^etvrtak, 22. maj 2008.Broj 54.

CRNA GORA

TUNIS

PRIRODA GOSPODAR

VRDNIK

LEK IZ RUDNIKA

MORE I SAHARA

AAnn||eellaa MMii{{ii}}

PALI]

JJeezzeerroo zzaa oo~~ii ii dduu{{uu

NOVOSTI • ^etvrtak, 22. maj 2008.II

SUNCE, more i pesaksu glavni razloziza{to je na{im tu-

ristima Tunis ve} godina-ma jedno od najomiqenijihodredi{ta. Pored dobrihhotela, Tunis je zemqa ukojoj turisti mogu da seodlu~e za mnogobrojne za-nimqive izlete.

- Tunis je najpoznatijipo lepim pla`ama i ~i-stom moru, a ovo je ideal-na zemqa za sportove navodi, koji mogu da seupra`wavaju tokom celegodine - ka`e Sa{a Vu~ko-vi} iz "Argusa". - Sa na-{om agencijom turisti uovoj zemqi mogu da se od-maraju osam, 11, 12 i 15dana. Cene paket-aran`-mana su od 209, za avion isedam polupansiona u ho-telu sa dve zvezdice, do940 evra u hotelu sa petzvezdica na bazi "sve uk-qu~eno" u {picu sezone.

"Argus" organizuje leto-vawe u tri najpopularnijaletovali{ta: Hamamet,Sus i Port el Kantui. Po-sebno je povoqno letovaweu hotelu "Almaz" (~etiri

zvezdi-ce) u Ja-s m i nHamame-tu, gde 11polupan-siona iavionskiprevoz ko-{taju od379 evra.

ZANIMQI-VA je i "Kon-tikijeva" ponuda, premakojoj svi putnici koji umaju otputuju u Tunis ima-ju besplatan poludnevniizlet!

Iz Susa i Skanesa, to jeizlet koji omogu}ava raz-gledawe znameni-t o -

sti ove najve}eturisti~ke re-gije: starigrad, Medinusa sukovima,z a n a t s k eprodavnicesa arhitek-turom iz 13.veka poredkojih se

sti`e do Avenije mar-{ala Tita, {etwom potvr|avi, razgledawem gra-da Monastira, rodnog gra-da oca nacije Habiba Bur-gibe.

Predvi|ena je i posetaB u g i b i n o m

� Povoqni aran`mani: "Argus" 209 evra �� AA.. KKrrssmmaannoovvii}}

Sa mora u SVE VI[E NA[IH TURISTI^KIH

Turisti~ki dodatak „Novosti“ • Generalni direktor i glavni urednik Kompanije „Novosti“ a.d. Manojlo - Mawo Vukoti} • Urednik dodatka: Miroslav Stefanovi} • Grafi~ko ure|ewe i priprema za {tampu: Zvezdan @ivkovi} • Telefon: 011/ 30-28-121

Broj 54, ^etvrtak, 22. maj 2008.

RRaazzgglleeddaawweeMMoonnaassttiirraa,,

rrooddnnoogg ggrraaddaaooccaa nnaacciijjee

HHaabbiibbaa BBuurrggiibbee

’

PORED jeftine, a odli~nekeramike, u Tunisu mogu da sekupe proizvodi raznih zana-ta. Najpoznatiji su "burnou",vrsta kaputa (od lana i kami-qe dlake) i saharske sanda-le. Tuni{ani {tave ko`u nadruga~iji na~in nego Evrop-qani, pa treba ra~unati i naja~i miris. @ene mogu dau`ivaju u kupovini svilenihi pamu~nih marama, kao i na-kita od zlata, srebra i bi`u-terije.

SUVENIRI

TUNIS

mauzoleju, remek-deluarapske arhitekture, a za-vr{ava se u utvr|ewu namoru Ribat, koje je {titi-lo grad od krsta{a. Turi-sti imaju slobodno vreme uorijentalnoj pijaci, u gla-voj ulici.

NAJPOVOQNIJI aran`mankoji nudi "Kontiki" je od235 evra, nedequ dana leto-vawa u maju u hotelu sa trizvezdice "Golf rezidens"na bazi polupansiona. To-

kom juna letovawe u Tu-nisu ko{ta}e od

275 evra (hotel sa tri zvez-dice, polupansion) pa do790 evra u jeku sezone (luk-suzni hoteli sa uslugom nabazi "sve ukqu~eno").

Posebna pogodnost kojunudi "Kontiki" je kasni"~ek aut", odnosno kasno

napu{tawe soba u 17 ~aso-va. Preporuka "Kontikija"je da se u wihovom katalogupotra`e ba{ takvi hotelikoji su posebno ozna~eni.U odre|enim hotelima de-ca do 12 godina letuju bes-platno. �

NOVOSTI • ^etvrtak, 22. maj 2008. III

� "Kontiki" 235 evra. � [oping na orijentalnoj pijaci

INFOAerodromske takse 70, za decu do dve godine 44 evra.

Izlet u Tunis i Kartaginu 40 evra.

Dvodnevni izlet u Saharu 110 evra.

