Velike {tete od poplava - Prokuplje

TOPLI^KE NOVINE APRIL 2014.

Jako nevreme pra}eno ki{omi gradom stvorilo je bujice pla -ninskih potoka i re~ica koje supodigle nivo Toplice na gotovo5,2 metra i uslovile izlivawe ipoplavni talas koji je ugrozioku}e, dru{tvene objekte i grad-sko grobqe u Prokupqu.

U ve~erwim satima 19. apri -la vrh poplavnog talasa rekeToplice stigao je do Prokupqa iugrozio naseqe Dragawa gde jepod vodom ostalo desetak ku}a,stanare Liparske ulice u Pro -kupqu gde su, tako|e, poplavqenistambeni objekti, teniske tere -ne, gradski bazen i halu za malesportove podno Hisara a vodenabujica poplavila je gotovo i celonovo gradsko grobqe u Pro ku -pqu.

Prema re~ima na~elnika Od-eqewa za vanredne situacije uProkupqu Sr|ana Mitrovi}a,ovo je bila jedna od najve}ih po -plava u posledwih trideset godi -

na koja je pogodila topli~kikraj, a spasila~ke ekipe ovog od-eqewa od vodene stihije spasilesu tridesetak osoba i evakuisaleisto toliko domova, od stotinuku}a koje su poplavqene u top li -~kom kraju.

Toplica se izlila u duìniod 60 km nizvodno od brane Se lo -va do u{}a u ju`nu Moravu i pri -~inila veliku {tetu na stambe -nim objektima i poqoprivred-nim povr{inama u op{tinamaKur{umlija, Prokupqe i @ito -ra|a.

Buji~ne reke i potoci pri ~i -nili su veliku {tetu naro~itopoqoprivrednim usevima i napodru~ju op{tine Blace.

- Reka Toplica zabeleìla jenajvi{i vodostaj od kada se onme ri, pa je u selu Pepeqevac na -domak Kur{umlije voda dostiglavisinu od 5,2 m, {to je za metarvi {e od granice vanredne od bra -ne od poplava, kazao je Mitrovi}.

Prema wegovim re~ima, spasi la -~ke jedinice Odeqewa za vanred -ne situacije danono}no su bilena terenu i uz veliku po`rtvo-vanost spasavale qude od vodenestihije. Tako su uz pomo} gumenih~amaca uspeli da spasu iz nabu-jale reke dvojicu voza~a sa kro -vo va wihovih automobila, koje jebujica odnela sa jednog od mosto -va na reci Toplici.

Toplica je poplavila i crpnustanicu i reni bunare u nasequDragawa, zbog ~ega su Prokup~a -ni gotovo nedequ dana imalipro blema sa vodosnabdevawem.Vo dena bujica odnela je deo putaprema ovom nasequ ~iji su ì -teqi tako|e te{ko pogo|eni po -p lavom, i presekla komunikacijusa Prokupqem. Toplica je iza { -la iz svog korita i poplavila go-tovo celo novo gradsko grobqe,o{tetila grobna mesta, {to je naUskrs bilo posebno potresno zaProkup~ane ~iji su ~lanovi po -ro dica ovde sahraweni. Pri ~i -

we na je ogromna materijalna{te ta stambenim i dru{tvenimobjektima, sportskim objektima,teniskim terenima, kao i poqo-privrednim usevima na velikojpovr{ini.

Radi utvr|ivawa visine {te -te koja po prvim procenama pre -ma {uje 50 miliona dinara, for -mi rana je op{tinska komisijakoja }e obi}i poplavqene obje k -te i proceniti visinu nastale{tete. Ova komisija }e izve{tajdo staviti nadle`nom minista rs -tvu, od koga se o~ekuje konkretnapomo} postradalima u poplavi.

Najvi{e {tete na poqopriv -rednim kulturama naneto je op { -tini @itora|a, u kojoj je po pla-vni talas, kakvog ne pamte ni na-jstariji stanovnici ovog kraja,potpuno uni{tio staklenike saranim vo}em i povr}em, ba{te ina stotine hektara oranica ivo}waka.

U ovoj op{tini 50 osoba os-talo je bez krova nad glavom i

Na sednici Op{tinskog {ta -ba za vanredne situacije u Pro -kupqu 29. aprila doneta je od lu- ka o ukidawu vanredne situacijena teritoriji op{tine, koja jeuvedena 18. ovog meseca zbog ka -ta strofalnih poplava koje su za -desile na{u op{tinu.

- Opao je nivo reke Toplice ine postoji opasnost od novih po -plava, vodosnabdevawe je norma -li zovano i sve nadle`ne slu`berade na otklawawu posledica ka -tastrofalnih poplava, koje su za -desile na{u op{tinu , kazao jepredsednik Op{tine i komanda -nt [taba, dr Qubi{a \urkovi} .

Na ovoj sednici donet je Za -kqu~ak o formirawu Jedinice

ci vilne za{tite za op{te na me -ne od 30 pripadnika obu~enih zaukazivawe prve pomo}i i sani-rawa {tete u vanrednim situaci-jama .

Ovu jedinicu ~ini}e radno -sposobni mu{karci i ène, asredstva za weno opremawe iobu ku obezbedi}e lokalna samo -uprava.

Komisiji za procenu {tetedo sada je stiglo oko 300 zahtevaza procenu i isto toliko zahtevaza nadoknadu {tete koju su pri -~i nile poplave i obimne pada vi -ne na stambenim, dràvnim i in -frastrukturnim objektima, kao ina poqoprivrednom zem qi {tu.

\urkovi} je na ovom sastanku

zahvalio svim ~lanovima {tabana saradwi i posebno odao priz-na we Odeqewu za vanredne situ -a cije, Vojsci Srbije i Policiji

u Prokupqu na zalagawu koje suuloìli prilikom spasavawaqu di i objekata u poplavama.

M.M.

Ukinuta vanredna situacija u Prokupqu

Prestala opasnost od poplava

Toplica poplavila teritoriju op{tine Prokupqe

Velike {tete od poplava

TOPLI^KE NOVINEAPRIL 2014.

ne}e mo}i da se vrati u svoje po -plavqene domove. Ti qudi, uzpomo} Crvenog krsta i lokalnesamouprave, privremeno su sme { -teni u Sportskoj hali u @i to ra -|i.

Privremeni sme{taj moraloje da potraì i tridesetak poro -dica iz romskog naseqa MalaGuba u Prokupqu. Po{to su vo-dene bujice potpuno uni{tilewihovih tridesetak tro{nih ku -}a, porodice iz ovog naseqa ise-qene su i sme{tene u prihvatnicentar, odnosno u Dom Roma ihalu Filcare gde su uba~eni kre -veti. Du{eke i }ebad obezbedilesu humanitarne organizacije, aNarodna kuhiwa u Prokupqu po -ve}ala je redovne obroke kako biim obezbedila po jedan obrokdne vno. Kako je rekao Mitrovi},wihove ku}e vi{e nisu za stano -vawe, a zbog opasnosti od izbi-jawa zaraze bilo je neophodnoobezbediti im sme{taj i higi-jenske uslove za ìvot.

Nakon prvog udarnog talasa,

koji je pri~inio i najve}u {tetu,krenula je sanacija objekata iobezbe|ivawe obale na mestimana kojima se reka izlivala, jer jevremenska situacija ukazivala damoè do}i ponovo do jakih ki{ai izlivawa reke.

Op{tinski {tab za vanrednesituacije obezbedio je mehaniza -ciju i kamione sa {qunkom i pe -skom, kako bi sanirao put i po -mogao ìteqima naseqa Dra-gawa, tri kilometra udaqenog odcentra Prokupqa, da ponovo do-biju najkra}u vezu sa gradom.

Ina~e, ovo naseqe je i naj te -è pogo|eno poplavama, a sta no -vnici 15 ku}a jedino uz pomo}vatrogasnih jedinica i pumpi mo -gli su da izbace vodu iz svojih po -plavqenih domova, u kojimano }ima nisu mogli da spavaju.

Poplavqeno podru~je prvogdana 19. aprila obi{ao je na~e l -nik Sektora za vanredne situ a -ci je Predrag Mari}. On je u Pro -kupqu obi{ao sve vitalne ob-jekte kao i gradsko grobqe, gde suvodeni brzaci gotovo prekrili

neke od spomen obele`ja. Mari}je prisustvovao i sednici Op{ -tin skog {taba za vanredne si tu -acije u Prokupqu, gde su ga ~la -novi ovog tela upoznali sa svimproblemima koji su nastali us -led poplave.

Mari} je nakon sednice izja -vio da je u svemu najva`nije to dasu sa~uvani qudski ìvoti i da}e pripadnici Sektora za van re -dne situacije biti non stop upri pravnosti i pruìti svakuvrstu pomo}i ugroènim podru~ -jima. On je apelovao da se stano -v ni {tvo organizuje u akcijisp re ~avawa daqeg izlivawa rekeToplice.

Op{tinu Prokupqe pogo|enupoplavom posetili su i ministriu tehni~koj Vladi Srbije Slav-ica \uki} Dejanovi} i DraganGlamo~i}. U razgovoru sa op{ ti -nskim rukovodstvom upoznali suse sa veli~inom problema i na s -talom {tetom od poplava i na ~i -nom pomo}i stanovni{tvu.

Dejanovi} je naglasila da je

najva`nije sa~uvati zdravqe sta -novni{tva i obezbediti qudima,~ija su doma}instva poplavqena,zdravu pija}u vodu, hranu i dez-infekciona sredstva.

Zbog izlivawa Toplice ipla v qewa crpne stanice ugro ̀ e -no je vodosnabdevawe Pro kup ~a -na, a odgovorni u JKP “Vodovod”odlu~ili su da vodu iz vodosis-tema Bresnica preusmere i obe -zbede koliko toliko grad vodom.Zbog zamu}ewa svih izvori{tagra|ani su obave{teni da voda izvodovoda, koja je povremeno dola -zila i do vi{ih zona u gradu, nijeispravna za pi}e, ve} da se moèkoristiti samo u tehni~ke svrhe.

Uzorci vode iz vodovoda sva -kodnevno su kontrolisali stru~ -waci iz Instituta za javno zd ra-vqe u Ni{u. Prvi rezultati supokazali da je voda hemijski is-pravna i da se moè koristitipro kuvana za spremawe hrane.Na kon tre}eg uzorkovawa, poslepet dana kona~no je potvr|eno daje voda i hemijski i bakteriolo -{ ki ispravna i da se moè ko-ristiti za pi}e.

Po{to je osposobqena crpnastanica, jedan od poplavqenihreni bunara ponovo je stavqen ufunkciju i potvr|ena je isprav -nost vode za pi}e pove}an je do -tok vode u sekundi, pa su i vi{ezone dobile uredno snabdevawevodom.

Zbog velikog dotoka vode,aku mulacije na Bresni~kom iRastovni~kom jezeru su na samojgranici prelivawa, pa se po na-logu Srbija vode one postepenoispu{taju kako ne bi do{lo donaglog prelivawa brana.

Po{to se reka Toplica povu -k la u korito i prividno pres ta -la opasnost od poplava, a sve sna -ge se usredsredile na sanaciju ob-jekata, usledio je ki{ni talaspra}en pquskovima i gradom kojije ponovo stvorio mogu}nost pla -v qewa u ovom kraju.

Tako je u no}i 24. aprila ve-liko nevreme pra}eno ki{om igradom pogodilo Prokupqe ioko linu. Najteè su pogo|ena se -la Poto~i} i Dowa Trnava gde suvodene bujice poplavile osam ku -}a i vi{e pomo}nih objekata,uni {teni su seoski putevi i po-qoprivredni usevi. Zbog velikekoli~ine vode oko sat vremenabio je poplavqen i magistralniput Prokupqe – Kur{umlija.

Zbog velike koli~ine ki{ekoja se sru~ila na grad proku pa -~kim ulicama tekle su reke, {toje dodatno oteàlo sanaciju ve}poplavqenih objekata u gradu.

M.M.

Izlivawe reke Toplice izko rita u duìni od 60 kilome ta -ra nanelo je velike {tete poqo-privrednim kulturama.

Nakon obilaska terena pro-cewuje se da je na podru~ju triop {tine Topli~kog upravnogok ruga poplavqeno 1.500 hektaraoranica.

- Na podru~ju Kur{umlijepoplavqeno je 200 hektara oran-ica, Prokupqa 400, a @itora|e900 hektara. Najve}e povr{inenalaze se pod ratarskim kultu -ra ma, rekao je na konferencijiza novinare direktor Poqopri -v redno stru~ne slu`be Pro ku -pqe Aleksandar Radulovi} i do -dao da je u 80% slu~ajeva {tetananeta pojedinim ratarskim kul-turama stoprocentna.

