1

ZAKON

O UREENJU SUDOVA

("Sl. glasnik RS", br. 116/2008 i 104/2009)

Glava prva

NAELA

Sudska vlast

lan 1

Sudovi su samostalni i nezavisni dravni organi koji tite slobode i prava graana, zakonom utvrena prava i interese pravnih subjekata i obezbeuju ustavnost i zakonitost.

Sudovi sude na osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvieno zakonom, opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i potvrenih meunarodnih ugovora.

Osnivanje sudova

lan 2

Sudovi se osnivaju i ukidaju zakonom.

Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.

Za osnivanje mirovnih vea, arbitraa i drugih izabranih sudova vae posebni propisi.

Nezavisnost sudske vlasti

lan 3

Sudska vlast pripada sudovima i nezavisna je od zakonodavne i izvrne vlasti.

Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.

Sudsku odluku moe preispitivati samo nadleni sud u zakonom propisanom postupku.

Svako je duan da potuje izvrnu sudsku odluku.

Sudska nadlenost

lan 4

Sudska nadlenost odreuje se Ustavom i zakonom.

Sud ne moe odbiti da postupa i odluuje u stvari za koju je nadlean.

Odreivanje sudeeg sudije

lan 5

Sudija koji sudi odreuje se nezavisno od toga ko su stranke i kakve su okolnosti pravne stvari.

Samo sudska vlast moe sudijama da rasporeuje predmete, po unapred utvrenim pravilima.

Zabrana uticaja na sud

lan 6

Zabranjeno je korienje javnog poloaja, sredstava javnog obavetavanja i bilo koje javno istupanje kojim se neprimereno utie na tok i ishod sudskog postupka.

Zabranjen je i svaki drugi uticaj na sud i pritisak na uesnike u postupku.

Javnost

lan 7

Raspravljanje pred sudom je javno i moe se ograniiti samo zakonom, u skladu sa Ustavom.

Pravo na pritubu

lan 8

Stranka i drugi uesnik u sudskom postupku imaju pravo pritube na rad suda kad smatraju da se postupak odugovlai, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav nedozvoljen uticaj na njegov tok i ishod.

Pravna pomo

lan 9

Sudovi su duni da jedni drugima ukazuju pravnu pomo, a drugi dravni organi i organizacije da sudovima ukazuju pravnu pomo i dostavljaju potrebne podatke.

Sudovi mogu drugim dravnim organima da dostave spise i isprave, odnosno njihove kopije, potrebne za voenje postupka samo kad se time ne ometa sudski postupak.

Obeleja dravne vlasti, slubena upotreba jezika i pisma

lan 10

Sud ima peat koji sadri naziv i sedite suda i naziv i grb Republike Srbije, u skladu sa posebnim zakonima.

Naziv i sedite suda i naziv, grb i zastava Republike Srbije istiu se na vidnom mestu sudske zgrade.

Zastava i grb Republike Srbije istiu se i u sudnici.

U sudovima u Republici Srbiji u slubenoj upotrebi su srpski jezik i iriliko pismo.

U sudovima, odeljenjima izvan sedita sudova i sudskim jedinicama u slubenoj upotrebi su i drugi jezici i pisma, u skladu sa zakonom.

Glava druga

SPOLJANJE UREENJE SUDOVA

I VRSTE SUDOVA

Sudovi Republike Srbije

lan 11

Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.

Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opte i posebne nadlenosti.

Sudovi opte nadlenosti su osnovni sudovi, vii sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud.

Sudovi posebne nadlenosti su privredni sudovi, Privredni apelacioni sud, prekrajni sudovi, Vii prekrajni sud i Upravni sud.

Vrhovni kasacioni sud

lan 12

Vrhovni kasacioni sud je najvii sud u Republici Srbiji.

Sedite Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.

Ostali sudovi republikog ranga

lan 13

Privredni apelacioni sud, Vii prekrajni sud i Upravni sud osnivaju se za teritoriju Republike Srbije, sa seditima u Beogradu.

Vii prekrajni sud i Upravni sud mogu imati odeljenja izvan sedita, u skladu sa zakonom, u kojem trajno sude i preduzimaju ostale sudske radnje.

Osnovni, vii, apelacioni, privredni i prekrajni sudovi

lan 14

Osnovni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vie optina, a vii sud za podruje jednog ili vie osnovnih sudova.

Privredni sud osniva se za teritoriju jednog ili vie gradova, odnosno vie optina.

Apelacioni sud osniva se za podruje vie viih sudova.

Prekrajni sud osniva se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vie optina.

Osnivanje, sedita i podruja osnovnih, viih, apelacionih, privrednih i prekrajnih sudova ureuju se posebnim zakonom.

Odeljenja prekrajnih sudova i sudske jedinice osnovnih i privrednih sudova odreuju se posebnim zakonom.

Neposredno vii sud

lan 15

Vrhovni kasacioni sud je neposredno vii sud za Privredni apelacioni sud, Vii prekrajni sud, Upravni sud i apelacioni sud.

Apelacioni sud je neposredno vii sud za vii sud i osnovni sud, Privredni apelacioni sud je neposredno vii sud za privredni sud, a Vii prekrajni sud je neposredno vii sud za prekrajni sud.

Vii sud je neposredno vii sud za osnovni sud kada je to odreeno ovim zakonom, kao i za pitanja unutranjeg ureenja sudova i primene Zakona o sudijama.

II PROSTIRANJE NADLENOSTI I STALNOST SUDA

1. Prostiranje nadlenosti suda

Sedite i podruje suda

lan 16

Sedite suda je u zgradi gde je sud.

Podruje suda je teritorija na kojoj se prostire nadlenost suda.

Mesto preduzimanja sudskih radnji

lan 17

Sudske radnje preduzimaju se u seditu suda, a izvan sedita - samo kad je to zakonom odreeno.

