Specijalističke studije mašinstvaNastavni predmet : Održavanje mašina i opreme

Održavanje mašina i opreme u Specijalnoj bolnici „Rusanda“ Melenci

Lazar Čelar

Sadržaj:

1.UVOD...........................................................................................................................................2

1.1 Istorijat firme........................................................................................................................2

1.2 Organizaciona, tehnološka i proizvodna struktura...............................................................3

1.3 Proizvodni program..............................................................................................................3

1.4 Finansiski pokazatelji...........................................................................................................4

1.5 Broj zaposlenih i kvalifikaciona struktura............................................................................4

2.Opis uočenog problema................................................................................................................6

2.1 Postojeći opis rada i funkcionisanje funkcije održavanja....................................................6

2.2 Vizija rasta i razvoja funkcije održavanja............................................................................6

2.2.1 Organizacija službe održavanja.........................................................................................7

2.3 Opis uočenog problema........................................................................................................8

2.3.1 Prljanje kotlovskih grejnih površina............................................................................8

2.3.1.1 Merenje intenziteta korozije......................................................................................9

2.3.1.2 Uslovi kvaliteta napojne vode................................................................................11

2.3.1.3 Uređaji za čišćenje grejnih površina sa gasne strane..............................................12

2.3.2 Za montažu, održavanje i remont ravnog zapornog ventila DN 15 - 200 PN 6 - 16 proizvedenog u MINEL AD FAD BEOGRAD..................................................................14

2.3.2.1 Karakteristike ventila:..........................................................................................15

2.3.2.2 Montaža................................................................................................................16

2.3.2.3.Eksplatacija i održavanje.....................................................................................17

2.3.2.4. Remont................................................................................................................18

3.Predlog kako rešiti uočeni problem............................................................................................19

4.Literatura.....................................................................................................................................21

5.Prilozi..........................................................................................................................................22

1

1. UVOD

1.1 Istorijat firme

Banja Rusanda se nalazi na istoimenom jezeru, u naselju Melenci, udaljenom 17 km od Zrenjanina, u srednjem Banatu. Ustanova se nalazi na obali jezera, u velikom cvetnom parku i okružena je šumom, pretežno lipa, borova i bagrema, na više od 100 hektara zemljišta. Izmeštena je izvan naselja i saobraćajnica.Banja je zvanično otvorena 1867.godine, kada je potvrđena lekovitost blata iz jezera Rusanda, koje se vekovima tradicionalno primenjivalo u lečenju. Postoje brojne legende o čudotvornim isceljenjima reumatskih i kožnih bolesti ovim blatom.

Osvedočivši se o lekovitom dejstvu kupanja u Rusandi, seoski paroh Nikola Bibić je 1866.godine poslao blato i jezersku vodu u Beč na analizu profesoru Šnajderu, u carsku akademiju Josif. Rezultati su potvrdili izvanredna svojstva i to je prva analiza i potvrda lekovitosti blata u Srbiji. Osnovano je akcionarsko društvo koje je sagradilo drveno kupatilo na splavovima. 1878.godine je izgrađena zgrada kupatila, zaveštanjem bogate udovice Ane Klaić. Paviljone za smeštaj gostiju i restoran je izgradila crkvena opština i dobrotvori. Ostao je zapis da banja spada u rang najčuvenijih evropskih banja tog vremena. 1933.godine profesor Laza Nenadović kaže:“ Peloid iz Rusande po svom sastavu i fizičkim osobinama je najbolji i jedva da u svetu ima boljeg“.

Šezdesetih godina Banja postaje centar za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i prevenciju invalidnosti, a potom Zavod za rehabilitaciju hemiplegija i paraplegija. Danas je Rusanda Specijalna bolnica za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju i spada u najpozbatije ustanove ove vrste u našoj zemlji.