Velike {tete zbog vi{edne -vnih padavina nanete su i vo}a -rima.

Radulovi} je rekao da se ve}sa da moè re}i da }e ovogo di { -wi rod vi{we biti za 40 do 60%mawi u odnosu na pro{lu godinu.

- Nakon ki{nog perioda ja -vqaju se razne bolesti na poqo-privrednim kulturama. Poqo -privrednicima preporu~ujemo

da za za{titu vo}a i ratarskihkultura slu{aju preporuke stru -~waka, rekao je Radulovi} i do -dao da zaposleni u PSS sva ko-dnevno stoje na raspolagawu po-qoprivrednicima kako bi imdali stru~ne savete i preporuke,kako, kada i na koji na~in daza{tite pojavu raznih bolestina poqoprivrednim kulturama.

D.B.

Poplave nanele veliku {tetu poqoprivrednicima

PPoodd vvooddoomm 11..550000 hheekkttaarraa oorraanniiccaa


Predsednik Op{tine Pro ku -pqe dr Qubi{a \urkovi} pri -mio je predstavnike Teniskog sa -veza Srbije Radmila Armenuli}ai êdomira [o{ki}a i tom pri-likom su obi{li kompleks otvo -renih teniskih terena i zat vo -rene terene u sportskom objektukraj Toplice, koji su pretrpeli{tetu u nedavnim poplavama.

- Upoznali smo se sa nastalom{tetom od poplava na teniskimte renima kraj Toplice i od lu ~i -li da Teniskom klubu „Topli ~a -nin“ Prokupqe ve} sutra, kaohi tnu pomo} uplatimo 500.000 di-nara, rekao je po~asni ~lan i spe -cijalni savetnik Teniskog sa ve-za Srbije Radmilo Armenuli}.

On je objasnio da su me|unar-odni turniri na otvorenom kojise ovde organizuju tokom godineveoma bitan segment celokupnograda Teniskog saveza Srbije i da}e zato hitno reagovati.

Predsednik Teniskog kluba„Topli~anin“ Prokupqe Mi{a

Cvetkovi} je rekao da se {tetana kompleksu teniskih terenaprocewuje na 1,5 miliona dinarai da ovaj klub, koji postoji 25 go-dina, nikada do sada nije pretr-

peo ovakvu katastrofalnu {tetuod poplava. Cvetkovi} je rekao

da su u razornim poplavama dvaterena potpuno uni{tena, a daostali tereni zahtevaju detaqnorenovirawe.

- Terene moramo da osposobi -

mo do 10. maja kada se organizujeInternacionalni teniski tur -

nir za de~ake i devoj~ice do 12godina, rekao je predsednik Te -ni skog kluba „Topli~anin“ Pro -kupqe Mi{a Cvetkovi} i dodaoda }e, ukoliko za to bude potrebe,

koristiti i terene koji se nalazeu nasequ Gari} kod @elezni~kestanice.

Cvetkovi} je naglasio i ~i -wenicu da tereni moraju potpunobiti obnovqeni i ure|eni po vi-sokim i strogim standardima do20. juna, kada se na Fju~ers tur ni -rima o~ekuje veliki broj tenis-erki.

Predsednik Op{tine Pro ku -pqe dr Qubi{a \urkovi} je na-glasio da }e se u narednom pe ri-odu, u saglasnosti sa JP „Srbi-javode“, raditi na iznalaèwuna~ina da se jedan od najlep{ihsportskih kompleksa kod nasza{titi od poplava ubudu}e.

- Mi }emo u skladu sa sred-stvima predvi|enim buxetom po -mo}i i Teniski klub „Topli ~a-nin“ Prokupqe i odràvaweovih veoma zna~ajnih sportskihtakmi~ewa za na{ grad, rekao je\urkovi}.

M.K.

Teniski savez pomaè obnovu poplavqenih terena

Omladinski fudbalski klub„Topli~anin“ uputio je Fudbal-skom savezu Srbije i Fudbal-skom savezu regiona isto~neSrbije apel za pomo} oko obnovepo mo }nih terena uni{tenih uposledwoj poplavi.

- Tereni su nam potpuno uni -{teni i bi}e im potrebna kom-pletna obnova. Trenutno svemla|e selekcije OFK „Topli -~anin“ kao i FK „Kosovac“ ne-maju gde da treniraju i igrajusvoje utakmice. Klub nema para,a Op{tina Prokupqe je izu ze -tno siroma{na i nema sredstavani da pomogne qudima ~ije suku}e i imawa poplavqeni. Nevidim ko bi drugi mogao da nam

pomogne osim FSS Srbije i FSRIS-a, rekao je Rade Radowi},

predsednik OFK „Topli~anin“.M.K.

PPoommoo}}nnii tteerreennii uunnii{{tteennii


Vi{egodi{wa ekonomskakri za, veliki broj nezaposlenih,kao i niz drugih faktora dovelisu do naru{avawa socijalne ra -vnoteè u dru{tvu. Svake godineraste broj lica koja se nalaze ustawu socijalne potrebe. O wimabrine Centar za socijalni radProkupqe, na ~ijem se ~elu, odnovembra 2012. godine, nalaziSneàna Vukadinovi}, diplomi-rana socijalna radnica.

U Prokupqu, kao jednoj od na-jnerazvijenijih op{tina na juguSrbije, veliki je broj gra|ana ko-jima je potrebna pomo}. KakoCentar, kao ustanova socijalneza{tite, pomaè gra|anima ure {avawu svakodnevnih prob-lema?

- U skladu sa zakonom, Centarodlu~uje o ostvarivawu prava nanov~anu socijalnu pomo}, na do-datak za pomo} i negu drugog li -ca, osposobqavawu za rad, sme {-taju u ustanove socijalne za{ ti -te, odlu~uje o hraniteqstvu, us -vo jewu, starateqstvu i dr. Poredtoga, Centar kao organ starate-qstva sara|uje sa javnim tuì oc-em i sudijama i daje stru~nomi {qewe u postupcima nasiqa uporodici, {titi prava deteta iprati izvr{ewe mera koje na -laè sud.

Na koji na~in je organizovanrad stru~nih slu`bi?

- Pravilnikom o organiza -ciji, normativima i standardimarada Centra jasno su predvi|enipostupci rada. Svaki korisnikima svog voditeqa slu~aja, dok setimski rad primewuje kada je upitawu hraniteqstvo, starate-qstvo ili usvojewe. Stru~na slu -`ba ima svoja savetodavna telakoja uti~u na boqu koordinacijuslu`be, a sve u ciqu kvalitetni-jih usluga na{im gra|anima.

Koliki je broj korisnika so-cijalne pomo}i na teritorijiop{tine Prokupqe i koje su ka -te gorije stanovni{tva obu hva -}ene uslugama i merama Centra?

- U prethodnoj godini je Cen-tar za socijalni rad Prokupqepruìo pomo} za 4.354 lica. Svestarosne grupacije bile su obu -hva }ene merama i uslugama na{eustanove. Najbrojnija grupacijasu punoletni korisnici i wih jena tretmanu Centra 2.080. To susocijalno materijalno ugroènigra|ani, koji ostvaruju pravo nanov~anu pomo}. Stanovni{tvoop{tine Prokupqe je zahva}enoprocesom ubrzanog starewa, oko30% stanovni{tva ~ine staralica. Na evidenciji Centra ih je

524 koji ostvaruju pravo na no v -~anu pomo}, dodatak na tu|u negui pomo} i sme{taj u ustanove so-cijalne za{tite. Korisnici tu|enege i pomo}i su i invalidnalica za koje je Centar, u saradwisa Nacionalnom slu`bom za

zapo{qavawe, realizovao proje -kat „Solidarnost sa invali di -ma“.

Najosetqivije kategorijesta novnika su svakako deca i om-ladina. Koji su wihovi naj~e{}iproblemi i na koji na~in po -maète najmla|im sugra|anima?

- Najve}i broj maloletnih ko-risnika su socijalno materi-jalno ugroèni, oko 1.195, {to jeposledica dugogodi{we krizekoja je dovela do naru{avawa so-cijalne ravnoteè u dru{tvu. Za -tim deca bez roditeqskog sta ra-wa, gde je Centar primewivao sveneophodne usluge socijalne za{ -tite s ciqem {to bezbolnijegre{avawa wihovih problema.

Porodi~ni sme{taj dece jenajadekvatniji vid za{tite dece,

zato se ova usluga i naj~e{}epri mewuje. U hraniteqskim po -ro dicama sme{teno je 89 dece, odkojih je 16 u srodni~kim poro di -cama. Naj~e{}i razlozi za izme -{tawe dece iz biolo{ke po ro -dice je neadekvatno roditeqsko

starawe i zanemarivawe. Trebaista}i da je velika uloga organastarateqstva u pomo}i poro di -cama da prevazi|u probleme ipreduzimawu svih mera u ciquosnaìvawa i pripreme za even-tualni povratak dece u bio lo{ -ke porodice. U toku godine {e s-toro dece je vra}eno u svoje poro -dice, dok je ~etiri deteta dato nausvojewe.

Nezanemariv je i broj dece izporodica sa poreme}enim odno -sima. Evidentirano je 90 dece izbrakorazvodnih sporova, gde or -gan starateqstva, po zahtevu sudaima obavezu da se izjasni o vr{e -wu roditeqskog prava, na~inuodràvawa li~nih odnosa i toprevashodno u interesu malole -tne dece. Na evidenciji Centra

je i 97 maloletnih delikvenata,prema kojima su preduzete odre -|e ne mere i savetodavne aktiv -nosti.

S obzirom da je nasiqe u po -rodici aktuelna tema, kakva jesaradwa Centra sa ostalim in-stitucijama koje se bave ovimproblemom?

- Kao organ starateqstva, Ce -ntar je pro{le godine potpisaoPosebni protokol o postupawu uslu~aju nasiqa u porodici i nadènama u partnerskim odnosima.Formiran je interni tim stru ~ -waka koji se bavi ovom pojavom, au ciqu pruàwa pomo}i `rtva -ma. Potpisivawem sporazuma osaradwi i zajedni~kom delovawusvih institucija na lokalnom ni -vou, po~ev od Centra kao koordi-natora, policije, suda, zdrav stve-nih ustanova, {kola, ostvaruje sesinhronizovano i stru~no postu-pawe u ciqu efikasnije pomo}i`rtvi nasiqa.

Postoje li izgledi da u sko-ri je vreme Prokupqe dobije pri-hvatili{te, sigurnu ku}u zasme {taj `rtava nasiqa?

- S obzirom na te{ku finan-sijsku situaciju u celoj zemqi,te{ko je o tome sada govoriti. Utom smislu mi smo kod nadle`nogministarstva inicirali otvara -we podra~una sa koga bi sredstvabila usmerena za urgentno zbri-wavawe `rtve nasiqa. To zna~ida bi se novac koristio za sme { -taj ̀ rtve, prevoz, hranu, lekove isl. O~ekujemo odobrewe nad le -`nog ministarstva za otvarawepodra~una, kako bi boqe i efi -ka snije sprovodili za{titu `r -tava nasiqa.

Q.M.

Sneàna Vukadinovi}, direktorka Centra za socijalni rad Prokupqe

Briga za najugroènije gra|ane

Prema podacima Nacionalneslu`be za zapo{qavawe - Fili-jala Prokupqe, na teritorijiTopli~kog okruga evidentiranoje 16.268 nezaposlenih lica. Sko -ro polovina, odnosno 7.738 ili47,57% onih koji traè posao suène. Najve}i broj nezaposlenihlica su do 30 godina, a tako|e jeveliki broj nezaposlenih od 45do 50 godina starosti, kojima jeiz bilo kojih razloga prestao ra -d ni odnos.

Na evidenciji Nacionalneslu`be za zapo{qavawe najmawibroj onih koji ~ekaju posao su vi-sokoobrazovani qudi, sa zavr{e -nim fakultetom 669 ili vi{om

{kolom 762. Oko polovina neza-poslenih su nekvalifikovana ikvalifikovana lica, zatim onisa tre}im stepenom i sredwimobrazovawem.

Na osnovu podataka iz marta2014. godine, u op{tini Pro ku -pqe evidentiran je najve}i brojnezaposlenih i to 48,73% ili7.927, u Kur{umliji 20,92% ili3.404, @itora|a 19,08% ili 3.104i op{tini Blace 1.833 ili11,27%. Najve}i broj radnika za-poslila je kompanija „Leoni“ uProkupqu, gde trenutno radivi{e od 2.000 qudi.