Za 1 evro dobija se 1,7 tuniskih dinara.

vrelu Saharu AGENCIJA NUDI ODMOR U LUKSUZNIM LETOVALI[TIMA

ZA selo Sidi bu Said, koje se nalazi nedalekood Kartagine, svi ka`u da je najromanti~nije naMediteranu. U ovom mestu, u kojem su sve ku}e be-le sa tirkiznim vratima i prozorima, letovalisu gotovo svi francuski pisci i umetnici. Ovdesu mnogi sagradili vile i u`ivali u nezaborav-nom zalasku sunca.

BEOGRADSKA turisti~ka agencija "Ponte trevel" tako|e orga-nizuje povoqno letovawe u Tunisu. Odredi{ta ove agencije suHamamet, Mahdija, Sus i Port el Kantui.

- Hoteli su sa pet zvezdica, a klimatizovane sobe su sa tera-som i prate}im sadr`ajem - poru~uju u agenciji. - Polupansionje na bazi "{vedskog stola". U svim hotelima gde su sme{tenina{i gosti sporta i zabave ima na pretek: od tenisa, ko{arke,sportova na vodi do sauna i hamama. Svi hoteli imaju zatvore-

ne i otvorene bazene, a pojedine od morskepla`e odvaja samo ba{ta sa palmama.

U agenciji su uvek spremni na dodatne in-formacije o letovawu u Tunisu. Dovoqno je dapozovete: 011/30-65-014.

ROMANTI^NO SELO

POVOQNO U AGENCIJI "PONTE"

NOVOSTI • ^etvrtak, 22. maj 2008.

TERMALNE vode, tem-perature od 32,5 stepe-ni, ~ist vazduh pun

ozona, 2.200 sun~anih ~asovagodi{we, odsustvo jakih ve-trova i hladnih vazdu{nihmasa, glavni su aduti baweVrdnik, na obroncima Fru{-ke gore, na 240 metara nad-morske visine.

Udaqena je 26 kilometaraod Novog Sada i 70 od Beo-grada. Vrdnik je oaza mira,ti{ine i ~istog vazduha, aprirodna lekovita sredstvasu klima i termalna lekovi-ta voda, ali i qubaznost do-ma}ina. ^ist vazduh sa veli-kim sadr`ajem ozona, bezikakvog zaga|ewa, ovo me-sto svrstava u red vazdu{-nih bawa.

GOSTI koji do bawe doputu-ju krivudavim putem krozFru{ku goru, mogu da preno-}e u hotelu "Termal" (trizvezdice), kapaciteta 260le`ajeva u jednokrevetnim,dvokrevetnim, trokrevet-nim sobama i apartmanima.

Na raspolagawu su im svi ne-ophodni sadr`aji, ukqu~uju-}i i zatvoreni bazen.

Dva restorana kapaciteta350 mesta, sun~ana terasa sapogledom na olimpijski ba-zen su pravo mesto za u`iva-we i opu{tawe. Gurmanskahrana iz ~uvene srema~ke ku-hiwe garantuje da posetiocine}e ostati gladni posle{etwi ili sportskih aktiv-nosti.

- Otvoreni olimpijski ba-zen i veliki zatvoreni ba-zen pru`aju uslove za re-kreaciju i relaksaciju, ka-

ko onima koji dolaze na le-~ewe, tako i gostima koji sesve vi{e opredequju da uVrdniku provedu odmor - po-ru~uje Branko Ra{kov, di-rektor Specijalne bolniceza rehabilitaciju "Termal"u Vrdniku.

NASTANAK ,izgradwa irazvoj Baweu Vrdnikupoti~u posleotkri}a ter-malnog izvo-ra u rudnikumrkog ugqa.Rudnik je za-tvoren 1968.godine, posle154 godine po-stojawa.

Prvi paci-jenti bawe bilisu rudari koji sub l a g o t v o r n asvojstva termal-ne vode osetilijo{ u 19. veku,kvase}i noge utoploj, zelenka-

stoj vodi, ~ija su svojstvaubla`avala reumatske tego-be.

Godine 1997. Vrdnik po-staje turisti~ko mesto kojeima i bawu. Danas Specijal-

na bolnica za rehabilitaci-ju "Termal" raspola`e savre-menom opremom, timom leka-ra specijalista fizijatara iakupunkturologa.

- U NA[U bawu naj~e{}e do-laze pacijenti koji boluju odartroze zglobova, spondilo-

ze ki~menog stuba, zapaqen-skog reumatizma, povredemekih tkiva, sportskih po-vreda - navodi Ra{kov. - Uterapijskom bloku su pose-tiocima na raspolagawu hi-

droterapeutskibazen, kade sa podvodnom ma-sa`om, biserna kupka, kine-ziterapija, elektroterapija,terapija laserom, magnetote-rapija, krinoterapija, para-finoterapija, radna terapi-ja, akupunktura, manuelna i“vibro” masa`a, sauna i fit-nes sala... �

VRDNIK, NEKADA RUDARSKO MESTO, DANAS SVE POSE]ENIJA VOJVO\ANSKA BAWAIV

KUDA ZA

VIKEND

FFrruu{{kkooggoorrsskkaa zzllaattnnaa `̀iiccaa� Oporavak u specijalnoj bolnici "Termal" � Dva bazena sa lekovitom vodom�� DD rraaggaann SSttoojjaannoovvii}}

