Zorić - Izazovi Kvajnovom Naturalizmu

80 Aleksandra Zori

Aleksandra Zori

IZAZOVI KVAJNOVOM NATURALIZMU

APSTRAKT: U radu nastojimo da rekonstruiemo Kvajnov projekat naturalistike epistemologije i otkrijemo u kakvom je odnosu sa njegovim ostalim filozofskim stavovima, budui da je naturalizam, za Kvajna, izlaz iz veine neprilika u koje je zapao. Upravo je naturalizam taj koji treba da pomiri suprotstavljena tvrenja koja je tokom vremena zastupao. Ipak, time to bismo ga izdvojili kao primaran doveli bismo u pitanje vanost nekih drugih aspekata njegove filozofije, pre svega empirizma. O tome da taj izbor svakako nije lak, najbolje govori injenica da ga ni sam Kvajn nije nainio. Videemo da je on ponudio kako argumente u prilog tome da je naturalizam vaniji, tako i argumente koji favorizuju empirizam.

KLJUNE REI: naturalizam, emirizam, holizam, realizam, insturmentalizam.

Kvajnova filozofska pozicija odlikuje se kompleksnou sa kojom je teko iz- boriti se u okvirima jednog ovakvog rada.1 Razliiti i naizgled nepovezani aspekti njegove misli svoje uoblienje dobili su tokom 60 godina duge Kvajnove filozofske karijere, tako da je tokom vremena sam Kvajn dodatno precizirao pa ak i menjao neke od ideja koje je ranije zastupao. U ovom radu poli smo od uverenja da se vei deo Kvajnove filozofije moe objasniti analizom nekoliko centralnih teza. Poto je re o filozofiji koja tei sistematskom obliku, analizom tih teza otkriemo i njihov odnos sa ostalim Kvajnovim filozofskim stavovima.

Kvajnovu filozofsku poziciju moemo okarakterisati brojnim odrednicama: kao empiristiku, naturalistiku, holistiku, fizikalistiku, falibilistiku, realistiku ali i instrumentalistiku. Osnovno pitanje koje emo u ovom osvrtu postaviti jeste da li je neki od ovih momenata vaniji od ostalih i na koji nain moemo pomiriti napetost izmeu, pre svega, realizma i instrumentalizma.

Izgleda da je najbolji nain za postizanje tog cilja analiziranje Kvajnovog projekta naturalistike epistemologije, budui da je Kvajn u naturalizmu nalazio izlaz iz veine neprilika u koje je zapao. Drugim reima, on je smatrao da bi u okviru

1 Ovaj rad predstavljen je na 14. Meunarodnoj filozofskoj koli Felix Romuliana u Zajearu (30.-31.08.2013), a nastao u okviru projekta Dinamiki sistemi u prirodi i drutvu: filozofski i empirijski aspekti pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete, nauke i tehnolokog razvoja RS.

THEORIA 3 DOI: 10.2298/THEO1303079ZBIBLID 03512274 : (2013) : 56 : p. 7991 Originalni nauni rad

Original Scientific Paper

80 Aleksandra Zori

Izazovi Kvajnovom naturalizmu 81

naturalistikog pristupa mogao da pomiri veinu suprotstavljenih tvrenja koja je tokom vremena zastupao. Ipak, time to bismo naturalizam izdvojili kao primaran, zanemarili bismo znaaj nekih drugih aspekata Kvajnove filozofije, pre svega empirizma. O tome da taj izbor nije lak, najbolje govori injenica da ga ni sam Kvajn nije nainio. Videemo da je on ponudio kako argumente u prilog tome da je naturalizam vaniji, tako i argumente koji favorizuju empirizam. U nastavku emo pokuati da rekonstruiemo projekat naturalistike epistemologije, ukaemo na njegove specifinosti i odgovorimo na pitanje ta njime epistemologija dobija.

Kvajnov naturalizam moemo posmatrati kao dvostruki projekat: s jedne strane on ukljuuje odbacivanje prve filozofije, a sa druge afirmaciju scijentizma, tj.ideju da filozofske probleme treba reavati unutar nauke.2 Ve na ovom mestu vidi se veza izmeu naturalizma i ostalih Kvajnovih pogleda, budui da prvi aspekt moemo objasniti pomou holizma, a drugi na osnovu Kvajnovog robusnog realizma.3

Argumentima usmerenim protiv ideje o prvoj filozofiji, Kvajn ukazuje na neuspeh tradicionalnih filozofa da pronau vrstu osnovu za svo nae znanje o spoljanjem svetu, samim tim i za celokupnu nauku. O neuspehu ovakvih pokuaja Kvajn nairoko govori u tekstu Naturalistika epistemologija. On vei deo teksta posveuje kritici tradicionalnih pokuaja da se obezbedi nesumnjiva osnova znanja i pokazuje da teorijski termini ne mogu da se definiu, ak ni kontekstualno, pomou terminologije ulnih podataka i opservacije.4 Naime, i racionalisti i empiristi, su osnove sveg naeg znanja nali u grupi verovanja koja su u tesnoj vezi sa neposrednim iskustvom, samooigledno opravdana i pritom dovoljno empirijski sadrajna da zasnuju znanje o spoljanjem svetu. Kvajnovo objanjenje neuspeha ovog projekta lei u holizmu, ideji da nauna tvrenja nikada nisu izolovano podlona testiranju. Kvajn smata da empiristi, ukljuujui i pozitiviste, nisu uoili da (1) ne postoji razlog zbog koga bismo verovali da su neke reenice ili delovi teorije imuni na reviziju, kao i to da (2) procena teorije i njena izgradnja ne mogu da se razdvoje na analizu pojmova sa jedne i sistematizaciju posmatranja s druge

2 Wrenn, Naturalism and Belief-centered Epistemology, in: Naturalism, Reference and Ontology, Essays in Honor of Roger F. Gibson, (ed.) Chase B. Wrenn, New York: Peter Lang, 2008, p. 77.

