1/28

Ovo poglavlje je preuzeto iz dokumenta „Flood-Fight Handbook, US Army Corps of Engineers, St. Paul District“ sa sajta http://www.co.columbia.wi.us/ColumbiaCounty/Portals/17/CEMVP%20Flood-Fight%20Handbook%20-%2008%20March%2007-1.pdf

1. Mere u cilju smanjenja štete od polava i vode u domovima i preduzećima Mnoge stvari se mogu uraditi pre nego se sneg otopi ili padnu obilne padavine u cilju smanjenja oštećenja stambenih objekata i imovine. Ova kontrolna lista može pomoći u smanjenju posledica koje voda ili poplava mogu naneti vašem domu ili porodici.

1.1. Priprema stambenih i poslovnih objekata

� Proveriti pumpu za izvlačenje vode(kolektorska pumpa, potapajuća pumpa – sump pump) Očistite pumpu i jamu i testirajte pumpu sipanjem vode u jamu. Obezbedite rezervnu potapajući prenosnu pumpu za izvlačenje vode. Uverite se da odvodno crevo ispušta vodu nekoliko metara dalje od kuće u drenažni prostor koji odvodi od kuće. Ukoliko je crevni ispust previše blizu temeljima kuće ili na ravnom zemljištu, voda jednostavno može da se povrati. Nemojte povezivati pumpu na seoski septički sistem jer voda može da zasiti/natopi zemljište (otvorena oblast, zemljište koje apsorbuje sadržaj septičke jame). U gradovima, ispuštanje vode iz pumpe u sanitarni sistem može prepuniti sistem i dovesti do izlivanja kanalizacije. Takvi postupci, takoñe, mogu biti nezakoniti.

� Pomeriti vrednosti na više lokacije

Predmete kao što su nezamenjivi porodični albumi, video kasete, uplatnice poreza, polise osiguranja i kućni inventar pomeriti sa donjih polica nižih spratova kuće.

� �

1.2.

2/28

3/28

2. Vreće sa peskom za zaštitu od poplava Pravilno izgrañen nasip od vreća sa peskom može sprečiti ili umanjiti štetu od poplava. Vreće moraju biti pravilno napunjene i postavljene da bi pružile najbolju zaštitu. Bilo koji raspoloživi materijal može biti upotrebljen za punjenje peščanih vreća, ali je pesak najjednostavniji za rukovanje. Mulj i ilovača/glina će obrazovati dobar nasip ali su mnogo teži za rukovanje. Na raspolaganju su vreće raznih veličina, ali su lakše za rukovanje ukoliko im je težina izmeñu 15 i 20 kilograma. Ovo težinsko ograničenje je naročito važno ukoliko tinejdžeri ili starije osobe rukuju vrećama. Obično se vreće pune peskom do pola i ne treba da se vezuju. Poželjno je da peščana vreća, kad se postavi, leži ravno. Prepunjene vreće ostavljaju praznine u nasipu, omogućavajući vodi da kroz njih curi.

Slika 1. Načini punjenja peščanih vreća Slike na narednim stranicama prikazuju predložene tehnike upotrebe peščanih vreća i ostalih materijala za pravljenje privremenih odbrambenih mera protiv poplava. Kontaktirati nadležnu upravu u zemlji radi dobijanje informacije gde možete dobiti peščane vreće.

2.1. Izbor lokacije Izabrati lokaciju za nasip imajući u vidu prednost prirodnih zemljišnih karakteristika koje će omogućiti da nasip bude što je moguće kraći i niži. Potrebno je izbeći bilo kakve prepreke koje mogu oslabiti nasip. Ostaviti najmanje 2,5 metara za manevrisanje izmeñu nasipa i zgrada. Ukloniti sav led i sneg sa pojasa čija širina iznosi najmanje koliko osnova nasipa. Ako nasip treba treba da bude viši od 1 metra, ukloniti pojas travnjaka/rastinja (remove a strip of sod) da bi se obezbedilo bolje sidrište nasipa.

