Click here to load reader

Vjerski život

  • View
    226

  • Download
    2

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Clanak

Text of Vjerski život

Tokom vijeka teritorijalni raspored najvanijih vjera ne doivljava znaajnije promjene. Katolianstvo zadrava potpunu prevlast u paniji, Portugaliji, Italiji, Francuskoj, najveem djelu Austrije i junoj Njemakoj. Meu protestantima, luteranstvo zadrava prevlast u Skandinaviji i veem dijelu sjeverne Njemake; kalvinizam ostaje vjera veine u kotskoj, Nizozemskoj, nekim njemakim dravama i vajcarskim kantonima, dok manje ili vee grupe ive u Ugarskoj, Poljskoj, ekoj i Francuskoj; anglikanizam zadrava premo u Engleskoj i njenim kolonijama u Sjevernoj Americi. Pravoslavlje je vjera veine u Rusiji, a znaajan broj njegovih pripadnika ivi u Poljskoj, Austriji i Osmanskom Carstvu, prije svega u Srbiji, Bugarskoj i Grkoj.Papstvo. - Utrehtski mir (1713) pokazuje slabost papstva u politikom ivotu Evrope. Tome doprinose katoliki vladari Francuske, panije i Napulja koji ne pokazuju brigu za svjetovne pretenzije papa. Uspon Engleske, snaenje Pruske i izumiranje panskih Habsburgovaca slabi poloaj Vatikana. Mirovni pregovori u Ahenu (1748) vode se bez prisustva papinog predstavnika.Do sredine vijeka politiki uticaj papstva dostie najnii stepen. Mali broj sposobnih papa zauzima taj poloaj. Papska Drava predstavlja poseban dio evropskog politikog sistema. Na njenom elu se nalazi vladar koji ima svjetovnu i duhovnu vlast, a takvi su i njegovi odnosi sa drugim vladarima. Savremenici otkrivaju mranu sliku papske drave: zaostala, neprosvijeena, prepuna svetenika i predrasuda, nerazvijene administracije. Politika zavisi od pojedinaca ili grupa, a pape se stalno suoavaju sa nedostatkom finansijskih sredstava.Mnogi smatraju papu vie malim italijanskim vladarom nego duhovnim pastirom miliona katolika. Iako uiva meunarodnu nezavisnost, ona je vie formalna nego stvarna. Papska duhovna vlast je nejasno uobliena i nije u stanju da obezbjedi potpunu odanost vjernika. Veina priznaje papi poasti, ali smatra da sabor ima presudnu rije u pitanjima vjere. Papsku vlast esto osporavaju visoki prelati, a sljede ih svjetovni vladari. Klement XII neuspeva da zatiti svoje oblasti od pljake i prikupljanja za vojsku od strane panije i Austrije u ratovima od 1733. do 1735. i od 1741. do 1748, a gubi suverenitet nad vojvodstvima Parmom i Pjaencom (1731). Papstvo ne raspolae oruanom silom, izgraenom vlau i snanom privredom. Suoeno sa nasrtajima vladara na svoje prerogative, ono gubi ulogu koju je igralo u prolosti u meunarodnim odnosima. Ukidanje jezuitskog reda najbolji je primjer agresivnosti svjetovnih vladara i nemoi Vatikana da se odbrani. Ukidanju jezuitskog reda prethode mnogi drugi ustupci. Nizom konkordata zakljuenim sa panijom (1737, 1753), Portugalijom (1740), Sardinijom i Napuljskom Kraljevinom (1741) pape ustupaju svjetovnim vladarima pravo koje se oduvjek smatra njihovim pravo imenovanja na visoke crkvene poloaje. To ne umanjuje zahtjeve niti umiruje neprijatelje. irenje ideja prosveenosti koje podstiu jaanje svjetovne vlasti i snaenje centralizma slabe poloaj i snagu papstva. Privilegije crkve postaju predmet razgovora i kritika, a pape se prikazuju kao branioci starih odnosa. Sve manji broj vladara dozvoljava da se Vatikan mijea u njihovu politiku. Mnogi katoliki pisci podstiu takve sklonosti i raspoloenja.Napuljski advokat Pjetro anone u knjizi Graanska istorijaNapuljske Kraljevine (1723) istie udovite duhovne kraljevine i objanjava njegov nastanak. Tvrdi da svetovna i duhovnavlast treba da budu odvojene; slino miljenje zastupa i uvenikanonista Zegers van Espen koji tvrdi da vladar treba da se saglasi sa primenom crkvenih propisa a da svetenstvo ima pravoda se obrati vladaru protiv tiranskih zakona. Mnogi biskupi pokazuju sklonost da primenjuju samo one naredbe iz Vatikanakoje se odnose na duhovna pitanja, dok u svemu ostalom pokazuju potpunu nezavisnost. Biskup Lobeza istie da papa imasvoja prava, a mi imamo naa.Katoliku crkvu razdiru i drugi problemi, koji na prvi pogled ostaju skriveni. Pored pritiska svetovnih vladara i napadateoretiara, katolika crkva slabi zbog toga to se njena najviahijerarhija obezbeduje skoro iskljuivo iz redova plemstva. Tostvara primetne drutvene