VODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290275 UDK: 627.51 Pregledni rad ZATITA NASELJENIH PODRUJA OD POPLAVA POMOU RETENZIONIH BAZENA* Dr Miodrag JOVANOVI Graevinski fakultet - Beograd REZIME Ulogaretenzionihbazenauzatitinaseljenihpodrujaod poplavarazmatrasekrozsvetskiskustvaitehnike preporuke.Predmetnaproblematikaobuhvatanizine-njerskihzadataka,poevoddimenzionisanja bazena i od-reivanjanjihoveefikasnostiusmanjenjupoplava, preiavanjuvodaizadravanjunanosa,prekoprojekto-vanjakontrolnihobjekataiodreivanjauticajaisputanja vodenanizvodnopodruje,donainaprostornogi pejzanogureenjaimeraodravanja.Poredosnovne ulogeuzatitiodpoplava,retenzionibazenidajui znaajandoprinoszatitiivotnesredine.Zarealizaciju projekata retenzionih bazena bitno je sticanje podrke ire javnosti,tonijemoguebeznjenogupoznavanjasa raznim prednostima ovog vida zatite od poplava. Razma-trana materija ilustrovana je primerom iz nae prakse. Kljune rei: retenzioni bazeni, zatita od poplava, zatita ivotne sredine 1. UVOD Retenzionibazenisunajefikasnijesredstvozakontrolu velikihvodaunaseljenimpodrujima.Meutim,unovije vreme,ovojosnovnojnameniretenzionihbazenapridru-ujuseidrugenamenevezanezapoboljanjekvaliteta vodaizatituivotnesredine.Kakosabrzimrazvojem urbanizacijenovaulogaretenzionihbazenadobijasve veiznaaj,tradicionalninainnjihovogprojektovanjase moraunaprediti,dabisestarii novi ciljevi mogli usagla-siti i uspeno ostvariti. Uliteraturinaengleskomjezikuiniseterminoloka razlikaizmeuprivremenihretenzionihbazena(deten-tionbasins)itrajnihretenzionihbazena(retention basins) [10, 20].Privremeniretenzionibazenisekoristezaublaenje poplavnihtalasa,sapranjenjemkojejeprilagoeno kapacitetunizvodnogkanalizacionogsistema.Ovibazeni, tipinodimenzionisanizapoplavepovratnihperioda izmeu10i100godina,omoguavajuzadravanjesus-pendovanognanosairaznihzagadjivaa.Unjimanije predvieno zadravanje vode izmeu dve plavne epizode, paotudainaziv,,privremeniilisuvibazeni.Shemat-ski prikaz bazena ovog tipa dat je na Slici 1. Zapreminaprivremenogbazenamoebitiveaodone kojajepotrebnazaublaenjeprojektnogpoplavnog talasa,akosetimepostieboljikvalitetvode,ili smanjujekoliinananosaitetnihmaterijavezanihza nanos. Efekti bazena zavise ne samo od njihove veliine, veiodnizadrugihfaktora,kaotosu:najveiispusni protok,krupnoaimineralnisastavnanosa,koliina aktivneglineikoloidnogsadrajauvodi,vrstai koncentracija zagaivaa itd. Trajniretenzionibazenisumalavetakajezera,a dimenzionisanisuzaprijemvelikihvodaizadravanje nanosaizagadjivaa.Popravilu,trajnibazenisuu pogledupoboljanjakvalitetavodeizadravanjananosa efikasnijiodprivremenihbazena,jerseprocesiprei-avanjaodvijajuiuperiodimaizmeuplavnihepizoda. Ovosvojstvotrajnih bazena moe se iskoristiti tako da se uklonenutrijentiidrugematerijekojesetekouklanjaju pomouprivremenihbazena.Shematskiprikaztipinog trajnog retenzionog bazena dat je na Slici 1. Trei tip retenzionih bazena - ,,infiltracionih bazena, koji sekoristezasmanjenjezapreminepoplavnihtalasaiza obnavljanjepodzemnihizdani,neeserazmatrati u ovom radu. * Ovaj lanak rezultat je rada na projektu - 410020 Integralno ureenje vodotoka i odbrana od poplava u kontekstu odrivog razvoja i zatite prirodnih bogatstava. Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazena Miodrag Jovanovi 276VODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290 Slika 1. Shematski prikaz tipinog privremenog retenzionog bazena (gore) i trajnog retenzionog bazena (dole) [10, 20]. Miodrag Jovanovi Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazenaVODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290277 2. USLOVI I PRINCIPI PROJEKTOVANJA Ocenaprojekatasistemazazatituodpoplavatradi-cionalnoseuinenjerskojpraksiobavljapomou ekonomskih(,,benefit-cost)kriterijuma.Meutim,danas se ta ocena mora proiriti i za niz ,,ne-inenjerskih zahte-va, kao to su na primer, ouvanje bioloke raznovrsnosti i ambijentalnogkvaliteta[21],atosuzahtevikojisene mogulakokvantifikovati.Kakosveotrijiuslovizatite ivotnesredinedajuupravoovimkriterijumimasvevei znaaj,vrednovanjenekogprojektazatiteodpoplava morasezasnivatinaobjedinjenomskuputehnikihine-tehnikihkriterijuma,aoptimalnoreenjenemorauvek bitiiekonomskinajpovoljnije.Imajuioveinjeniceu vidu, pri projektovanju bazena za zatitu od poplava mora se u zeti u obzir niz raznorodnih faktora, kao to su: fizike karakteristike terena; zapreminabazena(neophodnazaublaenjepop-lavnih talasa, zadavanje nanosa i zagaivaa); kvalitet vode; tip brane i kontrolnih objekata; uticaj na nizvodno podruje; vegetacija i pejzano ureenje; eksploatacija, provera i odravanje; zakonske i drutvene implikacije. 2.1 Fizike karakteristike Najznaajnijifizikifaktorikojiutiunaprojektovanje retenzionih bazena su topografija i sastav tla. Topografija. Vrsta i veliina retenzionog bazena zavise od lokalnihtopografskihuslova.Nadubinutrajnihbazenau ravnicibitnoutienivopodzemnihvoda,paseumesto visokihnasipapreporuujeformiranjebazenaiskopom.S drugestrane,ubrdskimpodrujima,formiranjebazena moezahtevativeomavisokenasipe.Topografskiuslovi takoeutiunaizbortipaispusnegraevine.Uravni-arskimpredelima,popravilusekoristeprostiprelivi,a na strmim terenima, ispusne graevine sa kaskadama. Sastavtla.Vrlopropusnatlanisupogodnazaformiranje retenzionih bazena, zbog velikih gubitaka vode. Gubici se mogusmanjitinizommera,kaotosu:nabijanjetla, dodavanjegline,ilioblaganjevetakimmaterijalima. Iskopbazenadonivoapodzemnevodemoeosigurati njegovuodrivost,alitopodrazumevapretnodnoizua-vanjeidobropoznavanjereimapodzemnihvodana predvienojlokaciji.Problemisujosloenijiukarstnim podrujima, gde je reim podzemnih voda sluajan i teko predvidljiv,pasuneophodniopsenigeotehnikiistrani radovi.Utomsluaju,retenzionibazenimoguiziskivati oblaganje,tozantnoposkupljujeizgradnjuiodravanje. Bez obzira na lokaciju bazena, geotehniki istrani radovi iodgovarajualaboratorijskaispitivanjasvojstavatla (granulometrije,zapreminskemase,poroznosti,vodopro-pusnostiitd.)supreduslovzaprojektovanjeretenzionih bazena [5, 8].

