VII Odrzavanje Preventivno PP

TEHNIČKA DIJAGNOSTIKA I TEHNOLOGIJE ODRŽAVANJA

Lekcija 7: Koncepcija održavanja – preventivno, kombinovano i proaktivno održavanje

Prof. dr Predrag Popović

KONCEPCIJA ODRŽAVANJA

Prema KONCEPCIJI održavanje može biti:A.KOREKTIVNOB.PREVENTIVNOC.KOMBINOVANO

Koncepcija preventivnog održavanja traži da se postupci održavanja sprovode pre nego što dođe do pojave otkaza, dok je sistem u stanju u radu.

Postupci preventivnog održavanja imaju zadatak da spreče ili odlože pojavu otkaza.

Kvalitetno izvršeno preventivno održavanje značajno smanjuje potrebu za korektivnim održavanjem!

B: PREVENTIVNO ODRŽAVANJE

Preventivno održavanje – glavne karakteristike:

• Planirano, intervali realizacije fiksni (periodično) ili promenljivi (prema potrebi/pokazateljima).

• Obuhvata niz aktivnosti u cilju sprečavanja otkaza i održavanja sistema u “radnom stanju”.

• Blagovremeno i unapred otklanja uzroke eventualnih – potencijalnih otkaza.


Preventivno održavanje – glavne karakteristike:

• Obavlja se u unapred definisanim intervalima ili na osnovu definisanih kriterijuma, a čija je svrha smanjenje verovatnoće otkaza ili degradacije rada sistema.

• Najčešće se izvodi planski, osim u slučaju održavanja “prema stanju” kada se termin zamene elemenata sistema određuje na osnovu rezultata tehničke dijagnostike.


Aktivnosti u okviru preventivnog održavanja su:

•Osnovno održavanje - pregled, čišćenje i podmazivanje tehničkog sistema.

•Opravke (zamene).

•Plansko preventivno održavanje - u pogodnom trenutku vrši se pregled stanja (jednostavne metode i instrumenti, najčešće vizuelni pregled).

•Preventivno održavanje prema stanju - vrši se tehnička dijagnostika i monitoring.


Prema vremenu, postupci preventinog održavanja se dele na: •Preventivno održavanje u utvrđenim rokovima, koji se utvrđuju na osnovu zakona pouzdanosti posmatranog tehničkog sistema i njegovih elemenata. Radni sati ili pređeni kilometri su najčešće utvrđeni rokovi. •Adaptivno preventivno održavanje u rokovima, koji se podešavaju u zavisnosti od stanja u kojem se tehnički sistem nalazi. Podesno za one tehničke sisteme o kojima nema dovoljno podataka i prethodnog iskustva o njegovoj upotrebi.



Postoje dve vrste preventivnog održavanja, koje imaju najveći praktični značaj:

1.Preventivno održavanje koje se zasniva na informacijama o pouzdanosti, na empirijski utvrđenim raspodelama verovatnoća vremena do pojave otkaza, za posmatrani tehnički sistem, njegove elemente i sklopove.

2.Preventivno održavanje koje se pored informacija o pouzdanosti zasniva i na stalnom sistemskom praćenju rada posmatranog tehničkog sistema.


Program preventivnog održavanja:

Polazna osnova za program preventivnog održavanja je sistematizacija podataka o otkazima, što se pre svega odnosi na:

1. Formiranje baze podataka o otkazima,

2. Istraživanje nastanka otkaza i klasifikacija otkaza po obliku, uzrocima, posledicama i ozbiljnosti otkaza.


Program preventivnog održavanja

Formiranje baze otkaza

Baza podataka o otkazima sadrži:• Tipične probleme koji se sreću u eksploataciji

tehničkih sistema (vibracije, buka, pregrevanje, propuštanje, curenje, ...)

• Uzroke nastanka otkaza (glavno napajanje, hlađenje, habanje, uticaj okoline, ..)

• Aktivnosti koje treba preduzeti (centriranje, podešavanje, čišćenje, podmazivanje, izgradnja elementa i zamena, ..)

Većina podataka u bazi otkaza se kodira (šifrira).


