ZAŠTITA BILJNIH SORTI, UPOTREBA SERTIFIKOVANOG SEMENA …

ZAŠTITA BILJNIH SORTI, UPOTREBA SERTIFIKOVANOG SEMENA I

PATENTABILNOST U POLJOPRIVREDI

Semenarska Asocijacija Srbije

Novi Sad, 2015.

ZAŠTITA BILJNIH SORTI, UPOTREBA SERTIFIKOVANOG SEMENA I PATENTABILNOST U POLJOPRIVREDI

Izdavač Semenarska Asocijacija Srbije

Glavni urednik Sandra Bogdanović

Autoridr Srbislav Denčić, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad

Jovan Vujović, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Gordana Lončar, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Gordana Tomić, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine

Aleksandra Mihailović, Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije

dr Svetlana Balešević Tubić, Semenarska Asocijacija Srbije

Sandra Bogdanović, Semenarska Asocijacija Srbije

Nataša Milovanović, Zavod za intelektualnu svojinu Republike Srbije

Tiraž:150 primeraka

Priprema i realizacija štampeGrafički Atelje

Novi Sad

ISBN:978-86-89041-01-9

SADRŽAJ

SORTA KAO FAKTOR PROIZVODNJE Prof. dr Srbislav DenčićInstitut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi sad, Srbija 5

ZAŠTITA PRAVA OPLEMENJIVAČA BILJNIH SORTI U REPUBLICI SRBIJIJovan VujovićMinistarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu bilja 15

USLOVI ZA DODELJIVANJE PRAVA OPLEMENJIVAČAGordana LončarMinistarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu bilja 25

POSTUPAK ZAŠTITE PRAVA OPLEMENJIVAČAGordana TomićMinistarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu bilja 29

GRAĐANSKO PRAVNA ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE – ZAŠTITA PRAVA OPLEMENJIVAČAAleksandra MihailovićZavod za intelektualnu svojinu 33

ZNAČAJ UPOTREBE SERTIFIKOVANOG SEMENAdr Svetlana Balešević Tubić, Sandra BogdanovićSemenarska Asocijacija Srbije, Novi Sad 35

VODIČ ZA OSNOVE O PATENTIMENataša MilovanovićZavod za intelektualnu svojinu, Beograd 42

4

5

SORTA KAO FAKTOR PROIZVODNJE

Prof. dr Srbislav DenčićInstitut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi sad, Srbija

Seme nije samo izvor života To je temelj našeg ljudskog bića Milionima godina, seme je slobodno evoluiralo u prirodi dajući nam neophodnu raznolikost i bogat-stvo života na planeti Hiljadama godina ljudi, posebno žene, sakupljaju, seju i žanju seme i na taj način vrše domestifikaciju prvih poljoprivrednih vrsta

Poljoprivredna aktivnost se može podeliti na predpoljoprivredni period gde su prisutne dve čovekove aktivnosti (perioda): 1 „Sakupljanje” je period kada je čo-vek sakupljao plodove (semena) jednogodišnjih divljih biljaka; i 2 „Kultivacija” je period kada je čovek seme divljih biljnih vrsta sistematski sejao; i poljoprivredni period za koji je karakteristična „Domestifikacija” a to je period kada je čovek počeo da uzgaja biljke sa poželjnim karakteristikama, koje do tada nisu postojale i koje su nastale prirodnim mutacijama Kultivacija biljaka, koja podrazumava sistematski ciklus setve i sakupljanja, je krucijalni period za razvoj poljoprivrede jer je usmerio čovekovu aktivnost na određene biljne vrste

O tome kada i gde se odvijala domestifikacija određenih biljnih vrsta odgovori se nalaze u interakciji rezultata koje su dale arheologija, fitogeografija, paleobotanika i genetika

Prvo oplemenjivanje tj selekciju određenih genotipova iz kultivisanih biljnih populacija čovek je radio nesvesno vodeći se isključivo pragmatičnim instinktom (Weiss et al 2006) Tranzicioni period od kultivacije do domestifikacije (od prepo-ljoprivrednog do poljoprivrednog doba) trajao je nekoliko hiljada godina Nove ka-rakteristike, koje su nastale kao rezultat mutacija su načinile razliku između gajenih (domestifikovanih) biljaka i njihovih divljih predaka (kultivisanih ili sakupljanih) Prva vrsta iz koje su Natufijanski narodi u periodu nešto pre 23 000 g PS na platoi-ma u podnožju planine Karacadag (jugoistočna Turska) počeli da vrši selekciju je bio divlji pir jednozrnac (Triticum monococcum boeoticum, mada je češće u upotrebi ime Triticum boeoticum) (Heun et al 2008) Takođe se navodi da su Ohalo narodi na obali Galilejskog mora u istom periodu, a to je period Poslednji Glacijalni Mak-simum (Poslednje ledeno doba) skupljali i koristili u ishrani divlji pir dvozrnac (Triticum dicoccoides) i divlji ječam (Hordeum spontaneum) (Murphy 2007)

Šta je čoveka nateralo da vrši prvu selekciju, sakuplja i seje odabrane biljke tj nji-hovo seme! Ne treba puno mudrosti da se dođe do zaključka da su pokretački motivi bili veća količina hrane i želja za što boljim biljkama (usevom) u sledećoj sezoni

Činjenica je, da je čoveku od kraja Pleistocena do danas seme bilo u fokusu nje-govih aktivnosti što je i razumljivo s obzirom da od semena sve počinje (sl 1) U po-četku je motiv bio isključivo egzistencionalni (ishrana ljudi i životinja) da bi kasnije seme dobilo sociološke i ekonomske dimenzije

6

Zaštita biljnih sorti, upotreba sertifikovanog semena i patentabilnost u poljoprivredi

Kada govorimo o semenu, sasvim je logično da se nametne pitanje sorte kao osnovne organizacione, funkcionalne i agronomske jedinice semena Šta je sorta, kada, gde i kod koje biljne vrste su nastale prve sorte, su bez sumnje veoma intere-santna pitanja za sve one koji se na bilo koji način bave semenom?

Postoji više definicija šta je sorta Razlike su u tome da li se sorta razmatra više kao botanička ili agronomska kategorija Međutim, obzirom na činjenicu da unutar najniže botaničke taksonomske jedinice (varijetet) može biti veliki broj sorti ona se ne može smatrati botaničkom sistematskom jedinicom Iz tih razloga sorta je više agronomska jedinica Bazirajući se na nekoliko definicaja Borojevć (1990) daje jed-nu opšte prihvatljivu definiciju sorte

– „Sorta je skup kulturnih biljaka iste vrsta, stvorenih oplemenjivanjem, koja se odlikuje određenim naslednim i morfološkim osobinama, što je čine pogodnom za gajenje u određenim agroekološkim uslovima”

Ova definicija bi odgovarala svim biljnim vrstama Kao jedan od rezultata Diplomatske Konferencije održane u Parizu 1957 i 1961

godine usvojena je i UPOV Konvencija UPOV (International Union for the Prote-ction of New Varieties of Plants) je međunarodna organizacija čija je osnovna mi-sija da obezbedi i promoviše efikasan sistem zaštite biljnih sorti, kao i da stimuliše stvaranje novih sorti za dobrobit celog čovečanstva Konvencija UPOV je počela da funkcioniše 1968 godine a ratifikovale su je Nemačka, Holandija i Velika Britanija Danas u 2015 godini UPOV ima 73 zemlje članice

Organizacija UPOV je definisala mnoštvo propisa, pravila i regulativa koja važe i funkcionišu u zemljama članicama S obzirom da je jedna od osnovnih funkcija UPOV zaštita biljnih sorti to je data i definicija sorte

SeMe BILJKA

BILJNI PROIZVODI

HRANA

LeKOVI

eNeRGIJAINDUSTRIJA

Slika 1 Potencijali korišćenja semena

7


Ako pogledamo bližu istoriju poljoprivrede nekoliko primera nam svedoče koli-ko su veliku ulogu imale nove sorte u razvoju poljoprivredne proizvodnje a time su doprinele i povećanju količine hrane za čovečanstvo

Velika glad je istorijsko doba nestašice hrane, koje je pogodilo Irsku od 1845 do 1852 godine Glavni uzrok nestašice je bila bolest krompira (plamenjača) izazvana gljivom Phytophthora infestans U to vreme krompir je bio jedina hrana za siroma-šan svet a njega je i bilo najviše Tačan broj žrtava se ne zna, ali se pretpostavlja da je od gladi i bolesti umrlo oko milion ljudi a oko 2 miliona je migriralo uglavnom u SAD i Kanadu Nove sorte koje su bile tolerantnije na ovu bolest su bile pravi spas za celu naciju

Zelena revolucija

U istoriji sveta je bilo puno različitih revolucionih događanja koja su menjala čovekov život Neolitska revolucija, Industrijska revolucija, mnoštvo revolucija čiji su uzroci i posledice imali sociološki karakter, su vekovima u manjoj ili većoj meri uticale na život ljudi

Sredinom 60-tih godina dvadesetog veka započela je jedna velika promena na-zvana Zelena revolucija a označavala je dramatično povećanje proizvodnje za ishra-nu najvažnijih biljnih vrsta, pšenice i pirinča Šta je uzrokovalo ovu Zelenu revolu-ciju? To su upravo bile nove sorte sa znatno nižim stablom, poboljšanom translo-kacijom asimilativa iz izvora u akceptor i mnogo boljom otpornošću na poleganje, što je omogućavalo intenzivniju agrotehniku Sve je ovo rezultiralo u znatno većem potencijalu rodnosti ovih novih sorti u odnosu na do tada gejene Te sorte su se veo-ma brzo proširile na sve kontinente a prinosi su se u mogim zemljama čak povećeli za 300% To se odnosi i na zemlje koje su do tada, bile tradicionalno uspešne u pro-izvodnji pšenice, kao što su Italija i Velika Britanija (sl 2) Kod nas, u Srbiji, prinos se sa 1,5 t/ha na početku 60- tih povećao na 4 t/ha, početkom 90-tih (sl 2) Skoro identična situacija je bila i sa pirinčom u Kini gde se on koristio kao osnovna hrana Prinosi su sa 1,3 t/ha početkom 60-tih godina prošlog veka povećani na 4 i više tona po hektaru 90-tih godina (sl 3)

„SORTA” (UPOV, 1991)

Biljke grupisane u posebnu, najnižu botaničku jedinicu koje moraju:– biti definisane ekspresijom svojstava koje su rezultat određenog genotipa

ili kombinacije više genotipova– koje se mogu razlikovati od drugih na isti način grupisanih biljaka (sorti)

ekspresijom bar jednog od utvrđenih svojstava– smatraju se kao osnovna jedinica u pogledu sposobnosti nepromenjivosti

u daljoj propagaciji (umnožavanju)

8


9,0 8,0 7,0 6,0 5,0 4,0 3,0 2,0 1,0 0,0

Velika Britanija

Godine/Years1900 1920 1940 1960 1980 2000

Prin

os/Y

ield

(t/h

a)

4,0

3,5

3,0

2,5

2,0

1,5

1,0

0,5

0,0

Italija

Godine/Years1900 1920 1940 1960 1980 2000

Prin

os/Y

ield

(t/h

a)

5,0

4,5

4,0

3,5

3,0

2,5

2,0

1,5

1,0

0,5

0,0

6

5

4

3

2

1

0

Srbija

Godine/Years

Izvor/Source USDA

1900

Japan

China

1960 1970 1980 1990 2000 2010 2020

1920 1940 1960 1980 2000

Prin

os/Y

ield

(t/h

a)

Prin

os/Y

ield

(t/h

a)

Slika 2 Prosečni prinosi pšenice u 20-tom veku u Italiji, V Britaniji i Srbiji

Slika 3 Prinosi pirinča u Japanu i Kini u zadnjih 50 god

Srbija

9


Koliko je značila ova Zelena revolucija, posebno siromašnim populacijama, može samo da posluži jedan navod koji je iznet na 7 međunarodnoj konferenciji za pšeni-cu u St Petersburgu (2010), a koji kaže da je zahvaljujući povećanom fondu hrane koji je načinjen ovom revolucijom spašeno od sigurne smrti od gladi više od 30 miliona ljudi

HIBRIDNI KUKURUZ

Posebna priča je hibridni kukuruz Do 30-tih godina prošlog veka gajene su slo-bodnooplodne sorte (popularno poznate kao sorte) One su u USA i drugim re-gionima gde se intenzivno gajio kukuruz davale u proseku prinos od 1,7 do 2,5 t/ha Uvođenjem prvo četvorolinijskih hibrida u periodu od 30-tih do 60-tih godina prošlog veka, prinos se povećao na preko 5 t/ha, a uvođenjem dvolinijskih hibrida prinos je povećan na preko 12 t/ha (Duvick 2005) (sl 4)

POMERANJE GRANICA GAJENJA

Sorte mogu pomerati i granice gajenja pojedinih biljnih vrsta Primer za to je kukuruz čije je gajenje do 60-tih godina prošlog veka geografski bilo ograničeno do 46 paralele Nakon 60-tih stvoreni su i takvi hibridi (kratke vegetacije) koji su ovu granicu pomerili do 65 paralele (sevrni deo Švedske)

Drugi primer su sorte šećerne repe koje su se gajile u umerenom pojasu uglav-nom evrope Međutim stvorene su sorte šećerne repe koje se uspešno mogu gajiti i u tropskim predelima Primer za ovo je Indija gde je u toku introdukcije novih tipova

Godine/Years

Prin

os/Y

ield

(Mtc

/ha)

Slika 4 Prinosi kukuruza u USA od 1860 do 2000 god

10


šećerne repe, koje imaju prednost u odnosu na šećernu trsku jer koriste mnogo ma-nje vode u toku vegetacije, tolerantnije su na sušni sters i zaslanjena zemljišta te na kraju znatno kraće su vegetacije

