod za uqaricukojoj nije odgovaralo ki{no prole}e. Sproveden je i peti tretman {e}erne repe protivcerkospore (pegavosti li{}a). - Danas radimo naknadni tretman. Ubi~ajena su tri,ali smo zbog velike koli~ine padavina tokom godinei produ`enog va|ewa repe preduzeli mere kakobiqka ne bi izgubila sve listove – istakla je Svet-lana Rado{evi}, za{titarka na imawu. V. P.

znam. Udobnije je sedeti u “Klasovoj” nego “Zmajevoj”kabini. Kad sam 2002. godine pre{ao sa stare nanovu ma{inu, kao da sam “fi}u” zamenio “mer-cedesom”. U starim kombajnima bilo je pra{ine.Leti vru}e, zimi hladno, a u ovom novom je udobnokao u nekom dobrom automobilu – ka`e Vujasinovi}.Ostavqamo kombajnera da ~eka sunce koje }eprosu{iti rod i terenskim vozilom kre}emo donepregledne parcele 67. na kojoj je bila u tokupriprema zemqi{ta za setvu uqane repice. Gledamokako od ta~kice u daqini “nastaje” traktor, koji namse pribli`ava. I pored toga {to nisu bile mnogoudaqene jedna od druge, prva parcela koju smoobi{li bila je vla`na, a druga suva. Suva jesen vi{e odgovara ratarima nego vla`na, alije te`e pripremiti zemqi{te. Na parceli su trima{ine. Dva puta je tawirala te{ka drqa~a, a tu jei “multitiler” koji usitni zemqu, poput mlevenogkeksa. Za sejalicom ide “kembrix” vaqak. Sabijazemqi{te kako bi semenka {to boqe prionula uzemqu, jer kad ima grudvi ne mo`e da upije vlagu.Smena radnika obavqa se na terenu. U zavisnostiod posla rade u dve smene. O nedostatku radne snagegovori i podatak da sutra ne}e biti smena, jer }ejedan traktorista sa setve morati da pre|e na bali-rawe sena, kako bi pre ki{e pao peti otkos.- Na gazdinstvu poklawamo posebnu pa`wu pred-setvenoj pripremi, jer od we zavisi nicawe i pri-nos. U posledwe dve godine napredovala jesemenarska tehnologija, sejemo hibride, a ne sorte,a u pitawu je Pionirov hibrid. Biqka je ni`a,olak{ana je `etva, ima vi{e semena, a prinos jeve}i. Setvena norma je tri kilograma po hektarukako bi prilikom nicawa bilo 350 do do 400hiqada biqaka po hektaru, {to bi bila neka opti-malna gustina – ka`e Du{an Kokovi}, tehnologbiqne proizvodwe na imawu.A, da li }e tako zaista biti zavisi od preciznostisejalice i koncentracije traktoriste koji mora se-menom da pokrije celu wivu. Ako presko~i samo jedankvadrat, to }e se videti tokom nicawa. V. P.

PROIZVODWA12 PROIZVODWA 13

Sredina je septembra. Podne je odavno odmaklo kadsmo stigli u atar gazdinstva „Lepu{nica” a da ̀ etvasoje prakti~no nije ni po~ela. Posle nekolikootkosa zaustavqena je zbog velike vla`nosti zrna.U moru ti{ine i zrelog klasja krenuli smo ka kom-bajnu koji je stajao na parceli 57. Gazimo kao pomekanim du{ecima vla`ne otkose. Kontrast izme|ucrne zemqe i `utog zrna umawila je ki{a koja jeprethodnih dana natopila tle i stabqiku. Pitamose {ta li sada radi kombajner u pustom poqu? Ali, na{oj znati`eqi samo se osmehivao Goran Vu-jasinovi}, kombajner „Brazde”. Ka`e da sedi ukabini i odgovara na telefonske pozive koji sti`usa raznih strana. Ovo mu je 22 ̀ etva u PKB-u, a ovegodine je prvi put bio prinu|en da zaustavi kombajnkoji se do sada nije kvario.

- Od devet ujutru do 14 sati napravio sam samonekoliko otkosa, a posle ni makac, stojim u mestu. Ada li }u tako do~ekati i kraj smene u 18 sati, ne

[e}erna repa izva|ena sa poqa gazdinstva”Dunavac” bi}e sla|a nego prethodnih godina. Di-gestija (koli~ina {e}era) se kre}e od 14,5 do 15,5procenata. Vremenske prilike pogoduju prenosu“slatkog korena” sa parcele do {e}erane. U to smose uverili na licu mesta, sredinom septembra, naparceli broj pet, gde je bio u toku utovar {e}ernerepe. Ritska crnica nije bila mnogo vla`na, pa sukamioni nesmetano odvozili slatki plod. U poqusmo zatekli utovarnu ma{inu “maus” (u privatnomvlasni{tvu), koja je ujedno i pre~ista~ repe. Na{doma}in, Bojan Trnini}, zamenik rukovodiocabiqne proizvodwe, obja{wava nam da ma{ina za-hvata devet metara, a da vaqci guraju repu na trans-portnu traku na kojoj se koren pre~i{}ava i

Da krv nije voda pokazao je mladi mehani~ar Ne-mawa @agar, koji je nastavio porodi~nu tradiciju.Zatekli smo ga na “ultu” pored silo-jame na gazdin-stvu “Mladost” u Jabu~kom ritu, gde je bila u tokupriprema sila`e. Wegov deda \ura i otac Ivanradili su u “Brazdi”, pa se Nemawa nada da }e nas-taviti utabanom stazom i da }e mehani~arsko oko idar za dijagnostiku biti iskori{}eni. Za sada je uPKB-u anga`ovan u sezonskim poslovima. “Gazi”sila`u ve} drugi dan dok se mihoqsko leto nepredaje. - Vru}ina nam ote`ava rad. Jo{ sam mlad pa mogu daje podnesem. Bilo mi je lak{e dok sam istovaraoseno i bale. Mesec dana sam utovarao stajwak nadeponiji u dve smene. Ali, te`e je raditi sa “ultom”koji je stariji od tebe. On tro{i trideset prvo leto,a ja imam dvadeset jednu godinu – precizan je Ne-mawa, poput svakog mehani~ara koji uo~ava svakidetaq na ma{ini. V. P.

O~ekivan prinos kukuruza u klipu od 6,5 do 7,5 tona, a u zrnu oko 2,5 tone do 3 tone po hektaruNa gazdinstvu poklawaju posebnu pa`wu predsetvenoj pripremi jer od we zavisi nicawe i prinos

@ETVA I SETVA NA “LEPU[NICI”

PAO PETI OTKOS LUCERKE

PRIPREMAWE SILA@E NA JABU^KOM RITU

MLADI MEHANI^AR - STARI “ULT”

UTOVAR REPE I @ETVA KUKURUZA NA “DUNAVCU”

KI[A ZAUSTAVILA KOMBAJN

Mehani~ar Nemawa @agar u “ultu”

Traktorista Jovan Slavkovi}, pored “mausa”

BRZ KAO MUWANa terenu smo imali sre}u da upoznamovrednog traktoristu Milana Jevti}a, porek-lom iz Kur{umlije. Nadimak Muwa sve gov-ori. U jesewoj setvi poseje najmawe 500hektara i u prole}noj setvi isto toliko. Radii vi{e nego {to od wega o~ekuju pret-postavqeni. Dnevno pre|e osam do devet hek-tara. Tokom tridesetogodi{weg radnog sta`aobi{ao je skoro sve parcele u PKB-u. - Upore|uju}i se sa onima koji rade po osamsati dnevno, ja sam prekovremeno odradiosedam do osam godina. Zbog toga sam `eleoda se odvoji rad od nerada, jer su nam platepribli`no iste. Oni koji rade vi{e trebalobi da budu bar simboli~no nagra|eni.Stalno ste u oblaku pra{ine, koja ulazi ukabinu, a udi{emo i hemijska sredstva, panam je zbog toga i zdravqe naru{eno. Kad bihdobio jedan novi traktor s klimom da s wimodem u penziju – pri`eqkuje Muwa.