2.2. Formiranje nasipa slaganjem vreća sa peskom Preklapati peščane vreće kao što je prikazano na slici 2, postavljanjem prvog sloja vreća po dužini nasipa i preklapanjem vreća tako da pun deo jedne vreće leži na praznom delu prethodne. Osnova nasipa treba da iznosi tri dužine visine, kao što je prikazano na slici 3. Drugi sloj vreća treba da je normalan/perpedikularan na prvi sloj, zatim postavljati vreće u pravcu naizmenično do vrha nasipa, kao što je prikazano u primeru „Ispravno“ na slici 4.

4/28

Slika 2. Preklapanje prvog sloja peščanih vreća

Slika 3. Izgled formiranog nasipa

Slika 4. Pogled sa strane i odozgo na pravilno i pogrešno napravljen nasip od peščanih vreća

2.3. Zaptivanje nasipa Završeni nasip može biti zapečaćen sa polietilenskim (najlonskim) plastičnim čaršavom u cilju poboljšanja vodo-zaptivanja. Raširiti sloj zemlje ili peska 2,5 cm visine (deep) i oko 30 centimetara širine (wide) duž dna nasipa sa strane vode. Položiti polietilenski čaršav (sheeting) tako da se dno produžava 30 centimetara iza donje ivice nasipa preko sitne (loose) zemlje. Gornja ivica treba da se pruža preko vrha nasipa. Čaršav (sheeting) treba da bude debeo oko 0,15

5/28

mm (6 mils). Obično je dostupan u rolnama širine 6 i dužine 30 metara u firmama koje snabdevaju grañevinskim materijalom, skladištima drvne grañe i poljoprivrednim radnjama. Počevši od nizvodnog kraja nasipa, polagati najlonski čaršav vrlo labavo. Pritisak vode će zatim lako prilagoditi najlon površini peščane vreće. Ukoliko je najlon zategnut, pritisak vode ga može probušiti. Kao što je prikazano na slici 5, postaviti red peščanih vreća na donju i gornju ivicu najlona kako bi obrazovao vodonepropusni čep sa vodene strane.

Slika 5. Formiranje vodonepropusnog sloja učvršćivanjem najlona peščanim vrećama Slika 6. ilustruje kako najlon treba da se postavi prvo na nizvodnom delu, zatim uzvodno sa preklapanjem 1 do 1,5 metara izmeñu krajeva. Postaviti peščane vreće, daske/table (board), ili zemlju izmeñu vreća da se spreči vetar da naruši/poremeti (disturbing) najlon. Izbjeći bušenje najlona hodanjem po njemu ili upotrebom oštrih objekata. Plate 3 i plate 4 ilustruju dodatne detalje za obezbeñivanje najlona preko privremenih nasipa i obalskih nasipa.

Slika 6. Prikaz postavljanja najlona sa strane vode i način obezbeñivanja mesta preklapanja

6/28

2.4. Potrebne količine peščanih vreća Tabele u nastavku ukazuju na približan broj peščanih vreća potreban za nasipe raznih visina. Imati u vidu da je praktična granica visine peščanog nasipa 1,5 metar. Ukoliko je potreban viši nasip, treba da se razmotri alternativni način konstrukcije. Optimalna granica visine nasipa je 1 metar.

Procenjeni broj vreća sa peskom po trećini metra dužine nasipa

Visina u metrima Potreban broj vreća 0,3 5 0,6 10 0,9 21 1,2 36 1,5 55

Tabela 1. Procenjeni broj vreća sa peskom za nasip dužine 0,3 m prema visini

Broj peščanih vreća prema dužini nasipa Visina nasipa 15 m 30 m 50 m 60 m 75 m 90 m 105 m 120 m 135 m 150 m 0,3 m 250 500 750 1000 1250 1500 1750 2000 2250 2500 0,6 m 850 1700 2550 3400 4250 5100 5950 6800 7650 8500 0,9 m 1800 3600 5400 7200 9000 10800 12600 14400 16200 18000 1,2 m 3100 6200 9300 12400 15500 18600 21700 24800 27900 31000