2. 2 Zapremina bazena Privremeniretenzionibazeni.Korienjeovogtipabaze-napoelojekrajemezdesetihgodinaprologveka.Sa porastomurbanizacije,raslajepotrebazasuvim retenzionim bazenima pomou kojih bi se smanjili najvei protocipoplavnihtalasadonivoaizperiodapreurbani-zacije. Projektne velike vode su tipinih povratnih perioda 2,10,25,50i100godina.Izborprojektnevelikevodei odreivanjezapreminebazenazahtevavelikuopreznost. Naime,poddimenzionisanibazenitranslirajupoplavne talasenizvodno,gdesemogujavitiveliketeteusled erozije i plavljenja. Nakon dimenzionisanja bazena prema merodavnom poplavnom talasu, potrebno je proveriti da li usvojenazapreminabazenaomoguavakontrolukvaliteta vode,uzeljeniprocenatizdvajanjavrstihitetnih materija.Ukolikoovajkriterijumnijezadovoljen,po-trebnojekorigovatizapreminubezena.Korekcijeza-premineseponavljajusvedokperiodzadravanja velikih vodane bude dovoljno dug da se uhvate svi zagaivai iistaloevrstematerije.Reavanjeovogproblemaizis-kuje analizu dugorone produkcije nanosa u slivu i njego-vogkretanjauvodotoku.Retenzionibazenisunaroito korisnizaistaloavanjeprainastihiglinovitihestica, kojenajeeineoko80%suspendovanognanosau poplavnom talasu [8]. Trajniretenzionibazeni.Zapreminaovogtipabazena odreujesenaosnovupovrineslivnogpodruja,hidro-lokihuslova(najveegprotokaizapremineprojektnog poplavnogtalasa),kaoikriterijumavezanihzatretman nutrijenatairaznihzagaivaa.Zapreminetrajnih retenzionihbazena,kojeestozaviseiodspecifinihlo-kalnihuslova,kreuseodnekolikohektaradonekoliko desetinahektara.Povrinaslivakojaodgovaratrajnom bazenu treba da omogui njegovu odrivost u toku letnjih perioda,toznaidazapreminavodemorabitidovoljna dapokrijegubitkenaprocurivanjeiisparavanjeutoku sune sezone. Primarnimehanizamuklanjanjazagaivaajetaloenje vrstihmaterija,takodaveliinabazenamoradabude prilagoena toj funkciji. Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazena Miodrag Jovanovi 278VODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290 Parametarzagrubeprocenejehidraulikovremezadra-vanja:bde rTn= [god], (1) gde je: en - prosean broj plavnih epizoda u toku godine, a b r, -zapreminebazenaiprosenogpoplavnog talasa. Svetskaiskustvapokazujudaretenzionibazeni,dimenzi-onisanizauklanjanjenutrijenatasavremenomzadra-vanja dT = 2nedeljeinajmanjomvrednouodnosa 4b r/= , zadravaju 80 90 % ukupnog sadraja sus-pendovanih materija u vodi [8]. Poredzapremine,idubinavodeubazenujevaan projektni parameter, jer utie na taloenje. Bazen treba da jedovoljnoplitakdabiseobezbediliaerobniuslovii spreilatermalnastratifikacija,aliidovoljnodubokda sprei cvetanje algi i resuspenziju ve istaloenih materija usleddotokavelikihvodailivetromizazvanihstrujanja. Prosene dubine od 2-4 m obino zadovoljavaju navedene oprenezahteve.Tedubinesuveeoddubineprodora sunanesvetlosti,tospreavabujanjealgiismanjuje rizikodtermalnestratifikacije,aomoguavapovoljne uslove za opstanak riba i drugih organizama.

Izloeniprincipiprojektovanjasuoptegkarakterai morajusedopunitidetaljnomanalizomfunkcionisanja retenzionog bazena u pogledu ublaenja poplavnih talasa i uklanjanja poplavom noenih zagaivaa i nanosa, kao to sledi u nastavku. Ublaenje poplavnih talasa Ovajproraunjeobavezandeoprojektnedokumentacije, jerodreujeneophodnuzapreminubazenaikapacitet evakuacionihobjekatapokriterijumimanajveegdozvo-ljenognizvodnogprotokainajveegprihvatljivogop-tereenja zagaivaima. Kodprivremenih,malihretenzionihbazena,pretpostavlja sedasu,zanemarujuiinfiltraciju,zapremineulaznogi izlaznogpoplavnogtalasajednake.Transformacijatalasa seuinenjerskojpraksistandardnoanalizira pojednostav-ljenimpostupkom,zasnovanimnareavanjujednaine kontinuiteta: d ( )( ) ( )dul izltQ t Q tt= , (2) gdejet -vreme,-zapreminabazena,a ul izlQ Q , - ulazniiizlazniprotoci.Akosezapreminabazenau jednaini(2)izraziufunkcijipovrinevode( )ikote nivoa ( Z ), jednaina kontinuiteta ima oblik: d( ) ( ) ( ).dul izlZZ Q t Q Zt = (3) Reavanjeproblema,definisanogjednainom(3),zahteva poetni uslov: (0)oZ Z = , gde je oZ - zadata kota nivoa u trentukut = 0,kaoiunapreddefinisanuzavisnost( ) Z ,kojasedobijanaosnovugeodetskihpodloga. Matematikimodelzasnovannajednaini(3)pret-postavljadasuinercijalniefektizanemarljiviidajenivo vode u bazenu u svakom trenutku horizontalan. Dotokubazen-ulaznihidrogram( )ulQ t ,odreujese hidrolokomanalizomoticajauslivuipredstavljaizbor projeknogpoplavnogtalasa(videtinaprimer[11]). Izlaznihidrogramseraunapomou(Bernulijeve) jednaineodranjaenergije,izraeneprekoprotoka.Ta jednainajeformulisanauskladusatipomevakuacionog objekta. Na primer, u sluaju irokog praga pravougaonog poprenogpreseka,vaeizrazizaslobodnoipotopljeno prelivanje: ( )( ) ( )3 211 222( )2 ,Q wizlQ w twC b g Z ZQ ZC b g Z Z Z Z/,/,= (4) gde subi wZ - efektivna irina i kota krune praga, twZ- kota nivoa nizvodno od praga, 1 QC, i 2 QC, - koeficijenti protoka za slobodno i potopljeno prelivanje, a g - gravita-cionoubrzanje.Kriterijumzaslobodnoprelivanjeje uslov:2/3( ),tw w wZ Z Z Z auprotivnom,preli-vanje je potopljeno [9, 17, 19]. Ugraninomsluajuje:2 3( )tw w wZ Z Z Z = / ,kada je 1 20 385Q QC C, ,= . .