14

15

Про

на�и на слици!

У срцу шумаОд малих лугова до великих тропских шума, Земљу

прекрива дрвеће. Треба да водимо рачуна о њему, јер је

неопходно за живот!

Да ли су све шуме исте?

Нису. У топлим крајевима где пада

много кише преовлађује листопадно

дрвеће. Што је област хладнија, то у

њој има више зимзеленог дрвећа, то

јест четинара.

Да ли све дрве�е губи

лиш�е?Да, али га замењује новим. Скоро све

листопадно дрвеће губи лишће сваке

године. Зимзелено дрвеће мења

своје иглице сваке друге или треће

године.Да ли је истина да дишемо

захва�ују�и дрве�у?

Да, делимично. Све биљке, чак и алге у

океанима, производе кисеоник који нам

је потребан.

Зашто су би�ке зелене

боје?Зато што садрже хлорофил, зелену

супстанцу која омогућава лишћу да

упија сунчеву светлост и претвара

је у енергију потребну за раст

биљке.

Зашто је би�кама

потребна вода?

Потребна им је да би расле и добијале

стабљике, лишће и плодове. Биљке

такође преко лишћа избацују доста

воде: то освежава ваздух!

Да ли су шуме у опасности?

О неким шумама води се рачуна, али многе

су у великој опасности: људи их крче да би

добили нова поља, а не саде млада стабла

на другом месту.

Зашто животи�е живе

у шумама?Зато што им шума служи као

скровиште и извор хране.

папагајтукан

цвет

листопадно

дрво

четинар

Како је настало море? Да ли су сви вулкани опасни? Да ли су шуме у опасности? Зем�а

сазнај више

питања која буде дечју радозналост

разгледај велику слику

игра опажања

Како настају планине?

Како настаје снег?

Шта је дуга?

Зе

м�

а

Одговори на сва дечја питања!

pitawa i odgovori godina3-6pitawa i odgovori godina3-6 godina

www.pcelica.rs

pitawa i od

govori

Наслови из исте едиције:Сеоско има�е · Див�е животи�е · �удско тело · Зем�а

Диносауруси · Пирати · Одакле шта потиче? · Плес

3 -6ISBN 978-86-6089-163-3

8

На обали мораВелики део Земљине површине покривају мора и океани. Зато Земљу зовемо „плава планета”!

Зашто је море плаво?Када Сунчева светлост, која садржи све дугине боје, пролази кроз воду, само плави зраци не пролазе већ остају на површини. То су зраци које ми видимо!

Како настају таласи?Таласе ствара ветар, који дува по води и гура је. Понекад је толико јак да прави огромне таласе.

Шта су плима и осека?Плима и осека су подизање односно спуштање нивоа мора. Кад се море подиже, то је плима, а кад се спушта, то је осека.

9

Прона�и на слици!

Како је настало море?У далекој прошлости, Земља је била начичкана вулканима, који су избацивали гасове и лаву. Стварали су се огромни облаци, и киша је непрекидно падала. Вода је попуњавала удубљења на Земљиној кори, и тако су настала мора и океани.

Да ли острва плутају по води?Не! Острва су везана за тло.

Зашто је море слано?Зато што се милијардама година кишница сливала низа стене и откидала комадиће соли. А њих су реке преносиле до мора!

Од чега се састоји песак?Песак се састоји од сићушних каменова – стена које су иситњене на хиљаде комадића!

кофица

танкер

краба

12

На падинама вулканаС времена на време, неки вулкан рађа се или буди... Гас и пепео излазе из кратера: уследиће ерупција!

Зашто је лава наран�аста?Зато што је усијана! Сачињена је од стена које су се истопиле од врелине. Док се хладе, постају црвене, па браон, и на крају црне и сасвим тврде.

Шта излази из кратера?Из кратера излази течна лава, или мешавина ужареног камења, пепела и отровних гасова!

Да ли лаву можемо зауставити?Не, можемо само успорити мање потоке лаве тако што ћемо им поставити препреке или их полити морском водом.

13

Прона�и на слици!

Одакле долази лава?Дубоко у земљи, вреле истопљене стене, које се зову магма, сакупљају се у рупама, такозваним резервоарима. Кад се резервоар препуни, истопљене стене подижу се и почињу да излазе из вулкана.

Да ли постоје вулкани под морем?Постоје, и има их мноштво! Пошто се њихова лава веома брзо хлади у води, понегде се нагомилава и издиже изнад мора: тако настају острва, попут Хаваја или Реиниона.

Зашто �уди живе поред вулкана?Зато што у близини вулкана биљке добро расту, има извора топле воде и тло је богато металима.

Да ли су сви вулкани опасни?Нису. Неки вулкани потпуно су угашени. Неки су само успавани, и могу опет да прораде. И најзад, неки вулкани су активни: опасно је живети у њиховој близини.

кућа

брод

авион

кратер

димњак

магма

лава

резервоар

14

15

Про

на�и на слици!

У срцу шумаОд малих лугова до великих тропских шума, Земљу

прекрива дрвеће. Треба да водимо рачуна о њему, јер је

неопходно за живот!

Да ли су све шуме исте?

Нису. У топлим крајевима где пада

много кише преовлађује листопадно

дрвеће. Што је област хладнија, то у

њој има више зимзеленог дрвећа, то

јест четинара.

Да ли све дрве�е губи

лиш�е?Да, али га замењује новим. Скоро све

листопадно дрвеће губи лишће сваке

године. Зимзелено дрвеће мења

своје иглице сваке друге или треће

године.Да ли је истина да дишемо

захва�ују�и дрве�у?

Да, делимично. Све биљке, чак и алге у

океанима, производе кисеоник који нам

је потребан.

Зашто су би�ке зелене

боје?Зато што садрже хлорофил, зелену

супстанцу која омогућава лишћу да

упија сунчеву светлост и претвара

је у енергију потребну за раст

биљке.

Зашто је би�кама

потребна вода?

Потребна им је да би расле и добијале

стабљике, лишће и плодове. Биљке

такође преко лишћа избацују доста

воде: то освежава ваздух!

Да ли су шуме у опасности?

О неким шумама води се рачуна, али многе

су у великој опасности: људи их крче да би

добили нова поља, а не саде млада стабла

на другом месту.

Зашто животи�е живе

у шумама?Зато што им шума служи као

скровиште и извор хране.

папагајтукан

цвет

листопадно

дрво

четинар

Како је настало море? Да ли су сви вулкани опасни? Да ли су шуме у опасности? Зем�а

сазнај више

питања која буде дечју радозналост

разгледај велику слику

игра опажања

Како настају планине?

Како настаје снег?

Шта је дуга?

Зе

м�

а

Одговори на сва дечја питања!

pitawa i odgovori godina3-6pitawa i odgovori godina3-6 godina

www.pcelica.rs

pitawa i od

govori

Наслови из исте едиције:Сеоско има�е · Див�е животи�е · �удско тело · Зем�а

Диносауруси · Пирати · Одакле шта потиче? · Плес

3 -6

ISBN 978-86-6089-163-3