3 Gibson, Quines Philosophy: A Brief Sketch, in: Library of Living Philosophers, ed. Lewis Edwin Hahn, Open Court Publishing Company, Vol 18, 1998, p. 668.

4 Kvajn, Naturalistika epistemologija, u: Ontoloka relativnost i drugi filozofski ogledi, Sremski Karlovci: Izdavaka knjiarnica Zorana Stojanovia, 2007, str. 190.

80 Aleksandra Zori


82 Aleksandra Zori

strane. Drugim reima, tradicionalni filozofi nisu uviali holistiki karakter jezika (teorije) i koherentistiki karakter znanja (sistema verovanja).5

Drugi aspekt Kvajnovog naturalizma ogleda se u tvrenju da je zadatak nauke da nas informie o svetu. Nauka nam govori ta postoji (to je ontoloko pitanje) i objanjava kako znamo to to postoji (to spada u domen epistemologije).6 Taj drugi aspekt ispoljava se u prirodnoj sklonosti ka realizmu s jedne strane, i Kva-jnovom otporu ka skepticizmu, sa druge. Kao realista Kvajn odbacuje skepticizam, bar kao problem na koji treba odgovoriti izvan nauke.7 U okviru njegove filozofije, pronalaenje izvora nauke na kom bismo zasnovali nauno znanje nije preduslov nae vere u nauku. Podsticaj za preispitivanje nauke svoj koren ima u naunim sumnjama, te zato moemo koristiti najbolje naune teorije koje u ovom trenutku posedujemo kako bismo pobili skepticizam.

Dakle, Kvajn se poziva na holizam i realizam u objanjenju neuspeha ideje o prvoj filozofiji. Holizam posredno dovodi do odbacivanja prve filozofije, jer ako je taan, objanjava debakl tradicionalnog filozofskog pristupa problemu znanja o spoljanjem svetu. Ukoliko prihvatimo holistiko stanovite, teorijski termini se ne mogu ni prevesti ni definisati putem termina neposrednog ulnog iskustva; ne moemo govoriti o analitinosti i apriornosti; svaka reenica se moe smatrati istinitom ta god da se desi, ali se svaka moe i izmeniti. Realizam dovodi do naturalistike epistemologije kao alternative tradicionalnoj filozofiji: skeptike sumnje u pogledu nauke su naune sumnje, a strah od cirkularnosti koji se ogleda u tome to epistemolog koji postavlja osnove empirijske nauke za to koristi empiri-jsku nauku, nestaje onog trenutka kada napustimo ideju o prvoj filozofiji.

Pre nego to nastavimo sa prikazom Kvajnovog naturalizma, za trenutak emo se zadrati na holizmu. Holizam je jedan od znaajnijih momenata u Kvajnovoj filozofiji, a Kvajn je tokom godina ponudio nekoliko nezavisnih argumenata u prilog usvajanja holistike slike nauke, jezika i teorija. Prvi od njih moemo oznaiti kao argument koji polazi od opisa uenja jezika. Prema Kvajnovom miljenju, vei deo jezika prevazilazi ono to je direktno opaljivo, kao i slinosti koje su osnov naih induktivnih generalizacija. Ovaj deo jezika se ui putem analogije. Re je o mehanizmu induktivnih uoptavanja u cilju predvianja iskustva. Ali kada predvianje izostane, hipotetiko-deduktivna metodologija nam diktira da negiramo hipotezu na osnovu koje smo predvianje izveli. Holizam, pak, podrazumeva da moemo da biramo koji emo deo teorije izmeniti. Kako su

5 Treba istai da Kvajn o teorijama govori u irokom smislu, kao jezikom sistemu kojim opisujemo svet ili neki njegov deo. Otuda ne udi da se u njegovim radovima jezik i teorija javljaju alternativno. Opirnije o ovome moe se nai u: . Lazovi, Filozofija sa logikog stanovita, predgovor za: Ontoloka relativnost i drugi filozofski ogledi, str. 7-37.

6 Gibson, Quines Philosophy: A Brief Sketch, p. 668.7 Wrenn, Naturalism and Belief-centered Epistemology, p. 82.


82 Aleksandra Zori


ovakve analoke veze slabe, imamo slobodu da vrimo izmene po holistikom modelu.

Drugi i daleko poznatiji argument u prilog holizma polazi od naune prakse i govori o nemogunosti odluivog potvrivanja i opovrgavanja: kada proveravamo neku hipotezu H uvek uzimamo u obzir i skup pomonih pretpostavki A. Ukoliko predvianje koje na osnovu ovakvog skupa izvodimo izostane, opovrgavajua instanca ne ugroava samo hipotezu H, ve itav skup H i A iz kog je izvedena. Slino tome, ukoliko se predvianje potvrdi i dalje emo biti u nedoumici koji deo skupa je zasluan za to.

