Fakultet političkih nauka

Univerzitet u Beogradu

STALNA KONFERENCIJA

GRADOVA I OPŠTINA

Profesor: Snežana Đorđević Beograd, maj 2016. Studenti: Luka Kebara 604/13Asistent: Milena Dinić Aleksa Kondić 88/13

Nemanja Stepanov 625/13 Jovana Vančevska 89 /13

Danijela Živković 675/13

SADRŽAJ:.................................................................................................................................2

UVOD:...................................................................................................................................3

MEĐUOPŠTINSKA SARADNJA U SRBIJI I EU I MOGUĆNOSTI ZA RAZVOJ:.........5

LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ:....................................................................................9

KULTURA NA LOKALNOM NIVOU:.............................................................................13

ANALIZA EFEKATA RAZLIČITIH INSTITUCIONALNIH OBLIKA ZA SPROVODJENJE NADLEŽNOSTI U OBLASTI LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA:..........................................................................................................................16

SISTEM NAKNADA ZA KORIŠĆENJE PRIRODNIH RESURSA:................................19

ZAKLJUČAK:.....................................................................................................................22

LITERATURA:....................................................................................................................22

UVOD: Stalna konferencija gradova i opština (u daljem tekstu SKGO) je asocijacija lokalnih

vlasti koja ima veoma važnu ulogu u saradnji opština i gradova, u razmeni iskustava, pruža pomoć pri uspostavljanju veza i razvoju saradnje sa opštinama i gradovima Evrope i sveta (prekogranična i drugi vidovi saradnje), obezbeđivanja stručne pomoći, organizacija savetovanja , treninga itd. SKGO ima pravo davanja inicijativa na nacrte i predloge zakona koje se odnose na lokalne vlasti.1

Nastala je na osnivačkoj konferenciji 21. i 22. Aprila 1953. u Beogradu. Iste godine je postala i član IULA(International Union of Local Authorities).2 Ideja nije bila nova, već je nastavak “Saveza gradova Jugoslavije” koju je delovao od 1927. Do početka Drugog svetskog rata. 3 Od samog početka je bila zamišljena kao partnerska organizacija koja postoji da bi pružala usluge, savete, treninge u oblasti lokalne samouprave kao i iydavanje knjiga, časopisa itd. Zbog političke situiacije u zemlji 90-ih godina nastaje SSGOS (Savez slobodnih gradova i opština Srbije) kao protivteža tadašnjoj vlasti. Posle petoktobarskih promena dolazi do početka procesa spajanja ove organizacije sa već postojećom SKGOJ (Stalnom konferencijom gradova i opština Jugoslavije). Posle proglašenja državne zajednice Srbija i Crna Gora 2003. dolazi do 33. Sednice skupštine SKGOJ i izmene Statuta pa samim tim, do promene naziva u “Stalna konferencija gradova i opština”, gde su članice gradovi i opštine Republike Srbije.4

Njeni zadaci su da: okuplja, razmatra zajednička pitanja i probleme, kao i da formuliše i predstavlja zajedničke interese lokalnih vlasti, da zastupa interese lokalnih vlasti i lobira kod centralnih vlasti u procesu definisanja strateških pravaca i donosi propise od značaja za lokalnu samoupravu, razmenjuje mišljenja, znanja i najbolja praktična rešenja iz rada lokalne samouprave, sarađuje sa i bratimi lokalne vlasti na lokalnom i međunarodnom planu, informiše članove, partnere i širu javnost o svim pitanjima od značaja za lokalnu samoupravu, pruža različite usluge članovima kroz obuke, konsultacije i savetodavnu podršku, sprovodi projekte od značaja za lokalnu samoupravu u Srbiji, upravlja grant šemama namenjenim za finansiranje projekata lokalnih samouprava, podržava gradove i opštine u izgradnji kapaciteta, definisanjem i realizacijom strateških opredeljenja, izrađuje i implementira projekte i pristup finansijskim sredstvima.5

Najviši organ SKGO je Skupština, koju čine predstavnici svih gradova i opština Srbije. Zaseda najmanje jednom godišnje i donosi najvažnije odluke od značaja za rad SKGO. Skupština bira organe SKGO i definiše strateške ciljeve i prioritetne zadatke organizacije. Predsedništvo je izvršni organ koji rukovodi radom SKGO u periodu između dva zasedanja Skupštine. Ono ima 23 člana – 22 predstavnika gradova i opština izabranih na Skupštini i generalnog sekretara SKGO, koji je član Predsedništva po položaju. SKGO ima osam resornih odbora koji pokrivaju različite oblasti od značaja za lokalnu samoupravu – upravu i sistemska pitanja; finansije i imovinu lokalne samouprave;1 Snežana Đorđević: “Renesansa lokalne vlasti: uporedni modeli“, Čigoja štampa, Beograd, 2012.2http://www.skgo.org/pages/display/4/Istorija+SKGO 3 isto4 isto5 http://www.skgo.org/pages/display/367/SKGO+danas

zaštitu životne sredine i vanredne situacije; urbanizam, planiranje i izgradnju; komunalnedelatnosti i energetiku; obrazovanje, sport i omladinu; socijalnu i zdravstvenu zaštitu i lokalni ekonomski razvoj. Odbori razmatraju probleme u oblastima iz svoje nadležnosti, daju mišljenja i upućuju predloge radi unapređenja zakonskog okvira i stanja u oblastima za koje su zaduženi. Pored odbora, unutar SKGO deluju i mreže SKGO koje obuhvataju predstavnike lokalnih vlasti po osnovu njihovog profesionalnog angažmana na poslovima lokalne samouprave (kao što su: Mreža načelnika uprava, Mreža lokalnih poreskih administracija, Mreža za lokalne finansije, Mreža službenika u oblasti životne sredine, Mreža poverenika SKGO, Mreža za urbanizam, Mreža za lokalni ekonomski razvoj).6 Pet načela za koja se SKGO zalaže za lokalnu samoupravu u Srbiji su:

Supsidijarnost i održiva decentralizacija Depolitizacija, profesionalizacija i modernizacija Dobro, odgovorno i tranparentno upravljanje Participacija i saradnja Rodna ravnopravnost i sprečavanje svih oblika diskriminacije

Principi na kojima počivaju organizacija i delovanje SKGO su: dobrovoljnost ravnopravnost članova  nestranački karakter javnost rada solidarnost i uvažavanje različitosti nezavisnost

Ove osnovne karakteristike SKGO se baziraju na statutu dopunjenog 11. Decembra 2013. godine.7 U 2016. Godini SKGO ima 5 aktivnih projekata.8 Prvi projekat je “Podrška lokalnim samoupravama u Srbiji na putu pridruživanja EU: unapređenje kvaliteta usluga, dijaloga zainteresovanih strana i efikasnosti lokalne administracije”. Ovaj program se odvija kroz direktnu podršku unapređenju kvaliteta usluga za građane i provredu (opštinski paketi podrške) određenom broju lokalnih samouprava i kroz opštu podršku SKGO i svim lokalnim samoupravama da kroz unapređenje javnih politika poboljšaju kapacitete lokalnih vlasti u saradnji sa Švedskom asocijacijom lokalnih vlasti i regiona (SALAR). 9 Sledeći projekat je “Upravljanje ljudskim resursima u lokalnoj samoupravi”. Podrazumeva unapređenje ljudskih resursa u skladu sa preporukama Saveta Evrope i Ministarstva ya državnu upravu i lokalnu samoupravu Republike Srbije.10 Sledeći projekat je “LADDER-Lokalne vlasti kao pokretači obrazovanja i podizanja svesti građana u oblasti politika razvoja”, koje u saradnji sa Evropskom asocijacijom za lokalnu demokratiju (ALDA) želi postići sledeće ciljeve:

6 http://skgo.org/files/fck/File/41skupstina/usvojeno/Strateski%20plan%202014-2017.pdf7 http://www.skgo.org/pages/display/128/Statut+Stalne+konferencije+gradova+i+opstina8 http://www.skgo.org/projects/front/Projekti9 http://www.skgo.org/projects/9110http://www.skgo.org/projects/90

1. jačanje kapaciteta asocijacija lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva kao nosilaca pokretača obrazovanja i razvojnih politika na međunarodnom nivou, ali i u nacionalnim sredinama i lokalnim zajednicama.

2. informisanje, podizanje svest i angažovanje građana o globalnim pitanjima, pitanjima globalne međuzavisnosti i povezanosti različitih nacionalnih sredina.

3. razvoj i jačanje saradnje između asocijacija lokalnih vlasti i organizacija civilnog društva, kako na nacionalnom tako i na međunarodnom nivou.

4. poboljšanje DEAR metoda u neformalnom sistemu obrazovanja, kroz razvoj novih i inovativnih metoda i alata namenjenih širokom spektru zainteresovanih (uključujući edukatore, državne službenike, NVO, omladinske lidere, itd).11

Četvrti projekat po redu je “ENPC-INTRANS-jačanje kapaciteta za ugovaranje energetskih usluga na evroskim tržištima u tranziciji”. Opšti cilj ENPC-INTRANS projekta je povećanje korišćenja energetski efikasnih tehnologija u javnim zgradama i sektoru usluga na način kojim bi se privatni sektor podstakao na učešće u inovativnim finansijskim šemama i time investirao u energetsku efikasnost. Specifični cilj ENPC-INTRANS projekta je jačanje kapaciteta u javnom sektoru na lokalnom nivou za uspostavljanje i korišćenje ENPC modela finansiranja investicija u energetski efikasnije tehnologije u javnom i sektoru usluga.12 Poslednji projekat je “Institucionalna podrška SKGO-druga faza” koja je nastavak uspešne prve faze u saradnji sa Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju (SDC). Dva glavna cilja druge faze su: nastavak lobiranja i zastupanja interesa prema nacionalnim vlastima i zagovaranje i podrška sprovođenju reformi (javne politike, strategije i propisi) na lokalnom nivou.13

Pored ove detaljno urađene analize o samoj SKGO, njenim ciljevima i projektima koju sam napisao (Luka Kebara), predstaviću i svoju studiju o međuopštinskoj saradnji u Srbiji i EU i mogućnostima za razvoj koja se bazira na radu SKGO i njenim analizama.

MEĐUOPŠTINSKA SARADNJA U SRBIJI I EU I MOGUĆNOSTI ZA RAZVOJ:

Razvoj međuopštinske saradnje nije samo obična floskula, već jedna od najvažnijih karakteristika dobro uređene demokratske države. Shodno principima EU, ali i opštim demokratskim principima, potrebni su raznovrsni oblici saradnje na lokalu u najrazličitijim oblastima kako bi došlo do sveopšteg napretka. Bitne su, u savremenim uslovima, i nadnacionalne integracije koje ostvaruju veoma značajnu saradnju direktno sa lokalnim vlastima u cillju podsticanja ekonomskog razvoja ili u realizaciji mnoštva raznovrsnih projekata.14 Prema preovlađujućem mišljenju, u Republici Srbiji je uspešno završen prvi talas prenošenja nadležnosti na lokalne samouprave, koji je započeo donošenjem Zakona o lokalnoj samoupravi 2002. godine.15 To je podrazumevalo samo jedan mali početak u razvoju

11 http://www.skgo.org/projects/8712 http://www.skgo.org/projects/8913 http://www.skgo.org/projects/8614 Snežana Đorđević: “Renesansa lokalne vlasti: uporedni modeli“, Čigoja štampa, Beograd, 2012.15 http://www.skgo.org/upload/files/Analiza_medjuopstinska_saradnja_u_Srbiji_mogucnosti_i_izazovi_web.pdf

međuopštinske saradnje. Veliki je deficit slabost opština koje ili nemaju dovoljno sredstava, ili postoji politička “lenjost” da bi se neki projekat sproveo, ili čak velika kontrola od strane centralne vlasti koja uredbama i drugim podzakonskim aktima često krši nadležnosti i poslove opština.

Da bi se izbegla ovakva situacija potrebno je doneti zakonodavstovo koje se izričito tiče međuopštinske saradnje u Srbiji. Zakon o lokalnoj samoupravi nije dovoljan. Zakon o međuopštinskoj saradnji obično propisuje sledeće: 1) ugovorne sporazume između opština vezane za zajedničko pružanje usluga ili prenos određenih funkcija s jedne partnerske opštine na drugu; 2) stvaranje novih pravnih entiteta na koje se prenose opštinske funkcije.16 Zakonodavstvo u Holandiji, članici EU, je odredilo ovaj koncept na sledeći način:U Holandiji se javne forme saradnje među opštinama nazivaju zajedničkom regulativom. U Zakonu o zajedničkoj regulativi navode se pravila o strukturi i delovanju ovih javnih formi. Zakon je sačinjen s namerom da se uredi međuopštinska saradnja i poveća učešće opština u procesu donošenja odluka. U Zakonu se navode sledeća tri modela javne saradnje:

Javna vlast. Sastoji se iz upravnog tela, izvršnog odbora i predsedavajućeg lica. Moguće je, takođe, oformiti savetodavni i administrativni odbor. Po Zakonu o zajedničkoj regulativi, jedina saradnička struktura s pravnim okvirom jeste javna vlast. Stoga može da deluje kao nezavisna pravna struktura. Javna vlast se u praksi formira u cilju preuzimanja niza izvršnih zadataka, kroz međuopštinske agencije za zaštitu životne sredine, zdravstvene službe i agencije za zapošljavanje.

Zajednička agencija. Obično se osnivaju za relativno jednostavne vrste saradnje. Ovakve agencije nemaju ni hejerarhijsku strukturu, ni status pravnog lica, i ne mogu vršiti određena ovlašćenja. Najčešće imaju samo savetodavnu ulogu – na primer, u oblasti javnog stanovanja.

Aranžman "ključne opštine". Odvojeno od, ili u saglasju sa gore pomenutim modelima, u sporazumu se može navesti da će određena ovlašćenja biti preneta samo na jednu opštinu. Zakon o zajedničkoj regulativi daje opštinama-učesnicama značajnu autonomiju. Stoga je, na primer, u prelaznom periodu moguće ostati tek nominalni član, a ne postati punopravan učesnik u saradnji od samog potpisivanja sporazuma. Ovaj model primenjuje se u izvršavanju određenih zadataka - na primer, prepuštanje sakupljanja smeća većoj (susednoj) opštini.

