"SELEKCljAI SEMENARSTVO"PlANT BREEDING AND SEED PRODUCTION, VOL. VIII, No . 1-4 (2001), STR. 87-92, NOVI SAD

UDK

ZNOTNASPOSOBNOSTSEMENAI KVALITET PARTUE SEMENA

LEKIC, s.'

IZVOD: U ovom radu je deftnisana iivolna sposobnost semena kao najoaznije suojstuosemena od Itoga zauisi kualitet partije semena. Na srpskom gouornorn podrucju se pojmoui kaosto jeiivolna sposobnost, klijaoost i kapacitet klijanja upotrebljauaju na razlicit nacin, zaoisnood autora, sto dovodi do nedoumica u tnterpretaciji istraziucaktb rezultata i neprecizneupotrebe strucnib termina. Tome posebno doprinosi skromnija leltsilta U odnosu na, recimo,englesko govorno podrucje i odsustuo termtnoloike standardizacije. Kako postojeci niuotebnologije i istradiuanja U oblasti semenarstua trait uspostauljanje odgouarajuceterminologije u ovom clanku su skicirana osnouna suojstua semena Italto bt se upotpuniostrucni jezik: kao osnoua da/jeg razuoja istraziuanja t tebnologije semena.

Kljucne feci: seme, iivolna sposobnost semena, kapacitet Itlijanja, Itlijavost, kualitetpartije semena

UVOD: Citav slstern biIjne proizvodnje jezasnovan na sernenu. jedan od najvecihizazova za protzvodace semena jeobezbedenje semenskog i sadnog materljalakoji ima kapacitet da da bujan usev (ISTA,2001) . Ispitivanje sernena se nalazi u sredistunapora za postizanjem ovog cilja kako bi seumanjila opasnost od upotrebe semena niskezivome sposobnosti za servu.

Kvalitet partije semena ima znaca] zaproizvodnju , preradu, cuvanje semena,trgovinu, farrnere kao i za agcncijc zaduzeneza kontrolu kvaliteta semena i za drzavneorgane,

Najvazniji uslovi za visok kvalitet partijesemena SU :

1. Visoka zrvotna sposobnost sernena.2. Visoka k1ijavost ispitivane partije semena.3. Sortna cisroca ,4. Dobro zdravstveno stanje semena.5. Visoka cistoca - odsustvo osralog semena i

inertne materije.Zivotna sposobnost semena (ZSS) je

najvaznije svojsrvo semena koje opredeljujekvalitet partije semena. Otuda je u ovomclanku data blize odredenje zivotnesposobnosti kao i drugih osobina semenakoje su izvedene iz zivotne sposobnosti.

Nastanak iivotne sposobnosti semena

Sve biIjne vrste povezuje zajcdnick!obrazac rasta i razvica. Slicnosti postoje i upogledu rasra i razvica semena razliCitihzrnastih vrsta, bez obzira na nj ihovu strukturu,sastav iii vellcinu . Te razlike su manje izrazenekod onih vrsta koje su filogenetski blize iobrnuto. ISIO vazi i za sticanjc zivotriesposobnostl koja je sarno jed no od svojstavakoje serne stice u toku rasra i razvica .

Skracenje Iii produzen]e trajanja nalivanjasemena mogu prorneniti, kako njegov sastav,tako i druge osobine, od znaca]a za :i:ivotnusposobnost. Na primer, stres zbog suse u tokunalivanja semena ubrzava srarenje Iisra iskracu]e vreme nalivanja soje (Souza et al .,1997). I pored znacajnih ist razivackihrezultata , susrlna medusobnih veza nalivanjasemena, sasravasemena i zivotne sposobnostisemena vecine zrnastih biIjaka nije sasmarasvetljena.

Razvoj sernena se rnoze razdeliti u tri faze(Adams i Rinne, 1980) . Prua faza obuhvarafertilizaciju i period brze celijske deobe kadase formiraju sve strukture semena . Suva masapojedinacnog semena raste sporo tokom prvefaze.

Stmcni cad (Technical paper)

1 Dr SIAVOLjUBS. LEKlC, docent, Poljoprivredni fakultet u Zemunu.

87

U drugoj fazi seme akumulira rezervnemalerije . Linearna faza ra zvoja se me n azapocinie na kraju ccl ijske deobe i prve faze .Broj celija je sada stabilizovan na njihovommaksimumu i brzina nakupljanja suvemarerl]e je postojana . 'Po sto je nalazi da secc lijska deoba nastavlja u drugoj fazi rokomperioda ubrzanog nakupljanja rczcrvnihrnat eri ja (DeKhui jze n i Verkerke, 1986) .