2

1.2 Organizaciona, tehnološka i proizvodna struktura

1.3 Proizvodni program

Specijalna bolnica za rehabilitaciju ''Rusanda'' Melenci obavlja specijalizovanu zdravstvenu delatnost u oblasti fizikalne medicine i rehabilitacije i prevencije invalidnosti, vrši lečenje i rahabilitaciju obolelih i povređenih sa oštećenjem koštano-zglobnih i mišićnih struktura, obolenja krvnih sudova, deformacija u dečijem uzrastu i vrši prevenciju invalidnosti radnika sa ugroženih radnih mesta.U okviru delatnosti, bolnica pruža stacionarne i ambulantno polikliničke usluge.

Kapacitet bolnice iznosi 300 postelja prema Aktu o planu mreže zdravstvenih ustanova Republike Srbije.

3

1.4 Finansiski pokazatelji

U skladu sa članom 6. Uredbe o budžetskom računovodstvu i članom 64. Zakona o budžetu, Specijalna bolnica "Rusanda" Melenci sačinila je finansijski izveštaj za period januar-decembar 2008 god. U periodu januar-decembar 2008 god. ostvaren je suficit u poslovanju koji je nastao kao rezultat razlike između ukupnih prihoda i ukupnih troškova. Ukupni prihodi ostvreni u 2008. godini veći su u odnosu na 2007 godinu za 7,84%. U ukupnim prihodima, prihodi od Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje zauzimaju najznačajnije mesto sa procentualnim učešćem 67,10%, prihodi od prodaje usluga i dobara čine 29,80%, dok udeo svih ostalih prihoda zbirno iznosi 3,10%.

1.5 Broj zaposlenih i kvalifikaciona struktura

Na dan 31.12.2008 god. bilo je ukupno 292 zaposlenih radnika. U sledećoj tabeli dat je prikaz strukture kadrova u specijalnoj bolnici «Rusanda» Melenci na dan 31.12.2008 god.

Kvalifikaciona struktura Ukupno zaposlenih u 2008 god.

1.Lekari 20Lekari specijalisti 202. Zdravstveni saradnici 4 2.1 Sa visokom školskom spremom 2.2 Sa višom stučnom spremom.

31

3.Zdravstvani radnici sa višom str.spremom 44 3.1. Medicinske sestre-tehničari 3.2. Fizioterapeuti

539

4.Zdravstveni radnici sa srednjom str. spremom

105

4.1. Medicinske sestre - tehničari 4.2. Laboratorijski tehničari 4.3. Fizioterapeuti 4.4 Farmaceutski tehničar

882141

5. Administrativno finansijski radnici 20 5.1. Visoka stručna sprema 5.2. Viša stručna sprema 5.3. Srednja stručna sprema

7211

6. Tehnički i pomoćni radnici 996.0 Visoka stručna sprema6.1. Viša i VKV 6.2. Srednja stručna sprema i KV 6.3. Ostali

172467

Ukupno zaposlenih 292

4

Lekari

Specijalis

ti

Zdravstv

eni radnici

sa višo

m stru

čnom sp

remon

Zdravstv

eni radnici

sa sr

ednjom stru

čnom sp

remon

Administra

tivni radnici

sa viso

kom stru

čnom sm

enom

Administra

tivni radnici

sa višo

m stru

čnom sm

enom

Administra

tivni radnici

sa sr

ednjom stru

čnom sm

enom

Tehnički i

pomoćni r

adnici sa

visokom st

ručn

om spre

mom

Tehnički i

pomoćni r

adnici sa

višom st

ručn

om spre

mom

Tehnički i

pomoćni r

adnici sa

srednjom st

ručn

om spre

mom

Tehnički i

pomoćni r

adnici osta

li0

40

80

120

8% 15%

37%2%1%

4%0%0%

8%

24%

Lekari SpecijalistiZdravstveni radnici sa višom stručnom spremonZdravstveni radnici sa srednjom stručnom spremonAdministrativni radnici sa visokom stručnom smenomAdministrativni radnici sa višom stručnom smenomAdministrativni radnici sa srednjom stručnom smenomTehnički i pomoćni radnici sa visokom stručnom spremomTehnički i pomoćni radnici sa višom stručnom spremomTehnički i pomoćni radnici sa srednjom stručnom spremomTehnički i pomoćni radnici ostali

5

2. Opis uočenog problema

Specijalna Bolnica „Rusanda“ poseduje varjatet raznih mašina i opreme, kako medecinske tako i ne medicinske. Upravo ta razlika u opremi koja se koristi, iziskuje veoma detaljan i opsežan plan ordržavanja, koji do sada nije postojao.