Du{an Kokovi}, tehnologbiqne proizvodwe

napravqeni otvori i to iz dva razloga. Prvo, prioptimalnoj brzini rada zemqa se dodatno mrviprolaze}i kroz te otvore, a drugo, ukoliko jezemqi{te vla`nije, ono lako prolazi kroz otvorekoji ne dozvoqavaju da se zemqa lepi na tawire.Ukupna te`ina tawira~e ukqu~uju}i i vaqak je oko2,5 tone. Svaki od tawira trpi pritisak od oko100 kilograma. To je sasvim dovoqno da tawir, dodubine od 15 centimetra, potpuno pripremizemqi{te i inkorporira, zaore biqne ostatke.Vaqak potpuno poravna zemqi{te i posle togamo`e da se seje.- Kada govorimo o ceni, mogu sa sigurno{}u daka`em da su ove ma{ine isplativije i jeftinije odbilo koje ma{ine te vrste koja je do sada do{la uSrbiju. U svakom slu~aju, od svake tawira~e u tomrangu je jeftinija za oko 30 odsto – nagla{avaTasi}. V. G.

PROIZVODWA14

Nedavno je na jednoj od oranica imawa “Mladost”sa Jabu~kog rita odr`ana prezentacija radatawira~e ruskog proizvo|a~a “DIAS AGRO” kojegu Srbiji zastupa firma “RusBiznisAgro”.Prezentaciji su prisustvovali zaposleni u sektorutehnike i direktori PKB-ovih imawa, kao i poqo-privredni proizvo|a~i gosti distributerske ku}e.Tom prilikom smo razgovarali sa MilunomTasi}em, sekretarom odeqewa agrara pri SrpskojKraqevskoj Akademiji nau~nika i umetnika.Izbor dobre tawira~e veoma je va`an za ratare.Od dobre pripreme zemqi{ta zavisi rod kultura.Tawira~e koje su proizvedene u Rusiji suprilago|ene zemqi{tima koja su te`a za obradu.- Poqoprivredno zemqi{te u Rusiji, odnosno onajdeo `itnice koji se zove Kubaw, veoma je plodno,sa velikim sadr`ajem humusa, ali je zato i veomate{ko za obradu. Rusi su godinama radili na tome

da usavr{e sistem pripreme zemqi{ta koji jeekonomi~an, ali i da to te{ko zemqi{te budeblagovremeno pripremqeno za setvu. Kao rezultattih istra`ivawa, posle mnogo godina, oni su paten-tirali tawira~u koja sada predstavqa osnovni –op{ti obrazac pripreme zemqi{ta u Rusiji – ka`egospodin Tasi}.Prisutni su na parceli mogli da vide dve tawira~ejednu, od tri i drugu sa ~etiri metra radnog zah-vata. Na wima se moglo videti nekoliko detaqakoje do sada ratari nisu imali prilike da vide una{oj zemqi.- Kod svih klasi~nih tawira~a, bar kod ovih koje suse do sada koristile kod nas, postoji jedno vratilona kojem su tawiri nanizani. U ovom slu~aju, svakitawir ima svoj nosa~, svoje podmazivawe, kao imogu}nost promene ugla - ka`e Tasi} i isti~e da jespecifi~nost ove tawira~e to da su na tawirima

SVAKI TAWIR NA SVOJOJ OSOVININOVE TAWIRA^E NA POQIMA

Bi`i}, koordinator za poqoprivrednumehanizaciju.Kombajn koji ovih dana `awe soju jeopremqen hederom “TERRA Fleks” kojikopira teren sa zadovoqavaju}omvisinom reza. Zanemarqivo je maliprocenat nepoko{enog dela, izuzetnopodizawe i ko{ewe “poleglog” useva,olak{ana je manipulacija i pregled-nost radnog displeja. Adaptacija sakulture na kulturu, soja/kukuruz vr{ise iz kabine, samo agregatirawe hed-era i pode{avawe parametara ipu{tawe u rad u intervalu ~etiri dopet munuta, {to nije mogu}e kod drugihkombajna.Kombajne CASE IH velikih u~inaka ikapaciteta sa najkvalitetnijimizvr{ajem i niskom cenom eksploat-acije koriste i sve svetski poznate se-menske ku}e. Posebno su pogodni za radna velikim povr{inama radi posti-zawa zna~ajnih u{teda i podizawaproduktivnosti. V. G.

Na poqima PKB ove jeseni u `etvi je-sewih kultura anga`ovan je i `itni kom-bajn ameri~kog proizvo|a~a CASE IHaxial flow. Kombajn je na probni rad sti-gao iz novosadske kompanije TITAN Ma-chinery koja je zastupnik brendova CASEIH, Great Plains i Kerneland. Kombajn CASE IH 8230 sa 7,5 flekshederom za soju i druge `itarice i 12rednim adapterom za kukuruz, ovih danaanga`ovan je na `etvi soje na imawuLepu{nica. Nakon zavr{etka `etve sojeskida}e kukuruz. - Kod ovog kombajna za vr{idbu uloguvr{idbenog organa i slamotresa ~inejedan rotor, potpuno okru`en podbub-wem. Usev se kre}e spiralno izme|u pod-bubwa i rotora. Na osnovu ni`eaksijalne brzine `itne mase, sloj `itnemase je debqi, a razmak izme|u rotora ipodbubwa je ve}i nego kod tangencijalnogsistema vr{idbe. Konstrukcija je mnogojednostavnija u odnosu na standardnetangencijalne kombajne - ka`e Milica

ZA SVE VRSTE @ITARICAKOMBAJN NA PROBNOM RADU

rana sekretima i ekskretima ̀ ivotiwa obolelih odtuberkuloze. Poseban zna~aj za enterogenu infek-ciju ima mleko koje poti~e od tuberkuloznih krava ito ne samo od krava sa manifestnom tuberkulozom,ve} i od onih kod kojih se tuberkuloza vimena nemo`e utvrditi.Intrauterina infekcija nastaje putem fetalne pla-cente i pup~ane veze samo kada postoji tuberkulozamaterice.Mesta na kojima mo`e do}i do infekcije, osim{tala, su zajedni~ka pojila, pa{e, sto~ne pijace isajmovi. Kod tuberkuloze goveda inkubacija trajenekoliko nedeqa, meseci, a mo`e da se produ`i ina vi{e od godinu dana, zavisno od lokalizacije tu-berkuloznog procesa i brzine razvoja procesa. Udu`em toku bolesti grla ostaju u dobrom kondi-cionom stawu. Posle du`eg vremena dolazi do po-jave op{tih znakova dugotrajnih bolesti, padaapetita, brzog umarawa ̀ ivotiwe, nastaje anemijavidqivih sluznica, uo~avaju se promene na ko`i,suva ko`a, dlaka nakostre{ena i bez sjaja.

OBOQEWE POJEDINIH ORGANAKod goveda se naj~e{}e javqa plu}na tuberkuloza.@ivotiwa prilikom ka{qawa iska{qava sluzavognojni, ̀ u}kasti sadr`aj. U te`im slu~ajevima mo`eda se oseti neprijatan miris ekspiratornog vaz-duha. U slu~aju oboqewa du{nika i grkqanaformira se lokalni tuberkulozni proces i u takvimslu~ajevima ~uju se {umovi hroptawa. Kod oboqewasluznice nosa cedi se sluzavo gnojni iscedak. Nanosnoj sluznici se formiraju ~vorovi do veli~inegra{ka. Prilikom razvoja tuberkuloznog procesana pleuri, ̀ ivotiwa ka{qu, a disawe je povr{no iubrzano. @ivotiwe koje su pozitivne na plu}nu tu-berkulozu goveda, uprkos relativno dobrom apetitu,gube na telesnoj masi i dolazi do opisanih promenau stawu grla. O~i su uvu~ene u o~nu {ipqinu, opadakvalitet dlake. Postoji mogu}nost da se pojavikoli~ni napad. Kasnije, tuberkulozni proces napre-duje vrlo brzo. Na kraju `ivotiwa vidno izgubi natelesnoj masi i vi{e nije u mogu}nosti da stoji, imajaku dijareju i sasvim iznemogla ugine. Prilikom tuberkuloznog procesa na perikardu,nastaje pove}awe sr~ane mukline, slabi rad srca,a sr~ani tonovi su jedva ~ujni.Tuberkuloza organa za varewe ima vrlo spor tok.Na po~etku procesa na crevima se ne prime}ujuznakovi bolesti, zatim nastaje dijareja, koju zameniopstipacija. Kod oboqewa jetre i slezine oba organa su znatnopove}ana.Oboqewa polnih organa prati i oboqewe region-alnih limfnih ~vorova. Kod oboqewa vimena proces se vrlo sporo razvija.U vimenu nastaju ~vori}i i difuzne otekline, kojese prilikom pretrage ne mogu utvrditi palpacijom.Kod krava sa ovim oboqewem mle~nost je dugo vre-mena o~uvana. Mleko dugo ostaje organolepti~kio~uvano, ali posle du`eg stajawa postaje vodenastoi sadr`i bele ugru{ke.Tuberkuloza ovaca i koza se, kako navode autori,javqa u sporadi~nim slu~ajevima.