VRDNIK se razvijao uz istoimeni manastir, koga su 1697. na-selili monasi manastira Ravanice. Oni su u manastirsku crkvusmestili mo{ti svetog kneza Lazara. Od tog vremena, manastirVrdnik se vodi i pod imenom Ravanica. Zna~ajan istorijskispomenik je Vrdni~ka kula. Istra`ivawa su pokazala da teme-qi poti~u iz rimskog doba. Milica Stojadinovi} Srpkiwa, pr-va srpska pesnikiwa, ve}i deo svoga `ivota provela je u Vrd-niku. Manastir Jazak je na samo tri kilometra od bawe, MalaRemeta pet kilometara, a Hopovo je od Vrdnika udaqeno 12 ki-lometara.

MANASTIRI I PESNIKIWA

INFOPolupansion 2.430-2.900 din.

Pansion 2.550-3.400 din.

Bolni~ki dan 2.560 din.

Op{ta masa`a 800 din.

Sauna (jedan sat) 800 din.

Akupunktura 600 din.

Specijalisti~ki pregled

1.300 din.

Ru~ak 400-470 din.BBaawwaa jjee

uuddaaqqeennaa 2266 kkiilloommeettaarraa

oodd NNoovvoogg SSaaddaa ’

NOVOSTI • ^etvrtak, 22. maj 2008. V

NEGOTINSKA KRAJINA RAJA^KE PIMNICE NUDE VINSKU KARTU

� Pi}a i hrane u izobiqu � Ukusne doma}e |akonije

To~e vino do zore

UCENTAR Negotin-ske Krajine, kako le-genda ka`e, Bog je

spustio Raja~ke pimnice ipoklonio ih qudima kakobi u wima ~uvali vino. Ukamenim ku}ama, povezanimkrivudavim ulicama, stanu-ju, vekovima, vinski podru-mi. Nekada{wi objekti za

skladi{tewe bo`anskog na-pitaka danas su oaza za turi-ste, `eqnih dobre kapqicei doma}e hrane, uz lokalnumuziku do samog svitawa.

^I^A Stanoje, `ivahanstarac, do~ekuje turistesviraju}i vla{ko kolo nafruli uz pratwu kolege Bo-jana. Desetak doma}ina, od270 pimnica, koliko ih

ima u selu Rajac, izle}u ru-menih obraza iz svojih po-druma.

- Hajte, gosti, kod nas -doziva jedan.

- Ne, ne, kod mene je vinohladnije - odvra}a drugi.

Dok zvuci frule i bubwaodzvawaju o kamene zidove,na sve strane miri{u suvomeso i vru}a proja.

U pimnici mladog vino-gradara @eqka Tomi}a to-

~i se crni burgundac. U po-drumu "Sveti Trifun" te~ebelo vino bagrina. Degusta-cija je gotovo na svakom }o-{ku.

SPOJILO se staro i novo,do duboko u no}. \akonijedoma}ica na sve strane. Ra-jac, Rogqevac i Smedovac,tri srca iste bogate vinskeistorije, ~ine nezaboravansklad vinogorja NegotinskeKrajine. Igraju}i, okru`e-ni buradima vina, rado-znali turisti oslu{-kuju odjek u ba~vama ko-ji dopire i do onih ko-ji su iza{li napoqe dase ohlade na sve`emve~erwem vazduhu. Tu,u centru kompleksa,na malom trgu, skup-

qaju se kao nekada stare me-{tanke da uz vatru pri~ajulegende do svitawa.

- Hajte, gosti unutra, ne-ma ku}i dok se vino ne is-pije - veselo vra}a goste~i~a Stanoje. - Vaqa proba-ti i doma}u travaricu, a tusu i sir i pihtije.

NA trenutak, stade ~i~a,pa se ne{to zamisli. Okre-ne glavu ka tambura{ima, amuzi~ari prekinu{e sasvirkom.

- Prijateqi, nek ide `i-vot - kroz osmeh prozboriStanoje. - Dajte za ovu omla-dinu jo{ doma}eg crnog, isvirajte mi "Zajdi, zajdi".

I tako, uz prvi jutarwitreptaj sunca, kraj vatre, uzmuziku i pri~u, zadovoqnigosti krenu{e da sabirajuutiske iz Raja~kih pimni-ca.

I, krenu{e u svakida{-wicu. �

�� DDrraaggaann KKrrssnnii}}ZZoorraann JJoovvaannoovvii}}

NA Balkanu ne postoje specijalno gra|eni objekti van sela ublizini vinograda, kao u Negotinskoj Krajini, ~ija je iskqu~i-va namena proizvodwa i ~uvawe vina. U Rajcu, to je kompleksobjekata nastao od polovine 18. veka do tridesetih godina 20.veka. Pimnice su gra|ene od tesanog kamena - pe{~ara, ukra{e-ne plitkom plastikom i grupisane kao ve}a ruralna celina.

