Z A K O N

O SEMENU

I . OSNOVNE ODREDBE

lan 1.

Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain proizvodnje, dorade, korienja, prometa, uvoza i ispitivanje kvaliteta semena poljoprivrednog bilja, rasada poljoprivrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva, priznavanje novostvorenih domaih sorti i odobravanje uvoenja u proizvodnju stranih sorti i upis sorti poljoprivrednog bilja u Registar sorti poljoprivrednog bilja.

lan 2.

Odredbe ovog zakona ne odnose se na proizvodnju i promet genetiki modifikovanog semena poljoprivrednog bilja, rasada poljoprivrednog bilja i micelija jestivih i lekovitih gljiva.

Odredbe ovog zakona ne odnose se i na uzorke semena koje preduzee i drugo pravno lice koje se bavi poslovima ispitivanja i oplemenjivanja bilja u oblasti ratarstva i povrtarstva proizvodi, umnoava, prima ili alje drugom pravnom licu koje se bavi poslovima ispitivanja i oplemenjivanja u ovim oblastima u cilju naunih istraivanja i izvoenja eksperimenata, u koliinama koje slue za ogledne svrhe ili za banke biljnih gena.

Odredbe ovog zakona kojima se utvruje priznavanje sorti poljoprivrednog bilja ne odnose se na sorte cvea, lekovitog, aromatinog, zainskog i ukrasnog bilja, smee trava za parkove i sportske terene i micelije jestivih i lekovitih gljiva.

lan 3.

Pojedini izrazi, upotrebljeni u ovom zakonu, imaju sledee znaenje:

1) seme poljoprivrednog bilja (u daljem tekstu: seme) jesu generativni ili vegetativni delovi biljaka (seme ita, industrijskog, krmnog, povrtarskog, lekovitog, aromatinog, zainskog bilja, cvea, krtole, lukovice, enjevi, rasad, micelije jestivih i lekovitih gljiva) koji se koriste za umnoavanje i proizvodnju poljoprivrednog bilja;

2) sorta poljoprivrednog bilja (u daljem tekstu: sorta) jeste skup gajenih biljaka jedne biljne vrste koje se razlikuju po bilo kom svojstvu (morfolokom, proizvodnom i dr.) unutar iste biljne vrste od drugih sorti i koje posle generativnog ili vegetativnog umnoavanja zadravaju uniformnost, stabilnost, kao i druga svojstva po kojima se razlikuju od drugih sorti;

3) sortno seme jeste seme sorti koje se nalaze u Registru sorti poljoprivrednog bilja, ukljuujui i roditeljske komponente i sve kategorije semena

- 2 -

proizvedene umnoavanjem predosnovnog semena sorti, a sertifikovano je kao sortno seme;

4) nesortno seme jeste seme koje nije obuhvaeno takom 3. ovog lana, ija je proizvodnja odobrena i kontrolisana, a sertifikovano je kao nesortno seme (seme cvea, aromatino, lekovito i zainsko bilje);

5) naturalno seme jeste nedoraeno i nedeklarisano seme;

6) sertifikovano seme jeste seme proizvedeno od semena poznatog genetikog porekla i genetike istoe ija je proizvodnja kontrolisana i koje je ispitano, doraeno i deklarisano u skladu sa odredbama ovog zakona;

7) kategorija semena poljoprivrednog bilja jeste odreena generacija umnoavanja semena;

8) proizvoa semena jeste privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice ili preduzetnik koje se bavi proizvodnjom, prometom ili uvozom semena;

9) rasad poljoprivrednog bilja (u daljem tekstu: rasad) jeste biljni materijal dobijen generativnim ili vegetativnim putem, a koji se koristi za umnoavanje poljoprivrednog bilja;

10) micelija jeste vegetativno telo gljiva umnoeno na vrstoj ili tenoj hranljivoj podlozi koje slui za dalje umnoavanje gljiva, a koristi se za ishranu ljudi ili u lekovite svrhe;

11) oplemenjiva sorte (u daljem tekstu: oplemenjiva) jeste privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice, preduzetnik ili fiziko lice koje je stvorilo ili otkrilo novu sortu;

12) odravalac sorte jeste oplemenjiva ili proizvoa koji odrava sortu po propisanim metodama i garantuje da je sorta ostala nepromenjena tokom odravanja i da je kao takva uniformna i stabilna;

13) standardni uzorak jeste uzorak semena koji oplemenjiva dostavlja nadlenom organu u momentu upisa sorte u Registar sorti poljoprivrednog bilja, a koji se koristi kao kontrolni uzorak;

14) dorada semena jeste proces u kome se seme poljoprivrednog bilja priprema za trite a obuhvata suenje, preiavanje, selektiranje, kalibiranje, poliranje, piliranje, inkrustriranje, granuliranje i dr), kao i tretiranje semena pesticidima ili biostimulatorskim sredstvima registrovanim za tu namenu;

15) kvalitet semena jeste sortna originalnost (sortnost) i genetika istoa, sadraj vlage, klijavost, istoa, vlaga, zdravstveno stanje semena, kao i prilagoenost semena za setvu, sadnju ili razmnoavanje;

16) uzorak semena jeste najmanja propisana koliina semena koja reprezentuje partiju iz koje je uzeta, a radi utvrivanja kvaliteta;

17) uzorkova jeste fiziko lice ovlaeno za uzorkovanje semena;

18) partija semena jeste odreena koliina semena poreklom sa iste parcele i iste godine proizvodnje ija masa ne prelazi najveu dozvoljenu koliinu, homogena je, fiziki se moe identifikovati i oznaena je jedinstvenim brojem;

- 3 -

19) postkontrolna ispitivanja jesu ispitivanja kojima se proverava originalnost (sortnost) i genetika istoa sorte koja se nalazi u proizvodnji, doradi ili prometu;

20) ISTA sertifikat jeste dokument o kvalitetu partije semena u meunarodnom prometu (ISTA - Meunarodna organizacija za ispitivanje semena);

21) OECD sertifikat jeste dokument o sortnosti semena u meunarodnom prometu (OECD - Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj);

22) priznavanje sorti jeste priznavanje domaih novostvorenih sorti i odobravanje uvoenja u proizvodnju stranih sorti;

23) DUS test jeste test kojim se utvruje razliitost, uniformnost i stabilnost sorte u skladu sa odredbama UPOV (Meunarodna unija za zatitu novih biljnih sorti);

24) VCU test jeste test kojim se utvruje proizvodna i upotrebna vrednost sorte;

25) sorta standard jeste sorta upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja, a koja se istie po svojim proizvodnim i upotrebnim vrednostima i kao takva slui u postupku priznavanja sorte;

26) odomaena sorta jeste autohtona domaa i odomaena strana sorta upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja;

27) referentna kolekcija jeste zbirka sorti jedne biljne vrste specifinih morfolokih karakteristika odreenih po UPOV kriterijumima koja slui u oceni novih sorti na svojstva razliitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test);

28) banka biljnih gena jeste mesto uvanja, opisivanja, sakupljanja i upotrebe biljnih genetikih resursa.

lan 4.

Kategorije sortnog semena, u smislu ovog zakona, jesu:

1) predosnovno;

2) osnovno;

3) sertifikovano seme prve generacije;

4) sertifikovano seme druge generacije;

5) proizvodno.

Predosnovno seme jeste elita samooplodnih biljnih vrsta, samooplodne linije, super elita krompira i seme roditeljskih komponenti. Proizvodi ga i odrava odravalac, a koristi se za proizvodnju osnovnog semena. U prometu je oznaeno etiketom bele boje sa dijagonalnom linijom roze boje.

Osnovno seme jeste original samooplodnih biljnih vrsta, komponente hibrida i elita krompira. Proizvodi se pod kontrolom ministarstva nadlenog za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: Ministarstvo), a koristi se za proizvodnju sertifikovanog semena prve generacije. U prometu je oznaeno etiketom bele boje.