2.1 Postojeći opis rada i funkcionisanje funkcije održavanja

Mašine i opremu u „Rusandi“, možemo podeliti na medicinsku i nemedicinsku.Ne medicinska oprema je sva ona oprema koja nema direktne veze sa pacijentima, kao sto su masine za sečenje trave, automobili, kotlovi za zagrevanje ustanove ....

Pod licenciranu medicinsku opremu možemo svrstati svu opremu i mašine koje su specifične za medicinsku struku i koje iziskuju posebne mere održavanja i popravke. Takve mašine i oprema ne podleže održavanju i popravci koja može biti realizovana u ustanovi, takva oprema se mora popravljati u servisima koji su za to predviđeni i imaju licencu. Tehnička služba ustanove nema potreban kadar, kao ni znanje za popravku niti za lociranje kvara na takvoj opremi. U ovu grupu licencirane opreme spada:

- Stimulator PS- Ultra zvuk- Medio DYN- Medio STZM- Aparat za presoterapiju- Laser- Medio Galvan- Ericsson GF 768- Osteodenzitometar- Vaskulator- Aspirator- Misiomedigalvan- Elektrostimulator- 6 kanalni ECG- Ekspogal plus- Diadis

Ove mašine i oprema poseduju svoje liste održavanja koje se nalaze u servisu koji ih održava i koji garantuje za njihovu ispravnost.

Trenutno ne postoji plan održavanja mašina i opreme koji bi obuhvatio mašine i opremu cele ustanove, nego se po otkazu primenjuje agregatni tip održavanja.

2.2 Vizija rasta i razvoja funkcije održavanja

U Specijalnoj bolnici „Rusanda“ ne postoji plan održavanja mašina i opreme. Neophodno je uraditi plan održavanja koji će zadovoljiti raznolikost opreme u bolnici. Mašine i oprema koja se koristi u medicini svakim danom sve više napreduje. Medicinske mašine postaju sve

6

kompleksnije, te je neophodno dodatno obučavati sve radnike održavanja i približiti im savremene metode održavanja.

2.2.1 Organizacija službe održavanja

Zadatak službe održavanja je održavanje radnih sredstava u proizvodnom stanju. Osim toga ova radna jedinica u okviru predizeća obavlja izvodi poboljšanja sredstava za rad ili promenu njihove funkcije, izrađuje nova radna sredstva i brine se o napajanju elektricnom energijom i drugim energentima (vodom, parom, gasovima itd.)

Zavisno od vrste i veličine preduzeća i o vrsti mašina i postrojenja koja treba održavati, stepenu automatizacije i kvalifikacionoj strukturi radnika u održavanju služba održavanja može biti organizovana kao:

- centralno održavanje,- pojedinacno održavanje i- kombinovano održavanje ili- održavanje povereno spoljnim saradnicima

Kombinovano održavanje ujedinjuje prednosti centralnog i pojedinacnog održavanja. Proizvodna odeljenja imaju svoje radionice održavanja s minimalnim brojem zaposlenih koji vrlo brzo reaguju na iznenadne otkaze i koji dobro poznaju stanje opreme, njihovih sklopova i delova. Oni se istovremeno brinu o svoj mašinskoj dokumentaciji. U slucaju nastanka otkaza koji oni nisu u stanju rešiti uređaj se odnosi u radionice spoljnog saradnika.

7

2.3 Opis uočenog problemaNajkriticniji pogon u Specijalnoj bolnici „Rusanda“, je energetski deo. U energetskom delu, najkriticniji sklop je kotao kao celina, i ravni zaporni ventili.