Program preventivnog održavanja: Istraživanje uzroka nastanka otkaza i klasifikacija

• Informacioni sistemi o održavanju koji koriste navedene baze podataka o otkazima za svaki sistem koji se održava prate i uslove eksploatacije (ukupno vreme rada, pređenu kilometražu,vrstu maziva koja se upotrebljava, itd..).

• Na osnovu praćenja tipa otkaza, njegovog delovanja i kritičke analize dolazi se do raznih korelacija u vezi uzroka nastanka otkaza i uslova korišćenja, a u cilju povećanja eksploatacijske pouzdanosti tehničkih sistema.

• Za svaku funkcionalnu celinu nekog tehničkog sistema, pri sistemskom pristupu kod analize, postavlja se pitanje:

– Da li će otkazati?– Ako otkaže – Kako i zašto?



• Proizvođači mnogih tehničkih sistema imaju formalnu i suštinsku obavezu da korisnika upute u “najbolji” način korišćenja i održavanja tehničkog sistema.

• Maksimalan kvalitet u eksploataciji tehničkog sistema postiže se pravilnim korišćenjem/upotrebom i doslednom primenom propisanih programa i planova preventivnog održavanja.

• Neophodno je uspostavljanje povratne sprege tj. informisanje projektanata o potrebama korisnika i o ponašanju posmatranog tehničkog sistema u realnim uslovima korišćenja, u cilju unapređenja programa i planova preventivnog održavanja.

• Često se podrazumeva da preventivno održavanje obavljaju ovlašćene servisne organizacije.


PLANSKO ODRŽAVANJE: Primer: preventivne aktivnosti

za automobil YUGO Koral

prema preporuci proizvođača



Za uspešno uvođenje programa neophodno je obezbediti:

• Jednoznačnu identifikaciju tehničkog sistema (inventarski i serijski broj, oznaka tipa).

• Tačnu predistoriju tehničkog sistema (kada je i u kakvom stanju nabavljen).

• Informacije vezane za otkaze (problem, uzrok, preduzete aktivnosti).

• Preporuke proizvođača.• Uputstvo za održavanje.

B: PREVENTIVNO ODRŽAVANJEProgram preventivnog održavanja:

Za uspešno uvođenje programa neophodno je obezbediti (nastavak):

• Podatke o elementima koji se zamenjuju• Iskustvene podatke o sličnim tehničkim sistemima• Iskusno i obučeno osoblje na poslovima

održavanja• Alate i odgovarajuću opremu za pregled stanja,

dijagnostiku ili monitoring• Jasne instrukcije za pregled, sa dokumentacijom

za evidentiranje stanja• Dobru saradanju sa operatorom na tehničkom

sistemu• Pomoć od strane menadžera.


PLANSKO PREVENTIVNO ODRŽAVANJE:

1. Unapred se planira, a planiranje se vrši na osnovu proteklog vremena, radnih sati, pređenih kilometara ili drugih kriterijuma.

2. Izvođenje aktivnosti održavanja po planiranim intervalima samo je po sebi korak napred u odnosu na korektivno održavanje.

3. Dva glavna elementa su tehnološki postupak i disciplina.


PLANSKO ODRŽAVANJE:• Uspešna primena određenog tehnološkog

postupka zasnovana je na tzv.PDCA konceptu:– Detaljnom spisku opreme koja se održava– Godišnjem planu preventivnog održavanja iz koga

proizilaze mesečni, nedeljni i dnevni zadaci– Određivanju odgovornog osoblja za realizaciju

predviđenih zadataka– Kontroli izvršenih zadataka– Izveštavanju koje obuhvata prikaz kada su aktivnosti

izvršene i kada in treba ponoviti– Realizaciji odgovarajućih korektivnih mera u slučaju

pojave odstupanja od planiranog.


PLANSKO ODRŽAVANJE

Primer: Preventivni pregled (planiran) Ventilator dimnog gasa u termoenergetskom postrojenju.

(Pozicije: L1-L4 uležištenja, 1-elektromotor, 2-spojnica, 3-nosači ležaja, 4-radno kolo, vratilo)


PLANSKO ODRŽAVANJE

Primer: Izveštaj o preventivnom pregledu (deo)


ODRŽAVANJE PREMA STANJU:

1. Zasnovano je na periodičnom ili neprekidnom praćenju (monitoringu) tehničkih sistema i registrovanju problema koji dovode do pojave otkaza.

2. Preporučuje se za tehničke sisteme kod kojih se zahteva velika bezbednost i pouzdanost u radu.

3. Nadzor i praćenje je bolje ukoliko je sistemski podržan (informacioni sistem), što poskupljuje sistem koji se prati.

4. Održavanje tehničkog sistema vrši se po potrebi tj. kada pojedini pokazatelji ukažu na mogućnost otkaza ili pokažu degradaciju performansi sistema.

5. Održavanje tehničkog sistema se vrši u pravom trenutku.6. Najnoviji način održavanja tehničkih sistema.


ODRŽAVANJE PREMA STANJU

Zasnovano na sledećim karakteristikama: 1.Plan i program održavanja se definiše na osnovu velikog broja dijagnostičkih parametara i podataka koji nam omogućavaju uvid u stanje tehničkog sistema i njegovih sastavnih funkcionalnih celina; 2.Do realizacije dijagnostičkih parametara dolazi se zapažanjem koja se, između ostalog, mogu klasifikovati na sledeći način:

- vizuelno – koristeći jednostavne instrumente (lampa, stroboskop, itd.), - kontrolom bez razaranja kod stabilne opreme kao što su rezervoari, cevovodi, noseća čelična konstrukcija (ultrazvuk, x-zraci, itd.), - analiza vibracija (vibrometri, analizatori, itd.), - spektrofotometričke analize maziva radi određivanja sadržaja metala u mazivu (na taj način se dolazi do uvida u trošenje).



• Održavanjem prema stanju ne može se u potpunosti eliminisati korektivno i preventivno plansko održavanje, ali se značajno smanjuje broj nepredviđenih otkaza.

• Koncepcija održavanja je efikasna i izaziva manje troškove održavanja i ukupne troškove veka trajanja tehničkog sistema.

• Za tehnički sistem koji se prati definiše se tzv.Program održavanja prema stanju.


ODRŽAVANJE PREMA STANJU:Prilikom izrade Programa održavanja prema stanju

vrši se:1. Analiza karakterističnih parametara koji definišu

proces promene stanja,2. Određivanje zakonitosti promene stanja,3. Definisanje odgovarajućeg matematičkog modela,4. Određivanje graničnih vrednosti parametara stanja,5. Definisanje sistema monitoringa i dijagnostike,

– Izbor karakterističnih parametara,– Izbor metoda za praćenje,– Izbor davača i prateće instrumentacije (praktična

realizacija),– Ocena osetljivosti izabranih parametara.



Realizacija Programa održavanja prema stanju vrši se kroz:– Aktiviranje sistema monitoringa, – Dobijanje parametara i njihovo poređenje u

odnosu na utvrđene granične vrednosti, – Prognoziranje intenziteta promene, – Reagovanje tj. sprovođenje održavanja.

Prema iskustvima razvijenijih zemalja, za izradu Programa održavanja prema stanju potrebno je najmanje 3 godine, uz angažovanje multidisciplinarnog tima stručnjaka iz različitih oblasti.


Održavanje prema stanju – OSOBLJE za realizaciju:

• Potreban kvalifikovanji kadar, što je zahtevnije nego za korektivno održavanje ili preventivne zamene (složeniji zadaci, često se primenjuju sofisticirana dijagnostička sredstva,..) .

• Radnici na održavanju imaju bitnu ulogu u procesu odlučivanja (koje korake u održavanju treba preduzeti, kojim redosledom, koliko su hitni, itd.) pa je, pored kvalifikacije, potrebno i odgovarajuće iskustvo.


Održavanje prema stanju – OSOBLJE za realizaciju:

Svi radnici koji na bilo koji način dolaze u kontakt satehničkim sistemom treba da budu obučeni za rad na principima održavanja prema stanju. Permanentno obrazovanje održavalaca treba usmeravati prema:• Ovladavanju novim tehnologijama naročito u

tehničkoj dijagnostici.• Boljem upoznavanju sa konstrukcionim i ostalim

rešenjima primenjenim u tehničkom sistemu, koji je predmet održavanja.

• Uključivanju tumačenja istorijata događaja u vezi ponašanja sitema u prošlosti, radi bolje i efikasnije prognoze mogućih stanja i problema u budućnosti.


Održavanje prema stanju – dopunski USLOVI za realizaciju:

1. Potrebna je opremljenost službe održavanja adekvatnom tehničkom dijagnostičkom opremom (obično se raspolaže samo konvencionalnom opremom).

2. Dijagnostički i drugi alati sa kojima se vrši pregled stanja i otklanjaju uočeni nedostaci u toku pregleda, kao i radni prostor, moraju da imaju visok stepen raspoloživosti.



3. Bitna je pogodnost za dijagnostiku tehničkog sistema, koji se posmatra (često sistemi svojim konstrukcionim karakteristikama nisu pogodni za dijagnostiku, pa se pregledi stanja vrše češće nego što bi inače bilo neophodno, traju duže i zahtevaju veći napor i povećanu radnu disciplinu i odgovornost, a dobijeni pokazatelji mogu biti manje pouzdani).

4. Odgovarajući, što viši stepen raspoloživosti objektivnih metoda za ocenu stanja tehničkog sistema i njegovih delova, koje će na osnovu dobijenih pokazatelja, ostalih podataka i ustanovljenih korelacija ukazati na dalje korake u održavanju.



5. Održavanje mora da bude podržano nizom realnih podataka u vezi ponašanja i pouzdanosti delova, agregata, sistema u celini. Zbog neažurnosti podataka, procena ponašanja sistema u budućnosti manje je pouzdana nego što bi mogla da bude, i pored značajne informatičke podrške.

6. Razmena podataka o stanju sistema i događajima tokom korišćenja mora da se organizuje maksimalno fleksibilno i efikasno tako da se ti podaci ne izgube i budu blagovremeno raspoloživi.



• Lista uslova za primenu koncepta održavanja prema stanju je dugačka i sadrži niz složenih zahteva, pa može da obeshrabri ili čak odvrati potencijalnog korisnika, ali su prednosti višestruke.

• Dobra tehnička dijagnostika treba da upozori, pre nego što performanse tehničkog sistema dostignu nivo kada eksploatacija sistema više nije bezbedna.

• Ovakvo održavanje povećava kvalitet sistema i održavanja, i smanjuje troškove životnog veka.

Primer:• Održavanje turbina helikoptera ili kod hidroelektrana gde

investicija u sistem za nadzor višestruko prevazilazi troškove zastoja ili kvara, naročito ako su u pitanju i ljudski životi.


Glavni nedostaci:•Kod planskog održavanja - delovi/resursi tehničkog sistema ne koriste se “do kraja” jer je periodičnost preventivnog održavanja u proseku kraća od srednjeg vremena između otkaza.•Kod održavanja prema stanju – vrlo značajni troškovi izrade i ugradnje sistema za nadzor, kao i potreba njegove provere.

Glavne prednosti:•Veća pouzdanost rada tehničkog sistema.•Mogućnost planiranja održavanja – vreme, resursi, •Omogućen uvid u stanje tehničkog sistema.


Preventivno održavanje – PREDNOSTI (1-9):1. Kvalitetnije upravljanje proizvodnim procesom

Preventivno održavenje se planira unapred, i tako se spečava ili smanjuje pojava otkaza i zastoja u proizvodnji.

2. Obezbeđenje željenog kvaliteta proizvodaDobro preventivno održavanje obezbeđuje kvalitetan rad i zahtevani izlaz iz tehničkih sistema (dobro su “podešeni” i rade u optimumu svojih karakteristika).

3. Povećanje produktivnosti proizvodnog sistemaPreventivnim održavanjem minimizira se vreme trajanja zastoja proizvodnje.


Preventivno održavanje – PREDNOSTI (1-9):4. Veće iskorišćenje raspoloživih resursa

Na osnovu plana realizacije preventivnog održavanja optimizira se raspodela radnih zadataka i eventualno angažuje potrebna dodatna oprema/radna snaga.

5. Povećanje efikasnosti tehničkih sistemaZa preventivno održavanje koristi se manje vremena od onog koje bi bilo potrebno za korektivno održavanje, jer sistemi ređe otkazuju.

6. Normiranje poslova održavanjaZbog prirode ponavljanja, aktivnosti preventivnog održavanje se mogu optimizirati u pogledu sadržaja i načina realizacije, a kadar za održavanje maksimalno dobro obučiti i pripremiti.


Preventivno održavanje - PREDNOSTI:7. Smanjenje prekovremenog rada

Prekovremeni rad na održavanju može biti smanjen ili potpuno elimisan jer se smanjuje pojava iznenadnih otkaza, a samim tim i opravki. Većina poslova u vezi održavanja izvodi se planski.

8. Racionalno planiranje rezervnih delovaUnapred se planiraju rezervni delovi i potrošni materijal. Pri tome se tačno zna koji deo i kada će biti upotrebljen. Kod preventivnog održavanja potrebna je manja zaliha rezervnih delova nego kod korektivnog održavanja.

9. Povećanje bezbednosti i bolja kontrola zagađenja okolineAko se ne vrše preventivni pregledi ili ne postoje ugrađeni senzori koji prate stanje, kod tehničkih sistema se stanje može pogoršati do mere da korišćenje više nije bezbedno ili previše zagađuje životnu okolinu.


Preventivno održavanje – NEDOSTACI (1-5):

1. Mogućnost pojave oštećenjaPrilikom preventivnog održavenja, ukoliko održavanje vrši manje stručno osoblje ili se u potpunosti ne poštuje propisana procedura, može doći do oštećenja nekih delova tehničkog sistema (nasilno otvaranje, pogrešan redosled koraka pri rasklapanju ili sklapanju,..).

2. Visok nivo ranih otkazaNeki rezervni delovi koji su ugrađeni kroz preventivno održavanje više otkazuju u početnoj nego u kasnijoj fazi rada („dečije bolesti“ – dijagram kade). Takođe, dešava se da je kvalitet rezervnih delova niži od prve ugradnje, tzv. “originala”, pa i prilikom njihove ugradnje postoji rizik pojave visokog nivoa ranih otkaza tehničkog sistema.


Preventivno održavanje – NEDOSTACI (1-5):

3. Neiskorišćeni raspoloživi resursiZamena dotrajalog funkcionalne celine (dela) pri preventivnom održavanju je daleko bolja od čekanja da on otkaže. Pri tom je jasno da se taj deo onda ne koristi u potpunosti, što dovodi do njegove povećane potrošnje u eksploatacijskom veku trajanja tehničkog sistema. Inače, cena rezervnog dela je obično znatno manja od troškova rada na njegovoj zameni i troškova zastoja.

4. Visoki početni troškoviPreuranjeni preventivni zahvati na opremi, kao i rezervni delovi obezbeđeni mnogo pre nego što će biti iskorišćeni mogu biti izvor visokih početnih troškova održavanja.

5. Često prekidanje procesa eksploatacije sistemaTokom rada tehničkih sistema, naročito u velikoserijskoj proizvodnji, jako je važno da se usklade termini preventivnih pregleda i akcija sa proizvodnjom, u cilju smanjenja vremena zastoja i troškova proizvodnje.


Zaključak:• Preventivno održavanje je UVEK bolje nego

korektivno održavanje. Samo na prvi pogled je najbolje i najlakše preventivno ne raditi ništa, jer to prividno i najmanje košta.

• Preventinvo održavanje po obimu može biti nedovoljno ili preobimno. Kod optimalno kreiranog preventivnog održavanja postignuta dobit višestruko prevazilazi uložena sredstva u održavanje.

• Za većinu tehničkih sistema odnos između prednosti i nedostataka varira od vrste preventivnog održavanja. Na primer, kod skupih i složenih tehničkih sistema, preventivno održavanje prema stanju je bolje nego preventivno plansko održavanje.

C: KOMBINOVANO ODRŽAVANJE

Kombinovano održavanje tehničkih sistema je KOMBINACIJA PREVENTIVNOG I KOREKTIVNOG održavanja.

•Kod većine tehničkih sistema primena samo jedne koncepcije održavanja je skoro nemoguća.

•Kolika god da se pažnja posvećuje preventivnom održavanju, nije moguće preduprediti :– sve iznenadne ili neočekivane otkaze,– havarije ili udese,– što iziskuje njihovo otklanjanje tj.korektivno

održavanje.


• Teoretski, preventivno održavanje moralo bi da se obavlja veoma često, tako da tehnički sistem praktično ne bi mogao da radi, da bi svakog momenta bili sigurni da do otkaza neće doći.

• Sa druge strane, primena samo korektivnog održavanja nije prihvatljiva jer povećava vreme zastoja i smanjuje raspoloživost sistema.

• Iz prethodno izloženog jasno je da se kod održavanja niza tehničkih sistema primenjuju razne kombinacije tehnologija preventivnog i korektivnog karaktera.


Primer održavanje voznog parka: različite vrste, tipovi, namena i starost vozila.Održavanje voznog parka karakteriše niz zahteva:– Potrebna velika raspoloživost vozila.– Ispravno vozilo je samo ono kod koga su izvršene

i određene provere ispravnosti, u skladu sa Zakonom o bezbednosti saobraćaja.

– U cilju optimizacije poslova održavanja neophodno utvrditi ukupan obim radova , vreme trajanja intervencija, predviđeni zastoj zbog intervencija, itd.

Integracija poslova održavanja je u ovakvim slučajevima najteža.


Primer:

1. U avionu će se pogonski sistem održavati preventivno, a frižider za piće korektivno.

2. Prilikom organizovanja održavanja voznog parka, naročito ako je u pitanju heterogeni sastav vozila, tzv. osnovno održavanje vršiće se planski, u skladu sa preporukama proizvođača tj. preventivno, a pojedinačni otkazi (kvarovi) otklanjaće se korektivno.

KONCEPCIJA ODRŽAVANJA

Svi postupci održavanja, sa stanovišta KONCEPCIJE, mogu biti:

A. KOREKTIVNIB. PREVENTIVNIC. KOMBINOVANI.

TEHNOLOGIJE ODRŽAVANJA -osnovni POSTUPCI održavanja:

1. Nadzor2. Osnovno održavanje (priprema za rad – pranje, čišćenje,

snabdevanje gorivom, i pregledi – radi ocene stanja ili prevetivne zemne nekih delova, podešavanja, itd.)

3. Opravke (dorade, zamene)

4. Provera funkcija - Kontrole (formalne, neformalne, kontrola izvršenih radova)

5. Tehnološke inovacije.

ODRŽAVANJE

POSTUPCI održavanja – 1. NADZOR:• Predstavlja skup najjednostavnijih vidova

održavanja.• Izvodi ga sam rukovalac tehničkog sistema.• Naprimer pre ulaska u vozilo, vozač proverava

napumpanost guma, a tokom vožnje vozač prati pokazatelje na instrument tabli, osluškuje rad motora i drugih delova vozila, itd.

• Postupci nadzora imaju isključivo profilaktički odnosno zaštitni ili preventivni karakter i odnose se na ceo tehnički sistem.

ODRŽAVANJE

POSTUPCI održavanja – 2. OSNOVNO ODRŽAVANJE:

• Predstavlja skup raznovrsnih postupaka održavanja.• Polazi se od toga da je tehnički sistem ispravan.• Sprovodi se prilikom pripreme za rad:

– Postupci opsluživanja - Neposredna priprema za rad (gorivo, mazivo, pranje, čišćenje,..).

– Postupci pregleda tehničkog sistema - Ocenjuje se stanje sa stanovišta nesmetanog puštanja u rad.

– Preventivne zamene (ulje, svećice, ..).• Postupci su izrazito preventivnog karaktera, i odnose se

na ceo tehnički sistem.• Karakterišu ga planska obeležja i redovnost izvršavanja

(kalendarsko vreme, vreme rada, pređeni put,..).

ODRŽAVANJE

POSTUPCI održavanja – 3. OPRAVKE:

• Obuhvataju sve one postupke pomoću kojih se sistem iz stanja otkaza vraća u radno stanje

• Otklanjaju se neispravnosti

• Postupci su korektivnog karaktera.

• Najskuplje je održavanje onog sistema koji je otkazao.

ODRŽAVANJE

POSTUPCI održavanja – 4. PROVERA FUNKCIJA - KONTROLE:

• Mogu biti:

• formalne (osnov zakonske norme, npr. tehnički pregled), i

• neformalne.