- 4 -

Sertifikovano seme prve generacije jeste prva sortna reprodukcija samooplodnih biljnih vrsta, prva generacija hibrida i original krompira, koristi se za proizvodnju semena druge generacije. Proizvodi se pod kontrolom Ministarstva. U prometu je oznaeno etiketom plave boje.

Sertifikovano seme druge generacije jeste druga sortna reprodukcija samooplodnih biljnih vrsta i prva sortna reprodukcija krompira. Proizvodi se pod kontrolom Ministarstva. U prometu je oznaeno etiketom crvene boje.

Proizvodno seme cvea, aromatinog, lekovitog i zainskog bilja, kao i bilja koje nema priznate sorte a zadovoljava po autentinosti i istoi vrste. Proizvodi se pod kontrolom proizvoaa.

Ministar nadlean za poslove poljoprivrede (u daljem tekstu: ministar) propisuje kategoriju semena do koje je doputeno umnoavati seme za pojedine vrste poljoprivrednog bilja.

U nedostatku kategorija sortnog semena iz stava 1. ovog lana Ministarstvo moe da odobri proizvodnju u tekuoj godini i nie kategorije semena poljoprivrednog bilja iz domae proizvodnje.

II . PROIZVODNJA SEMENA

lan 5.

Proizvodnjom semena moe da se bavi privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: proizvoa), koji je upisan u Registar proizvoaa semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva.

Proizvodnjom semena moe da se bavi i fiziko lice na osnovu zakljuenog ugovora o saradnji sa proizvoaem semena, a seme proizvedeno u toj saradnji smatra se proizvodnjom proizvoaa.

lan 6.

Upis u Registar proizvoaa semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva (u daljem tekstu: Registar) vri se na osnovu zahteva koji proizvoa podnosi Ministarstvu.

Zahtev za upis u Registar sadri:

1) podatke o proizvoau (naziv, sedite, adresa, matini broj i poreski broj);

2) ifru delatnosti proizvoaa;

3) podatke o mestu proizvodnje semena (katastarska parcela, obrada, nega, zatita zemljita i ouvanje biolokih i hemijskih svojstava zemljita za proizvodnju semena);

4) podatke o vrsti i kategoriji semena i obimu proizvodnje;

- 5 -

5) podatke o odgovornom licu (ime i prezime, adresa, jedinstveni matini broj i dokaz da ima zavren poljoprivredni fakultet, smer ratarski, povrtarski, opti ili drugi smer sa poloenim ispitom iz semenarstva sa najmanje tri godine radnog iskustva).

Ako proizvoa obavlja delatnost na vie razliitih mesta, u zahtevu navodi podatke iz stava 2. ta. 3), 4) i 5) ovog lana za svako mesto proizvodnje.

Ministar donosi reenje o upisu u Registar.

Proizvoa je duan da svaku promenu podataka prijavi Ministarstvu u roku od 15 dana od dana nastale promene.

lan 7.

Podaci iz Registra su javni.

Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja Registra.

lan 8.

Proizvoa se brie iz Registra ako svojom odlukom prestane da obavlja delatnost proizvodnje semena ili ako prestane da ispunjava uslove iz lana 6. stav 2. ta. 3), 4) i 5) ovog zakona.

lan 9.

Proizvoa je duan da vodi knjigu evidencije o proizvodnji semena.

Knjiga evidencije o proizvodnji semena iz stava 1. ovog lana sadri: broj reenja o upisu u Registar, ime lica koje obavlja poslove strunog rukovoenja proizvodnjom semena, pregledni plan semenskog useva, odnosno objekta sa jasno oznaenim delom gde se proizvodi seme, vrstu, odnosno sortu i godinu proizvodnje semena sa kojim zasniva proizvodnju, koliinu ukupno primljenog semena, podatke o nainu proizvodnje, vrsti i datumu izvoenja radova.

lan 10.

Proizvoa moe proizvoditi seme sorti koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja.

lan 11.

Za potrebe stranog naruioca od uvezenog semena sorte koja nije upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja moe se po osnovu zakljuenog ugovora sa stranim naruiocem proizvoditi, doraivati i ispitivati seme od strane lica koja ispunjavaju uslove za vrenje ovih poslova.

Seme iz stava 1. ovog lana moe se proizvoditi, doraivati i ispitivati po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva na osnovu ugovora sa stranim

- 6 -

naruiocem prema kojem strani naruilac preuzima celokupnu koliinu proizvedenog naturalnog ili doraenog semena.

Odravalac sorte moe da po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva umnoava i ispituje predosnovno seme sorte koje je u postupku priznavanja u Republici.

Proizvodnja semena iz st. 1. i 3. ovog lana podlee zdravstvenom pregledu.

Seme iz st. 1. i 3. ovog lana nije dozvoljeno stavljati u promet na teritoriji Republike.

Proizvodnja sortnog semena za raun domaeg naruioca moe se obavljati u drugoj dravi, na osnovu ugovora domaeg naruioca i inostranog proizvoaa, uz saglasnost Ministarstva.

III . KONTROLA PROIZVODNJE SEMENA

lan 12.

Proizvodnja semena podlee obaveznoj strunoj kontroli.

Strunom kontrolom proizvodnje semena utvruje se: poreklo upotrebljenog semena, vrsta, sorta i kategorija.

lan 13.

Strunu kontrolu proizvodnje predosnovnog semena vri odravalac sorte.

Strunu kontrolu proizvodnje ostalih kategorija semena (u daljem tekstu: kontrola proizvodnje) vri Ministarstvo.

Strune poslove kontrole proizvodnje semena iz stava 2. ovog lana Ministarstvo moe da poveri strunoj organizaciji.

Struna organizacija moe da vri poslove strune kontrole ako ima zaposlenog diplomiranog inenjera poljoprivrede, smer ratarski, povrtarski ili opti i diplomiranog inenjera poljoprivrede, smer zatita bilja sa najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima kontrole i poloen struni ispit.

lan 14.

Proizvoa je duan da podnese prijavu za vrenje kontrole proizvodnje Ministarstvu u roku od 15 dana od dana zavretka setve, a najkasnije:

1) za jesenju setvu do 31. decembra;

2) za prolenu setvu do 30. juna.

- 7 -

lan 15.

Odravalac na osnovu dokumentacije o izvrenoj kontroli proizvodnje predosnovnog semena izdaje uverenje o priznavanju semenskog useva predosnovnog semena.

Odravalac vodi evidenciju o izdatim uverenjima iz stava 1. ovog lana i uva dokumentaciju najmanje est godina.

Odravalac je duan da jedan primerak uverenja iz stava 1. ovog lana dostavi Ministarstvu najkasnije 30 dana od dana izdavanja uverenja.

lan 16.

Ministar, na osnovu dokumentacije o izvrenoj kontroli proizvodnje, izdaje uverenje o priznavanju semenskog useva za ostale kategorije semena.

Ministarstvo vodi evidenciju o izdatim uverenjima iz stava 1. ovog lana i uva dokumentaciju najmanje est godina.

lan 17.

Ministar blie propisuje: nain i postupak vrenja kontrole proizvodnje, obrazac prijave za kontrolu proizvodnje, obrazac zapisnika o kontroli u toku procesa proizvodnje, obrazac uverenja o priznavanju semenskog useva, sadrinu i nain voenja evidencije o priznavanju semenskog useva.

lan 18.

Trokove kontrole proizvodnje semena i izdavanja uverenja o priznavanju semenskog useva snosi proizvoa i uplauje na odgovarajui raun za uplatu javnih prihoda buxeta Republike.

Visina trokova utvruje se u skladu sa propisima o naknadama trokova u upravnom postupku.

IV . DORADA SEMENA

lan 19.

Seme moe da se stavlja u promet ako je doraeno.

Naturalno seme koje se dorauje mora da ima uverenje o priznavanju semenskog useva.

Naturalno seme iz uvoza koje se dorauje mora da ima fitosertifikat, sertifikat o sortnosti semena (OECD) ili odgovarajui dokument o sortnosti semena, izdati od nadlenog organa zemlje izvoznice.