Tabela 2. Broj peščanih vreća u odnosu na visinu i dužinu nasipa

3. Zemljani nasipi Zemljani nasipi su prioritetan (preferred) tip hitnih prepreka kod borbi sa poplavama velikog obima.

3.1. Priprema osnove/temelja

7/28

8/28

9/28

10/28

11/28

12/28

13/28

Slika . Primer cevnog čepa

14/28

15/28

Ovo poglavlje je preuzeto iz dokumenta „Chapter 8. Flood Control“ sa sajta

http://www.stpgov.org/pdf/1239205448.pdf

1. KONTROLA PLAVLJENJA

Zajednice su tradicionalno koristile projekte za kontrolu plavljenja ili upravljanje plavnim

vodama. Takoñe su poznati kao „strukturni“ projekti koji drže dalje plavne vode za razliku od „ne-strukturnih“ projekata, kao naknadno ugrañena oprema/adaptacija, koji se ne oslanjaju na objekte/strukture za kontrolu tokova.

1.1. Mere za kontrolu plavljenja

Četiri opšta tipa projekata kontrole plavljenja su obrañena: nasipi, rezervoari, skretanje i

produbljivanje (čišćenje zemlje). Ovi projekti imaju tri prednosti koje nisu obezbeñene ostalim merama ublažavanja:

− Mogu zaustaviti većinu poplava, štiteći ulice i predele do zgrada, − Mnogi projekti se mogu realizovati bez uznemiravanja domova grañana i preduzeća

i − Sagrañeni su i održavani od strane vladinih agencija, što obezbeñuje pouzdanije

dugoročne aranžmane upravljanja nego zavisnost od više individualnih privanih vlasnika imovine.

Meñutim, kao što je prikazano u nastavku, oni takoñe imaju nedostatke. Podesnost

korišćenja kontrole plavljenja zavisi od okolnosti u individualnim projektnim oblastima.

Za i protiv strukturnih projekata kontrole plavljenja Prednosti

Mogu da obazbede najveći stepen zaštite za korišćenu površinu zemlje. Zbog ograničenja zemljišta, mogu biti jedino praktično rešenje u nekim okolnostima. Mogu da se uključe druge prednosti u planove strukturnih projekata, kao što su snabdevanje vodom i rekreativne svrhe. Regionalno zadržavanje (regionalni bazen) može biti finansijski efikasnije i efektnije od većeg broja manjih bazena.

Nedostaci Mogu da poremete zemljište i prirodne tokove vode, često uništavajući staništa divljih životinja. Zahtevaju redovno održavanje, koje ukoliko se zanemare, može imati katastrofalne posledice. Grade se tako da obezbede zaštitu od plavljenja do odreñenog nivoa koji mogu preći veće poplave, izazivajući obimne štete. Mogu da stvore lažan osećaj sigurnosti, kao što projektom zaštićeni ljudi često veruju da im nikad nijedna poplava neće nauditi. Mada može biti nenamerno, u mnogim okolnostima promovišu intenzivnije korišćenje zemljišta i razvoj u ravnicama na granici reka i

16/28

podložnim poplavama. (Although it may be unintended, in many circumstances they promote more intensive land use and development in the floodplain)

1.2. Naipi i betonski zidovi Verovatno najpoznatiju meru kontrole plavljenja predstavlja

prepreka od zemlje (nasip) ili betona (zid - floodwall) podignut izmeñu vodotoka i štićena imovine. Zadržavaju vodu u koritu povišavnjem obale. Moraju biti dobro projektovane da bi izdržave velike poplave, podzemno curenje (da voda ne proñe kroz njih – underground seepage), pumpanje unutrašnje drenaže (pumping of internal drainage), erozije i spiranja (scour).