(Izrazslianizrazu(4),moese koristitiizahidraulikioblikovaneprelive,alisaodgo-varajuim vrednostima koeficijenata protoka.) Akosevodaizbazenaisputakrozpotopljenicevasti ispust, protok se rauna pomou izraza: Miodrag Jovanovi Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazenaVODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290279 ( )1 232 za ( ) 0( )0 za ( ) 0/, > = Q o twtwizltwC A g Z Z Z ZQ ZZ Z(5) gdeje oA -povrinapoprenogpresekacevi,a 3 QC,- koeficijent protoka, ija vednost zavisi od razlike dubina u bazenu i u nizvodnom vodotoku. Sadefinisanimprotocima,jednaina(3)sereavapo koti nivoa u bazenu ( Z ). Nelinearnost zahteva da se jednaina reava numeriki, nekom od iterativnih metoda (na primer poboljanomOjlerovommetodom,ilinekomizklase Runge-Kuttametoda[14]).Shematski dijagram na Slici 2 prikazuje tipian rezultat numerike integracije. Slika 2. Transformacija poplavnog talasa u retenzionom bazenu: raunski hidrogrami i promena zapremine vode u bazenu Izoloenipostupakjeprikladanzapreliminarneanalize, kada je neophodno brzo doi do rezultata za niz poplavnih talasaizanizvarijantnihreenjaevakuacionihobjekata. Nakonusvajanjaoptimalnezapremineiodgovarajueg tipaikapacitetaevakuacionihobjekata,mogusesrovesti hidraulikitaniji,alinumerikizahtevniji,pororauni, zasnovaninareavanjujednainaneustaljenogteenja (San Venanovih jednaina) [9, 23]. Vrlovaanrezultatproraunatransformacijeprojektnog poplavnogtalasauretenzionombazenujevreme zadravanjaprosenotrajanjezadravanjavodei suspendovanihmaterijaubazenu.Podpretpostavkom ustaljenogreima,kadasudotokioticajjednaki( Q), vremezadravanja dT predstavljaodnoszapremine bazenaiprotoka: d bT Q = / .Prineustaljenomdotokui oticaju,svakapoplavaimasvojevremezadravanja. Parametar dTje kljuan faktor u analizama kvaliteta vode u retenzionim bazenima [26]. Zadravanje nanosa Koliinaivremeprodukcijenanosapoduticajemerozio-nihprocesauslivuzaviseodmnogihfaktora,kaotosu geologija,topografija,namenazemljita,klima,hidrolo-gija,ljudskedelatnostiitd.Kontrolananosajedugoroni proces, koji se mora obavljati na nivou sliva. Dijagram na Slici3pokazujedaevropskaregulativa,uvedenaradi kontrolezagaenja,moebitnouticatinakvantiteti kvalitet nanosa u slivu. Savremeni pristup u ovoj oblasti podrazumeva da su koli-inaikvalitetnanosaulaznipodacizalanacnumerikih modela,integrisanihpodGISokruenjem,kojisekoriste nesamozaproraunerozijeuslivu,pronosananosai deformacijerenogkorita,ve i za procenu uticaja raznih promenauslivunamenepovrina,klimatskihuslova, drutveno-ekonomskihokolnostii dr. Sve ovo upuuje na zakljuakdaseprojektovanjeretenzionihbazenadanas morastavitiumnogoirikontekstupravljanjanano-som, nego to je to bio sluaj u prolosti. Proraunzadravanjasuspendovanognanosauretenzi-onimbazenimamoeseobavljatinaraznimnivoima sloenosti.Najednojstranisukomplikovanimatematiki modelizasnovaninajednainamalinijskog,ravanskogi prostornogteenja(saodgovarajuimmodelimaturbu-lencije)[24],anadrugojstranisujednostavnimodeli prilagoeniinenjerskojpraksi[5,8,12,27].Unastavku se daje kratak pregled uproenih modela. Kapacitetretenzionogbazenazazadravanjenanosa moe se proceniti na osnovu najveeg protoka projektnog poplavnogtalasa,zapreminebazenaibrzinetaloenja estica.Premakonceptuidealnetalonice,kritinabrzina istaloavanjaesticaje: c dV HT Q = / = /,gdejeH - srednjadubinabazena,-povrinavodnogogledala, dT - vreme zadravanja, aQ - najvei protok na prelivu. Brzinatonjenjaesticezavisiodnjenogmineralnog sastavaikrupnoe.Zaodreivanjeovebrzinemoguse koristiti razne empirijske formule i nomogrami [19]. Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazena Miodrag Jovanovi 280VODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290 Slika 3. Evropske direktive relevantne za kontrolu koliine i kvaliteta nanosa u slivu [25] ZavrlositneesticevaiStoksovzakon,premakomeje brzinaistaloavanja(W )usamljeneesticeprenika ( d ), u mirnoj vodi neograniene zapremine: 2( )18sg dW = ,(6) gdesugustinenanosaivode s i ,adinamika viskoznostvode jeparametarijavrednostzavisiod temperature. Granulometrijskisastavnanosasedefiniesanekoliko frakcija.Efikasnostzadravanjasvakefrakcijejeodnos brzina: i i cTE WV = / ,gdeje1 2 i N =, , , brojfrakcije. esticezakojeje:TE 1,imajuprocenatistaloavanja 100%.esticezakojeje:TE < 1,imajuprocenat istaloavanja i cWV / .Procenatukupnoistaloenih(uba-zenu zadranih) estica iznosi (Slika 4): 101 1di N i Nit i i ic c i iW WP p p TE pV V= == =| | | |= = . ||\ . \ . } (7) (Sabiranjeujednaini(7)podrazumevadaseza i i cTE WV = / 1, uzima iTE= 1.) Slika 4. Efikasnost zadravanja estica nanosa po frakcijama Granulometrijskisastavistaloenognanosa.Akoje procenjenaprodukcijananosauslivu sM (zametode proraunakonsultovatispecijalizovanuliteraturu,napri-mer [7]), mase u bazenu istaloenog (zadranog) nanosa -t im ,inanosakojijeproaokrozbazen- d im,,moguse sraunati (po frakcijama) pomou jednostavnih izraza: t i i s im p M TE,= (8) (1 )di i s im p M TE,= (9) Miodrag Jovanovi Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazenaVODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290281 Ukupne mase zadranog i proputenog nanosa su:1 1i N i Nt t i s i ii iM m M p TE= =,= == = (10) 1 1(1 ),i N i Nd di s i ii iM m M p TE= =,= == = (11) odaklesledidajeueepojedinihfrakcijauukupnoj masi zadranog i proputenog nanosa:1t ii it ii