OSOBINE SEMENA ZNAAJNE ZA PRAKTINO SEMENARSTVO

ZAKONSKA REGULATIVA1. Nema zakona koji regulie proizvodnju semena ukrasnog drvea i bunja

2. Zakon o reprodukcionom materijalu umskog drvea

-poznatog porekla

- selektovano

-kvalifikovano

- testirano

3.Uverenje o poreklu

3. Deklaracija o kvalitetu semena

4. Dve kontrole godinje

5. umarska inspekcija

6. Semenske laboratorije: umarski fakultet Bg, Institut za umarstvo Bg. I Institut za nizijsko umarstvo i ivotnu sredinu Novi Sad (www.ilfe.ns.ac.yu)

7. ISTA (International Seed Testeed Association). Institut za ratarstvo i povrtartsvo Novi Sad.

8. Promet semena je promet izmeu pravnih lica i izlazak na put van objekta

OSOBINE SEMENA ZNAAJNE ZA PRAKTINO SEMENARSTVO1. Veliina semena-predstavlja se na vie naina

erman (1967): svrstava seme prema duini u 7 grupa: 0,1-1,2 mm, najkrupnije preko 20 mm

Pojam o krupnoi semena se moe dobiti i preko mase 1000 istih zrna ili broja zrna u 1 kg

2.Oblik semena: - specifian za vrstu i sortu, na osnovu oblika se odreuje istoa semena izduene (jabuka), okruglaste (meja leska, kerleuterija), pljosnate (maklura), valjkaste (dafina), uglaste (glog)

pouzdana precizan oblik se definie:

erman koeficijenti za izduenosti i spljotenosti

Koeficijent izduenosti je odnos duine i irine semenski

Koeficijent spljotenosti je odnos visine i irine semenke

Koeficijent izduenostiOblik semena

1-1.3Okruglo

1.3-1.8iroko jajasto ili eliptino seme

Oko 2Jajasto

Oko 2.5Izdueno jajasto

Oko 3.0Usko jajasto

Oko 3.5

4-5Duguljasto

Preko 5Konasto

Koeficijent spljotenostiOblik semena

0.7-0.9Slabo spljoteno

0.4-0.6Srednje spljoteno

0.1-0.3Jako spljoteno

erman: simetrino i asimetrino seme

3.Spoljanja povrina semena i ploda

obrasli dlaicama po itavoj povrini (lipa)

uperci dlaica na jednoj strani (platan, vrba) sa krilima (javor, brest) sluzav epidermis (dunja) glatka (ir hrastovi)Ako semenka ima ima udubljenja na povrini a to nije uobiajeno, po pravilu nema dobro razvijen embrion

4.Boja semenjae uglavnom je jednobojna

prugasta (dafina Eleagnus angustifolia)

5Ukus Badem i kruka gorak ukus

Lenik sladak

HEMIJSKI SASTAV SEMENA I PLODOVA Osnovna vrednost semena je proizvodnja sadnog materijala

Sporedne koristi Kao hrana, biodiverzitet, hrana za oveka i stoku

Sadraj vlage je razliit:

borovi, ari, smra, breza, jova oko 11%

grab 10 do 12 %

lipa 12-14%

jasen 16 %

bagrem 18%

jela 20-26 %

bukvica 20-30%

javor 25-30%

ir 43-50%

Seme bogato uljem: grab, bukva, smra, jasen, mle- do 60%

Ari sadraj ulja 10%

Seme bogato skrobom: ir, pitomi i divlji kesten (preko 40%)

Seme bogato belanevinama: brest , bagrem, smra, beli bor

Jedino sadraj skroba upuuje na trajnost klijavosti

Sadraj fosfora (0.5-1%), seme belog i crnog bora Sadraj kalijuma je mali kod ira

PROIZVODNJA SEMENA UKRASNOG DRVEA I BUNJA nema organizovane proizvodnje

seme se skuplja sa stabala na zelenim povrinama u naseljima

botanike bate i arboretumi, polje zatitni pojasevi,

Opti kriterijumi

Dobar fenotip, zdravstveno stanje, vitalnost i dekorativnost

Seme od bolesnih ili napadnutih biljaka najee nije dobro razvijeno

Bolesti embriona napadaju i buduu biljku, virusi...

Insekti

Osetljivost na kasne proleene i rane jesenje mrazeve

Individue koje cvetaju daju seme iako ima kasnih mrazeva treba obeleiti Biljke koje raaju i u nepovoljnim uslovima alohtone vrste...

Vreme poetka cvetanja i listanja

Poznavati raspored polova kod biljaka

Jednodome i dvodome jednodome odvojeni rasplodni organi (bor, rast bukva), zajendno (lipa, brest, bagrem)

Javor: muki i dvopolni cvetovi

Ako nema dovoljno mukih stabala kod dvodomih vrsta moe doi do partenokarpije

Bolje je seme iz istih i veih populacija visoka klijavost

Seme sa usamljenih stabala , uglavnom je samooplodno, manji kvalitet ali se moe koristiti za proizovdnju mutanata

Lako se oprauju topole, vrbe, jele, ari

Vrednost semena se moe ispitati testiranjem na potomstva na oglednoj parceli

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxUROD uzrast matinih biljaka i delovi krune

poetak raanja zavisi od vrste i spoljanjih uslova pod kojima rastu biljke

najranije poinju da raaju biljke sa sitnim semenom (vrba, topola, breza, jova)

etinari: tuje, mali empres rano

vrste priblino iste veliine semena: ranije raaju heliofite vrste a kasnije sciofite (smra, beli bor)

jova, topola, breza 10.-15. godine poetak raanja

duglazija, vajmutov bor oko 30.-te godine

smra 40. g. hrastovi, bukva 60.g.

Spoljanji uslovi koji utiu na poetak raanja semena:

Kolilina svetlosti i toplote (intenzitet fotosinteze), plodnost zemljita (jako hranljivo zemljite podstie vegetativan porast o odlae verem poetka ranja)

Biljke na toplijim ekspozicijama plodonose ranije

U sluaju bolesti i oteenja visinski prirast stagnira i biljke poinju da plodonose ranije

bunaste vrste fiziku zrelost dostiu do 5.-te godine

Uticaj starosti:

Najbolje je seme individua koje su ve vie puta plodonosile

Srednjedobne biljke daju seme sa veom klijavou i jae i otpornije biljke

Starija stabla daju seme manje klijavosti

Kod etinara nije utvren uticaj, razlike u veliini iarica i semena, mlae biljke daju sitnije iarke i seme jer je kruna slabije razvijena

ZAKLJUAK

sa genetske take gledita starost matinih biljaka NEMA uticaja na osobine generativnog potomstva, svakako zadravaju nasledne osobine

razlike u veliini i masi semena nemaju praktian znalaj za buduu veliinu proizvedenih biljaka

U ekonomskim i zatitnim umama nema potrebe da se biljke podstiu na ranije raanje, ali u proizvodnji ukrasnoig bilja to svakako treba raditiKVALITET SEMENA IZ POJEDINIH DELOVA KRUNE U kojem delu krune se nalazi najkvalitetnije seme?

Seme iz delova krune u senci je loijeg kvaliteta, najbolje je seme sa june strane

Seme breze, jasena, lipe i smre je bolje ako je iz gornjih delova krune, ima veu apsolutnu masu i klijavost

Ovo seme ima i bri porast ali ne dovoljno dugo Razlog je opraivanje sa susednih stabala

UESTALOST RAANJA SEMENA bunaste vrste najee svake godine

brest, javor svake ili svake druge godine

borovi svake tree godine

u urbanim uslovima sve vrste raaju svake ili svake druge godine

vremenski razmak izmeu uroda je krai kod vrsta sa sitnijim semenom

stabla u sklopu raaju ee, nadstojna stabla ee

posle proreivanja stabla ne reaguju odmah nego narednih godina

OBILNOST URODA razliita obilnost raanja semena

stabla na osami i u urbanim uslovima raaju obilnije

presudan je uticaj svetlosti

PRVI TESTPREDVIANJE I PROCENA URODASTIMULISANJE URODA DRVEA I BUNJA (nema u knjizi) po pravilu nastupa kasno

smenjuju se plodne godine

veoma je vano da odabrane biljke raaju to pre i to obilnije

biljka na osami poinje da raa ranije

cvetanje zavisi od vremena u junu avgustu jer se tada obrazuju cvetni pupoljci

Tretmani:

1. Prskanje matinih biljaka rasptvorom giberelina i auksina (naroito giberelin, eksperimenti na Thuja plicata, Cupressus arizonica).

2. Pojaanim ubrenjem fosfatima

3. Kalemljenjem

4. Prevravanjem i proreivanjem krune matinih stabala

5. Presaivanjem stabala uz orezivanje korena

6. Orezivanjem ilita kod starijih stabala

7. Gajenjem biljaka u saksijama

8. Savijanjem i uvrtanjem grana

9. Prstenovanjem (najkasnije do maja, prsten 2 x iri od debljine kore)

10. Stezanjem stabala i grana (striangulacija) oteava se kretanje asimilata iz krune

11. Zadiranjem kore

Efekat je spreavanje vegetativnog razvoja

PREDVIANJE I PROCENA URODA potreba za predvianjem uroda kako bi se obezbedio kontinuitet proizvodnje

fenoloka osmatranja

mogue se u uzvesnom stepenu proceniti i predvideti urod

osmatranja treba uraditi najmanje 3 puta tokom vegatacije

Kaperova skala za procenu uroda (0 do 5)

Godine obilnog cvetanja ne moraju da se poklope sa godinama punog uroda (kia, insekti, bolesti)

SAZREVANJE I OSIPANJE SEMENA sazrevanje semena se odvija uporedo sa sazrevanjem plodnog omotaa

pre sazrevanja omota sonih plodova ima kiseo ili opor ukus zbog organskih kiselina koje pre sazrevanja podelu hemijskim promenama uz istovremene promene fizikih osobina samog omotaa

kod suvih plodova omota gubi vlagu i postaje drvenast sa aspekta vremena sakupljanja postoje dva stadijuma zrelosti:

1. fizioloka (potpuna)

2. tehnika (nepotpuna)

fizioloka: seme ima razvijen embrion sposoban da izraste u razvijenu biljku ali se hranljive materije ne nalaze u postojanim oblicima niti je njegova semenjaa ovrsla

ovo seme se ne moe ostaviti na uvanje je podlono kvarenju, mora se odmah posejati

Ovaj stadijum traje za najvei broj vrsta od sredine avgusta do sredine septembra

Ovaj stadijum se okom teko prepoznaje

- tehnika (potpuna): - u ovom stadijumu hranljive materije prelaze u teko rastvorljiva jedinjenja, semenjaa ovrsne...- seme se odmah posle dorade moe odmah posejati ili ostaviti na uvanje posle setve (vie meseci ili godina)

- ova zrelost se moe prepoznati po boji, vrstoi, suvoi ljuspi...

- vrstoa sonih plodova je dobar pokazatelj zrelosti

- specifina masa je dobar pokazatelj jer tokom sazrevanja plodovi gube vodu

- vreme sazrevanja zavisi od roda i vrste, a u okviru vrste od staninih uslova kao i vremenskih prilika

- kod veine vrsta sazrevanju sledi brzo opadanje i rasejavanje

VREME SAKUPLJANJA

sakupljanje semena i dalja manipulacija su veoma osetljive radne operacije jer utiu na upotrebnu vrednost semena

seme koje se u trenutku branja nalazi u odlinom stanju moe usled loe manipulacije izguiti ivotnu sposobnost

vreme sakupljanja zavisi od vremena sazrevanja i vremena i naina osipanja semena

u stadijumu fizioloke zrelosti moe se sakupljati seme belog jasena, lipe, gloga, divlje rue, kleke.

Ovo seme se seje odmah posle branja i ono klija ve sledeeg prolea

U stadijumu potpune zrelosti bere se seme javora, mlea, jasena, bagrema, bora, smre, aria, platana.

Posle sazrevanja i odvajanja od matine biljke sakuplja se bukvica, ir, kesten, orah

Maj: brest, srebrnolisni javor

Jul avgust: dud, dren, ribizla

Septembar: mle, kesten, orah

Oktobar: ir,

Novembar: javor, jasen

UVANJE SEMENA osnovni zadatak rasadnike proizvodnje je da se podmire svakogodinje potrebe u raznovrsnim i kvalitetnim sadnicama

mnoge vrste se proizvode iz semena zbog ega je potrebno sakupiti seme svake godine

veoma esto najvanije vrste ne raaju svake godine

seme ovih vrsta se mora rasporediti tako da ga ima naredne ili narendih godina

seme se moe nabaviti sa strane (provenijencija)

zbog toga je uvanje semena veoma vano

semenu se do upotrebe mora sauvati njegova ivotna sposobnost, ona je najvea kod sveeg semena seme smre, borova, omorike, javora, jasena ima visoku klijavost posle branja (preko 50%)

jela, empres, breza (do 50%)

uslovi za vreme opraivanja, oploenja, obrazovanja i sazrevanja semena mogu uticati na klijavost

kod uvanja semena treba nastojati da se odri nivo klijavosti koji je seme imalo posle branja

uzroci gublenja klijavosti semena:

1. razlaganje nagomilanih hranljivih materija u endospermu

2. degenerisanje enzima

3. denaturisanje belanevina

4. nagomilavanje otrovnih proizvoda razmene materija

5. degenrisanje jedra u elijama embriona

XxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxTRAJNOST KLIJAVOSTI Unutranji inioci

1. Osobine roda i vrste

Leguminoze nekoliko decenija

Gornja granica je 100 godina

Vrba, topola nekoliko nedelja

ir, bukvica nekoliko meseci

Razliiti podaci su posledica naina uvanja

Koliko seme moe da sauva klijavost u prirodnim uslovima u zemlji?

25 do 40 godina, humus ima konzervirajuu ulogu

2. Nasledne osobine materinskih stabala

razlike izmeu rodova i vrsta, razlike unutar iste vrste

individualna varijabilnost (crveni am. hrast, breza)3. Zrelost semena i zdravstveno stanje stabala u vreme berbe- plodovi i seme sakupljeni u razliitim stadijumima zrelosti pokazuju, duu ili krau sposobnost za ouvanje ivotne sposobnosti

- naroito se ispoljava kada se sakupljaju iarice, jer kada su zrele sadre dosta vlage to stvara povoljne uslove za bolesti

Spoljanji uslovi- trajnost klijavosti je uslovljena brzinom starenja razgradnja materija nagomilanih u procesu njegovog obrazovanja

- postojee materije se razgrauju

- to je razgradnja sintetisanih materija sporija to klijavost due traje

- pri istim uslovima vlage i toplote najintenzivnije die seme jele

-

1. Vlaga- seme sazrelih iarica jele sadri 15-18% vlage

- bukvica sadri preko 30 % vlage, ir 35-50%

- smra, bor i ari podnose da se prosue ali ir, orah ne podnose prosuivanje- osim za krupno seme vai pravilo to suvlje to bolje uvanje

- sadraj vlage u zemljitu je upravo proporcionalan relativnoj vlazi ostalog vazduha- vlano seme na na suvom vazduhu brzo gubi vlagu i obrnuto

- ako se seme uva u prostoriji sa slobodnom cirkulacijom vazduha njegova relativna vlanost vazduha nesme biti manja vea od 40-50%

- Dokle se sme ii sa prosuivanjem semena pojedinih vrsta?

- smra, bor, ari, duglazija seme se sme prosuiti do gotovo apsolutno suvog ne,a uticaja na klijavost posle 6 meseci

- ir se nesme prosuiti ispod sadraja koji je imao posle sakupljanja

- najbolje je imati hladnjau, friider

----------------------------

2. Temperatura

- negativne temperature su bolje za odravanje klijavosti semena nego pozitivne

- -5 do 20 C, povoljne su za uvanje dobro osuenog semena (duglazija, tuja, smra)

- obino se koriste t do -5C

- odnos vlage i t

- plodovi sa veom koliinom vode (ir, orah, kesten...) ne podnose negativne temperature, najbolje 2-5

- najee seme koje podnosi suenje podnosi i niske temperature

- klijavost se odrava bolje ako je temperatura u granicama za tu vrstu nia

- Uslovi za lagerovanje semena:

- nestalna sobna temperatura (4-8 C zimi, 15-20 C leti), seme koje se seje narednog prolea)

- nestalna podrumska temperatura (4 C zimi, 10-12 C leti) 5-6 godina

- stalna temperatura iznad 0 C (do 4 C, lagerovanje semena veine etinara 5-8 godina, za due treba -4 do -10C), seme smre sa 10% vlage moe da se uva na -70C. ir pri vlazi od 40% izmrzava na temperaturi od -8 C.

- stalna temperatura ispod 0 C

3. Kiseonik

- uslov za disanje semena

- osim bukvice i ira, disanje u dobro prosuenom semenu je minimalno

- uvanje u bezvazdunim uslovima (nema kiseonika a ni vlage), ir i bukvica ne, ostale vrste u prosuenom stanju esto izgube klijavost

- seme se treba uvati u manjim sudovima

- u tami

ZATITA SEMENA U MAGACINIMA

mievi, insekti

manje koliine semena treba smestiti u na visee police, u vree

orah, leska, ir- mievi

prisustvo oteenih i zaraenih semenki izaziva zarazu i kod ostalih

razliiti insekticidi i fungicidi

OPTIMALNI USLOVI ZA UVANJE SEMEA I PLODOVA Iz knjige

KLIJANJE SEMENA posle sazrevanja vidljiva neaktivnost uslovi za klijanje:

seme mora biti klijavo

spoljanji uslovi (voda, toplota i kiseonik)

anatomske i fizioloke osobine semena

Klijanje semena je niz biohemijskih i fiziolokih promena koje obuhvataju poetak rastenja i mobilizacije rezervnih materija u semenu

Semeni omota bubri, omekava...

Korenak se probija kroz mikropilu

Promene se dele na: mehanike (bubrenje), hemijske (rastvaranje i transformacija hranljivih materija), morfoloke (porast i razvie klice)

Seme ima veliku sposobnost upijanja vode

Dok navlaeno seme ne dostigne maksimum bubrenja ono se moe osuiti pa ponovo navlaiti bet posledica

im se pojavi korenak, seme je osetljivo na suenje

Razlaganje i transformacija hranljivih materija se odvijaju posredstvom enzima koji deluju kao katalizatori

U semenu se nalaze i inhibitorne materije koje spreavaju klijanje (cijan)

Klijanje moe biti spreeneo usled tvrde semenjae

Klijanje moe biti:

Epigeino (kada se hipokotil izduuje i iznosi kotiledone iznad zemlje)

Hipogeino (kotiledoni ostaju u zemlji)

SPOLJANJI USLOVI

Klijanje je uslovljeno zajednikim delovanjem vie inilaca, voda, topolta i vazduh

Presudna je inilac koji se nalazi u minimumu

Voda Prosean sadraj vode je oko 18%, osim u iru i bukvici

Upijanje vode zavisi od koliine vode u okolini i od osobine semenjae, temperature (vea)

Odravanje vlage u klijalitu je jako vano

Odravanje vlage posle setve!!!

Temperatura toplota podstie biohemijske procese ukoliko je areal iri, utoliko je temperaturni opseg za klijanje vei

kada temperatura pree maksimum seme nepovratno gubi klijavost

kada temperatura bud eispod minimuma, ukoliko seme ne izmrzne, ono moe da klija

Kiseonik Disanje je svojstvo vitalnog semena Seme u procesu klijanja die i usvaja kiseonik a oslobaa ugljendioksid

Disanje se poveava kako klijanje napreduje

Nedostatak kiseonika izaziva usporeno nicanje

Disanjem se oslobaa toplota

Svetlost seme jele, aria, smre bolje klija na svetlosti

uticaj svetlosti ne treba shvatiti kao posredno delovanje toplote

MIROVANJE SEMENA, UZROCI PRODUENOG MIROVANJA I NAINI ZA NJIHOVO OTKLANJANJE

mirovanje stanje smanjene aktivnosti biljke ili nekog njenog dela

izazivaju:

1. Spoljanji uslovi

2. Unutranji inioci u samoj biljci

Klijanje moe izostati zbog:

1. nepovojnih uslova vlage, topolote i kiseonika

2. nepovoljne anatomske i fizioloke osobine samog semena

3. inhibitorne materije u raznim delovima semena, odnosno ploda

Ukoliko seme ne klija bez obzira na to to se nalazi u povoljnim uslovima vlage, temperature ... oznaava se kao dormantnost semena ili seed dormancy

Produeno mirovanje semena, odnosno odloeno klijanje izazivaju:

tvrda i nepropustljiva semenjaa

Prisustvo inhibitornih materija

Kombinacija pomenuta dva uzroka

Seme borova, smre, jove, breze, platana, bresta nie 2-4 nedelje posle setve Seme mlea, poljskog jasena, klija sporije

Seme gloga, lipe, prelei i nie tek narednog prolea

Mere nege poinju tek posle nicanja, zato je vano to ranije nicanje

SMETNJE IZAZVANE NEPOVOLJNIM ANATOMSKIM OSOBINAMA SEMENA I PLODA

nepropustljivost za vodu i gasove

to su one semenke koje ne bubre ni posle 10 dnevnog moenja u vodi

nepropustljiv moe biti spoljanji sloj semenog omotaa ili delovi perikarpa

procenat tvrdih semenki npr. bagrema varira u zavisnosti od materinskog stabla

tvrda semenjaa moe da sprei i irenje embriona prilikom klijanja (crni orah)

kod lipe omota ne puta vodu... omekavanje semenjae u prirodi nastaje pod uticajem naizmeninog zamrzavanja , rada mikroorganizama... potrebno je omekati semenjau, na neki od naina, kako bi se obezbedila propustljivost za vodu i gasove

NAINI TRETIRANJA SEMENA SA NEPROPUSTLJIVIM OMOTAEM

prethodno tretiranje semena vodom

seme se ostavi jedan do dva dana u vodi pre setve, ovo je dobar postupak za svako seme radi podsticanja klijanja seme bagrema i glediije tretira se najpre kljualom vodom a zatim se 12 24 asa ostavlja u mlakoj vodi moe se pariti, tanije preliti sa kljualom vodom kroz sito ovako tretirano seme se mora odmah posejati u dobro navlaene leje prethodno tretiranje semena sumpornom kiselinom

seme se tretira koncentrovanom sumpornom kiselinom seme se stavi u stakleni ili glineni sud, mea se staklenim tapiem, tretiranje traje 90-120 minuta seme glediije se tretira i do 12 asova duinu tretiranja treba probati na probnom uzorku kiselina se moe upotrebiti vie puta posle tretiranja semenke se dre 10-60 minuta u krenoj vodi sa kiselinom treba rukovati jak paljivo ozleivanje semenjae mehanikim putem struganje, trenje, grebanje, paranje... bubanj sa izlomljenim staklom, ljunkom posle ovog tretmana seme se moe staviti na uvanjeSMETNJE IZAZVANE OSOBINAMA EMBRIONA

seme nekih vrsta umerene zone mora da proe kroz proces naknadnog dozrevanja

uzroci su vezani za stepen razvia embriona ili za fizioloke i hemijske promene koje s emoraju obaviti semenu da bi proklijalo

veoma esto uzrok je nerazvijen embrion (Pinus cembra)

kod Cotoneaster, Juniperus, Acer seme nije sposobno da proklija dok se u njemu ne obave neophodne fizioloke i hemijske promene u procesu naknadnog dozrevanja koji se ostvaruje stratifikacijom seme treba da provede najpre nekoliko nedelja u toploj i vlanoj sredini a zatim u hladnoj ovi uslovi se postiu ako se seme poseje u jesen

NAINI TRETIRANJA SEMENA SA DORMANTNIM EMBRIONOM

stratifikacija izlaganje niskim tempereturama pre setve

seme se izmea sa tresetom i stavi u polietilenske kese u friider

vee koliine semena se stave u sanduke, izmeaju se sa peskom i tresetom

slojevi peska i semena uz zalivanje

mogu se izmeati i u odnosu 1:1, 1:2, 1:3

povremeno izmeati i izbaciti buave semenke

grub kvarcni pesak 0,75 do 1 mm

moe i meavina peska i treseta

ivek prethodno odstraniti plesnive semenke

ako je seme due uvano treba ga potopiti u vodu

temperatura od 1 do 5o C

sudovi moraju biti izbueni da bi se obezbedilo oticanje vode

ukoliko pone aktiviranje semena treba oduzeti vlagu

najee stratifikovanje traje od 1 do 6 meseci

na dan setve seme se odvaja od peska i seje pored hladnog stratifikovanja postoji i toplo hladna

seme se najpre stratifikuje na temperaturi od 15 do 25 o C a zatimm na 1-5o C

stratifikacija je sloen i skup proces a izbegava se setvom u jesen

ovo je prihvatljivo za one vrste koje ne trae dug proces stratifikacije

opasnost od izmrzavanja, glodara tokom zime

SMETNJE IZAZVANE OSOBINAMA SEMENJAEI EMBRIONA

kod gloga, lipe, tise, graba, kleke, semenjaa je nepropustljiva za vodu i gasove, a pored toga embrion nije doovljno razvijen ili su u njemu prisutne inhibiitorne materije

NAINI TRETIRANJA SEMENA SA DVOSTRUKOM DORMANTNOU

hladna stratifikacija

toplo hladna stratifikacija

SMETNJE IZAZVANE PRISUSTVOM INHIBITORNIH MATERIJA

hemijske materije u kotunicama, bobicama eto inhibiraju klijanje

najee su to organske kiseline

siretna, oksalna, limunska..., trani, groani, voni eer...

crevni trakt ptica, pomae

seme kod rodova Acer, Carpinus, Fagus, Tilia, klijanje je blokirano zbog prisustva kumarina, embrion je zreo

seme jele terpentin u semenjai

rodove Malus, Pyrus, Rosa sakupljati u stadijumu fizioloke zrelosti

PODSTICANJE SEMEN ANA BRZO KLIJANJE

nema ozbiljnih dokaza

soli azotne kiseline, zraenje ali...

ISPITIVANJE KVALITETA SEMENA

cilj odreivanja kvaliteta semena je odreivanje norme setve i reima uvanja

Uverenje o poreklu

Deklaracija o kvalitetu

istoa semena (%)

isto seme: zrele i neoteene semenke, semenke ispod normalne veliine, delovi izlomjenih semenki vei od polovine, krila i ostali delovi koji s ene odvajaju od semenke

druge vrste: seme drvea i bunja koje ne pripada vrstama koje se ispituju

ostale vrste: seme poljoprivrednih i ostalih korovskih biljaka

- inertne materije: delove izlomljenih semenki manje od polvine, delovi krilaca, prazne i ture semenke, zemlja, pesak...

-Klijavost i energija klijanja- Fizike metode:

1. Metoda presecanja zrna

2. Zaharijeva, Navainova, metoda flotacije, boja semenjae, oblik semena, miris semena, ukus semena, metoda spaljivanja semena na uarenoj ploi, pomou rengen aparata

Vitalitet embriona 1. Tetrazolijum metod

Bojenje embriona i endosperma, 1-2 dana, obojene ive elije

2. Indigo karmin metod

Bojenje neivih elija, 2-3 sata

3. Metoda rastenja embriona

Eksplantirani ebrioni se poreaju na podlogu od filter papiraDirektne metode klijalice, sa kontolisanim reimom vlage, temperature i svetlosti

Evidencija

broj sveih neisklijalih semenki

broj trulih semenki

broj praznih semenki izraava se u %

Tehnika klijavost = % isklijalih smeenki u odnosu na ceo uzorak

Apsolutna klijavost = % isklijalihs emenki u odnosu na broj punozrnih

Zdravstveno stanje semena

%, mikroskopski i makroskopski

Odreivanje vlanosti semena%, na 105oC

Apsolutna masaJe masa 1000 zrna i pokazatelj je kvaliteta

Upotrebna vrednost semena

( x K)/100Energija klijanja semena

Broj semenki isklijao pre vremena u kojem se odreuje klijavost po standardu!!!!