- 8 -

lan 20.

Doradom semena moe da se bavi privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: doraiva), koji je upisan u Registar doraivaa semena.

lan 21.

Upis u Registar doraivaa semena (u daljem tekstu: Registar doraivaa) vri se na osnovu zahteva koji doraiva podnosi Ministarstvu.

Zahtev za upis u Registar doraivaa sadri:

1) podatke o doraivau (naziv, sedite, adresa, matini broj i poreski broj);

2) ifru delatnosti doraivaa;

3) podatke o skladinom prostoru za odvojen smetaj i uvanje naturalnog (nedoraenog) odnosno doraenog semena pojedinih vrsta, sorti i kategorija semena, koji obezbeuje ouvanje kvaliteta i zdravstvenog stanja semena i podatke o prostoru za smetaj otpada koji je nastao doradom semena;

4) ureaje i opremu za dosuivanje, preiavanje, selektiranje, pakovanje, zatvaranje ambalae, plombiranje a u zavisnosti od vrste semena koje se dorauje;

5) podatke o odgovornom licu (ime i prezime, adresa, jedinstveni matini broj i dokaz da ima zavren poljoprivredni fakultet, smer ratarski, povrtarski ili opti sa najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima dorade semena).

Ako doraiva obavlja delatnost na vie razliitih mesta, u zahtevu navodi podatke iz stava 2. ta. 3), 4) i 5) ovog lana za svako mesto dorade.

Ministar donosi reenje o upisu u Registar doraivaa.

U reenju o upisu doraivaa u Registar doraivaa mora da se navede vrsta i kategorija semena koje doraiva ima pravo da dorauje.

Doraiva je duan da svaku promenu podataka prijavi Ministarstvu u roku od 15 dana od dana nastale promene.

lan 22.

Podaci iz Registra doraivaa su javni.

Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja Registra doraivaa.

lan 23.

Doraiva se brie iz Registra doraivaa ako svojom odlukom prestane da obavlja delatnost dorade semena ili ako prestane da ispunjava uslove iz lana 21. stav 2. ta. 3), 4) i 5) ovog zakona.

- 9 -

lan 24.

Ako je seme odreene vrste i sorte doraivalo vie doraivaa, smatra se da je seme doradio doraiva koji je izdao deklaraciju.

lan 25.

Doraiva je duan da vodi evidenciju i uva dokumentaciju o koliini preuzetog naturalnog i doraenog semena najmanje est godina.

Ministar blie propisuje sadrinu, oblik i nain voenja evidencije iz stava 1. ovog lana.

lan 26.

Doraiva moe u postupku dorade pripremati meavine odreenih vrsta i sorti semena u odreenim procentima svake komponente.

Svaka komponenta u meavini mora ispunjavati norme kvaliteta za tu vrstu odnosno sortu semena.

Doraiva je duan da uniti otpad nastao doradom semena sitnosemenih mahunarki, kao i otpad koji ima seme parazitnih biljaka, korova i seme zaraeno karantinskim tetnim organizmima, a u prisustvu inspektora nadlenog za poslove semena.

Ministar propisuje nain unitavanja otpada iz stava 3. ovog lana.

lan 27.

Otpad nastao doradom semena drugih biljnih vrsta moe da se koristi za ishranu ljudi, ivotinja ili za industrijsku preradu ako je njegov kvalitet u skladu sa propisima kojima se ureuju pitanja kvaliteta u toj oblasti.

lan 28.

U toku etve odnosno berbe, prevoza i uvanja do dorade, naturalno seme mora biti odvojeno i obeleeno.

Naturalno seme koje se prevozi od njive do mesta skladitenja, uvanja ili dorade mora da prati dokumentacija o proizvoau, katastarskoj parceli, vrsti, sorti i kategoriji semena.

Doraiva je duan da u roku od 15 dana od dana prijema obranog odnosno ponjevenog semena, za svaki semenski usev (izolaciju) prijavi Ministarstvu preuzetu koliinu naturalnog semena.

Ministar propisuje nain prijave obranog, odnosno ponjevenog semena.

- 10 -

V. KVALITET SEMENA

lan 29.

Seme u pogledu kvaliteta mora da ispunjava propisane norme kvaliteta.

Za kvalitet semena u prometu odgovoran je doraiva, odnosno uvoznik.

lan 30.

Ispitivanje i utvrivanje kvaliteta semena vri se pre stavljanja u promet i korienja.

Ispitivanje i utvrivanje kvaliteta semena utvruje se za svaku partiju semena.

lan 31.

Ispitivanje i utvrivanje kvaliteta semena obavlja akreditovana laboratorija.

Doraiva podnosi prijavu za ispitivanje i utvrivanje kvaliteta odnosno uzimanje uzoraka semena akreditovanoj laboratoriji.

Uz prijavu za ispitivanje iz stava 2. ovog lana doraiva podnosi uverenje o priznavanju semenskog useva.

lan 32.

Privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik moe da obavlja poslove uzimanja uzoraka semena ako ima zaposleno lice koje je diplomirani inenjer poljoprivrede, smer ratarski, povrtarski, opti ili smer zatite bilja, sa najmanje pet godina radnog iskustva na istim ili slinim poslovima.

Kvalitet semena utvruje se na uzorku semena koji je uzeo uzorkova semena.

Ministar propisuje obrazac prijave za ispitivanje i utvrivanje kvaliteta semena, odnosno uzimanja uzoraka semena i najveu dozvoljenu koliinu semena u partiji za pojedinane biljne vrste i njihove meavine.

lan 33.

O izvrenom ispitivanju kvaliteta semena akreditovana laboratorija izdaje izvetaj o ispitivanju kvaliteta semena.

Akreditovana laboratorija duna je da uva ispitane uzorke semena godinu dana od dana izdavanja izvetaja o ispitivanju kvaliteta semena, a dokumentaciju o ispitivanju semena najmanje est godina od dana izdavanja izvetaja iz stava 1. ovog lana.

- 11 -

Akreditovana laboratorija duna je da uva ispitane uzorke krtole, lukovice i enjeva mesec dana od dana izdavanja izvetaja o ispitivanju njihovog kvaliteta, a dokumentaciju o ispitivanju est godina od dana izdavanja izvetaja iz stava 1. ovog lana.

Ministar propisuje metode uzorkovanja i ispitivanja kvaliteta semena, obrazac izvetaja o ispitivanju kvaliteta semena, kao i nain uvanja uzoraka krtola, lukovica i enjeva.

lan 34.

Doraiva semena, odnosno uvoznik odgovoran je za tetu krajnjem korisniku ako seme ne ispunjava uslove u pogledu deklarisane vrste, sorte i kvaliteta semena.

VI . PAKOVANJE, DEKLARISANJE I OBELEAVANJE

lan 35.

Seme u prometu mora biti upakovano u originalno pakovanje na nain koji obezbeuje ouvanje njegovog kvaliteta.

lan 36.

Seme u prometu mora da odgovara kvalitetu oznaenom u deklaraciji i na etiketi.

lan 37.

U zavisnosti od vrste i kategorije semena deklaracija i etiketa mora biti jedinstvena prema sadraju, veliini, boji i mora imati serijski broj.

lan 38.

Etiketu izdaje struna organizacija koju ovlasti ministar.

Etiketu za sitna pakovanja semena izdaje doraiva, odnosno uvoznik.

Struna organizacija iz stava 1. ovog lana mora da ispunjava uslove u pogledu strunog kadra, ureaja, opreme i prostora.

Struna organizacija vodi evidenciju o izdatim etiketama.

Ministar propisuje blie uslove koje mora da ispunjava struna organizacija iz stava 1. ovog lana, veliinu pojedinanih pakovanja semena u zavisnosti od vrste poljoprivrednog bilja, kao i sadrinu, oblik i nain voenja evidencije o izdatim etiketama.

- 12 -

lan 39.

Zabranjeno je stavljanje u promet semena kojem je rok vaenja na deklaraciji i etiketi istekao.