Nti iimp TEfMp TE,,== = = (12) 1(1 )(1 )dii id ii Nti iimp TEfMp TE,,== = = . (13) Sadrajglinovitihestica.Kategorijaglinovitihestica obuhvatasveesticesitnijeod0.062mm.Usvakojod usvojenihfrakcijananosapostojiodreenprocenatglino-vitihestica c ip,,samasom:( )i s cipM p, .Ukupna masazadranih,odnosnoproputenihglinovitihestica iznosi: 1i Nt c s i ci iiM M p p TE=, ,== (14) 1(1 )i Nd c s i ci iiM M p p TE=, ,== . (15) Aktivnaglina.Odreivanjekoliineaktivneglinejebitno zaprocenuuticajaretenzionihbazenanaprostiranje zagaivaainutrijenata.Kaotojepoznato,ovematerije imaju odreenu masu taloga koji se sorbiranjem vezuje za aktivnuglinu.Akoje1 2sk N =, , , zagaivaailinutri-jenata,samasomubazenuzadranihistaloljivihestica ts km,imasomkrozbazenproputenihestica ds km,, dolazi se do odgovarajuih ukupnih masa: 1k Nst s ts kkM m=, ,== (16) 1k Nsd s ds kkM m=, ,== ,(17) od kojih na aktivnu glinu otpada: t ac t c t sM M M, , ,= (18) d ac dc d sM M M, , ,= . (19) Akojeukupnaprodukcijaglinovitihesticananivou sliva:1i Nc s i ciiM M p p=,== ,kapacitet retenzionogbazenazazadravanjeactivnegline(atimei raznih zagaivaa i nutrijenata) je: t acacc sinMTEM M,,= , (20) gdeje 1k Nssin sinkM m=, ,==ukupnamasa svihsN istaloljivihzagaivaailinutrijenata,prisutnihu vodi koja je dospela u bazen. Dinamikaefikasnostzadravanja.Prethodnodefinisana efikasnost zadravnja ( TE ) moe se koristiti za prognozu zadravanjananosaujednojpoplavnojepizodi.Kodtraj-nihretenzionihbazena,moraseuzetiuobziritaloenje nanosa u periodima izmeu poplavnih epizoda, raunajui saprosenimvremenomizmeupoplava.Uidealnim uslovima, brzina istaloavanja jedne frakcije nanosa moe se proceniti pomou izraza: r i i bQ W,= [m3/s, m3/dan] ,(21) gdeje b -povrinavodnogogledalaretenzionog bazena [m2]. Akojer -prosenazapreminapoplavnogtalasa,a stT - proseno vreme izmeu poplava, faktor zadravanja baze-na bie: st r iirT Qr,= .(22) Udinamikimuslovimaprirazliitimnajveim protocimaizapreminamapoplavnihtalasa,efikasnost zadravanjananosa iTE uretenzionombazenumorase odreditinaosnovustatistikeanalizepoplavnihtalasa. Kaomerodavnausvajasevrednostosrednjenazasve poplave. Postojerazliitimodelizadugoronuprognozuefikas-nostizadravanja.NajeesekoristimodelEPA[12], Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazena Miodrag Jovanovi 282VODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290 zasnovannagamaraspodeliprotoka,sazadatimvred-nostima srednjeg protoka i koeficijenta varijacije QCV .Premaovommodelu,dinamikaefikasnostzadravanja je:1 12211 ln( )QCVQiQ iCVDTECV TE/ + (/ ( =/ ( ,(23) gdejeTEi-efikasnostzadravanjai-tefrakcijeza prosenupoplavu.VrednostkoefijentavarijacijeCVQu izrazu (23) priblino je jednak vrednosti istog koeficijenta za intenzitet kia.Ukupnadugoronaefikasnostbazenaupogleduzadra-vanjananosa,kojaobuhvatatrajanjepoplavaiperiode izmeupoplava,moesegruboprocenitipomoujedna-ine: 1 (1 )(1 )i i QTTE DTE TE = , (24) gdejeTEQefikasnostzadravanjaumirnojvodi,u periodimaizmeupoplava.Uproraunimasemoraju koristiti empirijske zavisnosti prikazane na Slici 5. Zadravanje hemijskih zagaivaa Hemijskazagaenjadospevajuuretenzionebazenepo-vrinskimspiranjemsasliva.Kakosurastvorenehemij-skematerijeunajveembrojukonzervativne(nerazgrad-ljive),zadravanjenastajekaorezultatistaloavanjaonih hemijskihkomponentikojesusorbiranjemvezaneza aktivnuglinu.Prorauntaloenjaesticaaktivneglineje prethodnoprikazan.Procenatglinovitihesticakojesu merodavnesastanovitaistaloavanjahemijskih zagaivaaodreujesenaosnovukoncentracije zagaenja pri prosenoj plavnoj epizodi. Masa sorbiranog zagaivaaodreujeseprekokoncentracijevrstefaze, koristei rezultate ispitivanja lokalnog tla. Detalji se mogu nai u specijalizovanoj literaturi [7, 29]. 2.3 Poboljanje kvaliteta vode Poredzadravanjasuspendovanihmaterija,retenzioniba-zeniimajuvanuuloguuuklanjanjunutrijenataazotai fosfora.Trajniretenzionibazenisuutom pogledu efikas-nijiodprivremenih.Objanjenjejeutometoseefikas-nostprivremenihbazenazasnivaiskljuivonataloenju vrstihmaterija,dokseutrajnimretenzionimbazenima, uztaloenje,odvijainizfizikih,hemijskihibiolokih procesa.Poreenjeefikasnostiprivremenihitrajnih retenzionih bazena dato je u Tabeli 1. Moeseprimetitidasutrajnibazenipogodniza smanjenjeoptereenjanutrijentimaidastogapovoljno utiunasmanjenjerizikaodeutrofikacijeunizvodnim vodotocima,jezerimaizalivima.Meutim,ovibazeni zahtevaju2-7putaveezapremineodnajveihprivre-menihbazena,topoveavatrokoveizgradnjeiodra-vanjaza50-100%[8].Veitrokovisuopravdanisamo kada je primarna funkcija bazena zatita od poplava i kada potencijalne tete od plavljenja nizvodnog podruja preva-zilaze trokove preiavanja vode. Slika 5. Empirijski dijagrami za odreivanje efikasnosti zadravanja nanosa u periodima izmeu poplava [12] Miodrag Jovanovi Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazenaVODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290283 Tabela 1. Procenti zadravanja u bazenima projektovanim za kontrolu kvaliteta vode [2, 8] Tip bazenaUkupno suspendovanih materija AzotFosfor Olovo Cink BODPrivremeni50-800 (rastvoreno) 10-30 (ukupno) 0 (rastvoreno) 10-50 (ukupno) 35-80 35-70 20-40Trajni70-8550-70 (rastvoreno) 30-40 (ukupno)50-70 (rastvoreno) 50-65 (ukupno)25-85 25-8520-40 