Napokon, tr ecu fazu o bc leza vausporavan]e , a potorn i prekid n akupljanjarezervnih rnarerl]a , u flzioloskoj zrelosti kadaprestaje rasr. U fizioloskoj zrelosti masa su vogsemena dosrtze najvisu vrednost. Nekiistr aziva ci klijanje semena opisuju kao cet urtufazu uterneljenja i pocetka sledece generaeije(Adams i Rinne. 1980 ) .

Zlvotna sposobnost, kapacitet klijanJa iklijavost sernena

Zdravo i zrelo serne svoju zivotnus po so bn o s t zadrzava rokorn vrernenskogperioda razltclte duzlne, zavisno od biljnevrsre, uslova u koj ima se cuv a i njegovecelokupne is to rije . Celokupna semenskaproizvodnja pociva na nacelima odrzan]a ip oboljsanj a iss . Pri 10m se , prvensrveno ,usporava opadanja iss. buduCi da se me kojese cuva nikada ne rnoze prernasiti prvobitnu:lSS . Zivotnu sposobnost se rne na u na jsiremsmislu odslikava : 1) brzina k1ijanja, 2) brzinanieanja i ukorenjivanja u poljskim uslovima ,3 ) o ps ti uCinak rezervnih mareri]aendosperma u odnosu na rast kli janaea(Whall ey et aI. , 1966) .

Pokusaji da se razume pogorsanje stanjapartije sernena, koje se lzrazava kroz opsti padnj egove zivolne sposobnost l, u vre m e n u iprostoru , su oprereceni , kako problernimadefinisanja zivotne sp oso b nos li semena.klijavosl i i kapacileta klijanja se me n a injihovim medusobnim odnosom, tako injihovim tumacenjem. Ali najrasireniji inajjednoslavniji nacin vrednovanja smanjenjaiss je preko klijavosli (Lekic, 2(01).

Mada graniea izmedu pojmova klijavost ikapaeilet klijanja nije sasvim odelila, ovo sunajvaZnije osobine koje poseduje svako zivoseme i predslavljaju svojevrsni izraz njegovezivOln e sposobnosti. Tek zajedno. sva ovasvojstva semena zajedno daju eel ovil uvid uslanje o d red e ne populaeije se me na (Lekic,2(01) .

Pod klijanjem se , u najsirem sm is lu,podrazumeva akliviranje e m b rio na , ko jem

88

prethode odredene rnorfoloske promene. presvega pojava korcncica (Come i Corb ineau,1989) . Sa druge strune, kliianje podrazumevai obrazovanje klijanea, koje protice urazlic itirn uslovim a, zav isno od to ga d a Ii sedesava u laboratori]i iii u poliu . Oni koji sebave tehnologijom proizvodn]e semena susklo n i d a koris te sta n d a rd na isp irivan jakli javosti (b rojcani izraz kli jali h se mena )prerna pravilima za Isp itivan jc part ije seme na .Za njih je ohrazovanje k1ijan ea sas ravni deooe ene semena . Iz ugla h iol oga i fiziologa ,kli janje se rnoze odredit i kao pomal jan jekorcncica ispod semenog o rno raca n akonusvajanja vode od st ran e se me na, s to ukrajnjem ishodu pokazuje da Ii su semenadale populacije u zivotu. Neki autor i podk1ijanjem podrazumevaju i bubrcn]e semena,lj. pocetak usvajanja vode. Tako Miloseyic M . iCirovic (1994) klijanjc semena odreduju kaoproces koji pocin]e usv ajanjem vode i koji seuspesno zavrsava probijanjem primarnogkorena iii hipokotila kroz se rne i omotac .Vredi zapaziti da po cerni proces usvajanjavode protice na priblizno isti nacin i kod iivogsemena, ukljucujuci i uno koje miruje, i kodsernena koje je izgubilo klijavost. Tobubren]e, pre svega njegovu pocetnu fazu , ukvalitativnom smis lu , izdvaja iz proeesaklijanja semena .