i duhovne protivrenosti izmeu hijerarhije i upnog svetenstva. Nie svetenstvo sainjava mahomseljatvo, veoma siromano, neobrazovano i udaljeno od hijerarhije. U tom pogledu Francuska je najbolji primer, gde hijerarhijusainjava iskljuivo plemstvo. U drugim zemljama takvih razlika nema. U paniji jeveoma mali broj istaknutih prelata poreklom iz redova plemstva. Slina pojava postoji i u nekim protestantskim zemljama (Engleska).Poslednjih decenija pojaavaju se napadi na prava i poloaj papstva irom Evrope. Napuljska Kraljevina prestaje 1776.da plaa godinji tribut od sedam hiljada dukata papi i tako odbija da prizna njegovu vlast. U mnogim evropskim dravama(Napulj, Sicilija, Francuska) zatvaraju se naputeni ili suvinisamostani, kontrolie objavljivanje i provodenje papskih bula,umanjuju privilegije crkve (oporezivanje). U paniji opada moinkvizicije, a ovlaenja drugih crkvenih sudova se smanjuju,pojavljuju se predlozi da se deo crkvene imovine oduzme i njeniprihodi koriste u svetovne svrhe. Slino je i u Portugaliji. U katolikoj Austriji u vreme Marije Terezije (1740-1780) mo crkve iprava papa se smanjuju. Carica zabranjuje delatnost inkvizicijeu Lombardiji, smanjuje broj samostana za polovinu, umanjujenjihove prihode za dve treine i ograniava razna sudska prava371koja crkva uiva. U Lombardiji se stvara 1767. posebno telo zadueno da se brine o verskim pitanjima. U duhovnim pitanjimacrkvena prava ostaju nepromenjena.Ukidanje jezuitskog reda. - Pravi znak neprijateljstva prema katolikoj crkvi je ukidanje jezuitskog reda. Nema sumnje daje zasluga reda u verskim i politikim sukobima od XVI do XVIIIveka velika. Njegov uticaj u mnogim zemljama je izuzetno jak,a neprijatelji mnogobrojni i snani. Svoju mo i uticaj red stavljana raspolaganje papstvu, od koga oekuje da ga zatiti. Sredinom veka neraspoloenje prema jezuitima poprima velike razmere, a mnoge okolnosti nisu povoljne po njih: vladari tee daojaaju svoju vlast i nastoje da umanje papski uticaj u svojimzemljama; filozofi podstiu neraspoloenje protiv jezuita i postaju njihovi zakleti neprijatelji; u Francuskoj jansenisti i parlamenti ekaju priliku da se obraunaju sa njima, a u mnogim katolikim dravama na vlasti se nalaze njihovi protivnici. Prviudarac doivljavaju u Portugaliji, kojom upravlja markiz Pombal. On optuuje jezuite za uzurpiranje kraljevskih prava u kolonijama i stvaranje zavere sa panijom; 1757. Pombal proterujejezuite sa dvora, a naredne godine ih optuuje za uee u zaveriprotiv kralja oaoa I (1750-1776). Naredne godine jezuiti moraju da napuste Portugaliju (1759), to prouzrokuje desetogodinjiprekid portugalske odanosti papi.Politika portugalske vlade podstie druge zemlje da postupe na isti nain. Proterivanje izaziva poseban odjek u Francuskoj, gde jezuiti imaju veliki broj neprijatelja, najvie medu lanovima parlamenta. Atentat na Luja XV (1757) izaziva veliku uznemirenost, ajezuite optuuju za njegovu organizaciju. Bankrotstvo La Valete, jednog od najistaknutijih jezuita, koji igraznaajnu ulogu u trgovini sa Martinikom, izaziva nove zaplete.Poverioci zahtevaju da im red nadoknadi gubitke, to ovaj odbija. Posle sudske presude, jezuiti se obraaju pariskom parlamentu, koji od davnina pokazuje neraspoloenje prema njima. Nakon ispitivanja statuta reda, parlament zakljuuje da nemazakonske osnove za njegovu delatnost u Francuskoj. U nastojanju da odre red, jezuiti prihvataju naela galikanizma, ali uzalud. Nizom proklamacija osuduju se moralna i politika naelareda, kole zatvaraju, imovina oduzima. Pariski parlament zahteva (1762) da se red raspusti, to podrava veina provincijskih parlamenata. Francuski biskupi savetuju Luja XV da neprihvati zahtev, ali pod pritiskom javnog mnenja on zabranjujedalji rad reda u Francuskoj. Slinu sudbinu doivljava red i uSpaniji. Karlos III nema poverenje u red, a posle nereda u Madridu istraga utvrduje da jezuiti imaju udela u njihovom pripremanju. Prvi ministar Aranda uspeva da uveri kralja da red nijeodan dravi i da priprema zaveru protiv njega. panski biskupipodravaju proterivanje jezuita, koje se priprema; 1767. zabranjuje se rad reda u paniji i kolonijama, a njegove ustanovezatvaraju.372Tokom sukoba oko opstanka reda Klement XIII izraava uvie navrata svoju podrku (bula Apostolicum Munus, 1765) njegovom radu. Uklanjanje