Seme iz stava 1. ovog lana moe da se stavi u promet ako se u postupku ispitivanja utvrdi da odgovara propisanom kvalitetu.

Seme iz stava 2. ovog lana pakuje se i obeleava u skladu sa lanom 38. ovog zakona.

lan 40.

Zabranjeno je prepakivanje i razmeravanje izvornog originalnog pakovanja semena iz domae proizvodnje i uvoza.

Izuzetno od stava 1. ovog lana doraiva, odnosno uvoznik moe da vri prepakivanje semena, uz saglasnost Ministarstva.

Zahtev za prepakivanje semena doraiva, odnosno uvoznik podnosi Ministarstvu.

Uz zahtev iz stava 3. ovog lana doraiva, odnosno uvoznik prilae deklaraciju, odnosno sertifikat o sortnosti semena (OECD), sertifikat o kvalitetu semena (ISTA) i fitosertifikat.

VII . PROMET SEMENA

lan 41.

Prometom semena moe da se bavi privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik, koji je upisan u Registar.

Prometom semena na veliko moe da se bavi privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik ako za poslove prometa semenom ima najmanje jedno zaposleno lice diplomiranog inenjera poljoprivrede smera ratarskog, povrtarskog ili opteg.

Prometom semena na malo moe da se bavi privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik ako u svakom prodajnom objektu ima zaposleno lice sa najmanje IV stepenom strune spreme poljoprivredne struke.

lan 42.

U promet moe da se stavi seme sorti koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja, kao i nesortno seme.

- 13 -

lan 43.

Seme u prometu mora da se skladiti i uva na nain i pod uslovima koji obezbeuju ouvanje kvaliteta semena.

Promet semena ne moe da se obavlja van prodajnog objekta.

Ministar propisuje blie uslove koje treba da ispuni prodajni objekat iz stava 1. ovog lana.

VIII . UVOZ SEMENA

lan 44.

Uvozom semena moe da se bavi privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik, ako je upisano u Registar.

Subjekti iz stava 1. ovog lana mogu da uvoze seme sorti koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja i koje ima fitosertifikat izdat od nadlenog organa zemlje izvoznice, kao i nesortno seme.

lan 45.

Seme moe da se uvozi samo u originalnom pakovanju.

Naturalno seme moe da se uvozi ako je sortno i ako je proizvedeno za raun domaeg naruioca.

Seme iz stava 2. ovog lana mora da bude upakovano i oznaeno etiketom sive boje.

Uvoznik je duan da vodi evidenciju o uvezenim koliinama semena i semenskih meavina.

Ministar propisuje sadraj, oblik i nain voenja evidencije iz stava 4. ovog lana.

lan 46.

Uvezeno seme uz otpremnicu, mora da ima fitosertifikat, sertifikat o sortnosti semena (OECD) i sertifikat o kvalitetu semena (ISTA).

Uvezeno seme mora da ima deklaraciju izdatu od nadlenog organa zemlje izvoznice, a pri stavljanju u promet na teritoriji Republike obeleava se u skladu sa lanom 38. ovog zakona.

Seme biljnih vrsta koje nisu obuhvaene sistemom OECD sertifikacije, kao i uvoz semena iz zemalja koje nisu lanice OECD, mora da prati dokument o sortnosti izdat od nadlenog organa zemlje izvoznice.

- 14 -

Kvalitet semena iz stava 3. ovog lana mora da bude ispitan u skladu sa ovim zakonom.

IX . RASAD POLJOPRIVREDNOG BILJA

lan 47.

Proizvodnjom rasada moe da se bavi privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: proizvoa rasada), koji je upisan u Registar.

Proizvodnjom rasada moe da se bavi i fiziko lice na osnovu zakljuenog ugovora o saradnji sa proizvoaem rasada, a rasad proizveden u toj saradnji smatra se proizvodnjom proizvoaa.

lan 48.

Upis u Registar vri se na osnovu zahteva koji proizvoa rasada podnosi Ministarstvu.

Zahtev za upis u Registar sadri:

1) podatke o proizvoau rasada (naziv, sedite, adresa, matini broj i poreski broj);

2) ifru delatnosti proizvoaa rasada;

3) podatke o mestu proizvodnje rasada (katastarska parcela, objekat, obrada, nega, zatita zemljita i ouvanje biolokih i hemijskih svojstava zemljita za proizvodnju rasada);

4) podatke o odgovornom licu (ime i prezime, adresa, jedinstveni matini broj i dokaz da ima najmanje IV stepen strune spreme poljoprivredne struke, smer biljne proizvodnje).

Ako proizvoa rasada obavlja delatnost na vie razliitih mesta, u zahtevu navodi podatke iz stava 2. ta. 3) i 4) ovog lana za svako mesto proizvodnje.

Ministar donosi reenje o upisu u Registar.

Proizvoa rasada je duan da svaku promenu podataka prijavi Ministarstvu u roku od 15 dana od dana nastale promene.

lan 49.

Podaci iz Registra su javni.

Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja Registra.

- 15 -

lan 50.

Proizvoa rasada brie se iz Registra ako svojom odlukom prestane da obavlja delatnost proizvodnje rasada ili ako prestane da ispunjava uslove iz lana 48. stav 2. ta. 3) i 4) ovog zakona.

lan 51.

Rasad moe da se proizvodi samo od sorti koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja, kao i od proizvodnog semena cvea, aromatinog, lekovitog i zainskog bilja.

lan 52.

Proizvoa rasada duan je da uva originalnu ambalau, potvrdu o poreklu semena ili raun o kupljenom semenu i da vodi evidenciju o proizvodnji rasada, kao i o koliini proizvedenog rasada.

Proizvoa rasada duan je da Ministarstvu podnese izvetaj o koliini proizvedenog rasada najkasnije do 31. decembra tekue godine.

Ministar propisuje sadrinu, oblik i nain voenja evidencije, kao i obrazac izvetaja iz stava 2. ovog lana.

lan 53.

Rasad koji se uvozi mora da bude proizveden od semena sorti koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja, osim za sorte cvea, lekovitog, aromatinog i zainskog bilja.

Rasad iz stava 1. ovog lana mora da prati sertifikat o sortnosti semena od koga je rasad proizveden izdat od nadlenog organa zemlje izvoznice.

lan 54.

Rasad u prometu mora da bude deklarisan i zdravstveno ispravan.

Rasad iz domae proizvodnje deklarie proizvoa, a rasad iz uvoza deklarie uvoznik.

Na ambalai rasada proizvoa odnosno uvoznik stavlja etiketu koja sadri:

1) ime proizvoaa odnosno uvoznika;

2) naziv vrste, sorte i kategorije semena od kojeg je rasad proizveden;

3) broj uverenja o zdravstvenom stanju rasada.

- 16 -

lan 55.

Prometom rasada moe da se bavi privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik, koji je upisan u Registar.

lan 56.

Proizvoa rasada moe po prethodno pribavljenoj saglasnosti Ministarstva za raun inostranog naruioca da proizvodi rasad sorte koja nije upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja na osnovu ugovora sa inostranim naruiocem prema kojem isti preuzima celokupnu koliinu proizvedenog rasada.

Rasad iz stava 1. ovog lana nije dozvoljeno stavljati u promet na teritoriji Republike.

X. MICELIJE JESTIVIH I LEKOVITIH GLJIVA

lan 57.

Proizvodnjom micelija jestivih i lekovitih gljiva (u daljem tekstu: micelije) moe da se bavi privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik (u daljem tekstu: proizvoa micelija), koji je upisan u Registar.

Proizvodnjom micelija moe da se bavi i fiziko lice na osnovu zakljuenog ugovora o saradnji sa proizvoaem micelija, a micelije proizvedene u toj saradnji smatraju se proizvodnjom proizvoaa.

lan 58.

Upis u Registar vri se na osnovu zahteva koji proizvoa micelija podnosi Ministarstvu.