- Kada su u pitawu visokoo-brazovani qudi koji traè

posao, najvi{e je pravnika, ekon-omista, menaxera, dok su defici-tarna zanimawa farmaceuti ima{inski inèweri, istakla jeQiqana Stojanovi}, savetnicaza zapo{qavawe u Nacionalnojslu`bi za zapo{qavawe Pro -kupqe.

[to se ti~e aktivnih merazapo{qavawa koje sprovodiNSZ, u ovoj godini nije raspisanjavni poziv za dodelu subvencija,jo{ uvek se prati realizacijadodeqenih subvencija iz 2012-2013. godine i ispuwavawe oba -veza od strane poslodavaca.

Q.M.

Na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe

NNaajjvvee}}ii bbrroojj nneezzaappoosslleenniihh uu PPrrookkuuppqquu


U ciqu boqe i efikasnijenaplate dugovawa za utro{enuvodu, KJP „Gradski vodovod“ nas-tavio je akciju potpisivawa spo-razuma o reprogramu duga, koja jezapo~ela sredinom februara.

- Analizirali smo efektenaplate duga na osnovu sporazumao reprogramu i relativno smozadovoqni postignutim rezulta-tima. U periodu od 15. februarado 15. marta potpisan je 401 spo-razum o otpisu duga, ukupne vred-nosti od 11.715.000,00 dinara iodobren je popust u iznosu od3.780.000,00 dinara. Ukupan re-pro gramirani dug je 6.570.000,00dinara, a iznos upla}ene prverate 2.110.000,00 dinara, istakaoje finansijski direktor KJP„Gradski vodovod“ Du{an Arsi}.

Prema wegovim re~ima, ima -

ju}i u vidu te{ku ekonomsku si -tu aciju u prokupa~koj op{tini,„Gradski vodovod“ nastavqa ak-ciju naplate duga na rate, s tim{to su novim sporazumom pred -vi|eni jo{ povoqniji uslovi zasve kategorije potro{a~a.

- S obzirom na ~iwenicu daimamo oko 700 potro{a~a kojidu guju preko 100 hiqada dinara,odlu~ili smo da im omogu}imootplatu duga na 24 mese~ne rate,umesto na 12 kako je bilo pred vi -|eno dosada{wim sporazumom. Idaqe vaì popust od 50%, odno -sno otpis duga za doma}instvakoja duguju preko 100 hiqada di-nara, kao i 30% na dug do 50.000dinara. Za potro{a~e koji go-tovinski èle da izmire dugov-awa, iznos se umawuje za 50% odukupnog duga.

Doma}instva na teritorijiop{tine Prokupqe ukupno dugu -ju oko 115 miliona dinara za ut -ro {enu vodu. Nastavqena akcijapotpisivawa sporazuma o repro-gramu duga trebalo bi da po bo q -{a naplatu i samim tim pos lova-we ovog preduze}a. Prema re~ima

nadle`nih u Gradskom vodovodu,krajwe mere su one nepopularnekoje slede ukoliko se ovim putemne postignu o~ekivani rezul-tati, a to je privremeno iskqu~e -we sa vodovodne mreè i naplataduga sudskim putem.

Q.M.

KJP „Gradski vodovod“ nastavqa akciju naplate dugovawa

Novi reprogram za stara dugovawa

Prokupa~ko Javno preduze}e za za{titu i unapre|ewe ìvotnesredine obeleìlo je 11. april, Svetski dan za{tite prirode kvi-zom znawa o zna~aju za{tite prirode i ukazivawem na opasnost odzaga|ewa, u kome su u~estvovali u~enici svih osnovnih {kola una{em gradu.

- Pitawa smo prilagodili wihovom uzrastu, a osnovni ciq ovogtakmi~ewa je provera znawa i usvajawe zdravih navika o za{titiprirode i ukazivawe na ono {ta ne treba ~initi kako bi prirodaostala ekolo{ki ~ista, kazao je direktor ovog preduze}a MiroqubKrasi}.

On je istakao da su u~enici koji su pokazali najboqe znawe nakvizu nagra|eni obilaskom Spomenika prirode “Prebreza”, u komese u staklenim vitrinama u prirodi ~uvaju replike ostataka retkihpraistorijskih ìvotiwa prona|enih na ovom terenu.

- Na ovaj na~in pokaza}emo deci {ta su prave prirodne vred-nosti i koliko je zna~ajno da priroda ostane ekolo{ki ~ista, kazaoje Krasi}.

M.M.

Povodom obeleàvawa Svetskog dana planete Zemqe, jednog odzna~ajnih ekolo{kih datuma koji promovi{u zdravu ìvotnu sred-inu, Javno preduze}e za za{titu i unapre|ewe ìvotne sredine(JPZ@S) Op{tine Prokupqe oglasilo se zvani~nim saop{tewemu kome se kaè da su ove godine spre~eni da, kao ranijih godina, ovajdatum obeleè prigodnim manifestacijama i akcijama.

- Zbog dugotrajnih ki{a, koje su dovele do izlivawa reka iz svo-jih korita ~ime su poplavqena mnoga podru~ja, spre~eni smo da naadekvatan na~in obeleìmo Dan planete Zemqe. U nastupaju}em pe-riodu neophodno je sanirati posledice poplava, koje su i na{emkraju nanele veliku {tetu, u ~emu }emo u~estvovati koliko god je una{oj mo}i. Trenutno su na{e ekipe na terenu, gde aktivnou~estvuju u otklawawu {tete uzrokovane ovim stawem, kaè se usaop{tewu i dodaje:

- Uprkos ovakvoj situaciji pridruùjemo se pozivu UN koji jeupu}en svim qudima sveta, da tokom naredne dve godine u~estvujemou kampawi „Zeleni gradovi“. Stawe u kome su prirodni resursi podpritiskom qudskih aktivnosti, a celokupni ekosistem naru{en jenesavesnim delovawem qudi, neminovno dovodi do klimatskih prom-ena i do ugroàvawa stabilnosti u svim regionima. Da biza{titili planetu i preduzeli mere u oblasti klimatskih prom-ena, svim svojim aktivnostima pridruùjemo se ovoj kampawi, kojapodrazumeva ozelewavawe gradskih sredina, {to }emo sprovesti iu na{em gradu. M.M.

U Prokupqu obeleèn Svetski dan planete Zemqe

Poplave omele obeleàvawe Dana planete Zemqe Obeleèn Svetski dan za{tite prirode

KKvviizzoomm zznnaawwaa pprroottiivv zzaaggaa||iivvaa~~aa

U Prokupqu je po prvi put u zgradi Op{tine vr{ena isplatadnevnica ~uvarima kutija i ~lanovima bira~kih odbora parlamen-tarnim izborima u Srbiji.

Kako su izjavili u lokalnoj samoupravi, dnevnice vi{e neispla}uju stranke, ve} po prvi put lokalna samouprava i to svakom~lanu bira~kog odbora ili komisije li~no.

- Na ovaj na~in smo èleli da spre~imo zloupotrebe kod isplatejer su do sada pojedine stranke umawivale dnevnice onima koje suangaòvali u bira~kom procesu za po 500 dinara, na konto nekakvihstrana~kih tro{kova, kazali su u Op{tini.

Dnevnice za ~uvare kutija iznose 1.500, a za stalne ~lanovebira~kih odbora 2.500 dinara, i ispla}ivane su po redosledu stra -naka.

M.M.

Po prvi put dnevnice ~uvarima kutija ispla}uje Op{tina

Spre~ene zloupotrebe novca


Povodom obeleàvawa 65 go-dina od osnivawa, Apotekarskaustanova u Prokupqu promovi sa -la je uvo|ewe kol centra, saveto-va li{ta za pacijente i far ma-ceutskih kartona, ~ime }e po di -}i standard i jo{ vi{e pribli -ìti svoje usluge pacijentima.

U skladu sa promovisanimslo ganom „Sa osvrtom na pro { -lost, po{tuju}i tradiciju, kre -iramo budu}nost“, povodom Danaustanove pu{ten je u rad novi re -di zajnirani sajt i uveden najsa -vremeniji informacioni sistem.

Na konferenciji za {tampu uGradskoj apoteci novinarima suse obratili direktor Apoteka -rske ustanove Zlatan Miqkovi}i koordinator stru~nog rada oveustanove Nata{a Stankovi}. Kaonovinu u radu ove ustanove, a po -vodom obeleàvawa zna~ajnog ju-bileja, Miqkovi} je najaviopo ~etak rada farmaceutskog kolcentra, putem koga }e pacijentiiz Topli~kog okruga ubudu}e 15sati dnevno mo}i da dobiju sveinformacije o svojstvima i na -~i nu kori{}ewa propisanihlekova.

U ciqu olak{ica pacijen-tima Apoteka je uvela i farma-ceutsko savetovali{te, u kome jepacijentima omogu}en nepo sre -dan kontakt sa farmaceutom, ka -ko bi doneli savet o kori{}ewupropisanih lekova.

- Uz pristanak pacijenata, ufarmaceutski karton upisiva}ese li~ni podaci, podaci o wego -

vim hroni~nim bolestima, le ko -vima, dozama, reìmu dozirawa,ìvotnim navikama pacijenta ipreparatima koje koristi bez sa -veta lekara, kazao je Miqkovi}.

On je naveo da }e se na ovajna~in spre~iti mogu}i problemi

u terapiji i doprineti adekvat-nijem i efikasnijem le~ewu pa -ci jenata.

- Apoteke u svetu ve} odavnonisu samo mesto gde }e pacijentipodi}i propisanu terapiju, ve}oni tu dobijaju i sve potrebne st -ru ~ne medicinske savete, nagla -sio je Miqkovi} i podvukao da seu tom pravcu kre}e i Apo teka r -ska ustanova u Prokupqu, a sve uciqu osavremewivawa usluga iwihovog podizawa na najvi{inivo.

- Trudimo se da {to vi{e pri-bliìmo farmaceutske uslugena {im pacijentima, pa u tom ci -qu planiramo i otvarawe novih

objekata i pro{irewe {alter-skih kapaciteta. Ideja je da seotvori jo{ jedna organizacionajedinica i to ovog puta u kruguOp{te bolnice, kako bismo jo{vi{e pribliìli na{e uslugegra|anima i skratili proces od

propisivawa do podizawa leko -va. Sa istim ciqem planiramootvarawe jo{ jednog {altera uok viru Doma zdravqa u Pro ku -pqu, kazao je Miqkovi}.

Prema re~ima Miqkovi}a,uvo|ewem novog softvera ola k -{a}e se poslovawe i unapreditistru~ni rad u apoteci.

On je podsetio na tradicijuapo tekarstva od 65 godina i re -kao da je re{ewem Povereni{-tva za finansije Gradskog na rod-nog odbora u Prokupqu ustav qe -no Gradsko apotekarsko predu -ze}e „Gradska apoteka“ 9. aprila1949. godine.

U godini nakon osnivawa, na

teritoriji op{tine Prokupqeotvoreni su i apotekarski ogra -nci u Velikoj Plani, @itnomPotoku i Pukovcu. Tokom daqegrazvoja Apoteka postaje deo Zd -ravstvenog centra i preuzima sveapoteke na teritoriji Top li~ -kog okruga. Takav status imala jesve do 1998. godine, kada postajesamostalna ustanova, ~iji je os-ni va~ Republika Srbija. U isto -ri jatu ove uspe{ne ustanovestoji da od 2006. godine wena os-niva~ka prava prelaze u ingeren-ciju Op{tine Prokupqe.

- Danas, 65 godina nakon osni-vawa, Apoteka Prokupqe razvi -la se u respektabilnu, likvidnui po mnogim pokazateqima na-jboqu zdravstvenu ustanovu u svo-joj oblasti u zemqi. Rad, red,kreativnost, odgovornost i qu -ba znost zaposlenih je jedinst ve -na formula na{e ustanove, is ta -kao je Miqkovi}.

O kvalitetu rada, visokoj st -ru ~nosti i pre svega menaxers -kim sposobnostima, koje su ovuustanovu uzdigle na mnogo ve}inivo od sli~nih u Republici, po -zitivno mi{qewe nedavno je da -lo i Ministarstvo zdravqa Re pu-blike Srbije, koje je ovu apotekuproglasilo za jednu od najboqihu Srbiji.

Apotekarska ustanova Pro -ku pqe ima 11 organizacionih je-dinica u sve ~etiri op{tineTo pli~kog okruga Prokupqe,Kur{umlija, Blace i @itora|a.

M.M.