U osnovi oba Kvajnova argumenta je ideja da neki iskaz o svetu nema uvek, ili obino, jedan poseban skup empirijskih posledica koje bismo mogli samo njemu pripisivati.8 Kada bi ova verifikacionistika ideja bila tana, mogli bismo nezavis-no da potvrujemo ili opovrgavamo pojedinane reenice, kao i da povuemo razliku izmeu analitikih i sintetikih iskaza. Meutim, ne moemo ni jedno od toga dvoga, pre svega zato to su reenice unutar nae teorije o svetu po svom znaenju holistiki povezane, pa se ne mogu izolovano testirati.9

Treba istai i to da je Kvajnov holizam pretrpeo izmene, pa je radikalni holizam branjen u tekstu Dve dogme empirizma, zamenjen jednom blaom i umerenijom verzijom.10 Ovakvo slabljenje proisteklo je iz dva ogranienja koja Kvajn kasnije postavlja. Kada je re o uenju jezika, Kvajn je smatrao da prih-vatanje radikalnog holizma osujeuje pokuaje deteta da ovlada maternjim jezikom, pa govori o nezavisnom znaenju opservacionih reenica kao onih sa kojima se prvo susreemo i koje samim tim predstavljaju svojevrstan ulaz u jezik. S druge strane, kada je re o naunim teorijama, ideju da je jedinica empirijskog znaenja celokupna nauka Kvajn smatra istinitom samo ako je shvatimo doslovno. Nije re o celokupnoj nauci, ve delovima, skupovima reenica, koji su dovoljno obuhvatni da impliciraju tzv. opservacione kondicionale11, koji nam govore da se neto dogaa

8 Kvajn, Naturalistika epistemologija, str. 197. O naturalizmu i epistemologiji vidi i: Quine, From Stimulus to Science, Harvard University Press, 2009.

9 Gibson, Enlightened Empiricism, An Examination of W.V. Quines Theory of Knowledge, Miami: University Press of Florida, 1988, p. 96.

10 Primera radi u: Quine, Two Dogmas in Retrospect, in: Confessions of a Confirmed Exten-sionalist and Other Essays, (eds.) Dagfinn Fllesdal & Douglas B. Quine, Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 2008, pp. 390-400.

11 Opservacioni kondicional je generalizacija koju dobijamo iz opservacionih reenica i sastoji se od dve opservacione reenice. Njegov oblik moemo uproeno predstaviti sa: Kad god X, onda Y. Opservacioni kondicionali su, dakle, reenice oblika: Gde ima dima, ima i vatre. Ove reenice imaju optost nezavisno od vremena i mesta izricanja, to ne znai da pretpostavl-jaju nekakvu ontologiju prostora ili vremena, ili nekakvu univerzalnu kvantifikaciju nad njima. Opservacioni test naunih hipoteza sastoji se upravo u proveravanju opservacionih kondi-cionala koje one impliciraju.

82 Aleksandra Zori


84 Aleksandra Zori

ukoliko su antecedentni uslovi zadovoljeni.12 Prema umerenoj verziji holizma, naunu praksu bi trebalo shvatiti tako da se ne podrazumeva testiranje celokupne nauke, ve samo nekih njenih segmenata.

Vratimo se Kvajnovom naturalistikom projektu. Za sada smo ukazali na neke od njegovih pretpostavki, holizam i realizam, dok emo u nastavku pokuati da ukaemo na jo neke osobenosti Kvajnove pozicije. Naturalizam Kvajn vezuje za epistemologiju, tanije on ima u vidu naturalistiki pristup epistemologiji. Re je o tvrenju da su verovanja i svedoanstvo prirodni fenomeni koje treba prouavati na isti nain kao i druge prirodne fenomene, primenjujui uobiajene naune metode. Glavno pitanje nije kako je znanje mogue, ve kako do njega dolazimo kroz interakciju sa fizikim svetom.13 Opis nastanka znanja o spoljanjem svetu, ujedno prua i objanjenje mogunosti tog znanja. Osnovna ideja je da bi trebalo da poemo od trenutno prihvaene naune teorije, tako da bi i epistemologiju trebalo shvatiti kao deo prirodne nauke. Naturalistiki pristup u epistemologiji ne po-drazumeva postojanje samo fizikih entiteta. Struktura prihvaenih naunih teorija je takva da istinitost nekih prihvaenih iskaza pretpostavlja i postojanje apstraktnih objekata, kao to su matematiki, na primer.14

Poto Kvajn prihvata empiristiko stanovite i ideju da naune teorije svoju potvrdu moraju da imaju u ulnom svedoanstvu, zadatak naturalistike episte-mologije je da istrai odnos izmeu senzorne stimulacije i teorijskih iskaza. Taj zadatak Kvajna tumai kao ispitivanje odnosa meu reenicama i to, pre svega, izmeu opservacionih reenica (kao najdirektnije povezanih sa stimulacijom) i teorijskih reenica. Na glavni cilj je da objasnimo nae znanje o spoljanjem svetu, nain na koji smo do njega doli, kao i njegovu praktinu primenljivost. Na ta pitanja niti moemo niti bi trebalo da odgovorimo izvan nae trenutne teorije sveta. Na njih se moe odgovoriti jedino unutar okvira nauke, uz korienje svih informa-cija koje nam ona prua. Najbolji nain da odgovorimo na pitanja: Na koji nain nauka nastaje na temelju ulnog iskustva?, Zbog ega je ona uspena?, jeste da ova pitanja shvatimo tako da se ne tiu odnosa senzacije i refleksije, impresija i ideja, ve odnosa opservacionih i teorijskih reenica s jedne, i opservacionih reenica i stimulusa, sa druge strane.15

12 Vidi: Quine, Two Dogmas in Retrospect, p. 393.13 Vidi: Bergstrm, A Defense of Quinean Naturalism, in: Naturalism, Reference and Ontology,

Essays in Honor of Roger F. Gibson, New York: Peter Lang, 2008. p. 26.14 Kvajnovo gledite o ontologiji moemo sumirati na sledei nain: 1. Nema entiteta bez

identiteta, 2. Sve emu pripisujemo postojanje je pozit, 3. Biti znai biti vrednost vezane promenljive, 4. Referencija je nedokuiva, ontoloki relativna.

