Maraja Vidaković I-2

Flora Sends je bila Engleskinja i jedina žena iz zapadne Evrope koja je učestvovala kao vojnik u Prvom svetskom ratu,a zapamćena je kao heroina koja se borila na strani srpske vojske.

Kao dete bila je muškobanjasta,a u Srbiju je došla kao dobrovoljac Crvenog krsta i kasnije stupila u vojsku.

Florin otac,Semjuel Dikson Sends,diplomirao je teologiju.1856. godine oženio se Sofijom Džulijom Benar. Godinu dana posle sklapanja braka dobili su prvo dete Stivena, a zatim su u razmacima od 2 godine dobili još šestoro dece: Sofiju, Meri, Džona, Sema, Vilijama i Fani.

1874. Stiven je umro na brodu na putu za Melburn,a dve godine kasnije rodila se Flora i po svemu sudeći nije bila planirana. Rodila se u parohi Neder Poplton,u okrugu Jork,u kojoj je njen otac nekoliko godina bio sveštenik.

Porodica Sends u parohijskom domu u Marlsfordu 1893.Flora je u doinjem redu krajnje desno.

Flora Sends je jedna od vise stotina Britanki, koje su se 1914.godine po izbijanju rata prijavile kao dobrovoljke u medicinskim sluzbama koje, su poslate na front.Flora se pridruzila misiji upicenoj u Srbiju.

Na Trgu Vinsent u Londonu gde se nalazilo srediste Crvenog krsta Flora je stupila u vezu sa Meibel Grujic Amerikankom,suprugom Slavka Grujica,nacelnika Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Srbije.Obzirom da Flora nije bila skolovana bolnicarka,strepela je da li ce biti primljena u dobrovoljacke odrede.Sa druge strane prosla je temeljnu obuku prve pomoci.Gospodja Meibel je ocajnicki trazila bilo koga sposobnog za rad i pristala je da je uzmu.

Medicinski i humanitarni radnici u Srbiji vodili su zivot bez mnogo pravila.Samo u takvoj sredini jedna tvrdoglava I odlucna bolnicarka iz Engleske mogla je da stupi u srpsku vojsku.

Bolnica na periferiji Kragujevca bila je prepuna pacijenata i Srba i ratnih zarobljenika.1200 pacijenata,a samo 2 hirurga,8 sestara i 5 bolnicara.Dobrodoslicu zenama Anglo-americke jedinice pruzili su Dr.Vucetic i hirurg Roman Sondermajer.

12. februara 1915. Flora i Emili(Florina drugarica) uplovile su u solunsku luku.Prethodne 2 nedelje Flora je provela u Engleskoj gde je uspela da prikupi 2000 funti,a Emili je provela 12 dana u Njujorku gde je takodje prikupila 2000 funti.Za prikupljen novac kupile su 120 tona medicinskog materijala i rendgenski aparat.U Solunu su ih docekali govorkanjima o uslovima u Srbiji-ludost je ici tamo-pricalo se.

6 lekara i 12 sestara stiglo je u Djevdjeliju 18. decembra 1914.godine.Tifus besni zemljom.Obe bonicarke oboljevaju od ove bolesti,ali uspevaju i da je nadmase.

8 km od Prilepa Srbi i Bugari vodili su borbe na makedonskoj planini Babuni.Bugari su osvojili prevoj na istoj planini i naneli tezak udarac Srbima.Nacelnik Srpske Vrhovne komande vojvoda Putnik odlucio se za povlacenje preko zaledjenih planina Albanije i Crne Gore sve do Jadranske obale.Ambulanta je takodje pobgla u mrklom mraku na jug i prikljucila se drugim srpskim jedinicama.U toku invazije Flora se upoznaje sa pukovnikom Milicem komandantom Drugog pesadijskog puka Moravske divizije,koji postaje Florin zastitnik,ucitelj i prijatelj.

Komandir Cetvrte cete Janacko Jovic uprkos svojoj mladosti za cetiri godine ratovanja osvojio je sva moguca odlikovanja za hrabrost.Fasciniran Florinom hladnokrvnoscu pod paljbom i vestinom sa puskom unosi je u registar kao pripadnika svoje cete.Flora je sada ucestvovala u velikom povlacenju srpske vojske preko sneznih i ledenih planina Albanije i Crne Gore.

Vise od 150 000 izmrsavljenih Srba stiglo je do albanske obale Jadranskog mora.Iza sebe su ostavili leseve gotovo 100 000 srpskih vojnika i desetine hiljada civila.

Flora u uniformi srpskog kaplara i Emili Simonds bivaju primljene od strane dvadestosmogodisnjeg Aleksandra,koji je vise izgledao kao izgladneli student nego prestolonaslednik…tako je izgledao zarad operacije slepog creva…Audijencija je bila kratka.Odlikovane su Ordenom Svetog Save cetvrtog reda.

Boravkom na Krfu 1916. Flora upoznaje Roberta Kara Bozenketa arheologa,predstavnika Fonda za pomoc Srbiji.Fond joj je dodelio duznost nadzora nad grupama srpskih vojnika koji su na prepunoj ulici istovarali robu sa brodova i nosili je u jedno od dva skladista.

1927. u svojoj autobiografiji pogodjena smrcu Janacka Jovica napisala mu je uzdrzan epitaf: ,,Nasa ceta dobila je novog komandira,a stari porucnik Jovic koji se tako dobro brinuo o nama kroz Albaniju i kome su ljudi bili odani,bio je sa zlosrecnom Trecom cetom… Borio se u ratovima protiv Bugara i Turaka,dobio je sva odlikovanja za hrabrost i za dve godine napredovao je od redova do porucnika sto je gotovo nezabelezeno u vojsci.

U jednoj od ledenih sneznih noci Flora Sends biva ranjena.Srapnel joj je iskidao misice na ledjima i duz desne slabine od ramena do kolena,a ona je ipak ziva…

Flora Sends umrla je posle iznenadne i kratke bolesti u Bolnici Ipsvica i istocnog Safoka. 24.novembra 1956.godine od ,,opstruktivne zutice’’.Kremirana je tri dana kasnije,a njen pepeo prosut je u Vrtu secanja.Neposredno pred smrt produzila je pasos i dalje sanjajuci o novim putovanjima.

2006.godine u Srbiji je prikazan film o povlacenju preko Albanije pod naslovom ,,Gde cveta Limun zut’’ u kom se pojavljuje i Flora.

Literatura: Luiz Miler ,Nas brat-Zivot kapetana Flore

Sends