De finicij e koje su znacajne za semenskelaboratorije klijavost odreduju , ne sa mobrojem klijalih semena vee i osobin am aklijanaca ko ji im a ju n orrnalno razvijenkorencic i izdanak, ci me je krircrt jumklilavosti partije semena obuhvatniji nego ustrogo flzioloskorn smislu . Klijanj e semena jeznacajno, pre svega, za one koj i s e bavetchnologijorn proizvodnje se me n a , saslano vis ta uslova u kojima se nal aze biljke ,kao i uslova dorade za proizvodace semena,dok je klij anje za biologiju semenaleorelsko-istrazivacki fenomen . Posebnolreha napomenuti da se u semenskimlaboralOrijama klijanje se me n a shvata kaomanifeslacija genetickih svoj stava semena ik1ijanca u datlm ekoloskim uslovima .

Za fiziologe i druge koji semenupristupaju kao pogodnom objekluistrazlvanja iii kao saSlavno m delu biljneproizvodnje , preeizno odredenje semena isadr:iaja njegove zivo m c sposobnosti cini seda nij e u prvom planu .

)ednu od definicija kli janja daje i AOSAkoja ga odreduje kao pojavljivanje i razvo j

onih osnovnih struktura cmbriona semenako]e su , za seme odrcdene vrstc, pokazateljsposobnosti obrazovanja normalne biljke podpovoljn im uslovima (AOsA, 1978) . Sltcnudefiniciju klijanja daje i iSTA u svojimPravilima gdc je klijanjc sernena ulaboratorijskom ispitivanju odredeno kaopojava i razvoj klijanaca do stepena kadaizgled njegovih osnovnih struktura pokazujcda Ii [este iii nije u stanju da se dalje razvija uodgovarajucu biljku pod povoljnimzemljisnim uslovima (ISTA, 1999).

Klijavost i kapacitet klijanja se rne na semugu posmatrati kao dva razliCita svojstvasemena cije je postojanje posledica razlicitihtacaka sagledavanja istovetne pojave . Razlikaizmedu njih se rnoze naciniti zavisno od togada Ii se procesi klijanja semena posmatraju sastanovista tehnologije proizvodnje sernena iiise posmatraju sa stanovista fiziologije semena(Lekic, 2001). Kapacitet klijanja sernena,posmatran iz ugla tehnologije proizvodnje,predstavlja sposobnost semena da klija i da danormalno razvijene klijance sposobne daprezive delovanje nepovoljnih faktoraokoline. Posmatran sa stanovista fiziologije,kapacitet klijanja ukazuje na morfoloska,anatomska i fizioloska svojstva semena tj . da Iiseme ima iii nema tkiva koja su :i:iva imetabolicki aktivna, opskrbljena energetskibogatim rezervnim materijama ifunkcionalnim enzimskim sistemimasposobnim da ocuva]u u zivotu ce lije i upovoljnim uslovlrna ornoguce proces klijanja.Dakle, klijavost, koja je morfo-anatomski izrazprocesa klijanj a, predsravlja znacajanpokazatelj kvaliteta partije semena sastanovista tehnologije proizvodnje semena akapacitet klijanja obuhvata i kvalitativnasvojstva semena koja predstavljaju izraznjegovih funkcionalnih i flzioloskih osobina(Lekic, 2001).

Nejednaki rezultati ispitivanja klijavostisemena u laboratorijskim uslovima i nicanja upolju uticali su na razvoj koncepta zivomesposobnosti semcna. Heydecker (1972)opisuje zivornu sposobnost kao pojam kojipokrlva kompleks osobina mcdusobnopovezanih, koje seme cine dovoljnospremnim da klija i napreduje u raznovrsnimuslovima. Ova definicija stvara dovoljnopoteskoca u konceptualizaciji i u merenju issposto skrece pazn]u na znaca] razlicitih uslovasredine. No , koncept iss , mada se najvisekoristi u poljoprivredi, ima i svoiu fiziolosku

89

dimenziju koja se odnosi, kako na klijanje ,tako i na brzinu porasta u poliu,

Potreba da se ispita odnos izmedupovreda perikarpa, usvajanja vode, tempera­ture i promena semena usled delovanjagljivienih infckcija jedan je od razloga koji jeuticao na razvoj razlicltih metoda zaispitivanje zivotne sposobnosti se rne na. To jekonveniralo sa uvodenjem cold test-a u sirokuprimenu . Cilj je bio da se bolje vrednuje sernekukuruza koje je cuvano duze od jcdncgodine. da se odredc optimalne kolicine iuticaj sredstava za zastitu sernena na njegovuzivotnu sposobnost, kao i da se posrnatra ikontrolise brzina nicanja razlicltog genenckogmaterijala u hladnim i vlaznim zemljiSnimuslovima.