15 Najei prigovor Kvajnovom naturalizmu, kojim se ovde neemo posebno baviti, sastoji se u tvrenju da ne odgovara na neka od pitanja tradicionalne epistemologije, kao i da, opisana na ovaj nain, epistemologija gubi svoju normativnu dimenziju. ini se da je zadatak episte-


84 Aleksandra Zori


Objanjenje odnosa svedoanstva i teorije predstavlja dvostruki projekat. S jedne strane, potrebno je objasniti na koji nain neka reenica moe sluiti kao svedoanstvo u prilog neke druge, a sa druge, kako reenice stiu znaenje. Znaaj opservacionih reenica tu dolazi do punog izraaja: u njima pronalazimo empirijsko svedoanstvo ali i empirijsko znaenje. Poto bi naturalistiki epistemolog, prema Kvajnovom miljenju, trebalo da prouava odnos izmeu oskudnog inputa i bujnog autputa, on e prouavati odnos izmeu ulnih stimulusa i opservacionih reenica, kao i odnos izmeu opservacionih i teorijskih reenica. Same opservacione reenice Kvajn definie pomou dva kriterijuma: subjektivnog stimulus znaenja i intersubjektivne opservacionalnosti. Prvi kriterijum nam govori da je reenica opservaciona ukoliko se subjekt sa njom slae ili ne slae samo na osnovu stimu-lusa kojima je u tom trenutku izloen. Kompetencija govornog lica nekog jezika ini njegovo verovanje u odreenu opservacionu reenicu istinitim onda kada je uslovljen da je potvrdi u odgovarajuim okolnostima. S druge strane, zahteva se i intersubjektivnost, odnosno to da o takvoj reenici donose isti sud sva kompetentna govorna lica date jezike zajednice. Ispunjenje prvog uslova nam omoguava da govorimo o opservacionim reenicama kao riznici svedoanstva za nauku, dok ispunjenje drugog uslova obezbeuje objektivnost nauke.16

Stanovite prema kojem je fizika nauka koja nam daje adekvatan opis sveta najee se oznaava kao fizikaliza; Kvajn deli to stanovite pa ga s pravom moemo svrstati meu fizikaliste. Iako fizikalista, Kvajn nije redukcionista. Iako sve injenice povezuje se distribucijom mikrofizikih stanja, on ne smatra da moramo da identifikujemo razliku u mikrofizikim stanjima da bismo ukazali na razliku u injeninosti. Odnosno, ne smatra da je sve to se moe smisleno rei takvo da ga treba prevesti na tehniki renik fizike; ak se ni sve nauke ne mogu prevesti na njen jezik. Odgovor je pre da se nita ne dogaa u svetu, [...], bez redistribucije mikrofizikih stanja.17 Dakle, Kvajn samo tvrdi da mora da postoji

mologije da utvrdi u ta treba da verujemo, dok je nauka, nasuprot tome, isto deskriptivna. Time to postaje jedno sa naukom, epistemologija gubi ono to predstavlja njenu kljunu karakteristiku. Kvajn je smatrao da naune teorije ne mogu biti izvesne, u smislu da se sigurnim koracima mogu izvesti iz nesumnjivih premisa, ali da mogu biti opravdane putem svedoanstva u manjoj ili veoj meri. Upravo je zadatak epistemologije da ispita odnos teorije i svedoanstva. Prema nekim autorima, normativna naturalistika epistemologija ima bar tri komponente: (1) prouavanje naune prakse i logike strukture nauke, sa ciljem da se otkrije dobra heuristika i metodi stvaranja plauzibilnih hipoteza; (2) upotreba formalnih metoda, naroito statistike i primenjene matematike, kao vodia i naina provere hipotetikog nagaan-ja; (3) prouavanje psihologije, razliitih modela rasuivanja, zarad odbacivanja pogrenih kao i razvoj strategija za reavanje problema. (Vidi: Wrenn, Naturalism and Belief-centered Epistemology, p. 85)

16 Gibson, Quines Philosophy: A Brief Sketch, p. 674.17 Quine, Theories and Things, Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1981, p.98.

84 Aleksandra Zori


86 Aleksandra Zori

razlika u mikrofiziim stanjima ako treba da postoji razlika u injenicama, ali mi ne moramo da znamo koja je to razlika.18 Bilo koja injenica je odreena jednim ili drugim poretkom mikrofizikih stanja. Kvajn zastupa tzv. nereduktivni fizikalizam u kome razliiti renici, ukljuujui i intencionalne opise, ne mogu biti redukovani na jezik fizike, ali se svaki pojedinani mentalni dogaaj moe identifikovati kao poseban fiziki dogaaj. Re je o tome da fizika nastoji da objasni sve dogaaje unutar svojih univerzalnih i iskljuujuih zakona.