Postoji i četvrti model koji se u Zakonu ne pominje, a to je tzv. labavi sporazum. Opštinama je dopušteno da, na osnovu Zakona, potpišu sporazum, a da se pritom ne uspostavi ni jedan od gore pomenutih instituta. Labavim sporazumom ne može se dogovoriti prenošenje ovlašćenja na druga tela. Opštine obično biraju ovaj model kada hoće da jasno podele prava i dužnosti. U Holandiji postoje i privatni modeli saradnje. Zakon ne isključuje mogućnost sporazuma o saradnji kojim se imenuju pravna lica inkorporirana u skladu s građanskim pravom. 17

16 http://lokalnirazvoj.rs/upload/InterMunicipalCooperation/SrAttachment/2014-03/Zakoni_O_Medjuopstinskoj_Saradnji.docx17 VNG International (2004)

Holandski primer razvoja međuopštinske saradnje daje samo pravnički aspekt uređenosti složene materije. Da bi ovakav projekat funkcionisao potrebni su i finansijski podsticaji koji bi uključivali subvnecije od strane centralne vlasti kao i druge vidove pomoći. Italijanski primer će nam bolje pokazati kako to funkcioniše:

Finansijski podsticaj Kriterijumi raspodele

Faza izrade studije izvodljivosti

Subvencija za pripremu studija izvodljivosti međuopštinske saradnje

Procenat troškova pripreme studija izvodljivosti pokrivenih subvencijom odgovaraju broju uključenih opština.

Subvencija zavisi od minimalnog obima međuopštinske saradnje.

Osnivačka faza

Bespovratno davanje

Iznos bespovratnog davanja zavisi od: Oblasti međuopštinske saradnje i pravne forme

međuopštinske saradnje Finansijskog kapaciteta opštine Stanovništva pokrivenog međuopštinskom

saradnjom Broja uključenih opština

Bespovratno davanje zavisi od toga hoće li zajednička uprava biti optimalna određeni broj godina

Prioritet imaju manje opštine

Operativna faza

Subvencionisanje upravljanja međuopštinskom saradnjom

Iznos subvencije zavisi od: Toga da li su službe međuopštinske saradnje na

promoterskoj listi prioriteta (koji se daju određenim vrstama usluga)

Pravnih formi međuopštinske saradnje (određenim formama daje se prioritet)

Gustine naseljenosti Broja uključenih opština Prisustva nesolventnih partnerskih opština

Toga da li je subvencija data na određen broj godina (pet do deset) uz postepeno smanjenje doprinosa

Toga da li se prioritet daje manjim opštinama

Tabela preuzeta sa: http://lokalnirazvoj.rs/upload/InterMunicipalCooperation/SrAttachment/2014-03/Finansijski_Podsticaji_Medjuopstinske_Saradnje.docx

Kvalitetan zakonodavni okvir i finansijsko podsticanje jesu najvažniji instrumenti potrebni za razvoj međuopštinske saradnje. Praksa EU zemalja (posebno Holandije i Italije) mora da podstakne naše centralne i lokalne vlasti, ali i organizacije civilnog društva, da utiču na jačanje ove saradnje. Neki teoretičari tvrde da je decentralizacija i regionalizacija neophodna, a opet postoji mišljenje da regionalizacijom može doći upravo do netransparentnih ugovora, kao u Nemačkoj18, kao i do slabog upliva centralne vlasti u poslove tih opština koje se odluče na takav vid saradnje (pa samim tim do korupcije i nepotizma, bez javnih konkursa, već samo saradnje između lokalnih moćnika). Glavni motiv za udruživanje opština u aranžmane međuopštinske saradnje je definisanje zajedničkih interesa. Međutim, po pravilu, uvek dolazi do sukoba interesa između centralnih vlasti, stranih organizacija, finansijera (bilo stranih bilo domaćih) i lokalnih vlasti. Nažalost građani u toj borbi izvuku „najdeblji“ kraj. SKGO naglašava da u Srbiji postoji dobra tradicija javno-javnih partnerstava ali da je potrebno se privatni investitori ukljuce u pružanje usluga na lokalnom nivou.

Da bi došlo do napretka međuopštinske saradnje (institucionalno-zakonskih i finansijskih podsticaja) SKGO daje sledeće preporuke:19

Organizovanje u okviru Trening centra SKGO programa obuke za gradove i opštine o metodama za identifikovanje oblasti pogodnih za regionalizaciju i međuopštinsku saradnju u oblasti pružanja usluga kao i o načinima za organizovanje ove saradnje na najjedonostavniji i najefikasniji način

Organizovanje radionica i seminara koji bi upoznali aktere na lokalnom nivou o praksi u državama članicama EU

Jačanje kapaciteta kancelarija za lokalni ekonomski razvoj da, u saradnji sa drugim organizacionim jedinicama lokalne uprave i javnim preduzećima i ustanovama pripremaju predloge projekata kojima se predlaže uspostavljanje regionalne ili međuopštinske saradnje i organizuju marketinške i ostale promotivne aktivnosti u cilju pronalaženja privatnih investitora zainteresovanih za finansiranje ovakvih projekata, odnosno donatora.

Nastavak pružanja podrške regionalnim razvojnim agencijama Priprema cost-benefit analiza od strane opština koje žele ovakav vid saradnje Priprema studije opravdanosti za projekte gde je zakonom obavezno ustanovljavanje

međuopštinske saradnje (regionalne deponije) U velikim infrastrukturnim projektima određivanje institucionalnog modela saradnje

kao i pravnog lica kao nosioca aktivnosti na sprovođenju projekta a tek nakon toga početi sa infrastrukturnim aktivnostima

Kolega Aleksa Kondić predstavlja svoju analizu o lokalnom ekonomskom razvoju u Srbiji koja se bazira na radu SKGO i njenim analizama.18 http://www.skgo.org/upload/files/Analiza_medjuopstinska_saradnja_u_Srbiji_mogucnosti_i_izazovi_web.pdf19 http://www.skgo.org/upload/files/Analiza_medjuopstinska_saradnja_u_Srbiji_mogucnosti_i_izazovi_web.pdf

LOKALNI EKONOMSKI RAZVOJ:Lokalni ekonomski razvoj može biti definisan kao rast kapaciteta lokalne ekonomije

da stvara bogatstvo za svoje stanovnike, a time i unapređuje njihov kvalitet života kroz povećanje zaposlenosti, realnih zarada, vrednosti lične imovine, obima i kvaliteta usluga lokalnih vlasti i slično. U užem smislu, lokalni ekonomski razvoj se shvata kao proces strateškog planiranja kroz saradnju lokalnih vlasti, privatnog sektora i nevladinog sektora, usmerenog na podsticanje investicija koje će obezbediti visok i dugoročan rast lokalne zajednice. 20

Postoje dve osnovne strategije podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja: 1.) direktne strane investicije, odnosno privlačenje stranih firmi kroz razne podsticaje koje daje lokalna vlast; 2.) podsticanje lokalnih privrednih subjekata i pojedinaca od strane lokalne vlasti da razviju poslove i time ubrzaju ekonomski razvoj zajednice.Organ koji se bavi ekonomskim razvojem u lokalnoj zajednici može biti organizovano na više načina:

1. organizacioni deo Opštinske uprave, u formi odeljenja za lokalni ekonomski razvoj ili niži organizacioni oblik – odsek, najčešće u okviru Odeljenja za privredu (Sokobanja, Pirot, Zaječar...)

