Embed Size (px)
DESCRIPTION
Reforma penzijskog sistema. Izazovi i perspektive Okrugli sto – “Reforma penzionog osiguranja u Republici Srpskoj – mogućnosti i ograničenja” Banja Luka 08. decembar 2008. godine. Sadržaj. Opšti osvrt Opšti trendovi Penzijski sistem – koncept i izbor - PowerPoint PPT Presentation
Citation preview
Izazovi i perspektive
Okrugli sto – “Reforma penzionog osiguranja u Republici Srpskoj – mogućnosti i ograničenja”
Banja Luka
08. decembar 2008. godine
Reforma penzijskog sistema
Sadržaj
► Opšti osvrt
o Opšti trendovi
o Penzijski sistem – koncept i izbor
► Izazovi reforme penzijskog sistema u Srbiji
o Penzijski sistem u Srbiji od početka tranzicije
o Penzijski sistem u Srbiji danas
o Izavovi u budućnosti
Reforma penzijskih sistema u uslovma starenja stanovništva i eri globalizacije sve više dobija na značaju
► Danas su penzijski sistemi mnogih zemalja pod uticajem četiri bitna trenda:
► Zbog poboljšanja kvaliteta života dolazi do rasta prosečnih godina starosti svetskog stanovništva. Iako se ovaj fenomen starenja stanovništva najvišeodražava u razvijenijim zemljama Evrope i Azije, ova tendencija je prisutna i unerazvijenom delu sveta. Na primer, Francuskoj je bilo potrebno 140 godina da populacija stara 65 godina i više udvostruči svoj udeo u ukupnom stanovništvu (sa 9 na 18%). U Kini će ovaj proces trajati samo 34, a u Venecueli 22 godine15. U manje razvijenim zemljama se očekuje da se populacija stara 60 i više godina učetvorostruči sa 374 miliona u 2006. na 1,6 milijardi 2050. godine;
► Smanjena je stopa fertiliteta, odnosno rađanja. Ovo se naročito odnosi na nerazvijene zemlje čije stope rađanja više nisu dovoljne da održe prosečnu starost stanovništva na istom nivou (Kina, islamske zemlje). Čak i relativno "mladim“ zemljama (zemlje u Severnoj Africi, zemlje u Persijskom zalivu) stope ranja opadaju, a relativni pritisak izdržavanja starih se povećava;
► Rast zaposlenosti ne prati ove trendove. Nužnost uključivanja u svetske privredne tokove (globalizacija) akcenat stavlja na rast produktivnosti, a manje na rast zaposlenosti. Uz relativno rigidna tržišta rada ovo dovodi do rasta nezaposlenosti u mnogim razvijenim zemljama sveta.
► Raste značaj konkurentnosti nacionalnih privreda. U uslovima globalizacije konkurentnost preduzeća, ali i samih privreda je uslov opstanka. Među faktorima konkurentosti značajno učešće ima i poreska politka, odnosno visina poreskih opterećenja. Bitan je i mikro (sa stanovništa samih preduzeća) i marko (kao jedna od politika privlačenja investicija) značaj. Doprinosi je jedan od najvećih nameta u okviru poreskog sistema (u EU 27 učešće doprinosa u BDP iznosi 13,6%, u Nemačkoj 16,5%, u Francuskoj čak 18%). Zbog svega toga države nemaju manevarski prostor da dalje povećavaju doprinose i time ubalže pritisak na penzjski sistem. Naprotiv.
Kao rezultat ovih trendova pogoršavaju se pokazatelji održivosti postojećih penzijskih sistema
► Koeficijent zavisnosti (odnos lica 65 i više godina i lica doba 15-64) u mnogim zemljama je već sada dramatičan, ali se dodatno pogoršanje očekuje u budućnosti.
► Do 2050. godine očekuje se udvostručenje koeficijenta zavisnosti sa oko 25% na 50% u zemljama EU.
► Opterećenje izdacima za penzije kod određenih zemalja izrazito je visoko (Italija).
► Uz nastavak negativnih trendova penzijski sistemi će biti finansijski neodrživi.
Koeficijent zavisnosti Deficiti penzijskih sistema
0
10
20
30
40
50
60
70
2005 2010 2020 2030 2040 2050
Velika Britanija Danska EU 27 Španija Italija
5.06.0
11.9
13.2
14.7
0
2
4
6
8
10
12
14
16
Irska Estonija EU 27 Francuska Italija
Izvor: Eurostat
Kako shvatamo koncept pezijskog sistema?