2.3.1 Prljanje kotlovskih grejnih površina

Prljanje kotlovskih postrojenja je vrlo aktuelan problem u eksploataciji kotlova. Prljanju mogu biti izložene grejne površine kotla sa strane predajnika ili prijemnika toplote ili sa obe strane istovremeno. Takođe su ovom procesu izloženi ozid sa gasne strane, dimni kanali, ventilatori i dimnjaci. Najčešće vrste prljanja sa gasne strane su stvaranje čađi, taloženje čvrstih letećih čestica, lepljenje čvrstih letećih cestica, visokotemperaturska (vanadijumova) korozija i niskotemperaturska korozija (hladan kraj). Iako su visokotemperaturska i niskotemperaturska korozija ustvari hemijski procesi koji se odražavaju agresivnim dejstvom produkata sagorevanja na metalne delove kotlovskog postrojenja, one se u praksi često identifikuju sa prljanjem kotlovskih postrojenja. Pojava prljanja nastaje u manjoj ili većoj meri kod svih kotlovskih postrojenja. Na intenzitet prljanja sa gasne strane najvećeg uticaja imaju sledeći faktori: - vrsta i osobine goriva (čvrsto, tečno, gasovito ili otpadno gorivo i veliki procenat lako topljivog pepela, sumpora i vanadijuma), - sistem sagorevanja (sagorevanje tečnog ili gasovitog goriva u letu i kombinovano sagorevanje) i - pogonsko eksploatacioni uslovi (neujednačenost kvaliteta goriva, kolebanje opterećenja, broj startovanja, vreme neprekidnog rada i tako dalje).

Najznačajnije posledice prljanja sa gasne strane su uticaj na prelaz i provođenje, a time i na prolaz toplote i pogonsko ekonomske posledice. Posledice pogoršanog prolaza toplote su smanjenje kapaciteta i stepena korisnosti i štetno dejstvo na materijal. Smanjenje kapaciteta nastaje usled toga što manja količina toplote pređe od predajnika na prijemnik. Smanjenje stepena korisnosti nastaje usled povišene temperature izlaznih gasova koja je posledica veće razlike između unete i predate toplote. Uzročnici prljanja sa gasne strane deluju na materijal mehanički i hemijski, dok naslage sa vodeno parne strane, pored eventualnog fizičko hemijskog dejstva, izazivaju povišenje temperature metala čime smanjuju bezbednost i vek trajanja. Pogonsko ekonomske posledice su povećana sopstvena potrošnja usled porasta otpora sa gasne strane koja pogoršava neto i ekonomski stepen korisnosti, skraćeno vreme neprekidnog rada kotla, razorno dejstvo na grejne površine koje skraćuje vek trajanja kotla i povećava mogućnost nepredviđenih zastoja usled havarija i udesa i opadanje kapaciteta izraženo u masi proizvedene pare ili u njenim veličinama stanja.

Indikacije za ustanovljavanje zaprljanosti sa gasne strane su porast temperature gasova iza kotla, opadanje kapaciteta kotla, povećanje otpora sa gasne strane, neznatna promena temperature metala, povećanje vremena starta kotla, smanjenje elastičnosti pogona, povišenje ili sniženje temperature pregrejane pare (temperatura pregrejane pare raste ako su grejne površine ispred pregrejača zaprljane, a pregrejač čist; akoje pregrejač zaprljan temperatura pare opada) i povišenje temperature metala pregrejača u zaprljanom stanju usled smanjene brzine pare i povišene temperature predajnika toplote. Najsigurniji način utvrđivanja zaprljanosti sa gasne strane je vizuelni pregled grejnih površina koji nije uvek moguć. Najcešće vrste prljanja sa vodeno parne strane su stvaranje taloga od soli i ulja, stvaranje kamenca i taloženje ulja iz vode na grejnim površinama.

