193

O. Andrej (Konanos): PSIHOLOGIJA NADE - PREOBRA@AJ DU[E

Za sve postoji re{ewe. Jedno od re{ewa na{ih problema je tra`ewe molitve od onih za koje znamo da se mole i da }e se pomoliti za nas. To je pomo} na{oj du{i. Zato {to postoji mnogo trenutaka u na{em `ivotu kada ose}amo da nam nestaje tlo pod nogama, kao {to je bilo u `ivotu `ene Hananejke, koja je rekla Hristu: Umirem! Moje dete strada! (up. Mt. 5,22). ... I mi dospeva-mo u takvu situaciju kada ka`emo da ne postoji nikakav izlaz. Ne nalazimo re{ewe i govorimo: “Bo`e moj, podari mi bilo kakvo re{ewe!” I, sada, ja ka`em da za sve postoji re{ewe. A, koje? Ne znam koje jer je ono za svakoga druga~ije. Ono nije onakvo kakvim ga ti zami{qa{, nego onakvo kakvo ga Bog tebi {aqe. Primetio sam da se pojavquje nekakvo re{ewe onda kada ~ovek do-spe do samog kraja propasti ili kad dotakne dno. Nemogu}e je da te Bog ostavi bez pomo}i, ~ak i u posledwem trenutku. ... Mi smo skloni da preuveli~avamo svoj bol jer misli{ da }e te mu~iti jo{ 15 godina ono {to te danas mu~i. Preuveli~ava{ svoj problem i prote`e{ ga do beskona~nosti. Umesto toga, za{to ne bi rekao: “Danas imam problem. U redu. Ali, sutra taj problem mo`da ne}e postojati. Posle nekoliko godina, kad sve ovo budem posmatrao izdaleka, govori}u: za{to sam bio takav i za{to sam toliko mu~io sebe?” Da, mi tonemo, ali ne uvek u ka{ici vode, ponekad je to na otvorenom moru, ali mi, isto tako, i mnogo preuveli~avamo stvari. To je zato {to se u na{em umu krije najve}i problem jer sve po~iwe u glavi. Mnogo je va`nije kako mi pris-tupamo problemu, a ne problem sam po sebi... To je najve}e mu~ewe - mu~ewe du{e i preuveli~avawe svega. KADA DO\E[ DO KRAJWE GRANICE, ONDA USKORO DOLA-ZI ^UDO - govorio je jedan paralizovani ~ovek - BOG ME NE NAPU[TA. Re{ewe se ~esto pojavi kada se na|e{ u situaciji da vi{e nema{ kud. Tada ka`em Bogu: “Ako ne{to ne u~ini{, ja ovako ne mogu daqe da `ivim!” I, zaista, ne{to se dogodilo i stvari u wegovom `ivotu su se mewale. Do{lo je do preobra`aja u wegovoj du{i i pristupao je problemu sa vi{e radosti, optimisti~no, sa nadom i verom. Rekao sam mu: “Da bi se pojavilo re{ewe ne-kog na{eg problema, potrebno je da imamo poverewe da }e se dogoditi ne{to boqe. Ako re{ewe ne i{~ekuje{ sa nadom, ono se ne}e ni dogoditi. Neki qudi se, u svojim te{ko}ama i o~ajawima, povla~e i izvode kona~ni zakqu~ak da

SABORNIKBILTEN BEOGRADSKE SABORNE CRKVE

SVETOG ARHANGELA MIHAILA

NEDEQA, 19. AVGUST 2018, GODINA 19, BR. 49

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

194

se u wihovom `ivotu ni{ta ne}e promeniti, svemu je kraj! A, s obzirom na to da oni ne veruju da }e se ne{to promeniti, onda se re{ewe ne mo`e ni desiti”. Veoma je va`no verovati u promenu /= preobra`aj/, u isceqewe, ~udo, u poboq{awe na{eg `ivota, na{eg deteta, supru-ga... Odnosno, va`no je da u na{oj du{i postoji nada da se pribli`ava ne{to boqe od o~aja i razo~arawa. Npr, ako se vr{i Tajna Jeleosve}ewa nad nekim, ne vr{i se samo formalno, nego sa verom da }e se, zahvaquju}i tom pomazawu, desiti ne{to va`no u du{i bolesnika, a tako|e i u wegovom telu. ... [ta Hristos pita, pre nego {to izvr{i ~udo? Veruje{ li ti? (up. Jn. 11,26). Odnos-no, veruje{ li da ti mogu darovati radost, da ti mogu dati