reda iz raznih drava nije i kraj spora.Burbonski vladari vre pritisak na papu da raspusti red; njihoviambasadori u Vatikanu vre pritisak na kardinale da prihvaterasputanje reda. Posle smrti Klementa XIII oni zahtevaju odnjegovog naslednika, Klementa XIV (1769-1774), da se saglasi saukidanjem reda. Klement XIV se dugo odupire takvim pritiscima, koji su esto na granici pretnje (prekid diplomatskih odnosa,okupacija Papske Drave). Najzad, pismom Dominus ac Redemptor (1773) Klement XIV rasputa red, to medu njegovim protivnicima izaziva oduevljenje. Rasputanje reda je teak udaracugledu papstva. U Francuskoj i Austriji vladari postupaju umereno sa njegovim lanovima, u Poljskoj dogadaj izaziva otpor.Izvestan broj jezuita prelazi u Prusku i Rusiju, dok ostali traedruga zanimanja.Katolika crkva u Francuskoj. Jansenizam. - Katolika crkva u Francuskoj ima poseban poloaj i uticaj, uestvuje u svimpolitikim i idejnim sukobima, uiva velike privilegije, a njenastruktura otelovljava sutinu starog reima. Broj njenih vernikaje najvei u Evropi, njena int;elektualna snaga je velika, a odgovornosti znaajne. Prisustvo crkve osea se u svim oblicima ivota i rada Francuza,ona podrava ili napada vladu, deli milosrde, upravlja bolnicama, sirotitima, kontrolie kolski sistem. Kritiari crkve ukazuju na njene slabosti, posebno u oblasti obrazovanja, kad se u vreme francuske revolucije otkriva daje veina stanovnitva nepismena.Katolika crkva je krupni feudalac, a najvei deo zemljinog poseda nalazi se u njenim rukama. U dijecezama na severu(Pikardija, Kambre) on dostie 60% zemljinog fonda. Crkveniprihodi procenjuju se razliito: izmedu 60 i 180 miliona livri godinje. Crkva je oslobodena od plaanja poreza i povremeno dajepoklone dravnoj blagajni. U trenucima krize pred revoluciju crkva ne eli da pomogne vladara veim sumama, odluna da ouva svoje bogatstvo.Veina francuskih prelata ne ivi u svojim seditima i retkoih poseuje ve sve vreme provode na dvoru. Prihodi pojedinihprelata prelaze 100.000 livri godinje, a onih siromanijih oko7.000. Prelati podravaju apsolutizam i prestaju da odravajuvezu sa svojim vernicima; u predveerje revolucije od 130 biskupa samo jedan ne pripada plemstvu. Crkva gubi dodir sa obinimljudima. Pojedini visoki prelati obavljaju dravne poslove, anadbiskup Narbone podstie poljoprivredu, trgovinu, izgradnjukanala i puteva. Nadbiskup Strazbura pokazuje sline sklonosti,a pojedinci istupaju kao pristalice ideja filozofa (kardinal Lomeni de Brijen).Crkveni redovi nalaze se izmedu visoke crkvene hijerarhijei upnog svetenstva. Njihovi opati sve vie vremena provode ugradu i izbegavaju da uestvuju u ivotu samostana. Uticaj redo373va postepeno slabi. Slino je sa redovnicima, koji su izloeni nemilosrdnim napadima filozofa i opisani kao naslede mrane prolosti. Mnogi naputaju samostane, disciplina u njima slabi, abroj redovnika se smanjuje svake godine. uvene opatije uLongporu, Mon-Sen-Mielu, Igniju i Zovinjiju imaju svega izmedu tri i est redovnika. Kardinal Brijen stvara komisiju za reformu samostana, primenjuje drastine mere u cilju obnove discipline, zatvara mnoge samostane (500), rasputa pojedine redovei olakava povratak u gradanski ivot onim redovnicima koji nemaju volju da nastave svoj raniji ivot. To ne poboljava stanjecrkvenih redova.Razlike izmeu visokog i nieg klera su velike i nepremostive, kako po poreklu tako i shvatanjima, nainu ivota. Zupnosvetenstvo ivi u siromatvu. Ono potie iz naroda i ivi udodiru sa njim. Pokuaj vlade da privoli crkvu da pobolja materijalni poloaj upskog svetenstva ne nailazi na odobravanje.Otudivanje unutar crkve postaje sve vidljivije i podstie zahteveza veom demokratijom i uklanjanjem zloupotreba. Takvi napori ne donose nikakveznaajnije rezultate. U predveerjerevolucije sukobi unutar crkve dostiu takvu otrinu da semogu smatrati stanjem gradanskog rata izmeu dve grupe (Sanjak). Koristei lettres de cachet biskupi uspevaju da uutkaju svoje kritiare, ali ne uspevaju da odgovore na njihovezahteve.Podeljenost u crkvi olakava napade koji postaju sve ei iotriji. Stanje u crkvi koriste filozofi da se obraunaju sa pojedincima i svojim protivnicima - jezuitima. Njima se pridruuju idrugi: crkveni redovi, svetovni kler, pravnici, buroazija okupljena u parlamentima. Napadi na katoliku crkvu i jezuite