Treba istai i to da je sve to njegov naturalizam zahteva obaveza da prihvati-mo neku naunu teoriju. Tragamo za najboljom teorijom koju prirodne nauke imaju da ponude o svetu, najobuhvatnijom teorijom koja na najbolji nain predvia senzornu stimulaciju. Prema Kvajnovom miljenju fizika najbolje ispunjava taj cilj.19 Mogli bismo rei da iako Kvajnov realizam i naturalizam ne zahtevaju fizikalizam, ipak su artikulisani uz pomo oslanjanja na fiziku. Otuda, ukoliko prihvatimo naturalizam, prihvatiemo i kao teoriju realnosti najobuhvatniju naunu teoriju prirode.

Fizika nam nudi odgovor na ontoloko pitanje koje stvari postoje (odnosno, Kvajn u njoj nalazi teoriju istine i realnosti) dok nam empirizam daje epistemologi-ju (teoriju metoda i svedoanstva). Dakle, Kvajnova epistemologija je empiristika. Iako kritikuje i naputa poziciju tradicionalnog empirizma, Kvajn nikada nije doveo u sumnju dva osnovna naela empirizma. Jedno naelo je da bilo ta to predstavl-ja svedoanstvo za nauku jeste ulno svedoanstvo. Drugo naelo jeste da sve uenje znaenja rei mora na kraju da poiva na ulnom svedoanstvu.20

Ontologija se pita ta postoji, a to je pitanje od kojeg zavisi teorija istine. Epistemologija se pita kako znamo to to postoji, a to je pitanje metoda i svedo-anstva. Svedoanstvo je ulno svedoanstvo, pa je epistemologija empiristika. Empiristika epistemologija je, otuda, teorija svedoanstva (opravdanog verovanja), a ne istine. Empirizam nam ne moe rei ta postoji, ve samo kakvo svedoanstvo imamo u prilog verovanju da neto postoji, a ovo nije pitanje on-tologije ve epistemologije. Po reima Kvajna empirizam je epistemologija ontologije.21

Ipak, nije re o potpuno razliitim istraivanjima. Epistemologija i ontologija se uzajamno sadre u smislu da je epistemologija deo ontologije (prirodne nauke)

18 Vidi: Gaudet, Quines Notion of Fact of the Matter, Dialectica, 42 (2006), p. 185, kao i knjigu: Gaudet, Quine On Meaning, London: Continuum, 2006.

19 Opirnije vidi: Thompson, Defending Quines Naturalistic Ontology, in: Naturalism, Reference and Ontology, Essays in Honor of Roger F. Gibson, p. 115. Vidi i: Gibson, Quine on Naturalism and Epistemology, Erkenntnis, 27 (1987), pp. 57-78.

20 Kvajn, Naturalistika epistemologija, str. 191.21 Quine, Ontology and Ideology Revisted, In: Confessions of a Confirmed Extensionalist, p.

317.


86 Aleksandra Zori


kao deo empirijske psihologije, dok s druge strane epistemologija (empirizam) koja objanjava metodoloku i evidencionu osnovu ontologije (prirodne nauke), ukljuu-je i samu empirijsku psihologiju.22 Moemo rei da prirodna nauka u sebi sadri empirizam na jedan od sledeih naina. Prvo, empiristi pretpostavljaju postojanje spoljanjeg sveta jednako kao naune teorije. Drugo, dva gorenavedena naela empirizma su, za Kvajna, neto ime se rukovode sve prirodne nauke. Na kraju, sama ula posredstvom kojih smo u direktnom kontaktu sa fizikim svetom jesu fiziki objekti, pa otuda deo prirodne nauke, anatomije i psihologije.23

Ontologija fizike upuuje na to da je naa empiristika epistemologija najbolja mogua, dok nam epistemologija govori da je ovakva ontologija opravdana. Kako su, meutim, oba ova tvrenja deo nauke podlona su promeni. Dakle, pored toga to je fizikalista i empirista Kvajn je isto tako i falibilista: on priznaje da je nauka podlona promeni i da neka budua izmena moe dovesti u pitanje njegovo fizikalistiko i empiristiko polazite.24 Meutim, tu se krije i osnovni sukob kojim emo se baviti u nastavku. Naime, ako se sloimo se Kvajnom da je istina jedno a opravdano verovanje neto drugo, lako emo uoiti sukob izmeu dva aspekta njegove filozofije: naturalistikog (realistikog) i empiristikog (instrumentalistik-og).25 Da li se ova dva naizgled oprena aspekta mogu nekako uskladiti? ini se da dilema koji od njih ima primat u Kvajnovoj filozofiji, zapravo namee izbor izmeu naturalizma i empirizma.

Ve smo vie puta pomenuli kako je, prema Kvajnovom miljenju, svedoanst-vo pre svega ulno svedoanstvo. Ovde odmah moemo uoiti problem, budui da u pogledu postojanja neopaljivih entiteta ne moemo izbei instrumentalizam: ne postoji ulno svedoanstvo koje bi potvrdilo njihovo postojanje. Kada je re o naunim teorijama, Kvajn ih eksplicitno tumai kao instrumente za objanjenje prolih iskustava i predvianje buduih. Poto su uvek mogue empirijski ekviva-lentne teorije koje jednako dobro objanjavaju fenomene i u skladu su sa dostupnim svedoanstvom, ini se da entitete o kojima nauka govori moemo protumaiti kao instrumente koji nam omoguavaju predvianja. Na kraju, sam Kvajn govori o entitetima kao pozitima. S druge strane stoji Kvajnovo realistiko uverenje da objekti (teorijski i apstraktni) koje naa trenutno prihvaena teorija sveta postulira, postoje. Dakle, moemo govoriti o napetosti koja postoji izmeu ontolokog realizma i epistemolokog instrumentalizma. O tome govori i uveni odeljak iz Dve dogme empirizma:

22 Gibson, Enlightened Empiricism, An Examination of W.V. Quines Theory of Knowledge, p. 119.

23 Ibid., p. 120. 24 Vidi: Quine, Comment on Lauener, in: Perspectives on Quine, (eds.) Robert B. Barrett &

Roger F. Gibson, London: Blackwell, 1993, p. 229.25 Thompson, Defending Quines Naturalistic Ontology, p. 109.