15NAUKA

TUBERKULOZA PRE@IVARASA 30. SAVETOVAWA AGRONOMA, VETERINARA, TEHNOLOGA I AGROEKONOMISTA

Priredila: Qiqana RI\O[I]

Na 30. Savetovawu agronoma, veterinara,tehnologa i agroekonomista prezentovan je rad „Tu-berkuloza pre`ivara“. Autori rada su dr Jovan Bo-jkovski, profesora Fakulteta veterinarskemedicine, dr Branislav Stankovi}, docent na Po-qoprivrednom fakultetu, dr Nemawa Zdravkovi},istra`iva~ saradnik, dr Ana Vasi}, istra`iva~saradnik na Fakultetu veterinarske medicine, drDu{ica Ostoji} Andri}, nau~ni saradnik u Insti-tutu za sto~arstvo i akademik dr Ivan Pavlovi},nau~ni savetnik na Nau~nom institutu za veteri-narstvo u Beogradu.Prema re~ima autora, tuberkulozu goveda izazivamycobacterijum bovis, a re|e mycobacterijum tuber-culosis. Oboqewe je redovno hroni~ne prirode.Naj~e{}e se lokalizuje u limfati~nom tkivu,plu}ima i mle~noj ̀ lezdi krava. Re|e se lokalizujeu jetri, bubrezima i drugim organima. Inficirane`ivotiwe naj~e{}e ne pokazuju neke manifestneklini~ke simptome. U zavisnosti od lokalizacijeprocesa one na razne na~ine i raznim sekretima iekskretima izlu~uju uzro~nike tuberkuloze. Za{irewe tuberkuloze najve}i zna~aj ima izlu~ivaweuzro~nika preko mleka tuberkuloznih krava.

NA^INI INFEKCIJE I TOK BOLESTITuberkulozni proces, prema re~ima autora,zapo~iwe uvek primarnim afektom. Radi se o~vori}u tuberkulumu tipi~ne patohistolo{ke gra|e.U plu}ima nastaje alteracija alveolarnog epitelaod po nekoliko alveola u grupi, potom sledi reak-cija krvnih sudova sa izlaskom bistrog eksudata ulumen o{te}enih alveola ali bez uo~avawa mi-gracije leukocita. Leukociti ne mogu da savladaju

mikrobakterije jer nemaju lipoliti~kih fermenata.Vrlo brzo usledi proliferativna komponentaupale, kada se stvara specifi~no granulacionotkivo. Ono formira tuberculum, koji je osnovnamorfolo{ka karakteristika tuberkuloze u svimstadijumima, a ne samo u primarnom afektu.Specifi~nim upalama u u`em smislu smatraju seone ~ija su morfolo{ka, makroskopska imikroskoska obele j̀a tkiva, da se iz wih mo`ezakqu~iti koji su ih uzro~nici izazvali. Osim toga,tok inflamacije redovno ima karakteristi~nu pato-genezu, koju autori predstavqaju u tri stadijuma.U prvom uzro~nik uvek izaziva reakciju lokalizo-vanu na jednom mestu, razvijaju}i primarni afekt.Drugi stadijum je karakterisan ranom generalizaci-jom procesa, zbog prodirawa umno`enih uzro~nikau krv.U tre}em, stadijumu kasne generalizacije, bolestima hroni~an tok, sa karakteristi~nimmorfolo{kim promenama. Autori nagla{avaju da bolest po~iwe primarnimstadijumom, ali da daqi tok zavisi od mnogo ~ini-laca, me|u kojima je jedan od va`nijihimunobiolo{ko stawe organizma. Tok nekihspecifi~nih upala ima karakteristi~an sled i nijeuvek pravilan, ali su uvek morfolo{ke promenetakve da upu}uju na specifi~nog uzro~nika.Najzna~ajniji su aerogeni i alimentarni put infek-cije. Goveda se prete`no zara`avaju aerogenimputem. Telad se zara`avaju alimentarno i aerogeno.Pored kapqi~aste aerogene infekcije uzro~nici tu-berkuloze se prenose i putem pra{ine. Alimenta-rna, odnosno intestinalna infekcija se de{avakada `ivotiwe jedu ili piju vodu koja je kontamini-

vaciju vode, kao {to su hidrogel i zeolit, u poqskihuslovima nisu uticali na sadr`aj vode u zemqi{tu,a nije do{lo ni do pove}awa prinosa gajenihbiqaka. Bosiqak je naj~e{}e bio u vodnom deficitu,dok je neven najrentabilnije tro{io vodu izzemqi{nih rezervi. Vi{egodi{we kulture, kao {to

su lavanda, boqe pokrivaju zemqi{te pa je stogave}e zadr`avawe vlage u jesewem i zimskom perioduusled smawenog isparavawa sa povr{ine zemqe.Isparavawe je pove}ano kod slabo razvijenih jedno-godi{wih biqaka jesewe setve, koje su tek ponikleili se nalaze u ranim fazama razvoja. Pri inten-zivnom porastu jednogodi{wih biqaka znatno sepove}ava wihova potro{wa vode iz zemqi{nih rez-ervi. Od tog perioda pa sve do `etve vla`nostzemqi{ta ni`a je pod tim kulturama. Zimska rez-erva vlage tro{i se razli~ito u zavisnosti odgajenog useva, wegovog korenovog sistema, habitusa,ostvarenog prinosa i genotipa sa razli~itomdu`inom vegetacije.

Su{a je ~e{}a na parcelama u organskojproizvodwi zbog boqe razvijenosti biqaka i ve}epotro{we vode - zakqu~ili su stru~waci novosad-skog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo: dr LivijaMaksimovi} i dr Vladimir Sikora, vi{i nau~nisaradnici, dr Vera Popovi}, nau~na saradnica idr Du{an Adamovi}, nau~ni savetnik. Oni su autoristudije „Uticaj agrotehni~kih mera na sposobnostzadr`avawa vode u zemqi{tu”, koja je objavqena ovegodine u „Zborniku nau~nih radova” Instituta PKB„Agroekonomik”.

Osnovni uzroci su{e su nedovoqna koli~ina vodeu zemqi{tu, nedostatak padavina tokom godine, wi-hova neravnomerna raspodela tokom vegetacionogperioda, kao i poja~ano isparavawe atmosferskogtaloga. Pra}ewe i analiza vremenskih uslova, kaoi vla`nost zemqi{ta neophodni su za analizu ost-varenih prinosa. Vla`nost ~ernozema pra}ena jena oglednom poqu Instituta za ratarstvo i povr-tarstvo u Ba~kom Petrovcu, u periodu od 2012. do2015. godine, u sklopu Odeqewa za alernativnekulture. U ogledu su bile zastupqene slede}e kul-ture: soja, heqda, kukuruz, p{enica, pasuq, boranija,jesewi i prole}ni beli luk, sirak, menta, neven,bosiqak, miro|ija, sla~ica, kamilica, ~ubar i la-vanda. Uzorci zemqi{ta uzimani su sondom dva putamese~no u periodu vegetacije. Analiza sadr`ajavlage izvr{ena je su{ewem na 105 stepeni do kon-stantne mase, a vla`nost zemqi{ta odre|ivana jeobra~unski. Podaci su svrstani i prikazani poagrotehni~kim merama, kako bi se utvrdio wihovuticaj na vla`nost zemqi{ta, odnosno sposobnostzadr`avawa vode u zemqi{tu pri jednakimzemqi{nim i meteorolo{kim uslovima na istim ilisusednim parcelama. Na sposobnost zadr`avawa vode u zemqi{tu uti~eniz agrotehni~kih mera, me|u kojima su i izbor pre-duseva, gajene vrste odre|enog genotipa, rok setve,sklop, |ubrewe, me|uredno kultivirawe, navod-wavawe, primena preparata za konzervaciju vode,