Osnovni sud, vii i prekrajni sud moe izvan svog sedita da odrava sudske dane.

Sudski dani

lan 18

Za vreme sudskih dana sud iz lana 17. stav 2. ovog zakona sudi i preduzima druge sudske radnje.

Mesto, dan i vreme odravanja sudskih dana odreuje predsednik suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

Sudski dani oglaavaju se u mestu u kome se odravaju.

Odeljenje izvan sedita prekrajnog suda, odnosno sudske jedinice izvan sedita osnovnog i privrednog suda

lan 19

Prekrajni sud moe imati odeljenje izvan svog sedita u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje.

Odeljenje izvan sedita prekrajnog suda odreuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vie optina sa podruja suda.

Osnovni i privredni sud moe imati sudsku jedinicu izvan svog sedita u kojoj sudi i preduzima druge sudske radnje.

Sudska jedinica izvan sedita osnovnog i privrednog suda odreuje se za teritoriju grada, odnosno jedne ili vie optina sa podruja suda.

2. Stalnost suda

Vreme preduzimanja sudskih radnji

lan 20

Sudske radnje preduzimaju se svakog radnog dana, a radnje koje ne trpe odlaganje i u vreme i u dane kada sud ne radi.

Sudskim poslovnikom se odreuju sudske radnje koje se preduzimaju u vreme i u dane kad se ne radi.

Sudskim poslovnikom odreuje se koje se sudske radnje preduzimaju u sudskim jedinicama izvan sedita osnovnih i privrednih sudova.

Potovanje radnog vremena

lan 21

Sudije i sudsko osoblje duni su da potuju radno vreme i pravila ponaanja u sudu, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

U sluaju spreenosti za rad sudija je duan da o razlozima spreenosti obavesti predsednika suda u roku od 24 sata od nastanka razloga.

U sluaju spreenosti za rad sudsko osoblje je duno da o razlozima spreenosti obavesti neposredno pretpostavljenog u roku od 24 sata od nastanka razloga.

Glava trea

NADLENOST SUDOVA

1. Nadlenost osnovnog suda

lan 22

Osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivina dela za koja je kao glavna kazna predviena novana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina ako za pojedina od njih nije nadlean drugi sud i odluuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivina dela iz svoje nadlenosti.

Osnovni sud u prvom stepenu sudi u graanskopravnim sporovima ako za pojedine od njih nije nadlean drugi sud i vodi izvrne i vanparnine postupke za koje nije nadlean neki drugi sud.

Osnovni sud u prvom stepenu sudi u stambenim sporovima; sporovima povodom zasnivanja, postojanja i prestanka radnog odnosa; o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; o naknadi tete koju zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.

Osnovni sud prua graanima pravnu pomo, meunarodnu pravnu pomo ako nije nadlean drugi sud i vri druge poslove odreene zakonom.

Zakonom se moe predvideti da u odreenim vrstama pravnih stvari postupaju samo neki osnovni sudovi sa podruja istog vieg suda.

2. Nadlenost vieg suda

lan 23

Vii sud u prvom stepenu:

1. sudi za krivina dela za koja je kao glavna kazna predviena kazna zatvora preko deset godina;

2. sudi za krivina dela protiv Vojske Srbije; odavanje dravne tajne; pozivanje na nasilnu promenu ustavnog ureenja; izazivanje nacionalne, rasne i verske mrnje i netrpeljivosti; povreda teritorijalnog suvereniteta; udruivanje radi protivustavne delatnosti; organizovanje i podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zloina; povreda ugleda Republike Srbije; povreda ugleda strane drave ili meunarodne organizacije; pranje novca; odavanje slubene tajne; krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zamenika; ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaja; ubistvo na mah; silovanje; obljuba nad nemonim licem; obljuba zloupotrebom poloaja; otmica; trgovina maloletnim licima radi usvojenja; nasilniko ponaanje na sportskoj priredbi; primanje mita;

3. sudi u krivinom postupku prema maloletnicima;

4. odluuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivina dela iz svoje nadlenosti;

5. odluuje o zahtevima za rehabilitaciju;

6. odluuje o zabrani rasturanja tampe i irenja informacija sredstvima javnog informisanja.

7. sudi u graanskopravnim sporovima kad vrednost predmeta spora omoguuje izjavljivanje revizije; u sporovima o osporavanju ili utvrivanju oinstva i materinstva; o autorskim i srodnim pravima, zatiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, igova i oznaka geografskog porekla ako nije nadlean drugi sud; u sporovima o objavljivanju ispravke informacije i odgovora na informaciju, zbog povrede zabrane govora mrnje, zatite prava na privatni ivot, odnosno prava na lini zapis, proputanja objavljivanja informacije i naknadi tete u vezi sa objavljivanjem informacije;

8. sudi u sporovima povodom trajka; povodom kolektivnih ugovora ako spor nije reen pred arbitraom; povodom obaveznog socijalnog osiguranja ako nije nadlean drugi sud; povodom matine evidencije; povodom izbora i razreenja organa pravnih lica ako nije nadlean drugi sud;

Vii sud u drugom stepenu odluuje o albama na odluke osnovnih sudova:

1. o odreivanju mera obezbeenja prisustva okrivljenog;

2. na reenja u graanskopravnim sporovima; na presude u sporovima male vrednosti; u izvrnim i vanparninim postupcima.

Vii sud vodi postupak za izruenje okrivljenih i osuenih lica, prua meunarodnu pravnu pomo u postupcima za krivina dela iz svoje nadlenosti, izvrava krivinu presudu inostranog suda, odluuje o priznanju i izvrenju stranih sudskih i arbitranih odluka ako nije nadlean drugi sud, odluuje o sukobu nadlenosti osnovnih sudova sa svog podruja i vri druge poslove odreene zakonom.