Ključna razmatranja prilikom procene upotrebe nasipa podrazumevaju: − Troškovi projekta i dozvola, − Pravo na način sticanja (Right of way acquisition) − Uklanjanje popune da se kompenzuje skladištenje vode koje će biti pomjereno

nasipom (Removal of fill to compensate for the floodwater storage that will be displaced by the levee)

− Unutrašnji odvod površinskih tokova iz oblasti unutar nasipa (Internal drainage of surface flows from the area inside the levee),

− Troškovi izgradnje, − Troškovi održavanja, − Ublažavanje negativnih uticaja na močvarna zemljišta itd.(Mitigation of adverse

impacts to wetlands, etc) − Gubitak pristupa reci i pogleda i − Stvaranje lažnog osećaja sigurnosti (dok nasipi mogu smanjiti štete od poplava pri

manjim češćim kišama, mogu biti preliveni ili probijeni prilikom ekstremnih poplava i kao posledicu mogu prouzrokovati veću štetu od poplava nego da nema nasipa). (Creating a false sense of security (while levees may reduce flood damage for smaller more frequent rain events, they may also overtop or breach in extreme flood events and subsequently create more flood damage than would have occurred without the levee))

Nasipi duž oboda reka ili potoka (levees placed along the river or stream stream edge)

degradiraju vodena staništa i kvalitet vode reka (Levees placed along the river or stream edge degrade the aquatic habitat and water quality of the stream). Takoñe postoji mogućnost da će plavnu vodu usmeriti na drugu imovinu uzvodno ili nizvodno. Da bi se smanjio uticaj na životnu sredinu i obezbedila višestruka korist najbolje rešenje je nasip projektovan unazad (slika 1. – donji deo). Oblast unutar unazad projektovanog nasipa može obezbediti otvoren prostor za rekreacione svrhe i pristupna mesta reci ili potoku (river or stream).

17/28

Slike 1. Tipičan nasip (gornji deo slike) i nasip projektovan unazad (donji deo slike) Betonske (zidane) izvedbe zidova (slika 2.) osim što su vertikalno izgrañene zahvataju

manju površinu. Konstruisane su od gomile čeličnih limova (steel sheet pile) ili armiranog betona, što troškove izgradnje čini previsokim u mnogim okolnostima. Takoñe, degradiraju okolna staništa i mogu da premeste energiju erozije na nezaštićene oblasti obale nizvodno.

18/28

19/28

Slika 2. Betonski zid sa ojačanjima na nasipu

Valobrani (seawalls) (slika 3.) su prepreke ili potporni zidovi (retaining walls) koji su

grañeni u pravcu (facing) velikog jezera, okeana ili zaliva. Namjenjeni su za zaštitu zemljišta od erozije usled djelovanja talasa. Meñutim, oni često imaju negativan uticaj na obalu, susjednu imovinu i na kretanje peska. Prirodne sile, koje premeštaju pesak i popunjavaju plaže, su prekinute izgrañenim zidom, često povećavajući eroziju obale imovine u susjedstvu/okolini. zato nisu podržani i čak su zabranjeni u mnogim oblastima.

Slika 3. Neke izvedbe valobrana

20/28

1.3. Rezervoari i baseni za zadržavanje (slika 4.) Rezervoari smanjuju poplavu

privremenim uskladištavanjem plavne vode iza brana ili u skladišnim ili basenima za zadržavanje (Reservoirs reduce flooding by temporarily storing flood waters behind dams or in storage or detention basins). Rezervoari smanjuju visinu poplave držanjem u rezervi ili zadržavanjem oticanja vode dok ne mogne da ode nizvodno. Plavna voda se zadržava dok poplava ne opadne, zatim se voda u rezervoaru ili basenu za zadržavanje polako oslobaña ili ispumpava u onoj količini koju nizvodna struja može da primi.

Slika 4. Primeri rezervoara/basena za zadržavanje Rezervoari mogu da budu suvi ili da ostanu prazni dok ne padne veća kiša, a mogu da budu

projektovani i kao jezero ili ribnjak. Jezero može da obezbedi rekreacione koristi ili snabdjevanje/zalihe vode (što može ublažiti sušu).

Rezervoari za kontrolu plavljenja se najčešće grade za jednu od dve svrhe. Veći rezervoari se grade da zaštite imovinu od postojećih problema sa plavljenjem. Manji rezervoari ili baseni za zadržavanje se grade da zaštite imovinu od uticaja novog razvoja (npr, veće oticanje).

Bez obzira na veličinu rezervoari štite imovinu koja se nalazi nizvodno od njih. Za razliku od nasipa ili modifikacije/promene kanala ne moraju da budu izgrañeni blizu ili da ometaju štićenu oblast. Rezervoari su mnogo efikasniji u udubljenijim dolinama gde ima više prostora za skladištenje vode ili na manjim rekama gde ima manje vode za skladištenje.