► Razumevanje koncepta penzijskog sistema je važno kako bi se kreirao najbolji!
► Penzije su ekonomska, finansijska i socijalna kategorija:
► Ekonomska kategorija – hipoteza životnog ciklusa
► Finansijska kategorija – deo javnih finansija, odnosno finansijskog sistema cele zemlje
► Socijalna kategorija – u mnogim zemljama penzioneri spadaju u grupu najsiromašnih slojeva društva
► Odnos kreatora ekonomske politike prema penzionom sistemu:
► Jak uticaj kreatora; česte promene pravila; mogućnost značajne manipulacije kroz politički populizam;
► Penzijski sistem postavljen na racionalnim osnovama, nema mogućnosti manipulacije
► Pravednost penzionog sistema:
► Penzija prevashodno zavisi od egzogenih faktora (ekonomska politika)
► Penzija je merilo zarađenog i ušteđenog u radnom veku
Ne postoji univerzalan penzijski sistem koji odgovara svakoj zemlji
► Postoji više podela penzijskih sistema:
► Sistem tekućeg usklađivanja dopirnosa (engl. Pay-As-You-Go System) vs.Sistem akumulacije kapitala (Funded System)
► Propisana isplata (defined benefit) vs. Propisan doprinos (defined contribution)
► Javni i privatni
► Koji je pravi miks?
Prednosti Nedostaci
• Loše investicije
• Finansijske krize, makroekonomska nestabilnost, nestabilnost na tržištu kapitala
• Pravičnost – čvrsta veza između doprinosa za penziju i visine penzije;
• Nema uticaja demografskih faktora
• Uloga države se ograničava na stavanje povoljnog institucionalnog i makroekonomskog ambijenta
Izbor adekvatne vrste penzionog sistema zavisiće od stanja i perspektive ovih faktora u određenoj zemlji i
globalnih ekonomskih tokova!
Sistem akumulacije kapitala
Današnje stanje penzionog sistema u Srbiji pod velikim je uticajem istorijskih okolnosti
► Teškoće u finansiranju penzija u Srbiji javljaju se još tokom 80-tih godina prošlog veka.
► Stanje se naročito pogoršava tokom 90-tih sa dugoročnim posledicama:
o Smanjenje broja zaposlenih u 90-tim godinama 20. veka. Dubaka političkoekonomska kriza uticala je na to da do do velikog pada proizvodnje i zaposlenosti, a veliki broj lica je bio samo fiktivno zaposlen u državnim i društvenim preduzećima preko programa koji su vo ni radi postizanja socijalnog mira;
o Veliki je bio udeo sive ekonomije koji se ogledao u izbegavanju plaćanja doprinosa ili plaćanja u znatno nižem iznosu od realnog;
o Vrlo labavi uslovi za odlazak i penziju (naročito invalidsku) i veliko prisustvo korupcije uticali su na to povećanje broja penzionera, pre svega, invalidskih. Pored povećanja penzionera promenala se i sama strukura istih. Naime, broj starosnih penzionera je relativno niži nego u drugim zemljama i iznosi samo 45% od ukupnog broja penzionera. Sa druge strane, broj invalidskih penzionera čini čak 30%, a porodičnih 25% ukupnih penzionera što je iznad uobičajnih pokazatelja u drugim zemljama. Radi komparacije može se reći da u većini zemalja broj starosnih penzionera čini 60-80%, broj invalidskih penzionera 10% ukupnih penzionera, dok su ostali porodični penzioneri;
o Nepovoljni demografski faktori: starenje stanovništva i niska stopa fertiliteta. Srbija spada međunajstarije države na svetu (po nekim istraživaljima zauzima treće mesto). Takođe, stopa fertiliteta iznosi samo 1,4 što ne omogućava ni prostu zamenu;
o Politički razlozi. Penzioneri su veliko biračko telo pa je kao takvo bilo predmet velikih manipulacija i povlastica što je dalje produbljivalo problem;
o Nenamenska trošenja prihoda po osnovu doprinosa. Neka skorašnja istraživanja pokazuju da su fondovi PIO u proteklih 30 godina delili novac šakom i kapom za gradnju rehabilitacionih i kliničkih centara, banjskih lečilišta, vodovoda, grejanjai invalidskih radionica, rudnika i mnogih drugih objekata. Novac za oveinvesticije se nikada nije vratio što govoro o rentabilnosti preduztetih projekata.