2.4 Brane i objekti za kontrolu protokaPrivremeniretenzionibazeni.Nasutiobjekatbranaili nasip, pomou koga se formira bazen, dimenzionie se na projektnuvelikuvodu,sasigurnosnimprelivom.Izbor povratnog perioda projektne velike vode zavisi od katego-rizacijehazardairizika,kojajeuraznimzemljamarazli-ita.Analizapotencijalnihhidraulikihposledicausled naglogruenjabraneilinasipajeobaveznaipredstavlja sastavni deo projektne dokumentacije. Nagibikosinanasutihobjekatamorajubitiodreenitako daobezbedestabilnostobjekataiuuslovimapotpunog zasienjatla.Tinagibisupopraviluvrloblagi(manjiod 1:4) i zbog javne sigurnosti i rekreativne namene prostora. Preporuujeseizgradnjapredbazenazapremineodoko 10%zapremineglavnogbazena,dabiseistaloavanje nanosa koncentrisalo na ulazu i smanjili trokovi ienja. Poeljnojedadnopredbazenabudeobloenokakobise ienje moglo esto i lako obavljati. Ulaznekontrolnegraevinemogubitiraznihtipova,a najee se grade u vidu brzotoka ili strmih ravni, ahtova, ulaznihcevovodasabazenimazaumirenjeidr.[3,10]. Ovegraevinetrebadaspreeerozijudnai obala bazena nanjegovomulaznomdelu,kaoiresuspenzijuveistalo-enog nanosa. Ispusnekontrolnegraevineevakuacioniobjekti, trebadaobezbedeodloenoiusporenopranjenje bazenaupredvienomvremenskomperiodu.Ovi objektimoguimativie,visinski razliito postavljenih, otvorazaevakuacijuvelikihvodarazliitihpovratnih perioda,kaoizaisputanjebiolokogminimuma. Projektovanjekapaci-tetaevakuacionihobjekata zasnivasenaanalizibrzineisputanjavodeizbazena [17,18].Akoseevakuacioniobjektipredimenzioniu, brzinaisputanjaebitiisuvievelikazamale poplavnetalase,aodgovarajuavremenazadravanja isuviekratkazataloenjefinihestica,takodaje uticajbazenanapoboljanjekvalitetavodenedo-voljan.Problemosiguranjapravebrzineisputanjaza izabraniopsegpoplavnihtalasa,reavase postavljanjemevakuacionihotvoranarazliitim kotama,kaotoekasnijebitiilustrovanojednim primerom. Trajniretenzionibazeni.Kaokodprivremenihbazena, projektnimreenjemsemoraosiguratineutralisanjevika mehanikeenergijetokanaulazu.Poeljnojedifuzno irenjeulaznogmlazaupredbazenu.Disipacijaenergije moesekodulaznihgraevinapoveatinaraznenaine: poveanjemapsolutnerapavostikorita(oblaganjem krupnimkamenom),postavljanjemahtovailikaskada, saenjemvegetacijeitd.Dabisesmanjilauestalost ienjaglavnogbazena,obinosepredviapredbazen, kaotaloniksaobloenim dnom.. Zapremina predbazena, kojije,odglavnogbazena,odvojenpragomivodenom vegetacijom(Slika1),iznosioko10%zapremineglav-nogbazena.Tipinaispusnagraevinaopremljenaje reetkomiureajemzanjenoienje.Kapacitetevakua-toraodreenjepremanajveemprojektnomprotoku.U sluajucevnihispustakojiprolazeispodilikroztrup brane/nasipa,morasespreitiprocurivanjeokocevi.Za kontroluprotokapostavljasezatvara.Kapacitetevakua-cionogobjektajeobinotakoodreendasebazenmoe ispraznitizanekolikodana,amehanikoienjebazena obaviti u kratkom roku.2.5 Uticaji na nizvodno podruje Retenzionibazenidajumogunostsmanjenjaplavljenjai erozijekoritavodotokananizvodnompodruju.Vrh merodavnogpoplavnogtalasatrebadabudesniendo kapacitetakolektorapostojeegkanalizacionogsistema-kapacitetakojiujednomtrenutkurastueurbanizacije postajenedovoljan.Akopostojinekolikobazenaunizu, hidraulikim proraunima se mora proveriti da ne doe do superpozicijeizlaznihtalasaipoveanjaplavljenjaniz-vodnogpodruja.Ovopodrazumevanesamoproveru najviihkotanivoa,veinajveihbrzinatoka,zbog opasnosti od erozije korita.Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazena Miodrag Jovanovi 284VODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290 Zaprorauneseobinokoristimodellinijskogteenja, zasnovannajednainamaodranjamaseikoliine kretanja [9, 19]:

0A Qqt x + = (25) 20eQ Q ZgA It x A x| | | |\ .| | + + + =| | \ .(26) gdesuredom:t x Q Z , , , -vreme,odstojanjedutoka, protokikotanivoavode.Promenljiva Ajepovrina poprenogpreseka,q jeboniprotokpojediniciduine toka,a eI nagiblinijeenergijeusledtrenja,kojisestan-dardnodefiniepomouManingovogkoeficijentaotpora ( n ): 24 3 2 /| |= . en QQIR A(27) (Veliina R je hidrauliki radijus.) Sistemparcijalnihdiferencijalnihjednaina(25)(26),sa odgovarajuimpoetnimigraninimuslovima,reavase numeriki,nekomodmetodakonanihrazlikailikona-nihelemenata.UpraksisestandardnokoristiPrajsman-ova shema metode konanih razlika [9, 19]. Rezultati hidraulikih prorauna mogu se koristiti za razne dopunskeanalize.Naprimer,naosnovuvremenskogi prostornograsporedabrzine( ) ( ) ( ) Vx t Qx t A x t , = , / , , kaoiuporeenjemvrednostibrzinesakritinombrzi-nom,moeseprocenitiugroenostoderozijerenog koritaiobala.