NAUKA16

UTICAJ AGROTEHNI^KIH MERA NA SPOSOBNOST ZADR@AVAWA VODE U ZEMQI[TU

Priredila: Vera PONTI

LAVANDA ̂ UVA VLAGUstarost useva i na~in proizvodwe. Razli~iti useviza sobom ostavqaju mawe ili ve}e rezerve vode uzemqi{tu. Primena |ubriva, posebno stajwaka nijeuticala na sposobnost zadr`avawa vode. Agrohemi-jskim analizama zemqi{ta uo~eno je odr`avawe iblago pove}awe sadr`aja humusa tamo gde jeprimewen stajwak. Na potro{wu vode uti~u itoplotni usevi pa je potro{wa ve}a pri vi{im tem-peraturama vazduha tokom ontogeneze. Za uspe{anrast i razvoj leguminoza potrebno je ~etiri do {esthiqada kvadratnih metara vode po hektaru. Mahu-

narke za razliku od `ita imaju ve}e potrebe zavodom ve} u fazi klijawa kad seme treba da upije do150 procenata vode u odnosu na svoju masu. Korovske biqke mewaju mikoklimu u usevima tako{to du`e zadr`avaju vlagu u usevu, a uz to su istani{ta za {teto~ine. U ̀ etvi pove}avaju procenatvlage i primesa {to povoqno uti~e na razvojtoksi~nih gqiva. Primena preparata za konzer-

Bosiqak je naj~e{}e bio u vodnom deficitu, dok je neven najrentabilnije tro{io vodu iz zemqi{nih rezervi

MLADA NANA - MAWE ZALIVAWA

Na potro{wu vode uti~e i starost, odnosnostepen razvitka gajewe biqke. To je naro~itouo~qivo pri gajewu vi{egodi{wih kultura kojezadr`avaju vodu u korenu. Menta je rasa|enau jesen 2012. godine i u prole}e 2013. godinei gajena u organskom i konvencionalnom sis-temu proizvodwe. Uo~eno je da je pod starijommentom u konvencionalnoj proizvodwi bilave}a vla`nost zemqi{ta, dok je kod mla|emente bilo obrnuto. Mlada nana imala jemawe razvijen nadzemni deo biqke koji jeslabije pokrivao zemqi{te pa je navod-wavawe bilo efikasnije nego kod starijihbiqaka.

TRA@I VI[E VODE: Bosiqak

Lavanda

bi u plastenicima ili staklenicimagajili vrste u ciklusima, i tako bi, iznegrejanog staklenika, dobijali dveberbe godi{we, a iz grejanog i do triili ~etiri.Ako bi se neko, recimo u okoliniBeograda, odlu~io da uzgaja povr}e u

plasteniku, najmawa povr{ina nakojoj bi proizvodwa bila isplativaje 20 ari. Me|utim, tu robu morao bida prodaje samo na zelenim pija-cama, gde su cene po kilogramu ne{tove}e. U suprotnom bi proizvodwabila neisplativa.Za malo gazdinstvo od pola hektaramogu}a je odr`iva proizvodwa, alida nije udaqen vi{e od 100 kilo-metara od Beograda. Roba bi moglada se prodaje na kvanta{u, gde bive}a koli~ina nadomestila ne{tomawu cenu u odnosu na pijace.Sredwa gazdinstva, koja zahtevajuanga`ovawe radne snage, mogu dafunkcioni{u na 2,5 hektara.Mala gazdinstva u okolini Beogradamogu da zarade na ovaj na~in, jer nepla}aju PDV, mali su im tro{kovitransporta i jer koriste pogodnost

RE^ STRU^WAKA 17

Kod izbora linije proizvodwe u po-qoprivredi na malim povr{inama~esto postoji dilema {ta gajiti.Re{ewe za poqoprivrednike samalim posedima, ili gradskeporodice koje imaju malo zemqi{tana selu, moglo bi da bude uzgajawepovr}a u plastenicima.^etvoro~lano doma}instvo mo`e dase izdr`ava prihodima koje donosiplastenik od 2.500 kvadratnihmetara, a wegova izgradwa, u zavis-nosti od opreme, ko{ta od 12 do 15evra po kvadratu.U Srbiji u ovom trenutku ima tekne{to vi{e od 6.000 hektara podplastenicima ili staklenicima, dokse u Vojvodini nalazi oko 40 odstood ove povr{ine.Kada se uzme u obzir to da prihodisa jednog hektara pod plastenikomili staklenikom mogu da budu ve}i odprihoda sa 150 hektara pod p{eni-com, ra~unica je jasna. Poqo-

privrednik, da bi `iveo odratarstva, treba da ima nekolikodesetina hektara zemqe. Prose~anposed kod nas je oko pet hektara, takoda mnogi poqoprivrednici mogu dare{e egzistenciju upravo kroz plas-teni~ku proizvodwu.Srbija jo{ uvozi dobar deo ranogpovr}a, koje bi se moglo uzgajati up-ravo u plastenicima, tako da pros-tora na tr`i{u ima dovoqno. Uplastenicima se gaji gotovo svopovr}e. Naj~e{}e su to salata, pa-prike, paradajz, krastavci, diwe,rukola, keleraba…Gotovo svo povr}e zavr{ava na ze-lenim i kvanta{kim pijacama. Mawideo plasira se u velike trgova~kelance, a nekog organizovanog otkupanema. Za poqoprivrednike bi,tako|e, bilo odli~no re{ewe kada

PLASTENI^KA PROIZVODWA KAO IZVOR ZARADE U

POQOPRIVREDI direktne prodaje na pija~nimtezgama, gde je cena i najve}a.Na Kaleni} pijaci, primera radi,roba mo`e da se proda skupqe negobilo gde drugde. U udaqenijim mes-tima je ve} druga~ije, oni robu nemajugde da plasiraju, transport im jeskup, na granici su opstanka i bezdva hektara pod plastenicima nemogu odr`ati proizvodwu.

Deset ari pod plastenikom zaporodicu kraj Beograda dovoqnoje da pre`ivi, ali bez ikakvihtro{kova za letovawa ili zi-movawa. Za ozbiqniju proizvodwupotreban je bar hektar zemqi{ta.Cena plastenika se kre}e od10.000 evra za deset ari do 150evra po kvadratu za multiplas-tenike, visine {est metara, sa na-jsavremenijom tehnologijom ikompjuterskim vo|ewima navod-wavawa, grejawa, provetravawa.Me|utim, za ozbiqnijuproizvodwu potrebno je bar~etiri hektara, jer su na mawimpovr{inama neisplativi, zbog ve-likih tro{kova. Oni se uglavnomgreju na drva ili ugaq, jer su gas istruja preskupi.

Mr Mladen PAVLOVI]

Za wega je svaka prava kwiga bila Biblija. Kao pro-fesor pronalazio je, ohrabrivao i dr`ao na okusvoje najtalentovanije u~enike. Redak pripoveda~kidar uvrstio ga je u najboqe pripoveda~e. Ali, sviwegovi darovi kao da su najboqe do{li do izra`aja

u ovoj kwizi. Onaje poput „Dobrojutro, Beograde”Du{ka Radovi}a i„Zapisi poredputa“ Ive Andri}a– kazao jeBe}kovi} iispri~ao anegdotuo tome kako je za]ulafi}a re~postala isto {to ikur{um.Dogodilo se to u uKola{nnu, gde muje Be}kovi} kazi-vao neku svojupesmu. ]ulafi}aje kao metak pogo-dio neki stih, pase s obe ruke uhva-tio za slabinu,zaje~ao i ponovionekoliko puta: „A,{to mi ga kaza?” Prisutnima se

obratio i ]ulafi}, koji je aludiraju}i na naslovsvoje kwige, rekao da je u wega nekad bilo pameti,ali da je sve pro{lo kao tre{we. Nikad se nije ni

oslawao na svoju pamet, nego na narodnu mudrost,na ono {to ~uje. Tako je umesto pripremqenog govora~itao odlomke iz zbirke, ne daju}i nam da naslutimogde prestaje pripoveda~, a kad nastupa autor. Pozivaju}i novinare da ku{aju kru{kova~u iz Vaso-jevi}a, Laki}evi} je zakqu~io da je ]ulafi}evakwiga kov~eg pun dukata, duha, jezika i humora, a pon-ajvi{e crtica iz ̀ ivota. V. P.