2. posebno pravno lice čiji je osnivač opština, najčešće u obliku društva sa ograničenom odgovornošću (Knjaževac)

3. organizacioni deo nekog javnog preduzeća

4. u okviru udruženja preduzetnika ili nekog sličnog lokalnog udruženja sa funkcijom podrške razvoju

5. javna služba – Agencija za razvoj

6. Fondacija za razvoj (Majdanpek)

Veoma bitna pretpostavka uspešnosti tima za lokalni ekonomski razvoj (LER) je bliska saradnja sa predsednikom opštine, kao nosiocem izvršne vlasti u opštini.Kao neophodna karika između predsednika opštine i Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj javlja se Pomoćnik predsednikazadužen za LER. Veoma je važno istaći i potrebu saradnje sa privatnim i nevladinim sektorom.

Postoje tri institucionalna oblika Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj: 1.) Kancelarija za LER u okviru odeljenja; 2.) Kancelarija za LER u okviru službe; 3.) projektni tim u okviru kabineta predsednika opštine/gradonačelnika.

Prihodi opština

20 http://www.skgo.org/upload/files/Analiza_efekata_razlicitih_institucionalnih_oblika_web.pdf

Opština se finansira izvornim i ustupljenim prihodima.Najveći procenat izvornih prihoda imaju švajcarske lokalne samouprave, oko 95% .21 U Srbiji, izvorni prihodi čine oko 40% ukupnih prihoda opštine. Ustupljeni prihodi mogu biti namenski ili nenamenski, U nadležnosti opštine su jedino izvorni prihodi, na čiju visinu i način naplate jedino može uticati.U izvorne prihode spadaju:

• Porez na imovinu, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon

• Lokalne administrativne takse

• Lokalne komunalne takse

• Boravišna taksa

• Naknada za korišćenje gradskog građevinskog zemljišta

• Naknada za uređenje gradskog građevinskog zemljišta

• Naknada za zaštitu životne sredine

• Prihodi od koncesione naknade

Lokalna poreska politika

Porez predstavlja instrument javnih prihoda kojim država, uključujući niže oblike političko-teritorijalne organizovanosti, od subjekata pod njenom poreskom vlašću prinudno uzima novčana sredstva, bez neposredne protivusluge, u svrhu pokrivanja svojih finansijskih potreba i postizanja drugih, prvenstveno ekonomskih i socijalnih ciljeva .22 Poreski sistem jednezemlje čini ukupnost svih oblika javnih prihoda odnosno poreza i služi za pokriće troškova od opšteg društvenog značaja. Poreski sistem se zasniva na konceptu jednakosti i konceptu efikasnosti.

Karakteristike dobre lokalne poreske politike su:

• Stabilna sa vidljivim poreskim osnovicama

• Pravična sa fer poreskim opterećenjem

• Adekvatna sa predvidivim prinosima poreza

• Jednostavna

• Prepoznatljiva, kod građana i privrede, ne samo lokalno

• Stimulativna ze željene privredne aktivnosti21 Snežana Đorđević: “Renesansa lokalne vlasti: uporedni modeli“, Čigoja štampa, Beograd, 2012

22 Dejan Popović i Gordana Ilić-Popov: „Ekonomija oporezivanja i poresko pravo”, Pravni fakultet Beograd i Ekonomski institut, Beograd, 1995 Investitori u opštinama u Srbiji, Strategic Marketing Research, MEGA, 2008

• Sistematski i dozirano koristi poreske olakšice

Pri formulisanju poreske politike treba slediti tzv. „pravilo poreza” , a to je da se faktori trebaju oporezovati prema njihovim marginalnim troškovima. Lokalni poreski portfolio čine porezi koje plaćaju građani i poslovni porezi.

Lokalna samouprava u Srbiji i privlačenje investicija

Analizu faktora privrednog ambijenta i izbora investicione lokacije moguće je vršiti na dva nivoa: 1.) za državu kao celinu; 2.) za pojedine regione i gradove, odnosno opštine.Nacionalna agencija za promociju investicija u Srbiji se naziva SIEPA. Faktori poslovnog okruženja u Srbiji su: 1.) podsticaji za ulaganja; 2.) troškovi poslovanja; 3.) spoljna trgovina; 4.) kvalitet radne snage; 5.) stanje infrastrukture; 6.) investicione lokacije; 7.) poslovni propisi. Strategic Marketing Research je 2008. godine sproveo istraživanje o investicionoj klimi u Srbiji. Najveći broj ispitanika smatra da je najvažniji faktor poslovnog okruženja na lokalnom nivou u Srbiji raspoloživost kvalifikovane radne snage .23 Najrazvijeniju metodologiju za ocenu investicione klime u srpskim gradovima i opštinama kreirala je Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED). Model sadrži 12 kriteriujma i veliki broj potkriterijuma. Ti kriterijumi su:

1. Strateški plan lokalnog razvoja

2. Odeljenje/kancelarija za lokalni ekonomski razvoj

3. Stalni savetodavni odbor za ekonomska pitanja

4. Sistem usluga za dobijanje građevinske dozvole

5. Baze podataka, analize i ostale informacije

6. Promotivni materijal za privlačenje investicija

7. Kreditna sposobnost i kreditna opravdanost

8. Određivanje potreba za radnom snagom i prilagođavanje obrazovanja potrebama privrede

9. Opština razvija partnerstvo javnog i privatnog sektora s ciljem promocije lokalnog ekonomskog razvoja

10. Adekvatna infrastruktura i pouzdane komunalne usluge

11. Opština sprovodi transparentnu poresku politiku i politiku naplate taksi kojima se stimuliše ekonomski razvoj

12. Informacione tehnologije23 Dejan Popović i Gordana Ilić-Popov: „Ekonomija oporezivanja i poresko pravo”, Pravni fakultet

Beograd i Ekonomski institut, Beograd, 1995 Investitori u opštinama u Srbiji, Strategic Marketing Research, MEGA, 2008

Strateški plan SKGO 2014-201724

Osnovni ciljevi Stalne konferencije gradova i opština u ekonomskoj sferi u periodu 2014-2017 su:

1. Uspostavljanje stabilnog, predvidivog i transparentnog sistema finansiranja lokalne samouprave koji bi bio održiv na duži rok

2. Transparentna, svrsishodna i efikasna upotreba javnih sredstava

3. Proširenje izvornih prihoda lokalne vlasti i povećanje njihovog učešća u lokalnim budžetima i dalji razvoj alternativnih vidova finansiranja rada lokalne samouprave

4. Prenošenje javne imovine lokalni vlastima

5. Unapređenje lokalnog ekonomskog razvoja, posebno atraktivnog investicionog ambijenta i preduzetništva na lokalnom nivou (zalaganje da porez na prenos apsolutnih prava i porez na nasleđe i poklon postanu izvorni prihodi lokalne samouprave)

Koleginica Jovana Vančevska predstavlja svoju analizu o kulturi na lokalnom nivou u Srbiji koja se bazira na radu SKGO i njenim analizama.