86 Aleksandra Zori


88 Aleksandra Zori

Kao fiziar, verujem u fizike predmete, a ne u Homerove bogove; i sma-tram da je pogreno verovati suprotno. Ali, sa take gledita epistemolokog zasnivanja, fiziki predmeti i bogovi se razlikuju samo po stepenu, ne i po vrsti. Obe vrste entiteta u naoj koncepciji predstavljaju samo kulturom uslovljene pozite. Mit o fizikim predmetima je epistemoloki vredniji od veine drugih mitova, zato to se pokazao delotvornijim od njih kao sredstvo da se bujica iskustva obuzda nekom strukturom pogodnom za upotrebu.26

Navedene tekoe Kvajn reava pozivanjem na naturalizam: kao saznajni subjekti moramo zauzeti gledite prihvaene teorije. Poto ne postoji prva filozofija koja bi nam pruila neposredan uvid u osnovne konstituente stvarnosti, nauka je jedina mera realnosti. Citirani pasus moemo tumaiti kao potvrdu da je u tekstu Dve dogme empirizma naturalizam vaniji element od empirizma. Naturalizam je alternativa koja nam ostaje nakon neuspeha prve filozofije. Poto nema vieg sudije od same nauke, filozof je prinuen da se filozofijom bavi u okvirima prihvaene naune teorije. Ova teorija nije konana i moe biti zamenjena nekom drugom, ali e ontoloke obaveze uvek biti vezane za neku odreenu teoriju. Empirizam je, s druge strane, doktrina koja se moe pokazati pogrenom. Naime, ulno svedoanst-vo, iako najbolje mogue, moe se pokazati manjkavim u svetlu otkria drugaijih vrsta svedoanstva. To ne mora biti i kraj naturalizma. Iako bi struktura nauke time bila drastino promenjena, ona bi i dalje ostala krajnji sudija.

Ova tenzija se najbolje ogleda u sluaju subdeterminacije, pa emo je u tom svetlu dodatno i razjasniti. Naime, dokle god je naa teorija sveta izgraena u skladu sa opservacijom i hipotetiko-deduktivnom metodologijom, nije joj potreb-no dalje opravdanje. Ali ako imamo subdeterminaciju, nastaje problem. Subdeter-minacija podrazumeva da je mogue da nekoliko razliitih teorija bude jednako opravdano svim raspoloivim svedoanstvom, to znai da, ako je teza subdetermi-nacije tana, na osnovu svedoanstva ne moemo da odluimo koja je od tih teorija istinita. Kvajn nikada nije odustao od teze da opservacija subdeterminie teoriju, ali je ovu ideju formulisao na vie razliitih naina.27

26 Kvajn, Dve dogme empirizma, u: Ontoloka relativnost i drugi filozofski ogledi, str. 162-163.27 Kvajn je svoju panju prvobitno usmerio na one aspekte subdeterminacije koji bi trebalo da

opisuju prirodu fizike teorije. Ovaj korak ga je naveo da preformulie jaku tezu, koju je prvobitno zastupao, u svetlu otkria da teorije nisu nuno subdeterminisane kao i da je u sluajevima kada jesu, sama subdeterminacija daleko slabija od onoga kako se to isprva inilo. Subdeterminacija nije osobina naunih teorija per se, ve posebne prirode aktivnosti ljudskih bia koja ih stvaraju. Svet koji nauna teorija pokuava da opie i objasni predstavlja beskona-no stanje stvari a svako posmatranje je nuno konano, ogranieno prostorom i vremenom. Takoe, nae naune teorije moraju biti konano formulisane zahvaljujui konanosti same ljudske svesti. Grubo govorei, teorija predstavlja izvesnu vrstu redukcije beskonanog skupa podataka na konaan skup principa. Na ovaj nain nae teorije pored traenih opservacionih


88 Aleksandra Zori


Naime, ukoliko prihvatimo instrumentalistiku sliku nauke, teza o subdetermi-naciji nee predstavljati problem. Naune teorije su najboljem sluaju empirijski adekvatne: one odgovaraju svom domenu sve dotle dok su u pitanju opaljivi fenomeni, meutim u pogledu teorijskih struktura koje su u osnovi moramo ostati agnostici. Dve naune teorije mogu stipulisati nesaglasne, neopaljive mehanizme, a da pritom obe objanjavaju raspoloivo svedoanstvo. Otuda je uvek mogue objasniti isto svedoanstvo razliitim teorijskim strukturama. Naune teorije su instrumenti koji slue za predvianje, a objekti ili entiteti koji se u njima javljaju su korisne fikcije. Oni nisu realni, ve su postulirani da bi nam omoguili uspena predvianja.

Nasuprot tome realisti ele neto vie. Nije dovoljno da modeli budu adekvatni u meri u kojoj odgovaraju onome to je opaljivo. Neophodno je da teorijska struktura, kojom se objanjavaju opaljivi fenomeni, reprezentuje strukturu same realnosti. Zrele naune teorije su dobra aproksimacija tanom objanjenju fizikih procesa. Otuda je za njih problem subdeterminacije nepremostiva prepreka.