Iz ovakvih primera se vidi da je sorta kao osnovna jedinica u poljoprivrednoj proizvodnji imala često krucijalnu ulogu

Sada, već davne 1987 godine, na Jugoslovenskom savetovanju o pšenici, profesor S Borojević je imao uvodni referat pod nazivom „Sorta kao faktor unapređenja pro-izvodnje” evo prve dve rečenice ovog referata „Određena biljna vrsta odnosno gajena sorta koja se predstavlja, nije samo faktor proizvodnje, nego zapravo više od toga Sorte pšenice, kukuruza, krompira, šljive ili bilo koje druge kulture su svrha, cilj proizvodnje, da bi se dobio određeni proizvod” (Borojević i Mišić, 1987)

Pitamo se da li ovakav stav o značaju sorte kao jednog autonomnog genetskog, biološkog i agronomskog entiteta egzistira i danas, ili drugim rečima, koji su impe-rativi danas postavljeni pred oplemenjivnjem i sortom kao njegovim krajnjim pro-duktom

Razne demografske analize koje se bave dinamikom ljudske populacije na ze-mlji, ukazuju da će ljudska populacija nastaviti kontinuirano da raste i da će već u 2025 godini broj ljudi na našoj planeti biti oko 8 milijardi, a 2050 čak 9,2 milijarde (sl 5) Sasvim logično je pitanje kako će se tako velike populacije ljudi ishranjivati Ovaj problem dobija još drastičniju formu kada se uzme u obzir da će u budućnosti takođe kontinuirano da raste i nivo urbanizacije koji automatski povlači još jednu negativnu posledicu a to je smanjenje obradive površine po glavi stanovnika (sl 6) Predviđa se da će već u 2025 godini obradiva površina po glavi stanovnika biti ma-nja od 0,2 ha (sl 6)

1950

0 2 4 6 8 10

2,5

1975 4,1

2000 6,1

2025 8

2050 9,2

1950

0 0,2 0,4 0,6

1975

2000

2025

2050

Slika 5 Broj stanovnika u svetu (u miliard ) Slika 6 Obradiva povrsina po glavi (ha)

11


U poslednje vreme vlade mnogih zemalja potenciraju veće korišćenje biogoriva koje se dobija od biljaka gajenih na obradivim poljoprivrednim površinama Ako se ovaj trend nastavi doći će do još drastičnijeg smanjenja povrašina koje su namenjena proizvodnji hrane

Iz svega napred rečenog proizilazi da je najvažniji zadatak koji se postavlja prema novim sortama POVeĆANJe PROIZVODNJe HRANe KROZ POVeĆANJe PRI-NOSA PO JeDINICI POVRŠINe!!! Međutim ovo nije jedini zadatak za nove sorte

Većina autora, koji su proučavali Zelenu revoluciju i generalno povećenje pro-izvodnje glavnih poljoprivrednih biljaka u poslednjih 50-60 godina, se slažu da je doprinos sorte bio oko 50% i unapređenje tehnologije proizvodnje takođe oko 50% Pod tehnologijom proizvodnje podrazumevamo: povećena upotreba mineralnih đubriva, intenzivnije korišćenje hemijskih sredstava zaštite i navodnjavanje U bu-dućnosti se predviđa da će se u proizvodnji manje koristiti ovi inputi s jedne strane zbog rastućih cena a s druge zbog sve većeg nivoa svesti o kontaminaciji zemljišta (a i biljaka) pesticidima i teškim metalima

Još jedan važan zadatak je STVARANJe LOWINPUT SORTI koje će za svoje uspešno gajenje zahtevati manje inpute

Ono o čemu se možda i najviše govori u zadnjih 7-8 godina, kada je u pitanju poljoprivreda, je već evidentna promena klime Povaćanje temperature, dugotrajne suše, nagle promene vremena, velike količine padavina u kratkom vremenskom pe-riodu, su neke od karakteristika koje nas čekaju u budućnosti

eto još jednog važnog zadatka oplemenjivačima, stvarati SORTe KOJe Će BITI TOLeRANTNIJe NA SUŠNI STReS I POVeĆeNe TeMPeRATURe

Pred nove sorte se postavljaju zadaci i kvalitativnog karaktera pre svega kod bilj-nih vrsta koje se pojavljuju u svakodnevnoj ishrani Sorte čiji proizvodi se koriste u ishrani treba da imaju određeni aminokiselinski sastav, povećan sadržaj određenih frakcija proteina, a posebno mineralnih elemenata kao što su Fe (gvožđe), Zn (cink), Se (selen), i drugi zbog čijih nedostataka život velike populacije ljudi je ugrožen

Ovo su bili samo oni najznačajniji ciljevi u budućnosti koje treba da ostvare nove sote poljoprivrednog bilja Da li su ovi zadaci realni i da li mogu biti, ako ne u pot-punosti, ono bar u većem delu ispunjeni POKAZAĆe BUDUĆNOST

KAKVE SU NAM SORTE POTREBNE U BUDUĆNOSTI KOJE ĆE ISPUNITI NAPRED NAVEDENE POTREBE I

KAKO ĆE IH OPLEMENJIVAČI STVORITI?

U zadnjih nekoliko godina, zahvaljujući intenzivnom razvoju biotehnologije, u oplemenjivanju je sve više korišćen molekularni pristup u stvaranju novih sorata Tako da već imamo sorte koje su nastale tkz marker asistiranim oplemenjivanjem (MAS). Ovaj pristup oplemenjivanju je omogućio da se mnogo efikasnije manipuliše sa tačno određenim genima (grupom gena) Identifikacija i lociranje pojedinačnih

12


gena koji kodiraju važna svojstva su omogućila da se u novim sortama mogu aku-mulirati željeni geni i na taj način realizovati sorta sa željenim svojstvima (Ye i Smith 2008; Guo-Liang 2013) Mnogi oplemenjivači se slažu da će ovo molekularno ople-menjivanje imati dominantnu ulogu u budućnosti stvaranja novih sorti poljopri-vrednog bilja

Iako postoje još velike dileme oko prihvatanja i korišćenje transgenih sorata to je jedan od veoma efikasnih metoda za stvaranje novih superiornih genotipova kod svih biljnih vrsta (Phipps i Park, 2002) Prva generacija svojstava koja su kodirana genima iz drugih organizama (virusa ili bakterija) i uspešno uneseni u kulturne bilj-ke kao što su kukuruz, soja, paradajz, pamuk, itd su otpornost na insekte i bolesti, otpornost na herbicide i duže čuvanje plodova Ono što se očekuje od novih genetski modifikovanih sorti je poboljšanje svojstava koji će u većoj meri ispuniti zahteve koji se nameću novim sortama u budućnosti a to su: povećenje prinosa per se, kontrola usvajanje mineralnih đubriva, otpornost na sušu, otpornost na zaslanjena zemljišta, promena aminokislinskog sastava u organima i biljnim proizvodima koji se koriste u ishrani i sl (Zehr 2009)

Još davno je poznato da heterozis ili hibridna snaga daje veću bujnost i veće pri-nose kod hibrida F1 generacije Ovaj fenomen se već više od jednog veka koristi kod mnogih stranooplodnih poljoprivrednih biljaka Proizvodnja kukuruza, suncokreta, šećerne repe, raži i mnogih drugih kultura se bazira na gajenju hibrida F1 generacije U cilju povećanja potencijala za prinos nastoji se i kod samooplodnih vrsta iskoristiti heterozis Kod pirinča, koji je izuzetno važan u ishrani velike populacije ljudi, a koji pripada grupi samooplodnih vrsta, u velikoj meri se danas koriste hibridi F1 generacije koji u odnosu na obične inbred sorte imaju oko 15-20% veći prinos (Li i Yuan 1999) Ovo se može očekivati i kod drugih važnih samooplodnih kultura kao što su pšenca, ječam, soja, itd Vrlo je moguće da će se u budućnosti kod svih važnih biljnih vrsta koristiti hibridi F1 generacije

Stvaranje novih vrsta i sintetičkih sorti je takođe jedan od puteva koji možda vodi ostvarenju ciljeva koji se stavljaju pred nove sorte Da je moguće stvoriti novu vrstu dokaz je Tritikale, koji je nastao ukrštanjem pšenice i raži, od voćnih vrsta grejpfrut koji je nastao ukrštanjem pomela i narandže, i još nekih ekonomski neznačajnih vrsta S obzirom na važnost pšenice danas se dosta radi na vrstama iz roda Triticum Već je stvoren hibrid Tritordeum nastao ukrštanjem divljeg ječma i durum pšenice (Islam i sar 1981) a još nije napuštena ideja ruskog naučnika Cicina o stvaranju višegodišnje pšenice (Dewey 1984) Takođe je ranih 80-tih napravljen fertilni trigenski hibrid ukr-štanjem tri vrste: pšenice, ječma i raži Ovaj hibrid ima 35 hromozoma (21 od pšenice 7 od ječma i 7 od raži) i fenotipski ima svojstava od sva tri roditelja a najviše od raži (Fedak i Armstrong 1980) Stvaranje sintetičkih sorti ukrštanjem već postojećih sorti sa svojim divljim precima takođe može doneti nove benefite za proizvođače

Sa napredkom moderne biotehnologije postoje realne mogućnosti da se ponovo vratimo na stvaranje sorti putem mutacija Ovim metodom stvoreno je, do sada, 3 200 sorti kod 270 biljnih vrsta i one su registrovane u 70 zemalja Inače ovo je

13


najbrži, najsigurniji i najjeftinij način stvaranja novih genotipova U poslednje vre-me često se postavlja alternativa, oplemenjivanje putem mutacija ili GMO Veliki broj autora je na strani mutacija jer ovaj metod ne uključuje inserciju gena iz drugih vrsta već se bazira na promenama unutar svoga genoma (Ahloowali 2004)

Jedan veoma interesantan i pomalo bizaran put u stvaranju novih sorti, koga za-stupa manji broj autora (uglavnom evolucionisti) je vraćanje prirodne evolucije (i selekcije) Ovaj pristup je ostvariv samo kod vrsta čiji preci se još egzistiraju in situ (u prirodi) ili ex situ (u kolekcijama) Ideja je ta da se ti preci ponovo prepuste pri-rodnoj selekciji u jednom dužem vremenskom ciklusu (20-30 god ) S obzirom da uslovi koji su vladali pre nekoliko stotina hiljada godina nisu isti kao i ovi današnji, moguće je da će prirodna selekcija dovesti do stvaranja novih genotipova koji će možda biti bolji u svojstvima koja nisu momentalno u fokusu oplemenjivača a koja će u budućnosti biti značajna (Killian i sar 2009)

LITERATURA

Ahloowali, B S 2004 Global impact of mutation – derived varieties euphytica 135: 187–204

Borojević, S , Mišić, T 1987 Sorta kao faktor unapređenje proizvodnje pšenice Zbor rad jugoslov savetovanj „Uslovi i mogućnosti proizvodnje 6 miliona tona pšenice Novi Sad, str 15-28

Borojević, S 1990 Principles and mathods of plant breeding elsevier, pp 368 Dewey, D R 1984 The Genomic System of Classification as a Guide to Intergeneric

Hybridization with the Perennial Triticeae In: Gustavsom, J P (ed ) Gene Mani-pulation in Plant Improvement 16th Stadler Genetics Symposium, pp 209-279

Duvick, N D 2005 Genetic progress in yield of united states maize (zea mays l ) Maydica 50 : 193-202

Fedak, G , Armstrong, K C 1980 Production of trigeneric (barley × wheat) × rye hybrids Theo App Genet Vol 56, pp 221-224

Guo-Liang, J 2013 Molecular Markers and Marker-Assisted Breeding in Plants In: Andersen, S B (edit ) Plant Breeding from Laboratories to Fields, pp 45-83

Heun, M , Haldorsen, S , Vollan, K 2008 Reassessing domestication events in the Near east: enkorn and Triticum urartu Genome 5: 444-451

Islam, K M R , Shepherd, K W , Sparrow, H B 1981 Isolation and characterization of euplasmic wheat-barley chromosome addition lines Heredity, 46 (2), 161-174

Killian, B , Ozkan, H , Pozzi, C , Salamini, F 2009 Domestication of the Triticeae in the Fertile Crescent In: Feuillet, C , Muehlbauer, G J (ets) Genetic and genomics of the Triticeae Springer Science and Business Media, 81-119

Li, J and Yuan, L (1999) Hybrid Rice: Genetics, Breeding, and Seed Production, in Plant Breeding Reviews, Volume 17 (ed J Janick), John Wiley & Sons, Inc , Oxford, UK Doi: 10 1002/9780470650134 ch2

14


Murphy, D J 2007 How some people became farmers In: People, plants and genes The story of crops and humanity Oxford Univers Press 36-51

Phipps, R H , Park, J R 2002 environmental benefits of genetically modified crops: Global and european perspectives on their ability to reduce pesticide use Journal of Animal andFeed Sciences p 1-18

Weiss, e , Kislev, M e , Hartmann, A 2006 Autonomus cultivation before domesti-cation Science 312, 1608-1610

Ye, G , and K F Smith 2008 Marker-assisted gene pyramiding for inbred line devel‐ opment: Basic principles and practical guidelines Intern J Plant Breed 2: 1-10

Zehr, U B 2009 effective use of modern biotechnology and molecular breeding and associated methods as breeding tools Proc 2nd World Seed Conference FAO, Rome, 40-44

15

ZAŠTITA PRAVA OPLEMENJIVAČA BILJNIH SORTI U REPUBLICI SRBIJI

Jovan VujovićMinistarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu bilja

UVOD

Osnovni cilj oplemenjivanja bilja je stvaranje novih, kvalitetnijih sorti u pogledu prinosa, sadržaja korisnih materija, otpornosti na bolesti i štetočine, ekstremne uslo-ve gajenja i druga svojstva u odnosu na postojeće sorte