isceqewe, da mogu vaskrsnuti tvoje dete? Kada ~ovek bi ~ovek rekao: Veru-jem! - tada bi se doga|alo ~udo, zato {to VEROVATI ZNA^I: OTVORITI DU[U, IMATI POVEREWE, PRIMATI RADOST U SEBE. ... Veoma je va`no da imamo poverewe da je re{ewe - ne{to {to ZASLU@UJEMO i {to nam Bog daje kao odgovor na bilo koji problem. NISMO SE RODILI DA BISMO PLAKALI. Mo`emo plakati u nekim trenucima, 5 minuta, 5 dana. Ali, ne ceo `ivot. U redu je da pla~e{ da bi se tvoja du{a izmirila sa Bogom, da bi dobio opro{taj koji ti Hristos daruje, da bi primio Tajne opro{taja - Pri~e{}e i ispovest, ali ne mo`e{ celog `ivota plakati i tugovati. KOGA SI PRIMIO U SEBE? Onoga ko je `alost? Ne, HRISTOS JE RADOST. On je re{ewe tvojih problema. Zato je va`no prihvatiti i verovati da re{ewe postoji. “Ja ne mogu da se o`enim, o~e! Nikad se ne}u o`eniti...” Ako si uveren da se ne}e{ o`eniti, re{ewe ne postoji. Ali, postoji ako ka`e{: “JA ZNAM DA ]E MI BOG USKORO POSLATI RE[EWE, i ~eka}u sa nadom”. Sa i{~ekivawem. Rekao sam jed-noj `eni: “Veruj da onaj za koga }e{ se udati zaista postoji ovog trenutka”. Imala je 30 godina, pa sam joj rekao: “Dakle, on je `iv. Vi se jo{, jednostavno, niste sreli. O`ivi u svom umu `equ, nadu, molitvu. ... Tako do`ivi ono-ga za koga }e{ se udati i moli se za wega”. “Ali, ja ga ne poznajem”. “Nije va`no {to ga ne zna{. Tvoja du{a zna da se neko priprema da te sretne, i to }e se zaista desiti”. To i{~ekivawe, ta PSIHOLOGIJA NADE DONOSI PRAKTI^NA RE[EWA U NA[EM @IVOTU, kada najmawe o~ekujemo. Naravno, qudi koji neprestano tuguju, rop}u, i posmatraju `ivot sa o~ajem, ne pronalaze re{ewe, wima se de{ava upravo suprotno, oni su prigrlili roptawe, pla~ i bezna|e, te ne nalaze re{ewe. ^ak i kada im Bog po{aqe neko re{ewe u `ivotu, oni se opet vra}aju pre|a{wim navikama. Re{i{ im jedan problem, a oni ka`u: “Daaa, ali... postoji i ovo...” Re{i{ im i to: “Da, ali to nije tako, ali...” To su qudi koji su stalno nezadovoqni. NEZADOVO-QAN ̂ OVEK NE NALAZI RE[EWA, ne zato {to ona ne postoje, nego zato {to on nije spreman da otvori du{u da bi ih primio... Da bismo dobili re{ewe od Boga, veoma je va`no izgra|ivati Hris-tov duh. Hristos nam govori o qubavi, smirewu, pra{tawu, molit-