Kulturno-umetni~ko dru{tvo PKB imalo je zapa`ennastup na 59. Me|unarodnom festivalu folklora,koji je odr`an od od 4. do 17. avgusta u Konfolanu uFrancuskoj. Na jednom od najve}ih svetskih festi-vala folklora, u gradu u kojem je osnovan CIOFF(Me|unarodni savet festivala folklornih organi-zacija), Prvi ansambl KUD-a iz Padinske Skeleuspe{no je predstavio Srbiju. - Odigrali smo „Igre iz [umadije”, „Vla{ke igre”,„Igre iz Bosilegradskog Kraji{ta”, „Igre iz Vrawai Pirota” i „Igre iz Kosovskog Pomoravqa(Gwilane)”. Na{e nastupe posmatralo je oko stotinuhiqada posetilaca iz raznih delova sveta, a svakana{a koreografija ispra}ena je ovacijama – is-takao je Radenko Mari~i}, umetni~ki rukovodilacPrvog ansambla i sekretar Dru{tva. Na sajtu organizatora ansambl iz Padinske Skelepredstavqen je kao jedna od najmla|ih ali i naja-traktivnijih folklornih grupa, ~iji je nastup pravaposlastica za publiku. V. P.

KULTURA18

KUD PKB U FRANCUSKOJ

PROMOCIJA KWIGE „PRO\E PAMET KO TRE[WE” MILADINA ]ULAFI]A

OVACIJE [UMADIJI

RE^ KAO KUR[UMRedak pripoveda~ki dar uvrstio ga je u najboqe pripoveda~e, istakao Matija Be}kovi}

Tre}e, dopuweno izdawe zbirke zapisa „Pro|epamet ko tre{we” predstavqeno je po~etkom septem-bra u Srpskoj kwi`evnoj zadruzi (SKZ) na konfer-enciji za novinare. Crtice iz okoline Berana,Mladenovca, Br~kog, Mrkowi} Grada, Bawaluke,poslovice, izreke,vesti iz novina,re~nik jednog di-jalekta, prikupqaoje vi{e od tridesetgodina kwi`evnikMiladin ]ulafi}(1939). Na promo-ciji su govoriliDragan Laki}evi},glavni urednikSKZ, akademikMatija Be}kovi} iautor, a odlomkeiz kwige ~itala jeglumica EmilijaNestorovi}. - ]ulafi} je pisac,jezi~ki znalac, pu-ritanac, lektor ikorektor, a uz sveto i profesorkwi`evnos t i ,prosvetiteq ipropagator pisanere~i. Bio je pro-fesor gimnazije u Mladenovcu, na korak od glavnoggrada, kad je vo|en na saslu{awe i zamalopostradao, jer je u~enicima preporu~ivao Bibliju.

GAZI ZLO DA TE NE ZGAZI

* Da je dva dana ne radit, atre}i odmarat.

* Smrt je lupe ̀- ~ekaj je kad jojse ne nada{.

* Postoje dvije klase: tegle}a inerade}a.

* Gazi zlo da te ne gazi.* S Bogom se niko ne mo`e gra-

bit.* Ko umije da ostari, i da umre

- dosta je u~inio. * U{i mu poklopile o~i.* Taj bi ispod zmije ukrao.

* Kod nas ti je najboqe obu~enoono dijete koje prvo ustane. * Pru`a ruku, a podme}e nogu. * Poneki mu ̀ne bi trebalo dabudi svoju ̀ enu kada sawa

ru`an san - mo`e je probuditiu jo{ ru`niju stvarnost.

* Dok si sam sa sobom, nijesi seizgubio.

* Zulum kantara nema.

Izreke iz kwige „Pro|e pamet ko tre{we”.

Miladin ]ulafi} u Srpskojkwi`evnoj zadruzi

19ZDRAVQE

Priredila: Vera PONTI

Ako je hrana tako izra`eno uzro~no-posledi~no povezana sa rakom, koronarnimbolestima, artritisom, bolestima digestivnogtrakta, za{to ne bi mogla da ima uticaja i naaktivnost ~ovekovog mozga, pita seMoskovqanin, naturolog i istra`iva~ GeorgijNazarov u priru~niku “Kako `iveti zdravije ujesen i re{iti jesewe tegobe”. Istra`ivawa supokazala da beli hleb, margarin, xem,zasla|eni ~aj, prera|eno i konzervisano mesoi prera|ena hrana mogu da dovedu do agre-sivnog pona{awa, sva|e, nervoze i nezain-teresovanosti za li~nu higijenu. Neki odaditiva, a naro~ito boje u hrani, mogu da uti~una pojavu naglih promena raspolo`ewa ipreteranu aktivnost kod dece. A, ~ovek ihgodi{we pojede oko pet kilograma.

Za opu{tawe i smirivawe Nazarov savetuje dakonzumiramo i proste uqene hidrate: med, suvovo}e, malteks (je~meni slad), suvo vo}e, `uti{e}er, ~aj s medom ili sve`e ce|en sok. Ali,ukoliko znamo da nas o~ekuje dugotrajni stresniperiod (polazak deteta u {kolu, raskid veze,razvod, mnogo obaveza na poslu) treba da un-osimo vi{e slo`enih ugqenih hidrata koji sesporo vare i du`e nas snabdevaju energijom(vlaknasto vo}e i povr}e, integralni hleb i in-tegralne `itarice, itegralne testenine, krom-pir pe~en u rerni, leblebije, ka~amak, musli,kesten). Ugqeni hidrati su neophodan lek zamozak, a poma`u kod jesewe depresije,naro~ito osobama sa sezonskim poreme}ajemraspolo`ewa. Ukoliko svakodnevno konzumirate prosteugqene hidrate: beli hleb, belo pecivo, belipirina~, pite i kola~e od belog bra{na,slatki{e od belog i `utog {e}era, gaziranenapitke i kuvanu hranu bez sve`e salate,ne}ete imati dovoqno biqnih vlakana. To }ese negativno odraziti na rad mozga i naraspolo`ewe. Pra`wewe creva }e bitiote`ano, bi}e poreme}ena cirkulacija krvi, asrce }e trpeti ve}e optere}ewe. Br`e }ete se

zamarati, a vremenom oboleti od hroni~nihbolesti. Slo`eni ugqeni hidrati se lak{e vare odbelan~evina i masno}a. Oni daju konstantannivo energije, odr`avaju stabilan nivo{e}era u krvi, ne optere}uju pankreas (poduslovom da su namirnice integralne ipravilno upotrebqene). Najboqe je da najve}ideo energije za funkcionisawe na{eg orga-nizma obezbedimo iz slo`enih ugqenihhidrata tokom osnovnog obroka. Ukoliko`elimo da brzo podignemo nivo energije i dase osve`imo, mo`emo da upotrebimo vo}e,suvo vo}e, med i malteks. A da bi slo`eniugqeni hidrati mogli dobro da se iskoriste ida ne bi optere}ivali pankreas, treba dapo{tujemo dva va`na pravila. Prvo: uvek ih treba dobro sa`vakati i nato-piti pquva~kom. Da bismo to mogli da ostva-

OPU[TAWE UZ UGQENE HIDRATEGEORGIJ NAZAROV O UTICAJU HRANE NA PSIHI^KO ZDRAVQE

Izbegavati uzimawe bilo koje namirnice slatkog ukusa ~etiri sata nakon obroka kako biste rasteretili pankreas

rimo trebalo bi obroke sa ugqenim hidratimapripremati {to gu{}e i suvqe – na primer,gust ka~amak, suv hleb, musli bez dodavawate~nosti. Drugo pravilo glasi: treba izbega-vati kombinovawe slo`enih i prostih ugqenih

hidrata i ne uzimati namirnice slatkog ukusa~etiri sata nakon obroka sa slo`enimugqenim hidratima. Na taj na~in }emo znatnoolak{ati proces varewa i rasteretitipankreas. Nazarov upozorava da izbegavamokombinacuje poput hleba s medom i pitu savi{wama.

DEPRESIVNA KOMBINACIJA

Musaka od krompira i mlevenog mesa,burek s mesom, testenina s mesom ipqeskavica u lepiwi su ~esto na na{ojtrpezi. Malo je poznato da mogu dadovedu do depresivnog raspolo`ewa.Zbog toga {to je krompir ugqenihidrat, a meso belan~evina. Odvojenose vare, pa je zdravije jesti meso bezhleba (sa povr}em) ili testeninu bezmesa i sira. Ne treba me{ati ugqenehidrate i belan~evine, jer i malakoli~ina belan~evina mo`e da neu-tralizuje umiruju}e dejstvo ugqenihhidrata. To zna~i da posle obrokanikako ne konzumirate kola~ iline{to slatko, nego da vam desert budeposeban obrok.