Proces oplemenjivanja bilja je veoma složen i dugotrajan, zahteva ulaganje zna-čajnih novčanih i materijalnih sredstva, ulaganje u znanje i praktičnu obuku, radnu snagu i drugo

Iako su ulaganja u novu sortu velika, nisu retki slučajevi da se reprodukcioni materijal novostvorene sorte, kada se nađe u proizvodnji i prometu, neovlašćeno umnožava od strane drugih lica koja na to nemaju pravo, a oplemenjivača lišava-ju mogućnosti da ostvari dobit od novostvorene sorte Ovo donosi dodatni rizik u ovom poslu, jer se vrlo često ne vraćaju ni osnovna ulaganja za stvaranje nove sorte

Iz tih razloga neophodno je zaštiti rezultat istraživanja, tj novostvorenu biljnu sortu kao intelektualnu svojinu, kao što je to slučaj sa inovacijama u svim oblastima naučno-tehnoloških istraživanja Da bi se oplemenjivačima omogućilo ekonomsko iskorištavanje intelektualnog stvaralaštva njihovih sorti uspostavljen je sistem zaštite biljnih sorti (zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti), kao jedan od vidova zaštite prava intelektualne svojine

Zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti je kao i drugi vidovi intelektualne svoji-ne privatno pravo i regulisanje pitanja zaštite tog prava je privatna (lična) inicijativa Postupak koji se sprovodi za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti je u nadležno-sti države, a institucija koja ga sprovodi u Republici Srbiji je Ministarstvo nadležno za poslove poljoprivrede

U slučaju narušavanja prava oplemenjivača, ukoliko se prethodno ne postigne dogovor o pravno-materijalnom poravnanju između nosioca prava i onoga ko je to pravo narušio, zaštita prava se ostvaruje kroz sudsku zaštitu u okviru sudova nadlež-nih za intelektualnu svojinu

Regulisanje zaštite svih vidova intelektualne svojine, u koju spada i zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti, takođe je jedan od uslova da bi Republika Srbija postala članica Svetske trgovinske organizacije i evropske unije

16


ŠTA JE ZAŠTITA PRAVA OPLEMENJIVAČA BILJNIH SORTI?

Intelektualna svojina je specifična vrsta svojine koja ima za predmet nemateri-jalno (intelektualno) dobro kao što su pronalazak, autorsko delo, žig i drugo u svim oblastima ljudske delatnosti, pa i u oblasti oplemenjivanja bilja Iako se mogu mate-rijalizovati, intelektualna dobra postoje nezavisno od te materijalizacije Intelektual-ne kreacije, za razliku od stvari, imaju nematerijalni karakter i jedna te ista intelektu-alna kreacija može biti korišćena na neograničenom broju mesta, od strane neogra-ničenog broja korisnika Pored toga, intelektualne kreacije se upotrebom ne troše, već suprotno većom upotrebom dobijaju na vrednosti Veoma je bitno razlikovati intelektualno dobro (duhovni sadržaj, ideja) i stvari u kojoj je intelektualno dobro materijalizovano Treba uočiti razliku pojma sorte u odnosu na biljne individue koje je čine, tj konkretizuju tu sortu, pa se pravna zaštita odnosi na intelektualno dobro, a ekonomski se realizuje kroz materijalnu konkretizaciju tog dobra

Zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti (na engleskom Plant breeders’ rights – PBR), ili kako se još naziva i zaštita biljnih sorti (Plant Variety Protection – PVP ili Plant Variety Rights -PVR) je poseban oblik zaštite intelektualne svojine stvoren za zaštitu novih biljnih sorti, koji je kao „sui generis„ sistem (jedinstven, nezavistan od drugih) uspostavljen 1961 godine potpisivanjem Međunarodne konvencije za zašti-tu novih biljnih sorti (1972, 1978 i 1991 godine izmenjena i dopunjena, radi uskla-đivanja sa novim saznanjima, tehnologijama i naučnim dostignućima) Ovaj oblik zaštite intelektualne svojine usmeren je na sortu kao nematerijalno (intelektualno) dobro, a ne samo na reprodukcioni materijal te sorte

Zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti je prema tome ekskluzivno pravo dode-ljeno oplemenjivaču kao stvaraocu nove biljne sorte

EFEKTI ZAŠTITE PRAVA OPLEMENJIVAČA BILJNIH SORTI

Interes svake države je da podstiče oplemenjivače na intelektualno stvaralaštvo u oblasti stvaranja novih i boljih sorti efekat koji se postiže zaštitom biljnih sorti je da se podstiče stvaranje novih sorti, odnosno da se oplemenjivači stimulišu da in-tenziviraju rad na stvaranju novih, boljih sorti Potrebno je takođe da novostvorene sorte, kao intelektualna dobra, budu lako i bez pravnih ograničenja dostupna svim proizvođačima i zainteresovanim licima, jer to omogućava stalan razvoj poljopri-vredne proizvodnje Zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti osim što ima važnu ulogu u podsticanju investiranja u nauku o oplemenjivanju bilja, podjednako važnu ulogu ima i u podsticanju razmene tehnologija putem biljnih sorti stvorenih prema potrebama poljoprivrednih proizvođača i potrebama potrošača

Podsticanje oplemenjivačkog rada doprinosi dobrobiti društva jer proizvođači koji gaje zaštićene, poboljšane sorte proizvode kvalitetniju hranu Stimuliše se po-većanje tržišne konkurentnosti zbog pojave novih privrednih subjekata efikasnim

17


sistemom zaštite prava oplemenjivača daje se mogućnost poljoprivrednim proizvo-đačima da koriste najbolje domaće i svetske sorte, kojima će parirati kvalitetom pro-izvoda na domaćem i stranom tržištu, i da na taj način ostvare bolju zaradu Nove sorte su bitan uslov za dobrobit proizvođača, za odvijanje održive poljoprivredne proizvodnje i za zadovoljavanje potreba društva u celini Novi sortiment podrazu-meva upotrebu modernih tehnologija proizvodnje u skladu sa održivim razvojem poljoprivrede

Proizvođači reprodukcionog materijala imaju mogućnost da svoje ponude učine kvalitetnijim i da omoguće proizvođačima proizvodnih useva i zasada da u našoj ze-mlji kupe reprodukcioni materijal zaštićenih sorti koji im prethodno nije bio dostu-pan Podstiče proizvođače sadnog materijala da proizvode bazni i sertifikovani sadni materijal, što omogućava podizanje proizvodnih zasada boljeg fitosanitarnog stanja

POTREBA DA SE ZAŠTITI PRAVO OPLEMENJIVAČA BILJNE SORTE

U svetu je stvoren veliki broj sorti sa različitim svojstvima, a u Srbiji je u posled-njih 50 godina stvoreno preko 2000 sorti, u čijem stvaranju je učestvovao veliki broj oplemenjivača, tako da se može reći da Srbija predstavlja jedan od evropskih centara oplemenjivanja bilja

Da bi sorta mogla da se nađe u proizvodnji i prometu u Republici Srbiji potrebno je da bude upisana u Registar priznatih sorti (sortnu listu), ali priznavanjem sor-te oplemenjivač ne postaje i njen vlasnik, već je za to potrebno sprovesti posebnu proceduru za dodeljivanje prava oplemenjivača, tj za zaštitu biljne sorte Kada se sorta nađe u prometu, ukoliko nije zaštićena, postoji mogućnost njene neovlašćene upotrebe, umnožavanja i ekonomskog iskorištavanja od strane drugih lica koja ne-maju pravo na to, a oplemenjivač koji je stvorio sortu se lišava adekvatne novčane nadoknade za investicije koju je imao pri stvaranju te sorte

Pravilo je da onaj ko stvara ima pravo i da prisvaja rezultate svog intelektualnog rada Zaštitom biljnih sorti oplemenjivač dobija mogućnost da ostvari finansijsku dobit, odnosno da raspolaže rezultatima svoga rada i da na taj način vrati uložena sredstva u stvaranje sorte Zaštita prava oplemenjivača omogućava oplemenjivaču ekskluzivno pravo i vlasništvo nad novom sortom, kao i mogućnost da je eksploatiše i povrati uložena sredstva

Pravo intelektualne svojine stvara sistem zabrane svim licima da se tim dobrom ekonomski služe, osim nosiocu prava koji zaštitom svog prava može da prisvaja ko-rist od privrednog iskorišćavanja svog nematerijalnog - intelektualnog dobra Sistem zaštite prava oplemenjivača podrazumeva da je pravo oplemenjivača privatno pravo i da je komercijalizacija zaštićene sorte potpuna odgovornost nosioca prava opleme-njivača, odnosno vlasnika sorte Vlasnik sorte sam ili preko određenih organizacija, naplaćuje naknadu za korišćenje zaštićene sorte, a u slučaju narušavanja prava ople-menjivača svoje pravo ostvaruje preko nadležnog suda

18


Potrebno je naglasiti da za korišćenje zaštićene biljne sorte u nekomercijalne i naučno-istraživačke svrhe, uključujući upotrebu za oplemenjivanje novih sorti, nije neophodno ovlašćenje od strane nosioca oplemenjivačkog prava

Kao sva prava intelektualne svojine i zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti se dodeljuje samo za određen vremenski period (25, odnosno 30 godina), nakon čijeg isteka sorte postaju javno dobro bez obaveze nadoknade za njihovo korišćenje

Zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti ima teritorijalni karakter, što znači da se na osnovu zahteva koji je podnet u Republici Srbiji zaštita koja se dodeljuje odnosi samo na teritoriju Republike Srbije

KO MOŽE DA PODNESE ZAHTEV ZA DODELJIVANJE PRAVA OPLEMENJIVAČA?

Postupak za dodeljivanje prava oplemenjivača pokreće se na osnovu zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača, koji oplemenjivač, odnosno njegov ovlašćeni za-stupnik podnosi ministarstvu

Podnosilac zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača može biti pravno ili fi-zičko lice

Oplemenjivač jeste: – lice koje je stvorilo, ili otkrilo i razvilo novu sortu,– poslodavac lica koje je u radnom odnosu stvorilo ili otkrilo i razvilo novu sortu

ili lica koje je po njegovom ovlašćenju obavilo posao,– lice koje je pravni sledbenik lica koje je stvorilo ili otkrilo i razvilo novu sortu

ili njegovog poslodavca Ako su dva ili više oplemenjivača zajedno stvorili ili otkrili i razvili sortu imaju

jednako pravo na zaštitu prava oplemenjivača Ako su dva ili više oplemenjivača, nezavisno jedan od drugog, stvorili ili otkrili i razvili sortu, pravo oplemenjivača ima oplemenjivač koji je prvi podneo zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte

Strana lica u pogledu zaštite prava oplemenjivača u Republici Srbiji uživaju ista prava kao i domaća lica, ako to proizilazi iz međunarodnih ugovora koji obavezuju Republiku Srbiju Strano lice u postupku zaštite prava oplemenjivača mora da zastu-pa ovlašćeni zastupnik koji ima sedište u Republici Srbiji

Oplemenjivač koji je uredno podneo zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača kod nadležnog organa druge članice UPOV-a (prvi zahtev) ima pravo prioriteta na dodeljivanje prava oplemenjivača u Republici Srbiji u periodu od 12 meseci od dana podnošenja prvog zahteva, s tim što se dan podnošenja prvog zahteva ne računa u ovaj period

19


NADLEŽNI ORGAN ZA ZAŠTITU PRAVA OPLEMENJIVAČA BILJNIH SORTI U REPUBLICI SRBIJI

Poslove zaštite prava oplemenjivača u Republici Srbiji obavlja ministarstvo nad-ležno za poslove poljoprivrede (što je u momentu objavljivanja ovog materijala Mi-nistarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu bilja, Grupa za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnost)

Radi praćenja stanja u oblasti zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti, razmatra-nja stručnih pitanja, davanja stručnih mišljenja i predloga, kao i učešća u realizaciji projektnih zadataka u oblasti zaštite prava oplemenjivača rešenjem ministra uspo-stavljen je Stručni savet za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sorti

Na osnovu rezultata ispitivanja sorte i predloga Stručnog saveta ministar donosi rešenje o dodeljivanju prava oplemenjivača ili odbijanju zahteva za dodeljivanje pra-va oplemenjivača, a sorta za koju je oplemenjivaču dodeljeno pravo oplemenjivača upisuje se u Registar zaštićenih biljnih sorti, koji vodi Ministarstvo Rešenjem o do-deljivanju prava oplemenjivača odobrava se ime zaštićene sorte

TRAJANJE PRAVA OPLEMENJIVAČA

Pravo oplemenjivača na zaštićenu sortu traje 25 godina, a za krompir, vinovu lozu, drvenaste voćne vrste i ostalo drveće 30 godina od dana dodeljivanja prava oplemenjivača Pod danom dodeljivanja prava oplemenjivača smatra se dan donoše-nja rešenja o dodeljivanju prava oplemenjivača

OBIM PRAVA OPLEMENJIVAČA

Oplemenjivač ima pravo da njegovo ime, odnosno naziv bude naznačen u zah-tevu za dodeljivanje prava oplemenjivača, spisima, registrima, ispravama i publika-cijama

Reprodukcioni materijal zaštićene sorte može da se koristi samo na osnovu ovla-šćenja nosioca prava oplemenjivača i pod uslovima i ograničenjima koje je nosilac prava oplemenjivača odredio, i to za aktivnosti koje se odnose na:

1) proizvodnju ili reprodukciju, odnosno umnožavanje zaštićene sorte; 2) kondicioniranje za reprodukciju zaštićene sorte; 3) ponudu zaštićene sorte na prodaju; 4) prodaju ili drugi vid plasmana zaštićene sorte na tržištu; 5) izvoz ili stavljanje u slobodan promet zaštićene sorte; 6) skladištenje za bilo koju namenu navedenu u tačkama od 1 do 5 Aktivnosti koje su nabrojane od 1 do 6 koje se odnose na ubrani materijal, uk-

ljučujući cele biljke ili delove biljaka, koji je dobijen neovlašćenim korišćenjem re-produkcionog materijala zaštićene sorte, mogu se vršiti samo na osnovu ovlašćenja