KULTURA NA LOKALNOM NIVOU:

Šta je kultura jednog naroda? Na koj način se ona ispoljava? Postavlja se pitanje kakvo je stanje kulture u lokalnim zajednicama? U kojoj meri je ona zastupljena i na koji način se ona ostavruje? Na koji način građani zadovoljavaju svoje osnovne kulturne potrebe i da li su one dostupne svima. Da bi smo analizirali stanje kulture u Srbiji moramo da se pre svega osvrnemo na analizu kulture u lokalnim zajednicama, jer je to prvi nivo gde građani zadovoljavaju svoje potrebe. U sledećem tekstu ćemo se bliže osvrnuti na ova pitanja.

Po Agendi 21 Ujedinjenih gradova i lokalnih uprava, gradovi i lokalne samouprave jesu mesta kulturnog stvaralaštva, odnosno svega onoga što je različito u jednom mestu, a što se ispoljava u kulturi. Naime decentalizacija kulturne politike i resursa jeste najbolji način da građani kreiraju svoje kulturne potrebe i ukuse. Zakonom o kulturi se određuje položaj kulture na lokalnom nivou: ,, Jedinica lokalne smouprave stara se o zadovoljavanjuu potreba građana u kulturi na svojoj teritoriji i uređuje pojedina pitanja od interesa za svoje građane, kao i način njihovog ostvarivanja, u okviru prava i obaveza utvrđenih Ustavom i zakonom“ 25 24 http://skgo.org/files/fck/File/41skupstina/usvojeno/Strateski%20plan%202014-2017.pdf

25Zakon o kulturi član 4 stav 2, Službeni glasnik RS, br. 72, 2009

Takođe zakon naglašava da bi sve jedinice lokalne samouprave trebalo da donesu plan razvoja kulture kao i sredstav finansiranja: ,,Jedinice lokalne samouprave , u cilju staranja o zadovoljavanju potreba građana u kulturi na svojoj teritoriji, donosi plan razvoja kulture u skladu sa zakonom i strategijom, a za koji se sredstva za finansiranje obezbeđuje u budžetu jedinice lokalne samouprave“26 . Iako afirmisanje kulture se odvija na lokalnom nivu, kao pomoć na nivou države se osniva Nacionalni savet za kulturu. Takođe u zakonu se pominju subjekti koji obavljaju kulturnu delatnost, tačnije ustanove kulture koji su definisani na sledeći način: ,,Pravno lice osnovano radi obavljanja kulturne delatnosti kojom se obezbeđuje ostvarivanje prava građana , odnosno zadovoljavanje potreba građana kao i ostvarivanje drugog zakonom utvrđenog interesa u oblasti kulture“27 Što se tiče zaštite kulturnih dobara,zakon nalaže: ,,autonomne pokrajine , odnosno jedinica lokalne samouprave osniva ustanove zaštite za teritoriju autonomne pokrajine, odnosno lokalne samouprave“28

Postavlja se pitanje kako je kultura uredjena na lokalnom nivou? ,,Neki gradovi, tačnije tri četvrtine njih ima ljude u odborima koji su zaduženi za pitanje kulture, a manje od trećine ima pomoćnika za ovu oblast“.29 Međutim ono što zabrinjava jeste da mali broj opština je doneo strateški plan za razvoj kulture. Bez ovakvog plana otovrena je mogućnost zloupotrebe svih sredstava namenjenih kulturi, a i takođe ovo je jedan od pokazatelja koliko lokane vlasti su spremne da se posvete ovom konceptu. Što se tiče finansijskih sredstava ona su različita od opštine do opštine.,,Ona variraju od 3,2 u Novom Pazaru pa sve do 13,6 odsto u Sremskoj Mitrovici“.30Takođe izdvajanje građana za kulturne događaje su različite. Ovo ne zavisi od toga da li je jedan grad ,,manje kulturan ili ne“ već od samog kvaliteta programa i same predstavljenosti u drštvu. Pa tako imamo ,, od 5,40 u Loznici pa sve do 39,60 evra u Sremskoj mitrovici“31. Joše jedan od gradova koji izdvaja preko 30 evra po glavi stanovnika za kulturne potrebe jeste Novi Sad.,,Ubedljivo najmanje za kulturu izdvajaju Crna Trava i Nova Crnja, a čak dve trećine opština sa najnižim budžetima za kulturu nalazi se u južnoj i istočnoj Srbiji“.32Međutim primećuje se tendecija smanjenja lokalnih davanja ovoj oblasti sa početkom i same ekonomske krize.,,Istraživanje pokazuje, inače, da se za kulturu izdvaja šest odsto od ukupnog budžeta svih opština u Srbiji, što znači da lokalne samouprave izdvajaju u proseku za kulturu od 100.000 do 150.000 evra, ali ima i opština koje ne mogu da izdvoje ni 50.000 evra, posebno na jugu i istoku zemlje“.33,,Najveći broj gradova/opština (oko tri četvrtine), ima jednu do tri ustanove kulture, a više od deset imaju svega četiri grada (Pančevo - 15, Novi Sad - 14, Subotica -14 i Leskovac - 11)“34.

26Zakon o kulturi član 7 stav 2, Službeni glasnik RS, br. 72, 200927Zakon o kulturi član 21, Službeni glasnik RS, br.72, 2009 28Zakon o kulturi član 25, Službeni glasnik RS, br.72 200929Napomena: Svaki statistički podatak je preuzet iz Zavod za proučavanje kulturnog razvitka u okviru projekta ,,Lokalne kulturne politike“30Stojilović Miodrag, Analiza pravnog okvira i stanja u kulturi na lokalnom nivou i predlog mera za promene, str 15,.2011.http://www.skgo.org/upload/files/Analiza_pravnog_okvira_i_stanja_u_kulturi.pdf31Stojilović Miodrag, Analiza pravnog okvira i stanja u kulturi na lokalnom nivou i predlog mera za promene, str 16, 2011.http://www.skgo.org/upload/files/Analiza_pravnog_okvira_i_stanja_u_kulturi.pdf32Koliko Srbija ulaže u kulturu, 2011, http://www.seecult.org/vest/koliko-srbija-ulaze-u-kulturu33, Koliko Srbijaulaže u kulturu, 2011,http://www.seecult.org/vest/koliko-srbija-ulaze-u-kulturu34Koliko Srbija ulaže u kulturu, 2011, http://www.seecult.org/vest/koliko-srbija-ulaze-u-kulturu

Došli smo do dela kada moramo da razmatramo koji su to ključni problemi koje kultura mora da prevaziđe na lokalnom nivou? Odsustvo strateškog pristupa u definisanju kulture na lokalnom nivou Nedovoljna tehnička opremljenost i osposobljenost za korišćenje informatičkih tehnologija i komunikacionih sistema Neadekvatan prostor koji je namenjen kulturnim potrebama Slaba iskorišćenost javnih i zapuštenih prostora Nedovoljna briga o kulturnom i istorijskom nasleđu Nedovoljna saradnja ustanova kulture na lokalnom nivou Odsustvo saradnje istih ili sličnih ustanova kulture iz različitih lokalnih zajednica Nedovoljno razvijen kulturni turizam Nepovezanost kulture i obrazovanja Pasivnost građana prema kulturi Izostanak kulturnog dijaloga kao sredstva socijalne uključenosti u lokalnoj zajednici Neodgovarajuća saradnja kulture i medija35

Prema istraživanjima Zavoda za kulturni razvitak glavni problemi su sledeći:,,nedostatak sredstava za renoviranje, infrastrukturu i programe, kao i nedovoljno stručnog i brojnog kadra, i nepostojanje posebnih organizacionih jedinica za kulturu na nivou lokalne samouprave, odustvo kontinuiteta upravljanja, odnosno prisustvo politizacije, te nepostojanje strateškog planiranja, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom i na nivou samih ustanova kulture“.36Pored navedenih nedostataka postavlja se pitanje koji su to načini da se ovi problemi reše?

Pre svega napomenuli smo da je u mnogim opštinama budžet jako skorman, pa je najbolji način da se ovo reši pronalaženjem alternativnih izvore finansiranja. Takođe jedan od načina kako bi so dobili što kvalitetniji program jeste da najuspešnije podstičemo finansijskim bonusima. To bi smo odredili kroz kvalitet, odjeka u javnosti, same posećenosti datog programa ili institucije. Ono što je jako bitno i našaje stvarnost jeste dobra povezanost sa medijima. Da se određeni kulturni događaj dobro promoviše i da to bude način da se građani upoznaju sa istim. Društene mreže jesu jedna od opcija kako možemo privući pažnju na dati događaj. Jedan od načina jeste da se napravi spisak prioriteta očuvanja svih kulturno-istorijskih spomenika.

Ono što je bitno da se uradi na nivou države jeste decentralizacija, ali ujednom i pomoganje radi ujednačavanja kulturnog razvoja u svim lokalnim zajednicama. Da država kroz svoje kulturne ustanove (pre svega škole i fakultete, pa potom pozorišta i ostali) stvara ,,kulturne“ ljude koji su spremni da očuvaju kulturno nasleđe. Ono što bi mediji radili na lokalnom nivou isto bi činili i na nivou države. Preko njih bi se otvorio jedan novi put afirmacije kulturnih vrednosti. Sam kulturni razvoj bi trebao da zadovolji kulturne potrebe građana Srbije, ali i da oni budu ti koji će čuvati kulturno nasleđe. Nažalost u Srbiji postoje

35Navedena podela je preuzeta iz: Stojilović Miodrag, Analiza pravnog okvira i stanja u kulturi na lokalnom nivou i predlog mera za promene, str 16-17, 2011.http://www.skgo.org/upload/files/Analiza_pravnog_okvira_i_stanja_u_kulturi.pdf36Koliko Srbija ulaže u kulturu, 2011http://www.seecult.org/vest/koliko-srbija-ulaze-u-kulturu

mesta koja su iz raznih razloga uskraćena kulturnog sadržaja. To su uglavnom sela koja se od gradova nalaze i po nekoliko kilometara. Tako mesta kao što su Moštanica ili bilo koje drugo mesto blizu Obrenovca, moraju da dolaze u istoimeni grad da bi pogledali predstavu ili pak neku drugu stvar kulturnog sadržaja. Sredstva koja se izdvajaju za domen kulture moraju biti još veća, ali i programskog karaktera.

Koleginica Danijela Živković predstavlja svoju analizu efekata različitih institucionalnih oblika za sprovođenje nadležnosti u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja u Srbiji koja se bazira na radu SKGO i njenim analizama.

ANALIZA EFEKATA RAZLIČITIH INSTITUCIONALNIH OBLIKA ZA SPROVODJENJE NADLEŽNOSTI U OBLASTI LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA:

UVOD:

Kada se govori o analizi različitih institucionalnih oblika za sprovodjenje nadležnosti u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja najpre ću reći nesto o samim institucijama koje podržavaju lokalni ekonomski razvoj. Onda ću se osvrnuti na samu funkcionalnost institucija i način na koji one raspodeljuju nadležnosti medju sobom. Tema kojom ću se takodje baviti je korelacioni odnos izmedju institucija i ekonomskog parametra. Ono što će nam pokazati kakav je ekonosmki razvoj kod nas jesu indikatori uspešnosti. Na kraju ću ukazati na to koji su optimalni modeli za lokalnu zajednicu u zavisnosti od broja stanovnika.

Jedna od najčešće upotrebljavanih tema u lokalnim zajednicama jeste upravo lokalni ekonomski razvoj. Medjitim,ono to ne iznenadjuje jeste da malo ljudi ustvari zna o čemu se zapravo radi. Za lokalni ekonomski razvoj zaduženi su kako lokalna uprava, preduzeća, tako i ami gradjani. Znamo da privatna preduzeća donose napredak i dobrobit za lokalni zajednicu aliisto tako da bi oni ostvarili uspeh moraju da postoje uslovi u lokalnoj zajednici. Ono što je

najveći problem a rekla bih i „kočnica“ razvoja u našoj državi je nepostojanje jasnih planova na opštinskom i regionalnom nivou što implicira spor napredak i stagnacija u razvoju.

INSTITUCIONALNI OBLICI KAO POTPORA LOKALNOM EKONOMSKOM RAZVOJU

Okvir za funkcionisanje lokalnog ekonomskog razvoja postavljen je Ustavom i zakonima na republičkom nivou i odlukama na nivou opština. Jedno od najvažnijih pitanja jeste ustvari razgraničenje nadležnosti republičkih i lokalnih vlasti tj. Da se napravi jasna slika svih nadležnosti i resursa kojima raspolažu lakalne samouprave. Važna je decentralizacija i prebacivanje odluka sa rpubličkog nivoa na niže nivoe.

Lokalna samouprava predstavlja pravo koje gradjani imaju da upravljaju svojom zajednicom, da donose odluke od opšteg značaja i preko institucija zastupaju ista ta prava.

Osnovne nadležnosti lokalne samouprave su:

1. Donosi programe razvoja;2. Donosi urbanističke planove;3. Donosi budžet i završni rčun;4. Utvrdjuje stope izvršnih prihoda opštine, kao inačin i merila za odredjivanje

visine lokalnih taksi i nadoknada;5. Uredjuje i obezbedjuje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti kao i

organizacione, materijalne i druge uslove za njihovo obavljanje;6. Donosi programe uredjenja gradjevinskog zamljišta, uredjuje i obezbedjuje

vršenje poslova uredjenja i korišćenje gradjevinskog zemljišta i utvrdjuje visinu naknade za uredjivanje i korišćenje gradjevinskog zemljišta;

7. Donosi programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o unapredjenju opšteg okvira za privredjivanje u jedinici lokalne samouprave;

8. Uredjuje i obezbedjuje korišćenje poslovnog prostora kojim upravlja, utvrdjuje visinu naknade za korišćenje poslovnog prostora i vrši nadzor nad korišćenjem poslovnog prostora.37

INSTITUCIONALNI OBLICI- POSRŠKA LER

Da bi lokalni ekonomski razvoj bio uspešno sproveden potrebne sujake institucije koje će putem svojih kanala uprave pomoći efikasnoj primeni.

