željko vučković

7/23/2019 eljko vukovi

1/9

152

Univerzitet u Novom Sadu, Pedagoki fakultet, SomborUniverzitet u Beogradu, Filoloki fakultet -

Katedra za bibliotekarstvo i informatiku, Beograd

DOI 10.5937/kultura1235152V UDK 316.774:001 02:316.776

originalan nauni rad

DIGITALNI SVET I FENOMEN

SUVIKA INFORMACIJASaetak: U radu se preispituju uzroci i posledice fenomena suvika

informacija u svetu digitalnih medijskih tehnologija, sa posebnim osvr-

tom na funkcije biblioteka u odabiru i vrednovanju informacionih sa-

draja. Kao to je pokazao Bodrijar, ivimo u svetu u kojem je sve vie

informacija, a sve manje smisla. Preobilje informacija uruava samukomunikaciju, a time i sutinu drutvenosti. Oigledno je da informaci-

one mree i digitalne tehnologije iz osnova menjaju nae navike i isku-

stva, proizvodei novu kulturu i nove institucionalne modele i drutvene

paradigme. Ipak moramo sauvati meru opreznosti i zdravog skeptici-

zma pre nego to poverujemo da su nove tehnologije same po sebi re-

ena zagonetka ljudske istorije. I u digitalnom svetu moramo se upitati:

Gde je znanje koje smo izgubili sa informacijama? Gde je mudrost koju

smo izgubili sa znanjem?Kljune rei: informaciono preobilje, upravljanje informacijama,

biblioteke, mediji, znanje

Paradoksi digitalnog sveta1

Po miljenju ana Bodrijara, jednog od najlucidnijih teoretia-ra postmoderne, savremeni razvijeni svet postao je jedan opti

interaktivni performans, luna-park ideologija, znanja, proizvod-nje, znaenja, smrti i razaranja. Postmoderna se moe razumetii kao svojevrsna ideologija informatikog drutva. Pluralizamsmisla i ivotnih stilova, bez ikakvih vrstih vrednosnih upo-rita, zapravo je posledica proizvodnje vika informacija i svo-

1 Rad je nastao kao rezultat istraivanja u okviru projektaDigitalne medijske

tehnologije i drutveno-obrazovne promene

(Projekat br. III 47020) koji serealizuje uz nansijsku podrku Ministarstva za nauku i tehnoloki razvojRepublike Srbije za period 2011-2014.

ELJKO VUKOVI i GORDANA STOKI SIMONI


2/9

153


enja slobode na slobodu trgovine informacijama. Umesto daproizvode smisao, informacije gutaju sopstvene sadraje, uni-tavajui istovremeno i samu komunikaciju, a time i mogunostdrutvenosti. Postindustrijsko drutvo i civilizacija doli su dotake sa koje se realnost gubi i zamenjuje hiperrealnouilisi-mulacijomstvarnog ivota; u pustinji nadstvarnosti nestaje sva-ka razlika izmeu Bia i Privida. Kultura vie nije arobni na-

pitak koji se pije u jednom posveenom mentalnom prostoru,ve je kultura prostor brzine, bioskopa, tehnologije. Ova kulturanema kulturnog diskursa niti kulturni patos od fetiizma na-slea. Umesto toga treba govoriti o antropolokoj kulturi kojase sastoji u izmiljanju obiaja i naina ivota. Sve je kulturnoi sve kulture i svi ivotni stilovi su podjednako legitimni. Sa-vremeni svet zasien je informacionim i virtuelnim sadrajima.

ivimo u vremenu u kojem slike nekog dogaaja zamenjuju ne-posredno iskustvo. Ljudi su zapljusnuti talasom znakova i me-dijskih poruka bez ikakve poruke i znaenja. Imitacija postajestvarnost, simulacija zamenjuje istinu. Bodrijar zakljuuje da senalazimo u univerzumu u kome ima sve vie informacija, a svemanje smisla. Iako se pomou medija stalno ubacuju nove po-ruke i sadraji, gubljenje i propadanje smisla odigrava se daleko

bre od njegovog obnavljanja. Umesto da ostvaruju komunika-

ciju, mediji se iscrpljuju u prividu, u insceniranju komunikacije.Brojne kontakt-emisije, razgovori, intervjui, uee publike, svata ogromna medijska energija troi se samo zato da bi se odrao

privid istinske komunikacije.2

Ova sve ea inscenacija komunikacije rastvara i unitava sva-ki drutveni smisao i vodi do totalne entropije i haosa. Medijivie nisu izvrioci socijalizacije, ve upravo suprotno, oni uru-

avaju svaku drutvenost u masama. Ovde se postavlja pitanjeda li itav informatiki univerzum ima znaaja za oveka, dali informacija zaista informie? Po Bodrijaru, odgovor je ne-gativan. Mnotvo informacija prikriva odsustvo smisla i istine.Informaciona agresija standardizuje i homogenizuje drutveniorganizam u pasivnu i lobotomiranu potroaku masu. Postmo-derni mediji postepeno i neopaeno modikuju naa ula i pre-obraaju ih u njihov vlastiti odraz. To vie nije pitanje imitacije,

ve pitanjesupstitucije realnog svetaslikama i znacima realnog.Posledica je zamena realnog sveta medijskim dvojnikom i hoti-mino prihvatanje surogata hiperrealnosti. Tu se naravno otvara

polje suptilnih manipulacija i ispiranja mozgova publike: ne gle-damo vie mi televiziju, ve ona gledanas, oblikujui nae eljei potrebe i legitimizujui interese nevidljivih centara moi. Bo-drijar navodi Borhesovu priu o caru koji je hteo da napravi ide-alnu, detaljnu mapu svog carstva, sve dok na kraju mapa nije bi-

2 Bodrijar ., Simulakrumi i simulacije, Novi Sad 1991.


3/9

154


la veliine carstva i potpuno ga prekrila, tako da je samo carstvonestalo pod svojom kartom. Dananji medijski manipulatori saistom beskrupuloznou prekrivaju nau stvarnost i nae ivotesvojim modelima simulacije. I u digitalnom svetu moramo sestalno pitati: Gde je znanje koje smo izgubili sa informacijama?

Gde je mudrost koju smo izgubili sa znanjem?

O viku informacija i manjku znanja

U jednom od svojih znamenitih fragmenata, Heraklit, efeski mu-drac, upozorava da mnogoznalatvo ne ui mudrosti (pameti),inae bi nauilo Hesioda i Pitagoru, isto kao i Ksenofana i He-kateja3. Ako zanemarimo izvesnu dozu jetkosti i surevnjivo-sti, koje, oigledno, nisu bili poteeni ni stari Grci, Heraklitova

primedba mogla bi se protumaiti kao upozorenje da mnotvo

saznanja, ili, kako bismo mi danas rekli, mnotvo informaci-ja, samo po sebi nije dovoljna garancija onome ko ih posedujeda e doi do istinskog saznanja ili mudrosti. Za Heraklita, do-i do istine znai shvatiti jedinstvo u mnotvu, povezati stva-ri, otkriti smisao i poredak, ukratko, pronai Logos u stalnoj

promeni.

Potvrdu da Heraklitova misao i danas moe biti aktuelna i pod-

sticajna nalazimo tamo gde se moda i ne bismo tome nadali. Uuvenoj knjiziMegatrendovi - deset novih trendova razvoja kojimenjaju na ivot Don Nejzbit, radikalni pobornik tehnotrone iinformatike civilizacije, formulie i razmatra tezu u kojoj pre-

poznajemo daleki eho Heraklita: Guimo se u informacijama,a gladni smo znanja4. Ovaj autor ukazuje da nekontrolisane ineorganizovane informacije prestaju biti izvor bogatstva infor-matikog drutva. Naunici, preplavljeni tehnikim podacima,

ale se na informatiko zagaenje i opominju da je lake oba-viti neki eksperiment nego proveriti da li je ve izveden. Svakogdana napie se est do sedam hiljada naunih tekstova. Meu-tim, Nejzbit reava ovaj problem u duhu tehnolokog optimi-zma: informatika tehnologija e jedinstvenim informaciono-komunikacionim kompjuterskim sistemom uneti red u haos in-formacionog zagaenja. Ta nova komunikaciona mrea prenosi-e nove proizvode informatikog drutva, kao to je transportnamrea nekad prenosila proizvode industrijalizacije. Taj novi, je-dinstven komunikacioni sistem napajae informatiko drutvokao to je energija elektrina, nuklearna, nafta pokrenula in-dustrijsko drutvo i kao to su prirodne sile vetar, voda i sirova

snaga odravale poljoprivredno drutvo.

3 Koplston F.,Istorija lozoje: Grka i Rim, Beograd 1991, str. 72.

4 Neizbit J.,Megatrendovi, Zagreb 1985, str. 31.


4/9

155


Postoji jo jedan Heraklitov fragment u kojem se, u kontekstuocenjivanja Pitagorinog uenja, govori o mnogoznalatvu kao

prevari. Dakle, ne samo da mnogoznalatvo ne garantuje istinskumudrost, ve ono moe dovesti i u zabludu, ili ak prevaru. I ovozapaanje moe se razmotriti u modernom kontekstu informati-kog drutva. Moe li nam se, pojedinano ili kolektivno, dogo-diti da se u obilju informacija kojima smo svakodnevno obasuti

istina izvitoperi i zameni prevarom? Ovde se otvara pitanje se-lekcije i kontrole informacija. U poplavi informacija koje nuderaznovrsni mediji, istina sve ee otkriva svoja raomonska li-ca. Mislimo da smo dobro obaveteni dok traimo i proverava-mo informacije itajui razliite novine ili uporno okreui broj-ne televizijske kanale, retko svesni da smo, najee, robovi ili

rtve medijskih manipulacija.

Ovde smo samo skicirali jedan problem koji ima znaajne re-perkusije i za teoriju i praksu najznaajnijih institucija koje sebave proizvodnjom i distribucijom informacija u savremenomsvetu, kakve su biblioteke, informacioni servisi i mediji. Od-mah da kaemo da se kompleksu pitanja vezanih za informa-tizaciju najee pristupa sa kvantitativnog aspekta. Protok in-formacija razmatra se kao prevashodno tehnoloki i ekonomski

problem: koliko informacija postoji, kakav im je pristup, kakoih proizvesti i prodati. Mi bismo, meutim, eleli da ukaemoda ova problematika ima i drugi aspekt, ne samo tehnoloko-ekonomski, ve i vrednosni. Ovakav pristup je ubedljivo izlo-en u tekstu norvekog autora Georga Vesthajma pod naslovom

Informacije ili prosveenost odluujui izbor za javne biblio-

teke:Nasuprot koncepcije informacija, tesno povezane sa in-teresima njihovih proizvoaa, stoji koncepcija prosveenosti,

vezana s interesima pojedinca i graanina. Da bi shvatio samogsebe, drutvo i svet, ovek treba da ima pristup do institucija iinfrastrukture preko kojih moe doi do raznovrsnih i pouzdanihinformacija o individualnom i socijalnom ivotu. S nae takegledita, informacija je znaajna oveku samo u onom stepe-nu u kojem odgovara njegovim ivotnim potrebama. Kada ljudistreme da dostignu istinsko razumevanje sebe i drutva, potreb-ne su im informacije koje osvetljavaju razliite ivotne detalje.

U tom sluaju traganje za informacijama je samo jedan od pu-teva ka prosveivanju, shvatanju stvarnosti, gde puka tehnika

posredovanja informacija moe malo pomoi5.

Svrha ovog uvoda bila je da podstakne na razmiljanje o protiv-renim tendencijama u razvoju informatikog drutva i da ukaeda se informacijama i tehnologiji moe i mora pristupati i sa

5 Vestheim G., Information or Enlightenment, Scandinavian Public LibraryQuarterly 4, Stockholm 1992, str. 12-17.


5/9

156


kvantitativno-tehnikog i sa vrednosno-humanistikog aspekta.Polazei ovog puta s vrednosnog ishodita, i naravno, ne zane-marujui tehniki pristup, namera nam je da se u ovom radu

pozabavimo jednom polemikom koju je opet zapoeo lozof, akoja je izazvala brojne odjeke u krugovima bibliotekara i infor-macionih strunjaka u svetu. Uostalom, to moda i jeste osnov-ni zadatak lozofski nastrojenog uma: postaviti pitanje smisla i

svrhe, podstai razmiljanje o svakom poslu koji preduzimate,otkriti problem tamo gde sve izgleda jasno, nesporno i samo posebi oigledno. U tom smislu, u tekstuFilozoja bibliotekarstvaiz Svetske enciklopedije biblioteka, koju je izdalo uticajno Ame-riko udruenje biblioteka, Desi ir istie: Svaka lozoja po-inje priznavanjem sopstvenog neznanja i postavljanjem fun-damentalnih pitanja. Aribald Makla, glavni bibliotekar Kon-

gresne biblioteke, jednom je rekao svom osoblju: Mi znamosve odgovore; ono to mi ne znamo, jesu pitanja6.

Misija bibliotekara u odabiru informacija

U maju 1934. godine u Parizu je odran Meunarodni kongresbibliotekara i bibliografa. Uvodni referat, pod nazivom Misijabibliotekara, podneo je uveni panski lozof Hose Ortega i Ga-set. U to doba Ortega je bio na vrhuncu svoje intelektualne ka-

rijere, a njegova knjigaPobuna masanajitanije delo panskogjezika posle Servantesovog Don Kihota.U ovoj knjizi Ortegaizlae jednu originalnu doktrinu o masama i njihovoj prevlastiu savremenim drutvima. Pobuna masa i njihov dolazak do dru-tvene moi i vlasti osnovni je uzrok krize evropskog javnogivota. Brutalna vladavina masa, smatra Ortega, nastaje kao

posledica poremeaja tradicionalne hijerarhije vrednosti i Fran-

cuske revolucije 1789. godine, koja je omoguila da mase uuu politiki ivot. Ideje o narodnom suverenitetu, optem pravuglasa, jednakosti i pravima oveka upropastile su izvornu doktri-nu liberalizma, zasnovanu na temeljima individualizma i linihkvaliteta pojedinca. Masikacija je prodrla u sve pore drutva,od ekonomije, do nauke, kulture i morala i nametnula kao domi-nantan tip linosti oveka mase. Prinudna socijalizacija i nive-lacija pojedinaca, depersonalizacija oveka, uniformnost ukusa i

pogleda na svet temeljne su injenice moderne evropske kulturei politike. Ortegin ideal oveka je autentini pojedinac, voenstalnim usavravanjem i nadilaenjem postojeeg, koji se otimainerciji i prosenosti. Obezliena masa je plodno tle za nastanaki delanje elita, jer se samo vrsni pojedinci, natproseni, mogu iz-dii do toga da budu akteri istorije ili drutvenih zbivanja i nosi-

6 Shera J., Philosophy of Librarianship, in:ALA World Encyclopedia, Chicago1980, str. 317.


6/9

157


oci autentinih vrednosti i vrlina. Odjeci ovih ideja uli su se i uOrteginom obraanju svetskoj bibliotekarskoj eliti.

Ortega najpre ukazuje da se, tokom istorije, misija biblioteka-ra razvija u direktnoj proporciji sa znaajem koji imaju knjigekao drutvena neophodnost. Tek u epohi renesanse konstituiese realna potreba za znanjem, kada oveanstvo preuzima od-

govornost za vlastiti razvoj. Demokratsko drutvo, kae Orte-ga, predstavlja trijumf knjiga koje su napisali ljudi nad Knjigomotkrivenom od Boga. Poetkom 19. veka ve se moe govoritio nezamenljivoj ulozi i socijalnoj moi knjiga u svim sferama

drutvenog ivota.

Tokom renesanse zainje se misija bibliotekara. Zbog malogbroja naslova, ona nije usmerena na katalogizaciju ili organi-

zaciju zbirki, ve prevashodno ka ohrabrivanju nabavke i pro-dukcije knjiga. Tokom 19. veka situacija je obrnuta, na scenije sve vie knjiga i bibliotekara. Problem nije pronai dovoljnoknjiga, ve otkriti i ohrabriti itaoce. Knjiga postaje instrumentkoji reava tekoe uvanja i prezentacije ideja, korisno orue

progresa, vitalna funkcija moralnog vaspitanja civilizovanihgraana.

Meutim, ovaj tako neophodan socijalni instrument poinje dase okree protiv oveka postaje nekontrolisan. Ima previeknjiga, upozorava Ortega, kultura koja je oslobodila oveka iizbavila ga iz primitivizma sada ga ponovo gura usred opasneume knjiga i informacija iz koje se teko moe nazreti smisao i

pronai izlaz. Mnoge od ovih knjiga su beskorisne i glupe, njiho-vo postojanje i uvanje dodatno je optereenje humanitetu, iona-ko preoptereenom drugim problemima. U isto vreme osea se

nedostatak istinski vrednih i korisnih dela.Oba problema potiu iz istog izvora: produkcija knjiga je to-talno neorganizovana i preputena spontanom izboru. Dolo jevreme, smatra Ortega, da se pristupi kolektivnoj organizacijiknjine produkcije i da se oveanstvo zatiti od fal literature,

pseudoideja i lavine beskorisnih informacija. U tome je novamisija bibliotekara: ovek nasleuje oblike postojanja, ideje,

ivotno iskustvo svojih predaka. On poinje od nivoa koji iniprolost akumulirana pred njegovim nogama. ovek na raspo-laganju ima mnoge ideje, reakcije i izume koje su njegovi precive otkrili... Instrument koji reava problem prenoenja ideja je-ste knjiga ali ima previe knjiga... U prolosti, bibliotekar je

bio odgovoran za knjigu kao predmet, od sada on mora da usred-sredi panju na knjigu kao ivu funkciju. Bibliotekar budunosti


7/9

158


bie doktor, higijeniar za itanje. Bibliotekar ne treba da bu-de samo rukovalac knjigama (kao stvarima) nego i sudija koji

odreuje njihovu vitalnu funkciju7.

Nikada u istoriji bibliotekarske literature bibliotekarima ni-je ponuena tako odgovorna i obavezujua misija. Utivomauditorijumu u Parizu Ortega je predloio da bude lter po-

stavljen izmeu oveka i bujice knjiga. On je insistirao da bi-bliotekari moraju napustiti neutralno stanovite u nabavci, ob-radi i organizaciji zapisa ljudskog znanja i iskustva i preuzetiodgovornost za proizvodnju i korienje znanja. Ortega ak isugerie nove bibliografske metode i tehnike za ovaj posao,meu kojima je i statistika ideja. Ona podrazumeva hrono-loko praenje nastajanja i irenja odreenih saznanja, njihovihvrednosti i uticaja, opadanja i iezavanja sa istorijske scene.

Neke od ovih metoda sline su savremenoj veoma zastupljenojcitatnoj analizi.

Anticipirajui mogue primedbe na ovakvu zamisao nove misijebibliotekara, Ortega kae: I neka mi niko ne uputi glupu pri-medbu da e takva organizacija znanja biti napad na ljudsku slo-

bodu... Kolektivna organizacija produkcije knjiga ima veze saslobodom ni manje ni vie nego regulacija prometa saobraaja u

velikim gradskim centrima8

.Moemo zakljuiti da je Ortegino poreenje kontrole protokaznanja i ideja sa nepristrasnom kontrolom saobraaja sasvim uskladu sa njegovim shvatanjem oveka, istorije i drutva i veromu socijalnu misiju racionalne, disciplinovane i vrle kulturne eli-te. Moglo se s pravom oekivati da e ideja o novoj misiji bibli-otekara i pogotovu o viku knjiga i neophodnosti kontrole proto-

ka ideja i znanja izazvati jednoduno protivljenje strune javno-sti. Meutim, Horhe Sosa i Majkl Haris, koji su istraivali uticaji recepciju Ortegine misli u amerikoj bibliotekarskoj teoriji i

praksi, pokazali su da su njegovi stavovi izazvali brojne polemi-ke i kontroverze, i imali znaajan uticaj na denisanje strukture,funkcija i misije savremenih biblioteka i drugih informacionihustanova. Sutinsko pitanje u pomenutim polemikama bilo je:kako obezbediti kvalitetnu selekciju informacija i publikaci-

ja, i u isto vreme izbei opasnosti cenzure? Ova problematikazahtevala bi posebnu raspravu, te se zato vraamo naoj osnov-noj temi i pokuajima da se danas pronau nove i adekvatne

strategije za reavanje problema suvika informacija.

7 Sosa J. Harris M., Jose Ortega y Gasset and the role of the librarian in post-industrial America,Libri1, Copenhagen 1991, str. 10-19.

8 Ibid., 17.


8/9

159


Putokazi kroz informacionu dunglu

Nema sumnje da je irenjem interneta i novih digitalnih medij-skih tehnologija informaciona eksplozija doivela svoj vrhunac.Teoretiari su skovali razliite metafore za fenomen suvikainformacija, poput sintagmi informaciona dungla ili informa-ciona meava, a pojavio se i niz novih disciplina, u ijem je

sreditu problem hiperprodukcije informacija poput informaci-onog menadmenta, informacionog brokeringa ili upravljanjaznanjem.9Unutar ovih disciplina predloene su razliite mere istrategije koje se primenjuju na linom, struno-edukativnom idrutveno-organizacionom nivou, sa ciljem da se pobolja eka-snost korienja informacija i smanji opasnost hiperprodukcijeinformacija. U pogledu karakteristika samih informacija zahtevase: postavljanje standarda kvaliteta (npr. relevantnost, saetost),grupisanje, kategorizacija i organizacija informacija, posta-vljanje pravila u razmeni informacija, stvaranje informacionih

brendova, korienje vizuelnih predstava, grakona i slino. Upogledu informaciono-komunikacionih tehnologija posebno sepodrava upotreba inteligentnih sistema za obradu informacijakako bi se lake odredile prioritetne informacije i obezbedili l-teri kvaliteta. Veliki broj mera odnosi se na organizacioni nivo:

standardizovati radne procedure, denisati pravila odluivanja,podsticati timski rad, denisanje preciznih i jasnih ciljeva infor-macija, uvoenje sistema merenja kvaliteta tokova informacija,

poveavanje kapaciteta obrade informacija, podsticanje direktnemeuljudske komunikacije i slino.

Ipak, ma koliko to moda utopijski zvualo, konana branaprotiv informacione lavine ostaje samo obrazovani i samo-

svesni pojedinac, ovek koji pored poznavanja informaciono-

komunikacionih tehnologija raspolae i informacionom pisme-nou koja obuhvata ne samo pretraivanje i obradu informacija,ve i njihovo kritiko procenjivanje i vrednovanje. Ostvarenjekoncepta integralne informacione pismenosti moe se razu-meti kao armacija prosvetiteljske ideje o neraskidivoj veziznanja, ljudske slobode i demokratije. I ovde nam kao pravi

putokaz moe posluiti starogrka mudrost: potrebna su nam i

korisna samo ona znanja i informacije koje slue humanitetu iljudskom dobru.

LITERATURA:

Bodrijar ., Simulakrumi i simulacija, Novi Sad 1991.

Koplston F.,Istorija lozoje: Grka i Rim, Beograd 1991.

9 Vitkovi B., Preoptereenje informacijama: kako nai relevantne informaci-je, CM: asopisza upravljanje komuniciranjem12, Beograd 2009, str. 87-113.


9/9

160


Neizbit J., Megatrendovi, Zagreb 1985.

Sherra J., Philosophy of Librarianship, in:ALA World Encyclopedia,Chicago 1980, str. 316-317.

Sosa J. i Harris M., Jose Ortega y Gasset and the role of the librarianin post-industrial America,Libri1, Copenhagen 1991, str. 10-19.

Vestheim G., Information or Enlightenment, Scandinavian Public Li-brary Quarterly4, Stockholm 1992, str. 12-17.

Vitkovi B., Preoptereenje informacijama: kako nai relevantne in-formacije, CM: asopisza upravljanje komuniciranjem12, Beograd2009, str. 87-113.

eljko Vukovi and Gordana Stoki SimoniUniversity of Novi Sad, Faculty of Education, Sombor

University of Belgrade, Faculty of Philology -Library and Information Science Department, Belgrade

DIGITAL WORLD AND THE PHENOMENON OFINFORMATION SURPLUS

Abstract

This paper examines the causes and consequences of the phenomenonof information surplus in the world of digital media technologies, with

particular emphasis on the functions of libraries in the selection andevaluation of information content. As Baudrillard showed, we lived

in a world with more and more information and less and less sense.The excess of information undermines the very communication, andthus the essence of sociability. Obviously, information networksand digital technologies are fundamentally changing our habits andexperience, producing a new culture and new institutional models andsocial paradigm. However, we must keep a measure of caution andhealthy skepticism before we start believing that new technologiesautomatically solve the puzzle of human history. In the digital world,

we must ask: Where is the knowledge we lost with information?Where is the wisdom we have lost with the knowledge? The authorsremind us of the Jose Ortega y Gasets opening lecture at the ParisInternational Congress of Librarians and Bibliographers (1934)entitled Mission of the Librarian, and his statement that librarianshave to leave the neutral position in the procurement, processing andorganization of the records of human knowledge and take responsibilityfor producing and using knowledge.One could have rightly expectedthat the concept of redundant books and the necessity to control the

ow of ideas and knowledge would trigger unanimous disapproval ofexpert circles. However, although Ortegas speech sparked numerousdebates and controversies, it has had a signicant impact on deningthe structure, function and mission of contemporary libraries and otherinformation institutions. The fundamental issue in these controversiesis: how to ensure a high quality selection of information and

publications and, at the same time, avoid the dangers of censorship?

Key words:information abundance, information management, library,

media, knowledge

Documents

željko vučković