195

vi, milosr|u i dobroti. Ko obitava u takvom bo`anskom raspolo`ewu, saobra`ava se sa Hris-tom, i On mu daje re{ewe. Jer, kada smo u sa-glasju sa Bogom, Koji je re{ewe svih problema, nemogu}e je ne prona}i izlaz. Ali, ne i kada ne `ivimo u skladu sa duhom Hristovih zapovesti... Hristos nam govori: Pra{tajte neprijateqima svojim, a ti u sebi `eli{ drugome zlo. Npr. neko je bolestan, a ti, u dubini du{e, ka`e{: “To je i zaslu`io!” - na taj na~in ispoqava{ zluradost i prokliwe{ ga. Posle toga, ti ne mo`e{ dobiti re{ewe od Boga jer si se udaqio od Duha Hristovog i bo`anskog raspolo`ewa, koje je qubav, smirewe i samilost. Dakle, re{ewe pronalaze qudi koji obitavaju u duhu qubavi i u atmosferi Crkve. Ne nalaze re{ewe kada oni to za`ele, ne danas, nego mo`da ve} sutra ili posle malo du`eg vremenskog perioda. ... U jednoj kineskoj poslovici se ka`e: “U `ivotu se nemojte brinuti za dve stvari: za one koje se re{avaju, i za one koje se ne re{avaju”. Jer, kada ne{to nema re{ewe, prihvati{ to kao datost i ne uznemirava{ se mnogo zbog toga. Primer: u jednoj porodici bio je bolestan ~ovek, koji nije bolovao od gripa, ve} od ozbiqnog, dugogodi{weg oboqewa, imao je paralizu ili ne{to mnogo ozbiqnije. U ovakvoj situaciji, ne mo`e{ da ka`e{: “@elim re{ewe. @elim da se promeni moje stawe!” Npr. dete je paralizovano, i {ta ti tu mo`e{ da u~ini{? Postepeno prihvata{ da je to datost i da nema re{ewa; u po~etku vi~e{, nervozan si, sva|a{ se, prepire{ se sa Bogom, sa dru{tvom i celim svetom, a posle 3-4 godine }e{ re}i: “[ta da radim? Moram da `ivim. To je moje dete, moja `ivotna situacija, i ja to ne mogu promeniti. Prihvatam to, ja ga volim i grlim”. Takvo je re{ewe nekih problema. NEKI PROBLE-MI SE NE RE[AVAJU SPOQA, VE] SAMO UNUTAR NAS. Kada moja du{a to prihvati, ja }u se smiriti. ... Na Kipru imam prijateqe, koji su dobili dete sa Daunovim sindro-mom. Pored wega imaju jo{ zdrave dece, ali posledwe se rodilo bolesno. Oni su to saznali tek kada se dete rodilo. U po~etku su tra`ili re{ewe. Ali, kakvo re{ewe mo`e{ da na|e{ u ovom slu~aju? Ne postoji re{ewe. Oni su bili puni gneva, nisu prihvatali savete, nisu `eleli da slu{aju re~i utehe. A, kada bi im neko iznosio uzvi{ene re~i o Bogu, spu{tali bi slu{alicu, a potom govorili: “Molim te, ti si dobro, i sad `eli{ meni da daje{ sa-vete preko telefona kako ja treba da prihvatim svoje dete takvo kakvo je...!” Ali, posle godinu dana, oni su govorili: “Ovo dete je na{a radost!” Oni sada bolest deteta sasvim druga~ije podnose i prihvataju. Ni{ta ne mo`e da bude na silu, ve} ti sam odlu~uje{ i govori{: “@ive}u sa ovim detetom!” ... Neke stvari u `ivotu se ne re{avaju kako mi ho}emo. Potrebno je da ih prihva-timo, da se pomirimo, da zavolimo sebe onakvima kakvi jesmo. Hajde da pro-menimo ono {to se mo`e promeniti. ... Mnogi qudi se mu~e, ali ne kucaju na prava vrata... Integralnu verziju teksta “Psihologija nade” mo`ete pro~itati na sajtu Pravoslavie.ru

Glavni i odgovorni urednik: protojerej-stavrofor Petar Luki}. Urednik izdawa: Ivana Radovanovi}. Tel.hrama: 011/2636-684. Faks: 011/2636-566.

www.saborna-crkva.com. sabornik@saborna-crkva.com. Tira`: 1000 primeraka.