Zahtev za upis u Registar sadri:

1) podatke o proizvoau micelija (naziv, sedite, adresa, matini broj i poreski broj);

2) ifru delatnosti proizvoaa micelija;

3) podatke o mestu proizvodnje micelija (objekat, oprema, instrumenti i laboratorijske knjige);

4) podatke o odgovornom licu (ime i prezime, adresa, jedinstveni matini broj i dokaz da ima najmanje IV stepen strune spreme poljoprivredne struke, smer biljne proizvodnje).

Ako proizvoa micelija obavlja delatnost na vie razliitih mesta, u zahtevu navodi podatke iz stava 2. ta. 3) i 4) ovog lana za svako mesto proizvodnje.

Ministar donosi reenje o upisu u Registar.

- 17 -

Proizvoa micelija je duan da svaku promenu podataka prijavi Ministarstvu u roku od 15 dana od dana nastale promene.

lan 59.

Podaci iz Registra su javni.

Ministar blie propisuje sadrinu i nain voenja Registra.

lan 60.

Proizvoa micelija brie se iz Registra ako svojom odlukom prestane da obavlja delatnost proizvodnje micelija ili ako prestane da ispunjava uslove iz lana 58. stav 2. ta. 3) i 4) ovog zakona.

lan 61.

Proizvoa micelija je duan da vodi evidenciju o proizvodnji i koliini proizvedene micelije i da o tome podnese izvetaj Ministarstvu najkasnije do 31. decembra tekue godine.

Ministar propisuje obrazac izvetaja iz stava 1. ovog lana.

lan 62.

Micelije u prometu moraju da budu upakovane i deklarisane.

Micelije u prometu moraju da odgovaraju deklarisanoj vrsti, soju i moraju da budu zdravstveno ispravne (bez prisustva virusa, bakterija, gljiva, nematoda, insekata, grinja i dr).

Micelije iz domae proizvodnje deklarie proizvoa micelija, a micelije iz uvoza deklarie uvoznik.

lan 63.

Prometom micelija moe da se bavi privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik, koji je upisan u Registar.

- 18 -

XI . PRIZNAVANJE SORTI POLJOPRIVREDNOG BILJA I UPIS U REGISTAR SORTI POLJOPRIVREDNOG BILJA

lan 64.

Priznavanje sorti poljoprivrednog bilja, u smislu ovog zakona, jeste priznavanje novostvorene domae sorte i odobravanje uvoenja u proizvodnju strane sorte (u daljem tekstu: priznavanje sorte).

lan 65.

U postupku priznavanja sorte utvruje se njen kvalitet i druge bitne osobine na osnovu kojih se ta sorta moe priznati, odnosno odobriti, a seme te sorte umnoavati i stavljati u promet kao sortni na teritoriji Republike.

lan 66.

Sorta se priznaje ako se na osnovu rezultata ispitivanja odreenih bitnih osobina sorte utvrdi da:

1) je razliita, uniformna i stabilna (DUS test);

2) ima bolju proizvodnu i upotrebnu vrednost (VCU test);

3) je ime sorte u skladu sa propisanim zahtevima.

Ministar propisuje metode ispitivanja sorte iz stava 1. ovog lana na oglednom polju i u laboratoriji, odnosno bitnih osobina pojedinih vrsta poljoprivrednog bilja ili grupe poljoprivrednog bilja.

lan 67.

Sorta je razliita ako se razlikuje najmanje po jednoj osobini od bilo koje sorte iz referentne kolekcije.

Sorta je uniformna ako je dovoljno ujednaena u bitnim osobinama s obzirom na odstupanja koja se mogu oekivati zbog osobenosti njenog umnoavanja.

Sorta je stabilna ako njene bitne osobine ostaju nepromenjene i posle ponovnog umnoavanja ili u sluaju pojedinanog ciklusa umnoavanja, posle svakog takvog ciklusa.

lan 68.

Proizvodnim i upotrebnim osobinama sorte smatraju se:

1) prinos;

2) kvalitet proizvoda;

3) druge osobine koje su od uticaja na poveanje obima

- 19 -

proizvodnje ili poboljanje kvaliteta.

1. Postupak priznavanja sorte

lan 69.

Postupak priznavanja sorte pokree se na osnovu zahteva koji podnosi vlasnik sorte, odnosno njegov ovlaeni zastupnik.

Zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se Ministarstvu posebno za svaku sortu.

Ministar propisuje obrazac i sadrinu zahteva iz stava 1. ovog lana, kao i kriterijume za odreivanje naziva sorte.

lan 70.

Na zahtev Ministarstva podnosilac zahteva duan je da uz zahtev dostavi na uvid dokumentaciju o radu na stvaranju sorte.

Podaci u zahtevu i dokumentaciji koji se odnose na poreklo izvornog materijala i na opis procesa stvaranja sorte su slubena tajna.

lan 71.

Ministarstvo je duno da obavesti podnosioca zahteva da e sorta biti ispitivana i da od njega zatrai potrebnu koliinu semena sorte radi ispitivanja.

Na osnovu obavetenja iz stava 1. ovog lana podnosilac zahteva duan je da blagovremeno dostavi Ministarstvu seme sorte u koliini i na nain koji propie ministar.

Ako podnosilac zahteva ne ispuni uslove iz stava 2. ovog lana zahtev e se odbaciti.

lan 72.

Razliitost, uniformnost i stabilnost sorte, kao i upotrebna i proizvodna vrednost sorte utvruje se ispitivanjima na oglednom polju i u laboratoriji.

Ispitivanje sorte na oglednom polju traje dve godine.

Izuzetno od stava 2. ovog lana za sortu koja je prijavljena za ispitivanje na jedno ili vie dodatnih svojstava u odnosu na sortu upisanu u Registar sorti poljoprivrednog bilja, ispitivanje traje jednu godi nu i vri se metodom koju propisuje ministar.

Sorta iz stava 3. ovog lana upisuje se u Registar sorti poljoprivrednog bilja sa oznakom prisustva dodatnog svojstva.

- 20 -

lan 73.

Ispitivanje sorte u oglednom polju i laboratoriji vri se pod ifrovanim oznakama koje predstavljaju slubenu tajnu. ifre se otvaraju i zatvaraju svake godine i o dobijenim rezultatima Ministarstvo obavetava podnosioca zahteva.

lan 74.

Ispitivanje proizvodne i upotrebne vrednosti sorte vri se istovremeno sa jednom ili vie sorti standarda.

Kao sorta standarda moe se odrediti samo sorta upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja koja po svojim biolokim i pr oizvodnim osobinama ima najveu vrednost za namenu za koju se vri ispitivanje.

Ako za pojedinu vrstu poljoprivrednog bilja, tip un utar vrste poljoprivrednog bilja ili za odreenu namenu se ne moe odrediti sorta standard iz stava 2. ovog lana, sorta se ispituje bez sorte standarda jednu godinu.

lan 75.

Ispitivanje sorte na oglednom polju, odnosno u laboratoriji vri pravno ili fizi ko lice koje ima potrebnu opremu i struna lica za vrenje tih ispitivanja (u daljem tekstu: izvoa ogleda).

Ministarstvo zaklju uje ugovor sa izvoaem ogleda za ispitivanje sorti na oglednom polju, odnosno u laboratoriji.

Ministar blie propisuje uslove iz stava 1. ovog lana.

Ministarstvo e priznati rezultate ispitivanja DUS testova koji su uraeni u zemlji lanici UPOV-a.

Izvoa ogleda koji je zakljuio ugovor o ispitivanju sorte na oglednom polju, odnosno u laboratoriji duan je da dostavi Ministarstvu rezultate ispitivanja izvrenih prema propisanoj metodi i obavezama iz ugovora.

lan 76.

Ministarstvo vri obradu godinjih i zavrnih rezultata dobijenih na oglednom polju, odnosno u laboratoriji.

Obrada podataka iz stava 1. ovog lana vri se po metodi koju propie ministar.