DRU[TVO za eko-ruralniturizam nudi privatni sme-{taj. Tu su i hoteli "Krajina"i motel "Stojkovi}" u Negoti-nu, kao i motel "Jaz" u Milo-{evu i "Sveti Trifun" u Ra-ja~kim pimnicama.

JEDINSTVENO NA BALKANU

SME[TAJ

DDeegguussttaacciijjaavviinnaa jjee

nnaa ggoottoovvoo ssvvaakkoomm }}oo{{kkuu’

QUBITEQI steneobi~nih puto-vawa, a dosadilo

vam je da sve vreme budetena jednom mestu. @eliteda vidite zanimqiva me-sta, egzoti~ne predele, dagledate mora i okeane iz-bliza, a ne biste da to budena jednom mestu. Ni ba{ su-vi{e kratko.

- I za to ima re{ewa - po-ru~uju u beogradskoj turi-sti~koj agenciji "Ponte". - Nudimo krstarewa luksu-znim brodovima, ~iji je vla-snik ~uvena brodarska kom-panija "Kosta kruzis". Sasvojom flotom ona organizu-je putovawe po celom svetu:Mediteranom, preko Dubai-ja i Emirata, Dalekogistoka, Sej{ela i In-dijskog okeana, pa doKariba, Brazila,Argentine...

KO SU najpo-znatiji brodo-vi kojima mo-`ete da kr-starite? Presvega, "KostaKonkordija","Kosta Vik-torija", "Ko-sta Alegra" i"Kosta Me-xik". Sve ove,zaista luksu-zne la|e imajuvi{e od 1.000 ka-bina, veliki brojrestorana i deseti-ne barova, zatvorene iotvorene bazene, pozo-ri{ta, kazina, diskoteke,{oping-centre, ogromnevelnes-centre. Ne ustru~a-vajte se i ako putujete sa de-com: o wima }e u svakom tre-nutku brinuti qubazno oso-bqe, a tu su, specijalno zanajmla|e, i mini-klubovi.

ZA DECU mini-klubovi, a zaodrasle barovi sa vinima izcelog sveta.

- Upravo tako - potvr|ujuu agenciji "Ponte". - U wi-ma je veliki izbor alkohol-nih i bezalkoholnih pi}anajpoznatijih proizvo|a~a, apostoje i tematski barovi:"martini", "vinski", "kowaki cigaret bar", pa "~okolad-ni" i "kafe" bar... A, tek re-

storani? Oni internacio-nalni su pri~a za sebe. Uwima je bar 50 jela dnevno.Gala ve~ere su sa specijal-nim menijem, a organizuju sei "pasta festivali".

Luksuz na ovim prelepimbrodovima je, dakle, na sva-kom koraku. Moderne su ikabine u kojima, sasvim si-gurno, ne}ete provoditimnogo vremena sem kad vas,

od tolike zabave i lepo-te, na to ne natera san. Sveimaju kupatilo, klimu, sef,TV, a pojedine |akuzi i svogbatlera.

@ELITE zabavu na brodu,

`elite dobru trpezu, ali irelaksaciju. I to se ovdenudi: velnes-programifunkcioni{u u svakomtrenutku. Ponudi}e vamrelaksacione i antistrestretmane, razne masa`e;na usluzi vam je fiziote-rapeut, manikir, frizer,sauna, tursko kupatilo.

- Kad je zabava u pita-wu, we je na ovako luksu-znim brodovima zaista napretek - potvr|uju u ovoj

agenciji. - U sezoni se pri-re|uje i po 100 programa; nala|ama gostuje i po 150 peva-~a i oko osamdesetak osta-lih umetnika, a specijalneprograme prire|uje osobqebroda! Osim "`ive muzike",

tu su i pijano bar,diskoteke, razli~i-te igraonice, kazi-na...

TAMO gde brodpristane, lako }etese sa vodi~em dogo-voriti da razgleda-te i to mesto. Or-ganizatori putova-wa su uvek spremnida putnicima orga-nizuju izlet kakobi im i taj deo pu-tovawa ostao utrajnom se}awu.Vide}ete, dakle,zanimqiva kul-turna i istorij-ska odredi{ta utim gradovima,vide}ete ono na{ta su oni pono-sni, potro{i}e-te malo novca iza poneki suve-nir, a onda - na-zad na luksuznula|u. Tamo vas,naravno, opet~ekaju: zabava,

u`ivawe, bogata trpeza, sau-ne i kabina za neizbe`ansan. Organizatori putovawaporu~uju: malo spavajte,mnogo gledajte i u`ivaj-te!�

NOVOSTI • ^etvrtak, 22. maj 2008.X

NAJMODERNIJI BRODOVI "KOSTA KRUZIS" KRSTARE SVETSKIM MORIMA I OKEANIMA

PUTOVAWA

KOJA SE

PAMTE

INFONEKA od interesantnih krstarewa:

390 evra po osobi: brod "Kosta Serena". Polazi se 22.

juna iz Venecije. Put traje osam dana. Pose}uju se Olim-

pija, Izmir, Istanbul, Dubrovnik...