U gradskim oblastima, neki rezervoari su veštački napravljene rupe iskopane radi uskladištavanja plavne vode. Obično se konstruišu pored potoka (stream) (mada obično van ravnice). Kad se rade u zemlji, kod ovih rezervoara nema naipa/brana a samim tim ni opasnosti od kvara na njima. Mokri ili suvi baseni takoñe mogu imati višestruku ulogu pretvaranjem u parkove ili druge korisne otvorene površine.

Postoji nekoliko aspekata prilikom procene korišćenja rezervoara i basena za zadržavanje: − Postoji opasnost od plavljenja štićenje oblasti ukoliko naip/brana rezervoara zataji, − Postoji stalan trošak upravljanja i održavanja objekta,

21/28

− Mogu omanuti prilikom poplava koje premašuju njihove kapacitete, − Naslage taloga, rokom vremena, mogu dovesti do smanjenja zapreminskog

kapaciteta, − Mogu uticati na kvalitet vode jer se zna da utiču na temperaturu, rastvaranje

kiseonika i azota, hranjive materije i − Ukoliko se pravilno ne projektuju, rezervoari in-stream mogu prouzrokovati

probleme uzvodno zbog zaostale vode.

1.4. Skretanje Skretanje predstavlja novi kanal koji plavnu vodu usmerava na drugu

lokaciju, time smanjujući plavljenje duž postojećeg vodotoka. Skretanja mogu predstavljati površinski kanali, prelivne brane ili tuneli. Tokom normalnih tokova, voda ostaje u prvobitnom kanalu. Tokom plavnih struja, plavna voda se preliva preko kanala ili tunela za skretanje, koji nosi višak vode u odredišno jezero ili reku.

Skretanja su ograničena topografijom, pa u nekim oblastima neće funkcionisati. Troškovi izvoñenja mogu biti previsoki ukoliko vodna površina koja prihvata plavnu vodu nije relativno blizu plavnom toku a zemljište izmeñu nije nisko i prazno.

1.5. Bagerovanje (produbljivanje korita) Produbljivanje se često posmatra kao oblik

poboljšanja protoka. Meñutim, problemi su: − Imajući, tokom poplave, u vidu veliku količinu vode koja se kreće nizvodno,

uklanjanje 0,3 ili 0,6 m zemlje sa dna kanala će imati neznatan/mali uticaj visinu plavljenja,

− Produbljivanje je često skupo, jer zvañen materijal mora negde da se odloži. − Ukoliko se erozija toka i/ili pritoke uzvodno ne koriguju produbljene oblasti se

obuično popune za nekoliko godina, a proces i troškovi se ponavljaju, − Ako kanal nije remećen dugi niz godina, produbljivanje će uništiti razvijena

staništa. Да бисте заштитили природне вредности потока, Савезни закон захтева корпуса инжењера дозволе пре него што багеровање може да се настави. То може бити дуготрајан процес који захтева много планирања унапред и многе мере за заштиту станишта (и додаје на цену пројекта).

2. PLANOVI UPRAVLJANJA VODODELNICAMA

Obzirom da je kotrola plavljenja obično najskuplji tip mera ublažavanja u odnosu na troškove montaže, zahteve održavanja i uticaje okoline, temeljno proučavanje alternativa je neophodno pre izbora projekta. Najbolji plan da se ovo sprovede je master-plan na nivou vododelnica.

Master-plan počinje sa kompjuterskim modelom vododelnice. Model računa faktore kao što su kiša, odlike terena, karakteristike oticanja, postojeće stanje i predložen razvoj, dimenzije kanala i grubost taloga ravnice (existing and proposed development, channel dimensions, and “roughness” of the overbank floodplain). Kroz model se mogu analizirati različite oluje da bi se

22/28

videlo šta se dešava. Oluje iz prošlosti su iskorišćene za kalibraciju modela pomoću stvarnog iskustva.