FRUKTOZA ZADIJABETI^ARE

Prosti ugqeni hidrati dele se nabrzoosloba|aju}e isporoosloba|aju}e. Ve}inaprostih ugqenih hidrata su br-zoosloba|aju}i, {to zna~i da brzodovode do podizawa nivoa {e}erau krvi, a nakon nekog vremena i dopada. Ali, fruktoza, {e}er kojipreovla|uje u sirovom vo}u,naro~ito onom sa semenkama(jabuke) jeste sporoosloba|aju}apa se preporu~uje idijabeti~arima. Vo}e sako{ticama (kajsija, breskva)bogato je saharozom koja je br-zoosloba|aju}a, pa dijabeti~ari,ili osobe sa povi{enim {e}eromu krvi, treba da budu oprezni pri-likom konzumirawa.

Hrana bogata ugqenim hidratima

ka{ike maslinovog uqa, zagrejte gana sredwu temperaturu i dodajtesitno iseckan crni i beli luk, {ar-garepu i paradajz, pr`ite oko dvaminuta neprestano me{aju}i, pa do-dajte piletinu, pivo, paradajz-pirei suve {qive. Kr~kajte sve zajedno

10 minuta. Na tawir prvo izvaditepiletinu pa je prelijte smesom iztigawa.

GULA[ OD ZECA(Jo{ jedno jelo koje se u Srbiji jelopre nekoliko vekova)Potrebno je: 1kg ze~etine, 2 kg crnog luka, 200grama suvih {qiva bez ko{tica, svi-wska mast, pola litra belog vinasoi biber.Priprema: Zec se o~isti odkostiju i ise~e na sitne komade.Meso se stavi u kerami~ki lonac isat vremena se dinsta na sviwskojmasti. Zatim se dodaju crni luk isuve {qive, pa se sve to nalije sapola litra belog vina i malo vode.Na tihoj vatri se kuva pet-{est sati,uz povremeno dodavawe vode. Nakraju se po ukusu za~ini soqu ibiberom.

KOLA^ SVE U DEVETPotrebno je: 3 jaja, 9 ka{ika{e}era, 9 ka{ika bra{na, 9ka{ika mleka, 9 ka{ika uqa,pra{ak za pecivo, 1 puding odvanile. Sastojci za testo se poovako zadanom rasporedu dodaju ime{aju. Smesu uliti u prethodnonama{}enu posudu za pe~ewe, a powemu poslagati oprane i na kri{keise~ene {qive. Pe}i na 180 ste-peni ~etrdesetak minuta, dok ne po-rumeni. Ohla|en kola~ mo`eteukrasiti {lagom ili prah {e}erom.

TRPEZA20

KRAQICA NA TAWIRU

JELA SA [QIVAMA

Priredila: Dejana TO[I]

Plod {qive jedan je od simbola Sr-bije, od we se pravi rakija{qivovica, xem, slatko, kompot...Gurmani ovu vo}ku vole da jedu sasviwetinom, jagwetinom, junetinom,piletinom...Bilo da je u pitawu slatko ili slanojelo, {qiva je sastojak koji ga ~inijedinstvenim. Suve ili sve`e, {qivese odli~no prilago|avaju raznim re-ceptima, pa pomo}u wih mo`etenapraviti odli~ne specijalitetekoji nikoga ne}e ostavitiravnodu{nim.

SVIWSKA REBRA SA SUVIM[QIVAMA

Potrebno je: 1 kg sviwskih rebara ukomadu, 50 g meda,so, biber,me{avina za~ina, uqe, suve {qive.Priprema: Komad mesa o~isiti,posoliti, pa na povr{ini napravitiureze. Ugurati u svaki urez suvu{qivu. Umutiti med sa za~inom zakuvawe, biberom i uqem i pre-mazati ceo komad mesa. Ostavitimeso da odstoji pet sati, da upijeumak. Pe}i na 180 stepeni oko satvremena.

SMU\ SA SUVIM [QIVAMA(sredwovekovni recept)

Potrebno je: 1 smu|, 100 gp{eni~nog bra{na, 2 ka{i~ice tu-

canog {afrana, 200 g sirovogbadema (grubo iseckan)200 g suvih{qiva, 200 ml slatkog vina, polaka{i~ice bibera, pola ka{i~icesoli, sviwska mast.Potopite suve{qive u vino da odstoje dva sata, paih onda napunite komadi}imasirovog badema.Pome{ajte bra{no,{afran, biber i so, a zatim smu|akoji je premazan ma{}u uvaqajte u tusmesu i stavite u nama{}enu tepsijuili |uve~. Pecite u rerni zagrejanojna 250 stepeni oko 15 minuta, dariba dobije lepu boju. Pred krajpe~ewa u pleh ubacite {qivepuwene bademom da se i one malozapeku (ne du`e od pet minuta).

PE^ENA PILETINAPotrebno je: 8-10 pile}ih bataka,3-4 krompira, 250 g slanine, 400 gpe~uraka, 200 g suvih {qiva, 1 glav-ica crnog luka, so, biber, maj~inadu{ica.

Priprema: Potopite {qive u topluvodu, da nabubre, pa ih ostavitepola sata da odstoje. Za to vremepripremite ostalo. Iseckajtekrompir na kocke i stavite unama{}en pleh. Uspite jo{ malouqa. Batake zasecite, posolite idodajte u pleh. Preko wih stavitekri{ke slanine, dodajte {ampi-wone (one krupnije presecite napola). Crni luk presecite na 4dela pa ga rasporedite u plehu i nakraju dodajte {qive. So i biberpome{ajte sa maj~inom du{icom u 2dl vode, pa prelijte sve u plehu.

Stavite da se pe~e na 200 stepeni.Povremeno pogledajte u tokupe~ewa, ako je potrebno dodajtevode i okre}ite. Pecite dok svefino ne porumeni. Na kraju pospiteper{unovim listom. Pe~enu pilet-inu sa prilogom servirajte toplu.

MAROKANSKA PILETINA SASUVIM [QIVAMA

Za 4 osobe potrebno je: 750 g pile-tine bez kostiju, 250 g suvih {qiva,3 ve}a paradajza, 6 ka{ika masli-novog uqa, 2 glavice crnog luka, 4~ena belog luka, 2 dl crnog piva,100 g paradajz-pirea, 6 mawih {ar-garepa, 2 ka{i~ice morske soli,biber po ukusu.Isecite piletinu nakockice i stavite da se pr`i na trika{ike vrelog maslinovog uqa.Okre}ite je da porumeni sa svihstrana, za~inite morskom soqu ibiberom. U ve}i tigaw sipajte tri

SU[EWE [QIVA U RERNI

Stavite {qive u vru} rastvorvode i sode bikarbone (nalitar vode – supena ka{ikasode bikarbone) na 5-10sekundi i ponovo operite podmlazom vode. [qive pore|ajteu tepsiju i stavite u zagrejanurernu na 40-45 stepeni na 3-4 sata. Izvadite iz rerne iostavite da se hlade 4-5 sati.Nakon toga su{ewe se nas-tavqa na 55-60 stepeni 4-5sati, pa ponovo ostavqa vanrerne na 4-5 sati. Na kraju{qive su{iti u rerni 10-12sati na temperaturi 70-80stepeni do potpunogisu{ivawa. [qive mo`etesu{iti i sa ko{ticama, ali jevreme su{ewa du`e.Dobar proizvod dobija se kom-binovanim su{ewem: 5-6 danana suncu, zatim u rerni 8-10sati na 70 stepeni. Ukupnovreme su{ewa zavisi odzrelosti i veli~ine {qiva.

govi predstavnici, prate i brojnete{ko}e i slabosti. S jedne strane suspoqni faktori, nestabilnost ju-goslovenske privrede, a s druge brojneunutra{we slabosti, protiv kojih sekombinat svakodnevno bori. U posled-wih {est godina gubici se pokrivajusopstvenim i sredstvima banaka.