Nedovoljna jasnoca :ZSS dolazi otuda stoje Nobe i Hiltner prvi put koriste nanernackom jeziku kao Triebkraft . Nobe jeuveo uzorkovanje semena i ispitivanjekvaliteta partije semena 1869. godine. Hiltnerje pokazao da semena zrnastih kultura, kojasu fuzariozna, mogu da sacuvaju sposobnostprorastanja, ali klijanci u datim uslovima tem­perature i vlaznosti nisu mogli da potpunoprobiju pokrivac od cigle cije su cestice irnaleprecnik 2-3 mm. Triebkraft oznacavapokretacku silu na kojoj pociva klijanje inicanje semena i pocctnl porast biljke . Odvremena kada je ova] pojam usao u upotrebudo njegovog odornacenja proslo je mnogovremena tokom koga su terminologija imetodologija do:i:iveli znacajne prome ne .Napokon, taj pojam je prihvacen, nazavisnood fltopatoloskih clnilaca, za oznacavanjesposobnosti semena ne sarno da proklija, vee ida se i brzo i normalno razvija . Ali je pojamTriebleraft poceo da :i:ivi sarnostalno:preveden je na francuski i englcski kaouigueur i vigor. Prvobitno je sluzio zaoznacavanje sile nicanja, tj. sposobnostisemena da se brzo i pravilno razvija poslenicanja. Sve do pojave cold test-a ,namenjenog ispitivanju semena kukuruza,pojam ztvotne sposobnosti semena nije imaostru primenu. Tek jc 1950. godine nakongresu iSTA-e obnovljeno interesovanje zaispitivanje :i:ivotne sposobnosti sernena postoje u to vreme, u evropskim i americkimlaboratorijama, postojao :i:iv interes zastandardizaciju ispitivanja zivotnesposobnosti. ispitivanje klijavosti u mnogimlaboratorijama je vrseno u optimalnimuslovima, ko]i bi se uvek mogli stvoriti i u

kasnijem ponovljenom ispitivanju , za semekoje je predrnet trgovine, dok su ispitivanjazivotne sposobnosti sernena ukljucivalaupotrebu supstrata kao sto je zemlja. Americkipristup ispitivanju klijavosti, zasnovan narezultatirna testiranja u zernljistu ,usranovljavao je produktivne sposobnostipartije sernena . Ipak , ispitivanje klijavostl uoptimalnim uslovima pruza ujcdnacenerezultate uz mogucnost ponavljanjaispitivanja.

SI. 1. Zi1Jotna sposobnost semena. osnotmi pojmoui

U literarurl na srpskorn govornornpodrucju nesaglasnosti izmcdu pojmova kaosto je klijavost, zivotna sposobnost i kapacitetklij anja su nesto izrazernji nego naengleskom, franeuskom iii nernackorngovornom podrucju . Ta pojmovna zbrka cesroostavlja sumnju u racnost rurnacenja nekihrezultata ispitivanja ztvorne sposobnostisemena. Satovic (1984) miSljenja 0 zivotnojsposobnosti deli na ona koja pod zivotnosposobnim podrazumevaju serne koje imazivu klieu sto se dokazuje merodom bojenja, imisljenja koja za zivotno sposobno smatrajusvo serne koje klija u optimalnim uslovima ulaboratorij i. Prvo stanoviste pridaje klici , kaozivom delu semena, sve ono sto je vazno zazivotnu sposobnost pri tome zanemamjuciostale delove koji takode mogu utieati nazivotnu sposobnost. Dmgo stanoviste svodizivotnu sposobnost na klijavost sto jeznacajno suzavanje ovog pojma. Poslednjemje blisko naeelno shvatanje da zivotnasposobnost semena predstavlja mogucnostobrazovanja nove jedinke (Milosevic, M.,1987). Na drugoj strani Marie i Plazinic (1995)