Zadržavanje odvoda na licu mesta nije uvek najbolji način upravljanja atmosferalijama. Sa svim oblastima istovremenog zadržavanja i oslobañanja vode, nizvodni basen se prazni u istom trenutku kao i uzvodni basen. Možda ima manje vode u kanalu ako su nizvodne oblasti mogle da se prazne tokom oluje. Dok se uzvodni basen isprazni, struja toka će biti dole i lakše oticati (By the time upstream basins discharge, stream flows would be back down and better able to handle the flows.). Model vododelnica može proračunati ove tokove, njihovo vreme i njihov uticaj (A watershed model can calculate these flows, their timing and their impacts).

Jednom razvijeni, modeli mogu da obavljaju nekoliko operacija, uključujući: − Obezbeñivanje ažurirane mape plavljenja za 100 godišnji period, − Odreñivanje uticaja alternativnih projekata za kontrolu plavljenja, kao što su

poboljšanje kanala ili izgradnja rezervoara na odreñenoj lokaciji, − Revidovanje plavnih karata, nakon realizacije i puštanja u rad projekata, − Odreñivanje uticaja novog razvoja na struje toka (stream flows) i da li treba da

zadrže odvod na licu mesta ili da ubrzaju oticanje njihovog viška direktno u veliko prijemno ušće, i

− Kada su upareni sa očitavanjem kiša ili nivoa reka u stvarnom vremenu, obezbeñuju blagovremeno alarmiranje.

Вододелница модела ће бити завршено током прве половине 2004. Испоставило се, они су били завршени до краја 2007.

Јер прекретница моделовање је најбољи начин да се дизајн пројеката контролу поплава (и има друге предности наведене горе), Парохијски Одељења за инжењерство је кренула на велико програма мајстор планирања. Мапа 8-1 показује десет сливовима и субватерсхедс који су тренутно уговорени за проучавање.Програм почиње са мање, више флоодпроне областима, јужно од И-12. Пуна имплементација ће зависити да довољно финансијских средстава. Тренутни планови су да се сваки слив плати за сопствене пројекте, након што су идентификовани.

3. POBOLJŠANJE ODVODNJAVANJA

3.1. Opšte Veštački jarkovi i kišna kanalizacija olakšavaju isušivanje oblasti u kojima je površinski

sistem odvoda neadekvatan, ili gde podzemni sitem odvoda može biti bezbedniji ili praktičniji. Naročito pogodni za depresije (nizije) i niske tačke koje se neće prirodno isušiti (drain), poboljšanja odvoda i kišne kanalizacije su projektovana da „odnesu“ odvod čestih manjih oluja.

23/28

Postoje tri načina poboljšanja odvoda/drenaže koja se obično sprovode radi smanjenja atmosferskog plavljenja: postavljanje drenažnih odvoda (drainageways) u podzemne cevi (podpovršinska drenaža), postavljanje kanala (channelization) i uklanjanje prepreka nastalih proticanjem kroz male otvore odvonih kanala i mostova (and removing obstructions caused by stream crossings, such as culverts and bridges with small openings). Pošto drenažni kanali (drainage ditches) i kišna kanalizacija (storm sewers) brže prenose vodu na druge lokacije, poboljšanja se predlažu samo za male lokalne probleme gde prijemni potok ili reka ima dovoljan kapacitet za prihvat dodatnog obima i protoka vode. Da bi se smanjila opasnost nizvodnog plavljenja zbog projekta akumulacije više malih odvoda, praksa dodatnog zadržavanja ili smanjenja oticanja treba da se obezbedi u kombinaciji (zajedno) sa poboljšanjima drenažnog sistema.

3.2. Kišna kanalizacija

Poboljšanje kišne kanalizacije podrazumeva ugradnju novih odvodnih kanala, proširenje

malih cevi i sprečavanje povratnog izlivanja. Prednost pretvaranja otvorenog kanala u kišnu kanalizaciju je što na površini omogućava veću upotrebnu površinu zemlje. Na ovaj način se manjuju problemi održavanja, jer je komadima/odlomcima/ruševinama teže da dopru u cevovode i zapuše protok vode.