196

U NEDEQI 12. PO DUHOVIMA PROSLAVQAMO: 19.(06) Preobra`ewe Gospodwe20.(07) Prepodobnomu~enik Dometije; Prepodobni Or21.(08) Sveti Emilijan Ispovednik; Prepodobni Zosim Tumanski22.(09) Sveti apostol Matija; Sveti mu~enik Antonije23.(10) Sveti mu~enik i arhi|akon Lavrentije24.(11) Sv. mu~. i arhi|akon Evplo; Prep. Nifont patrijarh carigradski25.(12) Sveti mu~enici Fotije, Anikita i drugi s wima

PITAWA I ODGOVORI: Da li se treba razvoditi u slu~aju potpunog nerazumevawa, a naro~ito zlostavqawa?Za one stvari koje su re{ive, potrebno je da ne{to uradimo. Npr. `ena koju mu` zlostavqa ne mo`e da ka`e: “Re{ewe je u tome da prihvatim situaciju takvu kakva je”. Izlaz nije prihvatawe zlostavqawa, ve} je potrebno sesti i razgovarati, kako bi se na{ao zajedni~ki jezik, kao {to su nedavno u~inili supru`nici koji su mi rekli: “Seli smo i rekli: na{ brak ne mo`e ovako da se nastavi. Moramo da uvidimo {ta se doga|a i da prona|emo neko re{ewe. Prolaze meseci, godine, a mi ne mo`emo da prona|emo zajedni~ki jezik. Sva|amo se, izjedamo jedno drugo, vi~emo. Potrebno je na}i izlaz. Ne mo`emo da nastavimo ovako dok ne postanemo 70-godi{waci, 80-godi{waci...” ... ZA NEKE STVARI RE[EWE JE PO^ETI SA PROMENAMA U SVOM @IVOTU. ... U su{tini, gotova re{ewa i recepte nije lako davati. Ja sad ka`em: “Razvod!” - a neki }e re}i: “Otac je rekao da je razvod u redu, pa ko ho}e neka se razvodi!” Ja nisam rekao to, nego da je, u nekim slu~ajevima, za odre|ene qude boqe da se razvedu, da bi se dogodilo ne{to {to }e pro-meniti taj “sistem”, kako ne bi zajedno izgubili sebe. Da bi se re{ili neki problemi, neophodno je ne{to promeniti kod ku}e, u na{im odnosima, u po-rodici, na poslu. Nekoga na poslu stalno nipoda{tavaju, zabadaju mu no` u le|a, vra|aju ga, ismevaju. On tamo ne mo`e da ka`e: “Ja sam hri{}anin! Ja podnosim `rtvu! Zbog koga? Imam porodicu, decu, imam platu”, tamo jed-nostavno mora{ da zatra`i{ svoja prava. Zato, hajde da rasudimo {ta zna~i biti hri{}anin, i {ta zna~i biti smiren. U Crkvi se to naziva: rasu|ivawe: Bog nas neprestano prosvetquje kako da odgovorimo na svaki ̀ ivotni izazov. Negde nije potrebno u~initi ni{ta, ve} prihvatiti sve kako jeste, a u drugoj prilici, morate udariti {akom i re}i: “Ne! Ovo mora da se promeni!...” ... Ukoliko neko ̀ eli da ̀ rtvuje ne{to za dobrobit svoje porodice, a da pritom ne na{kodi svojoj du{i, treba ga pustiti da to ~ini. On }e tra`iti, odusta-jati, mewa}e se, ali sve dok mu je o~uvana duhovna ravnote`a i spokoj. Ali, ukoliko ga sve to razgra|uje, onda je potrebno na}i drugo re{ewe.

Arhimandrit Andrej (Konanos)