3. Nadlenost apelacionog suda

lan 24

Apelacioni sud odluuje o albama:

1. na odluke viih sudova;

2. na odluke osnovnih sudova u krivinom postupku, ako za odluivanje o albi nije nadlean vii sud;

3. na presude osnovnih sudova u graanskopravnim sporovima, ako za odluivanje o albi nije nadlean vii sud.

Apelacioni sud odluuje o sukobu nadlenosti niih sudova sa svog podruja ako za odluivanje nije nadlean vii sud, o prenoenju nadlenosti osnovnih i viih sudova kad su spreeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vri druge poslove odreene zakonom.

4. Nadlenost privrednog suda

lan 25

Privredni sud u prvom stepenu sudi:

1. u sporovima izmeu domaih i stranih privrednih drutava, preduzea, zadruga i preduzetnika i njihovih asocijacija (privredni subjekti), u sporovima koji nastanu izmeu privrednih subjekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subjekata, pa i kad je u navedenim sporovima jedna od stranaka fiziko lice ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparniarstva;

2. u sporovima o autorskim i srodnim pravima i zatiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, igova i oznaka geografskog porekla kad nastanu izmeu subjekata iz take 1. ovog stava; u sporovima povodom izvrenja i obezbeenja iz nadlenosti privrednih sudova, a u sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima iz take 1. ovog stava;

3. u sporovima koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim drutvima ili primene drugih propisa o organizaciji i statusu privrednih subjekata, kao i u sporovima o primeni propisa o privatizaciji;

4. u sporovima o stranim ulaganjima; o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unutranjim vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevozu putnika; o zatiti firme; povodom upisa u sudski registar; povodom steaja i likvidacije.

Privredni sud u prvom stepenu vodi postupak za upis u sudski registar pravnih lica i drugih subjekata ako za to nije nadlean drugi organ; vodi postupak steaja i reorganizacije; odreuje i sprovodi izvrenje na osnovu verodostojnih isprava kada se odnose na lica iz take 1. stava 1. ovog lana, odreuje i sprovodi izvrenje i obezbeenje odluka privrednih sudova, a odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima iz take 1. stava 1. ovog lana; odluuje o priznanju i izvrenju stranih sudskih i arbitranih odluka donetih u sporovima iz take 1. stava 1. ovog lana; odreuje i sprovodi izvrenje i obezbeenje na brodovima i vazduhoplovima; vodi vanparnine postupke koji proizlaze iz primene Zakona o privrednim drutvima.

Privredni sud u prvom stepenu odluuje o privrednim prestupima i s tim u vezi o prestanku zatitne mere ili pravne posledice osude.

Privredni sud vri i druge poslove odreene zakonom.

5. Nadlenost Privrednog apelacionog suda

lan 26

Privredni apelacioni sud odluuje o albama na odluke privrednih sudova i drugih organa, u skladu sa zakonom.

Privredni apelacioni sud odluuje o sukobu nadlenosti i o prenoenju nadlenosti privrednih sudova, utvruje pravne stavove radi jedinstvene primene zakona iz nadlenosti privrednih sudova i vri druge poslove odreene zakonom.

6. Nadlenost prekrajnog suda

lan 27

Prekrajni sud u prvom stepenu sudi u prekrajnim postupcima ako nije nadlean organ uprave, odluuje o albama na odluke koje u prekrajnom postupku donose organi uprave i vri druge poslove odreene zakonom.

7. Nadlenost Vieg prekrajnog suda

lan 28

Vii prekrajni sud odluuje o albama na odluke prekrajnih sudova, o sukobu i prenoenju mesne nadlenosti prekrajnih sudova i vri druge poslove odreene zakonom.

8. Nadlenost Upravnog suda

lan 29

Upravni sud sudi u upravnim sporovima.

Upravni sud vri i druge poslove odreene zakonom.

9. Nadlenost Vrhovnog kasacionog suda

Nadlenost u suenju

lan 30

Vrhovni kasacioni sud odluuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbije i u drugim stvarima odreenim zakonom.

Vrhovni kasacioni sud odluuje o sukobu nadlenosti izmeu sudova, ako za odluivanje nije nadlean drugi sud, kao i o prenoenju nadlenosti sudova radi lakeg voenja postupka ili drugih vanih razloga.

Nadlenost izvan suenja

lan 31

Vrhovni kasacioni sud utvruje naelne pravne stavove radi jedinstvene sudske primene prava; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; imenuje sudije Ustavnog suda, daje miljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vri druge nadlenosti odreene zakonom.

Sastav vea

lan 32

Ako zakonom nije drukije odreeno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odluuje u veu od troje sudija.

Objavljivanje odluka Vrhovnog kasacionog suda

lan 33

Odluke Vrhovnog kasacionog suda bitne za praksu sudova i svi naelni pravni stavovi objavljuju se u posebnoj zbirci.

Sve odluke Vrhovnog kasacionog suda iz lana 30. stav 1. ovog zakona objavljuju se na veb-stranici Vrhovnog kasacionog suda.

Glava etvrta

UNUTRANJE UREENJE SUDA

I GODINJI RASPORED POSLOVA

lan 34

Poto pribavi miljenje sudija, predsednik suda pismeno utvruje raspored poslova za narednu godinu i saoptava ga na sednici svih sudija do 1. decembra. Godinji raspored poslova sudija utvruje se prema pravnoj oblasti u kojoj sudija postupa.

Na godinji raspored poslova sudija moe izjaviti prigovor u roku od tri dana od dana saoptavanja na sednici svih sudija.

O prigovoru sudije odluuje predsednik neposredno vieg suda u roku od osam dana od dana podnoenja prigovora.

O prigovoru sudije na godinji raspored poslova u Vrhovnom kasacionom sudu, odluuje Opta sednica.