Apoteka u Prokupqu obeleìla 65 godina rada

Najvi{i nivo farmaceutskih usluga

Posle pauze od ~etiri godine specijalisti~ke slu`be, koje subile izme{tene u bolnicu “Dr Aleksa Savi}” ponovo rade uprokupa~kom Domu zdravqa, saop{tila je portparol ove ustanovedr Qubica Stankovi}.

- Ovo smo postigli zahvaquju}idobroj saradwi i dogovoru rukovod-stva dve zdravstvene ustanove, kakobi skratili proceduru izme|u di-jagnostike i terapije i olak{alina{im pacijentima koji su naspecijalisti~ke preglede do sadamorali da odlaze u Bolnicu, reklaje Stankovi}.

Prema wenim re~ima vra}enesu slu`be ORL –a, oftalmologije ifizikalne medicine i interno od-eqewe. U skorije vreme ovde }epo~eti da radi i radiologija i psi-hijatrija. Sve slu`be prima}epacijente samo u prepodnevnoj smeni.

Specijalisti~ke slu`be su preba~ene u Bolnicu nakon razdva-jawa ove dve zdravstvene ustanove 2010. godine i prelaska Domazdravqa na buxetsko finansirawe Op{tine Prokupqe.

M.M.

Stara i nepokretna lica u udaqenim selima op{tine Prokupqeima}e mnogo boqe uslove za le~ewe zahvaquju}i sredstvima koje jeMinistarstvo zdravqa Republike Srbije odobrilo Domu zdravqa uProkupqu, saop{tila je portparol ove ustanove Qubica

Stankovi}.- Ova sredstva omogu}i}e nam da un-

apredimo kvalitet zdravstvenih uslugana terenu, {to nam je do sada pred-stavqalo problem s obzirom da je na{aop{tina jedna od najrazu|enijih u Srbijii da pokrivamo gotovo 80 km seoskogpodru~ja, kazala je Stankovi}.- Starosna struktura stanovnika ukazuje

na to da nam je stanovni{tvo svakimdanom sve starije, kazala je Stankovi} idodala da je prose~na starost u ovojop{tini 40,5 godina.- Ovo je veoma vaàn projekat naro~ito

za stanovnike na{e op{tine, jer velikibroj starih osoba ìvi na seoskom podru~ju, rekla je Stankovi}. Ovaakcija sprovedena je u okviru DILS projekta Ministarstva zdravqaRepublike Srbije “Pove}awe dostupnosti zdravstvenih uslugastarih i nepokretnih osoba”.

M.M.

Specijalisti~ke slu`be vra}ene Domu zdravqa

U slu`bi pacijenataMinistarstvo zdravqa pomaè starim licima na seoskom podru~ju

Zdravstvene usluge dostupne svima


Nakon trodnevnog gostovawa(u periodu 28-30. marta) i us pe -{nog predstavqawa u Ohri du(Republika Makedonija), KUD„Drainac“ i Kulturni centar„Drainac“ organizovali su tra -dicionalni Me|unarodni usk r -{wi festival folklora. U

periodu od 11 - 12. aprila, obeve~eri sa po~etkom u 19 ~asovabla~ka publika uìvala je u tra -dicionalnim srpskim igrama ipesmama, kojima se predstavilodoma}e Kulturno umetni~kodru{tvo „Drainac“ kao i KUD„Branislav Nu{i}“ iz Resavice.

Svu lepotu makedonskog folk-lora do~arali su gosti ovogo di -{weg festivala, KUD „Fili gra-ni“ iz Ohrida.

Sve koreografije KUD „Dra -inac“ za koncert i ove dve ve~erifolklora pripremqene su podumetni~kim rukovodstvom Dra-

gana Velimirovi}a. Nastupilisu svi ~lanovi KUD-a, od grupenajmla|ih do veterana, a bla~kiqubiteqi folklora imali supriliku da uìvaju na ovom fes-tivalu, kao {to su i na svim wi-hovim nastupima do sada.

Delegacija op{tine Blace, koju je predvodio {ef Kancelarijeza mlade, Milo{ ôli}, u~estvovala je u programu obuke za pred-stavnike lokalnih vlasti u okviru programa „Local administration fa-

cility (LAF)“ koji sprovodi Evropska komisija.Kao deo TAIEX programa Evropske komisije ~ija je tema ovoga

puta bila „Borba protiv nezaposlenosti mladih“ ,ôli} je pred-stavqao srpsku delegaciju, koju su jo{ ~inili i slu`benici izSombora, Oxaka, Kule, Rume i beogradske Op{tine Palilula.

Ciq ovog studijskog putovawa bio je upoznavawe sa politikamaEU iz oblasti zapo{qavawa mladih, ali i prilika za upoznavawekolega koji se bave predmetnom temom iz Turske, Makedonije, Al-banije, BiH, Crne Gore i teritorije Kosova.

Seminar je odràn u Briselu, a teme su bile Kvalifikacije ikompetencije kao kqu~ni faktor zapo{qivosti mladih, Kqu~nisastojci za projektovawe i sprovo|ewe efikasnih programa zazapo{qavawe, Politika zapo{qavawa i socijalni dijalog u pro-cesu pro{irewa. Seminar je trajao tri radna dana, a tom prilikomorganizovana je poseta EU institucijama u Briselu, gde su pred-stavnici na{e zemqe upoznati sa radom Odbora regija i TAIEX pro-grama Evropske komisije.

U Mesnoj zajednici Blace uspe{no je sproveden referendum,koji je odlukom Skup{tine op{tine Blace raspisan na sednici od10. marta ove godine. Gra|ani su odlu~ivali o uvo|ewu samodopri-nosa za odràvawe gradskog grobqa i kapele u Blacu za period od2014. do 2019. godine.

Izlaznost je bila 51,166 odsto, a preko 99% glasa~a zaokruìloje „DA“ na pitawe „Da li ste za dono{ewe Odluke o uvo|ewu samod-oprinosa na podru~ju Mesne zajednice Blace za odràvawe grobqa ikapele u Blacu?“ tako da }e se, kao i ranijih godina, ova komunalnadelatnost finansirati iz prihoda gra|ana, odnosno izdvajawem:

- 1% od zarada iz radnog odnosa i ostalih li~nih primawa ~ijije osnov radni odnos;

- 2% od prihoda samostalnih delatnosti;- 2% od godi{weg katastarskog prihoda od poqoprivrede.

Na taj je na~in obezbe|ena besplatna usluga uobi~ajene sahrane,kori{}ewe sale za parastos, odràvawe grobnog mesta, ali poredtoga i ure|ewe grobqa, ozelewavawe, odràvawe rasvete, ~esmi,prilaznih puteva i staza i mnoge druge aktivnosti vezane za grobqei kapelu.

- Uspeh ovog referenduma pokazuje da gra|ani Mesne zajedniceBlace imaju izgra|enu svest i maksimalnu odgovornost po pitawmakoja se ti~u op{teg zajedni~kog interesa. Tako|e, moè se re}i dasu Bla~ani i ovog puta iskazali visok nivo me|usobne soli-darnosti, jer bi u suprotnom, da samodoprinos nije uveden, svakigra|anin bio izloèn ozbiqnim finansijskim tro{kovima popitawu grobqanskih usluga, koje u ovom trenutku iznose oko 17hiqada dinara i to bez zakupa parcele za grobno mesto. Zbog svegatoga, zbog uspe{no sprovedenog referenduma za uvo|ewe samod-oprinosa, op{tinsko rukovodstvo, Skup{tina op{tine i SavetMesne zajednice Blace odaju priznawe gra|anima na iskazanompoverewu i prepoznavawu zajedni~kog ciqa, izjavo je Jovica]ur~i}, zamenik predsednika Skup{tine op{tine Blace.

Me|unarodni uskr{wi festival folklora u Blacu

Publika uìvala u tradicionalnim igrama

Blace u programu Evropske komisije Uspe{no sproveden referendum

““DDAA”” zzaa ssaammooddoopprriinnooss


1.) Naziv, adresa i internet stranica naru~ioca: Op{tina@itora|a, ul. Topli~ki heroji br. 53, 18412 @itora|a,www.zitoradja.org

2.) Vrsta naru~ioca: organ jedinice lokalne samouprave 3.) Vrsta postupka javne nabavke: postupak javne nabavke

male vrednosti.4.) Opis predmeta nabavke, naziv i oznaka iz op{teg

re~nika nabavke:Predmet javne nabavke je nabavka usluga – izrada elab-

orata o odre|ivawu zone sanitarne za{tite izvori{ta „Gri-vac“ i „ Livade“ u @itora|i Naziv i oznaka iz op{tegre~nika nabavki 73000000 –

5.) Kriterijum, elementi kriterijuma za dodelu ugovora:Kriterijum za izbor najpovoqnije ponude je najnià

ponu|ena cena 6.) Ponude sa varijantama nisu dozvoqene.7.) Preuzimawe konkursne dokumentacije:

Konkursna dokumentacija moè se preuzeti sa Portalajavnih nabavki, a dostupna je i na internet stranici naru ~i -oca - www.zitoradja.org

8.) Na~in podno{ewa ponuda i rok:Ponude sa pripadaju}om dokumentacijom, dostavqaju se

u zatvorenoj i zape~a}enoj koverti na adresu naru~ioca:

Op{tina @itora|a, ul. Topli~ki heroji br. 53, 18 412@itora|a „Ne otvarati – Nabavka usluga - izrada elaborata,broj nabavke 404-6/2014-01“ po{tom, ili li~no preko pisar-nice naru~ioca. Na pole|ini koverte obavezno navestinaziv, adresu, broj telefona i faksa ponu|a~a, kao i imeosobe za kontakt i e-adresu.

Rok za podno{ewe ponuda je 05.05.2014. godine do 12.00~asova (do navedenog roka moraju sti}i i sve ponude poslatepo{tom)

9.) Mesto, vreme i na~in otvarawa ponuda:Javno otvarawe ponuda obavi}e se u prostorijama SO

@itora|a, ul. Topli~ki heroji br. 53 Mala sala SO. Ponude}e se otvarati 05.05.2014. godine do 12.00 ~asova.

Otvarawu ponuda mogu prisustvovati sva zainteresovanalica. Predstavnici ponu|a~a moraju imati potpisano i ov-ereno ovla{}ewe koje }e predati Komisiji za javnu nabavkupre otvarawa ponuda.

10.) Rok za dono{ewe odluke: Odluka o dodeli ugovora bi}e doneta u roku od 7 (sedam)

dana od dana javnog otvarawa ponuda i bi}e dostavqena svimponu|a~ima u roku od 3 (tri) dana od dana wenog dono{ewa.

11.) Osobe za kontakt: Radisav Petrovi} 0628086296, Gor-ica Stojkovi} 062256273, Sneàna Petrovi} 0628073919

Me{tani dela glavne uliceTopli~ki heroji, u @itora|i, udelu koji pripada takozvanomnasequ „Novi Ni{“, organizo-vali su se i izgradili autobuskostajali{te koje je postalo najle -p{e u op{tini @itora|a. U ak-ciji je u~estvovalo tridesetakgra|ana.

Stajali{te je napravqeno odlima, pokriveno i uokvirenoolu cima, ofarbano, postavqenesu klupe, ogledalo i red vo`weza sve autobuse koji saobra}ajuna relaciji Ni{-Prokupqe.Sta jali{te je propisno obele -è no saobra}ajnim znakom i os-vetqeno reflektorom.

Pored toga prostor oko sta-jali{ta je poplo~an, zatravqen,a uzdu` puta neposredno oko sta-jali{ta zasa|eno je 12 sadnicalipe.

Me{tani su se odli~no orga-nizovali i uz samofinansirawei dobrovoqni rad uredili pros-tor koji je sada koristan i estet-ski prime}en.

Pored stajali{ta ima pros-tora i za izgradwu malog terenaza mini sportove, pa je vrednim„novoni{lijama“ plan da to us -ko ro zavr{e i na taj na~in st -vore sportsko-saobra}ajni kutakza gra|ane i decu ovog dela @i t-o ra|e.

