Word 2003 Skripta

WORD 2003 Skripta

WORD 1 :: OSNOVE

WORD je program za obradu teksta. Tokom raznih verzija, WORD je stekao i mnoge osobine programa za pripremu za štampu.

TOOLBAR MENI LENJIR

(RULER) TEKST

SCROLL BAR

WORD 1 :: OSNOVE

Kroz tekst se krećemo pomoću miša ili tastature. Na tastaturi koristimo KURSORSKE TASTERE (strelice), PAGE UP i PAGE DOWN (za pomeranje jednog “ekrana” gore ili dole), kao i HOME i END (poĉetak, odnosno kraj linije).

HOME i END

PAGE UP i

PAGE DOWN

KURSORI

WORD 1 :: OSNOVE

Za unos teksta se koriste alfanumeriĉki tasteri (slova i brojke). Taster SHIFT sluţi za velika slova i simbole. Da bi se napravio nov pasus (WORD sam prelazi u novi red), koristi se taster ENTER.

Za brisanje teksta se koriste tasteri BACKSPACE (briše znakove sa leve strane kursora) i DELETE (briše znakove sa desne strane).

DELETE

BACKSPACE

SHIFT

ENTER

WORD 1 :: OSNOVE

Taster INSERT sluţi za prebacivanje izmeĊu INSERT (tekst se ubacuje izmeĊu postojećih znakova) i OVERWRITE (tekst se unosi preko postojećih znakova) naĉina unosa teksta.

Ukoliko numeriĉka tastatura ne ispisuje cifre, potrebno je pritisnuti taster NUM LOCK.

NUM LOCK

INSERT

NUMERIČKA

TASTATURA

WORD 1 :: OSNOVE

Osnovna dva toolbara su STANDARD i FORMATTING. Desnim klikom miša na toolbar se dobija iskaĉući meni (pop-up) iz koga biramo koje toolbarove ţelimo da imamo na ekranu. Promena sadrţaja toolbara (dodavanje novih alata i sl.) se obavlja izborom komande CUSTOMIZE iz tog istog menija.

MENI ZA BIRANJE

TOOLBARA

STANDARD

FORMATTING

WORD 1 :: OSNOVE

Veliĉina dokumenta se odreĊuje komandom za zumiranje. Moguće je odabrati neku vrednost ili otkucati veliĉinu koju ţelimo. Ova komanda samo menja pogled na dokument, stvarna veliĉina slova se ne menja.

ZOOM

WORD 1 :: OSNOVE

Da bi prikazali lenjire (horizontalni i vertikalni) treba da odaberemo opciju RULER. Ukoliko se vertikalni lenjir ni tada ne vidi, potrebno je odabrati opciju VERTICAL RULER u meniju TOOLS – OPTINOS, na kartici VIEW.

PRIKAZ

LENJIRA

PRINT LAYOUT

POGLED

Naĉin prikaza dokumenta se odreĊuje grupom komandi iz menija VIEW. Uobiĉajeno se radi u NORMAL pogledu ili PRINT LAYOUT (koji najpribliţnije prikazuje kako će dokument izgledati na papiru).

WORD 1 :: OSNOVE

Na lenjiru razlikujemo dva glavna dela – BELI, koji oznaĉava poziciju teksta na papiru i SIVI, koji oznaĉava margine na stranici.

MARGINE

GLAVNI DEO

WORD 1 :: OSNOVE

WORD inicijalno nije prilagoĊen našem jeziku. Jedan od problema je i stalno pretvaranje veznika "i" u veliko slovo. Ovo se rešava iskljuĉivanjem opcija u meniju TOOLS – AUTOCORRECT OPTIONS, kartica AUTOCORRECT (zavisno od liĉnih ţelja moguće je iskljuĉiti i opcije na drugim karticama).

CORRECT... cAPS lOCK

(ispravlja ukoliko

ostavimo velika slova)

CORRECT TWo INitial...

(ispravlja dva velika

slova na početku reči)

REPLACE TEXT...

(za zamenu slova "i")

CAPITALIZE...

(automatska velika

slova, npr. Posle tačke)

WORD 1 :: OSNOVE

Druga iritirajuća pojava je što WORD stalno proverava ispravnost pisanja (engleskog jezika) i naše reĉi podvlaĉi crvenom bojom. U meniju TOOLS - OPTIONS na kartici SPELLING & GRAMMAR treba iskljuĉiti sve opcije (ukoliko ne pišemo na engleskom).

ISKLJUČUJEMO

SVE OPCIJE

WORD 1 :: OSNOVE

U meniju FILE se nalaze osnovne komande za rad sa dokumentom. NEW, OPEN i CLOSE su za kreiranje novog, otvaranje starog i zatvaranje dokumenta. Komanda SAVE snima dokument pod postojećim imenom, a SAVE AS snima dokument pod novim imenom. Za nov dokument je svejedno da li koristimo SAVE ili SAVE AS (uvek moramo da unesemo ime).

ISKLJUČUJE DOKUMENT

(ALI NE I WORD)

KREIRA NOV

DOKUMENT

UČITAVA

POSTOJEĆI FAJL

SNIMANJE DOKUMENTA SNIMANJE POD

NOVIM IMENOM

WORD 1 :: OSNOVE

Dijalozi za uĉitavanje, odnosno snimanje su sliĉni. Glavni deo zauzima spisak fajlova u trenutnom folderu. Iznad se nalazi padajuća lista iz koje biramo ureĊaj (hard disk, disketa, CD) i komande za izlazak iz foldera i kreiranje novog foldera, kao i opcije za pogled na fajlove (ikonice, spisak...). U donjem delu se nalazi polje za unos imena i izbor tipa fajla (najĉešće je to WORD DOCUMENT, odnosno DOC fajl). Komande OPEN, odnosno SAVE sluţe za uĉitavanje i snimanje, dok CANCEL sluţi za odustajanje.

IME FAJLA

IZBOR UREĐAJA

IZLAZAK IZ FOLDERA

SPISAK FAJLOVA

U FOLDERU

NOV FOLDER

TIP FAJLA

WORD 1 :: OSNOVE

Kada selektujemo deo teksta, komande koje biramo se odnose na taj deo teksta. Selekcija se vrši mišem (prevlaĉenje + levo dugme) ili tastaturom (bilo koji taster za kretanje + SHIFT).

Selekcija celog reda se obavlja kada kliknemo mišem ispred reda. Selekcija celog pasusa se obavlja duplim klikom, a kada kliknemo tri puta, selektujemo ceo dokument (isto kao komanda EDIT - SELECT ALL).

Ukoliko pritisnemo neki taster - taj znak će uobiĉajeno zameniti ceo tekst u selekciji. Ovako se tekst moţe lako sluĉajno obrisati.

SELEKTOVANI

DEO TEKSTA

WORD 1 :: OSNOVE

Komanda COPY pamti ono što je selektovano. Komanda CUT pamti ono što je selektovano i briše ga iz dokumenta.

Ove dve komande funkcionišu samo ako je deo teksta selektovan.

Memorija u kojoj se vrši pamćenje selektovanog teksta se naziva CLIPBOARD.

KOMANDE CUT,

COPY i PASTE

U osnovne komande za rad sa tekstom spadaju dupliciranje i premeštanje. Za to se koriste tri komande iz menija EDIT - CUT, COPY i PASTE.

KOMANDA UNDO NAS

VRAĆA KORAK NAZAD AKO

POGREŠIMO

WORD 1 :: OSNOVE

Komanda PASTE sluţi za ispis onoga što je zapamćeno.

Za pravljenje duplikata se koristi sledeća kombinacija - selektovanje, COPY, biranje novog mesta, PASTE.

Za premeštanje se koristi sliĉna kombinacija - selektovanje, CUT, biranje novog mesta, PASTE.

Ove komande postoje i u POP-UP meniju (desno dugme miša), na toolbar-u i na tastaturi (CTRL+X, CTRL+C i CTRL+V).

Ukoliko smo dovoljno spretni, selektovani deo teksta moţemo premestiti i tako što ga prevuĉemo mišem.

ISTE KOMANDE

POSTOJE I U POP-UP

MENIJU

WORD 1 :: OSNOVE

Osnovne komande za formatiranje ispisa su:

• padajuća lista za izbor fonta (vrsta slova)

• padajuća lista za veliĉinu slova - vrednosti se mogu i ruĉno uneti

• komande za PODEBLJAN, ZAKRIVLJEN i PODVUĈEN ispis

• komanda za promenu boje teksta

Ove komande se odnose na selektovani tekst.

BOJA FONT VELIČINA

B - BOLD (MASNO)

I - ITALICS (KURZIVNO)

U - UNDERLINE (PODVUČENO)

WORD 1 :: OSNOVE

Komande za poravnanje omogućuju da se tekst poravna po levoj, desnoj ili obe margine kao i da se centrira.

WORD 2 :: OGRANIČAVANJE PASUSA

Na gornjem lenjiru se nalaze markeri koijma se podešava ograniĉenje

pasusa. Ove komande se odnose na ceo pasus, što znaĉi da je

selektovanje teksta potrebno samo ako se komanda primenjuje na više

pasusa.


Postoje ĉetiri graniĉnika - tri sa leve i jedan sa desne strane. Ograni-

ĉavanje pasusa se u WORD-u zove INDENTATION (uvlaĉenje) i moţe biti

izvedeno sa LEVE i DESNE strane. Uz to postoji i SPECIAL

INDENTATION koji se odnosi na uvlaĉenje redova - FIRST LINE (prvi red

pasusa) i HANGING (uvlaĉenje svih ostalih redova).

UVLAČENJE

PRVOG REDA

UVLAČENJE

OSTALIH REDOVA

OGRANIČENJE PASUSA SA

LEVE STRANE

OGRANIČENJE PASUSA

SA DESNE STRANE


Graniĉnici se pomeraju mišem na levo ili na desno. U ovom sluĉaju

pomera se gornji levi graniĉnik kojim se vrši uvlaĉenje prvog reda pasusa.


Pasusi sa uvuĉenim prvim redom (FIRST LINE INDENTATION).


Pomeranjem donjeg trouglastog graniĉnika uvlaĉe se svi redovi osim prvog

(HANGING INDENTATION).


Pomeranjem ĉetvrtastog graniĉnika istovremeno se pomeraju i gornji i

donji trouglasti graniĉnik, što efektivno predstavlja ograniĉavanje pasusa

sa leve strane (LEFT INDENTATION).


Pomeranjem desnog graniĉnika, vrši se ograniĉavanje pasusa sa desne

strane (RIGHT INDENTATION).


Konaĉni izgled teksta kod koga su pasusi ograniĉeni sa leve i desne

strane, uz uvuĉen prvi red. Vaţno je primetiti da ograniĉavanje pasusa

NIJE ISTO što i pomeranje margine. Menjanje margine se odnosi na ceo

dokument ili sekciju, dok ograniĉavanje radi samo za pojedine pasuse.


VEŢBA:: Kreirati tekst koji izgleda kao na gornjoj slici.

WORD 2 :: PRETRAŽIVANJE I ZAMENA

U meniju EDIT se nalaze komande FIND i REPLACE, koje se odnose na

pronalaţenje zadatog teksta u dokumentu i zamenu pronaĊenog teksta

novim.

FIND:: PRETRAŢIVANJE

REPLACE:: ZAMENA


Dijalog za ove komande je zajedniĉki, s tim što su FIND i REPLACE na

odvojenim karticama. U polju FIND WHAT se unosi tekst koji se traţi, a

pokretanje traţenja se vrši klikom na dugme FIND NEXT. Da bi se

pronašla sledeća pojava traţenog teksta, dovoljno je ponovo pritisnuti ovo

dugme. Dugme MORE otvara dodatne opcije za pretragu.

KARTICE ZA IZBOR

KOMANDE TEKST KOJI SE TRAŢI

FIND NEXT:: TRAŢENJE

MORE:: DODATNE OPCIJE


Sa ukljuĉenom prvom opcijom, za zadato npr. pera, WORD neće registrovati

Pera, PERA i sl. Sa ukljuĉenom drugom opcijom, neće biti pronaĊen ni pera u

operacija.

Opcija USE WILDCARDS pronalazi reĉi koristeći dţoker znake (npr. pe?a =

pepa, pena, peca, pera... Ostale dve opcije se koriste u engleskom jeziku.

Opcija SEARCH ima padajuću listu sa mogućnostima ALL, UP i DOWN, koje

oznaĉavaju pravac u kome će se vršiti pretraga zavisno od pozicije kursora u

dokumentu.

MATCH CASE:: OBAVEZNO

POKLAPANJE VELIKIH I

MALIH SLOVA

FIND WHOLE WORDS

ONLY:: NE PRONALAZI

DEO REČI

MeĊu opcijama koje se

dobijaju klikom na MORE, su

MATCH CASE i FIND WHOLE

WORDS ONLY.


Biranjem kartice REPLACE, u dijalogu se pojavljuju i polje za unos teksta

kojim će biti zamenjen pronaĊeni tekst (REPLACE WITH), kao i dve

komande za vršenje zamena: REPLACE za pojedinaĉne zamene (gde

WORD pronalazi jednu po jednu pojavu traţenog teksta) i REPLACE ALL

kojom odmah bivaju zamenjene sve pojave traţenog teksta u dokumentu

zadatim tekstom. Ako se primeni na selektovanom delu teksta, komanda

REPLACE ALL operiše samo unutar selekcije, da bi na kraju postavila

pitanje da li da pretraţi i ostatak dokumenta.

REPLACE WITH:: TEKST

KOJIM TREBA ZEMENITI

NAĐENI TEKST

REPLACE I REPLACE ALL


SAVET:: Ako se u polju REPLACE

WITH ostavi prazno polje, pronaĊeni

tekst će biti izbrisan.

Pritiskom na dugme SPECIAL, dobija

se meni u kome je moguće odabrati

neki od specijalnih znakova. Posebno

su znaĉajni PARAGRAPH MARK koji

oznaĉava kraj pasusa (odnosno

pritisnut ENTER) i TAB CHARACTER

koji se odnosi na tabulator.

PARAGRAPH MARK se u poljima za

unos obeleţava kao ^p, a TAB

CHARACTER kao ^t.


Dugmence FORMAT sluţi za poziv menija gde se moţe definisati posebno

formatiranje traţenog teksta. Iako postoji više opcija, ovde će se najviše

koristiti opcija FONT.

Moguće je traţiti i samo formatiranje, ako se u poljima za unos ne navede

nikakav tekst.


Dijalog za karakteristike fonta

pruţa sve mogućnosti kao i

dijalog za napredno podešavanje

karakteristika fonta.

Moguće je odabrati poseban font,

stil ispisa (BOLD, ITALIC...),

veliĉinu, boju i sl.

SAVET:: Ako se nekoj opciji ne

dodeli vrednost, neće biti uzeta u

obzir pri pretrazi. CheckBox

opcije mogu imati tri stanja -

iskljuĉeno (traţi se da nije),

ukljuĉeno (traţi se da jeste) i

"sivo" (neće se uzeti u obzir).

SAVET:: Podvlaĉenje (UNDERLINE) koje se nalazi na toolbaru u WORD-

u, odgovara trećoj opciji u padajućoj listi UNDERLINE STYLE (obeleţeno

na slici).


Opisi formata koji su zadati za traţenje, odnosno zamenu, se nalaze

neposredno ispod polja za unos.

Pri unošenju novog formatiranja, potrebno je obavezno kliknuti na

odgovarajuće polje za unos i odabrati komandu NO FORMATTING, da bi

se obrisalo prethodno formatiranje. Ovaj korak je neophodan jer bi se u

suprotnom formatiranje odnosilo na dopunu postojećeg stanja.

OPIS FORMATA

NO FORMATTING::

PONIŠTAVANJE

FORMATIRANJA

WORD 2 :: ŠTAMPANJE DOKUMENTA

Komande za štampanje i preview se mogu pozvati i iz menija i sa toolbara.

Preporuka je da se komanda za štampanje (PRINT...) poziva iz menija,

pošto se tada otvara dijalog sa dodatnim opcijama.

ŠTAMPANJE

(PRINT)

PREGLED

(PRINT PREVIEW)


Dobra ideja je da se pre štampanja pozove komanda PRINT PREVIEW,

kojom se dobija izgled dokumenta u štampi. Ovo je bitno, pošto se ĉak ni u

PRINT LAYOUT pogledu ne dobija sasvim realan prikaz (npr. vidljivost

brojeva strana). Iz PRINT PREVIEW-a se izlazi komandom CLOSE.

CLOSE


Pozivanjem komande PRINT sa toolbara, štampanje zapoĉinje odmah,

dok se pozivom komande PRINT iz menija FILE, otvara dijalog sa

opcijama (preporuĉljivo).

U gornjem delu dijaloga su opcije vezane za štampaĉ - tu je moguće

izabrati konkretni ureĊaj (ako je instalirano više štampaĉa) i podesiti

njegove opcije.

OPCIJE

ŠTAMPAČA

ODABRANI

ŠTAMPAČ


U okviru COPIES se moţe odrediti broj primeraka koji će biti odštampan,

kao i redosled kojim će se štampati primerci (ukljuĉena opcija COLLATE

oznaĉava da se štampaju celi primerci, a iskljuĉena da se prvo štampaju

sve prve strane, zatim sve druge itd.

BROJ PRIMERAKA

REDOSLED


U okviru PAGE RANGE se moţe odabrati deo dokumenta koji će se

štampati.

Opcija PAGES dozvoljava da se navedu brojevi stranica koji će se

štampati i to bilo kao pojedine stranice odvojene zarezom, bilo kao rang

obeleţen povlakom. Npr.: "5,7,12-18, 22-" oznaĉava stranice 5, 7, 12 do

18, stranicu 22 i sve ostale do kraja.

ALL:

CEO DOKUMENT

SELECTION:

SAMO SELEKTOVANI

DEO

CURRENT PAGE:

STRANA NA KOJOJ

JE KURSOR

PAGES:

SAMO NAVEDENE

STRANE


Padajuća lista PRINT oznaĉava koje će se stranice štampati - sve (ALL

PAGES IN RANGE), samo neparne (ODD PAGES) ili samo parne (EVEN

PAGES) stranice. Ova opcija je pogodna za dvostrano štampanje.

KOJE ĆE SE

STRANICE

ŠTAMPATI

WORD 3 :: PAGE SETUP

Izgled dijaloga za podešavanje karakteristika stranica dokumenta se menjao od verzije do verzije Word-a. Ovde će biti predstavljene opcije koje se smatraju najbitnijima za praktiĉan rad sa dokumentom.

Komanda PAGE SETUP se poziva iz menija FILE.

DIJALOG

KOMANDE PAGE

SETUP


Na kartici MARGINS se moţe vršiti podešavanje veliĉine margina. Moguće je uneti razliĉite vrednosti za gornju, donju, levu i desnu marginu (Top, Bottom, Left, Right).

Opcija GUTTER oznaĉava prazan deo papira koji se nadovezuje na marginu i predviĊen je za koriĉenje. GUTTER POSITION odreĊuje da li će GUTTER biti na levoj ili gornjoj strani dokumenta.

PODEŠAVANJE

MARGINA

PODEŠAVANJE

GUTTER-a


Margine se mogu podešavati i ruĉno preko lenjira, povlaĉenjem “sivih” delova.

Voditi raĉuna – ovom operacijom je moguće greškom izvršiti ograniĉavanje pasusa umesto pomeranja margine, ukoliko nepaţljivim rukovanjem pomerimo jedan od markera na lenjiru, umesto margine.

MARGINE NA

LENJIRU


U odeljku ORIENTATION se odreĊuje orijentacija papira, koji moţe biti uspravan (portrait) ili poloţen (landscape).

U odeljku PAGES postoji mogućnost izbora naĉina slaganja stranica prilikom štampe (lista MULTIPLE PAGES).

Normal oznaĉava jednostarno štampanje na zadatom formatu stranice

Mirror margins se koristi za dvostrano štampanje kada je potrebno da margine budu simetriĉne

2 pages per sheet će smestiti dve stranice na jednoj štampanoj strani (bez umanjivanja stranica, tekst se samo prerasporeĊuje)

Book fold će preraspodeliti stranice na papiru u tzv. Buklet (prva i poslednja, druga i pretposlednja...)

ORIJENTACIJA I

SLAGANJE STRANICA


Na kartici PAPER je verovatno najvaţniji odeljak Paper size.

Veoma je vaţno proveriti veliĉinu papira pre nego što poĉnemo bilo kakvo znaĉajnije formatiranje dokumenta i prelom strana, pošto je moguće da veliĉina bude podešena na format “Letter”, koji nije jednak foramtu A4 koji obiĉno koristimo.

Dobra ideja za raĉunar koji stalno koristimo je da unapred podesimo margine i veliĉinu papira koji su odgovarajući i da odaberemo komandu DEFAULT, da bi takva podešavanja ostala zabeleţena za svaki novi dokument.

VELIČINA PAPIRA


Podešavanje HEADER-a i FOOTER-a se obavlja na kartici LAYOUT.

Header i footer su objekti na vrhu i dnu stranice koji bi trebali da se svojom veliĉinom uklapaju unutar margina. Njihova veliĉina se zadaje od ivice strane. Unutar ovih objekata se obiĉno smešta tekst koji se ponavlja na svakoj stranici – naslovi, brojevi strana, zaglavlja i sl.

Moguće je zadati razliĉite headere i footere za parne i neparne strane (korisno kod dvostranog štampanja) kao i za prvu stranu (korisno kada ne ţelimo da se iste informacije pojavljuju na naslovnoj strani).

HEADER I FOOTER

WORD 3 :: BROJEVI STRANA

U meniju INSERT postoji komada PAGE NUMBERS za ubacivanje brojeva

strana u dokumentu. Brojevi strana spadaju u automatski tekst (WORD se

sam brine o tome da svaka strana dobije sledeći broj) i nalaze se u

HEADER-u (vrh strane) ili FOOTER-u (dno strane).

KOMANDA PAGE

NUMBERS


U listi POSITION moţemo birati da li se brojevi pojavljuju na vrhu li na dnu

stranice. U listi ALIGNMENT biramo da li će broj strane biti poravnat ulevo

(LEFT), udesno (RIGHT), centriran (CENTER) ili će se naći na spoljnim

(OUTSIDE) ili unutrašnjim (INSIDE) ivicama stranica (što ima smisla ako

se vrši priprema za dvostranu štampu).

Opcija SHOW NUMBER ON FIRST PAGE definiše da li će se broj strane

pojaviti ili ne na prvoj strani (u sluĉaju da je prva strana naslovna).

Dugme FORMAT poziva dodatne opcije vezane za izgled broja strane.

OSNOVNI DIJALOG ZA

BROJEVE STRANA


NUMBER FORMAT odreĊuje kako će izgledati brojevi strana (rimski,

arapski brojevi, slova...). Opcija CONTINUE FROM PREVIOUS SECTION

faktiĉki znaĉi da WORD zapoĉinje od broja 1 i drţi se te numeracije kroz

ceo dokument (sve sekcije). Opcija START AT oznaĉava broj od koga će

poĉeti numeracija u dokumentu, odnosno sekciji.

Opcija INCLUDE CHAPTER NUMBER će automatski ubaciti brojeve

poglavlja uz broj strane. Ovo podrazumeva da nazivi poglavlja budu

ispisani taĉno odreĊenim stilom (npr. HEADING stilovi).

IZGLED BROJEVA

OPCIJE

NUMERACIJE


Kada se selektuju sve opcije, broj strane se pojavljuje na zadatom mestu

(u ovom sluĉaju na dnu strane, centrirano). Pošto se broj nalazi u

FOOTER-u, prikazan je bleĊe u odnosu na ostatak dokumenta.

Ukoliko ţelimo da pristupimo HEADER-u i FOOTER-u, biramo komadnu

HEADER AND FOOTER iz menija VIEW.

BROJ STRANE U

FOOTER-u

WORD 3 :: HEADER i FOOTER

Kada uĊemo u HEADER AND FOOTER, brojevi strana se prikazuju crnom

bojom, dok je ostatak dokumenta siv.

Kada selektujemo broj strane, vidimo da se on nalazi u okviru. Siva

pozadina u WORD-u oznaĉava automatski tekst. Nema potrebe da se

okvir menja (povećava ili pomera), pošto se on automatski prilagoĊava

sadrţaju.

BROJ STRANE

U OKVIRU


Broj strane je moguće selektovati i promeniti mu izgled. U ovom sluĉaju je

zadat drugi font i nova veliĉina.

SELEKTOVANI

BROJ STRANE


Pored broja strane je moguće i otkucati neki tekst. U ovom sluĉaju to su

crtice i razmaci neposredno ispred i iza broja strane. Tekst koji otkucamo

će se ponavljati uz svaki broj strane u dokumentu.

DODATNI TEKST

OKO BROJA

STRANE


Bilo koji tekst koji se oktuca u HEADER-u ili FOOTER-u će se pojavljivati

na svakoj stranci dokumenta ili sekcije.

U ovom sluĉaju je tekst otkucan u HEADER-u i poravnat po desnoj strani.

Ubaĉena je i linija, kao grafiĉki objekat.

TEKST U

HEADER-u


Kada se završi rad sa HEADER-om i FOOTER-om, moţe da se odabere

komanda CLOSE iz toolbara HEADER AND FOOTER, ili da se iskljuĉi

komanda HEADER AND FOOTER iz menija VIEW.

KOMANDA ZA

POVRATAK U

DOKUMENT

WORD 3 :: FUSNOTE

Fusnote su objašnjenja koja se nalaze na dnu strane ili kraju sekcije,

odnosno dokumenta. U tekstu se obeleţavaju brojem ili drugim simbolom.

Komanda FOOTNOTE se poziva iz menija INSERT (u novijim verzijama -

podmeni REFERENCE). Prethodno je potrebno pozicionirati kursor na

mestu u tekstu gde ţelimo da ubacimo fusnotu.

KOMANDA

FOOTNOTE

KURSOR NA

POZICIJI U

TEKSTU

WORD 3 :: FUSNOTE

U dijalogu je pre svega moguće izabrati

vrstu fusnote - na stranici (FOOTNOTE)

ili na kraju (ENDNOTE).

Fusnota na stranici moţe biti unutar

teksta (BELOW TEXT) ili na dnu strane

(BOTTOM OF PAGE).

Fusnota na kraju moţe biti na kraju

sekcije (END OF SECTION) ili na kraju

dokumenta (END OF DOCUMENT).

VRSTA

FUSNOTE

WORD 3 :: FUSNOTE

U listi NUMBER FORMAT biramo tip

numeracije za fusnote (rimski, arapski

brojevi, slova i sl.)

U polju CUSTOM MARK moţemo da

unesemo bilo koji znak koji će

predstavljati oznaku za fusnotu.

START AT predstavlja broj od koga će

poĉeti numerisanje fusnota, a

NUMBERING nudi izbor da li će se

fusnote nastavljati jedna na drugu kroz

dokument (CONTINUOUS) ili će brojanje

zapoĉinjati od poĉetka za svaku stranu

(RESTART EACH PAGE), odnosno

sekciju (RESTART EACH SECTION).

IZGLED

FUSNOTE

WORD 3 :: FUSNOTE

Kada se odabere vrsta fusnote u dijalogu, WORD pozicionira kursor na

odgovarajućem mestu (dno strane, kraj dokumenta), gde se onda unosi

objašnjenje, odnosno tekst fusnote.

Kada se unese tekst ne treba pritiskati ENTER, već samo kliknuti nazad na

tekst dokumenta.

FUSNOTA NA DNU

STRANICE

WORD 3 :: FUSNOTE

U tekstu se na mestu na kome je bio kursor pre poziva komande

FOOTNOTE pojavljuje oznaka fusnote.

OZNAKA U TEKSTU

WORD 3 :: PRELOMI

U meniju INSERT se nalazi komanda BREAK. Koristimo je kada ţelimo da

ubacimo neki od preloma. Kada se ubacuju prelomi, dovoljno je da

pozicioniramo kursor na mesto u tekstu gde ga ţelimo. Nije potrebno bilo

šta selektovati. Zatim iz dijaloga odaberemo odgovarajući prelom.

DIJALOG

KOMANDE BREAK

WORD 3 :: PRELOMI

Najĉešće korišćen je PAGE

BREAK, koji sluţi za prelaz

na sledeću stranu.

PAGE BREAK

WORD 3 :: PRELOMI

COLUMN BREAK se koristi

za prekid teksta u stupcima.

Tekst se zatim nastavlja u

sledećem stupcu.

COLUMN BREAK

WORD 3 :: PRELOMI

TEXT WRAPPING BREAK se koristi da se "omotavanje" teksta oko slike ili

drugog objekta prekine i nastavi posle slike.

TEXT WRAPPING

BREAK

WORD 3 :: PRELOMI

Sledeća ĉetiri tipa preloma sluţe za kreiranje nove sekcije. Sekcije su

zasebni delovi dokumenta i mogu imati posebna podešavanja (margine,

brojeve strana, fusnote...)

NEXT PAGE će zapoĉeti novu sekciju na novoj strani (sliĉno kao PAGE

BREAK). EVEN PAGE i ODD PAGE rade to isto samo što zapoĉinju tekst

na prvoj sledećoj parnoj, odnosno neparnoj stranici.

SECTION BREAK

WORD 3 :: PRELOMI

CONTINUOUS SECTION

BREAK će napraviti novu

sekciju na istoj strani. Primer

ovog preloma su stupci, koji

predstavljaju zasebnu sekciju

u dokumentu i poĉinju i

završavaju CONTINUOUS

prelomom.

CONTINUOUS

SECTION BREAK

WORD 4 :: DIJALOG FONT

U listama FONT, FONT STYLE i SIZE se podešavaju izgled, ispis (bold i italic)

i veliĉina slova. U padajućim listama FONT COLOR, UNDERLINE STYLE i

UNDERLINE COLOR se podešavaju boja slova, naĉin podvlaĉenja i boja

podvlaĉenja.

IZGLED SLOVA,

ISPIS, VELIČINA

Dijalog za napredno podešavanje

karakteristka fonta se poziva iz

menija FORMAT, preko komande

FONT.

BOJA SLOVA,

PODVLAČENJE,

BOJA PODVLAČENJA


Pojedinaĉne opcije u okviru EFFECTS predstavljaju posebne dodatke u prikazu

teksta.

STRIKETHROUGH oznaĉava prectan tekst, a DOUBLE STRIKETHROUGH se

koristi za precrtavanje duplom linijom.

PRECRTAVANJE


SUPERSCRIPT ispisuje tekst u eksponentu (npr. "m2"), dok SUBSCRIPT

ispisuje tekst u indeksu (npr. "Xi").

SUPER i SUBSCRIPT


SHADOW će ubaciti senku ispod slova, a OUTLINE će ispisati tekst kao

konturu.

Da bi se efekti videli, ove opcije ima smisla upotrebljavati samo na većim

slovima.

SHADOW i OUTLINE


EMBOSS prdstavlja efekat ispupĉenih, a ENGRAVE udubljenih slova.

SMALL CAPS će mala slova ispisati kao velika ali sa manjom veliĉinom fonta

(npr. "OVAKO"), ALL CAPS će sva slova prikazati kao velika, dok opcija

HIDDEN sluţi za sakrivanje selektovanog teksta (tekst će se prikazati tek kada

se ukljuĉi opcija za prikaz nevidljivih znakova)

EMBOSS i ENGRAVE

SMALL CAPS,

ALL CAPS,

HIDDEN


Na kartici CHARACTER SPACING se podešavaju širina slova, razmak meĊu

slovima i poloţaj teksta po vertikali.

U listi SCALE se podešava širina slova. Svaka vrednost iznad 100% će dati

razvuĉena, a svaka vrednost ispod 100% će dati suţena slova.

ŠIRINA TEKSTA


Opcija SPACING se sastoji iz liste u kojoj se bira da li će se razmaci izmeĊu

slova povećavati (EXPANDED) ili smanjivati (CONDENSED) i polja BY u kome

se odreĊuje za koliko će slova biti razmaknuta, odnosno zbijena.

Stavka NORMAL iz liste, vraća tekst na uobiĉajeni izgled.

RAZMAK IZMEĐU

SLOVA


Vertikalni poloţaj teksta se moţe podesiti kao RAISED (podignuta) ili

LOWERED (spuštena slova). U polju BY se navodi za koliko će se slova

pomeriti.

Opcija KERNING FOR FONTS se odnosi na podešavanje prikaza pojedinih

parova slova u fontu i ovde se neće koristiti.

VERTIKALNI

POLOŢAJ

TEKSTA


Na kartici TEXT EFFECTS se moţe odabrati neki od animiranih efekata za

tekst.

ANIMIRANI EFEKTI

WORD 4 :: DIJALOG PARAGRAPH

U meniju FORMAT se nalazi komanda PARAGRAPH kojom se otvara

dijalog za napredno podešavanje opcija pasusa. Padajuća lista

ALIGNMENT se odnosi na poravnanje koje moţe biti po levoj, desnoj ili

obe margine (JUSTIFY), tj. centriranje pasusa.

OUTLINE LEVEL oznaĉava nivo pasusa u strukturi dokumenta (npr.

HEADER stilovi za pasuse imaju razliĉite nivoe).

PORAVNANJE

NIVO U

STRUKTURI


Okvir INDENTATION definiše ograniĉavanje pasusa sa leve i desne

strane, kao i uvlaĉenja - SPECIAL koji moţe biti FIRST LINE za prvu liniju

ili HANGING za sve ostale linije.

OGRANIČAVANJE

PASUSA

UVLAČENJA


U okviru SPACING se odreĊuju razmaci pre (BEFORE) i posle (AFTER)

pasusa, kao i razmaci samih linija unutar pasusa (LINE SPACING). Za

razmak linija se moţe odabrati neka od unapred ponuĊenih vrednosti ili

zadati sopstvena vrednost u polju "AT".

RAZMACI PRE I

POSLE PASUSA

RAZMACI LINIJA

UNUTAR PASUSA


Opcija KEEP LINES TOGETHER znaĉi da se pasus nikada ne prelama po

stranama, ukoliko je moguće.

Opcija KEEP WITH NEXT znaĉi da će pasus uvek biti na istoj strani kao i

sledeći pasus.

Opcija PAGE BREAK BEFORE će automatski ubaciti prelom strane ispred

pasusa. Ove opcije se pre koriste za naslove, nego za tekst.

OPCIJE

PRELOMA

Na kartici LINE AND PAGE BREAKS

se definiše prelamanje pasusa

izmeĊu strana.

Opcija WIDOW / ORPHAN

CONTROL će spreĉiti da samo jedan

red pasusa preĊe na sledeću ili

ostane na prethodnoj strani.

WORD 4 :: DROP CAP

WORD poseduje simpatiĉnu opciju

koja omogućava da se prvo slovo

pasusa posebno izdvoji.

Za to se koristi komanda DROP CAP

iz menija FORMAT.

DROP CAP

WORD 4 :: DROP CAP

U dijalogu komande je moguće odabrati jednu od unapred ponuĊenih

mogućnosti.

DROPPED oznaĉava slovo koje "ulazi" u pasus, dok IN MARGIN

oznaĉava poĉetno slovo koje se nalazi unutar margine, pored pasusa.

MOGUĆNOSTI

ZA DROP CAP

"DROPPED" SLOVO

VELIČINE 3 REDA

WORD 4 :: DROP CAP

U listi FONT biramo izgled poĉetnog slova.

LINES TO DROP oznaĉava veliĉinu izdvojenog slova predstavljenu brojem

redova pasusa.

DISTANCE FROM TEXT oznaĉava udaljenost slova od ostatka pasusa.

DODATNE

OPCIJE

"IN MARGIN" SLOVO

VELIČINE 2 REDA

WORD 4 :: BORDERS AND SHADING

U meniju FORMAT se nalazi komanda BORDERS AND SHADING kojom

se otvara dijalog za kreiranje linija oko zadatog teksta, pasusa ili celih

strana, kao i za bojenje pozadine.

Dijalog se sastoji od tri kartice. BORDERS se odnosi na iscrtavanje okvira

oko zadatog teksta, PAGE BORDER na okvir oko celih stranica, a

SHADING na boju i šrafuru pozadine zadatog teksta.


U panelu SETTINGS moţemo odabrati neki od unapred definisanih okvira.

Osnovna podešavanja NONE i BOX sluţe za uklanjanje i postavljanje okvira. Jednom postavljeni okvir je moguće menjati.

Svakom okviru ili ĉak liniji okvira moţemo menjati izgled (STYLE), boju (COLOR) ili debljinu (WIDTH).

PREDEFINISANI

OKVIRI

IZGLED

LINIJE

BOJA

DEBLJINA


U panelu PREVIEW moţemo videti kako će okvir izgledati u tekstu.

Izborom odgovarajućih dugmića (koji se nalaze rasporeĊeni oko prostora

za prikaz) moţemo iskljuĉiti ili ukljuĉiti pojedinu liniju, kao i menjati samo

njen izgled.

Preko padajuće liste APPLY TO biramo da li će okvir biti za ceo pasus ili

samo za selektovani tekst.

PROMENA

POJEDINIH LINIJA

PRIMENA


Kartica PAGE BORDER nam omogućava da definišemo okvir oko cele

stranice. Razlika u odnosu na obiĉne okvire, je padajuća lista ART u kojoj

se nalaze dodatne sliĉice kojima je moguće kreirati okvir.

DODATNI OKVIRI

ZA STRANICU


U kartici SHADING biramo boju pozadine. Moţemo odabrati jednu od

ponuĊenih boja ili pozvati paletu boja na dugmencetu MORE COLORS.

U padajućoj listi PATTERNS moţemo odabrati raster (šrafuru) za

pozadinu, a odmah ispod i boju te šrafure.

IZBOR BOJE

POZADINE

RASTERI ZA

ISCRTAVANJE

POZADINE

BOJA RASTERA

WORD 4 :: TABS

U WORD-u postoji ĉetiri razliĉite vrste tabulacije – levo poravnata,

centrirana, desna i decimalna (BAR TAB jednostavno povlaĉi vertikalnu

crtu preko pasusa i ovde neće biti razmatran).

Ukoliko nisu zadati, tabovi (levo poravnati) se nalaze na jednakim i

unapred odreĊenim rastojanjima.

LEVI CENTRIRANI DESNI DECIMALNI

WORD 4 :: TABS

Tabulatori se podešavaju za pasuse i mogu se zadavati ruĉno (levi klik

mišem na lenjiru) ili preko dijaloga TABS iz menija FORMAT.

Obiĉno je dobra ideja da se selektuju pasusi za koje se zadaju tabulatori,

zatim da se ruĉno postave na lenjiru, a onda (dok su pasusi i dalje

selektovani) koriguju u dijalogu.

DESNI TAB SA

LEADER-OM

ZADATI TABOVI

SE VIDE NA

LENJIRU

WORD 4 :: TABS

Novu poziciju tabulatora zadajemo u polju TAB STOP POSITION, koju potvrdimo pritiskom na dugmence SET ĉime se zadata pozicija pojavljuje u listi tabulatora.

DEFAULT TAB STOPS predstavljaju razmake na kojima se nalaze tabulatori ukoliko nisu definisani (npr. posle poslednje pozicije koju je zadao korisnik).

UNOS NOVE

POZICIJE

SVE

POZICIJE U

PASUSU

UNAPRED

ODREĐENE

POZICIJE

WORD 4 :: TABS

Kada ţelimo da menjamo karakteristike nekog tabulatora, moramo da ga selektujemo u listi. U panelu ALIGNMENT biramo poravnanje, odnosno tip tabulatora. U panelu LEADER moţemo odabrati znak kojim će se popunjavati “praznina” tabulatora (taĉkice, crtice i sl.)

Pošto zadamo promene, obavezno ponovo biramo dugmence SET, da bi promene bile zapamćene.

LEADER

TABULATORA

ODABRANI

TABULATOR IZ

LISTE

TIP PORAVNANJA

TABULATORA

WORD 4 :: TABS

Brisanje tabulatora se obavlja na sliĉan naĉin. Prvo izaberemo tabulator iz liste, a zatim ga obrišemo pomoću dugmenceta CLEAR.

Sve zadate tabulatore brišemo komandom CLEAR ALL.

ODABRANI

TABULATOR IZ

LISTE

BRISANJE SVIH

TABULATORA

BRISANJE

TABULATORA

WORD 4 :: BULLETS AND NUMBERING

Zavisno od toga šta ţelimo da postignemo, kreiranje obiĉnih ili

numerisanih lista u WORD-u moţe biti veoma jednostavan ili veoma

sloţen zadatak.

Za najjednostavnije liste postoje izvuĉene komande na TOOLBAR-u:

NUMBERING, BULLETS, DECREASE INDENT i INCREASE INDENT.

NUMERISANA

LISTA

LISTA SA

“BULETIMA” IZVLAČENJE

STAVKI LISTE

UVLAČENJE

STAVKI LISTE


Da bi se napravila najjednostavnija lista, dovoljno je selektovati odreĊene stavke i kliknuti komandu BULLETS na TOOLBAR-u. Stavke će odmah biti prebaĉene u listu.

Komande BULLETS i NUMBERING spadaju u tzv. “toggle” komande, odnosno predstavljaju “stanje” koje se moţe ukljuĉivati i iskljuĉivati.

Drugim reĉima, ako ţelimo da ukinemo listu, dovoljno je da je selektujemo i ponovo izaberemo komandu BULLETS.

SELEKCIJA

STAVKI

KREIRANA LISTA


Ukoliko u postojećoj listi ţelimo da napravimo podstavke, jednostavno selektujemo one stavke koje treba da uvuĉemo i onda koristimo komadu INCREASE INDENT. Onoliko puta koliko kliknemo na tu komandu, napravićemo stavke dubljeg nivoa (podstavke podstavki).

Isto tako, ukoliko se predomislimo, stavke moţemo “izvući” na viši nivo korišćenjem komande DECREASE INDENT.

Inaĉe, ove komande se donekle mogu koristiti i za ograniĉavanje pasusa sa leve strane.

SELEKTOVANE

PODSTAVKE

KREIRANA

PODLISTA


Na sliĉan naĉin se kreira i numerisana lista. Razlika je samo u tome što se umesto komande BULLETS koristi komanda NUMBERING.

Prednosti korišćenja WORD-ovih lista u odnosu na “ruĉno” pravljene su višestruke. Pre svega obiĉne liste se automatski formatiraju da budu preglednije (što je moguće i ruĉno postići ali uz kombinovanje uvlaĉenja pasusa i tabulatora).

Numerisane liste su pogodne zbog mogućnosti automatske numeracije, što znaĉi da se redosled brojeva neće pokvariti kada dodajemo, brišemo ili premeštamo stavke.

NUMERISANA

LISTA


Ukoliko ţelimo da promenimo izgled oznaka za listu, moţemo birati neke od već ponuĊenih mogućnosti u dijalogu BULLETS AND NUMBERING iz menija FORMAT.

Na kartici BULLETED se nalaze stilovi za obiĉne liste. Ukoliko ţelimo da definišemo svoj stil za listu, koristićemo komandu CUSTOMIZE.

Korišćenje ovog dijaloga funkcioniše isto kao i komanda BULLETS sa TOOLBAR-a – za selektovane stavke se bira odgovarajući stil koji će biti primenjen na listu kada se klikne na dugmence OK.

NAPREDNO

FORAMTIRANJE

UNAPRED

DEFINISANI

STILOVI


U panelu BULLET POSITION biramo koliko će BULLET biti uvuĉen u odnosu na marginu, a u panelu TEXT POSITION odreĊujemo uvlaĉenje teksta (što se odnosi na udaljenost prve linije od BULLET-a) i uvlaĉenje svih ostalih linija.

Najbolji rezultati se postiţu kada su vrednosti u poljima TAB SPACE AFTER i INDENT AT jednake.

UVLAČENJE

BULLETA

DODATNE

MOGUĆNOSTI ZA

BULLETE

UVLAČENJE

TEKSTA

Izabrani unapred definisani stil moţemo promeniti u dijalogu CUSTOMIZE. U panelu BULLET CHARACTER moţemo odabrati drugu oznaku za BULLET-e, FONT iz koga se oznaka uzima, koji znak iz fonta se koristi (CHARACTER) ili sliku.


Na sliĉan naĉin, u kartici NUMBERED, biramo razne mogućnosti za numerisanu listu, gde moţemo birati unapred ponuĊene rimske ili arapske brojeve, kao i slova abecede.

Razlika je što se ovde nudi opcija brojanja od poĉetka ili nastavka brojanja od prethodne liste.

Pojedini stil moţemo promeniti tako što kliknemo na njega i odaberemo komandu CUSTOMIZE koja poziva poseban dijalog za promenu izgleda numeracije.

NUMERACIJA OD

POČETKA

UNAPRED

DEFINISANI

STILOVI

NASTAVAK

PRETHODNE

LISTE


U padajućoj listi NUMBER STYLE biramo rimske, arapske brojeve, velika slova ili mala slova. Polje START AT odreĊuje poĉetak numeracije.

Panel NUMBER POSITION oznaĉava koliko će broj biti udaljen od margine, a postoji i padajuća lista koja oznaĉava poravnanje brojeva jednih ispod drugih – po levoj, desnoj strani ili centrirano. Opcije za uvlaĉenje teksta su iste kao i kod BULLETED liste.

POZICIJA

NUMERACIJE

IZGLED I STIL

NUMERACIJE

UVLAČENJE

TEKSTA

Pre svega moguće je promeniti font ispisa numeracije (komanda FONT). Zatim, moguće je promeniti naĉin ispisivanja u polju NUMBER FORMAT, gde se odreĊuje da li će se pored numeracije pojavljivati taĉkice, poluzagrade ili bilo koji drugi znak.


U kartici OUTLINE NUMBERED, postoji izbor mogućnosti za numerisanu listu sa podstavkama. Lista se ĉak moţe sastaviti i kao kombinacija numeracije i bullet-a, brojki i slova, rimskih i arapskih brojeva i sl.

Zbog toga je oĉigledno da će podešavanje ovakve liste zahtevati najviše napora i najkomplikovaniju CUSTOMIZE opciju.

Kartica LIST STYLES neće biti razmatrana na ovom kursu.

DIJALOG ZA LISTE SA

PODSTAVKAMA


U dijalogu CUSTOMIZE će biti objašnjene samo osnovne mogućnosti.

Paneli NUMBER POSITION i TEXT POSITION su isti kao pri podešavanju obiĉne numerisane liste.

Sa druge strane panel NUMBER FORMAT ukljuĉuje i listu vezanu za nivo numeracije (LEVEL). Treba imati u vidu da prvi nivo oznaĉava glavne stavke, drugi podstavke, treći podstavke podstavki, itd.

Da bi se promenio izgled odreĎenog nivoa podstavki, potrebno je prvo izabrati taj nivo u listi LEVEL.

NIVO STAVKE


U polju NUMBER FORMAT odreĊujemo ispis brojeva (taĉke, crte, zagrade i sl). TakoĊe, u ovom polju, pomoću padajuće liste PREV. LEVEL NUMBER, moţemo odrediti i da li će se pored broja podstavke videti i broj neke od njenih nadstavki.

Polja NUMBER STYLE i START AT imaju istu funkciju kao u CUSTOMIZE dijalogu za obiĉne numerisane liste, odnosno koriste se biranje vrste numeracije stavki i broja od koga numeracija poĉinje.

IZGLED

NUMERACIJE

ISPIS NUMERACIJE

PRETHODNOG

NIVOA

WORD 5 :: TABLES

WORD poseduje veliku kolekciju alata za rad sa tabelama. Osnovni dijalog za kreiranje tabele se nalazi u meniju TABLE – INSERT – TABLE. Ovo je preporuĉeni naĉin za postavljanje tabele. U dijalogu odreĊujemo broj kolona i redova, kao i naĉin kako će se ponašati kolone po širini (mogu imati zadatu ili automatsku širinu).

Automatska širina prema sadrţaju znaĉi da će se tabela kreirati sa minimalnom širinom, koja će se prilagoĊavati sadrţaju ćelija, dok širina prema prozoru kreira tabelu maksimalne širine u kojoj se širine pojedinih kolona kasnije prilagoĊavaju sadrţaju (dok se ukupna širina ne menja).

Dijalog AUTOFORMAT nudi mogućnost primene nekog od unapred definisanih izgleda tabele.

BROJ

KOLONA I

REDOVA

ŠIRINA TABELE

DIJALOG

AUTOFORMAT

WORD 5 :: TABLES

Redovi i kolone se selektuju jednostavnim klikom miša neposredno ispred reda, odnosno neposredno iznad kolone. Ćelija se selektuje levim klikom na “marginu” ćelije. Više ćelija se selektuje povlaĉenjem miša od poĉetne do krajnje ćelije. Celu tabelu je moguće selektovati klikom na krstasti glif koji se pojavljuje iznad njenog gornjeg levog ugla kada se miš nalazi iznad tabele.

Osim mišem i u podmeniju TABLE – SELECT je moguće selektovati tabelu, kolonu, red ili ćeliju.

Svaka ćelija je donekle celina u malom - ima svoje margine i markere za ograniĉavanje i uvlaĉenje redova.

GLIF ZA

SELEKCIJU

TABELE

WORD 5 :: TABLES

Poĉetni izgled je kasnije moguće menjati.

Dodavanje novih redova se zadaje komandama TABLE – INSERT – ROWS ABOVE (dodavanje iznad) i TABLE – INSERT – ROWS BELOW (dodavanje ispod). Koliko se redova selektuje u tabeli, toliko će novih redova biti dodato. Ukoliko se ništa ne selektuje, dodaje se jedan red iznad ili ispod pozicije kursora. Na isti naĉin se dodaju i nove kolone (COLUMNS TO THE LEFT i COLUMNS TO THE RIGHT).

Sliĉno tome, selektovane redove i kolone (pa i celu tabelu) je moguće obrisati preko komandi iz podmenija TABLE – DELETE.

KOLONE

NA

GORNJEM

LENJIRU

UBAČEN I

SELEKTOVAN

NOVI RED

RAZMACI MEĐU

KOLONAMA –

“MARGINE” ĆELIJA

WORD 5 :: TABLES

Širinu ćelija je moguće promeniti pomeranjem graniĉnih linija ili pomeranjem “margina” izmeĊu ćelija na lenjiru.

Pomeranje graniĉnih linija utiĉe na širinu svih ćelija ĉija se linija pomera, a ukupna širina tabele se ne menja.Menjanje širine na lenjiru utiĉe samo na širinu leve ćelije, ĉime se menja i ukupna širina reda.

Moguće je promeniti širinu kolona u samo nekoliko selektovanih redova, dok isto to ne vaţi za visinu kolona. Ukoliko ništa nije selektovano, pomeraju se cele kolone, odnosno tabela.

POMERANJE

GRANIČNE LINIJE

POMERANJE

GRANICE NA LENJIRU

WORD 5 :: TABLES

Selektovane ćelije je moguće spojiti u jednu komandom MERGE CELLS.

Komandom SPLIT CELLS je moguće razdvojiti jednu ćeliju na više njih pri ĉemu se u dijalogu odreĊuje broj novih redova i kolona na koje se razdvaja ćelija.

Celu tabelu je moguće podeliti na dve tabele komandom SPLIT TABLE, pri ĉemu se tabela deli po vertikali na deo iznad reda u kome je kursor i deo ispod. Red u kome je kursor će pripasti donjoj tabeli.

DELJENJE I

SPAJANJE

ĆELIJA

BROJ KOLONA I

REDOVA ZA

DELJENJE ĆELIJE

WORD 5 :: TABLES

Za selektovane ćelije je moguće podesiti poravnanje, odnosno centriranje po horizontali i vertikali, kao i pravac ispisa teksta.

Ove komande se pozivaju iz POP-UP menija. TEXT DIRECTION sluţi za pravac ispisa, a CELL ALIGNMENT za poravnanje.

PRAVAC

ISPISA

CENTRIRANJE I

PRAVAC ISPISA

KOMANDE U POP-UP

MENIJU

WORD 5 :: TABLES

Pri podešavanju izgleda tabele se moţe javiti potreba da odreĊene kolone ili redove izjednaĉimo. Koriste se komande DISTRIBUTE ROWS EVENLY i DISTRIBUTE COLUMNS EVENLY iz podmenija TABLE – AUTOFORMAT.

Komanda za redove će izjednaĉiti redove promenivši visinu tabele ako treba, a komanda za izjednaĉavanje širine kolona će promeniti širinu kolona u okviru širine tabele.

PODJEDNAKO

RASPOREĐIVANJE

WORD 5 :: TABLES

Finija podešavanja tabele se vrše u dijalogu komande TABLE PROPERTIES. U kartici TABLE se nalaze podešavanja za tabelu. Moguće je zadati širinu tabele i kako će tabela biti poravnata na stranici.

U panelu TEXT WRAPPING se odreĊuje da li se tekst prekida na mestu gde se nalazi tabela ili se moţe omotavati oko tabele ukoliko njena širina to dozvoljava.

Na ovoj kartici se nalazi i komanda OPTIONS kojom je moguće podesiti margine ćelija.

ŠIRINA

TABELE

OMOTAVANJE

TEKSTA OKO

TABELE

CENTRIRANJE I

PORAVNANJE CELE

TABELE

WORD 5 :: TABLES

Dijalog za podešavanje opcija omogućava promenu gornje, donje, leve i desne margine ćelija.

Ovde je moguće kreirati i razmak meĊu ćelijama, kao i ukljuĉiti ili iskljuĉiti opciju da se ćelije automatski prilagoĊavaju sadrţaju.

Ove opcije se odnose na celu tabelu a ne samo na selektovane ćelije.

MARGINE

ĆELIJA

ĆELIJE SE

AUTOMATSKI

PRILAGOĐAVAJU

SADRŢAJU

RAZMACI IZMEĐU

ĆELIJA

WORD 5 :: TABLES

Na kartici ROW se podešava visina selektovanih redova.

Postoji i opcija koja omogućava da se red deli na dve ili više stranica ukoliko to zahteva prelom strana.

Ukoliko je selektovan prvi red i ukoliko on predstavlja zaglavlje tabele, moţemo odabrati da se taj red ponavlja na svakoj stranici na kojoj se prostire tabela.

VISINA

REDOVA

PONAVLJANJE PRVOG

REDA (ZAGLAVLJA)

RED SE DELI NA

STRANICE

WORD 5 :: TABLES

Na kartici COLUMN je moguće podesiti širinu za jednu ili više selektovanih kolona.

ŠIRINA

KOLONA

WORD 5 :: TABLES

Na kartici CELL se podešava ţeljena širina ćelija. Treba uvek imati u vidu da se jednom definisane mere mogu menjati u tabeli ukoliko sadrţaj “probije” zadate dimenzije ćelije.

Na ovoj kartici se moţe podesiti i poravnanje, odnosno centriranje teksta po vertikali. Horizontalno poravnanje se zadaje putem komandi za poravnanje na toolbaru, koje vaţe i za obiĉne pasuse. Na ovaj naĉin se postiţe isti efekat kao komandom CELL ALIGNMENT.

Komanda OPTIONS omogućava da podesimo margine samo za selektovane ćelije, kao i da odredimo da li će tekst automatski prelaziti u novi red (WRAP TEXT) i da li će se veliĉina fonta prilagoditi veliĉini ćelije (FIT TEXT).

ŠIRINA

ĆELIJE

VERTIKALNO

PORAVNANJE

WORD 5 :: TABLES

Za selektovane ćelije ili celu tabelu je moguće pozvati komandu BORDERS AND SHADING, pomoću koje se mogu crtati ili brisati okviri za selekciju, kao i odreĊivati boja i senĉenje pozadine.

BORDERS

& SHADING

WORD 5 :: COLUMNS

Tekst u WORD-u je moguće formatirati u obliku dva ili više stupca.

Vaţno je znati da stupci predstavljaju zasebnu sekciju tipa CONTINUOUS, što treba imati u vidu pri uklanjanju stubaca.

DVA STUPCA

ODVOJENA

LINIJOM

WORD 5 :: COLUMNS

U dijalogu komande FORMAT – COLUMNS se pre svega nalazi ponuĊeno nekoliko mogućnosti koje su unapred definisane.

Postoji i opcija LINE BETWEEN koja definiše da li će se izmeĊu stubaca pojaviti linija.

U panelu PREVIEW moţemo videti kako će stupci izgledati sa zadatim postavkama.

UNAPRED

DEFINISANE

MOGUĆNOSTI

KAKO ĆE

IZGLEDATI

STUPCI

LINIJA IZMEĐU

WORD 5 :: COLUMNS

Ukoliko nismo zadovoljni unapred definisanim mogućnostima, moţemo sami uneti broj stubaca.

U panelu WIDTH AND SPACING odreĊujemo širinu stubaca i razmak izmeĊu njih. Ukoliko je selektovana opcija EQUAL COLUMN WIDTH, moţemo da definišemo samo jednu širinu i jedan razmak koji se odnose na sve stupce. U suprotnom, definisaćemo širinu svakog pojedinog stupca.

BROJ STUBACA

JEDNAKA ŠIRINA

ZA STUPCE

ŠIRINA STUPCA I

RAZMAK

WORD 5 :: COLUMNS

Već je reĉeno da stupci kreiraju zasebne sekcije. Ovo je znaĉajno kada ţelimo da uklonimom stupce. Nije dovoljno pozvati komandu COLUMNS i odabrati samo jedan stubac, pošto sekcije i dalje ostaju u dokumentu kao što se vidi na slici.

Ispravan naĉin je ustvari uklanjanje oba SECTION BREAK-a (i ispred i posle stubaca), jednostavnim brisanjem. Pri tom vodimo raĉuna da donji SECTION BREAK “pamti” formatiranje teksta koji se nalazi iznad, što znaĉi da će u trenutku kad obrišemo gornji, ceo tekst iznad stubaca biti prikazan u obliku stubaca. Ovo ne predstavlja grešku – stupci će nestati kada obrišemo i donji SECTION BREAK.

SECTION BREAK

WORD 5 :: STYLES AND FORMATTING

Stilovi predstavljaju skup razliĉitih formatiranja teksta odnosno pasusa. Po tome ih i delimo na PARAGRAPH i CHARACTER stilove. Ukoliko ţelimo da primenimo stil na jedan pasus, dovoljno je da se kursor nalazi u tom pasusu, a tekst selektujemo ukoliko primenjujemo stil na više pasusa. Kod tekstualnih stilova uvek selektujemo tekst na koji ga primenjujemo.

Stilovi se biraju iz padajuće liste na toolbar-u.

PADAJUĆA LISTA

STILOVA


Komanda FORMAT – STYLES AND FORMATTING otvara osnovni prozor za manipulaciju stilovima. Za potrebe ovog kursa su najbitnije komande NEW STYLE za kreiranje novog stila i MODIFY koja se dobija u pop-up meniju, kada se klikne desnim dugmetom na već postojeći stil iz liste.

U pop-up meniju postoji i komanda UPDATE TO MATCH SELECTION koja će odabrani stil izmeniti tako da se uklopi sa selektovanim tekstom iz dokumenta.

NOVI STIL

IZMENA STILA


STYLE BASED ON lista oznaĉava stil na kome se bazira novi stil, odnosno stil ĉije se karakteristike inicijalno preuzimaju za novi stil. Lista STYLE FOR FOLLOWING PARAGRAPH je bitna za PARAGRAPH stilove i oznaĉava kojim stilom će se ispisivati sledeći pasus (pošto se pritisne ENTER).

Osnovni stil je gotovo uvek NORMAL i to je stil kojim je uobiĉajeno ispisan dokument.

NAZIV

TIP STILA

BAZIČNI STIL

STIL SLEDEĆEG

PASUSA

Komanda NEW STYLE otvara novi dijalog gde se definišu karakteristike stila. U polje NAME se unosi naziv stila, au listi STYLE TYPE biramo tip stila. Iako postoji više tipova za stilove, obratićemo paţnju samo na prva dva (PARAGRAPH i CHARACTER).


Pomoću menija FORMAT se mogu pozvati sva dosadašnja napredna podešavanja koja se onda primenjuju na stil.

Za potrebe ovog kursa stilovi će biti formirani korišćenjem prve ĉetiri komande.


Modifikovanje stila je suštinski isto kao kreiranje novog stila, s tim što se samo vrše izmene već postojećeg stila – nema unosa novog imena i tipa.

Prednost upotrebe stilova je oĉigledna. Jednom primenjeni stilovi za tekst, naslove, podnaslove i sl. se kasnije mogu veoma brzo menjati. Dovoljno je izvršiti modifikaciju stila i ceo tekst koji je pisan tim stilom će biti promenjen. Nema potrebe da se podešavanja vrše ruĉno kroz celi dokument.

PRIMENJENI I

PROMENJENI

STILOVI

WORD 5 :: TABLE OF CONTENTS

Umesto ruĉnog kreiranja, WORD nam pruţa mogućnost da automatski generiše sadrţaj. Ova mogućnost se zasniva na ideji da su naslovi ispisani jednim stilom, podnaslovi drugim itd.

Za naslove se inicijalno podrazumeva stil HEADING 1, za podnaslove HEADING 2, za pod-podnaslove HEADING 3 itd.

Komanda za automatsko kreiranje sadrţaja je INSERT – REFERENCE – INDEX AND TABLES, u kojoj postoje 4 kartice, ali ovaj put nas zanima samo druga po redu: TABLE OF CONTENTS.

PRIMER SADRŢAJA


Unutar ovog dijaloga se pre svega nalaze dva prikaza budućeg sadrţaja. Prvi je znaĉajan za pisani dokument, a drugi samo ako nameravamo da dokument snimimo u obliku Internet prezentacije.

Opcija SHOW PAGE NUMBERS sluţi za prikaz brojeva strana, a opcija RIGHT ALIGN PAGE NUMBERS sluţi za njihovo desno poravnanje.

Padajuća lista TAB LEADER se koristi za simbol kojim će biti popunjena praznina do broja – isto kao i LEADER u dijalogu za tabulatore.

PRIKAZ SADRŢAJA

PRIKAZ I

PORAVNANJE

BROJEVA STRANA

POPUNJAVANJE

RAZMAKA


U panelu GENERAL, moţemo izabrati neki od već definisanih stilova za ispis sadrţaja (padajuća lista FORMATS).

SHOW LEVELS oznaĉava do kog nivoa podnaslova se kreira sadrţaj. 1 oznaĉava samo naslove, 2 naslove i podnaslove, 3 naslove, podnaslove i pod-podnaslove...

Komanda OPTIONS poziva poseban dijalog u kome moţemo odrediti koji stilovi u tekstu pripadaju kom nivou u sadrţaju

PREDEFINISANI

STILOVI

NIVO PODNASLOVA


Komanda OPTIONS poziva poseban dijalog u kome moţemo odrediti koji stilovi u tekstu pripadaju kom nivou u sadrţaju. Uobiĉajeno je da su to HEADING stilovi, a na ovom mestu moţemo odrediti da su naslovi ispisani i nekim drugim stilom.

Komanda MODIFY otvara dijalog u kome je moguće ruĉno podešavati izgled samog sadrţaja promenom TOC stilova, pošto je svaki nivo ispisa u sadrţaju definisan zasebnim stilom: TOC 1 za naslove, TOC 2 za podnaslove, itd.

DIJALOG OPTIONS

DIJALOG MODIFY

Documents

Word 2003 Skripta