ZoranDjindjic Etika Odgovornosti Zbornik Radova

Filozof, istorija i drutvo u krizi

0


1

Br. 25 Biblioteka

SVEDOANSTVA

ZORAN INI: ETIKA ODGOVORNOSTI zbornik radova Uredila i Uvod napisala dr Latinka Perovi

Beograd2006.


2

Biblioteka SVEDOANSTVA Br. 25

ZORAN INI: ETIKA ODGOVORNOSTI zbornik radova

IZDAVA: Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji

ZA IZDAVAA: Sonja Biserko

* * *

UREDNIK: dr Latinka Perovi

SEKRETAR PROJEKTA: Neboja Tasi

PREVOD SA NEMAKOG: Drinka Gojkovi

IMENSKI REGISTAR: Ivan Kuzminovi Sran Miloevi

LEKTURA: Danica teri Ivo ani

KORICE: Ivan Hraovec AUTOR FOTOGRAFIJE NA NASLOVNOJ STRANI: Goranka Mati

TAMPA: "Zagorac", Beograd 2006.

TIRA: 1500

ISBN - 86-7208-123-4

Realizaciju ovog Zbornika pomogao je Fond za otvoreno drutvo, Beograd


3

ZORAN INI: ETIKA ODGOVORNOSTI

zbornik radova


4


5

Sadraj:

Latinka Perovi UVOD: ZORAN INI I SRPSKO DRUTVO ..............................

9

I O ovom Zborniku ........................................................................ 9 1. Razlozi ................................................................................ 9 2. Izvori .................................................................................. 14 II ivot ........................................................................................... 17 1. Razdoblje radikalne levice. Dolazak u Beograd ................ 18 2. ivotno i intelektualno sazrevanje. Odlazak u Nemaku ... 24 3. Izmeu nauke i politike. Povratak u zemlju ....................... 31 4. Postkomunistika stvarnost. Traganje za alternativama .... 38 5. Promene. Polazite, ciljevi i sredstva ................................. 50 III Smrt .......................................................................................... 58 1. Istorijska perspektiva ......................................................... 58 2. Politiki kontekst ................................................................ 60

Olga Manojlovi Pintar FILOZOF, ISTORIJA I DRUTVO U KRIZI .....................................

75 - Simbol reformatora u Srbiji ........................................................... 75 - "Tiranija prolosti" ......................................................................... 78 - Politika, moral, ideologije .............................................................. 82 - ''Ono to u oveku izaziva vrtoglavicu lei van kompetencije filozofije'' .......................................................................................

85

Roland Koh ZORANU INIU U AST .............................................................

91

Iring Feer SEANJE NA JEDNOG HRABROG FILOZOFA .............................

93

Latinka Perovi

6

Dunja Meli FILOZOFSKA RADOZNALOST ZORANA INIA ....................

101 I Uvod ......................................................................................... 101 II Izmeu Marxa i Hegela na tragu velikih pitanja ................... 105 III Kritika teorija drutva na analitikom stolu ........................... 107 IV Propust otvaranja politike kulture dijaloga ............................ 112 V Neobina geneza Hegelove "sinteze" ...................................... 116 VI Na pragu zrele faze? ................................................................ 126 VII Epilog ...................................................................................... 134

Vladimir Gligorov RATNICI I TRGOVCI, PRAGMATIZAM I LEGALIZAM ...............

141 - Uvod ............................................................................................... 141 - Filozofija i politika ......................................................................... 141 - Ratnici i trgovci ............................................................................. 143 - Pragmatizam i legalizam ................................................................ 153 - Sloboda i teritorije ......................................................................... 155 - Zakljuak ....................................................................................... 157

Nenad Dimitrijevi USTAVNA DEMOKRATIJA SHVAENA KONSTEKSTUALNO .

159 - Uvod: Zato itati inia ............................................................. 159 1. Srbija pre i nakon oktobra 2000. godine: kontinuitet nedravnog stanja ............................................................................................

161

2. ivot u okovima loe prolosti ..................................................... 166 3. Pogled unapred kombinovan sa pogledom unatrag, ili zato Srbiji treba ustavna demokratija ...................................................

174

Vladimir Goati OD POLITIARA DO DRAVNIKA. INIEVO SHVATANJE PARTIJE ...............................................................................................

181

- Politiar ili dravnik? ..................................................................... 182 - Dve politike filozofije .................................................................. 184 - Shvatanje partije ............................................................................ 187

Obrad Savi DVA LICA ODGOVORNOSTI: SRBIJA POSLE INIA ............

193

Uvod: Zoran ini i srpsko drutvo

7

Sonja Biserko ZORAN INI I HAKI TRIBUNAL .............................................

223 - Odnos prema zloinima pre 5. oktobra 2000. godine .................... 224 - Odnos prema Hagu posle 5. oktobra 2000. godine ........................ 226 - Kontradiktorne izjave .................................................................... 228 - Kupovanje vremena ....................................................................... 231 - Transfer Miloevia u Hag ............................................................ 233 - Posledice Miloevievog transfera u Hag ...................................... 237 - Reforme i Hag ................................................................................ 243

Izabela Kisi i Ksenija Lazovi MEDIJSKA SLIKA ZORANA INIA ...........................................

249 - Uvod ............................................................................................... 250 - Medijska slika Zorana inia odraz sukoba dve Srbije ........... 253 - Relativizacija zloina ..................................................................... 256 - "Zoran ini, nervozni kapo od Srbije" ...................................... 258 - Od korumpiranog i kriminalnog politiara do ubice ..................... 263 - Optube za kriminal javna pisma mafije .................................... 267 - Pobuna Crvenih beretki stara matrica ......................................... 277

Velimir urgus Kazimir UM LAI ............................................................................................

287 1. Ko je popularniji? ......................................................................... 289 2. Oblikovanje javnosti .................................................................... 290 3. Stvaranje uma ............................................................................. 296 4. Gazda ............................................................................................ 298 5. Rad na komunikaciji sa javnou ................................................. 299 6. "Njegovi" ljudi ............................................................................. 301 7. Dve sahrane .................................................................................. 304 8. Ouvanje identiteta ....................................................................... 305 - Prilozi ............................................................................................. 307

Marijana Obradovi SUDSKI PROCES OPTUENIMA ZA UBISTVO PREMIJERA ZORANA INIA ............................................................................

327 - Pritisci na sud, tuioca i predsednika vea .................................... 331 - Glavni pretres i ''oko njega'' ........................................................... 345

Latinka Perovi

8

- Akteri postupka ..............................................................................

361

- etvrti metak i Drugo habsburko carstvo .................................... 369 - Zakljuak ....................................................................................... 377

Dobrilo Aranitovi BIBLIOGRAFIJA ZORANA INIA .............................................

379 1. Posebna izdanja ............................................................................ 379 2. lanci. Rasprave. Eseji. Prikazi. Polemike .................................. 383 3. Intervjui. Diskusije. Izjave ........................................................... 394 4. Prevodilaki rad ........................................................................... 402 4.1 Posebna izdanja ..................................................................... 402 4.2 Studije. lanci. Eseji. ............................................................ 404 5. Literatura o Zoranu iniu ......................................................... 407

Dunja Meli PUBLIKACIJE ZORANA INIA NA NJEMAKOM JEZIKU ..

421

Podaci o autorima priloga u Zborniku .................................................. 423

Imenski registar ..................................................................................... 433


9

Latinka Perovi

UVOD ZORAN INI I SRPSKO DRUTVO

Ponavljam sam sebi da osim ove Avlije ima i drugog i drugaijeg svijeta, da ovo nije sve, i nije zauvijek. I trudim se da to ne zaboravim i da ostanem kod te misli.

Ivo Andri, Prokleta avlija ...opisivati ono to se vidi, to jo ide; ali videti

ono to treba da se opie, to je ono to je teko...

Lisjen Fevr (Lucien Febvre), Borba za istoriju

I O OVOM ZBORNIKU

1. Razlozi Meu autorima ve obimne literature o Zoranu iniu1 ima onih ko-

ji smatraju da je njega ve njegov tragini kraj ubistvo u punoj snazi i u jedinstvenoj ulozi uinio miljenikom istorije: "Ubijeni voi ulaze u neza-

1 Vid. u ovom Zborniku: Dobrilo Aranitovi, "Bibliografija Zorana inia 5. Lite-

ratura o Zoranu iniu".

Latinka Perovi

10

borav i legendu i inievi krvnici obeleili su mu mesto meu besmrtnici-ma."2 To, meutim, nije izvesno.

Knez Mihailo je ubijen u etrdeset petoj godini ivota. Svestan gubit-ka, Ilija Garaanin je rekao da "nema nesree nad srpskom nesreom... Iz-gubivi Mihaila ini mi se sve izgubismo. Bog neka nas okurai pa da opet poemo njegovim putevima koji nas jedino voahu istinskoj budunosti". Posle progonstva knez Mihailo se u Srbiju iz Evrope vratio sa programom. Mnogo je uinio za Srbiju, "ali ono je tek veliko bilo to miljae uiniti i to mu je onako napredno za rukom ilo".3 Ipak, knez Mihailo nije uao u kolektivno pamenje.

Za razliku od dravnika, u legendu je uao jedan ideolog, Svetozar Markovi, koji je, posle tamnovanja u poarevakom zatvoru, preminuo u dvadeset devetoj godini ivota. Sa pisanim delom koje je dotle stvorio, on je u Srbiji utemeljio ideju o zaostalosti kao prednosti, to jest o neponavlja-nju puta koji su u svom razvitku proli zapadnoevropski narodi. U principi-ma koje su proklamovala revolucionarna uenja u tadanjoj Zapadnoj Evro-pi, zajednikoj svojini i samoupravi naroda, Markovi je prepoznao one iste, samo usavrenije principe na kojima su se temeljile patrijarhalne zajed-nice srpskog naroda (zadruga i optina) u kojima se odrao pod dugom tu-inskom vladavinom.

Sa ovim odgovorom na izazov modernizacije svog seljakog, zaosta-log i u celini jo neosloboenog naroda, Svetozar Markovi je privukao pa-nju najpoznatijeg srpskog istoriara, Slobodana Jovanovia. Ali je na nje-govu kritiku knjigu brzo usledila replika Jovana Skerlia, ija e biografija o Svetozaru Markoviu ostati definitivna.4 Dihotomnost izraena u ovim dvema knjigama sredina je konstanta srpske intelektualne i politike elite kroz itavu njenu istoriju.

Borba za interpretaciju pojave Zorana inia u srpskoj politici u jednom prelomnom istorijskom razdoblju, kada je ponovo izotrena srpska istorijska kontroverza, jo uvek traje. To pogotovo vai za rasvetljavanje njegovog ubistva na mestu prvog postkomunistikog premijera u Srbiji, ko-

2 Milan St. Proti, Izneverena revolucija. 5. oktobar 2000, Beograd, 2005, str. 262. 3 Ilija Garaanin Kosti Magazinoviu, 21. jun 1868. Arhiv Srbije, Fond Ilije Gara-

anina, br. 1688. Vid. Dragoslav Stranjakovi, Ilija Garaanin, Kragujevac, 2005, str. 451. 4 Vid. Latinka Perovi, "Literatura o Svetozaru Markoviu" u: Ista, Srpski socijalisti

19. veka, knj. 2, Beograd, 1985, str. 19169.


11

je "govori mnogo (i) o srpskoj javnosti i o itavom srpskom drutvu"5. A bez spremnosti srpskog drutva, pre svega njegove intelektualne elite, da postavi pitanje zato je posle inia tamo gde je bilo i pre njega6 srpsko drutvo nee moi da razvee vor u koji se tim ubistvom uvezalo, isbrisav-i granicu izmeu politike i zloina. To jest: da li je Srbija posle Zorana inia ona Srbija za iji je opstanak, kao uslov, oznaeno i izvreno nje-govo ubistvo? Za koju su Srbiju politika misao i koncepcija postkomuni-stikog razvoja Srbije ubijenog premijera predstavljali izdaju? Zato je on ubijen?

Odgovori na ova pitanja zahtevaju, dakako, analizu pisanog dela Zo-rana inia, ali i rekonstrukciju njegovog ivota i politikog rada, kao i studiju njegove linosti, o kojoj je izreeno toliko mnogo protivrenih sudo-va i napravljeno ne manje konstrukata ispunjenih resantimanom. Uopte, iz-raeno je mnogo vee interesovanje za linost i karakter Zorana inia, nego za njegovu misao i njen uinak. Prouavanje pojave Zorana inia i njegove sudbine, meutim, predstavljaju specifinu sondu u srpsko drutvo, u njegovo istorijsko naslee i u njegovu neposrednu prolost.

Uz Jovana Ristia, Stojana Novakovia, Milana Piroanca, Milovana Milovanovia i, ako se sme rei, Marka Nikezia, Zoran ini spada u najtemeljnije obrazovane politike ljude u modernoj istoriji Srbije: svaki od njih ima za to potvrdu u svom delu izvan politike. U isto vreme, Zoran in-i je moderan intelektualac sa vodeom ulogom u postkomunistikom raz-doblju Srbije. Put od filozofa do politiara, i od politiara do dravnika nig-de nije uobiajen, a u Srbiji je apsolutno jedinstven. Ako je prvo podrazu-mevalo rez7, za drugo8 je bila potrebna evolucija, sazrevanje, dar koji se ne otkriva na prvi pogled.

A kada je jednom ve uao u politiku, ta je za Zorana inia znai-la politika? Po Maxu Weberu postoje dva naina bavljenja politikom: iveti "za" politiku, ili "od" politike. "Onaj", kae Weber, "koji ivi 'za' politiku, od nje stvara, u najboljem smislu izraza, 'cilj svoga ivota', bilo zato jer na-

5 Vid. u ovom Zborniku: Vladimir Gligorov, "Ratnici i trgovci, pragmatizam i legali-

zam". 6 Isto. 7 Vid. Vesna Pei, "Aktuelnost filozofije Zorana inia", Filozofija i drutvo, br.

XXIIXXIII, Beograd, 2003; u ovom Zborniku: Dunja Meli, "Filozofska radoznalost Zo-rana inia".

8 Vid. u ovom Zborniku: Vladimir Goati, "Od politiara do dravnika. inievo shvatanje partije".

Latinka Perovi

12

lazi mogunost uivanja u punom posedovanju vlasti, ili pak stoga jer mu ta delatnost omoguuje da nae unutranju ravnoteu i izrazi svoju linu vred-nost stavljajui se u slubu 'stvari' koja daje smisao njegovom ivotu... Onaj ko u politici vidi stalan izvor prihoda ivi 'od' politike, a 'za' nju ivi onaj s kojim to nije sluaj."9

Zoran ini je bio filozof, celog ivota je teio ekonomskoj nezavi-snosti, svoj politiki angaman platio je ivotom. Da li su to dovoljni doka-zi da je iveo "za" politiku zato to je u njoj nalazio unutranju ravnoteu i dublji smisao ivota?

Autore priloga u ovom Zborniku nije obavezivala koncepcija koja ima zadati cilj: politiku ili intelektualnu biografiju Zorana inia, ili isto-riju razdoblja koje je on, kao opozicioni lider i prvi premijer posle diktature i ratova, obeleio. Ali je sama ideja Zbornika bila predmet irokih konsulta-cija. Ovo utoliko pre to nisu mogla biti ostvarena ak ni neka nastojanja da izvesne strune edicije budu objavljene u znak seanja na Zorana inia. Razlog je leao u razumevanju specifinosti politikog trenutka i oklevanju otvorenog zauzimanja stava prema onome to se dogodilo. U isto vreme, u svetu se o Zoranu iniu pisalo mnogo.

U Konstanzu, nemakom gradu na ijem je Univerzitetu ini dok-torirao, na godinjicu njegovog ubistva odran je poseban skup.10 U auli Univerziteta Friederich Schiller u Jeni, 16. aprila 2004. godine, Zoranu in-iu je posthumno dodeljena nagrada za Meunarodno razumevanje i ljud-ska prava 2004. g. koju je preuzela njegova udovica, Ruica ini. Slede-e godine, 2005, objavljen je dvojezini zbornik koji sadri govore odrane tom prilikom11.

Na istom Univerzitetu, 24. septembra 1823. godine, "u doktora filo-zofije promovisan je veliki prosvetitelj i reformator srpskog pisma, Vuk

9 Maks Veber, Duhovni rad kao poziv. Preveo s nemakog Duan Jani. Predgovor

Remon Aron, Sremski Karlovci Novi Sad, 1998, str. 114. 10 Vid. Ernst Keler (Khler), "Nedovren zadatak. Zoran ini u srpskoj politici",

Ekonomist, Beograd, 29. mart 2004; Dunja Meli, "Filozofsko naslee mladog Zorana in-ia. Pitanja o modernoj Srbiji", isto, 17. maj 2004.

11 Milovan Boinovi, Gabriella Schubert, Ulrich Zwiener + (Hrsg.), Zoran ini Fr Ein Demokratisches Serbien in Europa, Zoran ini za demokratsku Srbiju u Evropi, Collegium Europaeum Jenense an Der Friedrich-Schiller-Universitt Jena, Glaux Verlag, Je-na.


13

Stefanovi Karadi"12. Posle 180 godina, srpski premijer Zoran ini posthumno je dobio priznanje za "svoje istorijske zasluge u pokretu za gra-anska prava i za demokratizaciju Srbije, za svoj istaknuti doprinos savla-davanju posledica diktature i uvanje ljudskih prava kao i za gradnju novih mostova izmeu evropskih naroda"13.

U isto vreme, u prilog stanovitu o preuranjenosti Zbornika o Zoranu iniu u Srbiji, navoena su dva razloga: odsustvo distance i opasnost od stvaranja novog mita. Nema sumnje, rad na Zborniku je potvrdio vanost distance. Dogaaji su jo u previranju i daleko su od kristalizacije. Veina uesnika je iva i jo aktivna u politikom ivotu. Mnogi od njih ne bi eleli da budu citirani, jer nisu sigurni kako bi ono to su rekli ili uinili moglo iz-gledati u svetlu inievog traginog kraja. Vreme, zaista, nije ispralo zbi-vanja od onoga to je u njima bilo efemerno i indukovano, i jo nije stiglo da na svom gustom reetu ostavi samo njihovu sutinu. Ali, ono nikad ni ne prestaje to da ini. Seanja su nepouzdana i nesvesno preraena naknadnim iskustvom. Istraivanja savremenika neto su drugo: ona neponovljivo re-flektuju duh vremena. Razume se, ona ne mogu biti definitivna, jer dalja is-traivanja otkrivaju nove injenice, a i istorijska perspektiva se menja. Dis-tanca je, meutim, esto bila izgovor za zaborav koji i poinje sa ravnodu-nou prema stvarnosti koja e tek postati prolost. Istorija nije depo u koji se odlau pojave i dogaaji, da bi ih jednom, ispranjene od ljudskog sadr-aja, potomci stavili pred poslednju instancu. Savremenici su odgovorni za svoje vreme. Svejedno da li su u njemu aktivni ili pasivni: svaki ovek ima samo jedan ivot.

U narodu iju istorijsku svest odreuju mitovi o slavi i veliini sred-njovekovne drave i o porazu na Kosovu 1389, strah od jo jednog mita iz-nenaujue je racionalan. Ali, u sluaju Zorana inia u pitanju je bojazan od stvaranja pozitivnog mita (filozof, moderan intelektualac, reformator, za-padnjak). U isto vreme, dugo je stvaran negativan mit (izdajnik, mafija, kriminalac), odnosno, potpisnik Deklaracije o Srbima kao najveim rtva-ma u Jugoslaviji u XX veku, sagovornik Radovana Karadia na Palama

12 Gabriela Schubert / Gabrijela ubert, "Neue Brcken nach Serbien" / "Novi mo-

stovi prema Srbiji", Isto, str. 86, 91. 13 Ulrich-Zwiener-Stiftung fr Internationale Verstndigung und Menschenrechte

Colegium Europaeum Jenense URKUNDE Herr Ministerprsident Dr Zoran ini / Fonda-cija Ulriha Cvinera za meunarodno razumevanje i ljudska prava Colegium Europaeum Je-nense POVELJA Gospodinu Dr Zoranu iniu, Predsedniku vlade Republike Srbije, Isto, str. 19, 21.

Latinka Perovi

14

1994. godine, Slobodana Miloevia u vreme graanskih protesta 19961997, Milorada Ulemeka Legije u vreme petooktobarskih promena 2000. godine, promotor politike uloge Crkve u sekularnoj dravi. U podeljenom srpskom drutvu, svaka od ovih argumentacija podjednako se koristi za stvaranje mita i o heroju i o antiheroju.

"U trajnosti mitova i u inerciji konzervativizma", kako kae Leszek Kolakowski, "uvek postoji izvestan razlog koji treba otkriti."14 Jedini put koji vodi otkrivanju tog korena sadran je u istorijskom saznanju realne prolosti bez koje nije mogu ni racionalan odnos prema njoj. To vai i za koren kako pozitivnog tako i negativnog mita i o Zoranu iniu.

U konsultacijama o ovom Zborniku jedan od kolega Zorana inia, koji je sa njim radio i veruje da ga je poznavao, rekao je da bi sam ini na ideju o Zborniku reagovao pitanjem: "ta e vam to?" Zoran ini je iveo brzo, skraivao je vreme predvieno za studije, rok za izradu doktora-ta, hteo da ubrza istoriju: "Ono to sada spavam kradem od ivota."15 Naj-zad, bio je filozof i politiar ije je razumevanje istorije i posveenost u srp-skom istorijskom nasleu bez presedana16. Nekome ko je Zorana inia otkrivao samo kroz njegovo pisano delo blia je pretpostavka da bi on na bavljenje njime post mortem reagovao poput jednog drugog filozofa: "Ne, ja ne mislim da se sve zavrava sa smru. U potpunosti podravam Levina-sa u tvrdnji da je svaka smrt zapravo jedno ubojstvo... (treba) nauiti prepu-stiti mjesto onima koji se raaju, nauiti predvidjeti i prihvatiti to e oni napraviti s mojom smru..."17 Da nije bilo smrti ubistva Zorana inia, ni mi sigurno ne bismo urili da proitamo njegovo pisano delo.

2. Izvori Da li je postavljen pravi problem u vezi sa Zoranom iniem to je

uvek "poetak i kraj svake istorije", bez ega se istorija svodi na "pripove-

14 Leek Kolakovski, Prisutnost mita, Beograd, 1989, str. 20. 15 Zoran ini, Jedna srpska vizija. Priredili Emilija Bogdanovi i Dobrivoje Vulo-

vi, Predgovor Vesna Pei. Beograd, 2004, str. 152. 16 Vidi u ovom Zborniku: Olga Manojlovi Pintar, Filozof, istorija i drutvo u krizi... 17 Cit. prema: Andrea Zlatar, "In memoriam. Protiv zaborava. Paul Ricoeur, 27. 2.

1913, Valence 20. 5. 2005, ChatenayMalabry (Pariz)", Gordogan, Zagreb, zima 2005, str. 243.


15

danja, kompilacije?"18 Odnosno, da li savremenici trae odgovor na pitanja: kako je u Srbiji bilo mogue jo jedno politiko ubistvo, i ko je u istorij-skom smislu bio ovek koji je ubijen na prelasku iz XX u XXI vek? Savre-menici uvek mogu rei da im, osim distance, za odgovor na ta pitanja nedo-staju i izvori. U konkretnom sluaju, graa o delovanju opozicije, Demo-kratske stranke, Vlade Zorana inia, izvori diplomatske provenijencije, lina korespondencija. "Istorija se", pisao je, meutim, Lucien Febvre, "ne-sumnjivo pravi uz pomo pisanih dokumenata. Kad ih ima. Ali, ona moe da se pravi, ona mora da se pravi i bez pisanih dokumenata ako ih nema."19 U sluaju Zorana inia dogaa se obrnuto: istorija se pravi i mimo doku-menata kojih ima.

Vie inievih saradnika u raznim razdobljima napisalo je memoare u kojima saoptavaju svoje utiske o njemu, prepriavaju razgovore sa njim, ali ne citiraju njegovo pisano delo. I u knjigama druge vrste "ve dugo (se) oko Zorana inia prave najrazliitije konstrukcije i interpretacije njego-vih ideja i politikog delovanja u kojima se polako gubi njegova re".20 Tanije, njegova misao odlazi u drugi plan.

Autori priloga u ovom Zborniku poli su od pisanog dela Zorana inia. To je izvor prvog reda i kao takav nezaobilazan. Za prouavanje intelektualnog razvoja Zorana inia, njegove filozofske i politike misli, odnosa filozofa i politiara u njemu, njegovo pisano delo je i jedinstven istorijski izvor.

Do ovog Zbornika, meutim, nije postojao precizan uvid ni u obim ni u karakter pisanog dela Zorana inia.21 Svoj prvi rad, skraenu verziju diplomskog rada, objavio je kao dvadesetetvorogodinjak.22 U meuvre-menu, za nepunih trideset godina koliko je proteklo do njegovog ubistva, za istraivae koji su bili savremenici njegovog izuzetno dinaminog i rizinog politikog rada, u toku itave polovine ovog perioda, nastalo je delo iznena-ujue znaajnog obima: 252 naslova (241 na srpskom i 11 na nemakom jeziku). U isto vreme, delo raznovrsno u anrovskom smislu, sloeno po

18 Lisjen Fevr, Borba za istoriju. Priredila Dubravka Stojanovi, Beograd, 2004, str.

38. 19 Isto, str. 86. 20 Vesna Malii, "Uvodna re" u: Zoran ini San o Srbiji..., str. 7. 21 Vid. u ovom Zborniku: Dobrilo Aranitovi, "Bibliografija Zorana inia". 22 Zoran ini, "Karl Kor problemi jedne recepcije marksizma", Gledita, br. 9,

Beograd, 1976.

Latinka Perovi

16

znaenju i zbog izvesnih misaonih dometa nezaobilazno za razumevanje Sr-bije na prelazu iz XX u XXI vek.

Zoran ini je pisao i objavljivao filozofske studije, samostalno i u koautorstvu prevodio i prireivao filozofska dela i za njihova izdanja pisao iscrpne uvodne studije. U tom smislu, bio je posrednik znanju: ne jedini ali meu znaajnima. U strunim asopisima objavljivao je filozofske rasprave i eseje, vodio strune polemike i pisao prikaze. U listovima za politika, drutvena i kulturna pitanja: lanke, politike rasprave, govore i intervjue. Njegova poslovina radinost, teorijska obrazovanost i dobra obavetenost o savremenim filozofskim i drutvenim idejama, uinili su ga, naroito u uslovima sve vee ideoloke poroznosti komunistikog sistema, i izuzetno plodnim. Toliko, da e jednom kasnije rei: "Od toga se moglo lepo ive-ti."23

Meutim, posebna izdanja Zorana inia (filozofske studije i prevo-di) daleko su ispod nivoa na kome je bilo beogradsko izdavatvo u godina-ma kada su ona izlazila,24 i ve zbog toga sa malim izgledima da su danas ire dostupna. Drugi, po obimu manji inievi radovi, rasuti su po brojnim asopisima i listovima koji su u protekle tri decenije izlazili, pre svega u Beogradu.

Buduim istraivaima ivota i rada Zorana inia koristie sigurno i podaci do kojih je autor ovoga Uvoda doao u toku vlastitih istraivanja: 1. znatna je rukopisna ostavtina sasvim mladog inia, 2. ima napisa iz njegove zrele faze koje je iz raznih razloga ostavljao prijateljima i poznani-cima, 3. isti je sluaj i sa delovima njegove line biblioteke.25

Posle ubistva, iz utilitarnih politikih razloga ili iz oseanja intelektu-alne i moralne obaveze da se od posthumne diskreditacije Zoran ini bra-ni vlastitom rei, objavljeno je nekoliko izbora inievih tekstova, gotovo iskljuivo onih koji su nastali u vreme njegovog delovanja u opoziciji i na vlasti.26 Nastojanjem prireivaa da predstave ono to je sam Zoran ini

23 Zoran ini, "Jedna beogradska pria. Revolucionar u ruralnoj kontrarevoluciji".

Pie Ljiljana Habjanovi urovi. Duga, Beograd, 28. maja 10. juna 1994. 24 O ovome vid. u ovom Zborniku: Dunja Meli, "Filozofska radoznalost Zorana

inia". 25 Podatke o posednicima ovih izvora autor je pohranio kod izavaa Zbornika. 26 Zoran ini o Kosovu. Priredili Slobodan Eri i Ivan Mari, Udruenje graana

CER, Beograd, 2003; Isti, Srbija u Evropi. Prireivai dr Neboja Popovi i ivota Ivanovi, TANJUG, Beograd, 2003; Isti, Jedna srpska vizija. Priredili Emilija Bogdanovi i Dobrivoje Vulovi, Beograd, 2004; Metafore dr Zorana inia. Priredili Bojan Ljubenovi, Mirjana


17

smatrao bitnim, a to su oni kod njega osetili kao novo, pomenuti izbori tek-stova su ocrtali Zorana inia kao politikog mislioca. Taj zakljuak je implicitan i u prilozima u ovom Zborniku, naroito u onim iji su autori pi-sano delo Zorana inia proitali u celini. Zadravajui oprez prema defi-nitivnim sudovima, oni smatraju da imaju pravo na jedan zakljuak: pisano delo Zorana inia zasluuje kritiko izdanje. Ne samo kao dug prema njemu lino, ve kao misaoni korpus neophodan u prouavanju jednog od najteih razdoblja u istoriji Srbije modernog doba.

II IVOT

Redovi koji slede nisu vie od pokuaja da se naznae glavna razdo-

blja u ivotu Zorana inia i skicira okvir koji ispunjavaju prilozi u ovom Zborniku.

Zoran ini je sretao veoma razliite ljude: od onih koji su pripadali samom intelektualnom vrhu do onih koji su pripadali svetu iroke socijalne margine i podzemlju. Opisan kao uzdran, ak pomalo hladan, Zoran in-i je bio veoma radoznao ovek. Zanimale su ga ne samo knjige nego i lju-di: "Najjai utisak ostavlja [...] kad ne govori o ljudima nego sa ljudima."27 Mnogi od ljudi koje je Zoran ini sretao saoptavaju danas svoje utiske o njemu. To je u redu, sve dok pojedinano iskustvo ne pretenduje na celinu, na biografisanje, prema kome bi, kad se sve sabere, i iniev biograf taj njegov "ivot iveo bolje"28. Isto vai i za istraivaa ivota i rada Zorana inia. Kad ostane nasamo sa njegovim pisanim delom, istraiva oseti razliku izmeu iskustva koje je imao istraujui ivot i rad linosti sa koji-ma nije delio vreme, sa jedne strane, i iskustva u istraivanju istorijske li-nosti iji je savremenik bio, a koju je nadiveo, sa druge. Tada mu padaju na pamet rei Paula Ostera: "Kada sam poinjao, mislio sam kako e sve ii spontano, u jednom dahu, kao u transu. Moja potreba za pisanjem bila je ta-

Rai, Slaana Maksimovi, Beograd, 2004; Zoran ini, San o Srbiji. Priredila Vesna Ma-lii. Beograd, 2004.

27 Ernst Keler (Khler), "ini o svojoj politici. Sa Istoka na Zapad", Ekonomist, Beograd, 13. jun 2005.

28 Vid. Miroslav Karaulac, Andrieve kule i gradovi, Novi Sad, 2006, str. 109.

Latinka Perovi

18

ko velika da sam mislio kako e se pria napisati sama. Ali rei mi sada do-laze sporo. ak i kada imam uspean dan, nisam u stanju da napiem vie od strane ili dve [...] im pomislim na neto, to u meni pobudi seanje na neto drugo, i tree, sve dok sakupljeni detalji ne postanu toliko gusti da mi se ini da u se uguiti. Nikada ranije nisam u tolikoj meri bio svestan pro-cepa izmeu razmiljanja i pisanja."29

Put do celine, do biografije Zorana inia, jo je veoma dug. Ako se dogodi da ini jednom dobije svog Skerlia, to nee biti tek jo jedna potvrda da "dobro uraena biografija [...] zahteva ne samo 'istoriara od za-nata' ve i vrsnog pisca".30 Bie to najpre znak da je u dihotomiji srpske in-telektualne i politike elite dolo do promenjenog odnosa strana.

1. Razdoblje radikalne levice Dolazak u Beograd

O poecima Zorana inia u politici pisalo se neprecizno: uglav-

nom po seanju i u trenucima koje je snano obeleavala komemorativna atmosfera. Meutim, ini je sam detaljno opisao ovaj period svoga ivo-ta i rada, ne slutei koliko time pomae svome buduem biografu.31

Roen u Bosanskom amcu, 1. avgusta 1952. godine, gde je tada nje-gov otac kao oficir JNA slubovao, Zoran ini je detinjstvo i ranu mla-dost proveo u bosansko-hercegovakim palankama u kojima je otac potom bio u slubi. Najvie u Travniku: od 1961. do 1967. godine. Naizgled sli-ne, naroito u pogledu nivoa ekonomske i drutvene razvijenosti, ove su pa-lanke ivele u etnikim, konfesionalnim i kulturnim razlikama, koje su udi-sane kao to se udie vazduh.32 Da li je mladi Zoran ini mogao biti lien

29 P. Oster, Otkrivanje samoe, Beograd, 2000, str. 38. Vid. Mira . Radojevi, Boi-

dar Markovi 1894-1946. Politika biografija RD 7714, Univerzitetska biblioteka "Svetozar Markovi".

30 Vid. Mira Radojevi, Boidar Markovi..., str. 16. 31 Vid. Zoran ini, "Jedna beogradska pria..." 32 "Rastao je u Travniku, stanovali su pored dve crkve, i deca iz kraja uglavnom su

odlazila u dvorite katolike crkve, jer je tamo bilo treanja i jabuka. U dvoritu pravoslavne crkve nije bilo voa, pa tamo nisu ni svraali. A najbolje su se zabavljali u damijama, mea-jui vernicima cipele. Bilo je to, znai, detinjstvo kao i svako drugo, bez uspomena na nacio-nalne sukobe i napetosti". Zoran ini, "Jedna beogradska pria..."


19

uticaja "vieznanosti ambijenta, bogatih sazvuja, tonova i boja, kakav je nudila Bosna?"33

Porodica nije mogla ni da podstakne ni da zadovolji intelektualnu ra-doznalost mladog inia.34 Ali su njegovi roditelji, Mila i Dragomir, po-kazivali razumevanje za njegovo rano izraeno buntovnitvo.35 U kome se ve nazire pitanje slobode koje Dunja Meli u ovom Zborniku oznaava kao trajno inievo pitanje.

Posle oevog penzionisanja, 1967. godine, ini je doao u Beo-grad. U IX gimnaziji, na Novom Beogradu, zavrio je srednju kolu. Iz stra-ha da se suvie ne radikalizuje, otac je eleo da njegov sin studira neto praktino graevinarstvo. On je, pak, neuspeno pokuao da se upie na Fakultet dramskih umetnosti i studira reiju, zanimalo ga je istraivako no-vinarstvo, a zavrio je kao student iste filozofije.

Stupanje na Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, oktobra 1971. godine, Zoran ini je smatrao prvom vanom prekretnicom u svom ivotu. Pred njim se otvorio novi svet: predavanja, debate, knjige. Tu je na-ao podsticaje i za politiki angaman.

Na Filozofskom fakultetu jo je sve podsealo na studentsku pobunu 1968. godine: neizbrisane revolucionarne parole protiv crvene buroazije; stariji studenti, koji su bili uesnici pobune, a koje je policija, kao legendar-nog Vladu Mijanovia, nadzirala i progonila. Atmosferu na katedri za filo-zofiju posebno je obeleavao poloaj grupe od osam profesora deklarisanih marksista.

Neki od profesora iz pomenute grupe bili su saradnici filozofskog a-sopisa Praxis, koji je pokrenut u Zagrebu 1965. godine od 1966. imao je i meunarodno izdanje i koji je delovao sa pozicija kritike svega postoje-eg. Oni su takoe bili i meu osnivaima i uesnicima Korulanske letnje kole, koja se u toku cele jedne decenije (19641974) odravala svake godi-ne. Raspravama o vanim teorijskim pitanjima, koje su nesumnjivo imale i politike implikacije, ova je institucija stekla zavidan meunarodni ugled i

33 Miroslav Karaulac, Andrieve kule i gradovi..., str. 20. 34 "Imali smo pet-est knjiga tipa: Montgomeri Rat u Africi i Frunze Opsada Mo-

skve. Ja sam to poeo da itam, ali u tim knjigama niega za mene nije bilo, tako da u stvari iz kue nisam poneo nikakav odnos prema svetu". Zoran ini, "Jedna beogradska pria..."

35 Kao gimnazijalac, poslao je predlog da se iz Ustava SFRJ brie ime Josipa Broza. To je prolo bez veih posledica. Bio je prvi put priveden u policiju i oduzeta mu je pisaa maina. Otac je traio da obea da sline stvari vie nee initi, i zadovoljio se dobijenim obeanjem.

Latinka Perovi

20

privukla na saradnju filozofe iz celog sveta.36 Zbog svega toga, Partija je imala ambivalentan odnos prema obe ove institucije. Drava ih je finansij-ski pomagala. U isto vreme, strogo je uvana granica izmeu teorijskog i politikog. Percipirana u Partiji kao glavni inspirator i organizator student-ske pobune 1968. godine, pomenuta grupa beogradskih profesora prela je upravo ovu granicu. Da bi se spreilo njeno konstituisanje kao unutranje opozicije u Partiji, i izbeglo poimenino iskljuivanje profesora iz Partije, od kojih su neki bili uesnici antifaistikog rata i stari komunisti, pribeglo se rasputanju partijske organizacije Filozofskog fakulteta. Osloboena i formalnih veza sa Partijom koja se deklarisala kao marksistika, grupa filo-zofa marksista postala je vanpartijska opozicija koja je nastavila da deluje sa pozicija marksizma, odnosno ranog Marxa.

Jugoslovensko drutvo je ulazilo u izuzetno dramatino razdoblje sopstvene krize: napad na privrednu reformu (1965) kao na restauraciju ka-pitalizma i njen krah; uklanjanje Aleksandra Rankovia sa poloaja vode-eg oveka u monoj Slubi dravne bezbednosti od dolaska Komunistike partije na vlast posle Drugog svetskog rata, i reakcija u Srbiji na taj dogaaj kao antisrpski in (1966); otvaranje pitanja Kosova, a preko njega i pitanja konstitucije jugoslovenske drave (1968); studentska pobuna (1968) kao pr-vi javni masovni pokret u Jugoslaviji posle dolaska komunista na vlast (1945); sovjetska okupacija ehoslovake (1968) sa dalekosenim pouka-ma o nemogunosti reforme dravnog socijalizma i partijske drave, odno-sno o socijalizmu sa ljudskim licem u senci velikodravnog hegemonizma Sovjetskog Saveza; ishod unutarpartijskih sukoba u Jugoslaviji (Hrvatska 1971, Srbija 1972) u korist rigidne restaljinizcije Partije.37

Pomenuta dinamika dogaaja nagovetavala je sukobe koje je vlada-jua partijska elita nastojala da predupredi orijentacijom na tvri kurs u unutranjoj politici i veu ideoloku bliskost sa Sovjetskim Savezom. Inte-lektualna elita ukazivala je na odsustvo politikih sloboda i vladavinu lai, ali nije, poput elite u Poljskoj, ehoslovakoj i Maarskoj, profilisala alter-nativu, pa ni alternativno organizovanje.

U tim okolnostima, Zoran ini zapoinje studije filozofije. Istovre-meno, ini i prve korake u politici. On je bio jedan od onih studenata koji na

36 Vid. Milan Kangrga, "Korulanska ljetna kola (19641974)" u: Izvan povijesnog dogaanja. Dokumenti jednog vremena, Split, 1997.

37 Vid. Latinka Perovi, "Na tragu srpske liberalne tradicije. Ko su i ta su srpski li-berali sedamdesetih godina XX veka" u: Marko Nikezi, Srpska krhka vertikala, Beograd, 2003.


21

sebe skreu panju svojih profesora, ali ne uivaju njihovu nepodeljenu na-klonost: "Sa njim je sve nekako drukije od samog poetka."38 U njegovoj smionosti, neki od profesora vide drskost, u strasnoj radoznalosti i otvore-noj skepsi pretencioznost, u nepriznavanju autoriteta, iz ega ni sami nisu bili izuzimani nepristojnost i nedostatak "kunog odgoja".39 Sasvim obrat-no, takvi studenti fasciniraju svoje vrnjake, koji ih priznaju za svoje lidere i stvaraju njihovu harizmu.

Sa manjom grupom istomiljenika, Zoran ini je pomou glasake maine preuzeo rukovodstvo Saveza studenata na Filozofskom fakultetu. Njihov cilj nije bio da ponove 1968. godinu ve da odu dalje.40 Njihova or-ganizacija odgovarala je njihovim ciljevima. Oni su predstavljali "totalnu zajednicu" i radili su konspirativno. Kritika njihovih profesora, i celog po-kreta 1968. godine, polazila je, po njima, sa pozicija "radikalnog socijali-zma", dok su oni, postezdesetosmai, "u teoriji bili radikalni komunisti", a "u praksi anarhisti".41

Za inia je u ovom periodu od kljunog znaaja jedan studentski skup koji je, poetkom januara 1974. godine, odran u Ljubljani. Inicijator skupa je bio Fakultetski odbor Saveza studenata Filozofskog fakulteta u Ljubljani. Pozvani su bili studenti svih filozofskih fakulteta iz Jugoslavije, a prisustvovali su samo jo predstavnici studenata filozofskih fakulteta iz Za-greba i Beograda. Studente Filozofskog fakulteta iz Beograda predstavljali su Zoran ini i Miodrag Stojanovi.

Za skup je bio pripremljen Nacrt rezolucije, koji "vrvi od zaklinjanja u socijalizam, i samoupravljanje, u marksizam i Program SKJ, ali sadri i 'levu kritiku' konkretnih drutveno-politikih prilika u zemlji".42 To, meu-tim, nije bila maska.

Nacrt rezolucije ukazivao je ne samo na postojanje krize jugosloven-skog drutva ve na istorijske okolnosti koje su uticale na promenu njenog

38 Prof. dr Zdravko Kuinar u razgovoru sa autorom "Uvoda". 39 Zoran ini, "Jedna beogradska pria..." 40 "Mi nismo zavideli ezdesetosmaima. Mi smo njih posmatrali sa visine. Oni su

bili naivni, mislisli smo. Oni su igrali kozarako kolo. Njih su komunisti prevarili. Nas nee. Mi smo neko ko e da ispravi greke ezdeset i osme". Zoran ini, "Jedna beogradska pri-a..."

41 Isto. 42 Sra Popovi, Poslednja instanca, knj. 2, Beograd, 2003, str. 555.

Latinka Perovi

22

karaktera.43 Suprotno proklamovanim naelima, vlast je centralizovana u rukama politike elite. Raspodela kapitala ne zasniva se na radu ve na ka-pitalu i posredovana je tritem. Poveane su socijalne razlike i porasla je nezaposlenost. Monopolizam u ekonomiji i politici reflektuje se na informa-tivnu sferu, obrazovanje, nauku i kulturu. Nereena drutvena pitanja one-moguavaju "konstituiranje socijalistike fronte", a suzbijanje kritikog marksizma utie na "podsecanje komunistike alternative".44 Iz procepa iz-meu rei i dela i raaju se prve sumnje i nastaje moralna pobuna, koja hra-ni radikalizam.

Predstavnici vladajueg poretka videli su u "Nacrtu rezolucije saveza studenata filozofskih fakulteta u Beogradu, Ljubljani i Zagrebu" "neke vr-ste novi politiki program, novu politiku platformu, a u isto vreme pokuaj koji vodi stvaranju politikih subjekata uz ve postojee drutveno-politike organizacije".45 Ali, pre nego to e Nacrt rezolucije ovako okvalifikovati Optunica javnog tuilatva u Ljubljani, slovenaka policija je brutalno spreila odravanje studentkog skupa. Sudei po detaljnom opisu, koji je dao dvadeset godina kasnije, ovaj susret Zorana inia sa organima gonje-nja morao je na njega ostaviti snaan utisak.46

Posle hapenja u Sloveniji, u Beogradu su usledili pretres stana i sa-mica. Poto je branilac, beogradski advokat Sra Popovi, savetovao okri-vljenima da se brane utanjem, "tipino siledijsko ponaanje istranih su-dija u politikim procesima" imalo je cilj "da se slomi volja okrivljenog i od njega, protivno njegovoj volji, dobije odgovor, odn(osno) izjava".47

43 Prema Nacrtu rezolucije, kriza je dobila novi kvalitet onog asa "kada se nije do-godilo i kada se nije moglo dogoditi da se radnika klasa, poluproleterske mase, te socijali-stiki opredeljeni deo inteligencije i omladine postave sa svojim subjektima i programom na-suprot privilegiranim klasama, kriza je promijenila smjer, uvukla se u organizam ekonom-sko-politike vlasti, poela ga rastakati u frakcije i grupe". Isto, str. 557.

44 Isto. 45 Isto, str. 559. 46 "Probudilo nas je jako svetlo. Soba je bila puna policajaca sa mainkama i reflek-

torima uperenim u nas. Onda su nas u gaama izbacili napolje. Oko kue je bio lanac milici-oneragraniara, isto tako sa mainskim pukama. Bila je meseina, videla se reka i magla nad rekom. Bile su dve 'marice', ali oni su nas svih petnaest strpali u jednu. Jedva smo stali unutra, nismo mogli da diemo.

Vozili su nas jedan sat i doveli nas u jednu seosku kuu koja mora da je bila punkt KOS ili DB. Jer, mada nije imala nikakvih oznaka, unutra je bila potpuno opremljena. Posto-jala je ak i soba sa gumenim zidovima. Tu su nas drali jedan sat. Ispitivali su nas, ali nas nisu tukli. Onda su nas pustili." Zoran ini, "Jedna beogradska pria..."

47 Sra Popovi, Poslednja instanca, knj. 1, str. 53, 55.


23

Nastojanje istrage da u grupi studenata izazove razdor i stvori nepo-verenje prema profesorima, rezultiralo je pojaanom radikalizacijom stude-nata. Oni su formirali trajkaki odbor koji je, zavisno od procene situacije, mogao da pozove itav Univerzitet na generalni trajk. Zbog toga su bili svakodnevno napadani u tampi.

Napokon, novembra 1974, u Ljubljani je odrano suenje. estorica studenata, meu kojima i Zoran ini, bili su osueni na po godinu dana zatvora.

Pritisak meunarodne javnosti pomogao je osuenim studentima da izbegnu izdravanje zatvorske kazne. Osim toga, zbog namere koja je tada postojala da se Tito kandiduje za Nobelovu nagradu za mir, ni vlast nije htela da zatee konopac do kraja.

Zoran ini je uvek "brzao".48 Tako je, koristei odredbu Statuta Fi-lozofskog fakulteta po kojoj je student koji je u prve dve godine studija ostvario prosek ocena iznad 8 (osam), mogao da ubrza studije, Zoran in-i diplomirao ve 6. decembra 1974. godine.49 Odbrana njegovog diplom-skog rada predstavljala je mali dogaaj na fakultetu. Zbog neuobiajeno ve-likog broja prisutnih, meu kojima je najvie bilo studenata, odbrana di-plomskog rada Zorana inia morala je biti premetena iz sale u kojoj su obino polagani diplomski ispiti "u veliku salu 310". Zbog intelektualnih sposobnosti koje je ispoljio u toku studija, ali moda mnogo vie zbog svog politikog angaovanja za koje je ve bio platio prvu cenu, ini je impo-novao studentima.

Na istom Filozofskom fakultetu, ini je upisao postdiplomske stu-dije. Kolebao se izmeu nauke i politike, ali nema tragova da mu je nuena akademska karijera, to bi ga stavilo u situaciju da napravi izbor. Pisao je i objavljivao prikaze asopisa i knjiga, najvie za Trei program Radio Beo-grada, koji je bio namenjen obrazovanoj publici, drao visok profesionalni nivo i postao elitna institucija u okviru koje su nastala itava filozofska i knjievna dela, kao, na primer, osmotomnik Radomira Konstantinovia Bi-e i jezik. Pokuao je, ipak, da nae neko stalno zaposlenje. Posao nije bi-rao. I pre nego to je otiao na Zapad, on je znao da, ako ovek hoe da bu-

48 Prof. dr Zdravko Kuinar, isto. 49 Zoran ini, Karl Korsch i reafirmacija revolucije u marskizmu (diplomski rad).

Komisija: Mihailo Markovi, mentor, Miladin ivoti i Zdravko Kuinar. Ocenjen: pismeni (klauzura): 8 (osam), usmeni (domai rad): 9 (devet). Iz privatne arhive prof. dr Zdravka Ku-inara.

Latinka Perovi

24

de autonoman, mora iveti od svoga rada.50 Na Zapadu je shvatio da je to osnova civilizacije.51 U Beogradu, posle studija, konkurisao je za razne po-slove: od profesora do magacionera. Svuda je nailazio na zatvorena vrata. Tada je, ali i ne samo zbog toga, odluio da ode iz zemlje.

2. ivotno i intelektualno sazrevanje Odlazak u Nemaku

O odlasku Zorana inia u Nemaku, poetkom 1977. godine, i o

njegovom tamonjem viegodinjem boravku, postoje razne anegdote, naro-ito o njegovim odnosima sa Jrgenom Habermasom. U stvaranju i dogra-ivanju tih anegdota ini je i sam uestvovao.52 Pouzdane opise inie-vih poetaka u Nemakoj treba traiti u radovima dvoje autora koji su ga u to vreme dobro poznavali, ali koji se nisu oslonili samo na svoja seanja ve i na prouavanja.53

Za mladog diplomiranog filozofa, Nemaka je bila logian izbor iako je njegovo znanje nemakog jezika tada bilo samo udbeniko.54 "Ja sam u Nemaku otiao", govorio je ini, "jer sam se pre toga bavio nemakom filozofijom a bila mi je elja da na tome doktoriram. Kad smo mi studirali, pojam filozofije bili su Kant i Hegel."55

U Nemakoj inia je posebno privlaio Frankfurt zbog aure koju je za filozofe imala "Frankfurtska kola".56 Govorio je: "Za mene je itav

50 "Nita nisam dobio od drutva, to mogu sa zadovoljstvom da kaem. Nisam nikad imao ni stipendiju. Otiao sam u inostranstvo privatno, tamo sam iveo, zaraivao za ivot [...] Kada sam se vratio, kupio sam stan, a dravni nikad nisam imao i s ponosom mogu da kaem da sam sa svojih deset prstiju zaradio to to imam." Zoran ini, "Ja sam srpski o-vek", Intervju, Beograd, 6. jun 1997. Razgovor vodili Sneana RakoeviNovakovi i Vla-dimir Milutinovi.

51 "U Srbiji postoji odnos prema radu koji je prilino statusan... Na Zapadu nije tako. Tamo, ako ima problem, reava ga sredstvima koja ima na raspolaganju. Ako su ti potreb-ne pare taksira, radi na benzinskoj pumpi, radi bilo ta." Zoran ini, Srbija u Evro-pi..., str. 182.

52 Zoran ini, "Jedna beogradska pria..." 53 Op. cit. Ernst Khler i Dunja Meli. 54 Zoran ini nije uio nemaki jezik u koli ve privatno, da bi mogao da ita ne-

make filozofske klasike; govorni jezik nauio je tek po dolasku u Nemaku. 55 Zoran ini, "Ja sam srpski ovek..." 56 Vid. u ovom Zborniku: Iring Feer, "Seanje na jednog hrabrog filozofa".


25

Frankfurt bio utopijsko mesto tu su pored Frankfurtske kole spadali i Ge-teov univerzitet, zatim tadanji Kon-Bendit, generacija '68, demonstracije, naravno i stambene komune."57

U jednu takvu komunu smestio se i Zoran ini. Domain je bio Zagrepanin Ivan Glaser, tada docent na Univerzitetu, koji je za inieve poetke u Nemakoj znaio vrlo mnogo.58 Kroz ovu komunu prolazili su ili su u njoj due boravili mnogi studenti i doktoranti. Kao svoj ui krug, osim Ivana Glasera, Zoran ini pominje: Dunju Meli, Ernsta Khlera, Ralfa Papea, Aleksandra Seiza i Dragoljuba Miunovia.59

ini je u Nemaku stigao kao zagovornik ideja radikalne levice. U to vreme, Nemaku i celu Evropu potresale su teroristike akcije Crvenih brigada (Rote Arme Fraktion RAF). Predvodnici su bili Andreas Baader, Ulrike Meinhof i Gudrun Ensslin. Poznati kao trojka iz Stammheima, kasni-je su u tom zatvoru izvrili samoubistvo. Orijentisani na borbu protiv dra-ve i, kako su oni smatrali, njenog represivnog aparata, bili su nezaobilazna tema u razgovorima u intelektualnim krugovima, ali bez ireg odjeka.

U toku studija u Beogradu Zoran ini je dao dovoljno dokaza, a mnogo kasnije je i govorio, "da je i sam bio sklon radikalnim reenjima", i to na osnovu uverenja, da "ako su studenti u nekom drutvu nezadovoljni, to drutvo ne moe biti dobro".60 Debata o nasilju uinila ga je skeptinijim prema organizaciji BaaderMeinhof i njenim metodama borbe: "Habermas me je ubedio. Tako sam i ja postao kritiniji".61 Posle povratka iz vojske 1979. godine, ini nije vie pokazivao interesovanje za RAF.

Za inia je bio karakteristian istovremeni rad na vie projekata. Izmeu 1977. i 1979. godine, u okviru projekta Instituta za filozofiju Filo-

57 Zoran ini, "Jezik Kanta i Hegela", NIN, Beograd, 10. mart 2003. 58 Ivan Glaser i Ernst Khler dolazili su u Beograd, da bi pripremili memorijalni

skup u Konstanzu povodom prve godinjice ubistva Zorana inia. Tom prilikom su ispri-ali, da su po inievom povratku iz Nemake esto boravili u Beogradu. Odlazili su i na Kosovo pozajmljujui iniev automobil. Kada je on ve postao aktivan na politikoj sceni Srbije, iz bojazni da mu ne naprave neku nezgodu, predloili su mu da iznajme neki automo-bil. On je na to reagovao pitanjem: "Mislite li vi da nas trojica treba da sednemo na psihija-trijski kau?" Pamtili su ga kao veoma tolerantnog oveka.

59 Vid. Uvodna napomena u: Zoran ini, Jesen dijalektike, Beograd, 1987. 60 Zoran ini, Srbija u Evropi..., str. 202. 61 Isto.

Latinka Perovi

26

zofskog fakulteta, radio je na jednom istraivanju genealogije, porekla siste-ma nemake filozofije, nemakog idealizma.62

Ne zna se sa kakvim je znanjima o anarhizmu Zoran ini otiao u Nemaku. Ali je izvesno da se tamo posvetio njegovom temeljnom proua-vanju. Njegove tadanje kolege i prijatelji u Nemakoj svedoe da je imao itavu biblioteku o anarhizmu.

Iako su teoretiari ruskog anarhizma, posebno Bakunjin i Kropotkin, uticali na Srbe, prvi na socijaliste u XIX veku63, a drugi na pripadnike revo-lucionarne teroristike organizacije Mlada Bosna na poetku XX veka64, inievo interesovanje za anarhizam bilo je podstaknuto aktuelnim razlo-zima.

U potrazi za novom ideologijom, koja je imala da ispuni vakuum po-sle ideologija koje su dominirale u XX veku, na Zapadu je poraslo intereso-vanje za anarhizam. U akademskom smislu, ono tu zapravo, za razliku od Istoka, nikad nije ni prestalo, posebno zahvaljujui L'international Institut Vor Sociale Geschiedenis u Amsterdamu. Mnogo vie od anarhizma kao uenja, ezdesetih godina XX veka reaktuelizovani su metodi borbe anarhi-sta, ali pre svega njihov revolucionarni etos slobode. Pisano delo Zorana inia otkriva uticaj ovoga etosa na njegovo formiranje, a njegov ivot mnogo vie od uticaja.

U sreditu interesovanja za anarhizam koje je podstakao studentski pokret 1968. godine, naao se P. A. Kropotkin, poslednji meu velikim teo-retiarima ruskog anarhizma, i to iz nekoliko razloga. Pre svega zbog svog opteg intelektualnog i ivotnog stava65. Zatim, zbog svoje "ideje solidarno-sti i samoorganizovanja", i to ne kao izraz reakcije "na krizu podravljenog

62 Pomenuto istraivanje rezultiralo je knjigom: Zoran ini, Subjektivnost i nasilje. Nastanak sistema idealizma u nemakoj filozofiji, Beograd, 1982.

63 Vid. Latinka Perovi, Cilj revolucije: novo drutvo, a ne nova drava (Mihail Alek-sadnrovi Bakunjin), u Ista, Srpski socijalisti 19. veka, knj. 1, Beograd, 1985, str. 117136.

64 Latinka Perovi, Tragovi P.A. Kropotkina kao naunika i socijalnog mislioca kod Srba u: Ista, Srpsko-ruske revolucionarne veze. Prilozi za istoriju narodnjatva u Srbiji, Be-ograd, 1993, str. 127142.

65 Veliina tragike tog stava izazivala je divljenje i protivnika revolucije. U svojim uspomenama Ivan Bunjin pie: "Moe li se smisliti neto stranije? Skoro ceo ivot, ivot oveka koji je nekada bio posebno blizak Aleksandru Drugom, bio je proerdan na revoluci-onarna matanja, na matanja o anarhinom raju i to meu nama: biima koja nismo jo dobro nauili da idemo na zadnjim apama! i zavrio se smru u hladnoi, glau, uz lu koji dimi usred najzad ostvarene revolucije, nad rukopisom o ljudskoj etici". Ivan I. Bunjin, Uspomene, Beograd, 2005, str. 48.


27

socijalizma", ve na krizu "tradicionalnog politikog sistema u demokrat-skim drutvima Zapada", ime je "na odreeni nain potvreno Kropotkino-vo uverenje da tek razvijena industrijska drutva omoguavaju uspostavlja-nje trajnijih oblika samoorganizovanja".66

Najzad, obnovljeno interesovanje za anarhizam podsetilo je na zabo-ravljenu debatu izmeu autoritarnih i liberterskih socijalista. U prouavanji-ma Marxa, ini je takoe naao snaan podsticaj za to.67

Na temelju svog veoma dobrog poznavanja ruskog revolucionarnog naslea,68 ini je problematizovao pitanje revolucionarnog subjekta, od-nos pokreta i partije, ciljeva i sredstava u revoluciji. Za razliku od autoritar-nih socijalista koji su u revolucionarnoj organizaciji videli alfu i omegu re-volucije, a u njenoj politikoj vlasti glavni instrument socijalne revolucije, ini je, pomou Kropotkina, podseao da zadatak revolucionara nije da vojno ili politiki pripreme revoluciju, "nego da rade na okupljanju kon-struktivnih socijalnih snaga koje e biti kadre da u socijalnoj demontai, ko-ja se uvek deava bez plana i volje pojedinaca i grupa, konstruktivno delu-ju".69 Kropotkin nije dolazio u iskuenje "da u interesu ostvarenja revoluci-onarnih ciljeva instrumentalizuje ljude ili organizacije sa kojima je sarai-vao, ili da na bilo koji nain otvoreno ili preutno pristane na takvo instru-mentalizovanje".70 Iako je Kropotkinovo razumevanje revolucije inspirisalo politiko delovanje samo na marginama istorije, kriteriji koje je formulisao, po iniu, "danas (1984 L.P.) su podjednako plauzibilni kao i pre jed-nog veka".71 Nekih od tih kriterija, kako e se videti, drao se i sam ini.

U politikim spisima Zorana inia ne prepoznaje se njegova lekti-ra, to je est sluaj kod intelektualaca kad uu u aktivnu politiku: kad go-vore ili piu o tekuoj politici "vide im se rebra". inieva politika misao sintetizuje raznovrsna znanja i iskustva, i predstavlja vaan elemenat kon-teksta u kome je, sledei unutranji imperativ odgovornog politiara i dr-

66 Zoran ini, Beleke o P. A. Kropotkinu u: P. Kropotkin, Zapisi jednog revoluci-

onara. Prevela Jaroslava iroka. Beograd, Mladost (b.g.), str. 11. 67 Zoran ini, "Idejno poreklo politikog totalitarizma. ta Lenjin navodno 'duguje

Bakunjinu'", Knjievne novine, Beograd, 10. juni 1982. 68 Vid. Zoran ini, "Petar Kropotkin nepomuena vera u samoorganizovanje na-

roda" u: Petar Kropotkin, Anarhizam i moral. Izbor tekstova, beleke i pogovor Zoran in-i. Predgovor Predrag Matvejevi. Preveli Jaroslava iroka i Zoran ini. Beograd, 1984.

69 Isto, str. 250. 70 Isto, str. 238. 71 Isto, str. 239.

Latinka Perovi

28

avnika, donosio odluke od bitne vanosti, poput onih da 5. oktobar 2000. ne sme da se pretvori u krvoprolie i da Slobodan Miloevi mora da bude izruen Meunarodnom krivinom sudu za bivu Jugoslaviju u Haagu.

Ali, vratimo se osnovnom motivu inievog odlaska u Nemaku. Koncentrisao se na izradu doktorata na Univerzitetu u Konstanzu. Mentor mu je bio profesor Albrecht Wellmer, Habermasov uenik, a ne Habermas, kako kae jedna anegdota. ak i oni poznavaoci Zorana inia koji mu priznaju originalnost u interpretaciji Marxa, smatraju da je doktorat radio u urbi: dovrenu formu dao mu je tek u pripremi njegovog izdanja na srp-skom jeziku.72 Uobiajeni rok za izradu doktorata, izmeu etiri i pet godi-na, ini je skratio na dve godine, jer ga je ekalo odsluenje vojnog roka.

Vreme provedeno u vojsci, u Mostaru i apljini, smatrao je za "naj-gori period u svom ivotu".73 Ono se podudarilo sa dugim bolovanjem i umiranjem Josipa Broza Tita. Zemlja je bila u znaku neke mukle tiine i ne-izvesnoti. ini je jedva doekao kraj vojnog roka: "Ne svraajui u Beo-grad, pravo sa mostarskog aerodroma odleteo je u Frankfurt. Prvih mesec dana proveo je sedei u kafiima i ispunjavao dane, i sebe, ivotom koji je pulsirao oko njega."74 A zatim je ponovo krenuo u biblioteke i arhive.

Zoran ini je dobio prestinu Stipendiju Alexander von Humbolt (19821984), za koju su mu preporuke dali ugledni jugoslovenski profesori Gajo Petrovi iz Zagreba i Ljubomir Tadi iz Beograda.75 Stipendija je bila namenjena mladim naunicima iz celog sveta koji su ve imali doktorat i poeli naunu karijeru. Njeni uivaoci su praktino za ceo ivot stupali u nemaku intelektualnu zajednicu. Tada je Habermas bio iniev mentor, ali susreti nisu bili esti: prema svedoenju inievih kolega u Nemakoj, bilo ih je samo nekoliko.

Poetkom osamdesetih godina ini se posvetio prouavanju Hege-la, ali i autora kao to su Reinhardt Koselleck, Niklas Luhmann i Carl Schmitt. To je bio njegov konani rastanak od marksizma.

72 Zoran ini, Jesen dijalektike. K. Marks i utemeljenje kritike teorije drutva,

Beograd, 1987. 73 Zoran ini, "Jedna beogradska pria..." 74 Isto. 75 Ljubomir Tadi, "Jedno tuno seanje na Zorana inia", Filozofija i drutvo, br.

XXIIXXIII, Beograd, 2003, str. 11.


29

Ali, Nemaka nije za inia bila samo zemlja filozofije. U njoj je on upoznao "prvo zapadno drutvo"76: njegove institucije, temeljne vredno-sti i kriterije. Njegov boravak u Nemakoj podudario se sa njenim ekonom-skim oporavkom i obnovom demokratije posle Drugog svetskog rata. Isto-vremeno, sa otvaranjem pitanja odgovornosti u literaturi, istorijskoj nauci, na filmu, u studentskoj generaciji 1968. godine za nacistiku prolost. "Bilo je to vreme promena i nezadovoljstva u Nemakoj. Niko zapravo nije znao zbog ega su ljudi tako nezadovoljni. Ali, vladalo je svojevrsno osea-nje da su ideali izdani. Da ljudi iz nacistikog perioda jo imaju previe uti-caja i da nije bilo razraunavanja sa prolou. Ja sam, naravno, bio na stra-ni nezadovoljnih, jer sam mislio da oni, kao deca generacije nacizma, mora-ju biti u pravu."77

Moralna pobuna protiv restauracije pod vidom ekonomske obnove i raskrinkavanje novopeenih demokrata koji u odbijanju zaborava vide ugroavanje "demokratske integracije", sutinski se dotaklo inia78. On je uestvovao u demonstracijama ija je lozinka bila: "Nesposobnost Nema-ca da ale".

U tom protestnom pokretu u Nemakoj protiv zaborava prolosti, ini je prepoznavao etiku odgovornosti kao temeljnu vrednost zapadnoe-vropske civilizacije. Zbog tog nauka je, kako je govorio, bio veliki ljubitelj sociologa Maxa Webera79. Ta etika podrazumeva da se, u ime odbrane na-roda od kolektivnog identifikovanja sa zlom, ne potru oiljci zla. Povodom smrti Heinricha Blla, ini je napisao: "Oni koji su faizam predstavljali kao 'tehniki kvar' u maini istorije, nisu mogli, a nisu ni eleli, da u Belo-vom partizanskom ratu protiv Nemaca vide ono to ga je pokretalo, ljubav prema Nemcima... Pesnik meu ruevinama nije, i pored nepomirljive ironi-je, prestajao da bude sanjar o srei svog protivrenog naroda. Meutim, istovremeno sanjar koji se bori protiv iluzija"...80

76 Zoran ini, Srbija u Evropi..., str. 201. 77 Isto, str. 203. 78 Posle ratova devedesetih godina u Jugoslaviji govorio je: "Treba da otvorimo jav-

nu diskusiju i pustimo da prolost ispliva na povrinu, a onda da je sahranimo po svim pravi-lima. Jer, sigurno je da je u toj mrtvoj prolosti bilo mnogo zloina i da e nam se bez te ka-tarze ona stalno vraati kao avet". Zoran ini, Jedna srpska vizija..., str. 113.

79 Isto, str. 124. 80 Zoran ini, Na vest o smrti Hajnriha Bela. Pesnik meu ruevinama, NIN, 21.

jul 1985.

Latinka Perovi

30

Znaaj koji je za Zorana inia imalo nemako iskustvo suoava-nja sa prolou, postao je merljiv tek kada se on sm naao pred istim isku-enjem u vlastitom narodu. Ve 1997. godine, Zoran ini je pisao: "Kod nas mora da se prihvati kolektivna terapija, koja mora da se vri individual-no... to mora da bude proces suoavanja sa sobom." Za razliku od Nemaca, "mi moramo to sami da obavimo". Pre svega, elita mora da preispita "teke greke" koje je pravila "u stratekim procenama... pokuavajui da te greke prikae kao Boji prst i kao signale izabranosti i superiornosti".81 Ali i na-rod: "to je bila kolektivna avantura", i "sada je prilika da se vidi koliko su ljudi nauili iz katastrofa koje su nam se dogodile poslednjih sedam-osam godina. Ako nisu nauili, slede nam nove katastrofe"...82 ini i predvia i upozorava: "Ako to ne shvatimo, slobodno mogu da kaem da e uslediti dalje smanjivanje dravne teritorije, dalje raseljavanje naroda, dok ne doe do formacije u kojoj emo moi, da i obavimo kolektivnom analizom i da shvatimo gde smo greili i koje greke ne treba da ponavljamo."83

Za prijatelje i poznanike, ini se iz Nemake vratio "kao drugi o-vek": "bio je smireniji, sebe je opisivao kao graanskog liberala, ambicije su mu bile vie intelektualne nego politike".84 U akademskim krugovima smatran je "nemakim akom", u javnosti "nemakim ovekom" togod to znailo, pod reimom Slobodana Miloevia "nemakim pijunom". Situ-iran je u teoriju zavere i u jedan od vanih srpskih stereotipa o Nemcima kao trajnim neprijateljima Srba.85 To to je u Nemakoj, kao pripadnik nje-ne intelektualne zajednice i kao sjajan znalac nemakog jezika, kao lider de-mokratske opozicije i prvi demokratski izabrani premijer u svojoj zemlji, bio simpatino lice, a u svetu novo lice Srbije, u njegovoj vlastitoj zemlji nije mu ilo u prilog. Naprotiv! U istoj meri to vai i za njegova uveravanja javnosti u Srbiji da su, naroito posle petooktobarskih promena, nemaki

81 "Zoran ini o agresivnoj fazi Demokratske stranke. Krug dvojke kao dravna

granica". Razgovarao Nenad Stefanovi. Duga, Beograd, 1629. avgusta 1997. 82 Isto. 83 Isto. 84 Stojan Cerovi, Izlazak iz istorije..., str. 26. 85 O ilavosti tih kliea, ali i ne samo o njoj, govori susret Zorana inia sa jednom

seljankom u Leskovcu 1998. godine. "Da li sam stvarno Hitlerov unuk?" kae ini da ga je ona pitala i nastavlja: "Ona time nije nita loe mislila, ali o meni se priaju takve apsurd-ne prie. Ona polazi od toga da je Hitler imao sina kome je pred smrt zavetao da osvoji Bal-kan jer to njemu samom nije polo za rukom. Ovaj sin je opet imao sina, koga je odmah do-veo da ivi u Srbiji i ja bi trebalo da budem taj sin, koji vreba kako da ostvari Hitlerovo za-vetanje. To je verovao i sam Miloevi." Zoran ini, Srbija u Evropi..., str. 204205.


31

mediji, politiari, privreda i industrija izrazito skloni saradnji sa Srbijom. Prednosti koje je ini imao "odnos meusobnog razumevanja i povere-nja i politikog dijaloga"86 sa Nemakom kao ekonomski najsnanijom i li-beralnom evropskom dravom, a pogotovo injenica da u istoriji Srbije niko kao on nije "sa nemakim kancelarom i njegovim okruenjem imao tako bliske odnose"87 smatrale su se manama Zorana inia i razlozima za sumnju u njegove politike namere.

3. Izmeu nauke i politike Povratak u zemlju

Po povratku sa odsluenja vojnog roka, koji je doiveo kao bekstvo

iz zatvora, Zoran ini je jo etiri godine stalno boravio u Nemakoj ba-vei se filozofijom. Od polovine osamdesetih godina prolog veka poeo je ee da dolazi u Beograd i da se u njemu due zadrava.

Zoran ini je stalno odravao vezu sa profesorima marksistima ko-ji su, posle desetogodinje borbe, odlukom Skuptine Srbije od 28. januara 1978. godine, konano bili uklonjeni sa Filozofskog fakulteta. Ostali su, meutim, u veini, "u jednoj iznueno formiranoj naunoj instituciji, Centru za filozofiju i drutvenu teoriju, kasnije preraslom u Institut za filozofiju i drutvenu teoriju".88 Zajedno sa knjievnikom Dobricom osiem predsta-vljali su najuticajniju opozicionu grupu u Beogradu. Bili su povezani sa in-telektualcima iz drugih jugoslovenskih republika, a imali su i razvijene me-unarodne veze: "sluaj beogradskih profesora" bio je internacionalzovan. Iako su ostajali na nivou kritike i nisu radili na organizovanju ireg opozici-onog pokreta, vlast je u njima videla svog glavnog politikog konkurenta.89

86 Zoran ini, Srbija u Evropi..., str. 142. 87 Isto, str. 143. 88 Dragoljub Miunovi, Moja politika, Beograd, 2005, str. 19. 89 Jedan od vodeih politikih ljudi u Srbiji toga vremena u svojim dnevnikim be-

lekama pie: "Danas je u Skuptini SR Srbije doneta odluka o udaljavanju 8 nastavnika Fi-lozofskog fakulteta i time je to pitanje skinuto s dnevnog reda. Oni su, meutim, uspeli da u velikoj meri zainteresuju mnoge pojedince i institucije u inostranstvu i da organizuju, ak, akciju za 'zatitu intelektualnih sloboda i slobode nauke u Jugoslaviji'. To e, svakako, da traje i oko toga emo imati jo dosta problema i tekoa... To sve spada u deo psiholokog specijalnog rata protiv nae zemlje, sve vie rastue, smiljene i dobro organizovane akcije pritisaka na nas". Dragoslav Draa Markovi, ivot i politika 19671978, 2, Beograd, 1987, 28. januar 1978, str. 90.

Latinka Perovi

32

Grupu su objedinjavala dva inioca: politiki ciljevi (protiv Tita i protiv monopartijskog sistema) i progon zbog verbalnog delikta. Kada su ovi inioci nestali, pokazalo se da je i politika, pa i teorijska homogenost grupe bila manja od one koja se pretpostavljala. Ne objanjavajui svoj od-nos prema marksizmu, oni su uinili nejasnim stari/novi identitet. Osim to-ga, pripadnici ove iste grupe nali su se na elu vie politikih partija koje su devedesetih godina prologa veka premreile politiku scenu Srbije, a koje su ostvarile konsenzus oko nacionalne politike.90 Iz ove grupe proizili su i nosioci dveju najznaajnih dravnih funkcija posle petooktobarskih promena: dr Vojislav Kotunica, predsednik SR Jugoslavije i dr Zoran in-i, predsednik Vlade Republike Srbije91.

Van svake je sumnje da je Zoran ini delio politike ciljeve ove grupe. Ali, on je znao biti i radikalniji i liberalniji u odnosu na nju. U stvari, postojalo je vie razlika koje su stvorile izvesnu napetost koja e ostati do kraja. Nije, naravno, zanemarljiva ni generacijska razlika: Zoran ini ni-kada nije pripadao Komunistikoj partiji pa nije ni mogao biti disident. Glavne su, ipak, teorijske razlike.

Posle prvih saznanja do kojih je doao studirajui u Nemakoj, Zoran ini je zamerao svojim profesorima to su njegovu generaciju drali u "duhovnom marksistikom getu".92 Zapravo, "jedan emocionalni sklop u kome je nekoliko generacija studenata filozofije i sociologije socijalizova-no, politiki socijalzovano", a to je "odnos jedne marksistike orijentacije prema tradiciji liberalizma, prema tradiciji evropskog liberalizma".93

Posle doktorata o Marxovoj teoriji, ini je praksis-marksizam vi-deo kao socijalnu utopiju u ijem je sreditu ovek. On je odbijao kritiku praksis-marksista sa sholastikih pozicija, po kojoj praksis-marksisti, parti-cipirajui u poretku koji kritikuju, objektivno doprinose njegovom odrava-nju. Po njemu je bitno da praksis-marksisti, traei kriterije kritike u povrat-ku Marxovoj teoriji, nisu mogli iskristalisati alternativu: "Drugim reima, ovaj neomarksizam, dodue, nastaje kao kritika staljinizma, ali kao kritika unutar zahteva za vraanjem izvornoj teoriji. Praksis-marksizam na taj na-

90 Dragoljub Miunovi, Moja politika..., str. 20. 91 Dugogodinji upravnik Instituta za filozofiju i drutvenu teoriju, dr Boidar Jaki,

izneo je, u jednoj televizijskoj emisiji stanovite da, s obzirom na potrebnu politiku irinu posle promena u Srbiji, ovu injenicu ne smatra prirodnom.

92 Zoran ini, "Jedna beogradska pria..." 93 Zoran ini u: Liberalizam i socijalizam (Liberalne i socijalistike ideje na tlu

Jugoslavije). Urednik Dragoljub Miunovi. Beograd, 1984, str. 44.


33

in zadrava tradicionalni front prema "graanskom drutvu", otvarajui jo i front prema sovjetskoj verziji marksizma / socijalizma."94 ini je iao drugim putem: okrenuo se pitanju kako Marx uopte utemeljuje svoju teori-ju.

Od svog povratka u domau strunu javnost, Zoran ini je proble-matizovao pitanje liberalizma. On je ukazivao na nunost razlikovanja teo-rija i ideologija liberalizma s jedne strane, i institucija i politikih pokreta s druge strane. Kao i na razlikovanje samokritike graanske civilizacije i ra-dikalne kritike te civilizacije, koja moe dolaziti sa pozicija drugih civiliza-cija ili sa stanovita vlastite evropske prolosti (na primer, prirodnog prava). Ali, to se tie liberalizma u Jugoslaviji, "nije se tu radilo o nekom obinom zaboravu, nego o organizovanom blokiranju itavog kompleksa mogunosti koje su, prividno ili stvarno, morale biti isprobane u novijoj istoriji naeg drutva".95 Otkrivanje liberalizma razumevalo se kao kritika postojeeg so-cijalizma i odbacivano je sa ideolokom nepomirljivou.96 Meu marksisti-ma, bez obzira na njihove meusobne razlike, postojalo je jedinstvo u odba-civanju liberalizma kao ideologije "graanskog drutva". Marksistika kriti-ka liberalizma kulminirala je u tri teme: sloboda i individualizam, privatna svojina i pravna drava. ini e tek imati da otkriva korene antiliberalnih ideologija u Srbiji koje su se manifestovale u: kolektivnoj slobodi naroda od drugog, socijalnoj jednakosti kroz jednakost malog poseda, narodnoj dravi koja se temelji na samoupravi naroda i narodnoj partiji kao vezivnom tkivu drave.

U odnosu na najuticajniju opozicionu grupu,97 ini je isticao jo jednu svoju osobenost: "nikada nisam bio nacionalista".98 U mladosti on se, ak, deklarisao kao nacionalno neopredeljen.99

94 Zoran ini, "Praksis-marksizam u njegovoj epohi", Theoria, br. 12, Beograd,

1988, str. 64. 95 Zoran ini, "Marksizam i liberalizam predlog za polemiku", Theoria, br. 12,

Beograd, 1986, str. 234. 96 Svaki pokuaj reformi koji se javljao unutar vladajue partije, kvalifikovan je kao

liberalizam, odnosno kao razbijanje ideolokog jedinstva. Vid. Dragan Markovi, Savo Kr-avac, Liberalizam od ilasa do danas, 12, Beograd, 1972.

97 ini ima u vidu Dobricu osia, koga je poznavao od 1972. godine, i koji je "ve tada vaio za srpsku majku, pri emu je imao taj korektiv da je bio partizan". Zoran ini, "Jedna beogradska pria..."

Oslanjajui se na svoja seanja Dobrica osi u svojim dnevnikim belekama, 12. marta 2003. godine pie: "I on (Zoran ini L.P.) je bio ovek moje bate i mog sveta. Mladi koji je iao za mnom, koji me je sledio od studentske pobune 1968. godine (Zoran

Latinka Perovi

34

ini je imao razvoj tipian za srpskog intelektualca sa atipinim rezultatom. kolovao se na nemakoj filozofiji, ali je svoje intelektualno formiranje zavrio u nemakoj intelektualnoj zajednici. On se svesno profi-lisao kao zapadnjak. Verovao je u snagu ideja, ali im je prilazio racionalno a ne eshatoloki: "Ja sam oduvek bio takav intelektualac koji se pita o po-sledicama ideja. Nikada nisam bio zadovoljan time to sam razumeo ideje, uvek sam pitao ta one donose. Kako se to ostvaruje? Takvi su zapadni inte-lektualci u Engleskoj, u Americi. Ali, slovenski intelektualci su vie skloni religioznoj intelektualnosti, da kau: motivi su lepi, a to se stvarnosti tie time treba da se pozabave drugi."100 Zrelost i pojedinca i naroda podrazu-mevala je, po iniu, deemocionalizaciju politike kao preduslova da ideo-logije budu njome zamenjene: odrastanje, kako je znao da kae.

Sa svim pomenutim karakteristikama, koje su jedni smatrali njego-vim nedostacima a drugi njegovim prednostima, Zoran ini je stvarao napetosti i meu politikim istomiljenicima i meu linim prijateljima. U haotinoj opoziciji devedesetih godina pogotovo. A za reim, prema i-jem je glavnom predstavniku sebe video kao "ontoloku suprotnost", Zoran ini e tek postati i fiziki nepodnoljiv.

Da bi mogao ee da dolazi i due ostaje u Beogradu, Zoran ini se, 1. juna 1986. godine zaposlio u Centru za filozofiju i drutvenu teoriju. Jo uvek je kruio izmeu Frankfurta, Bea i Beograda, i kolebao se izmeu nauke i politike. "Na naunom podruju 'linost' ima samo onaj koji svojoj stvari slui isto"101 pisao je Max Weber. A ini je znao: "Uz politiku naprosto ide i to da ovek uprlja ruke."102 Ali, znao je i to da je politika u Srbiji pionirski posao. Odluka, dakle, nije bila jednostavna.

Javio se na konkurs koji je Savet Filozofskog fakulteta u Novom Sa-du raspisao, 18. oktobra 1988. godine, za izbor jednog nastavnika za pred-met Savremena filozofija. Na osnovu Izvetaja Komisije,103 koju je na sed-

ini je tada imao 16 godina L.P.) i dugo, do devedesete. I kada me je izneverio." Dobri-ca osi, Kosovo, Priredila Ana osi Vuki, Beograd, 2004, str. 210.

98 Isto. 99 Sra Popovi, Poslednja instanca, knj. 2, str. 556. 100 Zoran ini, Jedna srpska vizija..., str. 116. 101 Maks Veber, Duhovni rad kao poziv..., str. 68. 102 Zoran ini, Srbija u Evropi..., str. 200. 103 Izvetaj Komisije potpisali su: dr Miladin ivoti, red. prof. Filozofskog fakulteta

u Beogradu; dr Stania Novakovi, red. prof. Filozofskog fakulteta u Beogradu; dr Ivo Pei,


35

nici od 5. januara 1989. godine, imenovalo Vee Filozofskog fakulteta, Zo-ran ini je, u maju 1989, izabran za vanrednog profesora Filozofskog fa-kulteta u Novom Sadu.104 Nastavu, meutim, nije nikada drao. Negativna reakcija na ovaj iniev izbor dola je tek kada se naao na mestu premi-jera. Tvrdilo se da "nikada nije bio profesor filozofije u Novom Sadu, a on sam je najvie voleo da se upravo tako predstavlja".105 Usput se, meutim, dovodi u pitanje nain na koji je ini stekao doktorat u Nemakoj i kvali-tet doktorata. Ako je sve ovo preutano u vreme inievog izbora za van-rednog profesora, da se, kako kae autor, ne bi oslabio antimiloevievski blok u kome je ini bio jedan od lidera, kazivanje post festum slabilo je premijera. Ali, od toga je mnogo vanije to proteklo vreme nije iskorieno da se provere injenice: ne samo kako je ocenjen njegov doktorat, nego i da li se ikad predstavljao kao profesor.

U drugoj polovini osamdesetih godina Srbiju su ve bila zahvatila ve-lika politika previranja. Za razliku od Dobrice osia, Zoranu iniu se inilo da uvena Osma sednica CK SK Srbije, na kojoj je dolo do unutar-partijskog pua, ne nagovetava nita dobro.106 U antibirokratskoj revoluci-ji, on je video ruralnu kontrarevoluciju.107 Okupljanja naroda zbog poloaja Srba na Kosovu i plebiscitarna podrka koju je na tim skupovima dobijalo srpsko rukovodstvo, privukli su njegovu panju. On je neposredno analizi-rao odnos ciljeva i sredstava tih okupljanja.

Ciljevi mu se ine neupitni, ako znae "normalizovanje nemogueg stanja na Kosovu".108 Ali, on uoava da, "para-plebiscitarni oblik podrke daje politikom rukovodstvu neograniene kompetencije pri realizovanju postavljenog cilja", i postavlja pitanje: da li rukovodstvo koje dobija plebi-scitarnu podrku da rei jedan konkretan problem "u dovoljnoj meri definie kontekst, i time smanjuje mogunost zloupotrebe delegirane moi?" Na ovo pitanje ini daje negativan odgovor, i ukazuje na nunost promene celo- red. prof. Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. Izvetaj, Arhiv Filozofskog fakulteta u No-vom Sadu.

104 Izvetaj je pisan na temelju: 4 knjige; 6 izbora sa predgovorima, i prevodima sa-mostalnim ili u saradnji sa drugim prevodiocima, 37 studija, lanaka i ogleda dr Zorana in-ia.

105 Milanko Petrovi, "Njemaki ak i jedna njegova velika la", Crnogorski knjiev-ni list, br. 12, Podgorica, 2001.

106 Zoran ini, "Jedna beogradska pria... " 107 Isto. 108 Zoran ini, "Koje istine o prirodi naeg politikog sistema otkrivaju protestni

skupovi Srba i Crnogoraca", Borba, br. 282283, Beograd, 1988.

Latinka Perovi

36

kupnog politikog sistema. Jer, politiki sistem koji ne omoguava da ma-njine (etnike, verske, politike) izraze svoja stanovita, i ne poseduje me-hanizme njihove zatite, nije u stanju ni da kontrolie mo koja se manife-stuje u neizbenim konfliktima. Svaka koncentracija moi, makar bila moti-visana zatitom neke konkretne manjine, nosi opasnost za sve drutvene manjine.

ini govori o tome da plebiscitarno irenje demokratije ima dija-lektiku strukturu: "Totalna spontanost i totalna kontrola odvojeni su tan-kom crtom. Njeno podebljavanje i stabilizovanje identino je sa stabilizova-njem demokratskih formi ivota. Hoe li se, i kojim intenzitetom, to kod nas desiti, osnovno je pitanje koje su otvorila tzv. okupljanja naroda."109

ini je na poetku identifikovao problem. Vreme mu je dalo za pravo: izostala je promena politikog sistema i na plebiscitarnoj podrci uvrstila se neograniena mo novog voe. Moda je u tadanjoj srpskoj publicistici bilo jo razmiljanja u istom pravcu, ali njihove pismene trago-ve tek treba identifikovati i istraiti, da bi se razumelo zato su ostali bez odjeka.

Pre nego to e analizirati uzroke i mogue posledice masovnih oku-pljanja i plebiscitarne podrke, koji su samo predstavljali najnovije manife-stacije dominantnog shvatanja demokratije u Srbiji modernog doba kao na-rodne nasuprot liberalnoj demokratiji, ini je podvrgao analizi stanje ju-goslovenske drave i prognozirao njen razvoj u neposrednoj budunosti. Uinio je to u seriji eseja koje je objavio u "Knjievnim novinama", 1986. godine. Ovi eseji sabrani su i objavljeni u danas najpoznatijoj knjizi Zorana inia110, za koju neki smatraju da je jedinstvena u srpskoj publicistici111. Ova knjiga ocenjena je "kao do danas najznaajnije delo u oblasti politike i ustavne teorije", kao knjiga "u kojoj je prvi put u Jugoslaviji na terijski rele-vantan nain afirmisana liberalna misao o pojedincu, drutvu i politici"112. Nakon svega, ini se loginim pitanje: da li su ti eseji uopte proitani? Ali,

109 Isto. 110 Vid. Zoran ini, Jugoslavija kao nedovrena drava, Knjievna zajednica No-

vog Sada, Novi Sad, 1988. 111 Milovan Boinovi, "Zoran ini von der Philosophie zur Politik" / "Zoran

ini od filozofije do politike", u: Milovan Boinovi, Gabriella Schubert, Ulrich Zwie-ner + (Hrsg.)..., str. 100, 111.

112 Vid. u ovom Zborniku: Nenad Dimitrijevi, "Ustavna demokratija shvaena kon-stekstualno".


37

to je isto to i pitati se: zato racionalno miljenje ne utie uvek na tok isto-rije?

Vaan podsticaj za ovu analizu dali su Zoranu iniu slovenaki in-telektualci okupljeni oko "Nove revije". Za razliku od optube, koja tada ni-je dominirala samo u Srbiji, da su, otvarajui slovenako pitanje, ukinuli ju-goslovenski diskurs kao opti diskurs, Zoran ini je smatrao da su oni na "civilizovan nain" samo "praktino pokazali" da taj diskurs ne postoji.113

Kao stanje, kao jasno ograniena teritorija i ime, Jugoslavija postoji. Ali, kao "unutranja dimenzija", "identitet", Jugoslavija je "jedno lebdee stanje".114 Metaforino, Jugoslavija je "kao svea koja gori sa oba kraja".115

Ni 1918, ni 19411945. godine jugoslovenska drava nije bila rezul-tat vie politikih zajednica, i jugoslovenski narodi tek treba da pokau da li su politike zajednice ne samo u dravnoj celini, nego svaki za sebe. Jugo-slavija je zemlja viestrukih i velikih razlika: "Jugoslavija nije samo zaka-snela nacija koju bi po brzom postupku trebao 'prikljuiti' Zapadnoj Evropi. Njena situacija podsea na voz koji, dodue, veoma kasni, ali uz to ima je-dan vei problem: razliiti vagoni razbacani su po razliitim kolosecima, za koje se ne moe bez daljneg tvrditi da vode istom voritu."116

Jugoslavija se iznutra razliito razumevala. Ceo XX vek protekao je u borbama oko karaktera jugoslovenske drave: unitarna ili sloena drava. Razlike nisu proizvod radikalnog socijalizma: on ih je samo konzervirao. Politiki sistem koji je iz njega proizaao nije raspolagao sredstvima samo-regulisanja. Zajednitvo je bilo ideoloko. Partija je ukinula sva tri elementa novovekovne dravnosti: suverenitet naroda, subjektivna prava i parlamen-tarnu kontrolu moi. Stvarni konflikti nikada nisu reavani na ustavnoprav-nom polju ve na idelokom, odnosno partijskom: "Jugoslovenski ustav je od samog poetka predstavljao nastavljanje partijskog programa drugim sredstvima."117 este promene ustava bile su "poeljne i nune" pod uslo-vom da se njima "nita ne promeni".118 To jest, da drava ostane partijska.

U eseju Srbija, ta je to? (1989) ini uoava tendenciju koja e odrediti poslednju deceniju XX veka, i sudbinu jugoslovenske drave. Uki-

113 Isto, str. 47. 114 Isto, str. 45. 115 Isto, str. 214. 116 Isto, str. 154. 117 Isto, str. 108. 118 Isto, str. 149.

Latinka Perovi

38

danje Ustava iz 1974. godine, odnosno donoenje novog Ustava Srbije, nije dovelo do sutinskih promena ve do redistribucije nepromenjene moi. Trijumfovao je teritorijalni princip: "Od samog poetka je 'jedinstvo' bilo vanije od slobode. I to jedinstvo u predmodernom smislu, kao jedinstvo te-ritorije, iji 'narod' e biti homogenizovan jedinstvenom dravnom vlau. Na taj nain su Srbiji 'vraeni' Kosovo i Vojvodina. Nije vano to sa auten-tinim predstavnicima kosovskog stanovnitva nije postignut ni najlabaviji kompromis (niti su takvi predstavnici uopte priznati kao mogui sagovor-nici)."119

Kosovska kriza je instrumentalizovana, da bi se spreila promena po-litikog sistema. U sferi politike ostao je princip politikog monizma, u ekonomiji princip dravne svojine, u ideologiji ortodoksija. Vladajui poredak u Srbiji ini e okarakterisati kao nacionalni socijalizam.

4. Postkomunistika stvarnost Traganje za alternativama

Posle pada Berlinskog zida i promena koje su poele u zemljama Is-

tone Evrope, ini je, fasciniran tim revolucionarnim vremenima, odlu-io da se 1989. godine definitivno vrati u Beograd. Imao je tada 37 godina. "Da sam ostao u Nemakoj", govorio je, "verovatno nikada ne bih postao politiar. Politika karijera me ne zanima. Ne volim politiku kao profesiju. Ne volim da vladam."120 To e ponavljati i sa politikog vrha Srbije.121 Ipak, vratio se u Srbiju i angaovao se bez ostatka, sa energijom koja e ostati upamena.

U Srbiji je dolo do negativne anticipacije istorije.122 Reim koji se ruio u svim zemljama Istone Evrope, u Srbiji je, preko unutarpartijskog pua i "antibirokratske revolucije" 1987. godine doiveo regeneraciju. Pro-mene su vrene da bi sve ostalo isto: "Odravajui kontinuitet vlasti, SK Sr-

119 Zoran ini, "Srbija, ta je to?" u: Isti, Srbija ni na Istoku ni na Zapadu. Priredio Radovan olevi. Novi Sad, 1996. str. 27.

120 Zoran ini, "Jezik Kanta i Hegela..." 121 "Materijalni status je jedan od razloga to ne vidim neku svoju budunost u politi-

ci. Jo izvesno vreme mogao bih da se bavim ovim poslom, a onda bih voleo da se bavim ne-im drugim, da obezbedim mirnu starost." Zoran ini, Srbija u Evropi..., str. 125.

122 Vid. Latinka Perovi, "Beg od modernizacije", u: Srpska strana rata. Trauma i katarza u istorijskom pamenju. Priredio Neboja Popov. Beograd, 1996.


39

bije je na maestralan nain istovremeno popunio i prostor opozicije, nastu-pajui kao politiki protivnik prethodnom srpskom rukovodstvu, koje su iz-vele 'nove snage' sveih ideja. Istovremeno, taj novi, osnaeni SKS postae opozicija i u okviru SKJ, pa e kroz sukob sa svim ostalim republikim ru-kovodstvima u Jugoslaviji, podstai kolektivnu nacionalnu homogenizaciju i apsorbovati bezmalo sav opozicioni potencijal koji je postojao u Srbiji."123 Na delu je bio "nacionalni konsenzus" o stvaranju drave u kojoj e iveti svi Srbi. U tom okviru delovao je ne samo Zoran ini nego i itava srp-ska opozicija: mogue su bile varijacije, ali ne i alternativa velikodravnom projektu.

Meutim, Zorana inia treba paljivo itati. Njegova misao je slo-jevita, i on je izraava u vreme totalitarizma sa novim predznakom. Njegovi tekstovi iz devedesetih godina, naroito u novosadskom listu "Stav", poka-zuju da on ima svest o tome da se Srbija udaljava od ideje moderne drave. On nije tako udaljen, kao to iz stava umerene opozicije zapravo izgleda, od intelektualaca okupljenih oko Beogradskog kruga. Njihove dve knjige, Druga Srbija i Intelektualci i rat, bile su u unisonoj atmosferi rata "doga-aj, izlazak iz geta".124 Na Zapadu su i bile shvaene kao "dragoceno svedo-anstvo line hrabrosti i morala jednog dela srpskih intelektualaca reenih da nastave bitku za afirmaciju nezavisnog i alternativnog miljenja"125 (podv. L.P.). Od zemlje koja je devedesetih godina stajala pred vratima "kroz koja se izlazi iz civilizacije"126, ini je posle 5. oktobra 2000. godi-ne eleo da izgradi modernu dravu. Bez zlobe, nova vlast je podseana da u vraanju zemlje u svet moe da koristi ideje getoizirane alternative kao svoj poetni kapital. Istorija se pokazala brom nego to se oekivalo.127

ini je bio jedan od 13 srpskih intelektualaca128 koji su 13. decem-bra 1989. godine objavili nameru da osnuju Demokratsku stranku, i to ostvarili ve 3. februara 1990. godine, izabravi za predsednika stranke

123 Dubravka Stojanovi, "Traumatini krug srpske opozicije", u: Srpska strana ra-ta..., str. 502503.

124 Ljuba Stoji, "Pokaj se, pokaj se!" u: Druga Srbija 10 godina posle 19922002, Beograd, 2002, str. 352.

125 Melita Rihter Malabota, "Rei 'ne' jarmu vlasti" u: Druga Srbija..., str. 414. 126 Vid. Ljuba Stoji, "Pokaj se, pokaj se!"... u: Druga Srbija..., str. 355. 127 "Beogradski krug je stekao znaajan moralni kapital u bivoj Jugoslaviji i u svetu.

U nevolji, njime moe da se poslui i biva 'umerena' opozicija, a sadanja vlast". Latinka Perovi, "Uz drugo izdanje", u: Druga Srbija..., str. 14.

128 U grupi su bili: avoki, Miunovi, ini, Kotunica, Peki, Perii, Gligorov, Danojli, ogo, Ini, Jankovi, Stojanovi i Vukajlovi.

Latinka Perovi

40

prof. dr Dragoljuba Miunovia, a za predsednika Izvrnog odbora dr Zora-na inia. Na prvim viestranakim izborima u Srbiji, posle pola veka, Demokratska stranka je osvojila sedam mandata. Zoran ini je postao ef parlamentarne grupe.

Ulazak u politiku u Srbiji primorao je Zorana inia da napravi vie rezova u svom ivotu. Pre svega u svom izgledu: dovoljno je bilo ono to je govorio taj "nemaki ak", trebalo je jo samo da hod

Documents

ZoranDjindjic Etika Odgovornosti Zbornik Radova