Reforme nakon 2000. godine su bile prilično restriktivne...
► Nakon 2000. godine u Srbiji su preduzete određene reforme u tri koraka – 2001., 2003. i 2005. godine.
► Preduzete reforme – ključni koraci:
o Stopa doprinosa najpre smanjena sa 32% na 19,6%, da bi se kasnije povećala na 22% - ideja je bila da se nižim opterećem sistem vrati u legalne tokove;
o Produžena je starosna granica za odlazak u penziju (u dva navrata) sa 55 na 60 kod žena, a kod muškaraca sa 60 na 65 godina (nema ujednjačavanja muškaraca i žena);
o Pooštreni su kriterijumi za odlazak u penziju (naročito invalidsku);
o Dva puta menjana indeksacija penzija. Najpre je korišćena švajcarska formula (50% rast zarada, 50% rast troškova života), a onda je uvedeno usklađivanje isključivo sa troškovima života sa prelaznim periodom do 2009. godine. Vrlo restriktivna mera kao rezultat pritiska Međunarodnog monetarnog fonda;
o Omogućila se tesnija veza sa matičnim službama kako bi se sprečile isplate penzija već umrlim osobama;
o Uvedena je nova formula za obračun penzija čime se htelo postići ostvarenje čvršće veze između visine penzije i uplate doprinosa. Na osnovu nove formule obračun penzije se vrši na osnovu bodova imajući u vidu celokupan radni vek, a ne samo najboljih 10 godina.
o Uveden je treći stub penzijskog sistem dobrovoljno penzijsko osiguranje – izostali su jači poreski podsticaji, edukacija i marketing.
... ali se negativni trendovi nastavljaju...
► Nepovoljni su demografski trendovi:
o Rađanje nisko – Srbija spada u grupu najstarijih nacija - prema popisu iz 2002. godine zabeležen je veći broj starih lica – iznad 65 godina, nego dece (14 godina i manje);
o Prosečna starost u Srbiji 2002. godine iznosila je 40,7 – samo još četiri zemlje (Japan, Italija, Švajcarska i Nemačka) imaju prosečnu starost veću od 40 godina;
o Prisutne migracije
► Nepovoljna kretanja na tržištu rada
o Veliki broj nezaposlenih (prema Anketi o radnoj snazi 18,8%, prema zvaničnoj statistici blizu 30%)
o Prisutna siva ekonomija (dva aspekta: nema prijavljivanja; porezi i doprinosi se plaćaju na “minimalac”) – bez sive ekonomije prihodi po osnovu doprinosa minimum 20% veći;
► Srbija nije fundirala (kroz stvaranje rezervi) postojeći sistem tekućeg usklađivanja poput drugih zemalja (npr. SAD)
► Unapređenje konkurentnosti ograničavajući faktor za povećanje doprinosa. Cenovna (troškovna) konkurentnost još uvek bitna za Srbiju.
► Realne penzije stagniraju, sve je veći broj siromašnih među penzionerima – direktna prosledica promene indeksacije penzija.
... i trenutni sistem je nije dugoročno održiv
Osnovni pokazatelji, % BDP Koeficijent zavisnosti
Stopa zamene Dobrovoljni penzijski fondovi, Vrednost jedinica i kapitalizacija
Izvor: Ministarstvo finansija,Narodna banka Srbije
1.41 1.401.42 1.43
1.36
1.22
1.27
1.32
1.37
1.42
1.47
1.52
2002 2003 2004 2005 2006
68.6% 65.5% 65.9% 64.7%
54.0%58.6%
0%
10%
20%
30%
40%
50%
60%
70%
80%
2003 2004 2005 2006 2007 I-VIII 2008
7.4%8.4% 8.0% 8.6% 8.5%
13.4% 13.3% 13.4% 13.6% 13.0%
4.7%5.6%5.5%5.4%5.2%
0%
2%
4%
6%
8%
10%
12%
14%
16%
2003 2004 2005 2006 2007
Socijalni doprinosi Transferi Rashodi za penzije
0
5
10
15
20
25
30
35
40
45
50
03.12.2007. 07.02.2008. 11.04.2008. 19.06.2008. 21.08.2008. 23.10.2008.