Miroqub Vuli}

U kwizi „Zavi~ajna nadah -nu}a“ autora Miroquba Mi}eVuli}a i Radomira \oki}a, pen-zionera iz @itora|e, obuhva }e -ni su izvodi iz opusa svih autorapisane re~i ro|eni u op{tini@itora|a. Obuhva}ena su dela 68autora bez obzira na ànrovskuraznovrsnost, a me|u wima i ra -do ve penzionera iz ìtora|skogudruèwa i to:

Nikole Milo{evi}a

Cvetana Stankovi}aRadosava Zlatkovi}aMiroquba Vuli}aRadomira \oki}aAndrije Dragutinovi}aBranka Stojanovi}aDragoslava Zlatanovi}aMiodraga Aleksi}a„Veoma mi je drago {to me|u

autorima pisane re~i u ovoj kwi -zi ima i radova na{ih ~lanova,zato smo izdvojili deo sredstava

za {tampawe kwige. Po{to jeona iza{la iz {tampe deo ti -raà bi}e uru~en penzionerimaiz @itora|e. Uvek }emo sponzo -risati i odvajati novac za sve{to je dobro a pogotovo ako utome imaju u~e{}e na{i penzi -oneri“, isti~e predsednik udru -èwa penzionera @itora|e@ivko Nikoli}.

Miroqub Vuli}

Radomir \oki}

Najlep{e autobusko stajali{te u @itora|i

Penzioneri pi{u – penzioneri sponzori{u

Na osnovu ~lana 57. Zakona o javnim nabavkama („Slu`beni glasnik Republike Srbije“ br.124/12) i Odluke o

pokretawu postupka javne nabavke male vrednosti usluga br.404-6/2014-01 od 23.04.2014.godine,

OP[TINA @ITORA\A , ul. Topli~ki heroji br. 53, 18412 @itora|a

objavquje

POZIV

za podno{ewe ponuda u postupku javne nabavke male vrednosti za javnu nabavku usluga –izrada elaborata o

odre|ivawu zona sanitarne za{tite izvori{ta „ Grivac“ i „Livade“ u @itora|i


Nakon uvo|ewa vanrednogstawa, prouzrokovanog velikimpoplavama na teritoriji op{ti -ne Prokupqe, zaposleni i volon-teri Crvenog krsta aktivno su seukqu~ili u pruàwe razli~itihvidova pomo}i ugroènom stano -vni{tvu.

- Prva pomo} koja je upu}enaprokupa~koj op{tini bila je odstrane Nacionalnog tima za de-lovawe u nesre}ama Crvenog kr -sta Srbije. Ta pomo} se sastojalaod {est rezervoara-cisterni, po100 paketa osnovnih ìvotnihnamirnica i higijenskih sred-stava i 50 pari gumenih ~izama,rekla je sekretar Op{tinske or-ganizacije Crvenog krsta Pro ku -pqe Du{ica Dini} i istakla daje na poziv ove organizacije zakratko vreme bilo angaòvano i20 volontera.

Prva pomo} u ~izmama, os-novnim ̀ ivotnim namirnicama ihigijenskim paketima data jestanovni{tvu najugroènijihpod ru~ja. Re~ je o podru~ju MalaGuba, Lipar i Gorwa Dragawa.

Paketi sa namirnicama i higije -nskim sredstvima podeqeni su ipojedinim porodicama iz DoweToponice, Konxeqa, Dowe Kowu -{e i Male Plane.

Sektoru za vanredne situa -cije MUP u Prokupqu dato je 100}ebadi i 50 du{eka.

- Nakon povla~ewa reke Top -lice u korito, Crveni krst Pro -kupqe je od Mobilno-tehni~kogtima Crvenog krsta Srbije do -bio 10 su{ilica, 150 litara dez-infekcionih sredstava i do da t- nih 50 higijenskih paketa, reklaje Du{ica Dini} i dodala da susu{ilice za su{ewe zidova datedoma}instvima koja su pretrpelanajve}e {tete izazvane po pla -vama.

Prema re~ima Du{ice Dini}u 11 objekata u Gorwoj Dragawineophodno je su{ewe 960 metarakvadratnih zidova, u nasequ Li -par u 10 stambenih objekata ne{ -to vi{e od 800, a u gradu Pro ku-pqu na 23 objekta skoro 1.880 me -tara kvadratnih. Da bi se obav-ili pojedini poslovi, kao {to je

rukovawe su{ilicama, bi -la je ne ophodna i obukaqudi.

Najugroènijim rom-skim po rodicama, ~ije su seku}e nala zile pod vodom,obezbe|en je bio nu`nisme{taj i dati paketi saosnovnim ìvotnim i higi-jenskim na mi rnicama. Po -red pode le redovnih 320obroka, zaposleni organi-zacije su na terenu ispo ru -~i va li dodatna 183 kuvanaje la Romima koji su pre tr-peli naj ve}e {tete. - Tokom van red nog stawazaposleni i volonteri Cr-venog krsta Pro kupqe svo-jim aktivnim delovawem naterenu i saradwom sa tim-ovima Crvenog krsta Sr-bije, [tabom za vanrednesi tua cije Op{tine Pro -kupqe i Odeqewem za van -redne situacije MUP-a uProkupqu, dali su veliki dopri-nos u sanirawu i pru ̀ awu raz -li~itih vidova pomo}i naj -

ugroènijim porodicama, reklaje Du{ica Dini}.

D.B.

Crveni krst pomaè u vanrednoj situaciji

Svetski dan Roma 8. aprilprokupa~ko Dru{tvo Roma obe -le ̀ ilo je predstavqawem pro-jekta multikulturalnosti „Na -u ~imo da ìvimo zajedno“, kojisa 76.000 evra donira Evropskaunija.

Ovaj program realizova}e seu tri op{tine juga Srbije uProkupqu, Bujanovcu i Bosile-gradu, a podrazumeva ukqu~ivawei socijalizaciju, pre svega mla -dih Roma iz ovih sredina.

Projekat „Nau~imo da ìvi -mo zajedno“ podrazumeva podi za -we svesti mladih qudi o wihovojrazli~itosti i interkultural-nosti, koja ih blizinom i sli ~ -nim interesovawima povezuje ito posebno u sredinama gde subrojne etni~ke grupe, kao {to su

Romi, Albanci i Bugari na juguSrbije.

Autor ovog projekta MiodragGubijan je istakao zna~aj ovakvesaradwe me|u mladim qudima ra -zli~itih narodnosti i etni~kihgrupa. Kao posebnu vrednost pod-

vukao je potrebu da mladi za-jedni~ki nastupaju u ciqu os t -varivawa zajedni~kih ciqeva.

„Nau~imo da ìvimo zajedno“bi}e realizovan uz podr{ku Ba -lkanskog razvojnog centra izKra qeva, koji }e organizovatiedukaciju za 30 trenera i to po 10iz svakog grada.

Dejan @ivkovi} iz Dru{tvaRoma istakao je da ovog 8. aprilaRomi obeleàvaju svoj dan u zna -tno boqim okolnostima, jer suzahvaquju}i dràvnim institu-

cijama, mnogim nevladinim orga-nizacijama i uz pomo} Evropskeunije problemi romske popu-lacije do{li u ìù javnosti ida je po~elo wihovo re{avawe.

- Za nas je najva`nije re{a va -we problema {kolovawa, le~ewai stanovawa, {to smo donekle us-peli da re{imo ukqu~ivawem

prosvetnih i zdravstvenih medi-jatora. Me|utim, ostali su nere -{e ni problemi stanovawa iza po{qavawa Roma, koji i daqe~ine da ova populacija bude naju-groènija kako u Srbiji tako i{irom sveta, kazao je @ivkovi}.

M.M.

Udruèwe Roma „Carina“ 8. april Dan Roma obeleìlo je kul-turno – zabavnim programom u sali Bioskopa „Toplica“, kroz kojisu ~lanovi udruèwa svih starosnih grupa dramskim prikazima,poezijom, pesmom i folklorom predstavili stvarala{tvo Romaprokupa~koj publici.

- @eleli smo da na ovaj na~in na{im sugra|anima prikaèmo de-love iz na{eg ìvota, kao i da ih upoznamo sa tradicijom, kulturomi ìvotnim vrednostima romskog naroda. Tako|e smo èleli dapokaèmo da su neke vrednosti za sve narode iste i da nas time ~inesli~nim i bliskim, kazao je Sa{a Ali{anovi} iz Udruèwa Roma„Carina“.

U Prokupqu obeleèn 8. april, Svetski dan Roma

Socijalizacija mladih Roma

RRoommii kkrroozz iiggrruu ii ppeessmmuu


Pre mawe od godinu dana zapredsednika Op{tinskog ve}aSaveza samostalnih sindikataProkupqa (OV SSS ) izabrana jeQubica Stojiqkovi}, radnicaKompanije „Hisar“. To je prvaèna koja je izabrana za predsed-nika radni~ke organizacije naop{tinskom nivou.

- Biti predsednica OV SSSdanas nije ba{ privla~no?

- Mo`da je nekada bila privi -legija biti predsednik sindi ka -ta na op{tinskom nivou, kada jeu privredi radilo blizu 7.500 ra -dnika, kada su sve prokupa~ke fa -brike radile, radnici primaliredovno zarade od kojih se mogloìveti. Danas je situacija sas -vim druga~ija. Bez obzira na ovu~iwenicu prihvatila sam se ovogposla zbog toga {to zajedno sasvojim saradnicima nastojim daza{titim zagarantovana pravaradnika, koja se od strane poje-

dinih poslodavaca kr{e.- Sprovedena privatizacija

nije dala o~ekivane efekte?- Ne samo da nije dala o~eki-

va ne rezultate i boqitak zapo s -lenih, ve} je ostavila pogubnepo sledice. Tokom privatizacije,koja je sprovedena od 2001. do2011. godine, na stotine i stoti -ne hiqada radnika u Srbiji je os-talo bez posla, a vi{e hiqadapre duze}a je prestalo sa radom.To je bila privatizacija kojanije donela ni{ta dobro radni -ci ma. Ono {to je interesantnojeste da je malo onih koji su odgo-varali za tu privatizaciju. To -kom privatizacije i sindikati subukvalno „razbijeni“, odnosnorazjediweni i podeqeni, tako daje u firmama postojalo vi{e si -ndikata. Tako usitwenim i razje -diwenim radnicima, poslodavcisu uskra}ivali prava. Kako u Sr-biji, tako i u Prokupqu nije bi -lo ni{ta druga~ije. Retko je kojafirma, koja je privatizovana, na -s tavila sa radom. Sa mawim bro-jem radnika i smawenom proiz -vodwom, sa radom su nastaviliKompanija „Hisar“, koja poslujeu sastavu „Pionira“ iz Subotice,Ciglana iz Male Plane, „Tatko“i FOM.

„Topli~anka“ u kojoj je radi -lo skoro 2.000 radnika, Fabrikastakla „9.oktobar“, gde je radilooko 600 radnika, „FIAZ“ - skorohiqadu i druge firme, nakonpri vatizacije prestale su saradom. Nekada je u ~lanstvu OVSSS bilo vi{e od 8.000 radnika,a danas ima oko hiqadu.

- Kako su radnici organizo-vani u privatnim firmama?

- Malo je privatizovanih fi -r mi u kojima radni~ka organiza -cija aktivno deluje. Dobar pri -mer sindikalnog rada imamo uprivatizovanim firmama Kom-panija „Hisar“ i „Ciglana“ izMale Plane. O uslovima rada,zaradama i drugim prinadle` no -stima sindikati navedenih fi -rmi razgovaraju sa poslodavcimai iznalaze kompromisna re{ewa.O organizovanosti radnika udru gim firmama nemamo detaqneinformacije. Zbog toga u najsko-

rije vreme rukovodstvo OV SSSProkupqa planira da poseti fi -rmu „Leoni“ (radi blizu 2.200radnika) i u razgovoru sa poslo -vo dstvom i radnicima pomogneaktivnijem delovawu fabri~kog

sindikata. Kada je u pitawu si n -di kalno organizovawe tu najve}iproblem imamo kod ve}ih trgo -vi nskih ku}a, gde radnici nisuadekvatno pla}eni i pored toga{to rade tokom nedeqe, dràv -

nih praznika, prekovremeno itokom no}i. Da je ovo ta~no na-jboqe govori primer rada tokomUskrsa, gde su radnici pojedinihtrgova~kih firmi radili svevreme. Pitawe je da li su za tajrad i adekvatno pla}eni.

- Zbog ~ega je to tako?- Imati danas bilo kakav po -

sao je postala „privilegija“. Me -|utim, to nije razlog da se rad -nici za svoj rad ne pla}aju adek-vatno, da im se ne upla}uje pen-ziono i zdravstveno osigurawe,da im se od strane poslovodstvapreti otkazima, da im se zakonomzagarantovani godi{wi odmorzakida, itd. Sigurna sam da bi or-ganizovano{}u radnika putem

sindikata, koji bi delovao jedin-stveno i odlu~no, bila za{ti -}ena mnoga zagarantovana pravazaposlenih.