Neke od osnovnih institucija koje pomažu LER su: dio Opštinske uprave, pravno lice (najčešće d.o.o.), Agencija za razvoj, fondacija za razvoj itd. Svaka od njih ima kako pozitivne tako i negativne karakteristike a samo je na lokalnoj samupravi za koju od njih će se odlučiti. Pojedine evropske zemlje rešenje su našle u osnivanju posebnog organa-

37 Preuzeto iz teksta „Analiza efekata različitih institucionalnih oblika na sprovodjenje nadležnosti u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja“ Marija Žikić, Dejan Mak, str. 7-8

privredno društvo ( Nemačka). Tu praksu su sledile i neke naše opštine kao što su Knjaževac, Majdanpek i Novi Beograd.

Lokalni ekonomski razvoj karakterišu stalne promene. Lokalne vlasti danas naspoje da privuku što više stranih investicija, da povećaju zaposlenost i životni standard ljudi. Proektivno delovanje lokalne samouprave svakako je važno kada se analizira delovanje na poslovno okruženje. Prilikom anketiranja 17 opština pokazano je kako razvoj zavisi najviše od toga kojiko su kompetentne lokalne vlasti i koliko poseduju znanja iz oblasti ekonomije. Samo visoko kompetentni predvodnici opština koji poseduju znaanje mogu uvesti lokalne jedinice u utakmicu sa ostalim.

Pojedine opštine u Srbiji imaju razvijene ekonomske indikatore za praćenje efikasnosti rada LER ( Sokobanja, Vranje, Loznica, Paraćin), dok druge nemaju ( Boljevac, Piraot, Knjaževac, Zaječar, Šabac, Bor, Novi Pazar, Šid, Kruševac, Pančevo).

PREDLAGANJE NAJOPTIMALNIJEG MODELA ZA LOKALNU ZAJEDNICUKada govorimo o modelima koje je poželjno primeniti u odredjenjim opštinama kao

kriterijum uzimamo broj stanovnika.Za opštine od 50000 do 100000 stanovnika najoptimalniji su sledeći modeli: 1. Odeljenje u okviru sekretarijata ( Vranje);

2. Odeljenje u okviru organa uprave ( Loznica);3. Odeljenje u okviru organa uprave ( Novi Pazar);4. Služba u okviru odeljenja ( Pirot);

Za opštine sa manje od 50000 stanovnika:

1. Služba u okviru odeljenja ( Šid);2. Lokalna agencija za razvoj ( Knjaževac);3. Odeljenje u okviru organa uprave ( Boljevac).38

Izbor modela je veoma važan za loklnu zajednicu kao i saradnja šefova lokalnog ekonomskog razvoja sa predsednicima opština/gradonačelnicima. Pošto ekonomsku idruštvenu sredinu odlikuje dinamičnost ne mora značiti da se jedan model treba konstantno primenjivati. Uvek treba biti otvoren za inovacije ukoliko su one bolje rešenje od prethodnog iukoliko podstiču dobitak. Najbolji model je fleksibilan model.

ZAKLJUČAK:Lokalni ekonomski razvoj je pokretač napretka celokupne lokalne zajednice. Od

njegovih parametara zavisi da li će stepen centralizacije opasti i da li će lokalne institucije moći efikasno da sprovode svoju politiku. Naravno, saradnja sa centrom je neminovna i 38Navedeni modeli preuzeti iz teksta „Analiza efekata različitih institucionalnih oblika za sprovodjenje nadležnosti u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja“ Marija Žikić, Dejan Mak, str. 29

dobra samo ukoliko dozvoli lokalnim vlastima da u onima oblastima u kolima će bolje doneti odluke od opšteg interesa i to učini.

Kolega Stepanov Nemanja predstavlja svoju analizu o sistemu naknada za korišćenje prirodnih resursa koja se bazira na radu SKGO i njenim analizama.

SISTEM NAKNADA ZA KORIŠĆENJE PRIRODNIH RESURSA:Prirodni resursi su pojave, procesi ili objekti u prirodi koji utiču konstruktivno ili

destruktivno na razvoj živih bića i njihovih aktivnosti.39 Članom 87 Ustav Republike Srbije40utvrđuje da su prirodna bogatstva kao dobra od opšteg značaja u vlasništvu države, kao i da je njihovo korišćenje moguće na način predviđen zakonom.Za korišćenje voda, šuma, puteva, zemljišta, turističkih prostora, prirodnog lekovitog faktora, mineralnih sirovina i dr. postoje posebni zakoni koji uvode plaćanje naknadi. Zakon o vodama41 uređuje upravljanje i korišćenje svim površinskim i podzemnim vodama na teritoriji Republike Srbije. Članom 153 ovog zakona se utvrđuju naknade za korišćenje, zagađivanje vode, ispuštenu vodu, odvodnjavanje, korišćenje vodnih objekata i sistema slivna vodna naknada.

Zakon o poljoprivrednom zemljištu42, Zakon o šumama43kao i drugi podzakonski akti u skladu sa njima, uređuju planiranje, zaštitu, uređenje poljoprivrednog zemljišta i očuvanje, zaštita, gajenje, korišćenje, korišćenje šuma i šumskog zemljišta. Uvedene su naknade za umanjenu vrednost višegodišnjih zasada, poromenu namene poljoprivrednog zemljišta, korišćenje šuma, zaštitu i unapređivanje funkcija šume, korišćenje šumskog zemljišta i promenu namene šuma. Zakon o javnim putevima44 uređuje pravni položaj javnih puteva, način upravljanja, održavanja i zaštite javnih puteva kao i uslovi za njihovu izgradnju i rekonstrukciju. Članom 17.3JP ustanovljene su naknade za upotrebu javnih puteva.

Zakonom o rudarstvu45 su uređeni uslovi i načini eksploatacije mineralnih sirovina na površini i ispod površine zemlje, na ili ispod rečnog ili jezerskog dna. Takođe su uređeni i izgradanja i održavanje rudarskih objekata. Zakon o rudarstvu pod mineralnim sirovinama podrazumeva sve organske i neorganske sirovine u čvrstom, tečnom i gasovitom stanju, kao i

mineralne sirovine nastale procesom eksploatacije. Pod eksploatacijom mineralnih sirovina zakon smatra izvođenje radova na pripremi, otvaranju, otkopavanju ležišta, izvođenje drugih rudarskih radova u zemlji i na njenoj površini kao i transport sirovina. Po zakonu, 46eksploataciju mineralnih sirovina može da obavlja preduzeće i privredno društvo koje je registrovano za obavljanje te delatnosti i koje ima licencu za izvođenje rudarskih radova.