- Na{a je procena da }e u ovoj godinigubici biti oko 25 milijardi, od ~egaje 15 milijardi ili 65 odsto ve}pokriveno. Zahvaquju}i merama SIV-a godinu }emo zavr{iti sa oko 10 mil-ijardi gubitaka. U svimorganizacijama koje imaju gubitke radese sanacioni programi. Na{a jeocena da }emo obezbediti sanaciju 50do 60 odsto gubitaka i to sopstvenimsredstvima i sredstvima ekonomskizainteresovanih organizacija, a os-talo u saradwi sa bankama, pre svegasa „Beobankom”U raspravi na sastanku u Skup{tiniGrada naro~ita pa`wa posve}ena jeorganizovanosti PKB-a, ukupnom de-lovawu ovog sistema, saradwi saDPZ, gubicima. O tome je govorio i@ivorad Vi{i}, potpredsednikSkup{tine Grada. On je pored ostalog

HRONIKA 21

U Poqoindustriji od 12. decembra1987. godine u broju 1006 objavqen jetekst „Zamajac razvoja glavnog grada”.Autor je u tekstu dao izve{taj sa sed-nice Skup{tine Grada Beograda. Aktuelna pitawa, teku}e poslovawe irazvojne politike PKB, bile su glavneteme sastanka odr`anog sedmog decem-bra. Sastankom je predsedavaopredsednik Skup{tine Beograda Alek-sandar Bako~evi}. Sastanku su pris-ustvovali predstavnicidru{tveno-politi~kih organizacija izajednica Grada i rukovodilaca Kom-binata.U svom obra}awu predsednikPoslovodnog odbora PKB, MilojkoVeqovi}, podsetio je da je PKB najve}iagroindustrijski kombinat u Jugoslav-iji, a po obimu poslovawa na petommestu u jugoslovenskoj privredi.Najve}i je kolektiv u Beogradu, sobzirom na ~iwenicu da 30.000 rad-nika, od ukupno 43.000 koliko ih je za-posleno u PKB-u, radi na podru~juglavnog grada.- Kombinat je doprineo da glavni gradod 1982. godine ne uvozi p{enicu, {toje zna~ajan doprinos stabilizaciji. Ipored godinama nepovoqnog ekonom-skog polo`aja sto~arske proizvodwe,PKB sa mlekom i mesom obezbe|uje 80odsto potreba Beogra|ana. Izdr`alismo i ovogodi{we te{ko}e kada smona tim proizvodima dnevno gubili 100do 150 milona dinara.Kombinat „Beograd” je i me|u najve}iminvestitorima u Gradu, ~ulo se izizlagawa Milojka Veqovi}a. Posled-wih godina realizovano je preko 120mawih ili ve}ih projekata, iz presvega sopstvenih fondova ili uzznatna sredstva drugih OUR i banaka,a u posledwe vreme poja~an je i in-teres inostranih partnera za ulagawau agrokompleks. Ostvaruju se i pro-grami ulagawa na Kosovu i u nerazvi-jenim op{tinama Srbije.Govore}i o izvozu re~eno je da je PKBve} godinama najve}i izvoznik me|uproizvodnim organizacijama.- Zahvaquju}i izvozu, koji je mogao biti

mnogo ve}i da nije velikih obavezaprema doma}em tr`i{tu, PKB jeobezbedio izvr{avawe svih deviznihobaveza, {to u dana{wim uslovimanije jednostavno. Dovoqno je re}i dasmo devizni dug od 55 miliona dolaraumawili za 38 miliona, {ta zna~i dado 1990. godine PKB treba da vrati

13 miliona dolara. @elim da na-glasim da za PKB niko nije platio nidinara kursnih razlika, ni jednogdolara inostranog duga – rekao je Ve-qovi}.Poslovawe PKB, kako su istakli we-

Priredila: Vesna GAJI]

PISALI SMO NEKADA...

ZAMAJAC RAZVOJA GLAVNOG GRADAistakao da PKB ima veoma dobrekadrove koji upravqaju proizvodwom,ali ima malo poslovodnih kadrova.- Moj je utisak da je PKB preglomazansistem, koji nema odgovaraju}i stepenintegrisanosti - rekao je, pored osta-log, Stipe Lovreta, ~lanPredsedni{tva Gradskog komiteta SK.Posebno je neuralgi~no pitawe za-jedni~kih slu`bi i marketinga nanivou SOUR-a. Razvojna politikaPKB-a u pravcu ve}eg izvoza, pret-postavqa tu sna`nu organizovanost.Ima dosta rezervi i u prometnojsferi PKB-a u Beogradu, i tu bi orga-nizovanost trebalo da bude mnogove}a.Ukazv{i na to da PKB ima sve usloveza tr`i{nu proizvodwu umesto zasnabdeva~ku, predsednik Privrednekomore Beograda Srpko Buli} jetako|e rekao da se ose}a potreba zadubqim sagledavawem organizo-vanosti kombinata.- Beograd je s razlogom posve}ivao ve-liku pa`wu PKB-u i davao velikupodr{ku i pomo} da se on razvija, takoda mo`e uspe{no ostvarivati svojeosnovne zadatke - rekao je AleksandarBako~evi}.- I daqe smo zainteresovani da sePKB uspe{no razvija i povezuje sasvim delovima na{eg grada, jer svegatri op{tine od ukupno 16 nemaju nasvom prostoru poqoprivrednuproizvodwu. Na PKB se ra~una kao nazna~ajnog generatora privrednograzvoja Grada, pa je zato od velikeva`nosti i wegova saradwa sa svimgradskim op{tinama.PKB mo`e i vi{e i boqe, rekao jeBako~evi}, i naglasio da je za ost-varivawe wegove razvojne politike,koja se uklapa u razvojnu politikuGrada, zaista neophodna boqa orga-nizovanost, ekonomi~nost i rentabil-nost. Ali Beograd, u ovim te{kimvremenima, treba da poja~a svojupodr{ku i pomo}, kako bi PKBsavladao probleme sa kojima sesuo~ava.- Du`ni smo da sa razumnimuva`avawem podr`imo napore koji se~ine u PKB da se iza|e iz te{ko}a iproblema, koji proisti~u i iz nepovo-qnog polo`aja poqoprivrednog kom-pleksa. Ali to nikoga u PKB i u Gradune osloba|a odgovornosti u sagle-davawu neiskori{}enih mogu}nosti.Moramo biti prakti~niji i doslednijiu isterivawu odgovornosti radiboqeg rada i boqe organizovanosti –istakao je Aleksandar Bako~evi},zakqu~uju}i raspravu o PKB-u.

Razgovori u Skup{tini Beograda o zna~aju i ulozi PKB

ASORTIMANIstakav{i da treba pru`iti podr{ku razvojnim programima iposlovnim interesima PKB-a, a naro~ito veoma zna~ajnoj ori-jentaciji na saradwu sa SSSR-om, koja zahteva mnogo odgovornosti,Dragan Tomi}, predsednik Gradske konferencije SSRN, ukazao je i naslede}e:- PKB, ipak, nije uspeo da se vi{e ukqu~i u razvoj tri nerazvijeneizuzetno poqoprivredne beogradske op{tine, Barajevo, Sopot iGrocku. Ocenili smo tako|e, da je u Beogradu skroman asortimanmle~nih, ali i drugih prehrambenih proizvoda. To gra|ane ~ini vrlonervoznim i mi to moramo poboq{ati. Dosta je i primedbi seqakana ostvarivawe saradwe sa PKB-om.

REKLAME22

uvek istu `rtvu, ali do tog trenutka,ka`e Holcer, mogu pro}i godine. - Kako biste preduhitrili ilispre~ili pojedine oblike nasiqa nadsvojom decom ne preza{ti}ujte decu.Ne}e vam biti lako da detetuispri~ate da je mogu}e da se desi i ono~ega se vi najvi{e pla{ite, ali to nijeopravdawe da `murite pred mogu}imopasnostima. Jo{ je rizi~nije ukolikoverujete da detetu nikada ne}e bitipotrebno ume}e samoodbrane, da se testvari uvek de{avaju drugima. Detekoje je dobilo vi{e ~iweni~nih in-formacija }e praviti ispravne,logi~ne izbore i donositi odluke, za-

„Svaki oblik nasiqa nad decom sma-tra se ugro`avawem jednog od osnovnihprava deteta, prava na `ivot, op-stanak i razvoj“, ka`e se u KonvencijiUjediwenih nacija o pravima deteta.Na `alost, prema informacijama izmedija, a i oceni mnogih stru~wakakoji se bave ovom obla{}u, `ivimo uvremenu u kome su razli~iti oblicinasiqa postali svakodnevna pojava.Iako sveobuhvatna za{tita ne postoji,ka`e pedagog Jelena Holcer u jednomod svojih stru~nih tekstova, nemojte~ekati da se va{e dete zatekne u nekojkonfliktnoj situaciji ili zatra`iva{u pomo}. Prema wenim re~ima, nasiqe kojedete pre`ivqava nije samo ono {to vikao odrasla osoba smatrate nasiqem.Naj~e{}i oblik nasiqa koje detepre`ivqava je zadirkivawe. Ali,nasiqe predstavqa i tra`ewe uslugakoje ono ne `eli da pru`i, na primerprepisivawe na ~asu, {aputawe,tra`ewe novca ili wegovih li~nihstvari, upropa{tavawe wegovihli~nih stvari, svezaka za {kolu,ranca, ode}e, fizi~ko maltrerirawe,udarawe, pretwa batinama. Ucene,vre|awe, poni`avawe, sve zato {to jeiz nekog razloga druga~ije.

Ukoliko je stav pre}utne tolerancijedeo va{eg ili razmi{qawa va{eg de-teta, treba hitno da ga promenite.Predrasude su da neki qudi zaslu`ujuda ih neko maltretira i da je trpetinasiqe deo sva~ijeg odrastawa.Istina je, prema wenim re~ima, da jesvako pre`iveo nepravdu, sva|e ilisukobe sa drugima, ba{ kao {to jesvako imao priliku da odreaguje ilipre}uti ne{to {to ga je povredilo,ali to ne zna~i da je pre`iveo nasiqe. Sve }e vremenom pro}i, samo od sebe,jo{ jedna je od zabluda.Nasiqe zaista mo`e da prestane kadanasilnoj osobi dosadi da maltretira

NASIQE NAD DECOMSUROVA SVAKODNEVICA

snovane na tim informacijama. Na-suprot tome, dete koje ste nau~ili dasu svi qudi dobri, u nekoj kriti~nojsituaciji }e se na}i u lo{ijempolo`aju - ka`e Holcer. Pokazateqi potencijalnog nasiqa suveoma brojni - povu~enost u sebe kojatraje danima, razdra`qivost na sit-nice, nedostatak koncentracije, naglepromene raspolo`ewa, poreme}aji uishrani, nesanica, ili protivno tomeprevelika potreba za spavawem. Upo-zorewe mo`e biti i opsesivno praweruku i ~i{}ewe, {to je psiholo{kinesvestan poku{aj da se opere ono {toje bilo, naglo popu{tawe u {kolskomuspehu, strahovi od do tada prijate-qski prihvatane poznate osobe.- Detetu koje trpi nasiqe nije lako dase poveri. Pomozite mu i podr`ite gada sa vama podeli svoja ose}awa. Ob-jasnite mu da ono nije doprinelo nitiizazvalo takav doga|aj. Neophodno jeda mu ka`ete da mu verujete i da vam jedrago {to vam je to ispri~alo. Reciteda za svaki problem postoji re{ewe,a da nasilnu osobu u takvoj situacijiima pravo da ugrize, ogrebe, vratiudarac. Odmah zatim, potra`itestru~nu pomo} - poru~uje pedagog.

Q. R.

deset novih kompjutera, pa }e svipodaci na{ih pacijenata na}i uIntegrisanom zdravstvenom infor-macionom sistemu (IZIS), koje jeuvelo Ministarstvo zdravqa Re-publike Srbije. Do 8. septembra 99odsto na{ih lekara je umre`eno.Na zakazivawe ultrazvu~nog pre-gleda vi{e se ne ~eka {est meseci,nego petnaest dana, a radi}emo natome da smawimo vreme ~ekawa.Pacijenti ne dobijaju recept na pa-piru, nego }e ga lekari „upisivati”na kompjuteru. Elektronski karton}e omogu}iti lekaru da vam zaka`e

pregled kod specijaliste. Ne morateda nosite sa sobom uput i recepte.U apoteci poka`ete elektronskukwi`icu i farmaceut }e videti usistemu koji vam je lek prepisan. * Stanovnici rita nisu bilizadovoqni pru`enimzdravstvenim uslugama, da lise ne{to promenilo ume|uvremenu?- Godinama je prigradskostanovni{tvo bilo je u podre|enompolo`aju u odnosu na gradsko.Prema analizi „Ninamedija”, koja

je ura|ena sredinom avgusta,stanovni{tvo na levoj obaliDunava potpuno je zadovoqno

TU, OKO NAS 23

Do kraja godine bez signala za in-ternet bi}e nemogu}a osnovnazdravstvena za{tita u Srbiji, akwi`ice i kartoni odlaze u is-toriju. Do Nove godine se moraju

zameniti sve stare kwi`ice. Oprednostima, ali i sankcijama kojenosi novo elektronsko doba u pri-marnoj zdravstvenoj za{titiPalilulaca razgovarali smo sanovim direktorom Doma zdravqa„Dr Milutin Ivkovi}”, doktoromAleksandrom Stojanovi}em.Iskustva koje je stekao na Zapadu`eli da primeni u na{emzdravstvu. Bio je {ef misije Ujedi-

wenih nacija u Africi, doktor uEngleskoj, direktor doma zdravqa uBarajevu i ~lan Upravnog odborabeogradskog Instituta za majku idete. * Na koji na~in }etepoboq{ati zdravstvenuza{titu pacijenata na levojobali Dunava?- Pogodnosti elektronskog receptauskoro }e biti dostupnestanovnicima ritskih naseqa,nakon umre`ewa u kompjuterskisistem Doma zdravqa u KnezDanilovoj ulici. Nabavili smo

Vera PONTI

DR ALEKSANDAR STOJANOVI], DIREKTOR DOMA ZDRAVQA „PALILULA” O ZDRAVSTVENOJ ZA[TITI U PAN^EVA^KOM RITU

KOD OFTAMOLOGA U KRWA^Uzdravstvenim uslugama na{eg Domazdravqa. Krajem avgusta uvedena jeoftamolo{ka slu`ba u Domuzdravqa u Krwa~i, koja radi u dvesmene, pa pacijenti sa leve obalene moraju u Knez Danilovu kod o~noglekara. Ne postoje vi{e liste~ekawa. Na pregled kod interniste~ekalo se dva meseca, kod ofta-mologa dva meseca, a kod in-terniste {est meseci. Sada za jedandan u Krwa~i obavite oftamolo{kipregled. Uveli smo i Savetovali{teza dijabeti~are, po{to u Ritu imamnogo obolelih od te bolesti.

* Koji su va{i prioriteti unarednom periodu?- Ciq nam je da prebacimospecijalisti~ke slu`be u rit, ame|u wima i specijalistu za uhogrlo i nos i jednog psihijatra. UDomu zdravqa u Bor~ipopravqen je kolposkop, koji nijeradio ~etiri godine i sad radiginekolog nesmetano u dve smene.U Kote`u je uvedeno i de`urstvosubotom, {to do sada nije bilapraksa. * Da li }e nemarni paci-jenti, ili oni koji odbijuterapiju, bitisankcionisani? - Novi zakon o zdravstvenojza{titi u~ini}e obaveznim pre-glede na karcinome debelogcreva, materice i prostate. Svikoji boluju od hroni~nih bolesti,a ne podvrgavaju se redovnimpregledima, snosi}e posledicezbog svoje nemarnosti. Bi}e imonemogu}eno da se le~e na na~inna koji su to ~inili do sada.

Planiramo da prebacimo specijalisti~ke slu`be na levu obalu Dunava i otvorimo ambulante za radnike PKB-a i „Imleka”

NEDOSTAJE HIRURG- Lekari Doma zdravqa otklawalisu letos posledice povreda na raduradnika PKB-a, otprilike tri putasedmi~no. Nezgodno je {to u Domuzdravqa u Padinskoj Skeli ne radihirurg koji bi intervenisao pri-likom povreda. Zbog togapovre|ene {aqemo u zemunsku bol-nicu, jer se preko Pupinovog mostabr`e sti`e do we. I pored toga{to je Palilula najve}a op{tina uSrbiji, nemamo bolnicu, nihirurga na svojoj teritoriji. Pri-marna zdravstevna za{tita izgu-bila je te nadle`nosti.Saradwa sa PKB-om nije bilazadovoqavaju}a u prethodnom pe-riodu. Planirali smo da osposo-bimo dve ambulante, jednu u PKB-a,a drugu u „Imleku”, koje bi senalazile u okviru tih preduze}a, aradile bi u dve smene.

DVE SMENE U VOJVODE VUKA

Od 8. septembra uvedena jefiskalna kasa u Republi~komfondu za zdravstveno osigurawe,u Vojvode Vuka. Takse pla}ate nalicu mesta. Ne morate da tra`itenajbli`u po{tu ili banku. Va`noje da Fond radi u dve smene i dane izlazite s posla kako bisteoverili potrebne dokumente –isti~e Stojanovi}.

SMAWIO LISTE ̂ EKAWA: Dr Aleksandar Stojanovi]