- Nekada je na nivou Op{tineProkupqe delovao socijalno-ekonomski savet?

- Nadam se ta }e taj savet po -novo krenuti sa radom. Interesje svih ~lanova saveta, a re~ je opredstavnicima poslodavaca, si -ndikata i lokalne vlasti, da tajsavet ponovo krene sa radom.

- Nova vlada planira mnogepromene?

- Sindikati su uvek bili zapromene koje }e doneti boqitakradnicima i wihovim porodi ca -ma. Verujem da nova Vlada Srbijene}e ponoviti gre{ke svojihpre t hodnika iz prve decenijeovog veka, kada je vi{e hiqadapreduze}a prestalo sa radom, avi{e stotina hiqada radnika os-talo bez posla. Sigurna sam da }eu sprovo|ewe odre|enih refo r -mi aktivno biti ukqu~eni isindikati.

- Kakva bi bila Va{a prvoma-jska poruka?

- Radni~ka organizovanost,jedinstvo i odlu~nost jedini sugarant za{tite zagarantovanihprava radnika. Razjediweni, usi -tweni, bez aktivnog rukovodstvai rada ne mogu se za{tititi pra -va radnika. Ono {to radnicitra ̀ e jeste da im se adekvatnoplati wihov rad i da imaju za-konom zagarantovane uslove ra -da. Ako se sa poslovodstvompo stignu i drugi dogovori, kao{to je pla}eni prekovremeni,no}ni i rad za vreme praznika,razni vidovi pomo}i itd, onda jeto plus za obe strane.

D.B.

Qubica Stojiqkovi} je rekla da oni jo{ nemaju prostorije zarad.

- Pre par godina krenula je rekonstrukcija i renovirawe Domasindikata, u ~ijem sklopu se nalazio i Dom kulture, rekla je ona idodala da ta rekonstrukcija jo{ nije zavr{ena i da oni zbog togajo{ nemaju prostorije za rad.

Qubica Stojiqkovi}, predsednica OV SSS Prokupqa

Hisar i ciglana dobar primer saradwe- Radni~ka organizovanost, jedinstvo i odlu~nost jedini su garant za{tite prava zaposlenih

JJoo{{ bbeezz pprroossttoorriijjaa

U selu Jugovac kod Prokupqaobeleèna je 72. godi{wica po -gibije narodnih heroja i stre-qawa me{tana od strane oku -patora. Tim povodom poloènisu venci na spomen bistu narod-nih heroja Stanimira Veqko -vi}a i Milo{a Mami}a. Vencena spomenike poloìli su pred-stavnici SUBNOR-a Prokupqe,Udruèwa rezervnih vojnih sta -re{ina, Udruèwa vinogradara.

Predsednik prokupa~kogSUBNOR-a Svetozar Kova~evi}rekao je da su sredinom aprila1942. godine bugarski fa{ististreqali vi{e desetina me{ ta -na Jugovca i da se ovaj stravi~anzlo~in nikada ne sme zaborav-iti.

O doga|ajima od pre 72 godi -ne okupqenim delegacijama, me -{tanima i u~enicima isturenog

odeqewa O[ „Nikodije Sto-janovi} Tatko“ Reqinac, koju uobli`wem selu poha|a 42 u~eni -ka, govorio je sekretar Op{ ti -nske organizacije SUBNOR-aMiroslav Veli~kovi}.

- Zlodela okupatora tokom~etvorogodi{weg oslobodi la~ -kog rata na prostoru Toplice iprokupa~ke op{tine nikada sene smeju zaboraviti. Tokom rataod 1941. do 1945. godine mnogi bo -rci su dali svoje ìvote za os lo -bo|ewe zemqe od okupatora idoma}ih izdajnika. Istinu o timdoga|ajima treba prenositi mla -dim generacijama, rekao je Veli -~kovi} i dodao da u obeleàvawuzna~ajnih datuma iz NOR-a oniimaju svestranu pomo} rukovod-stva lokalne samouprave.

- Rukovodstvo lokalne samo -uprave je uvek do sada, a to }e ~i -

ni ti i u narednom periodu, u sa -radwi sa predstavnicima SUB-NOR-a i drugih organiza cija,u~estvovalo u obeleàvawuzna~ajnih datuma i jubileja iz is-torije. Mladim nara{tajimatreba stalno govoriti istinu otome {ta se de{avalo na pros-torima prokupa~ke op{tine idrugih krajeva Srbije tokomDrugog svetskog rata, rekao je~lan Op{tinskog ve}a Op{tineProkupqe Dragan Radojkovi},koji je istakao da je i on, kaonekada{wi u~iteq u seoskim{kolama u Jugovcu i Reqincu,u~estvovao u organizovawu obe -leàvawa pogibije narodnihheroja Stanimira Veqkovi}a iMilo{a Mami}a i mnogih me{ -tana Jugovca.

D.B.

Poloèni venci na spomen biste narodnih heroja

âs istorije pred spomenicima


Udruèwe p~elara „P~eli -ca“ i Visoka poqoprivredno-pre hrambena {kola strukovnihstudija Prokupqe (VPP[) orga-nizovali su savetovawe na temu„Medonosna p~ela u vo}arskojpro izvodwi – problemi i sana -cija“. Na ovom predavawu bilo jeprisutno oko 100 p~elara i vo}a -ra iz Prokupqa, @itora|e, Bla -ca, Kur{umlije, Bojnika, Leba -na, Kru{evca, Mero{ine i Les -kovca, kao i studenti VPP[ iu~enici Poqoprivredne {kole.

Prof. dr Mi}a Mladenovi}sa Poqoprivrednog fakulteta uZemunu govorio je o nestajawup~ela i sanaciji ko{nica.

- Srbija ima idealne usloveza razvoj p~elarstva, koji nisu udovoqnoj meri iskori{}eni. Ne-organizovanost i nedovoqno poz-navawe problematike iz oblastip~elarstva osnovni su razloziza{to na{a zemqa jo{ nematakvu proizvodwu meda i p~eli-wih proizvoda koja bi donelaadekvatan devizni priliv, rekaoje on i naglasio da je neophodnastalna edukacija p~elara kako bise pove}ao broj p~eliwih dru{ -ta va, a samim tim pove}ala pro -izvodwa i kvalitet meda i drugihproizvoda.

- P~elari i vo}ari morajustalno da budu u kontaktu zato{to jedni bez drugih ne mogu,

rekao je on i dodao da ta saradwaposebno dolazi do izraàjatokom cvetawa vo}a.

„Medonosna p~ela kao poli-nator u vo}arstvu“ bila je temapredavawa Sa{e Milosavqe vi -}a, stru~waka za p~elarstvo.

- U opra{ivawu poqopriv re -dnih kultura p~ele u~estvuju 80do 90 odsto. P~ele iz jedne ko{ -nice, kojih u proseku ima oko 40hiqada, opra{e blizu 60 hiqadacve tova. Nestru~no i preko me r -no tretirawe vo}a tokom cveta -wa, jedan su od razloga uni{ta -vawa p~ela. U obostranom inte -resu je da vo}ari i p~elari zbogtoga imaju svakodnevnu komuni -kaciju, rekao je Milosavqevi} inaglasio da bi bilo dobro kadabi ovakvih savetovawa bilo vi -{e tokom godine.

Predsednik Udruèwa p~e la -ra „P~elica“ iz Prokupqa Vu -ki} Joksimovi} u svom izlagawuje naglasio da je edukacija p~e -lara sastavni deo godi{weg pla -na rada udruèwa i da je dobro{to je na predavawe do{ao ve-liki broj p~elara i vo}ara izmnogih gradova.

- Zakonski propisi o prime -ni za{titnih sredstava u vo}ar-stvu, a to se posebno odnosi na

period cvetawa vo}a, postoje,ali se oni od strane najve}eg bro -ja vo}ara ne primewuju. Biqni

svet i p~ele treba posmatratikao nedeqivu celinu, jer jednobez drugog ne mogu opstati, rekaoje Joksimovi} koji se zahvaliorukovodstvu VPP[ {to su impruìli svestranu pomo} u orga-nizovawu ovog savetovawa.

„O savremenim principimavo}arske proizvodwe - {qive ivi{we“ govorio je prof. dr Mi -lo van Veli~kovi} sa Poqopri v -rednog fakulteta u Zemunu.

Po re~ima Veli~kovi}a, dabi se krenulo sa proizvodwom{qi ve i vi{we, neophodno je is-puniti mnoge uslove, mada su pri -rodni uslovi u Toplici idealniza intenzivniju proizvodwu ovogvo}a.

- Odabir terena za sadwu, ana -liza zemqi{ta, primena agro -teh ni~kih mera, odabir sadnica,sorte vo}a, samo su neki od pre-duslova koje je neophodno ispu -ni ti da bi se krenulo sa pro iz-vodwom {qive i vi{we. Po{to

su ove vo}ne vrste vi{egodi{we,neophodan je stalni rad i pri-mena novih nau~nih dostignu}a,rekao je on i preporu~io vo}ari -ma da ne krenu sa komercijalnomproizvodwom ovog vo}a ako napa rcelama ili u wihovoj nepo -srednoj blizini nema vode kojabi se koristila za navodwavawe.Klimatske promene su razlog za -{to je, kako je on naglasio, vodapostala ìvot.

D.B.

^lanovi Udruèwa p~elara „P~elica“ uputili su apel za za { -titu p~ela od prekomerne upotrebe za{titnih sredstava. „Vi{es-truke koristi p~ela u poqoprivredi svake godine ugroàvajunesavesni korisnici sredstava za za{titu biqa, bez obzira na za-konske odredbe i visoke kazne“ navodi se, pored ostalog, u apelu.

- Visoka poqoprivredno-prehrambena {kola strukovnih studijau Prokupqu pruà}e sve vidove pomo}i poqoprivrednicima bez ob -zira u kojoj oblasti rade, rekao je prof. dr Sa{a Petrovi}, direk-tor {kole i istakao da }e {kola, osim prostora, za poqo privred-nike besplatno angaòvati svoje profesore da drè predavawa iobuku proizvo|a~a.

Udruèwe p~elara „P~elica“ Prokupqe

P~elari i vo}ari u {kolskim klupama

AAppeell zzaa zzaa{{ttiittuu pp~~eellaa

UUvveekk nnaa rraassppoollaaggaawwuu ppooqqoopprriivvrreeddnniicciimmaa

Ministarstvo poqoprivrede,{umarstva i vodoprivrede done -lo je Pravilnik o uslovima i na -~inu ostvarivawa prava na kre -ditnu podr{ku. Kredite }e odo -bra vati 13 banaka, sa kojima jemi nistar poqoprivrede prof. drDragan Glamo~i} nedavno potpi -sao ugovor. Banke koje }e odo bra-vati kredite su Komercijalna,Pro kredit, Erste, OTP, Socije -te general banka, Banka Inteza,Po{tanska {tedionica i druge.

Pravo na kreditnu podr{kuimaju fizi~ka lica, nosioci ko -mercijalnih porodi~nih gazdin-stava, preduzetnici i pravnali ca, odnosno zemqoradni~ke za -

d ruge sa najmawe 10 ~lanova zad -ruge.

Ukupan iznos kredita za fi -zi ~ka lica i preduzetnike iz -nosi pet, a zemqoradni~ke zad -ruge 15 miliona dinara.

Krediti ~iji je rok otplateod jedne do tri godine, sa grejspe riodom od godinu dana, odo bra -vaju se i ispla}uju bez valutnekla uzule. Kreditna stopa je ~e -ti ri odsto na godi{wem nivou zakredite koji }e se koristiti zarazvoj i unapre|ewe sto~arstva,a {est odsto za kredite koji }e seupotrebiti za razvoj ratarstva,vo}arstva, vinogradarstva, povr-tarstva, cve}arstva i kupovinu

poqoprivredne mehanizacije iopre me.

U prokupa~koj Poqopri vre d -no stru~noj i savetodavnoj slu ̀ -bi su nam rekli da detaqne in -formacije o dodeli ovih kreditamogu dobiti u ovoj slu`bi, kao ikod zaposlenih u bankama sa ko-

jima je Ministarstvo poqopriv -rede potpisalo ugovor o dodelikredita.

Zahtevi za odobravawe kred-ita podnose se do 1. septembraove godine bankama sa kojima jeministarstvo potpisalo ugovor.

D.B.

Banke odobravaju kredite poqoprivrednicima

Niè kamatne stopeNiè kamatne stope


Ministarstvo poqoprivrede,{umarstva i vodoprivrede done -lo je Pravilnik o uslovima, na -~i nu i obrascu zahteva za ost va -rivawe prava na regres za gorivoi |ubrivo.