599 evra po osobi: brod "Kosta Marina". Polazak je 6.

jula iz Amsterdama. Put traje 12 dana. Pose}uju se:

Stokholm, Helsinki, Sankt Peterburg, Kopenhagen...

599 evra po osobi: brod "Kosta Mediterana". Polazak je

17. avgusta iz Kopenhagena. Put traje osam dana. Pose}u-

je se: Talin, Sankt Peterburg, Helsinki, Stokholm...

TU je i osmodnevno krstarewe brodom "Kosta Konkordi-

ja" koji polazi 13. jula, a pose}uju se Baselona, Palma de

Majorka, Tunis, La Valeta, Palermo.

ZA osmodnevno krstarewe norve{kim fjordovima

polazak je 24. avgusta iz Kopenhagena.

U agenciji "Ponte" su uvek spremni na dodatne informa-

cije. Dovoqno je da samo pozovete telefonom: 011/30-

65-014.

�Sve na jednom mestu: zabava, bogata trpeza, opu{tawe, kupovina i mnogo lepote�� ZZ.. RRaakkii}}

ODLI^AN DOBAR PODNO[QIV LO[

RIBOLOVNI HOROSKOP od 22. 5. do 28. 5. 2008.

PETAK^ETVRTAK SUBOTA NEDEQA PONEDEQAK UTORAK SREDA

24. 25. 26. 27. 28.

do 9 do 14 do 14 do 13do 9

22.

POZNATI beogradski varali-~ar Ivan Pantovi} uhva-

tio je nedavno, pre zabrane,soma te{kog 26,1 kilogram, naterenima oko Vi{wice.

KADA JE “brka”, daleko navodi, progutao varalicu

“dra{kov {ed”, po~ela je `e-stoka borba koja je trajala~itav sat.

IVANOVA je sre}a {to sutada nai{li ribolovcidrugim ~amcem, pa je uz wi-hovu pomo} ratobornog so-

ma uspeo da izvadi iz vode.- OVU GRDOSIJU uhvatio sam

na {tap “Shimano Techniium

DF AH 330 H”, ma{inicu“Twin Power 4000 FB” i ka-nap “Power Pro 15 lb”, nagla-{ava Ivan. � S. B.

Som progutao ”dra{ka”

MALI SAVETI

@ivahnicrvi}i

UNIVERZALNI mamac za be-lu ribu - crvi}i, te{ko

se du`e odr`avaju u `ivo-tu. Ili se brzo u~aure, iliuginu. Evo saveta kako dapostupimo sa wima da bidu`e `iveli.

Prikupqene crvi}e tre-ba prvo o~istiti od otpa-daka materije u kojima suse nalazili i odstranitiim neprijatan miris.

Najboqi filter za to jekukuruzno bra{no. Crvi}ise u wemu “operu”, a otpa-ci ostanu na povr{ini itada ih lako uklawamo.

DA BISMO ih `ive, uobliku larve, o~uvali {todu`e, moramo da ih dr`imona ni`oj temperaturi odsobne. Najpogodnija je onaizme|u plus jedan i pluspet stepeni. Pri tom nijepo`eqno da ih u ve}im ko-li~inama dr`imo u jednojposudi, jer se kretawem(trewem) zagrevaju.

GRE[E oni ribolovci ko-ji crvi}e ponesu u ribolovu najlon-kesicama, veza-nim u ~vor, “da im ne pobe-gnu”. To “pakovawe” nijeprakti~no, jer se vazduh ukesicama brzo zagreje i cr-vi}i se za kratko vremeugu{e. Ovaj mamac najboqeje nositi u drvenim iliplasti~nim kutijama kojeimaju otvore. ��

KOD VI[WICE, PRE ZABRANE, ULOVQEN “BRKA” OD 26 KILOGRAMAVODI^ ZA PECARO[E

Zati{je na vodamaIZUZETNO promenqivo

vreme uticalo je na toda je ovog prole}a riba uproseku radila dosta slabo.Ve}ina riba je jo{ u mrestu,pa ribolovci nisu mogli dase pohvale ve}im ulovima.Sve vode su u blagom opada-wu, polako se vra}aju u svo-ja korita i svi o~ekuju da }enapokon proraditi.

NA DUNAVU, na terenimaoko Bogojeva i Karavukovabilo je ulova smu|a do trikilograma, a u bogojeva~-kom dunavcu odli~no je ra-dila deverika, na dubinskisa hranilicom, na tankuglistu.

Naperi u Slankamenu sujo{ pod vodom, pa ribolov-ci pecaju sa obale ili iz~amca. Bilo je ulova bucovado tri kilograma i sitnijebele ribe, kako na plovak,tako i na dubinski.

Oko be{~anskog mosta, uzstubove i iz ~amca, lovqenje smu| do dva kilograma, nadubinski, a hvatan je i saobale na silikonske vara-lice.

U BLIZINI Goluba~kog gra-da, na pilkere sa mu{icama,odli~no je radio bucov. Te-reni oko Dobre pa sve doPore~kog zaliva davali susmu|a, uglavnom u ranim ju-tarwim satima, na tvister.Dunavski kej, u Beogradu,bio je pose}en. Na plovak seodli~no lovile krupatica,bodorka i ke~iga. Rano uju-tru i predve~e hvatan je sit-niji smu| na tvistere, daqeod obale. Nizvodno od glav-nog grada, prema malim isredwim vodama, iz ~amca,dobijao se poneki smu|, abli`e obali na dubinskikrupatica i deverika.