(Alternativno,analizastabilnostikorita moeseobavitiipremakriterijumukritinogtangencijal-nognapona[19].)Merezatitekoritaobuhvatajuizgrad-njuobjekatazasmanjenjebrzine(slapitenaizlazuiz bazena, kaskade du vodotoka), kao i zatitu obala raznim tipovima obaloutvrde. Uticajretenzionihbazenananizvodnopodrujeobuhvata ikontroluhemijskogitermikogzagaenja.Evidentnoje prisutaniuticajnabiolokevrste.Vejeukazanona injenicudauticajprivremenihitrajnihretenzionih bazenanazadravanjehemijskihzagaivaamoebiti veomarazliitidakvantifikovanjetoguticajanijelak zadatak.Takoesegeneralnomoekonstatovatidavei privremenibazeni,apogotovotrajnibazeni,umereno poveavajutermalnooptereenjevodotokarecipijenata, aliukojojmeriovapojavaugroavaivotnusredinu,do sadanijedovoljnoizueno.Biolokeposlediceizgradnje retenzionihbazena,kojetakoenisudovoljnoizuene, zaviseodbrojnihfaktora:veliinepoplavnogtalasa,vre-menazadravanjavodeubazenu,biolokeraznovrsnosti vodotoka i priobalja i dr. 2.6 Vegetacija i pejzano ureenje Privremeniretenzionibazeni.Vegetacijaubazenimaje veomabitna,jerspreavaerozijuipospeujezadravanje nanosa. Izbor vegetacije zavisi od lokalnih uslova. Kosine bazenasezatravljuju,dokjednobazenaobinoobraslo morvarnimbiljem,niskomtrskom,ilijeobloeno ljunkom.Retenzionibazeni,kaodeoivotnesredine, morajubitidobro uklopljeni u lokalni ambijent. Izgradnja ovihbazenajeidealnaprilikazapromocijurekreativnih aktivnostiiunapreenjekvalitetaivotagraana[21].U projektovanjumorajuuestovatibioloziipejzaniarhi-tekti[16],jerje,sastanovitaestetskogureenja,svaki retenzionibazensluajzasebe.Projektantimorajuvoditi raunanesamoomnotvulokalnihfaktoraiogranienja, osigurnojeksploataciji,redovnompregleduiodravanju, vemorajuprepoznatiizadovoljitipotrebelokalnezaje-dnice. Trajniretenzionibazeni.Kaouprethodnomsluaju,ovi bazeni zahtevaju poseban projekat pejzanog ureenja. Da bi se obezbedio siguran prilaz i olakalo odravanje, kosi-nebazenamorajubitiblage(najvie1:4),Priobalnipojas oko bazena mora biti pod odgovarajuom vegetacijom, da bisesmanjilaerozija,spreilobujanjealgiipotpomoglo zadavanjenutrijenata.Ovavegetacijajetakoe vana za opstanakvedenihorganizama.irinapriobalnogpojasa trebadabude najmanje 3 m, sa dubinom vode 0.2-0.5 m, anjegovaukupnapovrina,20-50%povrinevodnog ogledalaubezenu[8].Priizboruvodenevegetacijetreba konsultovati specijaliste. Naglaavasedaprojektipejzanogureenjamorajubiti sastavnideoprojektnedokumentacije.Tojevanozbog zoniranja,izboravegetacije(lokalnozastupljenihvrsta), kaoiizborabiolokogmaterijalakojiesekoristitipri izgradnjiobjekta,uduhusavremenihtrendovaiprincipa naturalnogureenja(fainskerolne,fainskimadraci itd.). 2.7 Eksploatacija, pregled i odravanje Iakoeksloatacijaretenzionihbazenanezahtevaposebne uslove,funkcionalnapouzdanostbazenazavisioddobrog odravanja. Miodrag Jovanovi Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazenaVODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290285 Loeodravanjeimanizpotencijalnonegativnihposledi-ca: poveanrizikodoteenja,akiruenjanasutog objekta,tougroavaivote i materijalna dobra na nizvodnom podruju; nestabilnost korita vodotoka nizvodno od brane; degradaciju izgleda bazena i okolnog ambijenta. Negativneposledicesemoguizbeiredovnimpregledom iodravanjem.Sobziromdajereosloenimvodenim ekosistemima,mereodravanjasuponekadsuptilnei zahtevaju ekspertska znanja. Preglediproveraobjektatrebalobidasepopravilu obavlja jednom godinje, ali i posle svake velike poplave. Proveratrebadaobuhvati:zasutostbazenananosomi naplavom,stanjeulazaubazeninasutebrane(sleganje, erozijakosina,procurivanje),stanjeevakuacionogobjek-ta, vegetaciju (gustina, visina), pojavu raznih oteenja itd. Usvetujenadlenostupogleduredovnogobilaskai pregledapodeljenaizmeudravnih/lokalnihregulatornih agencijaivlasnikabazena.Obavezajesvihkojiutome uestvuju da redovno stavljaju na uvid svoje izvetaje i da natajnainpokaudasuobavezeodravanjaobjektau potpunosti ispotovane. Mere odravanja se mogu podeliti na mere funkcionalnog odravanjaimereestetskogodravanja.Funkcionalno odravanjeimadvekomponentepreventivnoi korektivno odravanje. Preventivnoodravanje,kojeobezbeujepunufunkci-onalnostsistemaipogodneuslovekorienja,obuhvata: ienje bazena, popravku mehanike opreme, ianje tra-ve i seu rastinja, istrebljenje komaraca itd. Korektivnoodravanje,kojesepreduzimapovremenoi popotrebi,dabisepovratilafunkcionalnostisigurnost sistema,obuhvataju:ukanjanjenaslagananosa,popravku kosinabrane/nasipa,uklanjanjevegetacijeijikoreni sistemugroavabranu/nasip,popravkuevakuacionihob-jekata,saniranjeerozijomoteenihmesta,uklanjanje naslaga snega i leda itd. Uklanjanjenanosapredstavljainterventnumerukojaima dvojakkarakter.Tomoebitimanjaintervencijakojase relativnoestopreduzimauciljupobljanjaradaulazne i/iliispusneevakuacionegraevine, ili to moe biti velika intervencija koja se obavlja nekoliko puta u toku ivotnog veka objekta. U ovom drugom sluaju, broj ienja zavi-si od povrine sliva i godinje produkcije nanosa.Grubaprocenaprosenegodinjekoliinenanosau bazenu (s ) moe se dati na osnovu izraza [4]: cs ebP C TE | | = |\ . [mm], (28) gdesu: eP efektivnegodinjepadavine[mm],C prosenagodinjazapreminskakoncentracijasuspendo-vanognanosaupovrinskomoticaju,TE efikasnost zadravanjananosa u bazenu, a c b, povrine sliva i bazena. Proraunomkoliineakumulisanognanosamoesepro-cenitiuestalostienjaitrokova.Meutim,prepo-ruujesevelikaobazrivost,jersu,zbogbrojnihneiz-vesnosti,velikeansedakoliinananosakojidospeu bazenbudeznatnoveaodprocenjenekoliineidasu stoga,neophodnaeaienja.Ovotrebaimatiuvidu, jersuprojektiienjabazenaveomaskupi;obuhvataju trokovegeodetskihsnimanja,angaovanjamehanizacije, transportaiodlaganjamaterijala,obnovednabazena, obalaivegetacije.Usluajutrajnihretenzionihbazena, neophodnojeisuivanjebazenaprenjegovogienjaod nanosa.Ukonjeninanosmoesesamoprivremenoodlo-iti u blizini bazena, dok se ne pripremi trajna deponija na predvienoj lokaciji.