U ovako pojednostavljenoj shemi Kvajn nije ni tipian instrumentalista ni tvrdokorni realista. Kvajn zastupa tzv. robusni realizam. To je realizam u pogledu objekata koji su pretpostavljeni prihvaenom pojmovnom shemom. Ono to je za Kvajna specifino, ogleda se u povezanosti realizma i naturalizma, odnosno, tvrenju da nauka opisuje i identifikuje osnovne karakteristike stvarnosti. Tu, meutim, za Kvajna nastaju neprilike.

Osnovni problem u vezi sa subdeterminacijom moemo izraziti u obliku pitanja: da li dve rivalske globalne teorije koje su empirijski ekvivalentne (tj.impli-ciraju iste istinite opservacione kondicionale) i logiki nesaglasne, mogu obe biti istinite? Kvajn je ukazao na dva mogua odgovora: sektaki, po kojem je jedna istinita a druga lana, i ekumenski, po kome su obe istinite.

[...] smatrao sam da jedan od dva sistema sveta moramo smatrati lanim, ak iako znamo da su empirijski ekvivalentni. Nazvau ovo sektakom pozicijom. Razlog tome je naturalizam; odbacivanje ideje da postoji vii sudija od same nauke. U narednom odeljku, kao to Gibson ukazuje, tvrdio sam da su oba sistema sveta istinita, smatrajui da bi suprotno tvrenje bilo u neskladu sa mojim empirizmom. Ovo u nazvati ekumenskom pozicijom.28

Prema sektakoj poziciji, po Gibsonu, naunik moe da napravi distinkciju izmeu opravdanja i istine razliitih teorija. Naime, iako za dve teorije moemo rei da su jednako opravdane istim ulnim svedoanstvom, nema smisla rei da su

kondicionala sadre i izvestan dodatak. Subdeterminacija nastaje jer postoji neka vrsta izbora u pogledu ovog dodatka.

28 Quine, Reply to Rodger F. Gibson, Jr., in: The Philosophy of W. V. Quine, La Salle: Open Court, 1986, p. 156.

88 Aleksandra Zori


90 Aleksandra Zori

obe podjednako istinite. Ima smisla rei da su jednako opravdane zbog toga to se kreemo unutar iste (fizikalistike) koncepcije svedoanstva; s obzirom na sve raspoloivo svedoanstvo i jedna i druga teorija mogu biti opravdane. Ipak, ne moemo rei da su obe podjednako istinite, zbog toga to njihove ontoloke obaveze moraju biti razliite one ne govore o istim objektima.29

Ovo shvatanje mogli bismo da interpretiramo tako da podrazumeva da episte-mologija ima meuteorijski status, budui da za sve teorije vae isti standardi svedoanstva i metode, dok je pojam istine unutarteorijski jer je ontologija relativna u odnosu na datu teoriju.30 Dakle, po sektakom odgovoru samo jedna teorija moe biti istinita. Meutim, ako je pojam istine unutarteorijski, to nam omoguava da govorimo o istinitosti prihvaene teorije, on nam i dalje nita ne govori o rivalskoj teoriji. Za nju neemo moi da tvrdimo da je lana, jer su njene ontoloke obaveze drugaije. Prosto reeno, ukoliko bismo se odluili za rivalsku teoriju, njena tvrenja bismo onda posmatrali kao istinita. Jasno je da Kvajn ne bi mogao da zastupa sektaki odgovor, a da time ne napusti ideju o istini i ontologiji kao zavisnim od teorije. Najvie to bi mogao da tvrdi jeste da je prihvaena teorija istinita a rivalska teorija jednako opravdana. To, meutim, vie nije sektaki odgovor.

Prema ekumenskom odgovoru obe alternativne teorije su istinite. Kako je istina unutarteorijski pojam, ovaj odgovor deluje prihvatljivije, budui da je svaka od tih teorija istinita u odnosu na objekte koje postulira. Ne postoji neki vii i nezavistan standard koji bi nam omoguio da utvrdimo koja je od njih istinita, a koja lana. Kvajn je na razliitim mestima zastupao i jedan i drugi odgovor.31 Najvei problem je imao u tome da objasni zbog ega bi ekumenski odgovor bio neprihvatljiv. Naime, na prvi pogled izgleda protivreno tvrditi da su obe istinite, ali ako uzmemo u obzir nain na koji Kvajn govori o ontologiji i istini, protivrenost nestaje. Ako se o istini i ontologiji moe govoriti samo u odnosu na prihvaenu teoriju i ukoliko imamo u vidu Kvajnovo falibilistiko shvatanje prema kojem su teorije podlone reviziji u svetlu novih injenica, mogue je odbaciti postojee teorije i prihvatiti nove sa drugaijim ontolokim obavezama, za koje emo opet smatrati da su istinite. Ovakav odgovor je problematian samo za one teoretiare koji zastupaju tvrdokornu realistiku poziciju: sama ideja o istini i ontologiji kao unutarteorijskim pojmovima je za veinu realista strana, ako ne i neprihvatljiva. Njima je potrebno znatno jae tvrenje: samo jedna teorija moe biti istinita, i to ona koja tano

29 Gibson, Enlightened Empiricism, p. 114.30 Genova, Quines Dilemma of Underdetermination, Dialectica, 42 (1988), pp. 283-293.31 Vidi: Quine, Theories and Things, Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1981, Three

Indeterminacies, in: Perspectives on Quine, pp. 1-16., kao i Pursuit of Truth, Cambridge, Mass.: Harvard University Press, 1992.