950
1.000
1.050
1.100
1.150
1.200
1.250
Vrednost FONDEX
Jedno od rešenja bi moglo biti uvođenje drugog stuba, ali treba računati sa visokim troškovima
► Nekoliko opcija je na raspolaganju:
o U okviru postojećeg sistema vršiti dodatne poboljšavanja – teško, nema dovoljno prostora za menevar; mnoge mogućnosti su već iscrpljene;
o Uvesti drugi stub sada;
o Iskoristiti prelazni period 5-10 godina za formiranje rezervnog penzionog fonda i sprovesti druge mere (strukturne reforme, jačanje tržišta kapitala) kao pripremu za dalje reforme.
► Visok implicitni dug onemogućava uspešnost uvođenja drugog stuba.
► Koliki bi bili troškovi uvođenja drugog stuba?
► Stanić, Altiparmarkov i Bajec (2008) ukazuju da su troškovi uvođenja drugog stuba u Srbiji visoki i da traju dugo – na hipotetičkom primeru gde bi se od 22% sadašnjih doprinosa 7% “skrenulo“ u drugi stub tranzicioni trošak bi trajao 40 godina i godišnje se kretao od 0,5% do iznad 1,5% BDP-a. Da li je to mnogo? (Primer Irske)
Izvor: Stanić, Altiparmarkov i Bajec (2008)
Tranzicioni troškovi (% BDP), stopa doprinosa 7% Tranzicioni troškovi (% BDP), starosna granica 35 godina
0.00%
0.20%
0.40%
0.60%
0.80%
1.00%
1.20%
1.40%
1.60%
1.80%
2.00%
2009 2013 2017 2021 2025 2029 2033 2037 2041 2045 2049
< 30 < 35 < 40
0.00%
0.50%
1.00%
1.50%
2.00%
2.50%
2009 2013 2017 2021 2025 2029 2033 2037 2041 2045 2049
5% 7% 9%
Bitno je iskoristiti prelazni period
► Imajući u vidi da je uvođenje drugog stuba u sadašnjem trenutnu nemoguća opcija, ne znači da sada ne treba razmišljati u tom pravcu.
► Jedna od ideja bi mogla biti formiranje fonda kapitalnih rezervi, u kome bi se fundirala sredstva u prelaznom periodu;
► Predlog je da se ovakav fond finansira iz sledćih izvora:
o Povećanje poreza (doprinosa) – moguće kroz redefinisanje postojećih poreskih stopa; povećanje indirektnih, a smanjenje direktnih poreza ne ugrožava konkurentnost;
o Redistrubucija postojećih javnih prihoda (u Irskoj se godišnje izdvaja 1% BDP za fond do 2055. godine);
o Prenos državnog kapitala fondu (privatizacija javnih preduzeća) – velika prilika u Srbiji – velika javna preduzeća još uvek su ostala neprivatizovana: Telekom, NIS, EPS, Aerodrom, itd (vrednost ovih preduzeća bar 8-10 mlrd evra; 10-15% vredi bar milijardu; u 2007. godini na penzije potrošeno 1,9 mlrd evra)
o Privatizacioni prihodi;
o Budžetski viškovi.
► Postoji veliki broj otvorenih pitanja:
o Državni ili privatni
o Cilj: maksimizacija prinosa (uz uvažavanje rizika) ili maksimizacija prihosa i doprinos privrednom razvoju (investiranje u odmaću industriju – prioritetni industrijski sektori, domaće hartije od vrednosti);
o Upravljanje fondom – državni ili profesionalni menadžment (nezavisna, profesionalna tela);
► Pored toga potrebno je preduzimati čitav niz drugih pripremnih aktivnosti:
o Streukturne reforme koje bi trebalo da dovedu do povećanja broja zaposlenih, viših zarada i po tim osnovama ubiranju većih prihoda po osnovu doprinosa;
o Razvoj tržišta kapitala
Primer Srbije dobra analiza slučaja iz koje se mogu izvući značajne poruke
► Adekvatan penzijski sistem zavisi od sadašnjih i budućih demografskih, ekonomskih, finansijskih i socijalnih faktora u zemlji i okruženju;
► Reforma penzijskog sistema nije izolovan proces, već deo ukupnih reformi – strukturne reforme, makroekonomska stabilnost i razvoj tržišta kapital uslovi;
► U uslovima implicitnog penzijskog duga, uvođenje drugog stuba skupo;
► Formiranje rezervnog penzionog fonda uvek dobro rešenje – kao dopuna sistemu tekućeg usklađivanja ili kao prelazni period ka uvođenju drugog stuba;
► Neophodno je pravilno koncipiranje rezervnog penzionog fonda;
► Finansiranje , iako visoko realno je ostvarivo.