____________________________

39 Đorđević Jasmina. Tipologija fizičko-geografskih faktora u prostornom planiranju. SANU, Beograd. 2004. str.15

41 „Službeni Glasnik RS“, br. 98/2006.

42 „Službeni Glasnik RS“, br. 30/2010.

43 „Službeni Glasnik RS“, br. 62/2006 i 65/2008.

44 „Službeni Glasnik RS“, br. 30/2010.

45 „Službeni Glasnik RS“, br. 101/2005 i 123/2007.

46 „Službeni Glasnik RS“, br. 101/2005

Zakon o turizmu47 uređuje planiranje i razvoj turizma, turističke organizacije i agencije, turističke usloge, takse, registar turizma i dr. Član 110 ovog zakona definiše turističku naknadu kao novčani iznos koji se plaća za obavljanje turističkih delatnosti, koju propisuje jedinica lokalne samouprave na čijoj se teritoriji ona obavlja, uz saglasnost nadležnog ministarstva.

Zakonom o banjama48 se uvodi naknada za korišćenje prirodnog lekovitog faktora. Zakon definiše pojam banje kao „područje na kom postoji i koristi se jedan ili više lekovitih faktora i koje ispunjavaju uslove u pogledu uređenosti i opremljenosti za njihovo korišćenje u skladu sa odredbama ovog zakona.“ Takođe uređuje način upravljanja banjama i precizira lekovite faktore. Viđenje registra banja sa podacima o lekovitim faktorima se poverava nadležnom ministarstvu.

Prema članu 13 ovog zakona, korisnik prirodnog lekovitog faktora plaća naknadu za njegovo korišćenje, u zavisnosti od količine korišćenja. Visinu naknade uređuje Narodna skupština, dok ostvarena sredstva predstavljaju prihod budžeta opštine. Ona se koriste za održavanje i unapređivanje banje.

U daljem radu ćemo se osvrnuti na opšti način uređenja vodnih resursa i naknada za njihovo korišćenje u nekim od zemalja bivše SFRJ.

U Bosni i Hercegovini, naknade su uređene na nivou entiteta Republike Srpske i Federacije Bosne i Hercegovine, koji imaju posebne zakone koji uređuju vodne naknade. Naknade koje postoje u oba entiteta su opšta vodna naknada, posebna vodna naknada(razvrstana u šest kategorija) i koncesiona naknada.49Koncesiona naknada se sastoji od jednokratne koncesione naknade i naknade koja se plaća na godišnjem nivou. U Federaciji Bosni i Hercegovini, kantoni su takođe nadležni za uređivanje i koncesione naknade, pa se ona plaća ili kantonu ili Federaciji.

Osnovica za plaćanje je količina uzete vode za vodu uzetu iz vodovoda ili sa prirodnih izvora, a obračunava se mesečno javnom komunalnom preduzeću. U Sloveniji je naknada za korišćenje voda uvedena Zakonom o vodama, a uređena još i Uredbom o naknadi za korišćenje vode i Odlukom o osnovici naknade za vodu za korišćenje vode, aluvijalnih depozita i vodnih oblasti koja se donosi svake godine.50

Kao i u Bosni i Hercegovini, plaća se naknada za korišćenje vode i koncesiona naknada, a visina naknade zavisi od svrhe za koju se voda koristi.

__________________________

47 „Službeni Glasnik RS“, br. 36/2009 i 88/2010.

48„Službeni Glasnik RS“, br. 80/92 i 67/93.

49 http://www.skgo.org/upload/files/Sistem_naknada_za_koriscenje_prirodnih_bogatstava_WEB.pdf

50 isto

Tabela preuzeta iz “Sistem naknada za korišćenje prirodnih bogatstava i raspodela prihoda između centralnog i lokalnih nivoa vlasti“ 2011, Milica Bisić

Na sledećem grafikonu prikazani su uporedivi iznosi naknade za korišćenje vode u Srbiji i zemljama bivše SFRJ, kao i odnos opšte i koncesione naknade koji imaju u ukupnoj ceni.

Tabela preuzeta iz „ Sistem naknada za korišćenje prirodnih bogatstava i raspodela prihoda između centralnog i lokalnih nivoa vlasti“ 2011, Milica Bisić

Iz ovog grafikona se može videtu da jedino u Republici Srbiji i Federaciji Bosni i Hercegovini ne postoje koncesione naknade za korišćenje vode, kao i da je u Republici Srbiji najveći iznos opšte naknade za korišćenje vode.

Opšta naknada za korišćenje vode je u Republici Srbiji, kao i u svim zemljama bivše SFRJ sem Republike Srpske, prihod centralnog nivoa vlasti.

Centralizacijom prihoda od korišćenja prirodnih resursa, u ovom slučaju korišćenja vode, lokalna samouprava ostaje bez dela finansija zbog čega se budžet smanjuje. Veća autonomija lokalne samouprave bi obezbedila da veći broj naknada za korišćenje javnih resursa ostane na nivou lokalne samouprave na čijoj teritoriji je ostvarena. Ona bi takođe dozvolila lokalnoj samoupravi da slobodnije upravlja svojim prihodima i bude samostalnija i nezavisnija od centralne vlasti.

ZAKLJUČAK:Ove analize predstavljaju najvažniji delokrug rada jedne organizacije poput SKGO.

Stručna ekspertiza koju pruža SKGO, svakako je jedna od najvažnijih njenih funkcija. Za nas studente politikologije to znači da će naučno mišljenje biti uvaženo i da ćemo moći da uvek pomognemo i samoj SKGO (s obzirom na njene još uvek nedovoljne kapacitete) ali i da sami utičemo na razvoj demokratizacije, bar na lokalnom nivou, jer upravo iz najnižih nivoa kreće demokratija. Pored toga razvoj međuopštinske saradnje, kao i privlačenje investicija, razvoj kulture, ali i decentralizacija korišćenja prihoda od prirodnih resursa će doprineti sveopštem napretku u državi.

LITERATURA:Snežana Đorđević: “Renesansa lokalne vlasti: uporedni modeli“, Čigoja štampa, Beograd, 2012.

http://www.skgo.org

http://lokalnirazvoj.rs

VNG International (2004)

Dejan Popović i Gordana Ilić-Popov: „Ekonomija oporezivanja i poresko pravo”, Pravni fakultet Beograd i Ekonomski institut, Beograd, 1995 Investitori u opštinama u Srbiji, Strategic Marketing Research, MEGA, 2008

Đorđević Jasmina. Tipologija fizičko-geografskih faktora u prostornom planiranju. SANU, Beograd. 2004. str.15

„Službeni Glasnik RS“

Milica Bisić: „Sistem naknada za korišćenje prirodnih bogatstava i raspodela prihoda između centralnog i lokalnih nivoa vlasti“ 2011

http://www.seecult.org

Stojilović Miodrag” Analiza pravnog okvira i stanja u kulturi na lokalnom nivou i predlog mera za promene”

Marija Žikić, Dejan Mak „Analiza efekata različitih institucionalnih oblika za sprovodjenje nadležnosti u oblasti lokalnog ekonomskog razvoja“