eeuklanjanjenanosajeneophodnokadajeunjemu znaajan sadraj otrovnih materija, kao to su teki metali. Analizomuzoraka,morasestalnopratitiprisustvotekih metalaidrugihopasnihmaterijaubazenu.Akosesitua-cijadrastinopogora,moraseobaviti potpuno ienje i rehabilitacijabazena.Uklanjanjeotrovnihmaterijareguli-sano je u svakoj zemlji na poseban nain. 2.8 Zakonske i socijalne implikacije Privremeniretenzionibazenisepopraviluformirajuu naseljenimpodrujimaiprojektujusetakodasenanaj-boljinainuklopeupostojeiambijent.Kadasusuvi, mogu se koristiti za potrebe rekreacije kao sportski tereni. Zbogtogajevanodaporedosnovnihfunkcijabazena, estetikaambijentaiodravanje prostora budu podjednako vani delovi projekta. Trajniretenzionibazeniimajupotencijalnoveiestetski kvalitet od privremenih (velika vodena povrina u kojoj se ogledavegetacija,naslagenanosasusakriveneispod nivoaitd.),kaoiveemogunostizarazvojturizmai rekreacije.Nedostatakmoebitiveezagrevanjevodeu tokuletnjihmeseci,oemutrebavoditiraunapri Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazena Miodrag Jovanovi 286VODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290 odreivanjuzapreminebazena,naroitoakosunizvodni vodotoci-recipijentiekolokiosteljivinaporasttempera-ture. Projektiretenzionihbazenamogubitisuoenisaraznim zakonodavnimilisocijalnimimplikacijamaograniava-jueg karaktera [1, 2, 22]. Naime, moe se desiti da zakon spreavaizgradnjuretenzionihbazenanaodreenim,za odbranuodpoplavapovoljnim,lokacijama,ilidatuiz-gradnjuizuzetnodoputa,aliuzodreenegarancije,koje zahtevajuprikupljanjedopunskihpodlogaiizaradudo-punskeprojektnedokumentacije.Implikacijeusocijalnoj sferivezanesunajeezasukobeinteresazaintere-sovanihuesnika(lokalneuprave,planera,graevinskih izvoakihfirmiidr.[21]),iliogranienjakojepostav-ljajudrutvazazatituivotnesredineilinevladine organizacije. 3. PRIMER IZ NAE PRAKSE Zailustracijuopisanihprincipaprojektovanjaretenzionih bazena,dajese primer projekta integralnog ureenja sliva KumodrakogpotokauBeogradu.Slivovogpotoka,ima povrinuod7.8km2.Namenapovrinavariraodpoljo-privrednogzemljitaugornjemdelusliva,dogustonase-ljenih kvartova u njegovom donjem delu. Kumodrakipotokjeuvdenukolektorkanalizacionog sistema na sredini sliva (Slika 6). Re je o sistemu od oko 1000cevi,kojiugornjemdeluslivaimakaraktersepara-cionog sistema, a u donjem, meovitog sistema. Ciljevi projekta [11,13] su: efikasno odvoenje velikih voda povratnog perioda 2 godine bez zaguenja kolektora; zatita urbanizovanog dela sliva od velikih voda povratnog perioda 10 godina; razdvajanje kinih od otpadnih voda na delu sistema koji sada funkcionie kao meoviti sistem; izgradnja separacionog sistema na delu sliva koji je sada bez kanalizacije; smanjenje udarnog zagaenja pri nailasku poplavnih talasa; ouvanje prirode u gornjem, neurbanizovanom delu sliva. Projektnim reenjem je, izmeu ostalog, predviena izgra-dnjatriprivremenaretenzionabazena,locirana0.5,1.0i 1.5kmuzvodnoodmestagdejeKumodrakipotokuve-denukolektor(Slika6).Svhaovihbazenajedasmanje protoke velikih voda do prihvatljive mere za kanalizacioni sistemidatevodezadredovoljnodugozataloenje nanosa i zagaivaa. Slika 6. Sliv Kumodrakog potoka u Beogradu i predloeni sistem za zatitu od poplavasa tri, u nizu postavljena, retenziona bazena [13] Miodrag Jovanovi Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazenaVODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290287 Premaprojektu,bazenibise formirali izgradnjom nasutih brana visine 6 - 9 m u pogodnim profilima, vodei rauna olokalnimuslovima.Takobisenaprimer,bazenbr.3 formiraokoristeinasiplokalnesaobraajnice,sadodat-komnepropusnogsloja(Slika7).Njegovevakuacioni objekat,kojisesastojiodahtnogprelivasazahvatanjem na dva nivoa, omoguava optimalni reim isputanja vode u uslovima poplavnih talasa razliitih intenziteta. Slika 7. Nasip gradske saobraajnice kao brana za formiranje jednog od retenzionih bazena [13] Ukupna zapremina retenzionih bazena iznosi 170 000 m3. Predloenastrategijaupravljanjavelikimvodama,predvi-a da se oticaj sa gornjeg dela sliva ( 60 % povrine sliva, ilioko400ha),kombinovanimuticajemsvatribazena,u potpunostiprihvatiizadriprisvimvelikimvodama povratnih perioda do 10 godina, a u znaajnoj meri zadri privelikimvodamapovratnihperiodado100godina. Evakuacioniobjektisudimenzionisanina10-godinju velikuvodu,toomoguavanesmetanofunkcionisanje postojeegglavnogkolektorakapaciteta3m3/sunor-malnimuslovima.Rezultathidraulikeanalizeublaenja poplava pomou kaskadnog sistema od tri bazena prikaza-ni su na Slici 8. Slika 8. Ublaenje poplave povratnog perioda 10 godina pomou sistema od tri retenziona bazena u nizu [11,13] Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazena Miodrag Jovanovi 288VODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290 Vremezadravanja10-godinjevelikevodeubazenima variraod1.2do19sati.Procenajedaseubazenima zadrava92%koliinekrupnognanosa(osrednjenoza svepoplave),dokjeefikasnostzadravanjaglinovitih frakcija oko 56 %. KapacitetkoritaKumodrakogpotokajeprilagoensvim protocimado10-godinjevelikevode.Kakoseradio urbanompodruju,predvienajenaturalnaregulacija ovogvodotoka,topodrazumevakorienjekamenai biolokogmaterijalazaizraduregulacionihgraevina. Namerajedaseestetskevednostiprirodnogambijenta ouvajuutoveojmeriidaseobaleovogvodotokai retenzionihbazenaiskoristekaoetalitaibiciklistike staze. 