Konani rezultati ispitivanja dostavljaju se strunoj komisiji, radi ocene proizvodne i upotrebne vrednosti sorte, kao i njene razliitosti, uniformnosti i stabilnosti, a godinji rezultat podnosiocu zahteva.

Strunu komisiju iz stava 3. ovog lana obrazuje ministar.

- 21 -

lan 77.

Za sorte povra koje su posle prve godine ispitivanja na oglednom polju pokazale bolje rezultate proizvodne i upotrebne vrednosti od sorte standard, podnosilac zahteva moe podneti Ministarstvu zahtev za privremeno priznavanje sorte.

Zahtev za privremeno priznavanje sorte povra razmatra struna komisija iz lana 76. ovog zakona.

Na osnovu predloga strune komisije, ministar donosi reenje o privremenom priznavanju sorte povra u trajanju od godinu dana.

Za vreme trajanja privremenog priznavanja sorte nastavlja se ispitivanje sorte u skladu sa ovim zakonom.

lan 78.

Na osnovu rezultata ispitivanja sorte na oglednom polju, odnosno u laboratoriji, a na predlog strune komisije, ministar donosi reenje o priznavanju sorte ili o odbijanju zahteva.

2. Upis u Registar sorti poljoprivrednog bilja

lan 79.

Sortu za koju je doneto reenje o priznavanju sorte, odnosno o privremenom priznavanju sorte povra Ministarstvo upisuje u Registar sorti poljoprivrednog bilja.

Za vreme za koje je sorta upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja seme sorte moe se stavljati u promet kao sortno.

lan 80.

Registar sorti poljoprivrednog bilja sadri naroito podatke o:

1) priznatim novostvorenim domaim sortama;

2) stranim sortama za koje je odobreno uvoenje u proizvodnju;

3) odomaenim sortama;

4) sortama povra koje su privremeno priznate.

Ministar blie propisuje sadrinu Registra sorti poljoprivrednog bilja.

lan 81.

U Registar sorti poljoprivrednog bilja mogu se upisati odomaene sorte koje ne ispunjavaju sve uslove propisane ovim zakonom za upis u Registar sorti poljoprivrednog bilja i one se posebno obeleavaju.

- 22 -

Ministarstvo upisuje sortu iz stava 1. ovog lana u Registar sorti poljoprivrednog bilja na osnovu opte poznatih podataka o proizvodnoj i upotrebnoj vrednosti sorte.

Uzorci semena odomaenih sorti koje su upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja uvaju se u banci biljnih gena.

lan 82.

Ministar donosi reenje o brisanju novostvorenih domaih sorti i stranih sorti za koje je odobreno uvoenje u proizvodnju iz Registra sorti poljoprivrednog bilja, ako:

1) to zatrai podnosilac zahteva;

2) je isteklo 15 godina od dana upisa sorte u Registar sorti poljoprivrednog bilja;

3) odravalac sorte ne obezbeuje odravanje sorte na nain koji garantuje ouvanje sortnosti, uniformnosti i stabilnosti;

4) vlasnik sorte ili njegov ovlaeni zastupnik ne obezbedi uzorak semena sorte iz lana 86. ovog zakona.

Sorta koja je brisana iz Registra sorti poljoprivrednog bilja moe da se stavlja u promet najdue tri godine od dana brisanja iz Registra sorti poljoprivrednog bilja.

Na zahtev vlasnika sorte ili njegovog ovlaenog zastupnika sorta koja je brisana iz Registra sorti poljoprivrednog bilja moe se ponovo prijaviti za upis u Registar sorti poljoprivrednog bilja.

lan 83.

Ministar donosi reenje o brisanju odomaene sorte iz Registra sorti poljoprivrednog bilja, ako:

1) odravalac sorte ne obezbeuje odravanje sorte na nain koji garantuje ouvanje sortnosti, uniformnosti i stabilnosti;

2) odravalac sorte ili njegov ovlaeni zastupnik ne obezbedi uzorak semena sorte iz lana 86. ovog zakona;

3) se za pet godina od dana stupanja na snagu ovog zakona ne utvrdi odravalac sorte.

Sorta koja je brisana iz Registra sorti poljoprivrednog bilja moe da se stavlja u promet najdue tri godine od dana brisanja iz Registra sorti poljoprivrednog bilja.

lan 84.

Ministar utvr uje spisak upisanih, odnosno brisanih sorti iz Registra sorti

- 23 -

poljoprivrednog bilja.

lan 85.

Trokove upisa u Registar sorti poljoprivrednog bilja snosi podnosilac zahteva i uplauje na odgovarajui raun za uplatu javnih prihoda buxeta Republike.

Visina trokova utvruje se u skladu sa propisima o naknadama trokova u upravnom postupku.

Za trokove postupka priznavanja sorte plaa se naknada.

Visinu naknade trokova postupka iz stava 3. ovog lana utvruje Vlada Republike Srbije.

3. Odravanje sorte

lan 86.

Odravalac sorte duan je da odrava sortu po propisanim metodama sve dok je sorta upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja.

Odravalac sorte duan je, da na zahtev Ministarstva, dostavi uzorak semena sorte u roku od 15 dana, radi:

1) provere da li se sorta odrava tako da joj se ne menjaju sortnost, uniformnost i stabilnost;

2) uvanja standardnog uzorka ili njegove obnove.

Ministar propisuje metode odravanja sorte.

lan 87.

Kontrolu odravanja sorte vri Ministarstvo tako to ispitivanjem sorte proverava da li se odrava sortnost, uniformnost i stabilnost.

Kontrolu odravanja sorte Ministarstvo moe da poveri ovlaenoj organizaciji koja ispunjava uslove u pogledu opreme i strunih lica za obavljanje te kontrole.

Ako Ministarstvo na osnovu rezultata kontrole odravanja sorte iz stava 1. ovog lana utvrdi da odravalac sorte nije odravao sortu na nain koji garantuje ouvanje sortnosti, stabilnosti i uniformnosti oduzima mu pravo odravanja te sorte, a ako je jedini odravalac ponitava se i reenje o upisu te sorte u Registar sorti poljoprivrednog bilja.

Kontrola odravanja sorte vri se po metodama koje propisuje ministar.

lan 88.

Trokove kontrole odravanja sorte snosi odravalac sorte od koga je uzorak uzet

- 24 -

i uplauje na odgovarajui raun za uplatu javnih prihoda buxeta Republike.

Visina trokova utvruje se u skladu sa propisima o naknadama trokova u upravnom postupku.

lan 89.

Uzorak sorte koja je upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja ili za koju je pokrenut postupak upisa u Registar sorti poljoprivrednog bilja uva se kao standardni uzorak.

XII . POSTKONTROLNA ISPITIVANJA SEMENA

lan 90.

Osnovno i sertifikovano seme koje se proizvodi, dorauje i stavlja u promet podlee postkontrolnom ispitivanju.

Za postkontrolno ispitivanje semena iz stava 1. ovog lana koristi se standardni uzorak semena kao kontrolni uzorak.

Postkontrolnim ispitivanjem semena proverava se originalnost (sortnost) i genetika istoa semena.

lan 91.

Postkontrolno ispitivanje semena vri Ministarstvo.

Postkontrolna ispitivanja semena Ministarstvo moe da poveri ovlaenoj organizaciji iz lana 13. ovog zakona.

lan 92.

Ministar propisuje metode uzimanja uzoraka semena, procenat uzoraka koji se uzima svake godine za postkontrolno ispitivanje semena, kao i nain vrenja postkontrolnog ispitivanja semena.

lan 93.

Trokove postkontrolnog ispitivanja semena snosi privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice ili preduzetnik od koga je uzorak semena uzet ako seme ne odgovara propisanom, odnosno deklarisanom kvalitetu, odnosno Ministarstvo ako seme odgovara propisanom, odnosno deklarisanom kvalitetu.

Trokovi iz stava 1. ovog lana utvruju se u skladu s propisima o naknadama trokova u upravnom postupku.

- 25 -

XIII . NADZOR

lan 94.