20


nosioca prava oplemenjivača, osim ako je nosilac prava oplemenjivača imao razu-mne mogućnosti da koristi svoje pravo oplemenjivača u odnosu na taj reprodukci-oni materijal

Aktivnosti koje se odnose na proizvode koji su dobijeni direktno od ubranog ma-terijala zaštićene sorte neovlašćenim korišćenjem ubranog materijala, mogu se vršiti samo na osnovu ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača, osim ako je nosilac prava oplemenjivača imao razumne mogućnosti da koristi svoje pravo oplemenjivača u odnosu na taj ubrani materijal

IZUZECI OD PRAVA OPLEMENJIVAČA

Ovlašćenje nosioca prava oplemenjivača nije potrebno za sledeće aktivnosti:– za ličnu upotrebu i nekomercijalne svrhe,– za eksperimentalne i naučno-istraživačke svrhe,– za oplemenjivanje novih sorti, izuzev ako su u pitanju u osnovi izvedene sorte

u odnosu na druge takve sorte Za sorte biljnih vrsta koje su uključene u listu vrsta poljoprivednog bilja (propisa-

no Pravilnikom o Listi vrsta poljoprivredenog bilja na koje se odnose izuzeci od pra-va oplemenjivača i o elementima za utvrđivanje malih poljoprivrednih proizvođača, „Sl glasnik RS”, br 38/2010), a na koje se odnose izuzeci od prava oplemenjivača, smatra se da pravo oplemenjivača nije povređeno od strane poljoprivrednog proi-zvođača koji u okviru razumnih granica i u skladu sa očuvanjem prava oplemenjiva-ča, u svrhu umnožavanja na sopstvenom imanju, koristi ubrani materijal zaštićene sorte („seme sa tavana”) koji je dobio setvom na sopstvenom imanju Maksimalna dozvoljena površina je do 10 ha bez plaćanja naknade nosiocu prava oplemenjivača, koja se odnosi na tzv „male poljoprivredne proizvođače” Svi ostali poljoprivred-ni proizvođači, osim malih poljoprivrednih proizvođača, dužni su da plate nosiocu prava oplemenjivača razumnu naknadu, u skladu sa tržišnim uslovima, za korišće-nje „semena sa tavana”, koja je značajno niža od naknade za kupovno seme

Izuzeće od prava oplemenjivača biljnih sorti se odnosi na sorte koje pripadaju sledećim biljnim vrstama:

– krmno bilje: lucerka (Medicago sativa L.), stočni grašak (Pisum sativum L.), grahorica (Vicia sativa L.);

– strna žita: ovas (Avena sativa L.), ječam (Hordeum vulgare L.), raž (Secale cere-ale L.), tritikale (X Triticosecale Wittm.), pšenica (Triticum aestivum L. Emend. Fiori et Paol.), durum pšenica (Triticum durum Desf.), spelta pšenica (Triticum spelta L.);

– krompir (Solanum tuberosum L.) Izuzeće od prava oplemenjivača biljnih sorti se ne odnosi na: sorte voćaka, ukra-

snog bilja, povrtarskog bilja i šumskog drveća, hibridne i sintetičke sorte

21


PRESTANAK PRAVA OPLEMENJIVAČA

Pravo oplemenjivača može prestati pre isteka roka od 25, odnosno 30 godina ako nosilac prava oplemenjivača u pismenoj formi izjavi Ministarstvu da želi prestanak prava oplemenjivača, i to danom navedenim u izjavi, odnosno danom prijema izjave

OGLAŠAVANJE PRAVA OPLEMENJIVAČA NIŠTAVIM

Rešenje o dodeljenom pravu oplemenjivača može biti oglašeno ništavim ako se u toku trajanja perioda zaštite prava oplemenjivača utvrdi da:

1) sorta nije bila nova ili različita od ostalih sorti u vreme dodeljivanja prava oplemenjivača;

2) je odluka o dodeljivanju prava oplemenjivača zasnovana na podacima i doku-mentaciji koji su dostavljeni od strane oplemenjivača, a sorta nije bila stabilna ili nije bila uniformna u vreme dodeljivanja prava oplemenjivača;

3) je pravo oplemenjivača dodeljeno licu koje na to nije imalo pravo, osim u slu-čaju kada je u međuvremenu preneto na lice koje na to ima pravo

Rešenje o oglašavanju rešenja o dodeljenom pravu oplemenjivača ništavim Mi-nistarstvo upisuje u Registar zaštićenih biljnih sorti i objavljuje se u „Službenom glasniku Republike Srbije”

UKIDANJE PRAVA OPLEMENJIVAČA

Rešenje o dodeljenom pravu oplemenjivača može biti ukinuto ako: 1) se utvrdi da sorta više nije uniformna ili stabilna; 2) nosilac prava oplemenjivača ne dostavi Ministarstvu podatke, dokumentaciju

ili materijal koji se smatraju neophodnim za potvrđivanje održavanja sorte; 3) je ime sorte ukinuto posle dodeljivanja prava oplemenjivača, a oplemenjivač u

roku od 60 dana ne predloži drugo ime za sortu ukoliko je ime sorte neodgo-vorajuće u skladu sa odredbama Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti;

4) nosilac prava oplemenjivača do dana dospeća ne plati godišnje troškove za održavanje dodeljenog prava oplemenjivača

Rešenje o ukidanju rešenja o dodeljenom pravu oplemenjivača Ministarstvo upi-suje u Registar zaštićenih biljnih sorti i objavljuje se u „Službenom glasniku Repu-blike Srbije”

22


ZAKONSKA REGULATIVA U OBLASTI ZAŠTITE PRAVA OPLEMENJIVAČA BILJNIH SORTI

Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti na snazi je od 2009 godine, a izmene i dopune su donete 2011 godine („Sl glasnik RS”, br 41/2009 i 88/2011)

Konvencija UPOV-a je ratifikovana 2010 godine usvajanjem Zakona o potvrđi-vanju Međunarodne konvencije o zaštiti novih biljnih sorti („Sl glasnik RS – među-narodni ugovori”, br 19/2010)

Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti je usklađen sa Međunarodnom konvencijom o zaštiti novih biljnih sorti iz 1991 godine (UPOV Konvencija iz 1991), kao i odredbama TRIPS sporazuma (The Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights – TRIPS) Svetske trgovinske organizacije (STO), koji postavlja standarde vezane za regulisanje trgovinskih aspekata intelektualne svojine koji primenjuju države članice STO, a koji se odnose i na zaštitu intelektualne svojine kod biljnih sorti

Uz Zakon o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti primenjuju se i sledeća pod-zakonska akta:

– Pravilnik o sadržini i načinu vođenja Registra zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljnih sorti, Registra zaštićenih biljnih sorti, Registra prene-senih prava oplemenjivača i Registra ugovora o licenci („Sl glasnik RS”, br 70/2009, od 27 8 2009 );

– Pravilnik o obrascu i sadržini zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača bilj-ne sorte i dokumentaciji koja se prilaže uz ovaj zahtev, kao i količini i nači-nu dostavljanja uzoraka reprodukcionog materijala sorte („Sl glasnik RS”, br 82/2009, od 6 10 2009 );

– Pravilnik o Listi vrsta poljoprivredenog bilja na koje se odnose izuzeci od prava oplemenjivača i o elementima za utvrđivanje malih poljoprivrednih proizvođa-ča („Sl glasnik RS”, br 38/2010, od 12 6 2010 );

– Pravilnik o metodama ispitivanja različitosti, uniformnosti i stabilnosti biljnih sorti (DUS) („Sl glasnik RS”, br 30/2011, od 6 5 2011 );

– Pravilnik o biljnim vrstama koje se smatraju međusobno bliskim („Sl glasnik RS”, br 60/2011, od 16 8 2011 );

– Pravilnik o bližim uslovima za vršenje ispitivanja sorte („Sl glasnik RS”, br 101/2012, od 17 10 2012 );

– Odluka o visini troškova ispitivanja sorti i godišnjim troškovima održavanja prava oplemenjivača biljnih sorti (Sl glasnik RS”, br 98/2013, od 8 11 2013)

23


MEĐUNARODNA UNIJA ZA ZAŠTITU NOVIH BILJNIH SORTI (UPOV)

Međunarodna unija za zaštitu novih biljnih sorti (International Union for the Protection of New Varieties of Plants - UPOV) je međuvladina organizacija Uje-dinjenih Nacija, u okviru Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (World In-tellectual Property Organization – WIPO), sa sedištem u Ženevi, Švajcarska UPOV je osnovan 1961 godine Međunarodnom konvencijom o zaštiti novih biljnih sorti (International Convention for the Protection of New Varieties of Plants), koja je iz-menjena i dopunjena 1972, 1978 i 1991 godine

UPOV Konvencija definiše osnovne principe zaštite biljnih sorti koji moraju biti uključeni u nacionalne zakone članica Misija UPOV-a je da obezbedi i promoviše efikasan sistem zaštite biljnih sorti, sa ciljem da podstakne razvoj novih biljnih sorti zarad opšte dobrobiti društva, kao i unapređenje međunarodne usklađenosti i sarad-nje između članica

Regulisanje svih aspekata zaštite intelektulane svojine u jednoj državi, u koje spada i zaštita prava oplemenjivača, je važno i zbog članstva u Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), s obzirom da je u skladu sa članom 27 TRIPS sporazuma (The Agreement on Trade-Related Aspects of Intellectual Property Rights) o trgovinskim aspektima intelektualne svojine potrebno da sve zemlje članice STO osiguraju zašti-tu intelektualne svojine koja uključuje i biljne sorte UPOV Konvencija pruža model zaštite koji u potpunosti ispunjava uslove koje propisuje STO

Republika Srbija je u potpunosti uskladila svoju zakonsku regulativu i sistem za-štite prava oplemenjivača biljnih sorti sa UPOV Konvencijom iz 1991 godine, usva-janjem Zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti (2009), Zakona o potvrđi-vanju UPOV Konvencije (2010) i Zakona o izmenama i dopunama zakona o zaštiti prava oplemenjivača biljnih sorti (2011), da bi 5 januara 2013 godine postala 71 članica Međunarodne unije za zaštitu novih biljnih sorti (UPOV)

ZAŠTITA PRAVA OPLEMENJIVAČA BILJNIH SORTI U EU

Na nivou evropske unije 1995 godine je uspostavljena Kancelarija Zajednice za biljne sorte (Community Plant Variety Office - CPVO), institucija koja upravlja si-stemom zaštite prava oplemenjivača biljnih sorti na nivou cele eU (za svih 28 država članica) CPVO je takođe članica UPOV-a od 2005 godine CPVO ovlašćuje nad-ležne institucije u državama članicama eU i poverava im poslove ispitivanja sorti u DUS testovima CPVO obavlja proveru tehničke i stručne osposobljenosti ovlašće-nih insitutcija koje obavljaju ispitivanja sorti Svaka institucija koja obavlja ispitiva-nje sorti za potrebe CPVO može podneti zahtev za promenu ili proširenje obima ispitivanja koja obavljaju za nove biljne vrste CPVO je razradio detaljne protokole (uputstva) o tehničkom ispitivanju biljnih vrsta u DUS testovima Da bi se proverio

24


protokol o ispitivanju sorti vrši se posebna obuka osoblja, formiraju se referentne kolekcije sorti, utvrđuju se karakteristike sorti i rade se uporedni DUS testovi na oglednim poljima

Zaštita prava oplemenjivača biljnih sorti na nivou eU regulisana je Uredbom eU 2100/94 (Council Regulation (eC) No 2100/94, of 27 July 1994 on Community plant variety rights) sa amandmanima iz 1995, 2003, 2004 i 2008 godine

Zaštita prava oplemenjivača ima teritorijalni karakter i može biti dodeljena na ni-vou cele eU (što obavlja CPVO), ili na nacionalnom nivou svake države članice (što obavljaju nacionalne institucije svake države članice), a oplemenjivač se opredeljuje za koji tip zaštite aplicira Ukoliko se opredeli da zaštita bude dodeljena na nivou cele eU, u tom slučaju se nacionalna zaštita države članice (ako je prethodno bila dodeljena) stavlja u pasivno stanje dokle god traje zaštita na nivou eU

Od 2009 godine ostvaruje se aktivna saradnja sa CPVO na razvoju sistema za-štite prava oplemenjivača biljnih sorti u Republici Srbiji i razmeni baza podataka

Kontakt informacije:Jovan Vujović, Rukovodilac Grupe za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnoste -mail: jovan vujovic@minpolj gov rs Telefon: 011 / 311 70 94Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu biljaGrupa za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnostOmladinskih brigada1, 11070 Beogradwww uzb minpolj gov rswww mpzzs gov rs

25

USLOVI ZA DODELJIVANJE PRAVA OPLEMENJIVAČA

Gordana LončarMinistarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu bilja

Pravo oplemenjivača se dodeljuje ako je sorta – nova, – različita, – uniformna, – stabilna i – ima odgovarajuće ime sorte

Novitet sorte

Sorta se smatra novom ako na dan podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte reprodukcioni ili ubrani materijal te sorte nije prodat ili na drugi način otuđen od strane oplemenjivača ili uz njegovu saglasnost, a radi njenog korišćenja:

– u Republici Srbiji duže od jedne godine ili– na teritoriji druge države duže od četiri godine, odnosno duže od šest godina u

slučaju vinove loze, drvenastih voćnih vrsta i ostalog drveća

Sorta se smatra novom i ako je otuđena na neki od sledećih načina:– ugovorom o prenosu prava pravnom sledbeniku,– ugovorom o otuđenju materijala sorte između privrednih društava povezanih

kapitalom gde je jedno od tih privrednih društava vlasnik drugog ili između privrednih društava koja su u vlasništvu trećeg privrednog društva, pod uslovom da otuđenje materijala sorte nije u svrhu korišćenja sorte,

– ugovorom na osnovu koga se u ime oplemenjivača umnožava reprodukcioni materijal sorte i na osnovu koga se vlasništvo umnoženog materijala vraća oplemenjivaču,

– ugovorom na osnovu koga se preduzimaju ispitivanja na oglednom polju i u laboratoriji, radi vrednovanja sorte

Različitost

Sorta se smatra različitom ako se jasno razlikuje u odnosu na bilo koju drugu sortu čije je postojanje opšte poznato u vreme podnošenja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte, uključujući i sorte za koje je podnet zahtev za

26


dodeljivanje prava oplemenjivača ili za upis u zvaničan registar sorti, a koje nisu komercijalizovane pre propisanih rokova, ako rezultat rešavanja po takvom zahtevu bude pozitivan Opšte poznate sorte su sve poznate sorte u celom svetu, gde se podrazumevaju i sorte koje nisu zaštićene, sorte koje se održavaju u referentnoj kolekciji ili su opisane u nekoj publikaciji

U praksi, često je nemoguće da jedna institucija poseduje sve opšte poznate sorte, ali je potrebno da o njima poseduje saznanje kako bi mogla da odabere najsličnije sorte kao referentne sorte

Uniformnost

Sorta mora biti dovoljno ujednačena u izražavanju relevantnih osobina, s obzirom na odstupanja koja se mogu očekivati zbog osobenosti njenog umnožavanja

Stabilnost

Sorta se smatra stabilnom ako njene relevantne osobine ostaju nepromenjene i posle ponovljenog umnožavanja

Ime sorte

Sorta se označava imenom koje je njena generička oznaka Ime mora biti takvo da se na osnovu njega može izvršiti identifikacija sorte Ne može se sastojati samo od brojeva, izuzev kada je to uobičajena praksa Ne sme biti nepodesno za upotrebu u Republici Srbiji

Ime ne sme da dovodi u zabunu ili prouzrokuje nedoumice u pogledu osobina, vrednosti ili identiteta sorte niti oplemenjivača Naročito se mora razlikovati od svakog imena koje na teritoriji drugih članica UPOV nosi neka druga sorta koja pripada istoj ili bliskoj biljnoj vrsti Biljne vrste koje se smatraju međusobno bliskim su propisane Pravilnikom o biljnim vrstama koje se smatraju međusobno bliskim („Sl glasnik RS“, br 2011/60)

Ako je sorta zaštićena u članici UPOV ili je za njenu zaštitu podnet zahtev u članici UPOV, u Republici Srbiji se može predložiti samo ime koje je već predloženo ili upisano u toj članici UPOV Ime sorte ne sme da utiče na ranije stečena prava trećih lica

Lice koje nudi na prodaju ili stavlja u promet reprodukcioni materijal zaštićene sorte dužno je da koristi registrovano ime te sorte Obaveza korišćenja registrovanog imena sorte ne prestaje istekom perioda trajanja prava oplemenjivača na zaštićenu sortu

Kada se zaštićena sorta nudi na prodaju ili stavlja u promet dozvoljeno je uz registrovano ime te sorte koristiti i zaštitni znak, trgovački naziv ili drugu sličnu oznaku, pod uslovom da ime sorte ostaje lako prepoznatljivo

27


ISPITIVANJE SORTE

U postupku razmatranja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjivača Ministarstvo vrši ispitivanje sorte

Svaka sorta prijavljena za dodeljivanje prava oplemenjivača tehnički se ispituje kako bi se utvrdile njene osobine različitosti, uniformnosti i stabilnosti (DUS test)

Ministarstvo može da:– organizuje ispitivanje u zemlji i da ove poslove poveri pravnom licu koje

ispunjava uslove propisane Pravilnikom o uslovima za vršenje ispitivanja sorte („Sl glasnik RS“ br 2012/101),

– organizuje ispitivanje kod strane nadležne institucije, ili– da preuzme već postojeći DUS izveštaj

DUS test se zasniva na ogledima sa gajenjem biljaka na otvorenom i/ili u zaštiće-nom prostoru, gde relevantne osobine sorte mogu jasno da dođu do izražaja Sorta kandidat se direktno upoređuje sa najsličnijim sortama iz referentne kolekcije

Osnovni principi i uputstva za izvođenje DUS testa su objašnjena u dokumentu UPOV „Opšte uputstvo za ispitivanje različitosti, uniformnosti i stabilnosti i razvija-nje harmonizovanih opisa novih biljnih sorti (TG/1/3) i pridruženim dokumentima priručnici za tehnička uputstva (TGP dokumenta) Za pojedinačne biljne vrste ra-zvijena su tehnička uputstva koja obuhvataju osnovne principe DUS testa, pridruže-na TGP dokumenta kao i tačno određene zahteve za datu vrstu

Zahvaljujući ovim dokumentima UPOV omogućeno je izvođenje DUS ispitiva-nja po istim uputstvima, tako da nadležni organi širom sveta mogu da dobiju uskla-đene rezultate ispitivanja i opise sorti

DUS test obično traje dve vegetacione sezone U zavisnosti od biljne vrste može da traje kraće ili duže, npr kod drvenastih voćnih vrsta traje dve godine u plodono-šenju Ovo je opšta informacija, jer ispitivanje može da se produži ukoliko postoje poteškoće u određivanju različitosti tokom ispitivanja

Za hibridne sorte ispitivanje se obavlja i na roditeljskim linijama Administrativno ispitivanje sorte obuhvata ispitivanje noviteta i imena sorte Podnosilac zahteva se u obrascu zahteva izjašnjava da sorta nije prodata ili na

drugi način otuđena radi korišćenja pre propisanog perioda Uz tu informaciju, Mi-nistarstvo pristupa ispitivanju noviteta proverom dostupnih domaćih i međunarod-nih baza podataka o sortama

Kao obavezan dokument pri podnošenju zahteva, podnosi se i predlog imena sorte Ministarstvo utvrđuje da li predlog imena ispunjava uslove za davanje imena propisane Zakonom Proverava u dostupnim međunarodnim bazama podataka o imenu da li je predlog prihvatljiv, a takođe i obaveštava nadležne organe svih članica UPOV o pitanjima koja se odnose na ime sorte

28


Kontakt informacije:Gordana Lončar, samostalni savetnik za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sortie-mail: gordana loncar@minpolj gov rs Telefon: 011 / 260 93 52Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu biljaGrupa za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnostOmladinskih brigada1, 11070 Beogradwww uzb minpolj gov rswww mpzzs gov rs

29

POSTUPAK ZAŠTITE PRAVA OPLEMENJIVAČA

Gordana TomićMinistarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu bilja

Zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivača biljne sorte

Oplemenjivač ili njegov ovlašćeni zastupnik zahtev za dodeljivanje prava ople-menjivača podnosi Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Upravi za zaštitu bilja na adresu Omladinskih brigada 1, SIV 3, 11070 Beograd Zahtev se može predati lično na pisarnici radnim danima od 7:30-15:30 časova ili poslati poštom na navedenu adresu Obrazac zahteva je objavljen u elektronskoj formi na www uzb minpolj gov rs

Sve informacije iz oblasti zaštite prava oplemenjivača možete dobiti na sledećim brojevima telefona: 011/311 70 94, 011/260 93 52, 011/260 47 20

U prilogu Zahteva treba da se nalazi sledeća dokumentacija:1 Tehnički upitnik - popunjen postojeći obrazac za odgovarajuću biljnu vrstu,2 Poverljivi deo tehničkog upitnika - popunjen obrazac za odgovarajuću biljnu

vrstu samo za roditeljske linije hibridnih sorti,3 Ovlašćenje za zastupnika - na postojećem obrascu, 4 Dokumentacija kojom se dokazuje vlasništvo nad sortom - samo u slučaju da

lice koje je stvorilo ili otkrilo i razvilo sortu nije podnosilac zahteva5 Predlog imena sorte - na postojećem obrascu,6 Overena kopija dokumentacije podnete prilikom podnošenja prvog zahteva

(samo u slučaju pozivanja na pravo prioriteta, član 18 Zakona) i prevod overen kod sudskog tumača,

7 Dokaz o uplati administrativne takse, – taksa za podnošenje zahteva iznosi 300,00 – taksa za izdavanje rešenja iznosi 500,00 dinara br žiro računa 840-742221843-

57, poziv na broj 97, trocifrena šifra opštine na kojoj se vrši uplata, korisnik uplate je Budžet Republike Srbije, sa naznakom: za zaštitu prava oplemenji-vača biljne sorte (navesti ime sorte)

8 Fotografija u boji (u slučaju voća i ukrasnog bilja)

Registar zahteva

Zahtev koji je uredan se upisuje u Registar zahteva za dodeljivanje prava opleme-njivača koji je objavljen u elektronskoj formi na sajtu Uprave za zaštitu bilja www uzb minpolj gov rs Podaci iz Registra su javni osim podataka iz poverljivog dela teh-ničkog upitnika Lice koje smatra da ime sorte ne ispunjava propisane uslove može

30


da podnese prigovor Ministarstvu na predlog imena sorte u roku od tri meseca od dana objavljivanja predloženog imena Lice koje smatra da sorta nije nova, različita uniformna ili stabilna ili da oplemenjivaču ne pripada pravo oplemenjivača može Mi-nistarstvu da podnese prigovor u periodu od dana objavljivanja zahteva za dodeljiva-nje prava oplemenjivača do dana donošenja rešenja ili odbijanja pomenutog zahteva

Ministarstvo u postupku razmatranja zahteva za dodeljivanje prava oplemenjiva-ča vrši ispitivanje noviteta sorte, imena sorte i DUS testiranje sorte

U slučaju da za sortu ne postoje rezultati DUS testiranja oplemenjivač je oba-vezan da dostavi traženu količinu reprodukcionog materijala koji je potreban radi DUS ispitivanja sorte Troškovi DUS ispitivanja sorte koje snosi podnosilac zahteva godišnje iznose 40 000,00 dinara

U slučaju da za sortu postoje rezultati DUS testa koji su urađeni u državi članici UPOV-a, oplemenjivač treba da dostavi adresu institucije koja je u državi članici UPOV-a radila DUS testiranja kako bi Ministarstvo službeno tražilo izdavanje DUS rezultata Troškove izdavanja DUS rezultata (240 eura) od strane nadležne instituci-je strane države snosi podnosilac zahteva

Zahtev se nakon završenog ispitivanja dostavlja Stručnom savetu za zaštitu prava oplemenjivača koji na osnovu razmatranja rezultata ispitivanja sorte predlaže dono-šenje rešenja o dodeljivanju prava podnosiocu zahteva ili odbijanje zahteva

Registar zaštićenih sorti

Sorta za koju je dodeljeno pravo oplemenjivača se upisuje u Registar zaštićenih sorti koji se objavljjuje u elektronskoj formi na internet stranici www uzb minpolj gov rs

Registar prenesenih prava oplemenjivača

Nosilac prava oplemenjivača (vlasnik zaštićene sorte) može svoje pravo opleme-njivača, u celini ili delimično, ugovorom da prenese na drugo lice

Na zahtev jedne od ugovornih strana ovaj ugovor se upisuje u Registar prenese-nih prava oplemenjivača koji je objavljen u elektronskoj formi na internet stranici www uzb minpolj gov rs

Ugovor o prenosu prava oplemenjivača koji nije upisan u Registar prenesenih prava ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima

Uz zahtev za upis ugovora o prenosu prava u Registar prenesenih prava opleme-njivača treba priložiti dokaz o uplati administrativne takse:

– taksa za podnošenje zahteva iznosi 300,00 – taksa za zahtev za upis u registar 1460,00 dinara br žiro računa 840-742221843-57,

poziv na broj 97, trocifrena šifra opštine na kojoj se vrši uplata, korisnik uplate je Budžet Republike Srbije, sa naznakom: za upis u Registar prenesenih prava oplemenjivača (navesti ime sorte)

31


Registar ugovora o licenci

Nosilac prava oplemenjivača (vlasnik zaštićene sorte) može pravo korišćenja za-štićene sorte, u celini ili delimično, da ustupi drugom licu na osnovu ugovora o li-cenci

Na zahtev jedne od ugovornih strana ovaj ugovor o licenci se upisuje u Registar ugovora o licenci koji je objavljen u elektronskoj formi na internet stranici www uzb minpolj gov rs

Ugovor o licenci koji nije upisan u Registar ugovora o licenci ne proizvodi pravno dejstvo prema trećim licima

Uz zahtev za upis ugovora o licenci u registar ugovora o licenci treba priložiti dokaz o uplati administrativne takse:

- taksa za podnošenje zahteva iznosi 300,00 - taksa za zahtev za upis u registar 1460,00 dinarabr žiro računa 840-742221843-57, poziv na broj 97, trocifrena šifra opštine na

kojoj se vrši uplata, korisnik uplate je Budžet Republike Srbije, sa naznakom: za upis u registar ugovora o licenci (navesti ime sorte)

Godišnji troškovi održavanja prava oplemenjivača biljnih sorti

Godišnji troškovi održavanja prava oplemenjivača biljnih sorti određeni su „Od-lukom o visini troškova ispitivanja sorti i godišnjim troškovima održavanja prava oplemenjivača biljnih sorti“ (Službeni glasnik Republike Srbije«, broj 98/2013 od 8 novembra 2013 godine), koju donosi Vlada Republike Srbije

Plaćanje godišnjih troškova održavanja prava oplemenjivača u Srbiji

Nosilac prava oplemenjivača godišnje troškove održavanja prava oplemenjivača uplaćuje u iznosu od 15 000,00 dinara,

– na broj žiro računa 840-1562845-88,poziv na broj 0714842AA05420742321, model 97, korisnik uplate je Budžet Re-

publike Srbije - Uprava za zaštitu bilja, Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine sa naznakom: godišnji troškovi održavanja prava oplemenjivača biljne sorte (navesti ime sorte i godinu za koju se uplaćuje naknada)

Dokaz o uplati se dostavlja Upravi za zaštitu bilja, Grupi za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnost do početka godine za koju se uplaćuju troškovi

Plaćanje godišnjih troškova održavanja prava oplemenjivača iz inostranstva

Nosilac prava oplemenjivača godišnje troškove održavanja prava oplemenjivača može da uplati direktno iz inostranstva u stranoj valuti Zahtev za instrukcije za pla-ćanje iz inostranstva treba poslati na e-mail adrese: gordana tomic@minpolj gov rs

32


ili gordana loncar@minpolj gov rs ili poštom na adresu: Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine, Uprava za zaštitu bilja, Grupa za zaštitu biljnih sorti i biološ-ku sigurnost, Omladinskih brigada 1 (SIV3), 11070 Beograd

Dokaz o uplati se dostavlja Upravi za zaštitu bilja, Grupi za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnost do početka godine za koju se uplaćuju troškovi

Kontakt informacije:Gordana Tomić, savetnik za zaštitu prava oplemenjivača biljnih sortie-mail: gordana tomic@minpolj gov rs Telefon: 011/260 47 20Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine - Uprava za zaštitu biljaGrupa za zaštitu biljnih sorti i biološku sigurnostOmladinskih brigada1, 11070 Beogradwww uzb minpolj gov rswww mpzzs gov rs

33

GRAĐANSKO PRAVNA ZAŠTITA INTELEKTUALNE SVOJINE – ZAŠTITA PRAVA OPLEMENJIVAČA

Aleksandra MihailovićZavod za intelektualnu svojinu

Zaštita nove biljne sorte kao prava intelektualne svojine daje svom nosiocu is-ključivo, apsolutno, imovinsko pravo komercijalnog korišćenja zaštićenog intelek-tualnog dobra, kao i pravo sprečavanja svakog lica da, bez ovlašćenja nosioca prava oplemenjivača, na komercijalnoj osnovi koristi to pravo

U pravnom sistemu Republike Srbije oplemenjivač može da štiti svoje pravo kroz upravnu i građansko pravnu zaštitu Prema važećim propisima nadležnost za ostva-rivanje upravno pravne zaštite pripada Upravi carine, dok su za građansko pravnu zaštitu nadležni sudovi Tužba zbog povrede prava oplemenjivača podnosi se Višem ili Privrednom sudu u Beogradu zavisno od toga koji status imaju stranke u sporu Ukoliko su stranke u sporu zbog povrede prava oplemenjivača pravna lica nadležan je Privredni sud u Beogradu a kada su stranke fizička lica nadležan je Viši sud u Beo-gradu Apelacioni sud u Beogradu i Privredni apelacioni sud odlučuju o žalbama na odluke Višeg odnosno Privrednog suda u Beogradu Vrhovni kasacioni sud odlučuje o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke ovih sudova

Neovlašćeno ekonomsko iskorišćavanje prava oplemenjivača, odnosno neovlašće-no preduzimanje radnji propisanih članom 25 Zakona o zaštiti prava oplemenjivača („Sl glasnik RS”, br 41/2009 i 88/2011) (u daljem tekstu: Zakon) predstavlja povredu prava Oplemenjivač čije je pravo povređeno može podneti tužbu zbog povrede prava protiv svakog lica koje izvrši bilo koju radnju čija se sadržina poklapa sa sadržinom bar jednog isključivog ovlašćenja subjektivnog prava oplemenjivača (član 25 Zakona) Važno je istaći da neovlašćeno preduzimanje radnji mora biti učinjeno u toku trajanja prava na teritoriji važenja prava odnosno na teritoriji Republike Srbije

Oplemenjivač tužbom može da zahteva utvrđenje povrede prava kao i naknadu štete koju je pretrpeo Povredom prava nosilac prava trpi stvarnu štetu i izgublje-nu dobit Kao i kod svih prava intelektualne svojine, povreda prava nanosi nosiocu prava – oplemenjivaču povredu profesionalnog ugleda na tržištu i upravo zbog toga je Zakonom propisano da se presuda kojom se utvrđuje povreda prava javno objav-ljuje Pored štete koju trpi oplemenjivač i krajnji potrošač trpi određene negativne posledice kao što su ekonomska i moralna šteta, nesigurnost, dovođenje u zabludu

Nosilac prava tužbom može zahtevati da se licu koje je povredilo njegovo pravo zabrani dalje obavljanje radnje kojom se čini ta povreda Pored navedenog nosilac prava može, ako učini verovatnim da je njegovo pravo povređeno ili da će biti povre-đeno, i pre podnošenja tužbe sudu u skladu sa Zakonom o izvršenju i obezbeđenju („Sl glasnik RS”, br 31/2011, 99/2011 - dr zakon, 109/2013 – odluka US, 55/2014 i 139/2014) podneti predlog sudu za određivanje privremene mere zabrane preduzi-manja radnji koje mogu naneti štetu nosiocu prava Ako je privremena mera određena

34


pre podnošenja tužbe ili pre pokretanja drugog postupka, prilikom određivanja te mere odrediće se rok u kome nosilac prava odnosno izvršni poverilac mora podneti tužbu, odnosno predlog za pokretanje drugog postupka radi opravdanja mere

Tužba zbog povrede prava podnosi se u roku od tri godine od dana saznanja za povredu ili u roku od pet godina od dana učinjene povrede prava oplemenjivača

Zakonom je propisana i tužba za utvrđivanje svojstva oplemenjivača Ovom tuž-bom oplemenjivač može da zahteva da se utvrdi njegovo svojstvo oplemenjivača i da njegovo ime, odnosno naziv bude naznačen u zahtevu za dodeljivanje prava opleme-njivača i u odgovarajućim ispravama i registrima, ako je u zahtevu za dodeljivanje prava oplemenjivača ili nekoj drugoj ispravi navedeno neko drugo lice kao opleme-njivač Rok za ovu tužbu nije ograničen

Pored neovlašćenog korišćenja prava oplemenjivača, o kojem je bilo reči, druga lica mogu koristiti pravo oplemenjivača samo sa ovlašćenjem nosioca prava Ovde se pre svega misli na to da je oplemenjivač preneo ili ustupio svoje isključivo pravo komercijalne upotrebe na neko drugo lice

Oplemenjivač može preneti svoje pravo ugovorom na druga lica Ovaj ugovor mora biti sačinjen u pismenoj formi i mora sadržati bitne elemente ugovora (pred-met ugovora, ugovorne strane i naknadu ako je ugovorena, datum i mesto zaključe-nja ugovora)

Oplemenjivač može ustupiti pravo korišćenja zaštićene sorte na osnovu ugovora o licenci Ovaj ugovor se takođe sastavlja u pisanoj formi i sadrži obim prava koje se ustupa odnosno predmet ugovora, vreme na koje se to pravo ustupa, kao i visinu ugovorene naknade za korišćenje tog prava Licenca za iskorišćavanje prava opleme-njivača ne može biti zaključena za vreme duže od trajanja zakonske zaštite tog prava Oplemenjivač može na dva načina ustupiti svoja prava: ugovorom o isključivoj licen-ci i ugovorom o neisključivoj licenci Ako ugovorom nije naznačeno o kakvoj licenci je reč smatra se da je sticaocu prava data neisključiva licenca Nosilac isključive li-cence jedini je ovlašćen da koristi pravo oplemenjivača, dok zaključivanjem ugovora o neisključivoj licenci nosilac prava zadržava pravo korišćenja i ustupanja predmeta ugovora drugim licima Sticalac isključive licence može ustupiti predmet ugovora o licenci trećem licu zaključenjem ugovora o podlicenci

Ministarstvo poljoprivrede vodi Registar prenesenih prava oplemenjivača kao i Registar ugovora o licenci Upis u odgovarajući registar se vrši na zahtev jedne od ugovornih strana Ugovor o prenosu prava, kao ni ugovor o licenci ne proizvodi dej-stvo prema trećim licima dok nije upisan u odgovarajući registar

Kontakt:Aleksandra Mihailović, šef Odseka za pravna pitanja patenatae-mail: amihailovic@zis gov rs Telefon: 011/ 202 59 29Zavod za intelektualnu svojinuOdsek za pravna pitanja patenataKneginje Ljubice 5, 11000 Beogradwww zis gov rs

35

ZNAČAJ UPOTREBE SERTIFIKOVANOG SEMENA

dr Svetlana Balešević Tubić, Sandra BogdanovićSemenarska Asocijacija Srbije, Novi Sad

UVODSorta je osnovni faktor biljne proizvodnje, u kom pogledu je preduslov zasniva-

nja i planiranja proizvodnje, prerade i trgovine Istovremeno, u svojstvu novuma, sorta je pretpostavka za neprekidan dotok tehnoloških inovacija u primarnu po-ljoprivrednu proizvodnju Dobro organizovano semenarstvo podrazumeva kori-šćenje sertifikovanog semena u što višem procentu, kao i sorti visokog genetskog potencijala za rodnost Jedino tako se mogu zadovoljiti očekivanja i zahtevi poljo-privrednih proizvođača, konzumenata, odnosno celokupnog društva, a to su: pri-nos, mogućnost izbora, kvalitet semenskog materijala, bezbednost hrane, zdravlje, kao i održiva poljoprivreda

Osnovni ciljevi semenarskog sektora jesu obezbeđenje dovoljnih količina se-mena sorti i hibrida vrhunskog kvaliteta, promovisanje inovativnosti kroz nove sorte i neprekidan dotok tehnoloških inovacija u primarnu poljoprivrednu proi-zvodnju Ostvarenje ovih ciljeva je moguće samo putem korišćenja deklarisanog semena u što višem procentu Dosadašnja i buduća dostignuća iz domena opleme-njivanja biljaka nije moguće uspešno preneti u praksu bez temeljnog poznavanja i tome primerenog razvoja semenarstva (Mirić, 1998)

U svetu se procenat korišćenja sertifikovanog semena kreće od 20% (u zemlja-ma u razvoju) do 80% (u razvijenim zemljama) U eU korišćenje ”semena sa ta-vana” je u porastu (Scholte, 2014), (tab 1). U Republici Češkoj je upotreba ”se-mena sa tavana” oko 30% u odnosu na ukupnu proizvodnju (eSA, 2014), (tab 2) Problem pitanja farmerovog semena potiče od problema njegove regulisanosti u zakonu i pravilnicima Svaka država je na sopstveni način regulisala ovu stavku ali se u svetu traži, kroz razne projekte i istraživanja, najefikasniji sistem koji bi se mogao preporučiti u rešavanju ovog pitanja Procena je da je teoretska vrednost od naplate farmerovog semena u eU oko 65 mil eUR Međutim, manje od 1/3 se uspe naplatiti Na osnovu iznetog podatka se može sagledati značaj i neophodnost rešavanja ovog pitanja (ISF, 2012)

36


Tabela 1 Upotreba „semena sa tavana” (eSA anketa)

Biljna vrsta

Ukupne površine

2012 (mil. ha)

Anketirane površine od strane

ESA 2012 (mil. ha)

„seme sa tavana”

% 2005

„seme sa tavana”

% 2012

Pšenica -meka 23 19 4 49 55

-durum 2 7 2 2 10 39

Ječam -ozimi 4 5 4 42 46

-jari 7 8 7 4 56 55

Raž 2 4 2 4 77 73

Ovas 2 7 2 2 71 70

Tritikale 2 7 2 6 59 70

Ukupno 47 40 2 52 56

Tabela 2 Upotreba „semena sa tavana” (Republika Češka, 2011-2014)

Biljna vrsta Ukupne površine (ha)

Nesertifikovano seme „seme sa tavana”

(ha)%

Ozima pšenica 783276 217984 27,8

Ozimi ječam 265066 48241 18,2

Jari ječam 103642 27924 26,0

U Republici Srbiji od ukupno utrošene količine semena za setvu pšenice, mini-mum 50% je nedeklarisano seme, odnosno „seme sa tavana” Isto tako, oko 40 - 50% površina pod sojom zasnovano je „semenom sa tavana” Obzirom na to da se u Srbiji proizvedu dovoljne količine semena visokog kvaliteta rodnosti i zdravstvenog stanja (tab 3), pravilnom politikom i podizanjem svesti poljoprivrednih proizvođača, upo-treba „semena sa tavana” mogla bi biti značajno smanjena

Sertifikovano seme se proizvodi od semena poznatog genetičkog porekla i ge-netičke čistoće, čija je proizvodnja kontrolisana i koje je ispitano, dorađeno i dekla-risano u skladu sa Zakonom o semenu Organizacionu celinu u ciklusu proizvod-nje semena čine naučno – istraživački instituti, proizvođači semena, dorađivači i prometne organizacije (Balešević-Tubić i Tatić, 2008) Proizvodnja sertifikovanog semena vrši se pod nadzorom Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, kod proizvođača koji su upisani u Registar proizvođača semena Dorada ovakvog

37


Tabe

la 3

Pro

izvo

dnja

sem

ena

u R

Srb

iji (U

prav

a za

zašt

itu b

ilja)

God

ina

2011

2012

2013

2014

Biljn

a vr

sta

Požn

j. po

vrši

na

(ha)

Proc

ena

dora

đeno

g se

men

a (t

)

Požn

j. po

vrši

na

(ha)

Proc

ena

dora

đeno

g se

men

a (t

)

Požn

j. po

vrši

na

(ha)

Proc

ena

dora

đeno

g se

men

a (t

)

Požn

j. po

vrši

na

(ha)

Proc

ena

dora

đeno

g se

men

a (t

)

Pšen

ica

1887

010

9844

2012

210

7209

2290

213

6748

1900

310

4011

Ječa

m12

8881

4318

3491

6529

9614

761

2513

1281

8

Kuk

uruz

5897

1797

178

0613

929

1390

028

773

1048

737

953

Soja

7566

2160

480

2717

232

8200

2050

081

1626

921

Sunc

okre

t13

9013

6918

7419

7220

6021

0015

9013

04

Luce

rka

1070

691

765

528

388

373

726

248

Stoč

ni

graš

ak14

546

616

156

719

953

045

010

34

38


semena vrši se u Registrovanim doradnim centrima, a ispitivanje kvaliteta u akre-ditovanim laboratorijama za ispitivanje semena etikete za pakovanje sertifikovanog semena izdaje ovlašćena organizacija od strane Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Prema odredbama Zakona o semenu (čl 19), seme može da se stav-lja u promet samo ako je dorađeno Prema istom zakonu, kategorije semena su: pre-dosnovno, osnovno, sertifikovano seme prve generacije, sertifikovano seme druge generacije i proizvodno seme (Službeni glasnik br 45/05)

PREDNOSTI UPOTREBE SERTIFIKOVANOG SEMENA

Dobro organizovano semenarstvo podrazumeva korišćenje sertifikovanog seme-na u što većem procentu, kao i sorti visokog potencijala za rodnost (Balešević-Tubić i Bogdanović, 2014) Prilog tome jesu prednosti upotrebe deklarisanog semena, ne samo za farmere, već i za celokupno društvo

Na prvom mestu se može istaći Inovativnost i oplemenjivanje:1 Stalno povećanje zastupljenosti visokoprinosnih i kvalitetnih sorti na trzištu;2 Neprekidno snabdevanje tržišta određenim kategorijama semena vrhunskog

kvaliteta;3 Jačanje konkurentnosti naše zemlje u međunarodnim tokovima

Ne manje važni su i direktni efekti u Proizvodnji:1 Kvalitetniji semenski materijal za poljoprivredne proizvođače kao preduslov

za postizanje viših prinosa i profita Pojedina istraživanja pokazuju da ovo po-većanje može biti i 10-30% Isključivo setvom sortnog sertifikovanog semena, genetski potencijal sorte dolazi do punog izražaja;

2 Sprečavanje širenja korovskih biljaka putem semena, te umanjenje broja tre-tmana herbicidima, uz smanjenje troškova;

3 Sprečavanje širenja bolesti koje se prenose putem semena Pored toga što je nosilac genetičkog potencijala za razvoj biljaka i ostvarenje visokih prinosa, seme je nosilac i raznih prouzrokovača bolesti i insekata koji se njime hrane (Milošević i Malešević, 2004);

4 Veća zaštita korisnika semena i životne sredine kroz kontrolisan tretman u profe-sionalnim doradnim centrima Dorađeno seme u registrovanim doradnim cen-trima je na znatno višem nivou po ujednačenosti, krupnoći i kvalitetu (sl 1) nego seme koje ostavljaju farmeri od sopstvene proizvodnje, samostalno ga selektiraju i tretiraju (sl 2) Tretiranjem semena fungicidima i insekticidima u cilju zaštite semena od bolesti i štetočina, u doradnim centrima, obezbeđuje se kvalitetniji raspored čestica preparata na samom semenu Samo seme dorađeno i tretirano u profesionalnim doradnim centrima, može da zadovolji preduslove za zdrav i prinosan usev, pri čemu je značajno napomenuti potpuno zbrinjavanje ambalaž-nog otpada u saradnji sa profesionalnim doradnim centrima

39


ŠTETE KOJE NASTAJU UPOTREBOM NEDEKLARISANOG SEMENA

Kod višegodišnje upotrebe nedeklarisanog semena dolazi do opadanja rodnosti, kao i gubitka identiteta sorte, do čega može doći usled fizičkog mešanja semena ra-zličitih sorti prilikom žetve, transporta, skladištenja i „dorade” na gazdinstvu

Nedeklarisano seme je često zaraženo skladišnim insekatima i bolestima zbog čuvanja u neodgovarajućim skladištnim prostorima

Nedeklarisano seme ima manju klijavost, više primesa, više bolesti, sadrži više korova, lomljenog, šturog, sitnog i bolesnog semena od deklarisanog, zbog načina selektriranja i tretiranja semena zaštitnim sredstvima prilikom „dorade” na gazdin-stvu Poljoprivredni proizvođači seme dorađuju neodgovarajućim mašinama (sl 3 i 4) zbog čega ne mogu da postignu dobar kvalitet dorade semena kao profesionalni doradni centri koji su opremljeni najsavremenijom opremom i u kojima su zaposle-ni stručnjaci i obučeno osoblje iz ove oblasti

Najkvalitetniji fungicidi, insekticidi i okvašivači ne nalaze se u slobodnoj prodaji i koriste se isključivo u profesionalnim doradnim centrima Isto tako, poljoprivredni proizvođači ne poseduju odgovarajuću opremu za kvalitetno nanošenje sredstva za tretiranje semena, što ima za posledicu neujednačenu raspodelu zaštitnih sredstava Okvašivači odnosno polimeri, veoma retko se koriste od strane poljoprivrednih pro-izvođača, što umanjuje kvalitet nedeklarisanog semena Polimer poboljšava prijanja-nje zaštitnog sredstva za seme zbog čega poboljšava njihov efekat Seme sa polime-rom lakše klizi prilikom setve pa se seme preciznije isejava Polimer doprinosi mno-go boljoj zaštiti radnika koji učestvuju u doradi i setvi od štetnog delovanja pesticida koji se koriste za zaštitu semena, a takođe, onemogućavaju emisiju zaštitnog sredstva u životnu sredinu i doprinose bezbednosti i održivosti poljoprivredne proizvodnje

Kvalitet nedeklarisanog semena je nepoznat jer se ovo seme ne ispituje u akredi-tovanim laboratorijama za ispitivanje kvaliteta semena Zbog toga, proizvođači se-tvenu normu neodređuju pomoću egzaktnih parametara, što rezultira ili prevelikoj ili nedovoljnoj setvenoj normi od preporučene Najčešće se seje više semene nego

Slika 1 Sertifikovano seme i usev soje Slika 2 Soja „seme sa tavana” (Foto: Sandra Bogdanović)

40


što je to potrebno, što ima za posledicu pregust usev, poleganje biljaka, jaču pojavu bolesti, veći gubitak u žetvi, manji prinos, kao i ekonomski neopravdano veće tro- škove

INOVATIVNOST I UPOTREBA SERTIFIKOVANOG SEMENA

Seme predstavlja polaznu osnovu za kvalitetnu hranu, kako ljudi, tako i životinja Od njegovog kvaliteta, takođe, zavisi i kvalitet sirovine za prerađivačku industriju Ovo je ključ za razumevanje značaja upotrebe sertifikovanog semena, kao i značaja ulaganja u inovativnost ekstremno variranje klimatskih uslova, stalni porast sta-novništva, ograničenost obradivih površina, ukazuju da je oplemenjivanje i stvaranje genotipova visokog potencijala rodnosti i adaptabilnosti osnovni faktor za obezbe-đenje dovoljne količine zdrave i kvalitetne hrane Svedoci smo stalnih pojava novih i rezistentnih patogena, širenja bolesti u regionima u kojima nisu bile značajne, kao i pojave dominantnih korovskih vrsta, što posebno dolazi do izražaja upotrebom nedeklarisanog semena, tzv „semena sa tavana”

Poljoprivredni proizvođači imaju stalne zahteve za novim visokoprinosnim i sta-bilnim sortama Uzimajući u obzir jedan od glavnih ciljeva proizvodnje – profita-bilnost, ovo je i razumljivo U poređenju sa ukupnim troškovima proizvodnje hrane (rad, energija, zemljište…), seme predstavlja relativno niže troškove za poljoprivred-ne proizvođače ali određuje mnoge od glavnih aspekata njegove proizvodnje: prinos, kvalitet proizvoda, sigurnost i sl S obzirom da se dostupnost obradivog zemljišta smanjuje, upotreba đubriva i pesticida se sve više stavlja pod kontrolu, mogućnosti inovacija u pogledu mehanizacije su sve više limitirane: unapređenje i razvoj geneti-ke biljaka predstavlja ključ za održivu poljoprivrednu proizvodnju i konkurentnost poljoprivrednih proizvođača – farmera Mnoga istraživanja pokazuju da u posled-njih 20 godina, skoro celokupno povećanje proizvodnje po hektaru ostvaruje se za-hvaljujući stvaranju novih sorti i razvoju oplemenjivanja biljaka Inovacije u ople-menjivanju biljaka su glavni put za iznalaženje novih osobina, vrednosti i toleran-tnosti, koje jedine mogu da odgovore povećanom pritisku za prinosom i efikasnijom proizvodnjom Bez gore navedenog, poljoprivredni proizvođači ne mogu potpuno

Slika 3 i 4. Dorada semena u sopstvenom domaćinstvu proizvođača (Foto: Dejan Tomin)

41


shvatiti značaj upotrebe sertifikovanog semena, a što se mora uključiti u programe edukacije u okviru navedene tematike edukacija je polazna osnova i neophodnost za uspešno sprovođenje i realizaciju aktivnosti u lancu proizvodnje hrane, pa tako i značaja upotrebe sertifikovanog semena Bez modernog oplemenjivanja, dobro organizovanog semenarskog sektora, jasne regulative iz ove oblasti, poljoprivredni proizvođači ne mogu očekivati uspešnu i profitabilnu proizvodnju, kao ni konku-rentnost svog proizvoda, a i šire: ne možemo očekivati zdravu i bezbednu hranu, uz očuvanje najvažnijeg resursa – životne sredine

LITERATURA

Balešević Tubić S , Tatić M (2008): Semenarstvo soje: Miladinović, J , Hrustić Mili-ca, Vidić, M (red ): Soja Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi Sad, Sojaprotein, Bečej: 351-367

Balešević Tubić S , Bogdanović S (2014): Važeća zakonska regulativa u proizvodnji semena Nacionalno društvo za procesnu tehniku i energetiku u poljoprivredi, sveska 3: 13-20

Bogdanović S , Balešević Tubić S (2015): Značaj upotrebe sertifikovanog semena Biljni lekar, 43 (3): 313-316

eSA (2014) Farm Saved Seed in the Czech Republic, eSA Annual Meeting 2014 ISF (2012): Collection systems for royalities in wheat an international study Report

in the Bio-Science Low Review Lowtext Publishing Limited, 12 (6): 3-11 Miladinović J , Hrustić M , Vidić M (2008): Soja Poglavlje Balešević Tubić S, Tatić M,:

Semenarstvo soje Institut za ratarstvo i povrtarstvo, Novi SadMilošević M , Malešević M (2004): Semenarstvo Institut za ratarstvo i povrtarstvo,

Novi Sad Mirić, M (1998): Semenarstvo kao izazov Institut za kukuruz Zemun polje, Zemun:

10-15 Zakon o semenu („Sl glasnik RS”, br 45/2005 i 30/2010) Scholte B (2014): Comments on the eU framework on FSS, eSA Annual Meeting

2014

42

VODIČ ZA OSNOVE O PATENTIME

Nataša MilovanovićZavod za intelektualnu svojinu, Beograd

Ovaj Vodič daje pregled osnovnih informacija koje se odnose na pravnu zaštitu pronalazaka, sa posebnim osvrtom na biotehnološke pronalaske Treba imati u vidu da su ovde navedene samo opšte informacije koje ne obuhvataju sva kompleksna pi-tanja koja se mogu javiti prilikom registrovanja patenta Za više informacija i detalja o postupku zaštite kontaktirajte:

Zavod za intelektualnu svojinu Kneginje Ljubice 5, 11000 Beograd, Tel: 011 20 25 800 www zis gov rs (Prava intelektualne svojine – Patenti)

Patent

Patent predstavlja pravno zaštićen pronalazak Svom nosiocu (vlasniku) daje pra-vo da spreči svako treće lice, koje nema njegovu saglasnost da komercijalno iskori-šćava (proizvodi, nudi, stavlja u promet, uvozi skladišti itd ) zaštićeni pronalazak Ovo pravo stiče se za ograničeni period vremena, do 20 godina (koliko zakonski maksimalno može trajati patent) i isključivo na teritoriji (državi) na kojoj je patent registrovan

Uslovi za zaštitu

Patentom može da se štiti pronalazak iz bilo koje oblasti tehnike koji je: 1 nov2 ima inventivni nivo3 industrijski je primenljivNovost pronalaska podrazumeva da identično rešenje nije bilo dostupno javnosti

pre datuma podnošenja prijave za zaštitu pronalaska Inventivni nivo se odnosi na to da predmetni pronalazak nije očigledan u poređenju sa poznatim rešenjima a indu-strijska primenljivost podrazumeva da se pronalazak može proizvesti ili upotrebiti Zbog ovih uslova, rešenja koja su ranije patentirana ili objavljena na bilo koji način (bilo gde u svetu), koja su u upotrebi ili su već na tržištu, ne mogu se štititi patentom jer se više ne smatraju novima

NAPOMENA: Šta ne treba raditi ukoliko se razmišlja o podnošenju patentne prijave?

– Ne objavljivati informacije o pronalasku pre podnošenja patentne prijave kao npr članci u novinama, prezentacije na konferencijama, izlaganje na sajmovi-ma, informacije na internetu itd

43


– Ne prodavati proizvod u kome je inkorporiran pronalazak pre podnošenja pri-jave

– Ne držati predavanja ili prezentacije pre podnošenja prijave osim u slučaju ako se ne zaključi Ugovor o neotkrivanju informacija

Postupak zaštite Sticanje prava patenta bazira se na formalnom postupku za priznanje koji se vodi

pred nadležnim organom tj Zavodom za intelektualnu svojinu Podnosilac pripre-ma prijavu za zaštitu pronalaska, koja mora da sadrži:

1 Opis pronalaska: Detaljno uputstvo o načinu na koji se pronalazak može ostva-riti

2 Patentni zahtev: Deo koji definiše pronalazak pomoću njegovih distinktivnih tehničkih karakteristika i koji određuje obim zaštite

3 Nacrt: Ilustracija pronalaska 4 Apstrakt: Sažetak koji obuhvata tehnički aspekt pronalaska Sama prijava patenta mora biti pravilno sastavljena jer se naknadnim izmena-

ma ne može proširiti predmet zaštite Ukoliko ne postoji znanje i iskustvo u vezi sa sastavljanjem prijave preporučljivo je angažovanje iskusnog patentnog zastupnika

Postupak zaštite obuhvata sledeće korake: 1 Podnošenje prijave za zaštitu pronalaska i zahteva za izradu izveštaja o pretra-

živanju stanja tehnike 2 Dobijanja Izveštaja o pretraživanju stanja tehnike (7 meseci nakon datuma

podnošenja), koji je potrebno analizirati kako bi se videlo da li dokumenta koja su navedena u Izveštaju mogu uticati na pozitivan ishod patentiranja Na osnovu toga treba doneti odluku o nastavku postupaka zaštite

3 Objavu prijave (18 meseci od datuma podnošenja) i od tog trenutka sadržaj prijave je javno dostupan, podnosilac prijave stiče privremena prava i treća lica mogu uložiti primedbe o patentibilnosti pronalaska

4 Suštinsko ispitivanje koje podrazumeva proveru da li su ispunjeni svi zahtevi patentibilnosti

5 Na osnovu sprovedenog suštinskog ispitivanja Zavod donosi odluku o prizna-nju odnosno odbijanju zahteva za priznanje patenta

Nakon priznanja patenta

U toku postupka za priznanje patenta (počevši od 3 godine) i nakon što se pa-tent registruje potrebno je plaćati godišnje takse za održavanje da bi patent bio u važnosti

Nosilac prava treba da se stara o svom pravu tako što će pratiti konkurenciju i vršiti monitoring tržišta kako bi na vreme saznao da li neko eventualno povređuje njegovo pravo i u skladu sa tim preuzme odgovarajuće akcije

44


Održavanje patenta u važnosti opravdano je samo ukoliko se može ostvariti ekonomska korist od patenta Ovo se može postići ukoliko nosilac npr samostalno koristiti zaštićeni pronalazak u proizvodnji, ostvaruje dobit od prodaje zaštićenog pronalaska koji je za njega proizveo neko drugi na osnovu ugovora o saradnji, proda ili licencira patentna prava

Međunarodna zaštita patentom

Patent je teritorijalno pravo i predstavlja pravnu zaštitu za pronalazak samo u državama u kojima je formalno registrovan i tokom vremena za koje se plaćaju takse za održavanje Ukoliko patent nije registrovan ili nije u važnosti u određenoj zemlji, svako lice ga može slobodno koristiti na toj teritoriji Kada je reč o međunarodnoj zaštiti, odluku u kojim zemljama treba pokrenuti postupke treba doneti uzimajući u obzir troškove zaštite, poslovne aktivnosti na tim teritorijama i definisane poslovne ciljeve

Ukoliko se prijava patenta podnese u inostranstvu, u toku 12 meseci, od datuma podnošenja nacionalne RS (prve) prijave za isti pronalazak, može se zatražiti pravo prvenstva za svaku kasniju prijavu podnetu u inostranstvu Ovo je važno zbog toga što u slučaju kada dve patentne prijave, kojima se traži zaštita za isti pronalazak, imaju različite datume podnošenja, prednost će imati prijava sa ranijim datumom prioriteta Ukoliko prioritet nije zatražen ili je prijava u inostranstvu podneta na-kon isteka roka od 12 meseci, treba voditi računa o tomo da se prijava podnese bar pre objave (18 meseci od datuma podnošenja) prvopodnete, nacionalne prijave U slučaju da se to ne ispuni, pronalazak će kroz nacionalnu objavu prijave ući u javni domen što može osporiti kasniju zaštitu u inostranstvu

Kada se donese odluka o zaštiti pronalaska u inostranstvu treba se opredeliti za način na koji zaštitu treba sprovesti Danas postoji nekoliko različitih sistema putem kojih se može ostvariti međunarodna zaštita patenta To su:

– Nacionalni put; – PCT (Patent Coperation Treaty) put;– Regionalni put kao npr evropski put za dobijanje evropskog patenta Više informacija o međunarodnoj zaštiti patentom možete naći na internet stra-

nici Zavoda za intelektualnu svojinu (www zis gov rs) u delu Prava intelektualne svo-jine – Patenti – Međunarodna zaštita

Biotehnološki pronalasci

Oblast biotehnologije obuhvata različite pronalaske počevši od mikroorganiza-ma, preko poljoprivrede pa sve do medicinske upotrebe Biotehnološki pronalasci su pronalasci koji se odnose na proizvod koji se sastoji ili koji sadrži biološki materijal ili postupak pomoću kojeg je biološki materijal proizveden, obrađen ili korišćen Bi-ološki materijal je materijal koji sadrži genetičku informaciju i koji je sposoban da se

45


sam reprodukuje ili da bude reprodukovan u biološkom sistemu Imajući u vidu da u biotehnologiju spadaju i takvi pronalasci kao što su kloniranje životinja, genetički izmenjene biljke, ili ljudske embrionalne matične ćelije, ova oblast je pod stalnim kritikama javnosti Međutim, za komercijalizaciju nekih pronalazaka nije dovoljna samo patentna zaštita Tako na primer patentirana genetički modifikovana biljka ne može se zasejavati ili koristiti ako to nije odobreno domaćim regulativama Takođe, i patentirani lekovi ne mogu da izađu na tržište ako nemaju odobrenje Agencije za lekove i medicinska sredstva Osim etičkih postavljaju se i ekonomska i socijalna pitanja kao što su ograničavanje pristupa zaštićenim lekovima, usevima ili važnim istraživačkim sredstvima Ipak, malo je verovatno da bi neki od tih pronalazaka mo-gli da dođu do tržišta bez patenata

Šta se može štititi patentom?

Ukoliko ispunjava uslove patentibilnosti biološki materijal koji je izolovan iz svog prirodnog okruženja ili je proizveden tehničkim postupkom, može se štititi patentom čak i ako je prethodno postojao u prirodi Osim mikrobioloških ili drugih tehničkih postupaka ili proizvoda dobijenih tim postupkom, patentom mogu da se štite mikroorganizmi kao i biljke ili životinje, ako tehnička izvodljivost pronalaska nije ograničena na određenu biljnu sortu ili životinjsku rasu Sekvence ili delimične sekvence gena, takođe mogu biti patentibilne, ali je i za njih kao i za druge pronala-ske neophodno da, osim novosti i inventivnosti, bude ispunjen i uslov industrijske primenljivosti, to jest da u prijavi patenta na dan njenog podnošenja bude otkrivena i njihova industrijska primena Osim nukleinskih kiselina (na primer siRNK), pa-tentom se mogu štititi i proteini (enzimi, antitela, receptori i drugi proteini), virusi, (izolovane) ćelije itd

Šta se ne može štititi patentom?

Jedna grupa biotehnoloških pronalazaka je izuzeta od patentibilnosti To su pre svega pronalasci čija bi komercijalna upotreba bila protivna javnom poretku ili mo-ralu kao što su na primer: postupci kloniranja ljudskih bića, postupci za promenu genetskog identiteta germinativnih ćelija ljudskih bića, korišćenje ljudskog embriona u industrijske ili komercijalne svrhe, postupci izmene genetskog identiteta životinja, ako je verovatno da ti postupci izazivaju patnju životinja, bez postizanja značajne medicinske koristi za čoveka ili životinju, kao i životinje koje su rezultat takvih po-stupaka Dalje su izuzeti od patentibilnosti pronalasci koji se odnose na hirurške ili dijagnostičke postupke ili postupke lečenja koji se primenjuju neposredno na ljud-skom ili životinjskom telu, s tim što supstance i kompozicije za upotrebu u ovim po-stupcima nisu izuzete (na primer lekovi) Takođe su izuzete od patentibilnosti i bilj-ne sorte ili životinjske rase ili bitno biološki postupci za dobijanje biljke ili životinje, osim ako je u pitanju mikrobiološki postupak ili proizvod dobijen tim postupkom

46


Bitno biološki postupak je postupak za dobijanje biljaka ili životinja koji se u pot-punosti sastoji od prirodnih pojava kao što su ukrštanje ili selekcija i on je izuzet od patentibilnosti čak i kad se za selekciju koriste i neka tehnička sredstva kao što su na primer određivanje genetičkih markera ili količine suve materije u biljci i slično Sama biljka ili životinja dobijena ovim postupkom nije izuzeta od patentibilnosti Od patentibilnosti su izuzete biljne sorte i životinjske rase jer one mogu da se štite drugim pravima industrijske svojine Izuzeće od patentibilnosti se odnosi na biljne sorte bez obzira na način na koji su te biljne sorte dobijene Biljne sorte koje sadrže gene unešene rekombinantnim tehnikama takođe su izuzete od patentibilnosti Me-đutim, kada je reč o patentima, biljke i životinje su patentibilne ako se u patentnom zahtevu ne traži zaštita za biljnu sortu ili životinjsku rasu

Specifičnosti opisa biotehnoloških pronalazaka

Ako se pronalazak odnosi na biološki materijal i ako ga nije moguće izvesti na osnovu opisa pronalaska, smatra se da je opis pronalaska potpun i jasan ako je uzo-rak prirodno obnovljivog biološkog materijala deponovan u nadležnoj ustanovi naj-kasnije na datum podnošenja prijave patenta Nadležna ustanova je određena na osnovu Budimpeštanskog sporazuma o priznanju depozita mikroorganizama radi postupka patentiranja i može se pronaći preko sajta Svetske organizacije za intelek-tualnu svojinu http://www wipo int/ → Reference → WIPO-Administered Treaties → Budapest treaty Sve karakteristike deponovanog biološkog materijala koje su po-znate podnosiocu moraju biti opisane u prijavi patenta, kao i naziv i adresa nadležne depozitne institucije, broj pod kojim je deponovan i datum deponovanja To može biti bakterija, kultura ćelija ili tkiva, seme biljke itd

Ako prijava patenta sadrži otkrivanje jedne nukleotidne, ili amino kiselinske se-kvence ili više njih, ona mora da sadrži popis sekvenci Svaki popis sekvenci koji nije sadržan u opisu pronalaska odnosno nije priložen prilikom podnošenja prijave patenta ne smatra se delom opisa Popis (listing) nukleotidnih, odnosno aminoki-selinskih sekvenci daje se u formi propisanoj WIPO standardom http://www wipo int/ → Reference → WIPO Standards → List of WIPO Standards → Standard ST 25, a postoje i kompjuterski programi za njegovu pripremu: PatentIn i BiSSAP

Sertifikat o dodatnoj zaštiti

Sertifikat o dodatnoj zaštiti (u daljem tekstu Sertifikat) je posebna vrsta prava intelektualne svojine, koja omogućava produžetak trajanja patenta nakon isteka 20 godina za maksimalno još 5 godina Predmet zaštite Sertifikatom može biti samo proizvod koji je zaštićen patentom na teritoriji Republike Srbije, za čije stavljanje u promet je obavezno dobijanje dozvole nadležnog državnog organa Pod proizvodom se smatra aktivni sastojak (supstanca) ili mešavina aktivnih sastojaka (supstanci) koje se koriste kao lek (za ljude ili životinje) ili kao sredstvo za zaštitu bilja Sertifikat

47


daje ista prava kao i osnovni patent, podleže istim ograničenjima i istim obavezama kao i patent

Razlog uvođenja Sertifikata je nemogućnost ekonomskog iskorišćavanja patenta zbog određenog vremena koje protekne tokom ispitivanja leka ili sredstva za zaštitu bilja da bi se dobila dozvola za stavljanje u promet, odnosno da bi se proizvod našao na tržištu

Nosiocu više od jednog patenta za isti proizvod može se priznati samo jedan Sertifikat za taj proizvod Ako se podnesu dva (ili više) zahteva za Sertifikat za isti proizvod i potiču od dva (ili više) nosilaca različitih patenata, po jedan Sertifikat se priznaje svakom od tih nosilaca

Zahtev se može podneti Zavodu za intelektualnu svojinu najkasnije 6 meseci po-sle dobijanja prve dozvole za stavljanje u promet, pod uslovom da je patent u važ-nosti, ili najkasnije 6 meseci od datuma objave podataka o priznanju patenta, ako je dozvola izdata pre priznanja osnovnog patenta

Prva dozvola za stavljanje u promet treba da je izdata posle 1 januara 2005 go-dine

Trajanje Sertifikata predstavlja period koji protekne od datuma podnošenja pa-tenta do datuma izdavanja prve dozvole za stavljanje u promet proizvoda, umanjen za 5 godina (maksimalno 5 godina) Moguća su tri slučaja:

1 Sertifikat se ne može izdati ako je period od datuma podnošenja patenta do datuma izdavanja prve dozvole za stavljanje u promet proizvoda manji od 5 godina

2 Ako je period od datuma podnošenja patenta do datuma izdavanja prve do-zvole za stavljanje u promet proizvoda više od 5 a manje od 10 godina, onda se izdaje Sertifikat za odgovarajući period, koji je manji od maksimalnih 5 godina

3 Ako je period od datuma podnošenja patenta do datuma izdavanja prve do-zvole za stavljanje u promet proizvoda veći od 10 godina, onda se izdaje Serti-fikat za maksimalan period od 5 godina

Documents

ZAŠTITA BILJNIH SORTI, UPOTREBA SERTIFIKOVANOG SEMENA …