dovode do slabljenja uticaja svetenstva i interesovanja za teolokestudije. Filozofi napadaju doktrine crkve, ekonomisti njene privilegije. Crkva se brani neubedljivo, esto preputajui svojimneprijateljima slobodu delovanja.Pogreno je verovati da je uticaj crkve u Francuskoj u predveerje revolucije zanemarljiv. Katolianstvo je vera velike veine stanovnitva, ali njena hijerarhija nema razumevanja za svesnaniji pritisak za promenama. U predveerje revolucije katolika crkva se nalazi u procepu - obzirima prema prolosti i zahtevima budunosti.Oivljavanje pitanja jansenizma poetkom veka novi je dokaz podeljenosti unutar katolike crkve u Francuskoj, iako jansenizam ima iri znaaj.5 U poslednjim godinama vladavine LujaXIV, posle njegovog pomirenja sa Vatikanom, jansenizam doivljava nove progone. Oni poinju posle objavljivanja knjige Paskija Kenela Novi zavet na francuskom sa moralnim razmiljan.jem (Le nouveau testament en francais avec des reflexion morales, 1699). Kenel iznosi osnovno uenje jansenizma i dovodiu pitanje pravo crkvene hijerarhije da donosi odluke u pitanjimavere (pitanje spasenja, slabodne volje, moralne discipline, crkvene vlasti). Reakcija Luja XIV i jezuita zavrava se objavljiva374njem bule Unigenitus Klementa XI u leto 1713. U njoj se osudujeKenelovo uenje i odbacuju naela jansenizma kao protivna zvaninom uenju crkve.Sadraj bule izaziva veliki otpor medu francuskim klerom.Pariski parlament prihvata bulu uz mnoge rezerve; skuptinafrancuskog svetenstva ustaje u zatitu galikanizma, a mnogiodbacuju papske pretenzije na nepogreivost. Bula deli francusko drutvo u mnoge grupe i frakcije (apelanti, konstitucionalisti); regent vojvoda Orleanski pokazuje neraspoloenje i vodi kolebljivu politiku; posle perioda verske tolerancije, okree seapsolutizmu i samovolji Luja XIV. Apelanti trae oslonac u pariskom parlamentu, akonstitucionalisti na dvoru i medu biskupima. Klement XI osuuje apelante 1718, na ta regent zabranjujedalje upuivanje apela (1720). Benedikt XIII (1724-1730) proglaava Unigenitus delom doktrine (1725), a naredne godine prviministar postaje kardinal Fleri, protivnik jansenizma. On elimir u zemlji i odluno staje na stranu konstitucionalista. Na crkvenorn saboru u Embrunu (1727) uklanjaju se pristalice jansenizma, a naredne godine nadbiskup pariski Noaj mora da popusti. Fleri se obraunava sa svim pristalicama jansenizma unutarfrancuske crkve. Najvei otpor Fleriju prua pariski parlament.Vremenom jansenizam prestaje da bude verski sukob i postaje duhovno raspoloenje. On se suprotstavlja politici Vatikana i tei da oslabi njegov uticaj u francuskom drutvu. Postepenose utapa u galikanizam, to prua vee izglede u sukobu sa vlastima. Bula Unigenitus postaje 1730. deo francuskih zakona. Toizaziva otre i dugotrajne sukobe na sudovima koji traju do krajaveka i koji primaju ustavni karakter. Jansenizam postepeno prestaje da bude verska snaga; mnogi njegovi lanovi pod pritiskomprogona odaju se mistinim inovima i tvrde da mogu da ine uda, ive u svetu koji obasjava apokaliptino proroanstvo. Grobjednog mladog janseniste postaje scena udotvornih leenja,drugi se podvrgavaju muenju, padaju u zanos. Takve scene i pojave ugroavaju opstanak jansenizma u celini. Veina u pokretuuspeva, uivajui zatitu pariskog parlamenta, da nastavi borbusa Flerijem i objavljuje ilegalni list Crkvene novosti (NouvellesEcclesiastiques, 1728-1803).Jansenisti uivaju veliki ugled u Parizu, a sukob oko njih postaje deo ire borbe za vlast. Pariski parlament tei da nametnekontrolu kraljevskoj vlasti, a spor oko jansenizma prua mu potrebnu priliku i opravdanje za to. Veina njegovih lanova naginjejansenizmu i galikanizmu. Oba pokreta doivljavaju vidljive promene zbog zahteva parlamenta da kontrolie odnose izmedu francuskog klera i Vatikana. Nijedan papski dekret ne moe se objavitibez saglasnosti kralja, to parlament mora da prihvati. Povezanostizmedu politikih i verskih tenji galikanizma postaje potpuna.Sredinom veka sukob izmedu jezuita i jansenista zaotravase do take usijanja. Jezuiti dobijaju pravo da daju poslednje miropomazanje samo onom ko prihvata Unigenitus. U Parizu postoje mnoge upe koje priznaju samo jansenizam, a ne prihvataju375jezuitski zahtev. To dovodi do nemira, posle ega Luj XV nareduje da se o buli ne raspravlja. Posle mnogih