NA POTEZU oko VelikogGradi{ta tako|e radi smu|,na silikonske varalice, ana dubinski sa hranilicomkrupna babu{ka do 1,5 ki-lograma.

NA SAVI, preko puta novo-beogradskih blokova, od-li~no rade smu| i {tuka.Poznati beogradski ribo-lovac Sa{a Antohin imaoje lep ulov, ~etiri smu|a idve {tuke. Na plovak, nacrvi}a rade krupatica i de-verika.

Sli~na situacije je i

uzvodno prema u{}u Bosuta,gde se iz ~amca odli~no lo-ve smu| i bucov.

TAMI[ lagano opada, oba-le su jo{ nepristupa~ne.Pecale su se sitnija babu{-ka i krupatica. Na barikod Neuzine odli~no je ra-dila babu{ka do 500 grama.Ribolov je ote`an i na tere-nima kod Opova, Sakula,Barande. Kod opova~ke bra-ne je lovqen bucov do dvakilograma, a bli`e obalisitnija bela riba. Pecawena Tami{u dodatno ote`a-va cvetawe topole, pa ve}i-na ribolovaca “be`i” saovih terena.

POTEZ oko Loznice, pa dou{}a Drine u Savu, slaboje pose}en. Riba je uglavnomu mrestu, pa slabije jede. Bi-lo je ulova sitnog skobaqado 800 grama, nosare, na cr-vi}e i hlebnu ru`u.

Na revirima gde se mre-ste ove ribe zabrawen je ri-bolov, a zahvaquju}i ribo-~uvarskoj slu`bi OOSR izLoznice, to se i po{tuje.Na delu Drine oko BajineBa{te bilo je ulova krup-nih plotica, ponekog sko-baqa, a na maha~ hvatan jelipqan. �

Sre}ko Borovi}

CRVI]I - od 25 do 30 dinara

KEDERI - 6-8 dinara

GLISTE - od 40 do 50 dinara

VAQAK - od 15 do 20 dinara

MAMCI

DEVERIKU od kilogram do dva,o~istite, nare`ite duboko,

posolite, pobiberite i sta-vite u |uve~ (najboqe u zem-qani ako imate).

Nalijte malo uqa i staviteu rernu.

KADA SE riba zape~e, po~nite

da je prelivate belim vinom(tri do ~etiri decilitra, pa uto stavite dve glavice tucanogbelog luka).

TO ^INITE vi{e puta dok se neispe~e.

Slu`ite je sa sokom u kojem sepekla. �

Deverikau vinu

RIBA NA TRPEZI

Lov na obodu grada BEOGRADSKO lova~ko

udru`ewe, iako nado-mak glavnog grada, ima ve-liku populaciju divqihsviwa i dobro ure|eno lo-vi{te.

- MNOGI lovci ne znajuda smo pro{le godine is-punili plan odstrela od77 divqih sviwa, dalekopre zavr{etka kalendar-ske sezone - ka`e ZoranSimi}, predsednik lovnekomisije.

- Na{i lovci su agilni

i popravqaju i prave nove~eke na atraktivnim lo-kacijama, prihrawujemodivqa~, kako bismo sma-wili {tetu na usevima, au mojoj grupi, koja imaprili~an broj ~eka i hra-nili{ta, jesu i Mile Ta-si} i Predrag Romandi},kao i ~lan podmlatka Teo-dora Simi}.

LOV na divqe sviwe uLU “Beograd” po~iwe u ju-lu, a na{i lovci se nadajuodli~noj sezoni. � V. M.

ZA ISKUSNE RIBOLOVCE DUNAV NIJE NIKAKVA TAJNA

Oni ne oma{ujuDRAGAN Miladinovi} i Milan

Pe{ut su poznati dunavskiribolovci.

I jedan i drugi su majstoriovog “zanata”, poznaju svaki virreke na potezu oko Lepenskog vi-ra, a ~esto i pecaju zajedno, jerjednostavno za wih ne postoje ri-bolova~ke tajne.

NA[ objektiv zabele`io ih je

nedavno kako iz ~amca love smu-|eve, a po ulovu bi se reklo da,kad god su na vodi, ne mogu daomanu.

I TOG DANA “palo” je nekolikokomada, te`ine do dva kilogra-ma, a hvatali su ih na tvisterejarkih boja, jer je voda bila mut-na. Jo{ jedan dokaz da za wihdvojicu nema tajni. ��

BEOGRADSKI LOVCI NADAJU SE ODLI^NOJ SEZONI LOVA NA DIVQE SVIWE

SREMSKAl o v i -

{ta su po-znata pov e l i k o jbrojnostid i v q i hsviwa, amnogo mawem broju i kvalitetu srne}e divqa~i. Me|utim,pravilnim gazdovawem posti`u se odli~ni rezultati, a lov-ci [ida ponosno isti~u nedavno odstreqenog zlatnog kapi-talca.