90 Aleksandra Zori


opisuje nezavisno postojeu stvarnost. Za Kvajna to, meutim, ne predstavlja problem.

Razlog zbog kog ne postoji tenzija izmeu realizma i subdeterminacije na nivou globalne nauke lei u naturalizmu. Za Kvajna je hipoteza o postojanju materijalnih objekata opravdana na isti nain kao i hipoteza o postojanju protona: bilo putem indukcije, bilo kao najbolje objanjenje opaenih pojava. Kao to smo istakli, re je o tome da su standardi opravdanja zajedniki razliitim teorijama, odnosno, epistemologija u ovakoj slici ima meuteorijski status. Uprkos tome, naunici i filozofi uestvuju u izgradnji i razmatranju onoga to je prihvaeno u nauci i na nivou zdravog razuma, pa iako moe postojati mnogo sistema, mi smo uvek deo jednog unutar kog radimo. Upravo na ovom mestu se vidi znaaj koji Kvajn pripisuje naturalizmu: prihvatajui jedan sistem, ujedno prihvatamo njegove entitete kao postojee, a njegova tvrenja kao istinita.

Iako je ovo dilema izmeu realizma i instrumentalizma, ini se da ona oslikava jednu dublju dilemu sa kojom se Kvajn suoava: da li je primaran naturalizam ili empirizam. Sektaki odgovor daje primat naturalizmu u odnosu na empirizam, dok bi po ekumenskom empirizam imao prednost nad naturalizmom. Prema prvom gleditu istina se jasno razlikuje od opravdanosti, dok po drugom ne moemo da ih razlikujemo.32

U tom smislu, ukoliko naturalizam shvatimo kao vaniji aspekt Kvajnove filozofije, istinosne vrednosti emo moi da pripisujemo samo unutar trenutne globalne teorije sveta. Meutim, kada je re o alternativnim teorijama pitanje lanosti ne moemo ni postaviti, pa ovo ne bismo mogli da tumaimo kao sektaki odgovor. Naunik e moi da postavi pitanje opravdanosti alternativne teorije zbog toga to su standardi metodologije i svedoanstva isti za sve globalne teorije, ali standardi istinitosti i ontologije nisu. Naravno, ukoliko prihvatimo alternativnu teoriju, za nju emo tvrditi da je istinita, pa ovo vie zvui kao modifikovan ekumenski odgovor kojim bismo izbegli da tvrdimo da su obe teorije istinite. Istinita je ona teorija koja je prihvaena, a to koja e biti prihvaena nikada nije konana i neopoziva odluka.

Smatramo da unutar Kvajnove pozicije ekumenski odgovor deluje daleko prihvatljivije, iako se on moda kosi sa zdravorazumskim intuicijama. Uzimimo jedan jednostavan primer. Istina je da, u euklidskom sistemu geometrije, zbir unutranjih uglova trougla iznosi 180 stepeni. U hiperbolikoj je, pak, manji od 180 stepeni. Ali, kako odgovoriti na pitanje da li je zbir uglova trougla zaista 180 stepeni? Ako se sloimo sa Kvajnom da je znaenje reenice odreeno kada se interpretira u odnosu na teoriju, onda je zahtev da reenica poseduje znaenje nezavisno od teorije, neosnovan. Otuda je svaka od ovih teorija istinita u svojim

32 Thompson, Defending Quines Naturalistic Ontology, p. 114.

90 Aleksandra Zori


okvirima, to je ekumenski odgovor. Preciznije reeno, nije teorija ta koja je istinita ve su to njena tvrenja.

Smatramo da je ekumenski odgovor prihvatljiviji, ukoliko uzmemo u obzir celinu Kvajnove filozofije, kao i to da time ne ukidamo razliku izmeu istine i opravdanosti do koje je Kvajnu stalo. Na snazi ostaje distinkcija unutarteorijsko- meuteorijsko. To bi, ujedno, znailo da bismo u dilemi kojom smo se ovde bavili kao primarne oznaili empirizam i epistemologiju. Smatramo da je Kvajnovo najoptije polazite empiristiko. Naturalizam i bihejviorizam se na to prirodno nadovezuju, jer je nauka paradigmatian primer empiristikog pristupa znanju. Iako je Kvajn isitcao da je naturalizam alternativa koja nam ostaje onda kada smo napustili ideju o prvoj filozofiji, ini se da on ne sledi nuno, niti da je zaista najbolja alternativa. Naturalistiko stanovite samo izgleda kao najbolja alternativa. Ona, meutim, moe biti naputena, pa ne mislimo da je naturalizam klju za reenje veine navedenih dilema.

Aleksandra ZoriFilozofski fakultet Univerziteta u Beogradu

Aleksandra Zori

Challenging Quinean Naturalism(Summary)

Our aim in this paper is to reconstruct Quines project of naturalistic epistemology and to investigate its relationship with the rest of his philosophy. For Quine naturalism offered a way out of most of the problems he was facing and was meant to reconcile conflicting standpoints he held over the years. However, by assigning some sort of primacy to natural-ism one can shed doubt on the importance of some other aspects of his philosophy, most notably his empiricism. That this move is not an easy one to make is witnessed by the fact that Quine himself refrained from making it. We will show that he offered arguments which favor one, as well as arguments favoring the other.

KEY WORDS: naturalism, empiricism, holism, realism, instrumentalism.

Documents

Zorić - Izazovi Kvajnovom Naturalizmu