sukoba kralj donosiodluku (1757) da se Unigenitus javno ne spominje. Ubrzo, jansenizam kao pokret prestaje da igra znaajnu ulogu u Francuskoj,iako tokom veeg dela veka izaziva uznemirenost i kretanja uunutranjoj i spoljnoj politici.Uticaj jansenizma osea se u nekim evropskim dravama.U paniji, Portugaliji i katolikim dravama u Nemakoj nemavei znaaj, dok u Austriji ima mnogo pristalica; slino je u Nizozemskoj i Italiji, gde podstie neprijateljstvo prema jezuitima ipapstvu.Prosveeni apsolutisti i crkva. - Prosveeni apsolutizam jesvojevrsni oblik apsolutistike vladavine. Vlast vladara je potpuna i on je koristi bez ikakvih ogranienja: skuptine u veinizemalja Evrope ne znae mnogo, vladari se ne pozivaju na boansko poreklo svoje vlasti, teorije iz vremena Luja XIV izgledaju zastarele, kao i verski konfesionalizam Filipa II. Luterovakoncepcija o vlasti na osnovu boanskog prava nema mnogoznaaja za pojedine vladare. Za Fridriha II postojanje monarhijemoe se opravdati njenom efikasnou; on se smatra prvim slubenikom i ne mara da se obzire na verske sankcije. Prosveeniapsolutizam odreduju praktini obziri i razlozi. Ukoliko eli daostvari svoje ciljeve, on mora da oslabi privilegovane stalee(plemstvo, crkva). U tom pogledu crkva pada prva pod udar. Mali broj vladara moc da se odrekne crkvenih prihoda koji su impotre bni za ostvarenje njihovih ciljeva. Oni tee da ogranie crkvenu vlast i uticaj i to postiu oduzimanjem dela prihoda iliimovine. Za Fridriha II je to politiko, a ne versko pitanje; zanjega verska oseanja nemaju znaaj. On nema naklonost zahrianstvo i vernike, a slubu dravi smatra potpunom zamenom za hrianski ivot i veru; zalae se za versku toleranciju uuverenju da su sve vere besmislene. U Fridrihovom pristupu veripreovladuje cinizam. Istovremeno, iako prosveen, Fridrih IIzadrava konzervativna shvatanja i uvruje drutvenu strukturu koju treba radikalno menjati.Male nemake drave slede primer Pruske. Brunsvik iSaks-Vajmar su pri.meri prosveenog apsolutizma; u crkvenimizbornim kneevinama oseaju se nova stremljenja. Bliski saradnik trijerskog izbornika, fon Honthajm, poznat pod pseudonimom Febronius, objavljuje 1763. raspravu o crkvi i papskoj vlasti. Febronius istie da papa nije nepogreiv, da nije iznad crkvei da crkveni koncil moe zahtevati opozivanje njegovih odluka.Crkvenu vlast treba da provodi biskupski sinod u svim zemljama, to pretpostavija decentralizaciju crkve, u kojoj papa imasamo primat nad ostalim biskupima. Njegove ideje nalaze odraza u Odredbama iz Koblenca (1785), u kojima tri rajnska izbornika protestvuju protiv papske samovolje.U poslednjim decenijama veka prosveeni apsolutizam uzima sve vie maha. Olienje njegovih ideala predstavlja Josip II376(1780-1790), koji kao savladar svoje majke, pobone Marije Terezije, najavljujebudue reforme. On nije cinik ni ateista kaoFridrih II. Josip II smatra da je crkva, takva kakva postoji, parazit u dravi, potroa dobara i kapitala potrebnih za drugesvrhe; pored toga, svojom netolerantnou i predrasudama smetnja je drutvenom i duhovnom napretku. Josip II predlae reformu kolstva na novim naelima: Drava nije samostan i naisusedi nisu redovnici, tvrdi car. Za njega pritisak na ljudskusvest predstavlja aroganciju koja vreda boje strpljenje.Stupivi na presto Josip II sprovodi mnoge reforme u duhunovog vremena. Razum mora da upravlja svim postupcima, amo drave treba da slui kao njegov sluga. Drava e provoditireforme koje e se primenjivati svugde. Ideje prosveenosti uAustriji treba da dovedu do smanjenja papske vlasti i povratkacrkve na njeno prvobitno uredenje. Carev ar i entuzijazam neodgovaraju njegovim osobinama: doktrinarstvu, brzini, administrativnom neznanju, nedostatku elastinosti. Program reformije veoma irok. Najvanija pitanja su poloaj seljatva, sistemzemljinog poseda i pravednijeg oporezivanja, a pored njih i administrativne reforme, obavezno kolovanje, ukidanje cenzure.Uvodenjem naela prosveenosti oslabio sam duboko ukorenjene tradicije, tvrdi Josip. Sve to na raun crkve. Car zabranjujedirektnu prepisku izmedu Vatikana i klera, a papske bule moguse objaviti samo sa njegovim odobrenjem. Patent o toleranciji(1781) potvrduje poloaj katolike crkve, ali priznaje pripadnicima drugih vera (protestanti, pravoslavni) versku slobodu. Naredne godine ograniena