- SRNDA]A od 140,3 CIC poena odstrelio je ovda{wi lovacRajko Tepavac na terenu LU “Srem” [id, a imamo lociranogi ja~eg, {to je za terene Srema fantasti~an uspeh, saznajemood Borislava Kuqanskog, jednog od najmla|ih upravnika lo-vi{ta kod nas. - Pravilnim merama selekcije tek o~ekujemoboqe rezultate u narednim sezonama i sve smo bli`i trofeji-ma kakvih ima u Banatu i Ba~koj. � V. M.

Sremskitrofej

LOVCI IZ [IDA PONOSNI NA ULOV

NOVOSTI • ^etvrtak, 22. maj 2008. XII

PRIRODNE lepotesevera Crne Gore sui daqe netaknute.

Ali, i sve su dostupnije tu-ristima.

Meka planinskog turizmai jedinstvena slika kojasne`ne vrhove, na samo ne-koliko sati putovawa, spu-{ta u biserno plavo morene mo`e da ne privu~e turi-ste.

Zato su turisti~ki rad-nici Crne Gore ovogodi{-wu sezonu usmerili na pla-ninarewe, pe{a~ewe, raf-ting i biciklizam.

JEDNA od najve}ih avantu-ra, u koju bi turisti treba-lo da se upuste jeste kawonNevidio. Neistra`ena le-pota i strahopo{tovawe ko-je izaziva je samo na petnae-

stak minuta od [avnika.- Samo ime Nevidio upu-

}uje nas na oprez - objasnionam je Miroslav Dragi}e-vi}, direktor "Montenegroturist centra". - Kawonpredstavqa neponovqivuavanturu. Wegova najve}aenigma je u tome {to kad sejednom u wega u|e, ne mo`ese nazad! Sam ose}aj da semora i mo`e i}i samo na-pred je ~udesan. Kroz Nevi-dio se ne sme i}i bez vodi-~a.

DA je neponovqiva lepotaovog dela zemqe pravo maloblago, potvrdio je za "Novo-sti" i Predrag Nenezi}, mi-nistar turizma i za{tite`ivotne sredine Crne Gore.

- Na{a zemqa je poznata iprivla~na upravo zbog ne-taknute prirode - smatraministar Nenezi}. - Premana{im procenama, gosti ko-ji u`ivaju voze}i bicikl,pe{a~e}i ili planinare}iva`e za turiste vi{e plate-`ne mo}i, koji u prosekudnevno tro{e od 80 do 100evra. Ciq nam je da privu-~emo qubiteqe prirode ~i-ji se odmor vezuje za prole-}e, leto i jesen, ~ime zna~aj-no produ`avamo turisti~kusezonu.

NEPONOVQIVU lepotu pru-`aju Prokletije i Durmi-tor. Posetioci `eqni uz-bu|ewa ovde mogu da plani-nare, pe{a~e, lete paraglaj-derom, voze montibajk ilida kampuju.

Durmitor je planina kojadodiruje i miluje nebo. Su-rova je i divqa. Gotovo danema putnika namernikaili slu~ajnog prolaznikakoji nije odmorio du{u na

obali Crnog jezera. Odatlepuca pogled na vrhove masi-va. Durmitor ima 48 vrhovaiznad 2.000 metara nadmor-ske visine.

NO]EWE u hotelima sa jed-nom zvezdicom ko{ta od 12do 25 evra, dok za tri ili~etiri zvezdice treba izd-vojiti od 30 do 132 evra.

U`ivawe u brzacima Ta-re neizbe`an je deo svakogodmora. Splavarewe gume-

nim ~amcima ilidrvenim splavovi-ma niz smaragdnuboju Tare posled-wih godina sve jepopularnije. Zajednodnevni spusttreba izdvojiti od35 do 60 evra. Pe-todnevni raftingili splavareweko{taju od 250 do280 evra.�

PALI] danas izgledakao izuzetno prija-tan kutak, sa origi-

nalnom ponudom: svaki gostse ovde ose}a prijatno,okru`en pa`wom i quba-zno{}u. A, ponuda je ovdeba{ raznovrsna: od hotela,vila, restorana, kafi}a,pla`a, galerija, igrali{tado parkova, sala{a i ~ardi.

Na Pali}u i u Suboticiposledwih godinu dana suotvorene luksuznevile ut r a d i -cional-nom sti-lu i haj--tek ho-teli, as a l a { isu oboga-tili ina-~e razno-vrsnu po-nudu. Natradicio-n a l n o mp r v o m a j -skom uranku ovde je bilo vi-{e od 130.000 gostiju. Ova-kvim rekordom je, zapravo,otvorena 163. turisti~ka se-zona.

OSIM vile"Lujze", otvore-ne su i vile "La-go", "Regina"," A l e k s a n d a r " ,kao i "Milord".Pored postoje}ih800 le`ajeva, ka-tegorisano je jo{40 soba u privat-nom sme{taju.Trenutno Pali} saokolinom ima 1.000 le`aje-va u vrhunskom sme{taju, a

kada bude zavr{ena realiza-cija master-plana, bi}e dvo-struko vi{e. Ciq su tran-

zitni i vikend-tu-risti.