Iz perapektive zaštite od poplava, postavljanje cevi u jarkove/rovove i montiranje kišne kanalizacije ima odreñenih problema:

− Najveći problem je životni vek cevi. Šta se dešava sa kišom u 10-oj godini kad je cev projektovana za obezbeñivanje odvoda za period od 5 godina. (The biggest problem is that a pipe is only so large. What happens to the 10-year storm when a pipe is only designed to carry the 5-year flow)

− Otvori cevi i ulazi kišne kanalizacije se moraju redovno čistiti kako bi se omogućilo d avoda dospe do odvoda.

− To je skup pristup, mada na duži period može smanjiti cenu održavanja i smanjiti mogućnost nezgoda ili povreñivanja ukoliko se neko povredi u otvorenom kanalu (It’s an expensive approach, although it can save maintenance costs in the long run and reduce the potential for accidents or injuries if someone is hurt in an open channel).

Konvertovanje otvorenog kanala u kišnu kanalizaciju treba da se uradi samo ako postoje

aranžmani za rukovanje prelivanjem, ili kroz udubljenje (swale) iznad cevi (slika 5.) ili preko ulice.

Slika 5. Primer udubljenja iznad cevi

24/28

3.3. Postavljanje kanala

Postavljanje kanala podrazumeva ispravljanje, produbljivanje i/ili proširivanje kanala ili drenažnog kanala u cilju uklanjanja/popravljanja lokalnih problema drenaže ili plavljenja. Postoje odreñeni problemi, kod ovog pristupa, koje treba imati na umu:

− Kanalni tokovi (channelized strems) mogu stvoriti ili pogoršati probleme sa plavljenjem nizvodno zbog velike količine vode koja se brzo transportuje.

− Kanalni tokovi (channelized strems) brzo ratu i opadaju. Tokom sušnih perioda nivo vode u kanalu je niži nego što bi trebalo da bude, što stvara probleme sa kvalitetom vode i degradira stanište.

− Kanalni odvodi (channelized waterways) imaju tendenciju da budu nestabilni i da je kod njih intenzivnija erozija obale (streambank erosion). Potreba za periodičnom rekonstrukcijom i uklanjanjem mulja postaje ciklična, što održavanje kanala čini veoma skupim.

Sa druge strane, pravilno iskošena i zasañena obala kanala (channel bank) (slika 6.) su više

estetski i ekološki privlačni i mogu da se pokažu jefriniji za održavanje od betonskih kanala. Kombinacija obnovljenih močvara, kanala/udubljenja sa vegetacijom (vegetated swale) (slika 7.), infiltracionih rovova (slika 8. i 9.) drugih načina upravljanja koji povećavaju infiltraciju (smanjuju oticanje (reducing runoff)) i poboljšavaju kvalitet vode mogu da se sprovedu zajedno sa poboljšanjima sistema za padavine.

Slika 6. Značaj pravilnog zasada za sprečavanje erozije kanala

25/28

Slika 7. Kanal/udubljenje sa vegetacijom

a) b) c) Slika 8. Infiltracioni rov: a) padavine, b) skladištenje/čuvanje i c) infiltracija/provlačenje

Slika 9. Neki od načina izvedbe infiltracionog rova

3.4. Prelazi i putevi

U nekim oblastima, putevi i mostovi su poplavljeni tokom obilnijih kiša. Dok zgrade ne sniju da se oštete, stanovnici, klijenti, putnici i vozila inteventnih službi neće moći da se kreću kroz njih. Zajednička/Opšta opasnost nastaje kad ljudi probaju da voze kroz poplavljene ulice ili pretpostavljaju da je most koji je pod vodom još uvek tu (poplave ubiju više ljudi zarobljenih u vozilima nego na bilo kom drugom mestu).

Još jedan problem je kad mali odvodni kanal ili otvor mosta sužava protok i izaziva lokalno plavljenje zaostale vode. Jedan način identifikacije takvih mesta je provera profila

26/28

poplava, izrada grafičkih portreta nivoa plavljenja. Opstrukcije/prepreke koje vraćaju/zadržavaju vodu se pokazuju kao stepenice na grafikonu (Obstructions that back up water appear as stair steps on the graph) (slika 10).