verska prava dobijaju Jevreji i ukida seinkvizicija. Patent predstavlja potpuni raskid sa dotadanjomhabsburkom politikom. Poseta pape Pija VI Beu 1782. ne dovodi do promena u Josipovom stavu.tavie, car preduzima nove korake. Istie pravo da ponitava papske bule, zahteva od biskupa da mu poloe zakletvu,reorganizuje biskupska sedita, zabranjuje da jedan biskup drivie sedita, ukida semenita u dijecezama i zamenjuje ih novimu kojima se ue kanonsko pravo, teologija i stiu opta znanja.Nova semenita treba da pripremaju svetenstvo da sprovodi novu politiku, u skladu sa novim tokovima u nauci. Semenita senalaze pod dravnom kontrolom, a crkva postepeno postaje orude dravne politike. Josip II smanjuje broj konvenata i samostana: od 2163 ukida 700; broj redovnika u njima se smanjuje sa65.000 na 27.000. Najvei broj samostana i konvenata obavljajuobrazovne i bolnike poslove. U crkvenoj slubi ukida se kitnjastbarokni obred.Pred kraj ivota Josip II se suoava sa otporom. Nemiri izbijaju u Ugarskoj i austrijskoj Nizozemskoj, koji se protive uvodenju novina. Josip II nije u stanju da privoli svoje podanike da ih prihvate, pa predkraj ivota mora neke da povue. Bezobzira na to, Josipove reforme dugo se oseaju u ivotu habsburke drave i njenim odnosima sa Vatikanom.377Katarina II primenjuje mnoge ideje prosveenih apsolutista u Rusiji. Ona osea potrebu za reformama u Rusiji i u svojimUputstvima komisiji za izradu zakona iznosi mnoge ideje prosveenosti. U pogledu crkve, Katarina II nastavlja politiku PetraIII i vri sekularizaciju crkvenih imanja. Time dva miliona kmetova prelazi pod dravnu vlast, a veliki deo prihoda od crkvenezemlje koristi se za kole, bolnice i sirotita. Crkva je pod vlaudrave, pa nema mogunosti da znaajnije utie na politiki idrutveni ivot. Svetenstvo se pretvara u plaene dravne inovnike. Kao Fridrih II, Katarina II upotrebljava ideale prosveenosti, ali ne olakava poloaj kmetova.Pravoslavna crkva. - Dugotrajne borbe unutar ruske crkveposle pada Nikona slabe crkvenu hijerarhiju. To olakava PetruI da rusku crkvu potini dravnoj vlasti. Posle smrti patrijarhaAdrijana (1700), Petar I odbija da prihvati izbor njegovog naslednika, a jedan od episkopa obavlja dunosti patrijarha usvojstvu administratora. Crkvena imovina i odnosi sa dravomnalaze se pod nadzorom manastirskog prikaza. Po ugledu nakonzistorijum u luteranskim zemljama, Petar I stvara Sveti sinod, koji upravlja crkvom do oktobarske revolucije. Sinod delujeu skladu sa Duhovnim uputstvima koje priprema carska vlada ido kraja Petrove vladavine ruska crkva priznaje potpunu vlastdrave.Petar nastoji da svetenstvo dobije obrazovanje da uzdienarod. On tvrdi (1700) da je svetenstvo skoro potpuno nepismeno, a 1708. nareduje da ui u grkim i latinskim kolama. Zabranjuje se unapreenje neobrazovanih svetenika pre onih sa kolom. Do kraja veka takva politika donosi odreene rezultate, a1800. u Rusiji ima etiri duhovne akademije i 46 seminara. Seosko stanovnitvo ivi u sirotinji i zavisi od veleposednika. Zavreme carice Ane (1730-1740) ruska crkva doivljava krizu, poto ona nema nikakav stav prema pravoslavlju. Katarina II nemamnogo ljubavi za pravoslavlje i ne razume ga; pored toga, onaprihvata deizam. Njena politika moe se oznaiti kao uvaavanjecrkve kao ustanove, koju treba spreiti da ima uticaj u dravi. Uvreme njene vladavine pravoslavna crkva vraa neto od ranijegugleda. Poetkom veka u Rusiji postoji 965 manastira za mukarce i 236 za ene; 1764. taj broj opada na 319 i 69. Za vremeKatarine II njihov broj se poveava, iako ona sprovodi sekularizaciju crkvenih poseda. U intelektualnom pogledu primetni susukobi izmedu protestantskih, katolikih i tradicionalnih uticaja. Posle duge borbekao pobednik izlazi tradicionalno pravoslavlje, a odbacuju se svi strani uticaji.Tihon Zadonski i Pajsije Velikovski predvode ovu mistiko-estetsku reakciju.Srpska pravoslavna crkva na Balkanu doivljava poslednjedane svoje samostalnosti. Na poloaju pekog patrijarha, vrhovnog poglavara srpske crkve, smenjuju se Srbi i Grci, koje podrava i postavlja carigradski patrijarh. Zbog smanjenih prihoda,patrijarija postaje sve siromanija i zavisnija od pomoi sa strane (Karlovaka mitropolija). U vreme kad se na elu patrijarije378nalazi Grk, dolazi do rascepa, poto episkopi i mitropoliti odbijaju da priznaju