Pravo na ostvarivawe regre -sa imaju samo registrovana ko me -r cijalna poqoprivredna gazdin -stva.

- Regres za gorivo namewenpoqoprivrednoj proizvodwi dajese u iznosu od 50 dinara po litru,odnosno 3.000 dinara po hektaru.U odnosu na prethodne godine,ka da se regresirano gorivo mog -lo kupovati samo na pumpama Na -ftne industrije Srbije, poqo -privrednici sada mogu na svimpu mpama da kupuju gorivo i ost-va re pravo na regres, rekla je sa -ve todavac u Poqoprivredno st -

ru ~noj i savetodavnoj slu`bi(PSS) Prokupqa Sneàna Jo -vi}.

Po wenim re~ima jedna odovogodi{wih novina je ta {to seovereni fiskalni ra~uni i zah -tev za dodelu regresa za gorivo udva primerka podnose jednom uto ku godine Ministarstvu fina -nsija - Upravi za trezor. Zahteviupravama za trezor podnose se upe riodu od 5. maja do 20. novem-bra.

Za kupovinu azotnih |ubriva,a re~ je o |ubrivima AN, UREA,KAN, UAN i SAN, kao i razli -~i te kombinacije NPK, NP iPK kompleksnih i me{anih gra -nu lisanih |ubriva, koje u svomsa stavu imaju vi{e azota, regresiznosi 10 dinara po kilogramu,od nosno najvi{e 3.000 dinara po

hektaru.Zahtevi za dodelu regresa za

|ubrivo, sa overenim fiskalnimra~unima podnose se, tako|e jeda -n put godi{we, upravama za tre-zor u periodu od 5. maja do 20.novembra.

- Zaposleni u PSS pruì}esvim poqoprivrednicima, kojisu registrovali svoja gazdinstva,stru~nu pomo} neophodnu za ost-varivawe prava na regres za go -rivo i |ubrivo, rekla je SneànaJovi}. D. B.

Porodi~na vinarija „Ara n -|e lovi}“ iz Prokupqa osvojilaje dve medaqe na sajmu vina „Vi-no fest 2014“, koji je krajem mar -ta odràn u Vr{cu. Me|u 400ra z li~itih sorti vina, izlaga~aiz Srbije, Crne Gore, Hrvatske,Slovenije, Ma|arske, ê{ke iRu munije, vinarija „Aran|elo -vi}“ iz Prokupqa osvojila jesre brnu medaqu za crveno vino„Vranac Samotok 2012“, bronza -nu za „Point Noir 2013“, kao ipri znawe za kvalitet „Topli~ -koj Ruìci“ u kategoriji ruì -~a stih vina.

- Priznawa, koja na{a vinadobijaju na sajmovima ve} tre}ugodinu zaredom, potvr|uju da jetopli~ki kraj pogodan za gajewekvalitetnih sorti gro`|a, {toje i uslov za proizvodwu dobrihvina. Pored toga bitna je i qu -bav prema vinogradu, koju sam na -sledio od svojih predaka, kao ièqa za negovawem i ~uvawemtra dicije, isti~e Nikola Ara -n|elovi}.

Podrum vinarije „Ara n|e -

lovi}“ nalazi se na sun~anim ob -ro ncima Sokolice, pored stogo -di {weg vinograda. Ovo je peta

generacija Aran|elovi}a koja sebavi proizvodwom vina.

Na predstoje}em sajmu vina,koji se po~etkom maja odràva u

ùpskom Aleksandrovcu, vina r-i ja „Aran|elovi}“ }e se predsta -viti novim ekskluzivnim vinom,proizvedenim od gro`|a iz vino -

grada starog 94 godine, koji se is -kqu~ivo ru~no obra|uje na potpuno ekolo{ki na~in.

Q. M.

Ono {to je specifi~no za vinograd Aran|elovi}a je da je za sa -|en 1920. godine u ~ast vojnika topli~kog Gvozdenog puka, na mestuoda kle su krenuli u svoju borbu i ve~nu slavu. Vojnici su svoje prveve ̀ be mar{eva i juri{a izvodili ba{ na mestu gde se danas nalazivinograd.

Podrum vina „Aran|elovi}“ je nastao jo{ davne 1920. godine, aos ni va~ je Tanasije Aran|elovi}, koji je 1910. godine kupio hektarwi ve ju`no od grada i zasadio vinograd, prete`no sortama prokupaci plovdina. Tada je samo mala koli~ina gro`|a kori{}ena za pro -iz vodwu vina, dok je ve}a prodavana nakupcima, koji su gro`|e saprokupa~kih vinograda odvozili ka Ni{u i Beogradu.

Od ukupno 120 hektara listopadnih {uma hrasta, cera i bukve napodru~ju op{tine Prokupqe, vi{e od 8.000 je zahva}eno najezdombiqne {teto~ine gubara, kazao je {ef [umske uprave u na{emgradu Ivan Pavlovi}. On je objasnio da je tim povodom danas orga-nizovana akcija fizi~kog uni{tavawa legla ove opasne {teto~inena podru~ju Rankove Reke i planine Vidojevica, u kojoj }e radnicimaJP „Srbija {ume“ pomagati i u~enici Poqoprivredne i Tehni~ke{kole.

- Suo~eni smo sa velikom najezdom ove {teto~ine, tako da smomorali da uputimo poziv za pomo} javnosti i prvi su se odazvaliprokupa~ki sredwo{kolci, kazao je Pavlovi}.

- Zabeleìli smo napad gubara, takozvane sredwe ja~ine na 5.000hektara {ume, koji se moè ru~no tretirati, kaè Pavlovi} i do-daje da }e u tom delu pomo} sredwo{kolaca dobro do}i.

Prema wegovim re~ima najugroèniji je prostor od 3.000 hek-tara {uma u ovoj op{tini, koji je zahva}en jakim napadom gubara,koji preti da ih potpuno uni{ti.

- Na ovom podru~ju ru~no uni{tavawe legla gubara nije dalorezultate, pa }emo morati da pribegnemo biolo{kim sredstvimakako bi sa~uvali {umsko bogatstvo, kazao je Pavlovi}.

M.M.

Ministarstvo poqoprivrede nov~ano pomaè poqoprivrednicima

Jeftinije gorivo i |ubrivo za poqoprivrednike

Gubar zahvatio 8.000 hektara {uma na podru~ju prokupa~ke op{tine

Prokupa~ki sredwo{kolci uni{tavali legla gubara

Na Me|unarodnom sajmu vina „Vinofest 2014“, odrànom u Vr{cu

Vinariji „Aran|elovi}“ dve medaqe

VViinnooggrraadd uu ~~aasstt „„TTooppllii~~kkoogg ggvvoozzddeennoogg ppuukkaa““


Deca iz makedonskih gradova Tabanovci i Ku~evi{te druìla su sesa svojim vr{wacima iz Vrawa i Prokupqa, a doma}in im je bila Os-novna {kola „9. oktobar“.

- Deca stvarala{tvom grade mostove“ je projekat koji je podràloMinistarstvo za dijasporu, koji ima za ciq da poveè srpsku decu kojaìve van na{ih granica, kroz umetni~ko stvarala{tvo i druèwe, reklaje predsednica Op{tinskog odbora Kola srpskih sestara Gorica Trkuqa.

Projekat je pokrenulo kumanovsko Kolo srpskih sestara, a deca sukroz literarne i likovne radove i umetni~ke fotografije predstavilasvoje rodne gradove.

U~enici i direktorka {kole „9. oktobar“ Qiqana Vekovi} izrazilisu zadovoqstvo {to im je pripala ~ast da budu doma}ini u~esnicima ovogma{tovitog i veoma va`nog projekta.

Predsednica OO Kola srpskih sestara u Prokupqu Gorica Trkuqaje naglasila da se ovim projektom radi na o~uvawu podr{ke i dobre ko-munikacije Srba na svim meridijanima, a posebna va`nost ogleda se utome da po~ne {to ranije, jo{ u de~jem uzrastu.

L.S.

Prole}na izlo`ba likovnih radova Udruèwa likovnih stvar-alaca Toplice, ~iji rad se odvija u okviru prokupa~kog Doma kul-ture, otvorena je u holu Bioskopa „Toplica“.

Topli~ki likovni stvaraoci predstavili su se sa oko 50 radova,po~ev od uqa na platnu i akvarela, pa sve do skulptura u drvetu.

- Ovo je prole}na izlo`ba na{ih stvaralaca, na kojoj oni imajupriliku da prikaù nove radove nastale u pauzi od prethodneizlo`be istog tipa, a koju organizujemo svake jeseni, rekao je slikari rukovodilac likovne sekcije u okviru Doma kulture Milan Ili}Tr{a.

I na ovoj izlo`bi svoje radove izloìo je Bratislav Stajkovi},prokupa~ki slikar, koji je dugogodi{wi u~esnik Kolonije „BoàIli}“ i zajedno sa svojim kolegama iz Toplice redovno izlaè uProkupqu i mestima {irom Srbije.

- Ove izlo`be su prilika da se okupimo na jednom mestu, dapokaèmo {ta radimo i naravno, da razmenimo iskustva i posavetu-jemo se, obja{wava Stajkovi}.

Izlo`bu je otvorila direktorka Doma kulture Tijana Petrovi},a ve~e muzikom oplemenio prokupa~ki virtuoz na gitari VojislavMilenkovi}, ~ije su note savr{eno pratile stihove koje je govorilapesnikiwa Ivana Leki}.

L.S.

U galeriji „Fil Art“ odràn je dvodnevni Me|unarodni festivalkratkometra`nog filma. Prokupa~ka publika je po samom otvarawuimala prilike da vidi polovinu od 38 filmova, koliko je prikazano naovom Festivalu.

Prema re~ima predsednika ìrija ovog Festivala i filmskogkriti~ara iz Ni{a Dejana Dabi}a, ovogodi{wi program je ekskluzivani prava je privilegija {to su Prokup~ani imali priliku da vide film-ska ostvarewa iz celog sveta.

- Zavidan je broj od 1.118 filmova koliko je stiglo na konkurs Fe s-tivala. Mi smo se odlu~ili da u ova dva dana prikaèmo pro ku pa ~kojpublici 38, prema na{em mi{qewu najkvalitetnijih kra tko metra`nihfilmova iz sveta i na{e zemqe, podvukao je Dabi}.

Obra}aju}i se publici Dabi} je naglasio da su neki filmovi na en-gleskom, neki su titlovani, a da je za razumevawe nekih filmskih ost-varewa dovoqno samo poznavawe filmskog jezika.

Drugog dana na zavr{noj ve~eri dodeqene su nagrade najboqim fil-movima prema mi{qewu ìrija i publike.

U kategoriji doma}eg filma za najboqi na ovom festivalu pro gla -{en je film „Igla“ \or|a Stojiqkovi}a, a specijalno priznawe dobioje „Banatski trougao“ Marka Backovi}a.

Za najboqi dokumentarni strani film progla{en je film iz Pak-istana, pod nazivom „The kalasha and the crescent“, a specijalno priznawepripalo je filmu „America“ iz Italije.

Najboqi igrani film do{ao je iz Irana („The theft“), a specija l nunagradu odneli su filmovi iz Francuske i Norve{ke („Drink of the dead“i „Old dog new tricks“). Animirani film iz Moldavije pod nazivom„Dji.death fail“ progla{en je za najboqi, a specijalno priznawe dodeqenoje filmu „D“ iz Venecuele. Na ovom festivalu titulu najboqeg eksper-imentalnog filma poneo je „Adrenaline“ iz Hrvatske, a specijalnu na-gradu film iz Rusije „Night lights“. Ove godine dodeqena je nagradapublike filmu iz Irana „The theft“.

Nagradu „Prokupa~ko magarence“ dobio je \or|e Stojiqkovi} zaeksperimentalni igrani film „Igla“.

Zavr{noj ve~eri festivala prisustvovao je i prvi sekretar am-basade Pakistana u Srbiji Mirza Salmman Babar Beg, koji je pri miopriznawe za najboqi dokumentarni film autora iz Pakistana.

Direktor Festivala @ikica Jovanovi} kaè da je zadovoqan fil-movima koji su prikazani na festivalu, a to je potvrdila i publika, kojaih je sa pa`wom i zadovoqstvom gledala.

- Planiramo da napravimo mini filmski karavan, kojim }emo obi}inajve}e gradove u Srbiji i okruèwu, rekao je Jovanovi}. L.S.