• Kontroliše se izvršenje radova održavanja.

• Postupci su preventivnog karaktera.

ODRŽAVANJE

POSTUPCI održavanja – 5. TEHNOLOŠKE INOVACIJE:

• Specifični postupci čiji je cilj:– Unapređenje sistema održavanja– Poboljšanje osobina tehničkog sistema.

• Cikličnost postupka (PDCA ciklus): uočavanje problema, definisanje predloga za rešavanje problema, realizacija predloga, praćenje u praksi, dopuna predloga, ...

• Postupci su korektivno/preventivnog karaktera.• Praktično, inovacijama nikad nema kraja.

ODRŽAVANJE

Novija podela – koncepcija ODRŽAVANJA:

(D) PROAKTIVNO ODRŽAVANJE

Glavne karakteristike:Identifikacija i eliminacija uzroka otkaza

• Relativno nov koncept, koji je usredsređen u “srž problema”.

• Ne prihvata se otkaz kao normalno moguće stanje tehničkog sistema.

• Sprovodi se niz odgovarajućih mera i aktivnosti da do otkaza uopšte ne dođe.

• Usmerenost na otkrivanje glavnih uzroka otkaza, za razliku od preventivnog održavanja koje se više bavi otkrivanjem i praćenjem ranih simptoma otkaza.

• Vrši se stalno praćenje i kontrola osnovnih uzroka otkaza i njihova eliminicija ili minimizacija uticaja.


Tipično proaktivno održavanje obuhvata tri koraka:1. Definisanje kvantifikovanih granica ili

standarda za ključni (osnovni) uzrok otkaza.2. Primena programa održavanja kojim se

uzrok otkaza “drži” u propisanim granicama.3. Provera da je ključni uzrok otkaza u

definisanim granicama.

Koncentrišući se na uzrok otkaza umesto na simptome, proaktivno održavanje je prepoznato kao najvažniji način da se postignu uštede koje tehnike konvencionalnog održavanja nisu mogle da obezbede.


• Osnovni princip je identifikacija i eliminacija uzroka otkaza.

• Iskustvo pokazuje da oko 10% od svih mogućih uzročnika dovodi do oko 90% problema/otkaza.

• Najbolji rezultati postignuti su kod hidrauličnih sistema, prvenstveno zbog nesumnjive identifikacije glavnog uzroka otkaza – kontaminacije radnog fluida.

• Kontaminacija nastaje zbog prisustva čvrstih čestica (produkti habanja), vlage, vazduha, hemikalija, mikroorganizama, promene fizičko-hemijskih osobina, itd.


Proaktivnim održavanjem praćenje kontaminacije fluida u tehničkim sistemima vrši se kroz tri koraka:

1. Definisanje ciljnih granica kontaminacije za fluid u sistemu.

2. Izbor i postavljanje opreme za filtriranje da bi se postigle zacrtane granice

3. Praćenje čistoće fluida u određenim intervalima.


• Proaktivnim održavanjem tehnički sistem “vodi zdrav život” i da mu se na taj način stabilizuje pouzdanost i maksimalno produži vek trajanja.

• Smatra se da će ovaj pristup u budućnosti imati sve veću primenu zbog intenzivnog razvoja senzora za identifikaciju uzroka otkaza u okviru tehničkih sistema koji su sve složeniji i sofisticiraniji.

KONCEPCIJA ODRŽAVANJA – poređenje sa zdravstvenim stanjem čoveka

Proaktivno održavanje kao način da se “bolest” tehničkog sistema eliminiše pre nego što se pojave njeni simptomi:

KONCEPCIJA održavanja

Primenjena TENIKA

Poređenje sa zdravstvenim stanjem ČOVEKA

KOREKTIVNO Opravke Srčani udar ili napad, pa lečenje

PREVENTIVNO Periodična zamena delova

Ugradnje stenta, baj-pasa, transplatacija

PROAKTIVNO Praćenje i otklanjanje glavnog uzroka

Praćenje holesterola, krvnog pristika uz kontrolu ishrane i dijete

Odnosi troškova za različite koncepcije održavanja

Documents

VII Odrzavanje Preventivno PP