4. ZAKLJUAK Nemaoptih,tipskihreenjakadajeupitanjuzatitaod poplava,posebnokadasevodiraunaiodrugimfakto-rima,kaotosunaprimer,kvalitetvodeiouvanje prirodnogambijenta.Usvakomkonkretnom sluaju treba primenitikonceptintegralnogureenjavodotoka,prilago-enjemtehnikogreenjalokalnimuslovimaizahtevima koji se esto ne mogu kvantifikovati. Kada je re o zatiti odpoplava,negativneposledicebrzeurbanizacijemogu seublaitiaktivnimmeramakaotojeizgradnja retenzionihbazena,privremenihilitrajnih,pojedinanih iliunizu.Ovibazenimogudaomoguesmanjenje protokadonivoakojiodgovarakapacitetupostojeih kolektorakanalizacionogsistema.Ustvari,re je o prime-niproaktivnihmeraupravljanjavelikimvodama,tako daseusvakomkonkretnomsluajumoeizabrati optimalnastrategijazatitenaseljaiitavihrenihdolina. Poredoveprimarnefunkcije,retenzionibazenimogu znaajnouticatinapoboljanjekvalitetavode,zadra-vanjemsuspendovanognanosainanjemusorbiranih tetnihmaterija,takodaimajuznaajnuuloguuzatititi ivotne sredine. LITERATURA [1]Affeltranger,B.,Publicparticipationinthedesignof local strategies for flood mitigation and control. IHP-V,TechnicalDocumentsinHydrology,No,48, UNESCO, Paris, 2001. [2]ASCE,AGuideforBestManagementPractice (BMP)SelectioninUrbanDevelopedAreas,ASCE, Reston, VA, 2001.[3]ASCE,FinalReportoftheTaskCommitteeon StormwaterDetentionOutletControlStructures, ASCE, New York, 1985. [4]ASCEandWEF,DesignandConstructionofUrban StormwaterManagementSystems,ASCEManuals andReportsofEngineeringPracticeNo.77,New York,WEFManualofPracticeFD-20,Alexandria, VA, 1992.[5]ASCEandWEF,UrbanRunoffQualityMana-gement,ASCEManualsandReportsofEngineering PracticeNo.87,Reston,VA,WEFManualof Practice FD-23, Alexandria, VA, 1998. [6]Clar,M.L.,Barfield,B.J.,OConnor,T.P., Stormwater Best Management Practice Design Guide Volu-me1:GeneralConsiderations,NationalRisk Mana-gementResearchLaboratory,EPA/600/R-04/121, 2004.[7]Clar,M.L.,Barfield,B.J.,OConnor,T.P., Stormwater Best Management Practice Design Guide Volu-me2:VegetativeBiofilters,NationalRisk ManagementResearchLaboratory,EPA/600/R-04/121A, 2004. [8]Clar,M.L.,Barfield,B.J.,OConnor,T.P., Stormwater Best Management Practice Design Guide Volu-me3:BasinBestManagementPractices, NationalRiskManagementResearchLaboratory, EPA/600/R-04/121B, 2004.[9]Cunge, J., Holly, F.M., Verwey, A., Practical Aspects ofComputationalRiverHydraulics.,Pitman,Boston, London, Melbourne, 1980.[10] DeGroot,W.G.,StormwaterDetentionFacilities, ASCE, New York, 1982.[11] Despotovi,J.,Petrovi,J.,Jaimovi,N.,Djor-djevi,S.,Jovanovi,M.,Djuki,A.,Babi,B, Prodanovi,D.,PreliminaryDesignfor ReconstructionofStormwaterandWastewater System in a Deve-loped Urban Area A Case Study. Proceedingsofthe8thICUSD,Sydney,Australia, 1999. [12] Driscoll,E.D.,DiToro,D.,Gaboury,D.,Shelly,P., MethodologyforAnalysisofDetentionBasinsfor ControlofUrbanRunoffQuality,EPA,Washington CD, Report No. EPA 440/5-87-01 (NTIS No. PB87-116562), 1986.Miodrag Jovanovi Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazenaVODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290289 [13] GraevinskifakultetBeograd,Idejniprojekat ureenjaslivaKumodrakogpotokauBeogradu, 1999. [14] Ferziger,J.H.,NumericalMethodsforEngineering Application, John Wiley & Sons, New York, 1981.[15] Haan,C.T.,Barfield,B.J.,Hayes,J.C.,Design HydrologyandSedimentologyforSmall Catchments, Academic Press, San Diego, CA, 1994.[16] IRMA, NCL, wl | delft hydraulics, Interactive Flood Management and Landscape Planning in River Systems, 2001. http://ncrweb.org/downloads/pub13.pdf [17] Jovanovi,M., Varga, S., Dimenzionisanje preliva kodretencijazaublaenjepoplavnihtalasa, "Vodoprivreda", 1992/2-3, 1992. [18] Jovanovic,M.,Varga,S.,FloodForecastingand ManagementbyRetentionBasins,XVIICongress of Danubian countries, Budapest, 1994. [19] Jovanovi,M.,Regulacijarekarenahidra-ulikai morfologija, Graevinski fakultet, Beograd, 2002. [20] Jovanovi,M.,RoleofDetentionandRetention BasinsinStormwaterManagementand EnvironmentalProtection,AdvancesinUrbanFlood Management,ed.Ashleyetal.,Taylor&Francis, London, 2007. [21] MladenoviBabi,M.,Jovanovi,M.,Kneevi, Z., The Integrated Flood Management The Karas RiverCaseStudy,3dEuropeanConferenceon River Restoration, Zagreb, 2004. [22] NSDWNationalSUDSWorkingGroup,Interim CodeofPracticeforSustainableDrainageSystems, ISBN 0-86017-904, 2004., http://www.ciria.org/suds/ [23] Newman,T.L.,Omer,T.A.,Driscoll,E.D.,SWMM StorageTreatmentforAnalysis/DesignofExtended-DetentionPonds,ConferenceonStormwaterand UrbanWaterSystemsModeling,Toronto,Ontario, 1999. [24] Rubin,H.,Atkinson,J.,EnvironmentalFluid Mechanics, Marcel Dekker, New York, Basel, 2001. [25] SedNetEuropeanSedimentResearchNetwork, ContaminatedSedimentsinEuropeanRiverBasins, 2004. http://www.SedNet.org[26] Tapp,J.S.,Ward,A.D.,Barfield,B.J.,Designing SedimentPondsforTheoreticalDetentionTime, Proceedings of the ASCE, 108(HY1), 1982.[27] Urbonas,B.R.,Stahre,P.,StormwaterBest ManagementPracticesIncludingDetention,Prentice Hall, Englewood Cliffs, N.J., 1993.[28] USDA Natural Resources Conservation Service, Stream Corridor Restoration Principles, Processes, and Practices, 2000. http://www.usda.gov/stream restoration,[29] Whipple,W.,Hunter,J.V.,SettleabilityofUrban RunoffPollution,JournaloftheWaterPollution Control Federation, 53, 1726, 1981. Zatita naseljenih podruja od poplava pomou retenzionih bazena Miodrag Jovanovi 290VODOPRIVREDA 0350-0519,39 (2007) 229-230 p. 275-290 URBAN FLOOD PROTECTION BY RETENTION BASINS by Dr Miodrag JOVANOVI University of Belgrade Faculty of Civil Engineering Summary Theroleofretentionbasinsinurbanfloodwater management,sedimentation/pollutioncontrol,and environmentalprotection,isevaluatedbytakinginto considerationinternationalbestmanagementpractices anddesignrecommendationsandexperiences.The consideredsubjectmatterincludesvariousengineering tasks,suchas:determinationofthebasindesign volume,itssedimenttrappingefficiency,effectson waterqualityimprovement,thedesignofwaterintake anddischargecontrolstructures,releaseimpact evaluation,andlandscapeplanningandmaintenance measures. Inadditiontotheirprincipalroleinfloodmanagement, retentionbasinsofferamajorcontributionto environmentalprotectionaswell.Itisunderlinedthat publicsupportisneededfortherealizationofflood controlbasinprojects,whichisnotpossiblewithout informingthepublicofthevariousadvantagesthatthis approachoffersinfloodmanagement.Acasestudy fromSerbianengineeringpracticeisusedtoillustrate the above assertion. Keywords:retentionbasins,floodmanagement, environmental protection Redigovano 08.12.2007.