90

snagu semena izjednacavaju sa ukupnomzivotnom sposobnoscu sernena pri cemu jeodreduju kao poteneijal za brzo i ujednacenonieanje i razvice norrnalnih ponika (mladihbiljcica) u raznovrsnim poljskim uslovima.Snaga sernena bi se ponajpre mogla odnositina fizicke osobine semena, tj . sposobnostnjegovih delova da obavljaju odredeni radkoji bi omogucio klijanje sernena tj. nieanje I

probijanje klijanea na povrsinu zemliista. Alizivotnu sp oso bno s t cine i druge osobinesemena koje nisu dlrektno povezane savrsenjern rada pri klijanju . To su recimo obimi s tan je rezervnth rnaterija koje sarno dajuenergi]u , ali nisu direktno ukljuceneu vrsenjerada kao klica, a svojim obimom mogu uticatina ponasanje klice. Ornorac semena takodc,indirektno, moze uticati na brzinu nicanja. Pritom stanoviste da su sernena. koja su 11 sranjurnirovanja, slabe zrvotne sposobnosti ne mozeizdrzati kritiku. buduci da posle rnirovanjaona mogu imati najvisi nivo klijavosti koji umornentu tspitivanja (rnirovanja) moze bitisasvirn nizak. Dakle, zivotna sposo bnost jeizraz neposrednog i posrednog sadejsrvarazlicitih svojstava sernena zahvaljujuCi korneono moze da prezivi u razllcitirn uslovima, iposle odredlenog perroda da novu biljku. Zaeelovit sud 0 zivotnoj sposobnosti sernena jepotrebno vise pokazatelja dok se 0 klijavostimoze suditi na osnovu konkrernog nalaza,koji sam po sebi moze, ali ne mora, odslikavatistvarno stan je zivotne sposobnosti. Drugimrecima, seme niske zrvotne sposobnosunikada ne moze imati visoku klijavost dokseme niske klijavosti moze, ali ne mora, imativisoku zivo tn u sposobnost. Sila nieanj asemena svakako izrazava sta n je zivotnesposobnosti semena kao i klijavost iIielektroprovodljivost iii neki drugi pokazatel].Svi oni su sublimirani u zivotnoj sposobnosti .Nesto blize zivotnoj sp oso bnosn je zivo tnasnaga koju koristi HD 4 (1999) . Ipak, trebalrnati u vidu i to da je pojam snage sadrzan upojmu sposobnosti buduci da sposobnostpodrazumeva snagu ali snaga sarno dajcmogucnost za sposobnosl.

Uz navedene i oSlali pojmovi u ilustraeiji 1predstavljaju deo semantickog mozaika zivotncsposobnosti semena ciji su sastavni deo.

Napokon, za potpuno poznavanju zivotnesposobnosti semena jc vazno uspostavljanjegraniee izmedu opadanja i ss i smrtipojedinacnog semena. Nairne, gubitak ZSS semoze shvatiti kao proees koji pocinje

odumiranjem semena t]. njegovih delova, akoji se zavrsava njegovom smrcu, poslednjomu nizu postupnih promena semena, uvremenu razlicltog trajanja . Woodstock(1973) sugerisc da smrt semena dolazi kaoposledica nakupljanja promena u semenu ukome raste broj celija koje odumiru, sve dokznacajan deo semena ne izgubi svo]e osnovnefunkcije . Stoga gubitak klijavosti moze bitiuzet kao jasan razgrantcavajuci pokazateljgubitka iss (Heydecker, 1972).

St. 2. Ztuotna sposobnost semena i njenistraziuaclei i prakticni znaca]

St:.ll'Cnjc

DugovdllO$I - . ~ '....

Smisao istrazivanja zivotne sposobnosrisemena ne moze se dovesti u pitanje. Seme je

istovremeno polje praktlcnog i naucnog rada,buduci da je kao minijaturni , dobro slucen,sistem zahvalno za svekolika istrazivunja(CZ$,DHF, 19 78) . Kako ie prikazano uilustraciji 2 istrazivanja zivotne sposobnosti semogu razvijati u vtse pravaca koji treba dapokriju problernatiku prakticne proizvodnjeu najsirem smislu , pitanja duzine zrvotasemena i njegovog starenja kao i fenomenaklijanja . Ova pitanja su podjednako vazna zatstrazivace i proizvodace.