Najzna~ajniji inajglamuroznijiobjekat stare arhi-tekture na Pali}uje svakako "Velikaterasa", izgra|enaod 1909. do 1912.na ~ijoj rekon-

strukciji vredno rade maj-stori "PBG in`eweringa".Prve tri faze radova su za-vr{ene, a do kraja godine

ovaj objekat trebalo bi daponovo zablista u punomsjaju.

- KAD po~ne izgradwa vel-nes-centra, golf i sportskihterena, kao i nekoliko hote-la najvi{e kategorije, ima-}emo 1.600 kreveta i posta}e-mo jedan od najzna~ajnijih tu-risti~kih centara u Srbiji -ka`e Dragutin Miqkovi},direktor Turisti~ke organi-zacije "Pali} - Luda{",

Za razliku od drugih mesta

u Srbiji, na Pali}u gostitokom jednog odmora ne moguda posete sve {to vredi vide-ti. Pored Vinskog dvora iVinskog sala{a, kao i "Maj-

kinog" i "Cvet-nog sala{a", kojitako|e imaju sobeza sme{taj, turi-sti mogu da seoprobaju i u jaha-wu u ergeli "Kele-bija", zatim usportskom ribolo-vu; da provedu pu-stiwski dan na "Ro-kinom sala{u",pro{etaju zoo-vr-tom...

NA obali Pali}kogjezera je i hotel "Prezident".Doneo je preporod pali}komturizmu i nosilac je mnogo-brojnih nagrada. Sobe su luk-suzno opremqene, svaka imamini-bar, modernu kongresnudvoranu sa 80 sedi{ta. Tu su~etiri apartmana i 32 dvo-krevetne sobe.

U toku cele godine, gostimasu na raspolagawu tereni za

gotovo sve sportske disci-pline. Pali}ko jezero je ide-alno za sportove na vodi. Du`parkova su staze za {etwu ilivo`wu biciklom. Na obalamajezera mogu se iznajmiti ~am-ci ili bicikli na vodi. �

INFONo}ewe sa doru~kom u vilama od 1.450 din.

No}ewe sa doru~kom u hotelima od 3.150 din.

Ulazak u zoo-vrt: porodi~na karta 300 din.

Pedalina, pola sata 100 din.

Bicikl sat 100 din.

Turisti~ki brodi} 100 din.

Jedrilica sat 400 din.

Kompletan ru~ak u "Brvnari" od 400 do 600 din.

Kafa 50, sokovi 70 din.

INFO IZLETI*Kawon Nevidio 100 evra

*Kawon [kurde 150 evra

*Kawon Grqe 180 evra

*\alovi}a pe}ina 200 evra

IXVIII NOVOSTI • ^etvrtak, 22. maj 2008. NOVOSTI • ^etvrtak, 22. maj 2008.

BORAVAK na Pali}u nudi mno{tvo mogu}nosti i prijatnihiznena|ewa za sve generacije. U toplim letwim danima vreme senajlep{e provodi na rasko{no ure|enim pla`ama: @enski{trand, Mu{ki {trand i Pe{~ana pla`a. U junu se ovde odr`ava"Etnofest", a po~etkom jula je Festival evropskog filma. U avgu-stu }e biti odr`an niz razli~itih kulturnih i sportskih manife-stacija.

BOGATO LETO

� Luksuzni hoteli i mnogo zabave � Obavezno posetiti Vinski dvor

PALI] I SUBOTICA NAJDAQE OTI[LI U OBOGA]IVAWU TURISTI^KE PONUDE�� JJoovviiccaa BBeekkii}}

AAnn||eellaa MMii{{ii}}

SSuubboottiiccaa jjeeddoobbiillaa ddvvaa

hhootteellaa ssaa~~eettiirrii zzvveezzddiiccee’

UU`̀iivvaawwee uubbrrzzaacciimmaa TTaarree

nneeiizzbbee`̀aann jjeeddeeoo ooddmmoorraa’

TURISTI^KA SEZONA U CRNOJ GORI USMERENA I NA SEVERNI DEO ZEMQE

� Predah na obalama Crnog jezera � Splavarewe, izleti...

Tu je priroda ve~ni gospodar

Za o~i i du{uZa o~i i du{u

�� JJeelleennaa SSuubbiinn

NE zovu ih bez razloga "gor-ske o~i". Crno jezero na Dur-mitoru neodoqivo privla~iposetioce.

Tu su i [kr~ka jezera, paPlavsko i Hridsko jezero.Smaragdna boja odmara iosve`ava o~i. Najlep{i do-`ivqaj pru`aju kamperima.

JEZERA

NADOMAK Bijelog nalazi se \alovi}a pe}ina. Kroz najdu`u pe}i-nu na Balkanu najbezbednije je hodati sa stru~nim vodi~em.

- Zavese od raznobojnih stalagnita, pastelnozelena jezera, sve seto ovde mo`e videti - ka`e Miroslav Dragi}evi}.

- Pe}ina je ispitana samo 12 kilometara, a wen kraj se samo na-ga|a...

\ALOVI]A PE]INA