Narodni Muzej Toplice iz Prokupqa je u saradwi sa UdruèwemTopli~ana iz Beograda i Medija centrom „Odbrana“, u GalerijiDoma vojske Srbije u Beogradu organizovao izlo`bu „Topli~kigvozdeni puk Kwaz Mihailo“. Autor izlo`be je istori~ar i muze-jski savetnik Narodnog muzeja Toplice Petko Marjanovi}.

- Velika nam je ~ast {to se na{ Muzej predstavio u Domu vojskeSr bije i to samo dan pre obeleàvawa Dana Vojske Srbije. Na{a iz -lo`ba je bila prva u nizu, koja je u Medija centru „Odbrana“ organi -zovana povodom stogodi{wice od po~etka Prvog svetskog rata,re kla je direktorka Narodnog muzeja Toplice Julka Kuzmanovi}Cve tkovi}.

Prema re~ima autora Marjanovi}a izlo`ba je do sada prikazanau svim op{tinama Topli~kog okruga, kao i u Ni{u i Aleksincu. UBeogradu je izlo`bu otvorio na~elnik General{taba Vojske Sr-bije general Qubi{a Dikovi}, a u programu su u~estvovali i glumciamaterskog pozori{ta „Hranislav Dragutinovi}“ iz Prokupqa,koji je izveo odlomak iz predstave „Srpska drama“.

- Srbija je mobilisala oko 100 pukova, ali je zbog svoje hrabrostisamo jedan puk dobio po~asni naziv „Gvozdeni puk“. Bio je to 2.pe{adijski puk 1. poziva „Kwaz Mihajlo“, koga je sa~iwavalo qud-stvo od 21 do 31 godine ìvota, rekao je Marjanovi} i dodao da je upuku 208 nosilaca Kara|or|eve zvezde sa ma~em i 36 dvostrukihnosilaca ovog ordena.

On je dodao i to da Toplica ima odre|ene datume i doga|aje kojisu vredni pomiwawa i obeleàvawa.

Za postavku na panoima i vitrinama odabrano je 12 karata, 247pojedina~nih i grupnih fotografija i 57 originalnih dokumenata.

Pored toga, postavka sadrì i eksponate iz Vojnog muzeja i Nar-odnog muzeja iz Ni{a. Poseban deo ~ine odlikovawa, dokumenta ili~ni predmeti dva velika heroja Gvozdenog puka Jana}ka Jovi}a iQubomira Kojovi}a.

Izlo`ba }e biti otvorena do 10. maja ove godine.

Izlo`ba Udruèwa likovnih stvaralaca Toplice

Nova umetni~ka ostvarewa

„Topli~ki gvozdeni puk“ u Domu vojske Srbije u Beogradu

Se}awe na junake Prvog rata

Odràn Me|unarodni festival kratkometra`nog filma

Filmovi iz celog sveta

Deca iz Makedonije gostovala kod prokupa~kih osnovaca

Stvarala{tvom gradimo mostove


TOPLI^KE NOVINE • Osniva~ i izdava~: Op{tina Prokupqe, Slu`ba za odnose sa javno{}u, ul. Nikodija Stojanovi}a

2 • Redakcija: Mirjana Mari}, Qiqana Mirovi}, Lidija Stamenkovi}, Dragan Bjeli}, Milan Krsti}, Nina \or|evi}, Zor-

ica Milivojevi} • Lektura: Dragana Stankovi} • Foto: Dragi Stojkovi} • Dizajn i tehni~ko ure|ewe: PRADO - Prokupqe

• [tampa: Prado, Prokupqe

[esti po redu Festival de~jegstvarala{tva obradovao je i ovegodine u~enike osnovnih {kola izcele Toplice. Zapo~eo je takmi~e -wem 55 instrumentalista u~enikaMuzi~ke {kole „Kornelije Sta -nko vi}“ iz Prokupqa. Prvo mestou klasi klavira osvojio je EdisSu{ica. David Tomovi} bio je na-jboqi u izvo|ewu kompozicije naharmonici, a Vojislav Milenko -vi} i Stiven Demirovi} osvojilisu prvo mesto u klasi gitare i vio-line.

De~iju pesmu sastavqenu od 16novih kompozicija, pre same fi-nalne ve~eri, imaju priliku davide, ~uju i glasaju za svoje fa-vorite, u~enici u publici iz svihtopli~kih osnovnih {kola.

Na samom otvarawu ovogodi { -weg FEDESA direktorka Domakulture Tijana Petrovi} je poz-dravila decu u publici i na sceni,rekav{i im da ova va`na mani-festacija postoji zbog wih, ali izahvaquju}i wima.

U Narodnom muzeju Toplice uokviru Festivala de~jeg stvar-ala{tva najboqim literarnim ilikovnim stvaraocima uru~ene sunagrade.

Teme na koje su deca pisala islikala bile su „Pri~ali su mista riji o mom zavi~aju“, „[ta jeglavna tema razgovora u mojoj sre-dini danas“, „Na notama moga za vi -~aja“ i „Razglednica iz Toplice“.

Najma{tovitiji u pisawu umla|em uzrastu bili su prvona-gra|ena Iva Mileti}, drugona-gra|ena Jelena Andri} itre}enagra |ena Nada Bogi}evi}.

Me|u sta rijim literarnim stvara -o cima naj boqa je bila Marina Je -vremo vi}, drugu nagradu poneo jeStra hi wa Ili}, a tre}u Nikola

Stefanoski. Kao najboqi u slikawu poka za -

li su se u mla|em uzrastu Stra hi -wa Nikoli}, Aleksandar Kekovi}i Jovana Ili}. Bratislav Zaki re -vi}, Teodora Kova~evi} i StefanRadulovi} su bili najma{tovitijislikari u starijem uzrastu.

Sala bioskopa „Toplica“ bilaje mala da primi sve one koji suèleli da uìvaju u pesmi imuzici u ve~eri narodnog stvar-ala{tva, u okviru ovogodi{wegFEDES-a, koje se ove godine odvi-jalo pod naslovom „Muzika Balka -na“.

Vi{e od 30 izvo|a~a predsta -vilo se autenti~nom narodnom pes-mom i muzikom sa ovog prostora,koja je pomalo zaboravqena. Wihovnastup ocewivao je ìri sa s-tavqen od profesora muzike Zo-rana Jovanovi}, SlobodankeSte vanovi} i Gordane Markovi}.

U kategoriji solista peva~anarodne pesme u starijem uzrastuprvo mesto zauzeo je Stiven De mi -rovi}, drugo Milena Kosti} i

tre}e Teodora Stanojevi}. U mla|em uzrastu najboqi iz -

vo|a~i bili su Denis Su{ica, Jo-vana Kosti} i Jovana Budi}.

U kategoriji instrumentalis -ta nagra|eni su Danijel Ibrahi-movi} za violinu, Danijel Sto j-kovi} za harmoniku i Stiven De -mirovi} za violinu.

U revijalnom delu programanastupila je pobednica pro{lo-godi{weg FEDES-a Ana Radova -novi} i KUD „Abra{evi}“.

êtvrtog dana Festivala de~ -jeg stvarala{tva progla{eni supobednici De~je pesme. @iri kogasu sa~iwavali profesor muzike ijedan od osniva~a FEDES-a IvkaMilutinovi}, profesor muzike uprokupa~koj Gimnaziji Tawa Cve-tanovi} i de~ji pesnik iz Ni{aDarko Glava{, odlu~ili su da pr -vo mesto podele Teodora Stano-jevi} sa kompozicijom „Pa nek zna“

i Lazar Simi} koji je pevao pesmu„Pitawe“.

I drugo mesto podelile su dvepesme „Buba iz Uba“ u interpre ta -ciji Teodore Milo{evi} i „Ba{ jene zanimam“, koju je pevao duetiskusnih majstora i solista FE -DES-a Denisa Su{ice i Luke Ko -ci}a. Na ovom FEDES-u i tre}una gradu podelilila su dva izvo |a -~a Lekan Stankovi} i AndrijaStankovi} koji su se ove godinetakmi~ili sa pesmama „Princeza“odnosno „Prole}e“.

Prema mi{qewu publike, kojaje pored Prokupqa glasala i u Bla -cu i Kur{umliji, najboqi inter-pretatori Karavana de~ije pe smesu blizanci Petar i Pavle Joksi-movi} i pesma „Najlep{e je bitidete. Za wih je EU Progrespripremio i nagradu tablet ra~u -nar, a Dom kulture je obezbedio jojjedan, tako da su obojica mali{anadobila poklon.

Direktorka Doma kulture uPro kupqu Tijana Petrovi} zah-valila se mali{anima, u~esnici maFEDES-a, kao i svima onima ko jisu odràvawe FEDES-a pomoglifinansijski ili na bilo koji drugina~in.

- Draga deco, hvala vam {to stevedri i vredni i {to u nama buditeboqe qude, istakla je direktorkaDoma kulture i posebno priznawei zahvalnost uputila De~ijem horuDoma kulture i dirigentu profe-soru muzike Sawi Stojkovi}, kojisu svih ovih dana moè se re}i inosili ovu manifestaciju. Posledweg dana FEDES-a u saliBioskopa „Toplica“ radionica„Rastko“ odigrala je de~ju pred-stavu „Hajdududuci“, kao poklonsvoj deci koja su na bilo koji na~inu~estvovala na ovogodi{|wemFestivalu de~ijeg stvarala{tva.

Odràn {esti FEDES u Toplici

Praznik de~ijeg stvarala{tva

U Poqoprivrednoj {koli „Ra -do{ Jovanovi} Seqa“ odràno jedràvno takmi~ewe medicinskih{kola Srbije u poznavawu zdrav -stvene nege, na kome je u~estvovalo29 {kola iz cele zemqe.

U zvani~nom delu programa do-brodo{licu gostima poèleli suhor prokupa~ke Gimnazije, plesnagrupa „Sunce“ i ~lanovi KUD„Abra{evi}“.

U~enici sredwih medicinskih{kola pokazali su znawe u teori-jskom delu i prakti~nu ve{tinu upoznavawu zdravstvene nege i ma -nu elne sposobnosti pri izvo|ewumedicinskih procedura.

- Radom i uporno{}u predava~imedicinskih {kola uspeli su da seizbore da takmi~ewe iz zdrav stve -ne nege zauzme mesto u kalendarutakmi~ewa. Da je to bilo vredno

govori podatak o broju {kola kojesu do{le u Prokupqe, rekla jesavetnica medicinskih {kola izZavoda za unapre|ewe obrazovawai vaspitawa Melanija Ili}.

Obrativ{i se deci dodala je dasu oni u~esnici takmi~ewa, jer sunajboqi u svojoj {koli i gradu i datreba tako da nastave i napreduju ustruci koliko god je mogu}e.

Predsednik Udruèwa medi-cinskih {kola Srbije Veqko Sto-janovi} pozdravio je doma}ine igo ste, rekav{i da doma}ini zas lu -ùju gromoglasne aplauze i da ovotakmi~ewe, iako najmla|e u rangutakmi~ewa medicinskih {kola,postavqa rekord po broju u~es-nika.

Direktor Medicinske {kole„Dr Aleksa Savi}“ Aca Vu~urovi}poèleo je dobrodo{licu gostima

poru~iv{i im da najboqi pobedi. Prokupa~koj Medicinskoj

{ko li u organizaciji ovog velikogtakmi~ewa pomogli su Op{ta bol-nica „Dr Aleksa Savi}“ i pro ku -pa~ki Dom zdravqa.

- Veliku zahvalnost dugujemo iDomu u~enika sredwih {kola, gdesu u~esnici takmi~ewa bili sme{ -te ni, Poqoprivrednoj {koli ipro kupa~koj lokalnoj samoupravi,rekao je Vu~urovi} i dodao da suveliki doprinos dali i brojni do-natori i na taj na~in pomogliodràvawe takmi~ewa.

U pojedina~nom plasmanu na-jboqe rezultate ostvarila je Mir-ja na Mihajlovi}, iz Beograda (Zve- zdara), drugo mesto pripalo je Mi -oni Jawi} iz medicinske {kole„Dragiwa Nik{i}“ iz SremskeMitrovice, a tre}e Teodori Mija-tovi} iz Beograda (Deligradska).

U ekipnom plasmanu najboqe seplasirala medicinska {kola „drIzabel Emsli Haton“ iz Vrawa,zatim u~enici medicinske {kole„Nadeà Petrovi}“ iz Zemuna, atre}e mesto pripalo je medici-narima iz ]uprije.

L.S.

Dràvno takmi~ewe sredwih medicinskih {kola u Prokupqu

Zdravstvena nega u rangu takmi~ewa

Documents

Velike {tete od poplava - Prokuplje