II SUDSKO ODELJENJE I SEDNICA SVIH SUDIJA

1. Sudsko odeljenje

Obrazovanje i rukovoenje

lan 35

Sudska odeljenja postoje u sudovima u kojima vie vea ili sudija pojedinaca postupa u istoj pravnoj oblasti.

Sudskim odeljenjem rukovodi predsednik odeljenja, koga po pribavljenom miljenju sudija odeljenja postavlja predsednik suda.

Delokrug

lan 36

Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljenja, pravna pitanja, naini poboljanja rada i strunosti sudija, sudijskih pomonika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od znaaja za odeljenje.

Odeljenja apelacionog suda, Privrednog apelacionog suda i Vieg prekrajnog suda razmatraju i pitanja vana za rad podrunih sudova.

Sazivanje sednice i rukovoenje sednicom

lan 37

Sednicu sudskog odeljenja mogu sazvati predsednik odeljenja ili predsednik suda.

Predsednik suda uvek moe da uestvuje u radu i odluivanju sednice odeljenja.

2. Odeljenje sudske prakse

lan 38

Odeljenje sudske prakse postoji u sudu s veim brojem sudija, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

Odeljenje sudske prakse prati i prouava praksu sudova i meunarodnih sudskih organa i obavetava sudije, sudijske pomonike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova.

Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga odreuje predsednik suda.

3. Posebna odeljenja u viim, apelacionim, prekrajnim sudovima i Viem prekrajnom sudu

lan 39

U viim i apelacionim sudovima postoje odeljenja za krivine postupke protiv maloletnika i za radne sporove.

U pojedinim viim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odeljenja za krivina dela protiv Vojske Srbije, za krivina dela organizovanog kriminala, ratnih zloina i visokotehnolokog kriminala, u skladu sa zakonom.

U prekrajnim sudovima i Viem prekrajnom sudu mogu se obrazovati odeljenja za voenje prekrajnog postupka za prekraje iz oblasti javnih prihoda, carinskog, spoljnotrgovinskog i deviznog poslovanja, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

4. Zajednika sednica odeljenja

lan 40

Zajednika sednica odeljenja saziva se kad je za razmatranje pravnog pitanja potrebna saradnja najmanje dva odeljenja.

Zajedniku sednicu sazivaju zajedno predsednici odeljenja ili predsednik suda, a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odeljenja u ijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.

5. Sednica svih sudija

lan 41

Na sednici svih sudija razmatraju se izvetaji o radu suda i sudija, odluuje o pokretanju postupka za ocenu ustavnosti zakona i zakonitosti propisa i drugih optih akata, razmatra primena propisa kojima se ureuju pitanja iz delokruga sudova, daje miljenje o kandidatima za sudije i sudije porotnike i odluuje o drugim pitanjima vanim za ceo sud.

Sednicom svih sudija rukovodi predsednik suda, a saziva je po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje treine svih sudija.

III UNUTRANJE UREENJE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA

1. Odeljenja u Vrhovnom kasacionom sudu

lan 42

Vrhovni kasacioni sud moe imati odeljenja u skladu sa Poslovnikom o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.

2. Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda

lan 43

Sednica odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatra pitanja iz delokruga sudskih odeljenja.

Sednica odeljenja saziva se i ako izmeu pojedinih vea nastane nesaglasnost u primeni propisa ili ako jedno vee odstupi od pravnog shvatanja prihvaenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koje su prihvatila sva vea.

Pravno shvatanje usvojeno na sednici odeljenja obavezuje sva vea u sastavu odeljenja.

3. Opta sednica Vrhovnog kasacionog suda

Delokrug

lan 44

Opta sednica Vrhovnog kasacionog suda usvaja naelne pravne stavove; razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova; imenuje sudije Ustavnog suda; daje miljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda; donosi Poslovnik o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda i vri druge poslove odreene zakonom i Poslovnikom o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.

Opta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija.

Usvajanje naelnih pravnih stavova

lan 45

Opta sednica saziva se i kad izmeu vea iz razliitih odeljenja ili izmeu razliitih odeljenja nastane nesaglasnost u primeni propisa, kad se u jednom odeljenju odstupi od naelnog pravnog stava ili kad na sednici odeljenja ne moe da se usvoji pravno shvatanje.

Naelni pravni stav usvojen na Optoj sednici obavezuje sva vea i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i moe da se izmeni samo na Optoj sednici.

Sastav i odluivanje

lan 46

Optu sednicu ine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda.

Za punovano odluivanje na Optoj sednici potrebno je uee veine sudija od ukupnog broja sudija.

Odluke se donose veinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda.

Sazivanje sednice i rukovoenje sednicom

lan 47

Optu sednicu saziva predsednik suda, po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje treine svih sudija.

Optom sednicom rukovodi predsednik Vrhovnog kasacionog suda.

4. Sekretarijat

Delokrug

lan 48

Vrhovni kasacioni sud ima Sekretarijat.

Sekretarijat pomae predsedniku suda u sudskoj upravi, obavlja administrativne poslove za Optu sednicu i vri druge poslove koji su mu Poslovnikom o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda stavljeni u delokrug.

Sekretar

lan 49

Sekretarijatom rukovodi sekretar suda, koga na predlog predsednika suda postavlja Opta sednica.

Sekretar Vrhovnog kasacionog suda ima status dravnog slubenika na poloaju.

Sekretar Vrhovnog kasacionog suda mora da ispunjava uslove za sudiju apelacionog suda.

5. Poslovnik Vrhovnog kasacionog suda

lan 50

Vrhovni kasacioni sud ima poslovnik kojim se detaljnije propisuje unutranje ureenje i rad suda.

Poslovnik o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

IV SUDSKA UPRAVA

Poslovi koji ine sudsku upravu

lan 51

Sudsku upravu ine poslovi koji slue vrenju sudske vlasti, pre svega: ureivanje unutranjeg poslovanja u sudu; pozivanje i rasporeivanje sudija porotnika; poslovi vezani za stalne sudske vetake i tumae; razmatranje pritubi i predstavki; voenje statistika i izrada izvetaja; izvrenje krivinih i prekrajnih sankcija; finansijsko i materijalno poslovanje suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.