njegovu vlast. Posle Poarevakog mira etirieparhije (beogradska, temivarska, valjevska, vraka) prelazepod habsburku vlast. Zbog uea u ratu na strani Austrije patrijarh Arsenije IV Jovanovi-akabenta mora da bei iz Srbijeposle zakljuenja Beogradskog mira (1739). Delatnost Patrijarije skoro zamire, a broj eparhija se smanjuje. Antiturska politikapartrijarha i uticaj Grka sa Fanara navode sultana da 1766. ukine Peku patrijariju. Ubrzo potom Porta ukida i Ohridskuarhiepiskopiju. Srpski episkopi naputaju svoje stolice, a Karlovaka mitropolija postaje centar crkvenog ivota srpskog naroda. Ukidanje Peke patrijarije i Ohridske arhiepiskopije dovodido uspostavljanja potpune vlasti carigradskog patrijarha nadslovenskim narodom na Balkanu. To podstie antagonizam prema Grcima.Krajem veka poloaj Jevreja poinje da se menja. Dotadasu oni izolovani, omrznuti i izrabljivani u dravama srednje Evrope. Otpor promeni njihovog poloaja vidljiv je u skoro svimevropskim zemljama, ukljuujui Veliku Britaniju. PostepenoJevreji stiu ograniena prava i slobode: u Francuskoj se oslobaaju od plaanja posebnih poreza, u Austriji dobijaju slobodukretanja, u Pruskoj uivaju odredeni stepen jednakosti sa ostalim stanovnitvom (kola u Berlinu).Staro i novo u verskom ivotu. - U pojedinim evropskimzemljama, pod uticajem uenja pijetista i racionalista, javljaju seplanovi za ujedinjenje hrianskog sveta. Biskup Bosije vodiprepisku sa Lajbnicom (1699-1701) o ujedinjenju katolika i luterana; u Engleskoj nadbiskup Hering prihvata ideju o ujedinjenjurazliitih protestantskih sekti i predlae promene odredenih liturgijskih tekstova (Molitvenik). Kantenberijski nadbiskup Vejkvodi pregovore sa galikanskom crkvom i evropskim protestantima (1718). Ublaavanje doktrinarnih stavova podstie slinakretanja na kontinentu, gde se posebno istie grupa na ijem jeelu Turetini, teolog iz eneve. Najpoznatiji sluaj je nastojanjeFridriha Vilhelma I da ostvari uniju crkava izmedu Pruske i Engleske. Pruski kraljeli u svojoj zemlji crkvu slinu anglikanskoj. U tome nailazi na mnoge smetnje, medu kojima jenajvaniji otpor Hanoveranaca iz pratnje Dorda I. Svi pokuaji zavravaju se neuspehom, iako se tokom veka ponavljaju predlozi za obnovu jedinstva hrianskog sveta na raznim stranama.Prodor ideja prosveenosti slabi uticaj glavnih evropskihvera. Crkve nisu u stanju da se protiv njih odluno bore, a njihovo teoloko stanovite ne odgovara zahtevima novog vremena.Medu najozbiljnije pretnje crkvenim dogmama spada ateizam,koji se pokazuje otvorenije nego ranije. On se ograniava na malobrojnu grupu ljudi, pa je i njihov uticaj relativno zanemarljiv.Medu najistaknutije ateiste spada Holbah. Unitaristiki pokretse razvija u Engleskoj u drugoj polovini veka; on je malobrojan,379ali duhovno snaan. Vei znaaj i opasnost po postojee crkvenouenje ima prirodna vera. Ona se brzo iri Evropom i zasnivase na dva uverenja: prvo, univerzum predstavlja proizvod boanske volje, to se vidi u simetrinosti i pravilnosti njegovogfunkcionisanja. On deluje u skladu sa odredenim zakonima. Takvo uverenje dobija u snazi brzim irenjem Njutnovog uenja inaunim saznanjima uopte. Drugo, irenje prirodne vere podstie sve rasprostranjenije uverenje da svaki ovek nosi u sebiodredene verske vrednosti, koje su intuitivne i zajednike. Medunjima su saznanje o postojanju Boga, obavezi oveka prema njemu i uverenje da e ovek biti kanjen ili nagraden na onom svetu za sve to poini na ovom. Takva uverenja u Francuskoj irejezuiti, ime ugroavaju katoliku crkvu i njena uenja. Boansko prisustvo, nauno objanjivo, uklanja znaaj i vanost otkrovenja. Prirodna vera predstavlja pretnju otkrovenju. Jezuita Kamije tvrdi da prirodni zakon ima obavezujuu snagu koja jenezavisna od Boga. Prirodna vera se protivi uenjima crkve daposeduje iskljuivu istinu. Prirodna vera se ne bavi pitanjimaspoljne forme i suprotstavlja se tradicionalnim teologijama. Pristalice prirodne vere zamiljaju veru oienu od korupcije, sajednostavnim i malobrojnim dogmama i oslobodenu vlasti svetenstva i teologije koju je ono stvorilo tokom vekova.Prirodna vera, deizam i drugi pravci imaju znatan uticaj uEngleskoj. Grupa pisaca, medu kojima su Samjuel Klark, MetjuTindal i drugi, iznose ideje koje su u suprotnosti sa uenjem anglikanske crkve. Veliki naunik Dozef Pristli u