Zakfjucak

Zivotria sposobnost sernena nastajetokom razvo]a semena i proizvod jeinterakcije genotipa i uslova u kojima nastajeseme. Najvazni]e je svojstvo koje opredeljujekvalitet partije semena. Zivotna sposobnostsemena je u prvom redu izraz neposrednog iposrednog sudelovanja razltcitlh osobinasemena zahvaljujuCi kome ono moze daprezivi u nepovoljnim uslovima, i posleodredjenog vrerncna da novu hiljku. Ona [cslozeno svojstvo serncna skim su uneposrednoj vezi klijavost i kapacitet klijanja .Klijavost i kapacitet klijanja predstavljaju nadrugoj strani dve razllclte osobine, prva je presvega morfo-anaromski izraz procesa klijanjakoja ima poseban znaca] za tehnologijuproizvodnje semena dok kapacitet klijanjaobuhvata kvaluativna svojsrva serncna koja suizraz njegovih funkcionalnih i fizioloskihosobina.

LITERATURA

ADAMS, C. A., IUNNE, R. W (1980) : Moisturecontent as a controlling factor in seed devel­opment and germination. Int. Rev. Cit . 68,1-8.

AOSA. (1978): Rules for Testing Seeds. Pro­ceedings of the Association of Official SeedAnalysts 60 (2).

C ME,D., CORBINEAU, F. (1989) : Some aspectsof metabolic regulation of seed germina­tion and dormancy. U: Recent advances inthe development and germination ofseeds.Ur : R. 13. Taylorson. Plenum Press, NY165-179.

DEKHUIJZEN, H. M., VERKERKE, n. R. (1986):The effect of temperature on developmentand dry-matter accumulation of Vicia fabaseeds. Ann. Bot . 58,869-885.

91

GATARIC, o. (1999): Sicmcnarstvo.Poljoprivredni fakultet. Banja Luka.

HEYDECKER, W (1972) : Vigour. U: Viabiliryofseeds Ur: E. H. Roberts . Chapman and Hall ,London. 209-252.

ISTA. (1999) : International Rules for SeedTesting. Z rich.

IS·11I. . (2001): Report of the Vigour Committee

(VIG) 1998·2001. Seed Sci . Technol.29,Supplement 1, 259-263.

LEKlC, S. S. (2001) : Uticaj temperature napromene pokazatelja zivotne sposobnostisemena kukuruza. Doktorska dlsertacija.Beograd.

MARIC, M., PLAZINIC, V. (1995) : Genetika.selekcija i semenarsrvo soje. U: Sojaproizvodnja i prerada. Ur: N. Ncnadtc i D .

Sirnic. Poljoprivredni fakulret , INR Uljarice,Beograd. 61-138.

MILOSEVIC, M. (1987) : Metode testiranjazivotne sposobnosti scmena. Sernenarstvo4-6; 202-215. .

MlLOSEVIC, M., CIROVIC, M. (1994) : Seme.Institutza ratarstvo i povrtarsrvq, Novi Sad.

POJ>EPTC, E. (1978): Bseneaae. Y:)I(H~lIecnoco6110CTb ceMJ!II. Yp: E. Po6eJITc.Mocxna , Konoc. 9-21 .

SOUZA, P I.. EGLI, D. B., BRUENING, W. P.(1997): Water stress during seed filling and

leaf senescence in soybean. Agron. ] . 89,807·812 .

SATOVIC. F. (1984): Vaznost obrade kvali­retnog sortnog sjemena. Semcnarsrvo , april1984,61-71.

WHALl.EY, D. B., MCKELL, C. M , GREEN, L

(1966): Seedling. vigor .ilnd _the earlynon-photosynthetlc , ~ tage.. ,o f seedlinggrowth in grass . Crop . Sci. 6 , 147-150.

WOODSTOCK, 1..w. (1973): Physiological andbiochemical test for seed vigour. Seed Sci.Technol. 1, 127-157.

SEED VIGOUR AND SEED LOT QUALIlY

LEKIC, S.

SUMMARY

This paper discusses seed vigour as the most important seed characteristic the seed lot qual­ity depends on. In Serbian, the terms such as vigour, viability and germinability are used in variousways, depending on the author, which leaves room to possible misunderstanding in interpreta­tion of research results and misuse ofexpert terminology. The modest lexical fund, compared tothat of the English language, for instance, greatly contributes to the problem, and so does the ab­sence of terminological standardisation. Since the current technology and research level in seedscience and technology requires appropriate terminology, this article offers an outline of basicseed traits related expert terminology as a foundation of future seed research and technology de­velopment.

Key words: seed, vigour, viability, germination, seed quality

92