Sudska uprava detaljnije se ureuje Sudskim poslovnikom.

Prava i obaveze predsednika suda

lan 52

Predsednik suda predstavlja sud, rukovodi sudskom upravom i odgovoran je za pravilan i blagovremen rad suda.

Predsednik suda obezbeuje zakonitost, red i tanost u sudu, nalae otklanjanje nepravilnosti i spreava odugovlaenje u radu, odreuje branioce po slubenoj dunosti po azbunom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora, stara se o odravanju nezavisnosti sudija i ugledu suda i vri druge poslove odreene zakonom i Sudskim poslovnikom.

Sud ima jednog ili vie zamenika predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suda u sluaju spreenosti ili odsutnosti.

Kada sud ima vie od jednog zamenika predsednika suda, predsednik suda odreuje jednog zamenika koji ga zamenjuje.

Poveravanje sudske uprave drugima

lan 53

Pojedine poslove sudske uprave predsednik suda moe poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenja.

Predsednik suda ne moe poveriti odluivanje o pravima sudija na osnovu rada, utvrivanje godinjeg rasporeda poslova, odluivanje o radnim odnosima sudskog osoblja u sluaju kada je to zakonom odreeno, kao i o udaljenju sudije i sudije porotnika sa dunosti.

Ovlaenja predsednika neposredno vieg suda

lan 54

Predsednik neposredno vieg suda ima pravo da nadzire sudsku upravu nieg suda, kao i da pri neinjenju predsednika nieg suda donese akte iz njegovog delokruga.

Predsednik neposredno vieg suda moe traiti od nieg suda obavetenja o primeni propisa, toku postupka, kao i sve podatke o radu.

Predsednik neposredno vieg suda moe naloiti neposredan uvid u rad nieg suda, o emu se sainjava pismeni izvetaj.

Postupak po pritubi

lan 55

Kad stranka ili drugi uesnik u postupku podnesu pritubu, predsednik suda duan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritube, kao i predsednika neposredno vieg suda, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritube.

Ako je prituba podneta preko ministarstva nadlenog za pravosue, vieg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritube i preduzetim merama obavetavaju se i ministar, predsednik neposredno vieg suda i Visoki savet sudstva.

Sekretar suda

lan 56

Sud ima sekretara suda.

Sekretar suda pomae predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni, odlukom predsednika suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom.

Sekretara suda rasporeuje predsednik suda.

Glava peta

SUDSKO OSOBLJE

1. Sastav i broj sudskog osoblja

lan 57

Sudsko osoblje ine sudijski pomonici, sudijski pripravnici i dravni slubenici i nametenici zaposleni na administrativnim, tehnikim, raunovodstvenim, informacionim i ostalim prateim poslovima znaajnim sa sudsku vlast.

Broj sudskog osoblja odreuje predsednik suda, aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom.

Merila za odreivanje broja sudskog osoblja utvruje ministar nadlean za poslove pravosua.

2. Sudijski pomonik

Poslovi sudijskog pomonika

lan 58

Sudijski pomonik pomae sudiji, izrauje nacrte sudskih odluka, prouava pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrauje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudije vri poslove odreene zakonom i Sudskim poslovnikom.

Zvanja sudijskih pomonika

lan 59

Sudijski pomonici stiu sledea zvanja: sudijski saradnik, vii sudijski saradnik i sudski savetnik.

Zvanje sudijskog saradnika moe stei lice koje ima poloeni pravosudni ispit, a zvanje vieg sudijskog saradnika lice koje posle poloenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoj struci.

Zvanje sudskog savetnika moe stei onaj ko ispunjava uslove za sudiju vieg suda.

Sudski savetnik

lan 60

Sudski savetnik vri strune poslove znaajne za sudsko odeljenje ili ceo sud.

Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republikog ranga.

U Vrhovnom kasacionom sudu postoji zvanje savetnika Vrhovnog kasacionog suda, koje se stie u skladu sa Poslovnikom o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.

3. Ocenjivanje rada sudijskog pomonika

Vreme ocenjivanja

lan 61

Rad sudijskog pomonika ocenjuje se jednom godinje.

Rad sudijskog pomonika koji je u toku kalendarske godine radio krae od est meseci ne ocenjuje se za tu godinu.

Nadlenost za ocenjivanje

lan 62

Rad sudijskog pomonika ocenjuje predsednik suda, po pribavljenom miljenju sednice odeljenja u koje je sudijski pomonik rasporeen.

Kad sudijski pomonik nije rasporeen u odeljenje suda, miljenje se pribavlja od sudije ili vea s kojim sudijski pomonik radi.

Ocene

lan 63

Pri ocenjivanju vrednuju se obim i kvalitet posla, savesnost, preduzimljivost i objavljeni struni i nauni radovi.

Ocenjivanje rada sudijskih pomonika vri se na osnovu objektivnih i jedinstvenih kriterijuma koje utvruje Visoki savet sudstva.

Ocene su: "ne zadovoljava", "zadovoljava", "dobar", "istie se" i "naroito se istie".

Vii sudijski saradnik iji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa "naroito se istie" moe stei zvanje sudskog savetnika i ako ne ispunjava uslove za sudiju vieg suda.

Reenje o oceni

lan 64

Predsednik suda donosi reenje o oceni sudijskog pomonika.

Na reenje o oceni sudijski pomonik ima pravo da uloi prigovor radnom telu Visokog saveta sudstva, u roku od 15 dana od dana prijema reenja o oceni.

4. Sudijski pripravnik

Prijem sudijskog pripravnika

lan 65

Za sudijskog pripravnika prima se lice koje je zavrilo pravni fakultet i ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima.