Slika 10. Grafički prikaz nivoa plavljenja

Zajedničko rešenje za ove probleme je izdizanje kolovoza i proširenje odvodnih kanala ili

otvaranje mosta (The common solution to these problems is to raise the roadbed and enlarge the culvert or bridge opening). Meñutim, projektanti moraju da uzmu u obzir da se izdignut put može ponašati kao brana, plaveći zemljište uzvodno i predvideti veće otvore koji će omogućiti oticanje veće količine vode. Planovi moraju da obezbede da projekti ne pogoršavaju plavljenje na drugom mestu.

4. ODRŽAVANJE DRENAŽNOG SISTEMA

4.1. Opšte

Drenažni sistem može uključiti prihvatno jezero (detention pond), stream channels,

kanale/udubljenja (swales), jarkove/rovove (ditches), rečne rukavce (bayous) i odvodne kanale (culverts). Održavanje drenažnog sistema je tekući (ongoing) program uklanjanja blokada izazvanih odlomcima, talogom ili vegetacijom i popravljanje erozije obale (streambank erosion). "Ruševine" upućuju na širok spektar materijala za blokiranje koji mogu da uključuju drvena debla (tree limbs) i grane (branches) koji se prirodno gomilaju, ili velike otpadne predmete ili

27/28

travu slučajno ili namerno bačenu u kanale (lawn waste accidentally or intentionally dumped into channels), ksnslns/drenažna udubljenja (drainage swales) ili basene za zadržavanje (detention basins). Održanje prihvatnih jezera (detention pond) takoñe može zahtevati revegetation ili popravke restrictor cev, nasipa (berm) ili prelivne strukture (overflow structure).

Aktivnosti održavanja (slika 11.) obično ne menjaju oblik kanala ili jezerca (pond) (osim ukoliko se uklanja mulj), ali utiču na kvalitet funkcionisanja drenažnog sistema. Ponekad je veoma tanka linija izmeñu ostataka koje treba ukloniti i prirodnih materijala koji koji pomažu formiranju staništa. Zato su neophodne pisane procedure koje sadrže državne zakone i zaštitu životne sredine.

Slika 11. Program redovne provere i održavanja može da obezbedi uklanjanje ruševina pre nego što postanu

prepreka proticanju Vladine agencije obično prihvataju odgovornost za održavanje otvaranja mosta (bridge

openings) i objekata na javnoj imovini. Meñutim, u većini oblasti, odgovornost za održavanje drenažnog kanala (drainageway) na privatnoj imovini kad nema easements have been granted je na vlasniku privatne imovine. Ovo često dovodi do veoma slabog održavanja.

4.2. Istovaranje

Jedan pristup koji može da smanji probleme drenaže i obim posla ekipi održavanja je program

protiv bacanja otpada. Mnoge zajednice/opštine imaju neprijatne propise koji zabranjuju bacanje smeća ili drugog „spornog otpada (objectionable waste)“ na javnu ili privatnu imovinu. Propisi o istovaranju u drenažne kanale treba da se takoñe odnose na „nonobjectionable“ materijale, kao što su pokošena trava ili granje koji mogu da unište površinski sloj zemlje ili da izazovu prepreke u kanalima (Drainageway dumping regulations need to also apply to “nonobjectionable” materials, such as grass clippings or tree branches which can kill ground cover or cause obstructions in channels). Treba da se odredi raspored redovnih inspekcijskih pregleda kako bi se uhvatili prekršioci.

Mnogi ljudi ne shvataju posledice njihovih postupaka. Mogu popuniti jarak/kanal u njihovom dvorištu ne shvatajući da ima funkciju drenaže. Ne mogu da razmeju kako u odnosu na njihovo dvorište, popunjavanje močvara (wetland) ili bacanje lišća ili grana u vodotokove može izazvati probleme njima i drugima. Stoga, program sprovoñenja odlaganja treba da obuhvati materijale za obaveštavanje javnosti koji objašnjavaju razloge za pravila kao i kazne (slika 12.).

28/28

Slika 12. Obaveštavanje o odlaganju otpada