Ministarstvo vri nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona.

Ministarstvo vri inspekcijski nadzor preko inspektora nadlenog za poslove semena (u daljem tekstu: inspektor).

Poslove inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer poljoprivrede za voarstvo i vinogradarstvo, zatitu bilja ili ratarstvo i diplomirani inenjer agronomije sa najmanje tri godine radnog iskustva i poloenim strunim ispitom.

lan 95.

Privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik koji podlee nadzoru iz l. 96. i 97. ovog zakona duno je da inspektoru omogui vrenje inspekcijskog nadzora i da mu bez odlaganja stavi na uvid i raspolaganje potrebnu dokumentaciju i druge dokaze i izjasni se o injenicama koje su od znaaja za vrenje nadzora.

lan 96.

U vrenju poslova inspekcijskog nadzora inspektor ima pravo i dunost da:

1) vri kontrolu da li je proizvoa semena upisan u Registar proizvoaa semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva;

2) vri kontrolu ispunjenosti uslova iz lana 6. stav 2. ta. 3), 4) i 5) ovog zakona;

3) vri kontrolu dokumentacije i voenja evidencije o proizvodnji semena;

4) vri kontrolu procesa proizvodnje;

5) vri kontrolu da li se povereni poslovi vre u skladu sa odredbama ovog zakona i propisima donetim na osnovu njega;

6) vri kontrolu da li je doraiva upisan u Registar doraivaa semena;

7) vri kontrolu ispunjenosti uslova iz lana 21. stav 2. ta. 3), 4) i 5) ovog zakona;

8) vri kontrolu dokumentacije i voenja evidencije o masi preuzetog naturalnog i doraenog semena;

9) vri kontrolu i nadzire postupak unitavanja otpada koji je nastao doradom semena;

10) vri kontrolu prijavljivanja od strane doraivaa preuzete koliine naturalnog semena za svaki semenski usev;

- 26 -

11) vri kontrolu kvaliteta semena u doradi i prometu;

12) vri kontrolu dokumentacije o ispitivanju semena, uvanja uzoraka semena od strane akreditovane laboratorije;

13) vri kontrolu ispunjenosti uslova strunih organizacija koje vre tampanje etiketa i kontrolu evidencije izdatih etiketa;

14) vri kontrolu upisa prometnika u Registar;

15) vri kontrolu prometa i korienja semena;

16) vri kontrolu ispunjenosti uslova prodajnog objekta;

17) vri kontrolu upisa uvoznika u Registar;

18) vri kontrolu voenja evidencije o uvezenim koliinama semena i semenskih meavina;

19) vri kontrolu da li je proizvoa rasada upisan u Registar proizvoaa semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva;

20) vri kontrolu ispunjenosti uslova iz lana 48. stav 2. ta. 3) i 4) ovog zakona;

21) vri kontrolu uvanja originalne ambalae, potvrde o poreklu semena ili rauna o kupljenom semenu kao i voenje evidencije o proizvodnji i koliini proizvedenog rasada;

22) vri kontrolu da li je proizvoa prijavio koliinu proizvedenog rasada u roku;

23) vri kontrolu rasada u proizvodnji i prometu;

24) vri kontrolu ispunjenosti uslova iz lana 58. stav 2. ta. 3) i 4) ovog zakona;

25) vri kontrolu da li je proizvoa, odnosno prometnik micelija upisan u Registar proizvoaa semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva;

26) vri kontrolu voenja evidencije o proizvodnji i koliini proizvedene micelije;

27) vri kontrolu proizvodnje i prometa micelija;

28) vri kontrolu uvoenja novih sorti u proizvodnju i odobravanje uvoenja u proizvodnju strane sorte;

29) vri kontrolu odravanja sorte po propisanim metodama;

30) vri kontrolu da li su uvezene sorte upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja;

31) uzima uzorke semena, bez naknade, radi ispitivanja i utvrivanja kvaliteta semena i za postkontrolne testove;

32) proverava da li je u postupku kontrole proizvodnje semena sorta ije se seme proizvodi upisana u Registar sorti poljoprivrednog bilja, odnosno u registar zatienih sorti i da li je regulisano pravo korienja sorte sa nosiocem prava zatite sorte;

33) kontrolie izvravanje mera po ovom zakonu.

- 27 -

lan 97.

U vrenju poslova iz lana 96. ovog zakona inspektor je ovlaen i duan da:

1) zabrani proizvodnju semena ako proizvoa nije upisan u Registar proizvoaa semena ili vie ne ispunjava uslove iz lana 6. stav 2. ta. 3), 4) i 5) ovog zakona;

2) zabrani proizvodnju ako nije prijavljena u skladu sa lanom 14. ovog zakona;

3) zabrani proizvodnju, korienje i promet semena sorti koje nisu upisane u Registar sorti poljoprivrednog bilja, odnosno koje su brisane iz Registra sorti poljoprivrednog bilja;

4) zabrani doradu semena ako doraiva nije upisan u Registar ili vie ne ispunjava uslove iz lana 21. ovog zakona;

5) zabrani doradu, korienje i promet naturalnog semena koje nema uverenje o priznavanju semenskog useva;

6) zabrani proizvodnju, doradu, korienje i stavljanje u promet semena suprotno odredbama ovog zakona;

7) zabrani promet semena van prodajnog objekta;

8) oduzme i uniti seme koje se proizvodi, dorauje, koristi ili stavlja u promet suprotno odredbama ovog zakona;

9) naredi otklanjanje utvrene nepravilnosti kada u postupku nadzora utvrdi da propis o semenu nije primenjen ili je nepravilno primenjen i odredi za to potreban rok;

10) zabrani stavljanje semena u promet koje nije doraeno, koje nije propisno upakovano, nije u originalnom pakovanju, nije deklarisano i obeleeno u skladu sa ovim zakonom, koje ne odgovara propisanom kvalitetu ili iji kvalitet nije utvren na propisan nain;

11) zabrani stavljanje u promet semena kome je rok vaenja na deklaraciji i etiketi istekao;

12) zabrani proizvodnju rasada ako proizvoa rasada nije upisan u Registar ili vie ne ispunjava uslove iz lana 48. ovog zakona;

13) zabrani proizvodnju, korienje i stavljanje u promet rasada suprotno odredbama ovog zakona;

14) oduzme i uniti rasad koji je stavljen u promet suprotno odredbama ovog zakona;

15) zabrani proizvodnju micelija ako proizvoa micelija nije upisan u Registar ili vie ne ispunjava uslove iz lana 58. ovog zakona;

16) zabrani proizvodnju, korienje i stavljanje u promet micelija suprotno odredbama ovog zakona;

17) oduzme i uniti micelije koji je stavljen u promet suprotno odredbama ovog zakona.

- 28 -

Mere iz stava 1. ovog lana nalau se reenjem inspektora u upravnom postupku.

Trokovi koji nastanu prilikom oduzimanja, uvanja i unitavanja semena, rasada i micelija na osnovu ovlaenja iz stava 1. ta. 8), 14) i 17) ovog lana padaju na teret lica od kojeg je seme oduzeto.

Oduzeto seme koje moe da se koristi za ishranu riba i stoke i za proizvodnju stone hrane moe da se ustupa javnom licitacijom zainteresovanom privrednom drutvu, odnosno preduzeu ili drugom pravnom i fizikom licu i preduzetniku samo za te namene.

lan 98.

U vrenju inspekcijskog nadzora ispitivanja i utvrivanja kvaliteta uzorka semena uzorak semena uzima inspektor.

Ispitivanje i utvrivanje kvaliteta uzorka semena Ministarstvo moe da poveri akreditovanoj laboratoriji.

Trokove ispitivanja i utvrivanja kvaliteta uzoraka semena iz stava 1. ovog lana snosi pravno lice ili preduzetnik od koga je uzorak uzet, ako seme ne odgovara propisanom, odnosno deklarisanom kvalitetu, odnosno Ministarstvo ako seme odgovara propisanom, odnosno deklarisanom kvalitetu.