Sudijski pripravnik prima se u osnovni, vii, privredni i prekrajni sud.

Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet zavrili sa visokom prosenom ocenom.

Pri prijemu sudijskih pripravnika naroito se vodi rauna o nacionalnom sastavu stanovnitva, odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju strune pravne terminologije na jeziku nacionalne manjine, koji je u slubenoj upotrebi u sudu.

Radni odnos sudijskog pripravnika

lan 66

Sudijski pripravnik prima se u radni odnos na tri godine.

Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa "poloio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodreeno vreme, u zvanju sudijskog saradnika.

Volonter

lan 67

Diplomirani pravnik moe biti primljen na obuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa (volonter).

5. Obuka

lan 68

Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomonika propisuje institucija nadlena za obuku u pravosuu, uz saglasnost Visokog saveta sudstva.

Sudijski pripravnik i sudijski pomonik moe odreeno vreme biti upuen na obuku u drugi sud, dravni organ ili organ jedinice lokalne samouprave.

6. Ostala pravila o sudskom osoblju

lan 69

Sudsko osoblje duno je da savesno i nepristrasno vri svoje poslove i uva ugled suda.

Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, struno usavravanje, ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji ureuju radne odnose dravnih slubenika i nametenika, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Glava esta

PRAVOSUDNA UPRAVA

Poslovi koji ine pravosudnu upravu

lan 70

Pravosudna uprava se stara o sprovoenju zakona i drugih propisa u vezi sa ureenjem i radom sudova.

Poslove pravosudne uprave vre Visoki savet sudstva i ministarstvo nadleno za pravosue.

Poslovi pravosudne uprave koje vri Visoki savet sudstva su: utvrivanje optih smernica za unutranje ureenje sudova; voenje linih listova sudija; sudija porotnika i sudskog osoblja; predlaganje dela budeta za rad sudova za tekue rashode i raspodela ovih sredstava; vrenje nadzora nad namenskim korienjem budetskih sredstava i vrenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova.

Poslovi pravosudne uprave koje vri ministarstvo nadleno za pravosue su: praenje rada sudova; prikupljanje statistikih i drugih podataka; davanje saglasnosti na pravilnik o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu; nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritubama i predstavkama; predlaganje dela budeta za investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organa; staranje o smetajnim uslovima, opremanju i obezbeenju sudova; nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva; ureenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema; ureenje, razvoj i odravanje baze pravnih propisa; razvoj i sprovoenje kapitalnih projekata i drugih programa za pravosudne organe; postavljanje i razreenje sudskih vetaka i tumaa.

Kapitalne rashode iz stava 4. ovog lana izvrava ministarstvo nadleno za pravosue, odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadlenog za pravosue.

Zabrana uticaja na samostalnost i nezavisnost suda i sudija

lan 71

Nitav je svaki pojedinani akt pravosudne uprave, kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija.

Nitavost akta iz stava 1. ovog lana utvruje Upravni sud.

Lini list

lan 72

Visoki savet sudstva vodi lini list za svakog sudiju, sudiju porotnika i zaposlenog u sudu.

Podatke koje lini list sadri Visokom savetu sudstva prosleuje predsednik suda i odgovoran je za njihovu tanost, kao i lice na koje se podaci odnose ako ih je ono saoptilo.

Podaci koje sadri lini list jesu slubena tajna i mogu da se obrauju i koriste samo u svrhu primene ovog zakona i zakona kojim se ureuje poloaj sudija, u skladu sa propisima kojima se ureuje zatita podataka o linosti.

Sadrina linog lista

lan 73

Lini list sudije sadri ime i prezime, ime roditelja, mesto, dan, mesec i godinu roenja, podatke o prebivalitu, zavrenom pravnom fakultetu, uspehu na studijama, pripravnikoj praksi, pravosudnom ispitu, kretanju u slubi, datumu navrenja radnog veka, ocenama rada, upuivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa dunosti, disciplinskim merama, voenim krivinim postupcima, prestanku dunosti, objavljenim strunim i naunim radovima, znanju stranih jezika, imovinskom stanju, stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i poloaj sudije.

Lini list sudije porotnika i zaposlenog sadri ime i prezime, podatke o roenju, prebivalitu, zavrenoj koli, zvanju ili zanimanju, ocenama rada, kretanju u slubi, znanju stranih jezika i druge podatke.

Organi koji imaju podatke koji se upisuju u lini list duni su da ih dostave Visokom savetu sudstva.

Bliu sadrinu i obrazac linih listova iz st. 1. i 2. ovog lana propisuje Visoki savet sudstva.

Sudski poslovnik

lan 74

Sudskim poslovnikom propisuju se unutranje ureenje i rad suda, pre svega: ureenje i rad odeljenja i ostalih unutranjih jedinica suda; rad zajednike sednice odeljenja i sednice svih sudija; obavetavanje javnosti o radu sudova; voenje postupka i dostavljanje odluka na jezicima nacionalnih manjina; pruanje pravne pomoi i odravanje sudskih dana; pruanje meunarodne pravne pomoi; evidentiranje, pozivanje i rasporeivanje sudija porotnika; odreivanje obaveze predsednika suda pri dostavljanju podataka potrebnih za voenje linih listova; pripravnika praksa; postupanje sudskog osoblja sa strankama; voenje upisnika i pomonih knjiga; postupanje sa spisima; postupanje po predstavkama i pritubama; voenje statistika i izrada izvetaja o radu; naplata novanih kazni, trokova krivinog postupka i oduzete imovinske koristi; postupanje sa sudskim depozitima; uvoenje zajednikih slubi u mestima s vie sudova i drugih pravosudnih organa; odevanje sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih uesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu, kao i druga pitanja ureenja i rada suda.

Sudski poslovnik donosi ministar nadlean za pravosue, uz prethodno pribavljeno miljenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda.

Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika

lan 75

Primenu Sudskog poslovnika nadzire ministarstvo nadleno za pravosue.

Lice koje vri nadzor moe biti samo ono koje ispunjava uslove za izbor sudije suda iji rad nadzire.

Posledice nadzora

lan 76

Posle nadzora sainjava se zapisnik koji se dostavlja predsedniku suda u kome je vren nadzor, predsedniku neposredno vieg suda, predsedniku Vrhovnog kasacionog suda i ministru nadlenom za pravosue.

Predsednik neposredno vieg suda duan je da obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadlenog za pravosue o merama preduzetim da se uoeni nedostaci otklone, rokovima za otklanjanje nedostataka, kao i razlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

Rok za obavetavanje odreuje se Sudskim poslovnikom.

Glava sedma

OBEZBEENJE SUDA

Pravosudna straa

lan 77

Pravosudna straa je naoruana i uniformisana sluba koja se stara o sigurnosti ljudi i imovine, redu i miru i nesmetanom sprovoenju slubenih radnji u zgradi pravosudnog organa.

Ovlaenja pravosudne strae

lan 78

Pravosudni straar ovlaen je da utvrdi identitet i razloge dolaska lica u zgradu pravosudnog organa; po potrebi pretrese lice i stvari i zabrani ulazak u zgradu sa orujem, opasnim oruem, pod dejstvom alkohola ili drugih omamljivih sredstava; udalji iz zgrade lice koje ometa red i mir, lica koja nisu prikladno odevena i to na nain kojim se uva ugled i dostojanstvo suda, kao i da drugim radnjama titi lica i imovinu u sudu.

Pravosudni straar ovlaen je da upotrebi fiziku silu i gumenu palicu, a vatreno oruje - samo ako drukije ne moe da zatiti ljudski ivot ili odbije napad na zgradu pravosudnog organa.

Ureenje pravosudne strae

lan 79

Ureenje pravosudne strae, uniformu njenih pripadnika, naoruanje i slubenu legitimaciju detaljnije propisuje ministar nadlean za pravosue.

Pomo pravosudnoj strai i obezbeenje

lan 80

Na zahtev rukovodioca pravosudnog organa, organ unutranjih poslova prua pomo pravosudnoj strai.

Rukovodilac pravosudnog organa ima pravo da od ministarstva nadlenog za unutranje poslove zahteva da se sudiji, sudiji porotniku, javnom tuiocu, zameniku javnog tuioca, sudiji za prekraje i njihovim porodicama ili imovini prui posebna zatita.

Shodna primena propisa

lan 81

Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, ocenjivanje i odgovornost pravosudne strae primenjuju se propisi koji ureuju radne odnose dravnih slubenika i nametenika, ako ovim zakonom nije drukije odreeno.

Glava osma

SREDSTVA ZA RAD SUDOVA

Osnovna odredba

lan 82

Sredstva za rad sudova obezbeuje se u budetu Republike Srbije.

Sredstva za rad sudova treba da obimom i prilivom odravaju nezavisnost sudske vlasti i omoguavaju uredan rad sudova.

Predlaganje i izvrenje budetskih sredstava

lan 83

Visoki savet sudstva predlae obim i strukturu budetskih sredstava neophodnih za tekue rashode, uz prethodno pribavljeno miljenje ministarstva nadlenog za pravosue i vri raspodelu ovih sredstava na sudove.

Nadzor nad troenjem budetskih sredstava

lan 84

Nadzor nad troenjem budetskih sredstava opredeljenih za rad sudova sprovode Visoki savet sudstva, ministarstvo nadleno za pravosue i ministarstvo nadleno za finansije.

Nadzor nad finansijskim i materijalnim poslovanjem Visokog saveta sudstva, u delu koji se odnosi na budetska sredstva iz lana 83. ovog zakona, vri ministarstvo nadleno za pravosue i ministarstvo nadleno za finansije.

Korienje sredstava i samostalnih prihoda

lan 85

U budetu Republike Srbije posebno se iskazuju prihodi od rada sudova i usmeravaju se za redovan rad pravosudnih organa, u skladu sa zakonom.

Visina i namena sredstava iz stava 1. ovog lana utvruju se Zakonom o budetu.

Podmirenje sudskih trokova

lan 86

Detaljnije uslove, visinu i nain naknade iznosa koje stranke i ostali uesnici u postupku plaaju za podmirenje trokova u sudskim postupcima propisuje ministar nadlean za pravosue.

Glava deveta

PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

PRELAZNE ODREDBE

Nastavak rada postojeih sudova

lan 87

Vrhovni sud Srbije i Vii trgovinski sud, koji su obrazovani ranijim zakonima, nastavljaju da rade do 31. decembra 2009. godine.

Nastavak rada postojeih organa za prekraje

lan 88

Vea za prekraje, optinski organi za prekraje, komisija za prekraje pri ministarstvu nadlenom za poslove finansija, vea za drugostepeni prekrajni postupak pri ministarstvu nadlenom za poslove finansija, prvostepeni i drugostepeni poreskoprekrajni organi nastavljaju da rade u skladu sa Zakonom o prekrajima ("Slubeni glasnik SRS", broj 44/89 i "Slubeni glasnik RS", br. 21/90, 11/92, 6/93, 20/93, 53/93, 67/93, 28/94, 16/97, 37/97, 36/98, 44/98, 62/01, 65/01 i 55/04), posebnim zakonima koji ureuju njihovu nadlenost i Odlukom o obrazovanju optinskih organa za prekraje i utvrivanju broja sudija u organima za prekraje ("Slubeni glasnik RS", br. 72/93, 9/94, 30/94, 5/95, 12/95, 50/95, 27/96, 47/96, 9/97, 3/98, 6/98, 17/98, 41/98, 91/02, 37/03, 76/03, 115/03, 97/05 i 91/07), do 31. decembra 2009. godine.

Poetak rada Vrhovnog kasacionog suda, Privrednog apelacionog suda, Upravnog suda i Vieg prekrajnog suda

lan 89

Vrhovni kasacioni sud, Privredni apelacioni sud, Upravni sud i Vii prekrajni sud poinju da rade 1. januara 2010. godine.

Ustupanje predmeta Vrhovnog suda Srbije

lan 90

Predmete u kojima do 31. decembra 2009. godine ne bude doneta konana odluka Vrhovni sud Srbije ustupa Vrhovnom kasacionom sudu, odnosno sudovima u iju nadlenost predmeti spadaju po ovom zakonu i zakonu kojim se ureuju sedita i podruja sudova.

Ako posle 1. januara 2010. godine Vrhovni kasacioni sud, odluujui o pravnom sredstvu, predmet vrati na ponovni postupak, on se ustupa sudu u iju nadlenost spada po ovom zakonu i zakonu kojim se ureuju sedita i podruja sudova.

Preuzimanje predmeta

lan 91

Predmete u kojima nije okonan postupak pred veima za prekraje, veima za drugostepeni prekrajni postupak pri ministarstvu nadlenom za poslove finansija i drugostepenim poreskoprekrajnim organima do 31. decembra 2009. godine preuzee Vii prekrajni sud, u skladu sa nadlenou odreenom ovim zakonom.

Ako posle 1. januara 2010. godine Vii prekrajni sud, odluujui o pravnom sredstvu, predmet vrati na ponovni postupak, predmet preuzima prekrajni sud u iju nadlenost spada prema zakonu kojim se ureuju sedita i podruja sudova.

Predmete Vieg trgovinskog suda preuzee 1. januara 2010. godine Privredni apelacioni sud.

Donoenje privremenih akata o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom kasacionom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Viem prekrajnom sudu

lan 92

Privremene akte o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom kasacionom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Viem prekrajnom sudu donee ministar nadlean za pravosue do 1. septembra 2009. godine.

Akte o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Vrhovnom kasacionom sudu, Privrednom apelacionom sudu, Upravnom sudu, apelacionim sudovima i Viem prekrajnom sudu donee predsednici ovih sudova u roku od est meseci od dana njihovog izbora u skladu sa ovim zakonom.

Preuzimanje sredstava za rad, opreme, arhive i zaposlenih

lan 93

Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene Vrhovnog suda Srbije preuzima Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud i apelacioni sudovi, u skladu sa nadlenou odreenom ovim zakonom.

Ministar nadlean za pravosue obrazovae komisiju koja e izvriti raspodelu sredstava za rad, opreme i arhive iz stava 1. ovog lana.

Visoki savet sudstva obrazovae komisiju koja e doneti reenja o rasporeivanju zaposlenih iz Vrhovnog suda Srbije u Vrhovni kasacioni sud, Upravni sud i apelacione sudove, u skladu sa privremenim aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta.

Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene postojeih vea za prekraje, vea za drugostepeni prekrajni postupak pri ministarstvu nadlenom za poslove finansija i drugostepenih poreskoprekrajnih organa, preuzee Vii prekrajni sud, u skladu sa nadlenou odreenom ovim zakonom.

Ministar nadlean za pravosue obrazovae komisiju koja e izvriti raspodelu sredstava za rad, opreme i arhive iz stava 4. ovog lana.

Visoki savet sudstva obrazovae komisiju koja e rasporediti zaposlene iz stava 4. ovog lana na radna mesta u Viem prekrajnom sudu i prekrajnim sudovima, u skladu sa privremenim aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta.

Raspodela sredstava za rad, opreme i arhive, kao i rasporeivanje zaposlenih iz vea za drugostepeni prekrajni postupak pri ministarstvu nadlenom za poslove finansija i drugostepenih poreskoprekrajnih organa, sprovee se u saradnji sa ministarstvom nadlenim za finansije.

Potrebna sredstva za rad, opremu, arhivu i zaposlene Vieg trgovinskog suda preuzima Privredni apelacioni sud.

Prava zaposlenih iz Vrhovnog suda Srbije, Vieg trgovinskog suda i organa za prekraje

lan 94

Na prava zaposlenih iz Vrhovnog suda Srbije, Vieg trgovinskog suda, vea za prekraje, vea za drugostepeni prekrajni postupak pri ministarstvu nadlenom za poslove finansija i drugostepenih poreskoprekrajnih organa, primenjuju se odredbe zakona koji ureuje prava dravnih slubenika i nametenika pri promeni ureenja dravnih organa.

Nadlenost Visokog saveta sudstva u vezi sa sredstvima za rad sudova

lan 95

Nadlenosti Visokog saveta sudstva iz l. 83. i 84. ovog zakona do 1. januara 2011. godine, vri ministarstvo nadleno za pravosue.

Podzakonski propisi

lan 96

Podzakonski propisi ije je donoenje predvieno ovim zakonom, donee se u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.

Do donoenja podzakonskih propisa iz stava 1. ovog lana, primenjuju se odredbe propisa donetih na osnovu Zakona o ureenju sudova, ako nisu suprotne ovom zakonu.

ZAVRNE ODREDBE

Prestanak vaenja zakona

lan 97

Danom poetka primene ovog zakona prestaju da vae Zakon o ureenju sudova ("Slubeni glasnik RS", br. 63/01, 42/02, 27/03, 29/04, 101/05 i 46/06) i odredbe l. 12-20. Zakona o sudovima ("Slubeni glasnik Republike Srbije", br. 46/91, 60/91 - ispravka, 18/92 - ispravka, 71/92, 63/01, 42/02, 27/03 i 29/04).

Stupanje zakona na snagu i poetak primene

lan 98

Ovaj zakon na snagu stupa osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a primenjuje se od 1. januara 2010. godine.