Istoriji hrianske korumpiranosti (1782) trai da se iz hrianskog uenjauklone doktrine trojstva, prvobitnog greha, predestinacije i pokajanja. Sline ideje u Nemakoj iri filozof Kristijan Volf, zbogega gubi poloaj profesora u Haleu. U Francuskoj Volterovi spisi, iako povrni, podravaju prirodnu veru i deizam.Slini razlozi podstiu irenje masonstva. Prva masonskaloa otvara se u Engleskoj 1717. i odatle se brzo iri na kontinent: u Francuskoj i Italiji 1726, u Pruskoj 1740. Masonstvo prihvataju intelektualni krugovi, plemstvo, vladari irom katolikeEvrope. U drugoj polovini veka ono se iri u Poljskoj i Rusiji.Brzi uspon masonstva objanjava se isticanjem snage razuma ivrline, a zanemarivanjem tradicije i dogmi, naglaavanjem zajednitva i prevazilaenja nacionalnih razlika; u loama sede ljudirazliitog drutvenog poloaja. Masonstvo podstie oseanja iideale koje tradicionalne crkve nisu u stanju da prue vernicima.Duhovni razvitak podstie irenje verske tolerancije. Umnogim zemljama opozivaju se zakoni protiv pojedinih sekti. UEngleskoj se zakoni protiv protestantskih jeretika ne primenjujuve sredinom veka, dok katolici moraju da ekaju do 1778. da seuklone odreena zakonska ogranienja. U Francuskoj, iako senastavlja sa progonom hugenota, mnogi biskupi pokazuju sklonost da sa njima postupaju kao sa ravnopravnim graanima.Kardinal Brijen objavljuje 1787. edikt koji hugenotima potvru-je to pravo.380irenje ideje o toleranciji nailazi na mnoge otpore i smetnje. Kazneni zakoni protiv jeretika u Engleskoj ostaju na snazii posle 179(i, iako se esto ne provode; Gordonovi nemiri uLondonu 1780, upravljeni protiv katolika, pokazuju snagumrnje prema njima. Skuptina svetenstva trai od Luja XVI(1775) odlunije provodenje zakona protiv hugenota. U Poljskoj iUgarskoj vlasti progone kalviniste, uprkos zakona koji garantuju njihova prava. Salcburki nadbiskup proteruje 1728. prekodvadeset hiljada protestanata sa svojih poseda, a pokuaj irenjakatolianstva u nekim regionima vajcarske dovodi do meu-sobnog rata koji trajepreko etrdeset godina. S druge strane,grki pravoslavni kler bori se protiv srpske crkve i trai ukidanjePeke patrijarije.irenje novih ideja i tokova predstavlja deo verskog ivotazapadnoevropskih drava (Engleska, Nizozemska, Francuska,delovi Nemake). U paniji, Portugaliji, habsburkoj dravi i veem delu Italije novine teko i sporo prodiru. U pravoslavnomsvetu takve pojave su veoma skromne.Tradicionalni verski ivot i njegove manifestacije primetnesu u mnogim zemljama. Veina Evropljana veruje u kult Bogoro-dice, hadiluk,snagu relikvija, post, vetice i druge pojave. Zenaoptuena za veticu spaljena je u vajcarskoj 1782. Vojvotkinja odAlbe lei svog sina prahom prstiju sv. Isidora. U Engleskoj i Francuskoj se smatra da dodir vladara moe da izlei bolesnika od neke bolesti; preko dve hiljade ljudi dodiruje Luja XV prilikom njegovog krunisanja u Remsu (1722), a slino je i sa Lujem XVI.Pojava mistinih sekti potvrduje snagu tradicije, s jedne, iotpor prema deizmu i racionalizmu, s druge strane. Meu novimsektama istiu se metodisti, pijetisti, moravijanci i drugi. Prvapoinje da se razvija etrdesetih godina i odlikuje se otvorenimneprijateljstvom prema verskom liberalizmu i primeni prirodnihnauka u veri. Njihov voda Don Vesli sumnja u ljudsku sposobnost da sazna o zvezdama, prostoru, planetama i oboava nemake mistike. Nepoverenje u veru kao sistem miljenja pokazuju nemaki pijetisti. Vera srca i ideja ..drugog roenja predstavljaju sutinu. Grof Zinzendorf prihvata ideje pijetista iuobliava ih u uenje koje predstavlja osnov moravijanskogpokreta. On ima veliku vitalnost, uprkos nekih neprihvatljivihoblika ispoljavanja verskog ara. Pokret stie znaajan broj pristalica i iri se u Severnu Ameriku. Pijetizam i moravijanizamimaju zajedniki psiholoki osnov i sline metode.U verskom ivotu dogadaju se velike promene, iako prodornovih ideja nije ravnomeran i prisutan u svim klasama drutva.Vera nastavlja da igra znaajnu ulogu u ljudskom ivotu; ovekeli da se priblii Bogu i da ga razume. U ovom veku postoje jedno pored drugog prirodna vera i tradicionalno hrianstvo, prosveenost i misticizam. Nove ideje nailaze na podrku meduobrazovanim, dok nii drutveni slojevi ne razumeju o emu seradi. Mnoge predstave o Bogu i svetu se menjaju, ali nova naukane uspeva da uniti veru