Trokovi iz stava 3. ovog lana utvruju se u skladu s propisima o naknadama trokova u upravnom postupku.

lan 99.

Protiv reenja inspektora moe se izjaviti alba u roku od osam dana od dana dostavljanja reenja.

alba ne odlae izvrenje reenja.

Po albi protiv prvostepenog reenja inspektora reava ministar.

Reenje iz stava 3. ovog lana konano je.

XIV . KAZNENE ODREDBE

lan 100.

Novanom kaznom od 200.000 do 3.000.000 dinara kaznie se za privredni prestup privredno drutvo, odnosno preduzee ili drugo pravno lice, ako:

1) postupi suprotno odredbama lana 4. ovog zakona;

2) se bavi proizvodnjom, prometom i uvozom semena ili proizvodnjom i prometom rasada ili proizvodnjom i prometom micelija a nije upisano u Registar

- 29 -

proizvoaa semena, rasada, micelija jestivih i lekovitih gljiva (lan 5. stav 1, lan 41. stav 1, lan 44. stav 1, lan 47. stav 1, lan 55, lan 57. stav 1, lan 63);

3) ne prijavi Ministarstvu promenu podataka u propisanom roku (lan 6. stav 5, lan 21. stav 6, lan 48. stav 5, lan 58. stav 5);

4) proizvodi seme suprotno odredbama l. 10. i 11. ovog zakona;

5) obavlja poverene poslove strune kontrole proizvodnje semena iz lana 13. stav 2. ovog zakona, a ne ispunjava propisane uslove (lan 13. stav 4);

6) se bavi doradom semena, a nije upisano u Registar doraivaa semena (lan 20);

7) obavlja ispitivanje i utvrivanje kvaliteta semena, a ne ispunjava propisane uslove iz lana 32. st. 1. i 2. ovog zakona;

8) stavlja u promet seme koje ne odgovara propisanim normama kvaliteta oznaenim u deklaraciji i na etiketi (lan 36);

9) izdaje etiketu, a ne ispunjava uslove iz lana 38. stav 3. ovog zakona;

10) stavi u promet seme za koje je rok vaenja iz deklaracije i etikete istekao (lan 39. stav 1);

11) stavi u promet seme sorti koja nije upisana u Registar sorti (lan 42);

12) uveze seme suprotno odredbi lana 44. stav 2. ovog zakona;

13) uvozi seme koje nije u originalnom pakovanju (lan 45. stav 1);

14) uvozi naturalno seme suprotno odredbama lana 45. st. 2. i 3. ovog zakona;

15) proizvodi rasad od sorte koja nije upisana u Registar sorti (lan 51);

16) uvozi rasad koji nije proizveden od semena sorti koje su upisane u Registar sorti i koji ne prati sertifikat o sortnosti semena (lan 53);

17) sortu koja je brisana iz Registra sorti stavi u promet posle tri godine od dana brisanja iz Registra sorti (lan 82. stav 2);

18) poverene poslove kontrole odravanja sorte ne vri u skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu njega (lan 87);

19) ne postupi po reenju inspektora u skladu sa ovim zakonom.

Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 50.000 do 200.000 dinara i odgovorno lice u privrednom drutvu, odnosno preduzeu ili drugom pravnom licu.

Za radnje iz stava 1. ovog lana pored novane kazne moe se izrei i zatitna mera zabrane obavljanja odreenih delatnosti za pravno lice i odgovornom licu da vri odreene poslove u trajanju od est meseci do deset godina.

lan 101.

Novanom kaznom od 150.000 do 1.000.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno preduzee ili drugo pravno lice, ako:

- 30 -

1) stavlja u promet naturalno seme suprotno odredbama lana 19. ovog zakona;

2) postupi suprotno odredbi lana 26. stav 3. ovog zakona;

3) ne uva ispitane uzorke semena i dokumentaciju o ispitivanju semena u skladu sa odredbom lana 33. stav 2. ovog zakona;

4) ne uva ispitane uzorke krtole, lukovice i enjeva kao i dokumentaciju o njihovom ispitivanju u skladu sa odredbom lana 33. stav 3. ovog zakona;

5) stavi u promet seme suprotno odredbi lana 35. ovog zakona;

6) prepakuje i razmerava izvorno originalno pakovanje semena iz domae proizvodnje i uvoza (lan 40. stav 1);

7) seme u prometu ne skladiti i ne uva u propisanim uslovima (lan 43. stav 1);

8) postupi suprotno odredbi lana 52. stav 1. ovog zakona;

9) u promet stavlja rasad koji nije deklarisan i zdravstveno ispravan (lan 54. stav 1);

10) proizvodi rasad za raun inostranog naruioca bez saglasnosti Ministarstva (lan 56. stav 1);

11) postupi suprotno odredbi lana 56. stav 2. ovog zakona;

12) stavi u promet micelije suprotno odredbama lana 62. ovog zakona.

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 20.000 do 50.000 dinara i odgovorno lice u privrednom drutvu, odnosno preduzeu ili drugom pravnom licu.

lan 102.

Novanom kaznom od 100.000 do 500.000 dinara kaznie se za prekraj privredno drutvo, odnosno preduzee ili drugo pravno lice, ako:

1) Ministarstvu ne podnese prijavu za vrenje kontrole proizvodnje u roku iz lana 14. ovog zakona;

2) Ministarstvu ne dostavi uverenje o priznavanju semenskog useva predosnovnog semena u roku iz lana 15. stav 3. ovog zakona;

3) ne vodi evidenciju i ne uva dokumentaciju u skladu sa odredbama lana 25. ovog zakona;

4) Ministarstvu ne podnese prijavu za svaki semenski usev (izolaciju) o koliini naturalnog semena u propisanom roku (lan 28. stav 3);

5) vri promet semena van prodajnog objekta (lan 43. stav 2);

6) ne vodi evidenciju o uvezenim koliinama semena i semenskih meavina (lan 45. stav 4);

7) Ministarstvu ne podnese izvetaj o koliini proizvedenog rasada u propisanom roku (lan 52. stav 2);

- 31 -

8) ne vodi evidenciju o proizvodnji i koliini proizvedenih micelija i o tome ne podnese izvetaj Ministarstvu do propisanog roka (lan 61. stav 1).

Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se novanom kaznom od 10.000 do 30.000 dinara i odgovorno lice u privrednom drutvu, odnosno preduzeu ili drugom pravnom licu.

lan 103.

Ako radnje iz lana 100. stav 1. ta. 1) do 4), ta. 6) do 8), ta. 10) do 17) i taka 19), lana 101. stav 1. ta. 1) i 2), ta. 5) do 12) i lana 102. ovog zakona uini preduzetnik, kaznie se za prekraj novanom kaznom od 5.000 do 500.000 dinara.

lan 104.

Novanom kaznom od 2.500 do 50.000 dinara kaznie se za prekraj fiziko lice ako se bavi proizvodnjom semena, rasada ili micelija, a nije zakljuilo ugovor sa proizvoaem semena, rasada, odnosno micelija (lan 5. stav 2, lan 47. stav 2, lan 57. stav 2).

XV . PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 105.

Privredno drutvo, odnosno preduzee, drugo pravno lice i preduzetnik, koji se bave proizvodnjom semena, doradom, prometom i uvozom semena duni su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od jedne godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 106.

Do donoenja propisa na osnovu ovlaenja iz ovog zakona primenjivae se propisi doneti na osnovu Zakona o semenu i sadnom materijalu ("Slubeni glasnik RS", br. 54/93 i 35/94) i Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog i umskog bilja ("Slubeni list SRJ", br. 12/98 i 37/02) ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

lan 107.

Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe Zakona o semenu i sadnom materijalu ("Slubeni glasnik RS", br. 54/93 i 35/94) koje se odnose na seme i odredbe Zakona o priznavanju sorti poljoprivrednog i umskog bilja ("Slubeni list SRJ", br. 12/98 i 37/02) koje se odnose na priznavanje sorti semena.

lan 108.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije".