Ekologija je bioloka disciplina koja prouava odnose izmeu ivih organizama i spoljanje sredine i njihovo delovanje na organizme.oikos-dom,stanite,logos-nauka.Po Hekelu to je nauka o prirodi,bavi se biolokim sistemima i nainima na koji oni funkcioniu,a sutina je kako ovek da pravilno upravlja prirodom.Ekologija prouava ivi svet na organizacionim nivoima (jedinka-vrsta-populacija...).Ekologija prouava funkcionisanje prirode u celini.Najira je disciplina biologije,integrie sve ostale i prouava i neivu prirodu.Hekel:ekologija je nauka o biosferi.Ekologija se prema predmetu prouavanja deli na fitoekologiju i zooekologiju.Agroekologija je deo primenjene ekologije koja se bavi principima koji se koriste u poljoprivredi,umarstvu....Poljoprivreda je ljudska delatnost koja je prva poela da menja prirodu,pa i da negativno utie na nju.Ona unitava prirodnu vegetaciju da bi ovek obraivao to zemljite.U agroekologiji ovek je najvaniji faktor.Ne poznajui ekoloke principe,ovek jako loe utie na prirodu pa time i na sebe. Neobnovljivi prirodni resursi su oni koji kad se unite ne mogu vie nikad da se obnove (ista pijaa voda,vazduh,zemljite-pre svega plodno i obradivo-ono se stvara kroz geoloku istoriju).ivot je star oko milijardu godina.Na zemlji ima nekoliko milijardi vrsta.Ekologija se deli prema nivou organizacije ivog sveta koji prouava: idioekologija-na nivou vrste;sinekologija (biocenologija /sistemska ekologija)-prouava odnos sistema ivih organizama.Fitocenologija prouava biljne zajednice.Zoocenologija prouava ivotinjske zajednice.Spoljna sredina (ivotna sredina) je kompleks (skup) najrazliitijih faktora (uticaja) (neive prirode,ivih organizama) na neku vrstu.Ekoloki faktor je pojedinani uticaj te ivotne sredine. ivotno stanite (biotop) je skup svih faktora neive prirode koji deluju na jednom prostoru i prostor na kome ivi jedinka. Na jednom biotopu ivi biocenoza (ivotna zajednica) to je grupa (kombinacija) vrste tj. svih ivih organizama koji naseljavaju odreeni biotop-prilagoeni su na ivot u tom biotopu i prilagoeni su jedni na druge. im se neto promeni,bilo koji faktor sledi poremeaj ekoloke ravnotee-sledi katastrofalno izumiranje vrsta (npr. meteor-poremeaji klime-izumiru dinosaurusi koji su bili prilagoeni na sva stanita-vazduh,voda,kopno kao danas sisari).Za poslednjih 10 godina srednja godinja t se poveala za 1-2C.Biotop i biocenoze ne postoje jedna bez druge (moda biotopi ali jako retko),dakle podela je vetaka. Biotop i biocenoze zajedno ine ekosistem ali to nije njihov prost zbir ve meusobni uticaj (aktivna integracija) npr. zemlja je stvorena radom ivih organizama (biljaka,ivotinja i mikroorg.);uticaj biljaka na klimu:sav O2 u atmosferi potie od njih,tj. biogenog je porekla.Prvi organizmi su bili anaerobni. Biomi-vie slinih ekosistema,veliki kompleksi nastali pod uticajem klime,globalni ekosistem(sve pustinje na svetu ine biom pustinja). Biomi se grupiu u biocikluse.Biociklusi-ujedinjeni biomi. Postoje biomi kopna,slatkih i slanih voda. Biosfera je deo litosfere,hidrosfere,atmosfere naseljen ivim biima, funkcionie kao globalni ekosistem. Funkcije biosfere: kruenje materije i protok energije.(Ivanovi papirii-ivotna sredina kompleks svih uticaja koji na organizme deluju na mestu gde ive. Ekoloki faktori-pojedinani uticaj na organizme bilo ive ili neive prirode. Biotop-ivotno stanite,prostor gde ima organizama koje se odlikuje specifinim kompleksom ekolokih faktora. Biocenoza/ivotna zajednica-kombinacija svih ivih bia koja su karakteristina za dati biotop. Biotop+ Biocenoza = ekosistem Ekosistem-interakcija biotopa i biocenoze koji u prirodi deluje nezavisno dok se ne promene uslovi. Agroekosistem-njime upravlja ovek,stvara ga i unitava. Biosfera-deo litosfere,hidrosfere,atmosfere naseljen ivim biima,funkcionie kao globalni ekosistem. Funkcije biosfere: kruenje materije i protok energije.Ekologija

je bioloka disciplinska nauka koja se bavi prouavanjem uticaja ivotne sredine na organizme.)U agroekologiji imamo: agrosfera (poljoprivredni proizvodni prostor;prostor u kom se proizvodi hrana),antroposfera (zone u biosferi koje je naselio ovek; organizovani nain ivota uslovio je oveka da organizuje proizvodnju hrane u okviru gajenja biljaka).Deo antroposfere pogodan za poljoprivrednu proizvodnju zove se agrosfera (prostor u kome se proizvodi hrana).ovek prilagoava uslove.Agrosfera nije kontinuirana celina.Poljoprivredni proizvodni prostor je organizovan na principu usklaivanja biljnih i stoarskih proizvodnih grana sa faktorima sredine.U poljoprivrednom proizvodnom prostoru faktori sredine su retko optimalni,pa se koriste razliite mere da se oni koliko-toliko kontroliu i da se izbegne negativni uticaj spoljanje sredine-navodnjavanjem,sejanjem u odgovarajue vreme,obradom zemljita.

Elementi poljoprivrednog proizvodnog prostoraAgrosferu ine: agrobiotop-poljoprivredno stanite-ini ga kompleks abiotikih faktora-zemljite,reljef i klima koji su praktino nerazdvojivi.Agrobiotopi su integrisani u posebne povrine na zemlji koje su pogodne za poljoprivrednu proizvodnju (najvei deo nije pogodan).Agrobiotop ini zemljite zajedno sa klimom i reljefom, u kom je organizovana atmosfera.Zemlja i klima su nerazdvojiva celina i moramo ih tretirati kao poljoprivredni prostor u ekolokom smislu. Stanini uslovi na Zemlji nisu jednaki i postoje razlike u klimi Zemlje,reljefu i tipu zemljita.Potpuno brisanje granica u agrobiotopu se ne moe ostvariti i zato ovek stvaranjem pogodnih sorata i korienjem agrotehnikih mera iri areal gajenja u razliitim ekolokim uslovima poljoprivredne proizvodnje.Agrosferu ine-poljoprivredno stanite (agrobiotop) ,poljoprivredna ivotna zajednica (agrobiocenoza), poljoprivredne sinuzije (agrosinuzije),poljoprivredni ekoloki sistem (agroekosistem).ovek se trudi da agrobiotop prilagodi biljnim vrstama koje gaji,a i da gaji one vrste koje odgovaraju tim uslovima (genomski princip prilagoavanja staninim uslovima).ovek stvaranjem pogodnih sorti i agrotehnikim merama iri areal u razliitim ekolokim uslovima polj. proizvodnje. Agrobiocenoza-poljoprivredna ivotna zajednica- osnovni inilac su agrobiocenoze- je najee jedna vrsta (ranije se gajilo vie vrsta), i ona je edifikator zajednice i najvaniji lan, dok kod prirodnih biocenoza ima vie vrsta.Sporedni lanovi (tzv.pratilaki kompleks) su najee nepoeljni-npr. korovske biljke koje konkuriu gajenoj biljci za sve faktore i ugroavaju prinos;insekti, glodari, mikroorganizmi (oni mogu biti i korisni-u zemljitu). Agrobiocenoza- ivotna zajednica (gajene biljke koje slue oveku,a i one koje su tetne po agrobiocenozu).Prema funkciji postoje 3 grupe lanova biocenoze: proizvoai (biljke, domae ivotinje),potroai (ovek,tetoine,domae ivotinje) i razlagai (mikroor.). Osobine agrobiocenoze i razlike u odnosu na spontanu biocenozu: spontane biocenoze su bogate vrstama,osnovna bioloka jedinica je vrsta, imaju celovit lanac ishrane i uravnoteeno stanje u klimaks zajednicama i vrlo su stabilne.Agrobiocenoze su siromane vrstama, osnovna bioloka jedinica je sorta ili hibrid, prekinut lanac ishrane (od ivotinja su tu samo biljojedi) zato nema ekoloke ravnotee,nju stvara ovek i to je nedostatak agrobiocenoze,a prednost: sistem je otvoren za poveanje produktivnosti jer se stalno stvara iznova pa novim merama moe da se povea produktivnost,a u poljoprivrednoj zajednici to ne moe. Vrlo su nestabilne.Vrste se ne mogu genetiki ukrtati (genetika barijera), isti hibrid klon-apsolutno isti genetiki materijal,nema genetike varijabilnosti to se u prirodi ne deava i nije

poeljno-zato se javlja mnogo vie tetoina a i zato to nemaju ta drugo da jedu).Poljoprivredne sinuzije (agrosinuzije) su skup individua razliitih vrsta sa slinim pravcem razvoja npr. korovske sinuzije. Agroekosistem-poljoprivredni ekoloki sistem.Ekoloki faktori su pojedinani uticaji spoljanje sredine koji deluju na ivi organizam. Sva iva bia moraju da se prilagoavaju na ekoloke faktore i njihove promene,mnoge izumiru. To se u prirodi stalno deava,a danas pod uticajem oveka jo bre. Klasifikacija ekolokih faktora: prosti (t,voda,vetar,sadraj N u zemljitu) i sloeni (sastoje se od vie prostih faktora npr. klima,zemljite,reljef,iva bia tj. biotiki faktori).Prema nainu delovanja-direktni (svetlost,t) i indirektni (npr. elementi reljefa-nadmorska visina,nagib terena,izloenost stranama sveta utiu na promenu klimatskih faktora ).Dele se i na abiotike (faktori neive prirode; klimatski-svetlost,t,vlanost vode,vazduha,vetar; edafski-stene, zemljite;orografski-reljef;geofiziki-gravitacija,magnetnost), biotike (uticaj biljaka,ivotinja i mikroorganizama na biljke) i antropogene(pozitivni i negativni uticaj oveka).Osobine ekolokih faktora- promenljivost u prostoru i vremenu.To je osnovna osobina ekolokih faktora.Usled nje, ivi prganizmi su u stalnoj adaptaciji.Promene mogu biti stalne (uobiajene)-npr. dan/no,sezonske promene i u tom sluaju su predvidljive. Kompleksno delovanje-faktori niskad ne deluju pojedinano ve uvek zajedno.Usled toga oni se menjaju tj. utiu jedan na drugi (npr. uticaj t na vlanost: kad t raste,vlanost opada).(Ivanovi papirii-Postoje 2 vrste promenljivost (adaptacija):Morfoloka-vezana je za filogeniju, i fiziloka- nain na koji se biljka priprema za uticaje spoljanje sredine na nivou elije. Ekoloka nia-niz adaptacija, nain preivljavanja,mesto koje vrsta zauzima u ekosistemu sa svim njenim potrebama.Uloga ekoloke nie je u prirodi da kada gajimo biljku moramo znati ta joj treba.Preklapanje nia dovodi do negativne konotacije.Ekoloka nia- koristi se jo i za odreivanja stepena preklapanja i naina izbegavanja npr. t je uslov koji odreuje rast ili razmnoavanje svih organizama,ali razliiti organizmi toleriu razliite opsege t. Ovaj opseg je jedna dimenzija ekoloke nie nekog organizma.Esencijalni ekoloki faktori su oni koji su osnovni za ivot i ne mogu se zamenjivati drugim.Ali, manjak nekog od njih eventualno moe da se nadoknadi (kompenzacija),npr. manjak toplote u polarnim oblastima kompenzuje se time to je u letnjem periodu stalno dan (stalna orotosinteza) pa na godinjem nivou biljke mogu da ostvare odreenu produkciju. Ekoloka valenca-predstavlja amplitudu variranja jednog ekolokog faktora u okviru kog ima postojanja date vrste.Ima karakteistine 3 kardinalne take: dva pesimuma (min i max) i optimum. Min-vrednost na kojoj poinje rast i razvie odreene vrste; max-vrednost iznad koje prestaje rast i razvie odreene vrste; opt-vrednost na kojoj je najbolja produkcija.Ona vrsta koja ima iroko rasprostranjenu valencu je eurivalentna (rasprostranjena na raznim t npr. Vik).Organizmi koji imaju uske amplitude variranja ekolokih faktora su razliito prilagoeni na promenu t.Stenovalentne vrste: npr. endemiti veoma retki,specijalizovani po pravilu oligo-niska t,meta-visoka t.Prema obliku valence oligo-vrste su bolje pri niim t,mezo-vrste su na optimalno umerenim t i poli-bolje prilagoene viim t ali trpe i nie t.Antroposfera-povoljne sfere koje je naselio ovek.Organizovan nain ivota uslovio je oveka da organizuje proizvodnju hrane u okviru gajenja biljaka. Agrosfera-prostor u kom se proizvodi hrana ili poljoprivredni proizvodni prostor.Za organizaciju poljoprivrednog proizvodnog prostora moraju biti osigurani svi uslovi koji pomau gajenje biljaka i domaih ivotinja.Agrosfera nije zaokruena celina,ve se utapa meu vodeni prostor i dr.Poljoprivredni proizvodni prostor organizovan je na ekolokom principu

usklaivanja biljnih i stoarskih proizvodnih grana sa faktorima sredine.Za opstanak bia potrebni su neophodni ivotni faktori.U agrosferi ovek pokuava da kontrolie vegetativnim faktorima u smeru optimuma,uz izbegavanje vegetacijskog uticaja na lanove proizvodnje.Elementi poljoprivrednog proizvodnog procesa(prostora)-Agrosferu ine seldei elementi: poljoprivredno stanite (agrobiotop),poljoprivredna ivotna zajednica (agrobiocenoza),poljoprivredne sinuzije (agrosinuzije) i poljoprivredni ekoloki sistem (agroekosistem).Agrobiotop ini zemljite zajedno sa klimom i reljefom,u kom je organizovana atmosfera.Zemlja i klima su nerazdvojiva celina i moramo ih tretirati kao poljoprivredni prostor u ekolokom smislu.Stanini uslovi na Zemlji nisu jednaki i postoje razlike u klimi Zemlje,reljefu i tipu zemljita.Potpuno brisanje granice u agrobiotopu se ne moe ostvariti i zato ovek stvaranjem pogodnih sorti i korienjem agrotehnikih mera,iri areal gajenja u razliitim ekolokim uslovima poljoprivredne proizvodnje.Agrobiocenozaivotna zajednica (gajene biljke koje slue oveku,a i one koje su tetne za agrobiocenozu).Svi lanovi agrobiocenoze se mogu podeliti na glavne (nosioci proizvodnje-gajenje biljaka i domaih ivotinja) i sporedne (koji zbog heterogenog sastava imaju naziv pratei kompleks (korovi,tetoine,insekti,glodari)).Prema funkciji lanovi se dele na: proizvoae, potroae i razlagae.Spontane biocenoze bogate su biljnim i ivotinjskim vrstama,dok je agrobiocenoza siromana vrstama,a bogata pripadnicima jedne vrste.U spontanim biocenozama vrsta je osnovna bioloka jedinica,a u agrobiocenozama spoj sorata i pasmina domaih ivotinja.Pomou sorte mogue je proiriti uzgoj vrsta u razliitim agrobiotopima, na prvom mestu onih koji imaju veu poljoprivredno-ekonomsku vrednost.U agrobiocenozi nalaze se samo biljojedi-herbivori.Jedan deo proizvodnje slui za stonu hranu,jer ivotinje mogu iskoristiti onaj deo biolokog prinosa koji ovek ne moe.U spontanim biocenozama postoje celoviti lanci ishrane (od stvaranja,korienja,razlaganja organskih materija kada se krug zatvara)-mehanizam samoregulacije ime se postie ekoloka ravnotea u prirodnim jedinicama,a to je osnovni element stabilnosti biocenoze.)

Ekoloka nia je zbir potreba i adaptacija vrste na spoljanju sredinu.-odreeno mesto i uloga bilo koje vrste organizama u prirodi.Mesto ne u slinim stanitima nego svi faktori koji deluju na tu vrstu i sve ime oni deluju na spoljanu sredinu (gde ivi,ta jede,odnosi sa drugim vrstama).Svaka vrsta ima svoju ekoloku niu.Ako se nie dve vrste preklapaju,dolazi do kompeticije i borbe.Ako se suvie preklapaju, jedna vrsta e potisnuti drugu. Esencijalni ekoloki faktori su oni koji su osnovni za ivot i ne mogu se zamenjivati drugim.Ali, manjak nekog od njih eventualno moe da se nadoknadi (kompenzacija),npr. manjak toplote u polarnim oblastima kompenzuje se time to je u letnjem periodu stalno dan (stalna orotosinteza) pa na godinjem nivou biljke mogu da ostvare odreenu produkciju.Delovanje ekolokih faktora definiemo preko valence.Ekoloka valenca-predstavlja amplitudu variranja jednog ekolokog faktora u okviru kog ima postojanja date vrste. Ima karakteistine 3 kardinalne take: dva pesimuma (min i max) i optimum.Eurivalentni organizmi (npr. euritermni ako se radi o t) imaju iroku valencu-toleriu iroko variranje ekolokih faktora.iroko rasprostranjeni organizmi (kosmopoliti) su oni koji imaju iroku valencu za veinu faktora (pacov,ovek,vuk,gajene biljke).Takvih vrsta nema mnogo. Stenovalentni organizmi toleriu vrlo mali raspon variranja ekolokih faktora.Oni su endemi.Vrsta moe biti eurivalentna za jedan faktor,a stenovalentna za drugi-npr. komarac je eurivalentan za t,a stenovalentan za vodu.Organizmi su endemici zato to su vrlo 1.stari (reliktni)

ivi fosili-preiveli su samo na tom mestu,a roaci su im izumrli.Na N. Zelandu postoji guter filogenetski stariji od dinosaurusa. Panieva omorika potie jo iz tercijara-preivela je ledeno doba;samo na 2 planine-Tara i jo jedna u Bosni. 2.nisu stari ali su usko specijalizovani za odreene uslove. Oblik valence prema poloaju optimuma oligo,mezo,poli oblik.Valenca stimulativnih faktora-stimulativni (korisni) ekoloki faktori su faktori u poljoprivredi koji nisu neophodni za ivot-npr. ubriva. Postoje 3 kardinalne take-relativni minimum-nije apsolutni jer je opstanak vrste mogu bez tog faktora,apsolutni max-vrsta preko toga izumire i optimum.Valenca tetnog faktora-on ima 2 kardinalne take-relativni min i apsolutni max) ne postoji optimum jer tetni faktor ne moe imati optimalno dejstvo.Zakoni delovanja ekolokih faktora- I zakon minimuma (Libigov zakon min) je najvaniji i najstariji.Faktor koji je u min je limitirajui faktor za opstanak vrste (a isto vai i za proizvodnju). II zakon zajednikog delovanja faktora (Mierlihov zakon) uvek deluju zajedno,nikad pojedinano,utiu jedni na druge tj. oni se menjaju.

Klima-sloeni abiotiki faktor-srednje stanje meteorolokih inilaca karakteristinih za jedno mesto u toku dugog niza godina.inioci (faktori) klime su: t,boja i vlanost,kretanje vazduha i svetlost.Prema veliini oblasti: makroklima-kontinent,neka velika oblast;mezokima-neko mesto (lokalna klima-selo,grad);mikroklima-klima jednog biotopa.Ona je trenutna,stvarna klima na jednom mestu i jako je varijabilna;nanoklima-npr. kllima nalija lista i slino. Na Zemlji postoji mnogo tipova klime (radi se o makroklimi): ekvatorijalna, tropska, subtropska,mediteranska,kontinentalna,planinska,polarna itd.Kod nas: umereno kontinentalna (dominantan tip),mediteranska,planinska (na visokim planinama).Umereno kontinentalni tip ima vie podtipova-na severu je klima vie kontinentalna,na jugu umerenija;na istoku vie kontinentalna, na zapadu umerenija i vlanija (to je klima vie kontinentalnija to su leta toplija,zime hladnije,a koliina padavina je manja).Za veinu gajenih biljaka idealna je umerena kontinentalna klima. Uticaj oveka na klimu: efekat staklene bate (globalno zagrevanje)-CO2,CH4 spreavaju odavanje toplote sa Zemlje; ozonske rupe (freoni-hlorfluor veoma reaktivni) ozon titi od prodiranja UV i drugih tetnih zraenja.Kontinentalna klima:neravnomeran raspored padavina (suni period leti); mediteranska:blage zime,suva leta; planinska (iznad 1500m):hladne,duge zime,prohladna leta.Faktori klime:t,voda i vlanost,svetlost,vazduna kretanja.Pokazatelji klime: t, koliina padavina. Najee se meri srednja godinja t (u Beogradu 11C)srednje mesene,dnevne,min,max. Na osnovu srednje godinje t klimu delimo na: nivalna (vrlo hladna-srenja god.t manja od 0,5C),hladna (0-4C), umereno hladna (4-8C),umereno topla (kod nas-8-12C),topla (nae primorje-12-20C) i vrlo topla (preko 20C). Koliina padavina-najee se meri ukupna godinja koliina padavina (u Beogradu 600mm).Raspored padavina tokom godine: aridna (suva,suna-ispod 250mm),semiaridna (polusuna-250-500mm),subhumidna (poluvlana-500-1000mm),humidna (1000-1500mm),perihumidna (veoma vlana- preko 1500mm).Povoljne za gajenje biljaka su subhumidna i humidna.Semiaridna samo uz navodnjavanje.Ako je srednja godinja t iznad 20C i ako ima preko 1500mm padavina godinje gajene biljke ne mogu da izdre konkurenciju prirodne vegetacije tj. ima mnogo tetoina.Kombinacija t i koliine padavina-Langeov kini faktor- KF= O/T O-ukupna godinja suma padavina: T-srednja godinja t. Na osnovu kinog faktora imamo podelu klime

na: aridnu (KF manji od 40),semiaridna (40-60),semihumidna (60-80),humidna (80-160),perihumidna (KF vei od 160). Langeov kini faktor se isto esto rauna na mesenom nivou-aridna(manji od 3,3),semiaridna (3-5),semihumidna (5-6,6),humidna (6,6-13,3),perihumidna (vei od 13,3).Indeks sue- Is= O/T+10 osnovni ograniavajui faktor rasta i prinosa je voda. Poljozatitni pojasevi (drvee,iva ograda)-zatita od jakog vetra-erozija,visoka transpiracija,lomljenje biljaka. Obraivanje zemljita (oranje,okopavanje) due uva vodu jer se remete kapilarne punotine u zemljitu kroz koje se voda kree navie i isparava.

Faktori klime-svetlostSvetlost kao ekoloki faktor-abiotiki, prost,klimatski faktor.Neophodan za ivot. 6CO2 + 6H2O (hlorofil,svetlost) C6H12O6 + 6O2 Svetla faza fotosinteze je biofiziki proces.Tamna faza je biohemijski proces. 1.Usvajanje svetlosti od strane hlorofila.Kvant svetlosti (foton) izbija jedan elektron iz spoljanje orbitale hlorofila tako da taj elektron prelazi u vie energetsko stanje.Ovo se zove eksitacija hlorofila.Ta energja ide dalje,u tamnu fazu, kao i elektron vodonika iz vode (O2 koji se oslobaa ide iz vode) i oni se koriste za redukciju.Dobija se glukoza (visokoenergetski molekul).Sutina fotosinteze je pretvaranje svetlosne energije u hemijsku energiju (koja se kasnije pretvara u neki rad, a sve to na kraju svodi se na toplotu). Svetlost je vidljivi deo spektra elektromagnetnog zraenja Sunca.Solarna konstanta je koliina energije koja dospe na gornju granicu atmosfere i iznosi 8,29 Jcm2min.57% se odbija,a samo 47% dodje do zemlje. Hlorofil odbija zelenu svetlost a najvie usvaja crvenu svetlost oko 700nm talasne duine (hlorofil a),a hlorofil b usvaja i plavu svetlost. to je vea talasna duina manja je energija koju taj talas nosi. Svetlost utie na biljke jainom (intenzitetom), spektralnim sastavom (kvalitetom) i duinom trajanja.Intenzitet se meri luksima.Na njega utiu:reljef(nadmorska visina,ekspozicija,nagib terena)-vei intenzitet svetlosti je na veim visinama a takoe je vei i udeo UV zraka;Geografska irina-na Ekvatoru dan: no=12:12,na polovima 6 meseci :6 meseci; oblanost-utie na to da li e biti direktno zraenje (koje podrazumeva vei intenzitet do nekoliko stotina hiljada luksa u podne kad je sunan dan) ili difuzno (par hiljada po oblanom danu).Direktno zraenje ima vie IC i UV a difuzno nema IC,a mnogo manje ima UV i ostalih kratkotalasnih.Biljni pokriva utie na intenzitet svetlosti u biotopu.uma: difuzna svetlost manji intenzitet.Tipovi biljaka u odnosu na svetlost:1.Heliofite-za rast i razvoj zahtevaju iskljuivo direktno Sunevo zraenje i veliki intenzitet; 2.Skiofite-prilagoene na uslove senke i difuznog zraenja smeta im direktno zraenje; 3.Poluskiofite-imaju iru valencu za svetlost, i mogu da opstanu u oba sluaja,ali vie im odgovara direktno zraenje i veliki intenzitet.Kompenzaciona taka za svetlost je ona jaina svetlosti na kojoj se izjednaava apsorbovani CO2 u fotosintezi sa odatim CO2 u disanju.Na tom nivou metabollizam je u ravnotei,nema rasta ni razvia,biljka samo kompenzuje gubitak CO2 u disanju.To je min jaina svetlosti na kojoj biljka opstaje.Iznad toga biljka raste i razvija se.Heliofite su mnogo vei producenti organske materije.Veina biljaka sa velikom masom,ukljuujui i veinu gajenih biljaka su heliofite.Zelena salata ima bolji kvalitet u senci (jer listovi otvrdnu i ogrube ako su na Suncu).Listovi heliofita su diferencirani,imaju zatite od gubitka vode (kutikula,diferencirano palisadno i sunerasto tkivo).Listovi skiofita imaju samo sunerasti parenhim nenije su-sa manje mehanikih elemenata.Njima ne smeta samo Sunevo zraenje ve i isparavanje vode jer nisu zatiene od toga.Zato one trae zasenjivanje stanita jer

su vlanija i hladnija.Poluskiofite su anatomski sline heliofitama ali imaju niu kompenzacionu taku, tj. po fiziologiji su sline slkiofitama.Spektralni sastav-za fotosintezu su najvanije crvena svetlost oko 700nm (hlorofil a) i plava svetlost (hlorofil b).Svetlost u vodi se jako razlikuje od one u vazduhu intenzitet je mnogo manji, nema crvenih zraka, najvie su plavi i ljubiasti. Zato kod algi postoje drugi hlorofili pored hlorofila a koji postoji kod svih biljaka (c,d,e) i drugi pigmenti. Tela su im vrlo tanka i ak prozirna (da ne zasenjuju jedni druge). Na veim nadmorskim visinama: bele dlaice na listovima (Verbascum),votana prevlaka- odbija zrake. Duina trajanja- tokom jednog dana imamo dan i no.Ovo je za neke biljke veoma vano tj. one zahtevaju odreenu duinu dana i to se zove fotoperiodizam ili svetlosni stadijum, a reakcija biljaka na duinu dana zove se fotoperiodska reakcija. Biljke dugog dana-duina dana duu od 14 sati; biljke kratkog dana- duina dana krai od 14 sati; indiferentne biljke (neutralne). Ako nema odgovarajue duine dana, biljka ne moe da pree iz vegetativne u generativnu fazu (tj. da cveta), ili cveta mnogo kasnije to je nepovoljno (npr. ako je ve otpoela sua ili hladniji period) jer je cvet vrlo osetljiv. Zato je veoma vano da se o tome vodi rauna (gde koja biljka moe da se gaji).Kod nas je najdui dan 16,skoro 17 sati,i zato se kod nas leti ne mogu gajiti biljke kratkog dana,ali eventualno mogu zimi. Takoe,moe da se vri selekcija tako da biljke nemaju tu fotoperiodsku reakciju.Pritom, rast i fotosinteza se nastavljaju sasvim normalno jer to ne zavisi od duine dana.Dakle, rast se nastavlja,a ometa se samo razvie,pa ako biljke gajimo u obrnutim uslovima npr. rotkvice,zelena salata su biljke dugog dana,ali se gaje od jeseni do prolea ba zato da ne preu brzo u fazu cvetanja nego da to vie rastu.Ali ako hoemo plod,seme tada moramo da potujemo potrebe biljke (ita,plodovi).Po pravilu,biljke koje su poreklom tropske su biljke kratkog dana a biljke iz umerenih krajeva su biljke dugog dana,ali selekcija moe da ih menja. Biljke kratkog dana:kukuruz (iz JuneSrednje Amerike),soja (Kina), proso,pirina, konoplja,paradajz,paprika. Biljke dugog dana: strna ita-penica,ra,jeam,ovas (uglavnom su iz Srednje Azije-Mesopotamija,oko 45-50 geografske irine),cvekla,rotkvica,lukovi,lan. Mogunosti za prilagoavanje svetlosnih uslova su vrlo male ,osim u zatvorenim prostorima npr. pomou elemenata reljefa (ekspozicija,nagib terena) nego se ide u suprotnom pravcu,odabiraju se vrste i sorte koje mogu da se gaje u odreenim regionima.

Temperatura (toplota)- Toplota je abiotiki,klimatski,prost faktor.Toplota je potrebna zbog biohemijskih reakcija.Na apsolutnoj nuli (-273C) staje svako kretanje molekula.Takoe enzimi nisu aktivni na niim temperaturama zbog smanjenog kretanja molekula,a na viim temperaturama od 45-50C se denaturiu.Svaki proces,svaki organizam ima svoju optimalnu t,a optimalne t se razlikuju i tokom razvia.Znai osnovni znaaj t je fizioloki. Drugi znaaj t je ekoloki,to znai da su organizmi veoma rasporeeni na Zemlji u zavisnosti od toplotnih uslova,a u zavisnosti od toplotnih uslova postoje i razliiti naini prilagoavanja tim uslovima.To prilagoavanje je izuzetno iroko npr. na stalnom ledu ive modrozelene alge.Raspored toplote na zemlji zavisi od : Geografska irina- sa poveanjem geografske irine opada temperatura (na svaki stepen geografske irine za 0,5C opada srednja godinja temperatura).Toplotni pojasevi-2 hladna,2 umerena i 1 arki).Mi smo u toplom delu umerenog pojasa (jer se ovaj deli na umereno topli i umereno hladni).Pravilo: to je organizam evolutivno primitivniji,to je manje osetljiv na ekstremne uslove.U vruim gejzirima opet modrozelene alge.Tropska zona: biljke koje trae visoke t a ne podnose niske. U odnosu na t

biljke se dele na frigofilne (biljke hladnijih oblasti) i termofilne (biljke koje zahtevaju veu koliinu toplote).U odnosu na srednju godinju t (horizontalna zonalnost) imamo:Megatermne: t iznad 20C niske pozitivne t dovode do obustavljanja enzimske aktivnosti kod njih-biljke tropskih oblasti;Mezotermne: 15-20C ne podnose mraz.Mediteranske biljke-maslina,agrumi,urme,palma,pirina, pamuci. Kod nas u primorju je srednja godinja t oko 16C;Mikrotermne: 0-15C biljke umerenog pojasa.Neke vrste mogu uspeno da preivljavaju mraz. etinari: graa lista-vrlo debela kutikula,razvijeni mehaniki elementi (zatita od izmrzavanja).Listopadno drvee: opadanje lia.Drvee: kora.Neke zeljaste biljke: nadzemni delovi izumiru.Seme je vrlo otporno na izmrzavanje jer je suvo (ima malo vode),debela semenjaa.Neke biljke prezime u aktivnom stanju, zelene;Hekistotermne; temperature ispod 0C biljke polarnih oblasti.Najvei deo godine su pod uticajem mraza.Slini mehanizmi kao kod prethodnih samo nema drvenastih vrsta.To je vegetacija tundra-to su niske bunaste forme (vrlo je slina flora na jako visokim planinama).titi ih sneni pokriva (termika izolacija).Dlaice,debela kutikula i mehaniki elementi tite od izmrzavanja.Ali to je siromana flora-mali broj vrsta.Nadmorska visina-vertikalna zonalnost. Vertikalni gradijent t: na svakih 100m visine srednje godinje t opadaju za 0,5C.Toplotni uslovi su odreeni kombinacijom geografske irine i nadmorske visine. U Srbiji je osnovna vegetacija hrastova uma (najee kitnjak i cer).To je osnovna vegetacija niih brdskih podruja (do 500m).Zatim ide bukova uma (ali u vlanijim oblastima,dakle vie u zapadnoj Srbiji) ,etinarske ume (u suvljim tj. istonijim podrujima najee smra,a u vlanijim tj. zapadnijim jela (ili kombinacija jele i bukve) i bor (on ne pravi zone ve ga ima svuda)). Gornja granica ume kod nas: 1800-2000m. Iznad toga- livade i panjaci (zeljaste biljke,preivljavaju zatiene snenim pokrivaem), i niske bunaste vrste (kleka,borovnica).Sve ovo se odnosilo na globalnu zonalnost.Lokalna zavisi od svaega. I sam biljni pokriva utie na toplotne uslove npr. u umi je leti hladnije a zimi toplije.

Adaptacije na niske t (mraz)Voda se ledi prvo u intercelularima,taj led izvlai vodu iz okolnih elija (isuivanje) a zatim i u samim elijama nastaje led i svojim irenjem razara tkivo.Adaptacija (fizioloki mehanizam) koji omoguava da biljka u zelenom stanju preivi mraz zove se kaljenje.Veoma je vano vreme setve da bi biljke stigle da prou kroz to kaljenje.Zato su rani jesenji mrazevi (nagli pad temperatura) veoma tetni. Postepeno sniavanje t inicira ubrzanu fotosintezu eera koji se ne pretvara u skrob ve se gomila u vakuoli.im je rastvor vee conc, on ima niu taku mrnjenja; takoe povean osmotski pritisak ne dozvoljava odlazak vode iz elije (suenje).To je bila prva faza kaljenja:naputanje eera u vakuoli. To se deava na +t (nikako ispod 0C) primer: eer sniava t mrnjenja i poveava osmotski pritisak.Druga faza-na slabom mrazu od -1 do -2C koji izaziva dodatno izdvajanje vode iz elije (viak vode),pa je rastvor jo vie conc.Ako jo padne i sneg zatita je potpuna. Mraz moe i povoljno da deluje na biljke. Kod ozimih biljaka potrebno je da seme bude izloeno t ispod 0C da bi one mogle da te godine cvetaju i donesu plod to se zove jarovizacia,i to je toplotni stadijum (kao to je fotoperiodizam svetlosni stadijum), inae e cvetati tek sledee godine.Seme mora da se izloi niskim t da bi

moglo da se seje u prolee i bude jari usev.Niske t utiu na cvet voaka kajsija,breskva,ljiva rano cvetaju a cvet je najosetljiviji biljni organ i zato su proleni mrazevi izuzetno tetni. Pupoljci (meristemska tkiva) su najosetljiviji na mraz.-1C ili -2C u prolee mnogo je tetnije nego -20C zimi.

Visoke temperatureelije umiru zbog otrovnih produkata raspada (denaturacija) belanevina i to amonijaka.To poinje na t veoj od 40C.Visoke t kod biljaka prilagoenih na niske t utiu na cvet (isuivanje polena) ime on postaje sterilan.Kod strnih ita toplotni udar-u fazi mlene zrelosti (prva faza sazrevanja) kombinacija ova tri faktora: t vea od 28C,relativna vlanost vazduha manja od 25%,jak vetar izaziva toplotni udar penice.To je vrlo tetna pojava. U mlenoj zrelosti plod (krupa ili zrno) je zelen i mekan jer jo nije ispunjen rezervnom materijom,a endosperm je kao mleko i ima najvie vode(do 50% sadraja).Ta voda pri toplotnom udaru ispari a zrno ostaje smeurano i tu vie ne moe nita da se uradi,prinos je apsolutno uniten.To se deava ak i u navodnjavanom usevu,jer treba vremena da se voda sprovede do zrna,a ovo isparavanje je trenutno.Ova pojava je dosta retka kod nas jer su maj i jun kioviti.Odbrana od visokih t: tvorevine na listovima iste kao za zraenje,smanjivanje povrine tela.Vernalizacija-uticaj niskih t na klijanje; Jarovizacija toplotni stadijumTemperatura je jedini faktor koji utie na razvie,a ono predstavlja niz kvalitativnih promena u toku vegetacionog perioda biljke.Svaka faza razvia odlikuje se pojavom novog organa.Kada i koliko e trajati neka faza zavisi samo od t (i od duine dana).Rast je niz kvantitativnih promena (poveanje mase i veliine biljke).Najee rast i razvie idu uporedo.Za rast su vani voda,svetlost,mineralne materije-najvaniji je azot,zatim fosfor i eventualno kalijum a za razvie-neki mikroelementi npr. u nedostatku vode rast staje,a razvie se nastavlja.Kada je sua,rast je mali,ali svi organi su tu.Opte potrebe gajenih biljaka za toplotomOsnovni pokazatelj je bioloki minimum temperature=najnie t na kojoj biljka moe da opstane.Znaajne za odreivanje roka setve.Setva mora da se obavi kad su t i vazduha i zemlje iznad tog min.(tabela)Toplotna suma se dobija sabiranjem srednjih dnevnih t, a one se dobijaju

Sve t iznad biolokih min su aktivne t (jer na njima biljka raste i razvija se).Kad od aktivnih t oduzmemo bioloki min,dobijamo efektivne t.

Rasponi su zbog toga to razliite vrste i hibridi imaju razliite potrebe.Duinu vegetacionog perioda odreuju potrebe biljaka za toplotom.Kod nas je gornja granica gajenja kukuruza 600m.

FenologijaFenologija je deo ekologije koja prouava periodinost u razviu ivog sveta.Deli se na fenologiju biljaka (periodinost u razviu) i fenologiju ivotinja (periodinost u ponaanju).Rast je kvantitativno uveanje biomase.Razvie je niz kvalitativnih promena koje se

ogledaju u pojavi novih organa.Brzina razvia zavisi samo od temperature.Ako su one optimalne razvie ide vrlo brzo a ako su nepovoljne vrlo sporo.Rast vie zavisi od vode i hrane a manje od temperature.Razvie biljaka je podeljeno u faze razvia-fenoloke faze-fenofaze.Fenoloka godinja doba ne poklapaju se sa kalendarskim: zima (t manja od 0 C),predprolee (od 0-5C),prolee (5-15C),leto (t vee od 15C),jesen (15-5C),predzima (5-0C).Pojava odreenih fenolokih faza nekih biljaka oznaava poetak fenolokog godinjeg doba. Te pojave se zovu vesnici.Cvetanje visibabe je vesnik predprolea (znak da t poinju da rastu); cvetanje kukureka,drena,leske.Vesnici prolea:cvetanje ljubiice i mnogih drugih vrsta (voke itd.).Vesnici jeseni: cvetanje mrazovca (im on procveta,znak da je jesen nastupila).Kod ita postoje fenoloke faze u ponaanju.Migracije (npr. ptice selice). Hladna zima-preivi malo larvi,a ako je obrnuto kasnije imamo najezdu insekata. Fenoloka posmatranja Primer: fenofaze ozime penice.Beleimo datume pojave odreenih fenofaza.Prvi datum koji beleimo je datum setve. Fenofaze ozime penice:1.Nicanje-pojava provg pravog lista.Datum nicanja belei se kada se na povrini zasejanoj penicom vidi zeleni pokriva,visine biljaka 2-3cm.Od setve do nicanja proe 5-6 dana.2.Bokorenje-pojava bonih izdanaka (u pazuhu prvog lista,pojavljuju se boni izdanak).Dobija se vie stabala,to je poeljna osobina.Datum se belei kad vie od 50% biljaka ima taj boni izdanak (od nicanja do bokorenja proe 2-3 dana-ne vie od nedelju dana).Potrebne t za bokorenje su 5-10C,a upravo u ovoj fazi se vri i kaljenje.Pod uticajem niskih t,biljka je sada (tj. zimi) u fazi mirovanja (latentnoj fazi),tj. svi ekoloki procesi su na minimum.Meutim uvek kad t dovoljno poraste biljka moe da vri fotosintezu.U prolee: aktiviranje fotosinteza.Ako bokorenje nije bilo zavreno,sada se zavrava.Sada biljka prelazi u fazu vlatanja, tj. intenzitet porasta.To nije fenofaza,jer se ne pojavljuje novi organ. Tada je kritini period za vodu jer je fotosinteza intenzivirana pa mora da se uzima CO2-otvorene stome- porast transpiracije.im doe do sue,biljka zatvara stome,ulazi manje CO2 i zato ne proizvodi dovoljno organske materije.Biljka nakuplja materije zato da bi mogla da obrazuje reproduktivne organe.S toga ako je sada sua,prinosi se drastino smanjuju.3.Klasanje-kad biljka dostigne genetski odreenu visinu,onda u pazuhu vrnog lista izlazi klas.Klas je cvast.Sloeni klas-sastavljen u vie klasia a u svakom klasiu ima po nekoliko cvetova.Optimalne t su oko 15C.Datum se belei kada vie od 50% biljaka ima klas..Cvetanje-graa cveta zavisi samo od naina opraivanja.Kod penice: anemofilija (vetar)pleva-zatitni listi oko celog klasia.Kad doe do cvetanja,pleve se odvajaju i vide se ute antere pranika.Kad na vie od polovine svih biljaka vidimo pranike,belei se datum cvetanja.Optimalni uslovi su t od 15-25C,umeren vetar (jak teti cvetovima), suvo vreme.Ako je u doba cvetanja vlano vreme,pleve se nee otvoriti,ali e unutar doi do samooplodnje (autogamija) to je kod biljaka esto i nije negativno jer su biljke poliploidne.Kod ivotinja recesivni gen dobija veu frenkvenciju i zato se ee desi da se spoje 2 takva gena i da se on ispolji. Faza cvetanja je najosetljivija faza na t.Porast t ili jak vetar uzrokuju da se polen isuuje i postaje sterilan.Penica cveta krajem aprila/poetkom maja.Kod kukuruza: protoandrija-ranije sazrevanje mukih cvetova nego enskih,na istoj biljci.Protoginija-ranije sazrevanje enskih cvetova.5.Sazrevanje-formiranje ploda (zrno,krupa) a)mleno zrenje (zrelost):cela biljka je zelena,donji listovi poinju da ute.Zrno je zeleno,mekano sa tenim

sadrajem.Vode u zrnu ima preko 50%.Ova faza je kritini period za toplotni udar.Datum se belei kad je na vie od 50% biljaka prisutna mlena zrelost. b)votano zrenje (zrelost)-biljka je uta;samo je vrna internodija zelena.Zrno je uto,ali meko kao vosak, u njega moe da se utisne nokat.Vode ima 25-30%.Sada biljka vie nije osetljiva na neke spoljanje faktore,jedino postoji opasnost od poleganja. v) puno zrenje (zrelost)-bijka je potpuno suva,zrno potpuno suvo (ne moe se utisnuti nokat),voda 14-15%.Ovo je vreme za etvu.Poslednji datum u dnevniku fenolokog osmatranja je datum etve.

Voda i vlanostVoda je prost klimatski faktor,neophodan za sve organizme.Uticaj vode moe biti fizioloki i ekoloki. Voda je univerzalni rastvara (jer je dipolarna).Citoplazma je i sama jedan vodeni rastvor. U vodi se deavaju svi fizioloki procesi,jer seme miruje. U svakom organizmu 99,5% vode odlazi na odravanje turgora(na kraju sva ta voda ode u transpiraciju (kroz biljku stalno postoji kretanje vode)), a 0,5% na fotosintezu.Promet vode kroz biljku1.Apsorpcija-usvajanje vode.Kod kopnenih biljaka: pomou korenovih dlaica i to osmozom.Osnovni preduslov za osmozu je vea conc rastvora u biljci nego u zemljitu.U slanom zemljitu nije taj sluaj i zato obine biljke tu ne mogu da ive ve samo halofite koje su prilagoene.To je relativno mali broj vrsta.One su esto sukulentne (stablo),a listovi su u vidu ljuspica.elijski sok je vrlo conc rastvor soli (jer conc mora biti vea conc nego u zemljitu).Viak soli izbacuje na povrinu tela (esto se na njima vide kristali soli).To su biljke slatina,obala mora i okeana,vegetacija mangrove (uz obalu mora,na uu reke u more)-najee bunaste vrste/drvenaste,ive u uslovima plime (so) i oseke (mulj),koren je u potpuno anaerobnim uslovima i raste na gore,van zemlje tzv. vazduno korenje ili pneumatofori. Kod mangrove listovi su koasti,plodovi plivaju na vodi,klijaju na samoj biljci,zatim klica padne u more,dospe do obale i tu se ukoreni. Postignuti su vrlo dobri uspesi u selekciji penice otporne na slanije uslove.2.Transport pomou provodnih snopia- ksilem + floem3.Transpiracija-preko kutikule (kutikularna).To je pasivno gubljenje vode,ne moe se regulisati.Zavisi od debljine kutikule,t,vlanosti vazduha i vetra.-preko stoma (stomaterna).Aktivno je regulisana-zavisi od conc rastvora u elijama zatvaraicama i nije toliko zavisna od spoljanjih faktora. Gutacija se javlja pri poveanoj vlanosti vazduha.Pokazatelji transpiracije su intenzitet transpiracije,transpiracioni koef i produktivnost transpiracije.Intenzitet transpiracije je koliina vode koja ispari sa jedinice povrine lista u jedinici vremena.Transpiracioni koeficijent je koliina vode koju biljka izgubi za vreme za koje sintetie 1g suve materije.Produktivnost transpiracije je koliina suve materije koju biljka izgradi za vreme za koje izgubi 1l vode. To je povezani jer kroz stome ulazi CO2 za fotosintezu pa to je vea transpiracija, vea je i produkcija.Transpiracioni koeficijent kukuruza je 200l (toliko treba za 1 g suve materije).Ako je ishrana biljke dobra (mineralne materije),potroie manje vode.Ekoloki znaaj vode: rasprostranjenost vrsta,adaptivne forme (postoji ogroman broj razliitih adaptacija na razliite uslove vode i vlanosti). Formativno dejstvo (utiu na izgled biljke) imaju voda i svetlost. Ne postoji neka globalna pravilnost rasporeda vode, kao kod t.Ona je na Zemlji vrlo neravnomerno rasprostranjena.Globalni faktori koji utiu na vlanost su: udaljenost od mora-od Atlantskog okeana ka Aziji ravnomerno opada koliina padavina (postoje pustinje uz morsku obalu),pravac pruanja planina,pravac duvanja stalnih vetrova (pasati,monsuni).Lokalni faktori:

nadmorska visina i svi elementi reljefa naroito ekspozicija i nagib terena,nivo podzemnih voda:ako su visoke,mnogo utiu na vlanost zemljita,biljni pokriva- tako gde je bujna vegetacija (ume) nema izraenijeg sunog perioda.uma uva vlagu u zemljitu:umska stepa (opalo lie i sl.) kao suner upija vodu i ona ne isparava iz zemljita.Biljke se dele na vodene (hidrofite) i kopnene (higrofite,mezofite,kserofite). Vodene biljke-Voda je gua sredina-pridrava biljke,pa one imaju malo mehanikih tkiva,nisu vrste ve mlitave,prilagoavaju se kretanju vode. U vodi je manje CO2 i svetlosti.Na veim dubinama: poveana povrina tela (razgranato,spljoteno,rascvetano)-vea apsorpcija svetlosti i gasova.Svetlost je drugaijeg sastava(hlorofil koji apsorbuje te talasne duine)-najvie ima plave svetlosti (sve vie biljke i zelene alge imaju hlorofil a i b zato su slabije prilagoene na vee dubine,pa ih tamo i nema).Koren samo privruje cvetnice,a voda se upija celom povrinom tela.Tkiva su im vrlo esto prozrana,da ne bi jedan list zaklanjao drugi.Sve ovo je vano za biljke koje su potpuno potopljene u vodi (tzv. prave vodene biljke ili submerzne). Submerzne mogu biti uronjene (privrene za dno) mrke,crvene alge idu na vee dubine. Mogu i da slobodno plutaju po vodi.Sve alge su submerzne i mali broj cvetnica.Flotantne: plivaju na povrini vode (ne cela biljka ve najee listovi). Uronjene ili slobodno plivajue. Listovi su u dodiru sa vazduhom.Cvet je najee iznad povrine,ali ima i vrsta kod kojih je u vodi. Flotantne biljke su najee u plitkim vodama (bare,movare) pa je koren u mulju (manjak O2) i ima aerenhim koji je u vezi sa listovima koji su esto slini listovima kopnenih biljaka (votana prevlaka i sve ostalo).Slobodno plivajue flotantne biljke se takoe najee nalaze u stajaim vodama (barske biljke). Lokvanj je privren,a slobodno pliva soivica (ima male srcaste listice).Emerzne su delimino potopljene u vodi.U barama,na plavljenim livadama i slino.Jedan deo je u vodi,drugi je napolju.Lisni dimorfizam.Takoe imaju aerenhim. Trska (Phragmites communis) (ima je i na njivi jer je visoka podzemna voda-odlian je indikator vlanosti tj. podzemnih voda). Rogoz (Typha latifolia/angustifolia) to je ono to deca zovu bambus.

Kopnene biljkeHigrofite-biljke vrlo vlanih stanita.Nena graa jer nisu u opasnosti od sue (ako do nje doe ne mogu da preive). Higrofite otvorenih stanita (livadarske) u uslovima pune osvetljenosti; umske:ive u vrlo vlanim umama i u zemljite i vazduh su vrlo vlani,senka-one su skiofite. Zato im se graa razlikuje. umske su izrazito nene grae (malo mehanikih elemenata), listovi najee celi,veliki;lisna tkiva slabo diferencirana (nema diferencijacije na palisadno i sunerasto tkivo,jednoslojni epidermis,vrlo tanka kutikula,slabo razvijena lisna nervatura),stome su malobrojne i krupne,preovladava kutikularna transpiracija (slabo reguliu transport),stome slue za razmenu gasova a ne za transpiraciju.esto gutacija (zbog visoke vlanosti vazduha)-Adam,paprati.Kod nas Petasites ide uz planinske potoke (Peruica-jedina prauma u Evropi izmeu Srbije,Crne Gore i Bosne). Livadske:deblja kutikula,palisadno i sunerasto tkivo,vie stoma,jaa nervatura,ali uopte nisu otporne na isuivanje zemljita.Mezofite-biljke umereno vlanih stanita.vrste su,vie mehanikih elementa.Listovi:deblja kutikula nego kod higrofita,vie provodnih snopia,bolje reguliu transpiraciju jer imaju vie stoma i to sitnijih.Kutikula nije zadebljala pa postoji kutikularna transpiracija.Ni one ne trpe suu,iako su na nju otpornije od higrofita.Sua moe biti fizika i fizioloka.Fizika sua (prava)-nedostatak vode u

zemljitu.Biljka vie vode gubi nego to prima. Fizioloka sua-vode ima u zemljitu,ali je biljka ne moe usvojiti zbog:zaslanjenosti zemljita,kiselosti zemljita,niske t-koren ne funkcionie.U rano prolee je vrlo opasno naglo otopljavanje- t vazduha rastu,a t zemljita je i dalje niska-biljke transpiriu a koren ne apsorbuje vodu. Veina gajenih biljaka spada u mezofite. Sve su manje-vie osetljive na suu. Mezofite nemaju nikakve zatite od sue. Kukuruz ima neke osobine kserofita.Kserofite-biljke sunih stanita.Otporne su na suu,aktivno se bore protiv nje. Postoje defanzivne kserofite koje ive u sunim oblastima ali se ne suprostavljaju sui ve bee u zemlju (preivljavaju podzemni organi),znai graa tela im nije adaptirana na suu. Kserofite su izuzetno raznovrsne po adaptacijama na problem sue- vrlo razliite forme. Osnovne i zajednike osobine svih njih su: smanjiti povrinu tela to vie (smanjuje se isparavajua povrina),pa se smanjuje nadzemni deo u odnosu na podzemni,koji je vrlo razvijen i vei od podzemnog;zadebljala kutikula-nema kutikularne transpiracije. Dele se na: sukulente,sklerofite,afilne kserofite i stipa kserofite. Sukulente-Na najsavreniji nain smanjuju povrinu tela tako to su poveali zapreminu tela i najee izgube listove-trnovi,a stablo preuzima ulogu fotosinteze i u njemu se magacionira voda u vodenom parenhimu.To je osnovna strategija sukulenata. Telo je najee loptasto/valjkasto.a)stablove sukulente (sve dosad reeno o sukulentama vai za njih).Transpiriu samo nou-stome se samo tada otvaraju,pa one tada i vre fotosintezu.tzv. CAM put fotosinteze:kao C3 biljke,ali nou usvojen CO2 odmah transformiu u jabunu kiselinu i smetaju je u vakuole.Ujutru se jabuna kiselina razlae i oslobaaju se molekuli C koji sad idu u C3 put-preko pirogroane kiseline.Produktivnost fotosinteze je slaba,ali u pustinji nema konkurencije drugih biljaka,pa je to nevano. Najefikasnije su C4 biljke. Kaktusi-krupni,lepi cvetovi.Euphorbiaceae-sitni,neugledni cvetovi.Stablove sukulente su indikatori pustinja;b)lisnate sukulente-nisu odbacile listove,ve oni imaju debelu kutikulu i u njima je vodeni parenhim. Listovi esto imaju i bodlje zbog odbrane.uvarkua (Semprevivum)- je naa najpoznatija lisna sukulenta. ivi na kamenjaru,stenama,krovu kue,betonu.Aloje,agave-pustinje u Meksiku.I lisne sukulente imaju CAM put fotosinteze.Sklerofite-One aktivno trpe suu,ak do 25% gubitka vode,bez oteenja elija.Vrlo su vrste,mnogo mehanikih elemenata. Vrlo esto su trnovite (list-trn).Debela kutikula,votana prevlaka-sjaj,2-3slojni epidermis,palisadno i sunerasto tkivo.Listovi su najee sitni (kao to je uopte pravilo kod kserofita). Izuzetno dobro razvijena nervatura.Stome mnogobrojne,jako sitne,vrlo esto uvuene u epidermis tako da se razmena gasova vri a ispari vrlo malo vode-odlino regulisana transpiracija.Mnogo etarskih ulja.Neke imaju dlaice na listovima.Izgledaju poluosueno.Vrlo su karakteristine za Mediteran-po njima se cela mediteranska vegetacija zove durilignoze (tvrdolisna).Najee su zimzelene. Maslina,mirta.Slina klima/vegetacija je jo u Kaliforniji,u Junoj Africi.Afilne kserofite-bezlisne. Nikad (ni u jednoj fazi razvia) nemaju listove. Stablo je zeleno (vri fotosintezu),obloeno debelom kutikulom.Kod nas (Mediteran):ukva (Spartium junceum,Fabaceae).Stipa kserofite-po rodu Stipa.Kovilje (Stipa pennata).Uvija list u fiek tako da su stome samo sa unutranje strane, i onda moe da ih otvori i vri razmenu gasova.Isto to radi i kukuruz (ali on je ipak mezofita).Stepske trave-imaju 2 nepovoljna perioda suno leto i hladnu zimu.Moda neka mezokserofita (prelazni oblik-kukuruz).Listopadne biljke za vreme sue gube lie (smanjuju transpiracionu

povrinu). Meu gajenim biljkama nema kserofita,ne raunajui neke lekovite (aloja).Kserofite ljudi jedu,ali ih ne gaje.

Voda u zemljituU zavisnosti od toga da li je biljke mogu usvojiti:*nedostupna voda-mrtva rezerva zemljita.Sile koje dre molekule vode vee su od sila osmotskog pritiska kojima koren usvaja vodu. To su higroskopna voda i opnena voda kao i hemijski vezana voda. Higroskopna i opnena voda su fiziki vezane za koloidne micele zemljita. Elektrostatikim silama se estice vode vezuju za estice gline-one su najsitnije.To su jake sile. Hemijski vezana voda se nalazi u molekulima razliitih jedinjenja a naroito soli.*dostupna voda-moe biti kapilarna,gravitaciona i slobodna. Kapilarna voda se nalazi u sitnim upljinama (veliine kapilara) izmeu estica zemljita. To je najznaajniji oblik vode za biljke.Voda ne otie iz njih a biljke je lako usvajaju jer su kapilarne sile slabe. Gravitaciona voda pod uticajem Zemljine tee prolazi kroz vee upljine i ide do podzemnih voda. Biljke je mogu iskoristiti ali vrlo kratko jer se ona brzo gubi kroz zemlju. Slobodna voda najee otie u vodotokove,ili se pretvara u gravitacionu.Takoe se kratko zadrava i takoe je za to vreme dostupna biljkama. Sve ovo zavisi od strukture zemljita.

Voda u vazduhu (vlanost)Od velikog je znaaja za kopnene biljke jer od nje (i od vetra i t vazduha) zavisi transpiracija, opraivanje, cvetanje,oplodnja.Suvie suv vazduh,jak vetar,visoke t nisu dobri jer se cvet oteuje,polen postaje sterilan.Ova tri faktora mogu da dovedu do toplotnog udara. Vlanost vazduha E-max je koliina vodene pare koju moe da primi vazduh na odreenoj t.Apsolutna vlanost vazduha (e)-stvarna koliina vodene pare u vazduhu. Relativna vlanost vazduha je e1=e/E *100 Ispod 25% relativne vlanosti vazduha-vrlo suv vazduh.U toplim danima letnjeg perioda 40-50%. Deficit vlanosti D= E-e to je on vei,vea je i transpiracija:V=k/ (F-f)* 760/p *SF-napon pare u listu; f-napon pare u vazduhu; p-atmosferski pritisak; S-povrina listato je povrina lista vea,a atmosferski pritisak nii,vea je i transpiracija,kao i ako je vea razlika napona pare u listu i napona pare u vazduhu.Vazduh i vetar (vazduna kretanja)O2 (22%) sav je biogenog porekla (fotosinteza);N2 (78%) ni biljke ni ivotinje ga ne mogu koristiti;CO2 (0,03%)-zagaujui gasovi (SO2,NOx,CO,ugljovodonici,CH4,O3,CFC),vrste estice(pepeo,a); Ar (1%), H u tragovima Anaerobni organizmi: najvie u mulju i zemljitu.Ogromna veina organizama je aerobna.Za biljke je CO2 u minimum,ako bi ga bilo vie,njihova produkcija bi se poveala,ali bi to dovelo do velikih poremeaja u toplotnom bilansu Zemlje. Vetar:anemofilija; raznoenje zagaenja na veu povrinu.Sa poveanom brzinom vetra isuuje se vazduh pa raste transpiracija.Udari vetra mehaniki oteuju biljke (npr. strna ita poleu). Erozija: sadnja drvenastih vrsta (vetrozatitni pojasevi).Dubokim oranjem sitne se estice zemljita pa ih lake odnosi vetar. U Americi, 20-30te godine 20tog veka su zvali pranjave godine jer su prerije u srednjem delu SAD-a (kukuruzni pojas-corn belt) zbog oranja podlegle eroziji,a

praina je stizala sve do Njujorka.Zato je tamo zakonom zabranjeno oranje jer su to laka zemljita,kao i kod nas u Vojvodini, a tea zemljita se moraju orati.Ovo je primer tetnog delovanja obrade zemljita na strukturu zemljita. Kad se zemljite jednom uniti,ono je izgubljeno. Svi kamenjari u Sredozemlju su antropogeni (ovek je unitio ume pa je otilo u zemljite).Faktori reljefa (orografski faktori)Elementi reljefa su indirektni faktori-utiu preko klime (menjaju klimatske uslove).Sve smo ih ve pominjali. Nadmorska visina,ekspozicija (juna strana:toplija,suvlja),nagib terena (nagnuti tereni-suvlji). U ravniarskim oblastima su podzemne vode vie.

Faktori zemljita (edafski faktori)Abiotiki deo:odnosi se na sastav estica koje ine zemljite.Ono to ini plodnost zemljita je organska materija,a ona nastaje delovanjem ivih organizama. Fizike osobine zemljita (vodne,vazdune)Struktura-sastav i veliina estica.Peskovita zemljita su laka,imaju krupnije estice.Jako su propusna-vodne osobine su veoma loe (voda se brzo ocedi),a vazdune su povoljne.Mogu se popraviti dodavanjem humusa,da se stvore sitnije estice,a i da se popravi plodnost (jer su loe i hemijske osobine).Za gajenje biljka:estice srednje veliine (sitnomrvilasta struktrura)-tu ima vie kapilarnih upljina (vei vodni kapacitet),a i onih u kojima je vazduh;vea koliina humusa (on ba i pravi takvu povoljnu strukturu).Kod nas je takav ernozem.Najplodnija zemljita na svetu su ona gde je prirodna vegetacija bila stepa.Tamo gde je bila uma zemljite nije toliko povoljno jer je velika kiselost i manja je razgradnja organskih materija.Gajene biljke najee trae neutralno do blago alkalnog zemljita.Tea zemljita imaju veu koliinu sitnih estica (glina) koje privlae vodu i bubre.Vazdune osobine su jako loe. Takva zemljita se zabaruju.Teka su za obradu ako su vlana,lepljiva su,a ako su suva vrlo su tvrda. Vrlo su nepovoljna za gajenje biljaka. Takav je brdski deo Srbije,gde su nekad bile ume. Mora se dodati organska materija (manjak N,P,K-naroito P jer on pri niskim pH prelazi u nerastvorne oblike).Fizike osobine se popravljaju raznim nainima obrade (oranje,tanjiranje,drljanje,valjanje-usitnjavanje,stvaranje povoljnog odnosa upljina (popravljanje vodnih,vazdunih i toplotnih osobina-rastresito zemljite se sporo greje i hladi i bolji je izolator toplote)).Najvee tete u poljoprivredi su kad se zemljite ostavi golo (bez biljaka ili druge zatite),jer ga kia i vetar kvare.Kad se zemljite posle kie osui,na povrini e se stvoriti tvrda kora (tzv. cementiranje).Hemijske osobiine (pH vrednost,sadraj N,P,K i ostalih vanih elemenata)Makroelementi: N,P,K,Ca,Mg; mikroelementi:Zn,Cu,Cd-u veim koliinama su toksini. N -je potreban u najveim koliinama.On se ugrauje u protein nukleinskih kiselina.Biljke ga usvajaju u obliku nitrata (najpristupaniji oblik N za biljke).Najvie se ugrauje u zelene (vegetativne) delove biljakaK-znaajan je za reproduktivne organe (cvet,plod) nalazi se u obliku soli. P- U kiselim zemljitima,P stvara nerastvorne soli.tada ga biljke ne mogu usvojiti. Postoje i ubriva sa mikroelementima.Osnovno je da se urade analize zemljita da bi se racionalno ubrilo.Kod nas se to najee ne radi,posledica je zagaivanje.Nikad ne dodaj nita dok ne proveri da li je stvarno potrebno.

Bioloke osobineZemljite nije abiotiki faktor.Znaaj ivih organizama je izuzetno velik.Od najprostijih bakterija do vrlo razvijenih biljaka i ivotinja.Mikroflora-preciznije je rei mikroorganizmi.1.Bakterijea)heterotrofne*azotofiksatori N2 iz vazduha pretvaraju u nitrate.Veoma znaajna uloga.1.simbiotske (Rhizobum) samo sa familijom Fabaceae (soja,pasulj,bob,graak, grahorice, zvezdan, deteline, lucerka).Zelenino ubrenje ili plodored.2.nesimbiotske (Azotobacter,Clostridium).Inokulacija semena soje,pasulja,graka sporama Rhizobiuma je zakonski obavezna,i onda ubrenje azotom nije potrebno. Radi se na kombinacijama neleguminoznih biljaka (penice,kukuruza) sa Azotobacterom-neki njegovi sojevi mogu da budu u saradnji sa penicom i kukuruzom (ne simbiozni jer ne ulaze u koren,ali su u rizosferi). *amonifikatori-pretvaraju belanevine u amonijak.Zatim druge bakterije taj amonijak pretvore u nitrate, nitrite. *bakterije koje razlau celulozu-ona ine veliki deo biljne mase a ona i lignin se ne razlau.Kad u zemljitu (i drugim delovima ekosistema) ne bi bilo bakterija (saprofitskih-hrane se mrtvom organskom materijom),ne bi bilo kruenja materije.b)autotrofne dele se na hemisintetske i fotosintetskeAutotrofne bakterije su hematotrofne.Nitrosomonas pretvara NH3 u nitrite,a Nitrobacter nitrite u nitrate. Sumporne bakterije najee koriste H2S:One oksidiu H2S u soli sumporne kiseline. Ferobakterije okside Fe pretvaraju u oblike koje biljke mogu da koriste.Fosforne prevode teko rastvorljive fosfate u lako rastvorljivu formu.2.Aktinomicete-spadaju u gljive,imaju hife,ali su mikroorganizmi (mikroskopske veliine).Razlau organsku materiju,humus,oslobaaju azot,antibiotike.Aktivnije su od bakterija u razgradnji organske materije jer ih ima vie. Razlau azotne materije i oslobaaju N2 u atmosferu-denitrifikacija.Penicillium- lue antibiotik-zatitna uloga,unitavaju patogene mikroorganizme. Zemljino disanje-kao krajnji proizvod svih razgranji organske materije (CO2 i H2O), CO2 se u vrlo velikim koliinama oslobaa iz zemljita. ak moda vie CO2 u vazduhu potie odatle nego od disanja drugih organizama.3.Gljive (bazidiomicete i askomicete)- hrane se najee saprofitski.Uvelo lie,mrtvo drvo. Mnoge su paraziti,ali one u zemljitu nemaju neku ulogu. Saprofitne gljive su jedini organizmi koji mogu da razlau lignin (drvo). Razlau i celulozu. Mnoge gljive ive na panjevima. Biomasa gljiva: 1-1,5 t/ha. Trae veu vlanost i mnogo otpadne materije,pa najvei broj vrsta ivi u umi,ali ima ih svuda (mnogo ih je manje na obradivim povrinama). Gljive svojim hifama proiruju organsku materiju i razlau je. Pored viih gljiva ima i kvasaca i plesni.Gljive se obrazuju sa viim biljkama.Dele se na:obligatni (bez nje ne moe nisko drvee),i fakultativni. 4.Alge-stanovnici su i golih stena.Zastupljene su u manjoj meri (jednoelijske i konaste;ili modrozelene bakterije ili zelene alge),vlana zemljita.Neke fiksiraju N2.Mikrofauna-opet uslovno reeno (nekad su se ubrajale u ivotinje).1.Nematode-mogu biti saprofitske (hrane se organskom materijom u raspadanju),koje jedu druge nematode, bakterije,biljke,protozoe, i koje prodiru u koren viih biljaka gde provode jedan deo svog ivotnog ciklusa.Vrlo znaajni

vieelijski organizmi. Najvanije su saprofitske.Predatorske se hrane drugim nematodama,bakterijama. tetoine se hrane korenovima biljaka,mogu da budu vrlo opasne i esto se protiv njih koriste hemijska sredstva.Najugroeniji su krtolasti i slini korenovi (argarepa,repa, rotkvica,krompir).2.Protozoe-mogu imati pozitivan znaaj ako jedu tetne bakterije,a mogu imati i negativan znaaj ako jedu korisne bakterije. Vezane su za vodu (esto i u zemljitu), jednoelijske su. Infuzorije (imaju treplje, cilije),biari (flagele-najpoznatija je Euglena,ima hlorofil),amebe(patogene,kreu se pomou pseudopodija). Veina su saprofiti (mrtva organska materija korisno za kruenje materije-stimulacija metabolikih procesa).3. Rotatorije-naroito u barskim zemljitima,tresavama (movare gde je supstrat treset). Na obradivim povrinama ih nema mnogo.Njihova uloga nije razjanjena.Makrofauna-svi ovi organizmi svojom aktivnou utiu na osobine zemljita.Znaajni su za dreniranje zemljita (prave hodnike u njemu),aeraciju zemljita,vodni reim,hranidbeni reim-utiu na hemijske osobine zemljita,hrane se zemljitem i nekim bakterijama,algama,gljivama, 1.Glodari-bue hodnike (korisno drenaa),ali su za agroekosistem vrlo tetni jer skupljaju zrnevlje (mi,hrak,tekunica).2.Bubojedi-krtice,rovice.Glodari izlaze napolje,a krtica je striktno zemljini organizam-ne izlazi.Njena uloga je vrlo pozitivna-bui hodnike,jede insekte i njihove larve.3.Insekti-ima saprofita,predatora itd.4.Mokrice-grupa raia,ive u vlanim zemljitima,saprofiti su,ima ih i po kuama gde je vlano.5.Puevi-se najee hrane biljnim materijalom (mrtvim ili ivim)6.Pauci su svi predatori,unitavaju tetne insekte7.Stonoge-jedu humusnu materiju8.Pregljevi-krpelji ali ne parazitske9.lankoviti crvi su najvaniji.Kina glista:bui hodnike (dreniranje zemljita,aeracija),jede organsku materiju i izbacuje preraen humus-poveava plodnost zemljita.Glistenjak je vrlo koncentrovano organsko ubrivo (stajnjak gliste prerade u humus i to je glistenjak).Gliste meaju zemljite (dublje i plie slojeve) pa obogauju humusom i donje slojeve zemljita.Biomasa glista u zemljitu-90-500leg/ha,zavise od zagaenosti (gde god ima glista zemljite je isto-bez pesticide,herbicida i vetakog ubriva-sa njima one automatski nestaju), vlanosti.Gliste poveavaju pH,poveavaju N,Ca,Mg, pristupani P. Vre mehaniki i hemijski uticaj u zemljitu. Dejstvo stajnjaka traje 3 godine.

Biotiki faktoriSvaki uticaj koji dolazi od drugih ivih bia predstavlja bioloki faktor sredine.Mogu biti fitogeni-delovanje biljaka, zoogeni-delovanje ivotinja i antropogeni-delovanje oveka.Uzajamni odnosi izmeu biljakaOrganizmi mogu uticati jedan na drugi posredno ili neposredno (posredne i neposredne koakcije).Neposredne koakcije: 1.Simbioza (mutualizam)-po svojoj morfologiji i fiziolokim osobinama predstavljaju u ekolokom smislu sasvim novi organizam obostrano pozitivan odnos (obe vrste imaju koristi).Mnogo primera,vrlo esta pojava u ivom svetu.Liajevi= alge+ gljive,vrlo tesna simbioza:alge-fotosintezom,gljive-hifama

usvajaju vodu i mineralne materije. Mikoriza-vie biljke (najee drvenaste,ali i zeljaste Festuca ovina,orhideje) + gljive.Endotrofna mikoriza: hife ulaze u elije korena-U umi je zemljite esto siromano N,pa drvo od gljiva uzima N materije (asimiluje deo hifa),a gljiva od drveta organske materije.To je obligatna mikoriza,ni gljive, ni drvo bez nje ne mogu da opstanu. Vrganji i tartufi su iskljuivo mikorizne gljive. Egzotrofna mikoriza:hife dodiruju elije korena ali ne ulaze u njih. Koren tako poveava moc upijanja vode i mineralnih materija iz zemljita,a gljive koriste izluevine korena. Neke orhideje kod nas na vlanim livadama na korenu imaju kvrice,ali ne od bakterija nego ba od gljiva. Obligatna protiv fakultativne mikorize. Simbioza biljaka i mikroorganizama (Fabaceae i Rhizobium).Simbioza oveka i gajenih biljaka. 2.Kompeticija-predstavlja borbu za iskoriavanje biljne hrane. Obostrano negativni odnos,konkurentski odnos npr. 2 biljke zauzimaju slinu ekoloku niu pa koriste iste/sline resurse-korenovi na istoj dubini (voda)ili biljke su sline visine (svetlost).Tada dolazi do konkurentnih odnosa za ivotne forme. Ovo se stalno deava u prirodi.Konkurent koji bre raste ili ima veu biomasu itd. na kraju eliminie onog drugog (kompetitivno iskljuivanje) npr. korovi/gajene biljke,a ako su slini do toga nee doi,nego ostaju u kompeticiji. Korovi su odlino prilagoeni ba na njivske ekosisteme. Oduzimaju vodu,hranljive materije iz zemljita,zasenjuju gajene biljke. Najvee tete u agroekosistemu su ba od korova,a ne od tetoina ili bolesti.Oni imaju izuzetnu mo razmnoavanja (ogroman broj semena i to sitnih pa se teko uklanjaju iz agroekosistema a esto veoma lie na seme gajene biljke. Velika sposobnost regeneracije i brz porast, velika sposobnost vegetativnog razmnoavanja-sirak,pirevina i zubaa naroito opasni rizomi,stoloni-ako se isitne i ostanu u zemljitu,korov se jo bre razmnoava).Ranije su bili zdrueni usevi- vie vrsta istovremeno na istoj povrini-konkurentni odnosi. Danas se opet ide ka tome (npr. ita + leguminoze) ali treba paziti da ne doe do sukoba oko istih resursa.3.Parazitizam i poluparazitizam-jedan organizam ima koristi (parazit),a drugi tetu (domain). Parazitske biljke nisu zelene-koren unazadovao u evoluciji. Cuscuta (vilina kosica) nema ak ni koren,najee napada trave i leguminoze.Gljive,patogeni mikroorganizmi. Poluparaziti-od biljaka je najpoznatija imela. Najee je na drvetu (u kruni) i nema kontakt sa zemljitem pa vodu i mineralne materije uzima iz provodnih snopia domaina,a sama ima hlorofil i vri fotosintezu. 4.Epifitizam-jedna vrsta poluparazitizma. Jedna biljka ivi na drugoj,ali nita od nje ne uzima. Kod nas: alge,gljive,liajevi,mahovine. Ali,ako ih ima mnogo na jednom drvetu,smetaju (svetlost).U tropskim umama esto:lijane (puzavice), kod nas lijana je npr. brljan-treba im neto za oslonac. Nekad toliko obrastu domaina da se smatraju parazitima prostora. Neke vrste paradajza,pasulja mora da im se da oslonac. Kod nas se esto gajio puzavi pasulj sa kukuruzom-obostrana korist.Posredne-nema dodira ve se uticaj vri najee preko nekih izluevina (gasovitih ili tenih),koje se prenose vodom/vazduhom. 1.Alelopatija-biohemijski uticaji. ee su negativni-izluevine jednog organizma ometaju funkcije drugog. Etilen lue plodovi koji sazrevaju,a on ubrzava zrenje drugih plodova jabuke. Ali,on izaziva i opadanje plodova i listova,pa deluje negativno na druge vrste. Alelopatski odnosi se ogledaju u tome to pojedine biljke ne rastu i ne razvijaju se u prisustvu drugih biljaka zato to se druge biljke izluuju odreene materije koje inhibiraju razvoj ovih biljaka.Izmeu 2 mikroorganizma: antibiotik koji lue aktinomicete ubija bakterije.Biljke lue fitoncide (biljne antibiotike koji unitavaju mikroorganizme).Beli luk,rotkvice,crni luk. One pozitivno utiu na svoju sredinu. Dragoljub,neven,

kamilica,kadifija.Te izluevine mogu da teraju insekte,crve i ostale tetne organizme. Kopriva,preslica, rastavi. Prave se od njih i preparati za zatitu biljaka a u istu svrhu mogu da koriste i ive. Fizioloke koakcije- srastanje korenova drvea (naroito tamo gde je poveana gustina),vri se razmena materija iz jedinki. Moe biti korisno ili tetno-npr. tisa je cela otrovna,zato je ispod nje zemljite potpuno golo bez drugih biljaka,a samo plodovi nisu otrovni (da bi ih jele ptice).U nekim borovim i smrevim umama korenovi srastaju i do 30% drvea.

Odnosi izmeu biljaka i ivotinjaNajpoznatiji su trofiki odnosi (odnosi ishrane) koji se praktino svode na lanac ishrane (trofike lance). Prva karika u lancu ishrane su uvek producenti organske materije (biljke).Sledea karika su biljojedi. (broj karika zavisi od broja vrsta ivotinja u ekosistemu).Zatim grabljivice (hrane se biljojedima),pa grabljivice drugog reda,treeg reda itd. Poslednja karika su mesoderi (koji nemaju prirodnih neprijatelja). U agroekosistemu ovi lanci su vrlo kratki: usev-ovek,ili usev-domaa ivotinja-ovek (panjaci i ivotinja i ovek). Biljojedi (herbivore) su primarni potroai (potroai prvog reda), mesoderi (karnivore) su sekundarni potroai (potroai 2,3reda-lisica,jastreb,kobac). Paraziti: ako su na biljkama, onda su primarni potroai,a na ivotinjama su sekundarni. Hiperparazitizam-jedan parazit parazitira na drugom. Svi ovi organizmi zavravaju u zemljitu na kraju. Razlagai (detritovore) se hrane mrtvom organskom materijom. Kraj: bakterije (zemljino disanje CO2 i H2O) i gljive-sve razloe u potpunosti (lignin).U ekosistemu najvaniji odnosi su odnosi ishrane.Ekoloka piramida materije (biomase):Konzumenti 3 reda (mesoderi 2 reda)Konzumenti 2 reda (mesoderi)- jo manja biomasa-jer ne bi imali ta da jedu i zato je produktivnost biljojeda vea nego mesojeda da bi oni imali ta da jedu

Konzumenti 1 reda (biljojedi)-daleko manja,jer ne mogu da pojedu sve biljke-onda ne bi imali vie hrane

Producenti (zelene biljke)-najvea koliina organske materije (biomasa)Biljke,biljojedi (gusenica,gubar,herbivore),mesoderi (paraziti,karnivore),grabljivice (lisica,kobac,jastreb karnivore).Zato je razmnoavanje biljojeda vrlo produktivno,a mesodera vrlo malo. Sva materija koja ne ide dalje u piramidu vraa se u razlaganje.Dakle kompletna materija krui.Osnovna funkcija ekosistema je da materija krui,jer inae ne bi bilo ivota. Za neko vreme (due/krae) neki deo materije moe biti izostavljen iz kruenja: npr. ugalj i nafta (biljnog su porekla-ume,movare) nalaze se duboko pod zemljom gde nema uslova za raspadanje.Energija u ekosistemu ne krui,nego protie (jednosmerno kretanje).Energija ulazi u ekosistem iz Suneve svetlosti (glavni izvor E na Zemlji).Tu energiju fotosinteza pretvara u hemijsku energiju (molekul glukoze je glavni energetski molekul svih ivih elija,organska materija je u stvari rezerva energije).Ta energija takoe ide kroz lance ishrane ,ali pri procesima kao to su disanje,truljenje,vrenje (svi procesi razgradnje) oslobaa se toplota,koja ne moe da se vrati u ekosistem nego se gubi. Najvea koliina energije je u zelenim biljkama.U agroekosistemu:uzimamo vrlo veliki deo biomase (materije i energije) iz ekosistema (etvom),pa moramo i da vratimo i materiju (ubrenjem) i energiju (u proizvodnji mineralnih ubriva troi se vrlo velika koliina energije zatim obrada zemljita-rad+gorivo-na sve naine se vraa energija u ekosistem).

U prirodnim ekosistemima kruenje materije je manje vie potpuno. Kruenje materije i proticanje energije idu kroz lance ishrane.

Kruenje najznaajnijih elemenata u prirodiUgljenikPosle H i O najzastupljeniji element.Najee se koristi u obliku CO2.

Juvenilni 0,09%(vulkanska aktivnost)umski poari i poari stepa 0,38%Goriva 3,08%Disanje biljaka i razgradnja biljnih ostataka 56,1%Disanje ljudi i ivotinja 1,6%Organska materija je sva od C (udeo C u ivim organizmima od ukupne mase je 49%). CO2 se oslobaa iz vode u vazduh (za fotosintezu O2-ivotinje,ljudi (razlau se do CO2 i H2O)-CO2. CO2 u moru: disanjem ivih organizama (nafta nastaje od morskih organizama) ii z krenjaka. CO2 u atmosferi-0,03%. Oko 49% mase ivih organizama je C,a njegov najvaniji oblik je CO2,iji je osnovni izvor atmosfera. Sav CO2 iz atmosfere bi se potroio za 35 godina ako ne bi bilo njegovog kruenja.KiseonikPrvi element po koliini na Zemlji (oko 50% Zemljine kore, 21% atmosfere).Disanje-aerobna oksidacija organskih materija. 99% svih organizama su aerobni. Jedini izvor O2 su zelene biljke.

AzotU sastavu proteina,nukleinskih kiselina,alkaloida,hlorofilaZa biljke osnovni izvor azota je zemljite.95% azota u zemljitu je u organskom obliku (najvie u obliku humusa) i on je biljci nedostupan. Samo 5% je u obliku neorganskih soli i biljci je dostupan.Razlaganjem organske materije nastaje NH3, koji se ili oslobaa u atmosferu (ako ima vie ugljenika nego azota u zemlji) ime se gubi azot iz zemlje, ili pravi soli: nitrosomonas-nitriti-nitrobacter-nitrati (jedini oblik N dostupan biljci-potpuna mineralizacija N). Nije u svim ekosistemima kruenje N isto,ali je slino.

N se uvek u agroekosistemu moe dodavati,jer uzimamo biljke.Organski N:u organskom ubrivu (stajnjak,osoka,kompost,glistenjak).Bioloka ubriva-seme se

mea sa bakterijama azotofiksatorima. Mineralni N:amonijana jedinjenja ili NPK ubriva.Mnogo manje N iz mineralnih ubriva iskoriste biljke nego to se ispere i ode u podzemne vode. Primenom ubriva mi u stvari zatvaramo krug,inae bi zemljite vrlo brzo bilo iscrpljeno i drastino bi opao prinos.N iz neogranskih ubriva je odmah dostupan biljkama i dosta tog N se ispere pre nego to ga biljke uzmu.FosforDrugi po znaaju i koliini u agroekosistemu.Nekad nije u molekulskom ve uvek u obliku jedinjenja.U ivim organizmima: najvie u kostima ivotinja,u obliku CaPO3, u biljkama:ADP,ATP,nukleinske kiseline,fosfolipidiU prirodi fosfor je vrlo esto u jedinjenjima koja su nerastvorna i koja se taloe, pa ga biljke ne mogu iskoristiti i njegovo kruenje je oteano.Mnogo fosfora ima u morskim sedimentima.

U agroekosistemu se i fosfor mora nadoknaditi (ubriva u obliku fosfata).Fosfora dosta ima u organskom ubrivu naroito u guanu.Morski organizmi su veliki izvor fosfora (ribe,beskimenjai-njima se hrane morske ptice).Fosfor se esto jedini sa metalima u zemljitu i gradi nerastvorljivo jedinjenje i taloi se). Zato:primena ubriva vrlo obazriva,mora se znati sastav zemljita (ima metala aluminijuma koji grade te nerastvorne soli).SumporU sastavu mnogih organskih jedinjenja,naroito znaajan za neke amino kiseline (metionin,cistin,cistein), neki enzimi,sulfolipidi,biotin.U zemljinoj kori 0,05%.esto se javlja slobodan (elementaran).Nastao ili vulkanskom aktivnou, ili:sumporaste bakterije razlau kalcijum sulfat.S je u prirodi najee u vidu sulfida i sulfata,a u zemljitu je i u organskim materijama. Atmosfera naroito iznad gradova/industrije zbog sagorevanja uglja i nafte sadri SO2 koji je vrlo tetan (sa padavinama daje sumporastu kiselinu-kisele kie).Prirodno u atmosferi nema sumpor oksida ve H2S.Kruenje S: biljke ga usvajaju u obliku sulfata.Dosta sulfata se ispere iz zemljita, najvie iz glinovitih i onih bez biljnog pokrivaa.Zbog velike pokretljivosti sulfatnog jona bilans S je esto negativan.Takoe, S se iz zemlje gubi u vidu H2S (isparavanje). Zemljine bakterije razlau biljne i ivotinjske ostatke.Sumporne bakterije: 1.hemotrofne-najee koriste H2S i oksiduju ga do elementarnog S,a njega do H2SO4,i to se zove sulfurifikacija.To opadanje pH zemljita se koristi za opadanje pH alkalnih zemljita (jer je u njima Fe nepristupano za biljke).To su aerobne bakterije.2.anaerobne zelene i purpurne sumporne bakterije: oslobaaju H2S.este su u toplim izvorima (blato).Velika koliina S stalno dolazi u zemljite sa padavinama iz zagaene atmosfere pa esto nema deficita S u zemljitu. esto se S iskljuuje iz kruenja (gvoe sulfid i sulfat,cink,kobalt) taloenjem tih nerastovnih jedinjenja.Onda ovek kopa rude i vraa S u kruenje. Najee je bilans S u zemljitu pozitivan.Biogeni makroelementi-K, Ca,Mg,Na

Oni nisu gradivni elementi (ne grade proteine,masti i ugljene hidrate) ali imaju znaajnu ulogu u aktivaciji ivotnih procesa,stvaraju osmotski potencijal u eliji (K,Na),u sastavu su enzima,a Mg je u hlorofilu itd.Biogeni mikroelementi-B,Zn,Cu,Fe,Cl,MoVani sastojci enzima;uestvuju u oksido-reduktivnim procesima,transportu energije.Njihov odnos u zemljitu je vrlo znaajan za biljke,osnovni je izvor zemljita.Dospevaju u zemljite iz matinog supstrata a zanemarljivo malo iz atmosfere.Kruenje je isto kao i kod svih drugih elemenata.esto mogu da se iskljue iz kruenja i da budu u nedostatku.U uslovima vlane klime: ispiranje (najvaniji oblik gubljenja minerala iz zemljita).Koloidne estice u zemljitu (one su najsitnije) privlae i dre vodu ali i te elemente.Zato su peskovita zemljita neplodna.U umskim ekosistemima kruenje je mnogo sporije (ugradnja u drvo koje due ivi i teko se razgrauje).U kiselim zemljitima imobilie se fosfor i molibden.U alkalnim: P,Fe,Zn,Mn,Cu.U umi humusne kiseline imobiliu katjone metala.Elementi tetni za ekosistem takoe krue (pa kad tad dou i do oveka).Teki metali,pesticide,radio aktivne materije.

Kruenje vodeFizike i hemijske osobine vode-*visoka toplotna isparavanja i visok toplotni kapacitet (uvaju toplotu).Globalno voda je veliki moderator klime-ublaava kolebanje temperature. Dobar izolator toplote je sneg.*dipolno svojstvo molekula-stvara adhezione sile u drugim molekulima,vodonine veze.*mali viskozitet,*velika sposobnost rastvaranja,*bezbojna (proputa suneve zrake),*nema miris i ukus.Znaajna je za morfologiju zemljine kore-jedan od glavnih inilaca u obrazovanju reljefa (erozivnim delovanjem,taloenjem nanosa) i za obrazovanje zemljita (njegove osobine i sastav se razlikuju zavisno od koliine vode).Najvie vode u okeanima i morima,zatoeno u ledu i polarnim oblastima,pa u podzemnim vodama, povrinskim vodama(reke,jezera). Evaporacija je isparavanje sa fizike povrine a transpiracija je isparavanje se povrine biljaka.Oni zajedno ine evapotranspiraciju. Jedna bukva dnevno ispari 100l vode,lipa i do 200l dnevno.U Srednjoj Evropi: evaporacija=100t/ha godinje, evapotranspiracija=3000-7000t/ha godinje.Prisustvo biljnog pokrivaa umanjuje evaporaciju sa te povrine.U umi, na povrini biljaka zadri se i do 25% padavina.Deo koji doe do zemlje ili se upije (podzemne vode),ili otie povrinom zemlje,ili se zadrava u zemljitu.Negde je evapotranspiraciji daleko vea od godinje sume padavina (pustinje i polu pustinje).Biljke izvlae vodu iz dubokih slojeva neke ak i iz podzemnih voda.Takve biljke se koriste za isuivanje movara jer imaju izuzetno veliku sposobnost usvajanja vode.Za razliku od drugih materija,u kruenju vode nema imobilizacije i gubitka,samo 1% od ukupne vode u ekosistemu se ugradi u organsku materiju pri fotosintezi (u biomasu).Zato voda nije gradivna materija.

Od ukupne apsorbovane Suneve E biljke iskoriste samo 1% (tolika je efikasnost fotosinteze),a to je ipak ogroman koliina E.Hemijska E je oblik potencijalne E koja se nalazi u hemijskim vezama.Toplotna E se oslobaa ve na nivou biljaka (a one su te koje transformiu E i to je osnova ivota na Zemlji) one disanjem oslobaaju toplotnu E; zatim ivotinje disanjem,a druga vrsta procesa gde se oslobaa toplota je truljenje i vrenje.Gubi se i mehanika E za neki rad. Gubitci E daleko prevazilaze njeno iskorienje-efikasnost ekosistema u iskoriavanju E je vrlo mala,a u agroekosistemu jo je manja jer se E iznosi.Zato ona mora da se unosi (najvie u obliku mineralnih ubriva-jer je ogromna potronja E da se ona proizvede-naroito N-troi se gas,kao sirovina a ne emergent; zatim gorivo za rad maina-najvie za obradu zemljita).

FitocenologijaFitocenoze su vetaki odvojene od zoocenoza (nigde u prirodi one nisu odvojene).Fitocenoza je grupa biljnih vrsta koje ive na istom mestu i koje su prilagoene na zajedniki ivot.Osobine fitocenoza: floristiki sastav,brojnost,pokrovnost,prostorni raspored,specijalnost, frekvencija,stalnostAgrofitocenoze (antropogene biljne zajednice)-nastaju kao rezultat intenzivnog ovekovog delovanja.Formiraju se izmenom prirodne zajednice.ovek menja strukturu prirodnih fitocenoza. Dominantan faktor u agrofitocenozi je uticaj oveka. Antropogene biljne zajednice se dele prema stepenu uticaja oveka na dve kategorije:1.Agrobiocenoza u irem smislu-ovde ovek nikad svesno ne unitava prirodnog edifikatora (vrstu koja je dominantna-graditelja zajednice).U zavisnosti od intenziteta delovanja oveka nastale su razne agrobiocenoze u irem smislu:*livade (primarne i prirodne) koje su intrazonalne jer je onemoguen razvoj ume-npr. u dolinama reka (plavne livade),odravaju se i iskoriavanjem koenjem i napasanjem stoke,ovek nita ne unosi.*livade nastale krenjem uma (dolinske)-odravaju se kao prethodne;*brdske mezofilne livade-karakteristine vrste: Agrostis sp.,Alopecurus pratensis,Dactilis glomerata,Festuca sp.,Lathirys sp.*ruderalna vegetacija nastaje intenzivnim i stalnim negativnim delovanjem oveka.U blizini ljudskih naselja,pored puteva,kanala,eleznikih pruga.Trpi stalan i intenzivan negativan uticaj oveka-gaenje,smee,zagaivanje svih vrsta.Karakteristine vrste: Amaranthus sp.,Atriplex sp.,Scenopodium sp.,Urtica dioica,Polygonum aviculare.Biljke su otporne na te negativne uticaje.Ruderalna vegetacija nalazi se i pored njiva (na meama,pored puteva).Navedene vrste su indikatori zagaenosti.Kopriva je indikator zagaenosti zemljita N.Vrlo esto ruderalne vrste pojavljuju se kao korovi na njivama-veliki su izvor zakorovljavanja (seme).Zato i ta vegetacija kad je u blizini njiva mora da se kontrolie koenjem.Ta vegetacija je jedan od osnovnih izvora O2 u gradovima i ekoloki nije tetna ve vrlo korisna npr. Polygonum aviculare-tamo gde je zemljite zbijeno i ugaeno samo on ostaje od biljaka (on je indikator zbijenosti zemljita).2.Agrobiocenoze u uem smislu-zovu se agrofitocenoze.Rezultat su sistematskog i planiranog uticaja oveka.Prirodna zajednica se unitava i zasniva se nova i unosi se novi edifikator,menja se kruenje materije i protok E.Najmanji uticaj oveka je na saene ume i viegodinje zasade (vonjaci i vinogradi).*saene ume,*vonjaci i vinogradi:ekstenzivni: bijni pokriva ispod zasada se ostavlja ali se kosi; intenzivan-izmeu biljaka se obrauje i intenzivno ubri,

* vetake livade: seju se trave i razne kombinacije leguminoza, odravaju se ubrenjem i koenjem.

EuagrofitocenozeEdifikator je gajena biljka kojoj je sve podreeno-njivske fitocenoze.Uticaj oveka je veliki,svake godine se zasniva nova zajednica: *zajednice strnih ita (penica,jeam,ovas i ra).Te biljke su vrlo kompetativne-guste su (dobre u borbi protiv korova),pa je manji broj agrotehnikih mera-postoje periodi kada se ne radi nita, * zajednica okopavina-kukuruz,suncokret,eerna repa,sve povrtarske vrste.Veliki broj i intenzitet agrotehnikih mera, jer su to najtee zajednice za odravanje,velika ulaganja i materije i E.Gaje se leti-povoljni uslovi za korove i ostale tetoine i bolesti.

ivotne forme biljakaSkup morfolokih,anatomskih,fiziolokih i fenolokih adaptivnih osobina ini ivotnu ili ekoloku formu biljke. Svaka ivotna forma predstavlja odgovor na date uslove sredine. Sistem ivotnih formi po Raunkiaer-u odreen je po preivljavanju nepovoljnih ekolokih faktora za biljke, periodu sue i niske t. Ova klasifikacija bavi se organima biljaka koji preivljavaju nepovoljnu sezonu (i to po pupoljcima).1.Fanerophyte (P)- (phaneros-vidljiv,phyton-biljka) Ovde pripadaju viegodinje drvenaste biljke, iji su pupoljci na vrhovima i u vreme trajanja nepovoljnog perioda ti pupoljci nisu zatieni. Grupe fanerophyta: a) megafanerophyte (drvee vee od 30m); b)mezofanerophyte (drvee visine od 8-30m); v)mikrofanerophyte (drvee od 2-8m); nanofanerophyte (bunovi do 2m) etinarske fanerophyte-prilagoene na hladne uslove (graa lista-zatitna votana prevlaka).Karakteristine za hladne doline-tajge. Manji broj vrsta fanerophyta ivi u oblastima gde ima nepovoljnih perioda,a vei broj tamo gde ih nema (tropske oblasti). Taj vei broj nije zatien.Fanerophyte su najneprilagoenije na ekstremne spoljanje uslove kako u zimskim tako i u sunim periodima.2.Hamephyte (Ch)- (hamai-na zemlji-polubunovi-viegodinje poludrvenaste vrste) Viegodinje patuljaste biljke, iji se pupoljci nalaze na donjem delu stable na 10cm od povrine zemljita. Gornji deo izdanka izumire u toku nepovoljnog perioda. Postoje 3 forme hamephyta: bunaste,puzee i jastuaste. Pupoljci su bolje zatieni. Bolje su zatieni od fanerophyta. Rasprostranjeni su u umama,najvie u subpolarnoj vegetaciji (tundre) i vegetaciji visokoplaninskih livada (ine Alpsku vegetaciju-iznad gornje granice ume).Vrste: Stellaria holostea, Thymus serphylum, Vaccinium (borovnica),Veronica persica.3.Hemikryptophyte (H)- (hemi-pola,krypteos-sakriven) Viegodinje zeljaste biljke iji nadzemni delovi izumiru tokom nepovoljnog perioda (zime), ostaje koren,podzemno stablo i pupoljci na njemu blizu ili na samoj povrini zemlje, pa pupoljci pri osnovi stable su dobro zatieni u sluaju tanjeg snenog pokrivaa.Podela po obliku nadzemnog dela: a)prave hemikryptophyte- bez rozete (Artemisia vulgaris, Urtica dioica); b) hemikryptophyte sa polu rozetom- Achillea millefolium; v) hemikryptophyte sa rozetama- Plantago media, Plantago major, Bellis perennis,Taraxacum officinale.4.Kriptophyte (K)- (krypteos-sakriven) Viegodinje zeljaste biljke iji se pupoljci nalaze smeteni dublje u zemlji ili vodi.Dele se na: a) Geophyte (G)-podzemni organi u zemljitu tako da su pupoljci dobro zatieni. Mogu biti sa: krtolama (Solanum tuberosum,Colchicum autumnale,Czclamen sp.), sa lukovicama (Allium sp., Tulipa sp.), sa rizomima (Iris sp., Anemone nemorosa).b)Hydrophyte - vodene

biljke,pupoljci ispod vode i mogu biti potopljeni ili plivajui. Mogu se i odvojiti od biljke, pasti na dno i tako preiveti nepovoljni period. v) Helophyte- delom potopljene u vodi,a deo se nalazi u spoljanjoj sredini (vazdunoj).Nazivaju se jo i amfibijskim biljkama. Vrste: Phragmites communis, Typha latifolia, Ranunculus aquaticus.5.Therophyte (T) (theros-toplo godinje doba) Jednogodinje biljke koje zavravaju ceo ivotni ciklus za vreme povoljnog dela godine. Nepovoljan period preivljavaju u obliku semena koje se nalazi u podlozi. Postoje: busenaste,puzee,sa polu rozetama, sa rozetama i bez rozeta. Vrste: Stellaria media, sve ratarske jednogodinje biljke, Lamium amplexicaule, Senecio vulgaris,soja. Karakteristine su za agrofitocenoze u kojima ih ima u najveem broju (korovske biljke).

Uticaj oveka (antropogeni faktor),ovek kao uzrok poremeaja u ivotnoj srediniOsnovni uzrok je ogranienost resursa (od hrane su mnogo kritiniji voda i E) i sve vei broj ljudi. Primarna produkcija se moe poveati brim kruenjem materije (sama koliina materije se ne menja),to se postie veim brojem generacija biljaka i ivotinja za to krae vreme. PODACI AGENCIJE ZA RAZVOJ UN,SVETSKE BANKE I SVETSKOG INSTITUTA ZA RESURSE OD 18.04.2000.SA SKUPA U NAJROBIJU:znaajno smanjenje unitavanja svetskih ekosistema,zbog visokog rasta proizvodnje tj. visokog iskorienja resursa.Analiza se zasnivala na oceni zdravlja ekosistema na osnovu sledeih kriterijuma: proizvodnja hrane,snabdevanje istom vodom i odravanje biodiverziteta.U poslednjih 100 godina izgubljeno je vie od polovine movarnih sistema-ume su se smanjile za vie od polovine zbog naselja i obradivih povrina-oko 10% vrsta drvea je u opasnosti od izumiranja-degradacija zemljita zahvata 2/3 svetskog obradivog zemljita u poslednjih 50 godina-ulov ribe je za 40% vei nego to moe da se obnovi u morima i okeanima-20% slatkovodnih vrsta ribe je u izumiranju-od 1980 svetska ekologija je porasla 3 puta a svetska populacija za 30%.

Princip odrivog razvojaOdbacivanje principa rasta i profita u ekonomiji po kome profit mora stalno da se poveava,nikako da se smanji (a posledica je da e onda doi do strmoglavog pada).Odrivi razvoj nivo bez rasta,koji treba odravati, da bi i naredne generacije imale uslove za ivot (hranu,vodu).To se odnosi na ceo svet a ne na pojedincane zemlje,i to na sve oblasti ivota.Delovanje oveka na biosferu1.Migratorna i sedentarna poljoprivreda dovodi do iscrpljivanje zemljita2.Irigacija u sunim oblasima-irenje slanih zemljita3.Prekomerno iskoriavanje panjaka4.Unitavanje umske vegetacije-erozija,poremeaji hidrolokih odnosa,poplave5.Isuivanje vlanih oblasti-eolska erozija6.Preteran lov nekih vrsta-poremeaj ekoloke ravnotee i osiromaenje genofonda7.Zagaivanje otrovnim gasovima i otpacima9.Poremeaj O2-CO2 balansa u atmosferi (intenzivnim sagorevanjem fosilnih goriva i unitavanjem uma)Nekontrolisano unoenje strane vrste u ekosistemima.Ima mnogo primera za izuzetno tetno delovanje takvih vrsta-one tu nemaju prirodne neprijatelje pa se vrlo brzo ire.

Odriva poljoprivredaJe segment u konceptu odrivog razvoja-ivot u skladu sa prirodom,usklaenost poljoprivredne proizvodnje sa prirodom u celini bez naruavanja neobnovljivih resursa.Osnovni problemi u sistemu konvencionalne poljoprivrede su:1.opadanje plodnosti zemljita u intenzivnoj zemljoradnji (bez obzira na ubrenje (jer se minerlana ubriva brzo ispiraju)) (plodnost=organska materija potrebna biljkama).2.erozija vetrom i vodom (to je trajan gubitak)3.zagaivanje zemljita i vode preteranom upotrebom vetakim ubrivima i pesticidima4.gajenjem samo jedne vrse opada biodiverzitet agroekosistema,pa raste broj tetoina (jer je jedina hrana ta vrsta) kako to spreiti?Sistemi zemljoradnje u konceptu odrive poljoprivredeCilj svih tih sistema je bezbedna (nezagaena) hrana, ouvanje resursa za budue generacije,smanjenje trokova.1)organska proizvodnja-apsolutno ekoloki nain proizvodnje.Ime:jer se izostavljaju vetaki dobijena jedinjenja,koriste se samo prirodni materijali (ne samo organski ve i neorganski): iskljuivo organska ubriva;zatita samo prirodnim preparatima-naglasak na preventivi;prirodni stimulatori rasta; homeopatida;nema genetski izmenjenih organizama;bazira se na meunarodnim standardima IFOAM-a (postoji taan spisak ta sme da se koristi).Obrada zemljita: redukcije u obradi (najee se izostavlja oranje);konzervacijska obrada (bar 30% etvenih ostataka se ostavlja na povrini zemlje,maliranje (prekrivanje) pa se pre sejanja glavnog useva to zaore); izostavljanje obrade (no-till).Struktura zemljita je najbolja posle strnih ita.Plodored: (smena useva u vremenu): intenzifikacija plodoreda-obavezno uvoenje leguminoza;razliite vrste razliito koriste zemljite (npr. dubina korena);multiple cropping=gajenje vie useva istovremeno;intercropping=zdrueni usevi (uvek vrste koje se dopunjuju a nikako da su u kompeticiju-one tada daju veu produktivnost nego da su zasebno,a ima manje korova,tetoina i bolesti);pokrovni (zatitni) usevi-nikad u toku godine ne ostavljati golo zemljite.ubrenje:organska ubriva: stajnjak,kompost (dobija se raspadanjem razliitih materija ali najee biljnih ostataka),glisenjak (to je praktino ist humus),zelenino ubrenje (zaoravanjem leguminoza); bioloka ubriva:inokulacija semena leguminoza (simbiotski i asocijativni azotofiksatori (blizu korena ali ne u simbiozi)).Zatita bilja: pre svega preventiva.Biljke mogu da tite jedna drugu: kamilice,dragoljub,kadifica,beli i crni luk teraju tetoine; ekstrati:piretrin (Chrisantemum pyretrum-buha),rastavi,kopriva protiv lisnih vai.

ZagaivanjePoljoprivredu najmanje zagauje vazduh. Zagaivanje vazduha u gradovima i industrijskim naseljima je najvee zagaenje. Vazduh najvie zagauje industrija,i to procesi sagorevanja.

Zagaen vazduh indirektno utie na vodu i zemljite.Primese:vodena para,a,praina,vulkanski pepeo aerosoli.Ako je zemljite vlanije,pesticidi se bre metaboliu i raspadaju.Duim korienjem javlja se rezistentnost (sticanje otpornosti) pa se poveavaju koliine ili se uvode novi pesticidi.Biljka pesticide usvaja preko korena i on prolazi kroz celu biljku-to su sistematski pesticidi koji su mnogo tetniji u agroekosistemu;a postoje i kontaktni pesticidi koji ne ulaze u biljku.Pesticidi se akumuliraju u plodu i semenu. Koliinu pesticida u zemljitu smanjuju:fotoliza,isparavanje i apsorpcija od strane biljaka (fitoremedikacija-biljke iste zemljite od zagaujuih materija,usvajaju Pb,Hg,radioaktivne materije,i to je jedna od najjeftinijih naina da se oisti zemljite).Pesticidi smanjuju mikro i makro faunu zemljita, smanjuju broj mikroorganizama koji razlau organsku materiju,a posledica je prekid kruenja materije u agroekosistemu.Mineralna ubriva postaju zagaivai zbog nepravilne i preterane primene tj. neadekvatne primene.Najvei deo se ne iskoristi ve se vezuje u zemljitu u nerastvorna jedinjenja (fosfor)(menjaju se hemijske osobine zemljita,pH) ili ispira. Azot je vrlo pokretljiv,ispira se i zagauje vode.Nitrati se nakupljaju u lisnatom povru,naroito spanau i zelenoj salati-mineralna ubriva zagauju hranu.

Zagaivanje vodePrirodno zagaenje-voda u prirodi sadri rastvorne ili dispegovane (vrste) supstance.Zagaena voda je voda izmenjenog sastava,koji ne odgovara njenom prirodnom sastavu.Voda moe biti fiziki,hemijski i mikrobioloki zagaena.Hemijski sastav prirodnih voda na Zemlji nije jedinstven jer on zavisi od zemljita kroz koje prolazi,od biljaka i ivotinjskog sveta sa kojim je u dodiru. Vode u prirodi su po poreklu:1.atmosferske-najistije su (najmanje rastvorenih materija).Potiu iz padavina (kia,sneg,grad,rosa), uglavnom sadre rastvorene gasove (O2,N2,CO2..).Prirodni izvor zagaivanje ovih voda su vulkanske erupcije,vetar, (praina,pepeo) i umski poari.2.povrinske-tekue i stajae-reke,jezera,mora,okeani.Obnavljaju se iz padavina i iz izvora podzemnih voda.Dele se na slatke,slane,mutne,bezbojne,obojene.Slatke: manji sadraj soli;dominira katjon Ca i anjon CO3.Slane:katjon Na i anjon Ca.Najvie soli imaju slana jezera (Mrtvo more)-do 360g/l,a u morima i okeanima ima 7,5-44g/l. Mutne: vei sadraj koloidnih estica,suspenzije nerastvornih supstanci. Hemijski sastav bara i movara je blii tekuim slatkim nego slanim vodama. U njima je veliki sadraj rastvorenih organskih supstanci (do 850mg/l),a u tekuim i slanim vodama je mnogo manji. Te organske supstance su najee produkti metabolizma i izluevina. Organske supstance u prirodnoj vodi potiu iz dva izvora: 1.atmosfere (sa padavinama) i 2.tla kroz koje se voda kree.3)podzemne-sastav im zavisi od vrste zemljita i stena kroz koje prolaze. Organske supstance ima veoma malo. Sve hemijske supstance sintetikog porekla su zagaivai