8

Prljanju sa vodene strane može da bude izložena cela grejna površina vodenog cevnog sistema i pojedinih njegovih delova i pregrejač pare čije prljanje nastaje usled zasoljavanja. Faktori koji utiču na prljanje kotlovskih grejnih površina sa vodene strane su kvalitet napojne i kotlovske vode, eventualni prodor tečnog goriva ili ulja preko sistema povratnog kondenzata iz stalnih i protočnih zagrejača tečnog goriva ili drugih uređaja koji troše paru, veličine stanja radnih medijuma i konstrukcija kotla. Posledice prljanja su slične kao i kod pojave zaprljanosti sa gasne strane i utiču na intenzitet razmene toplote, kapacitet kotla i stepen korisnosti; uticaj na temperaturu metala je u ovom slučaju drastičan. Karakteristične indikacije za ustanovljavanje ove zaprljanosti su povišenje temperature dimnih gasova, opadanje kapaciteta kotla, povišenje temperature metala do granica kritičnih po čvrstoću, nepromenjenost otpora sa gasne strane i povećanje otpora u vodenom traktu. Zaprljanost sa gasne i vodeno parne strane ispoljava se istovremenim uticajem pojedinih uzročnika.

Ova zaprljanost se utvrđuje na osnovu kombinovanja indikacija zaprljanosti sa gasne i vodene strane. Mere za sprečavanje zapljanosti mogu biti preventivne, preventivno zaštitne i zaštitne, dok se otklanjanje zaprljanosti vrši čišćenjem grejnih površina, ozida, dimnih kanala i drugih elemenata. Usled rasprostranjene primene uglja kod velikih kotlovskih postrojenja i većeg iskustva sa njegovom upotrebom, obraća se posebna pažnja na prljanje elemenata ovih postrojenja sa gasne strane. Pored objašnjenja fenomena zarpljanosti i analiza posledica, biće razmatrane i metode određivanja temperature metala koja je značajna za visoko i niskotemperatursku koroziju i za zaprljanost sa vodene strane.

Slika 1. Skica kotla

2.3.1.1 Merenje intenziteta korozije

Za određivanje intenziteta korozije postoje u principu tri vrste merenja koja se mogu primeniti:

- merenje temperature tačke rose kiseline,- merenje brzine stvaranja filma kondenzata i- direktno merenje korozije metala.

Merenje temperature tačke rose kiseline nije najpogodnija metoda, jer tačka rose ne označava istovremeno i korozioni maksimum, a pored toga takva metoda ne daje podatke o količini stvorenog kondenzata i njegovoj koncentraciji. Zato se danas češće primenjuje postupak zasnovan na principu merenja električne provodljivosti, kojim se utvrđuje brzina stvaranja filma kondenzata. Ova metoda može se bez posebnih teškoća koristiti i za merenje na izvedenim postrojenjima koja se nalaze u pogonu, pa se u literaturi najcešće sreću rezultati merenja dobijeni

9

na ovaj način. Svakako da bi najkorisnije rezultate davali direktno merenje korozije na probnoj cevi, koja bi bila hlađena medijumom čija se temperatura može kontrolisano da menja, ali je takav postupak nepogodan, pošto dugo traje i zahteva veoma tačna merenja. Tačnije rečeno, direktno merenje korozije je metoda veoma pogodna za laboratorijske uslove, ali praktično neprimenljiva kod kotlovskih postrojenja koja su u pogonu pa je zbog toga bolje i u laboratorijskim uslovima koristiti metodu koja se može da koristi i kod izvedenih postrojenja jer je u tom slučaju komparacija dobijenih rezuliata lako ostvarljiva.

Direktno merenje korozije koristi se najčešće u Rusiji, a merenje brzine stvaranja filma kondenzata primenjuje se gotovo u celoj zapadnoj Evropi i u SAD. Na slici 1. dat je dijagram zavisnosti intenziteta korozije od temperature metala grejne površine i na njemu se vidi tipična kriva koja karakteriše promenu intenziteta korozije. Do pojave korozije dolazi kada temperatura metala padne ispod tačke rose kiseline, ali je u početku korozija slaba, jer se izdvajaju male količine sumporne kiseline visoke koncentracije. Korozioni maksimum dobija se kod temperature koja je, kao što je već ranije rečeno, za 30-40°C niža od temperature tačke rose kiseline. Intenzitet korozije dalje opada sa snižavanjem temperature, jer se smanjuje koncentracija izdvojene kiseline, a nagli porast intenziteta korozije nastaje pri temperaturama metala koje su niže od tačke rose vodene pare, pošto tada dolazi do kondenzacije relativno velikih količina vodene pare. Tačka rose vodene pare funkcija je parcijalnog pritiska vodene pare u produktima sagorevanja i, pod pretpostavkom da je sagorevanje potpuno, može prema Daltonovom zakonu da bude određena iz jednačine:

PH2 O=Puk

V H2O

V RW [bar] gde su:

Puk [bar] - ukupni pritisak produkata sagorevanja,

[bar] - parcijalni pritisak vodene pare,

V H 2O[m3

kg ]- zapremina vodene pare u dimnim gasovima i

V RW [m3

kg ]- zapremina vlažnih produkata sagorevanja.

S obzirom da je zapremina vodene pare u produktima sagorevanja tečnih goriva uglavnom konstantna, jer sastav goriva veoma malo varira, parcijalni pritisak vodene pare i tačka rose biće funkcija viška vazduha, pošto od njega zavisi zapremina vlažnih produkata sagorevanja. Kako se i višak vazduha kod savremenih kotlova menja u relativno uskim granicama, temperatura tačke rose vodene pare predstavlja poznatu vrednost koja se kreće od 45-55°C.

10

Slika 2. Dijagram zavistnosti intenziteta korozije od temperature metala

To je temperatura koja se kod kotlova teško može očekivati, i ako kod vrelovodnih kotlova nije sasvim isključena, ako se kotlovsko postrojenje direktno uključi u mrežu sa kvalitativnom regulacijom. Međutim, praktično je daleko interesantnije područje korozije u oblasti viših temperatura, to jest, u oblasti korozionog maksimuma koji se obično kod uljnog loženja nalazi između 100-110°C.

2.3.1.2 Uslovi kvaliteta napojne vode

Kvalitet napojne vode odnosno njeno omekšanje i priprema zavisi kod kotlova pare o više činilaca od kojih su najbitniji: - visina pogonskog pritiska i temperature pregrijanja pare u kotlu, - toplotno opterećenje ogrevne površine [W/m2], - vrsta, veličina, tip i izvedba kotla pare.Uopšteno kvalitet napojne vode mora odgovarati sledećim uslovima:

Tabela 1 Uslovi kvaliteta vodeukupna tvrdoća u nemačkim stepenima (° nj.)sadržaj kiseonika maksimalno 0,02 mg/1kremična kiselina (SiO2) zavisno od tipa i pritiska kotlasadržaj trifosfata približno 1 mg/l P2O5

vrijednost pH približno 9,5minimalna temperatura 105 °C

Sirova prirodna voda nikad se ne upotrebljava direktno u kotlovima jer sadrži mehaničku nečistoću, rastvorene soli i gasove. Tvrdoća vode određuje se nemačkim stepenima prema sadržaju soli:

1 °nj. = 10 mg CaO/l = 7,14 mg Ca/l = 7,14 mg MgO/l = 4,3 mg Mg/l.Ukupna tvrdoća u °nj. = karbonatna + ostatna tvrdoća. Karbonatnu tvrdoću čine spojevi:

- kalcijum bikarbonat, Ca (HCO3)2, - magnezijum bikarbonat, Mg (HCO3)2,

Ostatnu tvrdoću čine spojevi:

11

- kalcijum sulfat, CaSO4,- magnezijum sulfat, MgSO4,

- kalcijum klorid, CaCl2, - magnezijum klorid, MgCl2.Osim tvrdoće sirove vode, pogonske neprilike uzrokuju: - mehanička i organska nečistoća, - kremična kiselina (SiO2),

- plinovi: kiseonika (O2) i ugljen dioksid (CO2).

2.3.1.3 Uređaji za čišćenje grejnih površina sa gasne strane

Za efikasan, bezbedan i neprekidan rad kotla neophodno je da obe strane njegovih grejnih površina ostanu čiste u toku planiranog perioda neprekidnog pogona. Na efikasnost rada utiče zaprljanost, otežavajući prolaz toplote i povećavajući otpore strujanja. Prvi faktor povećava gubitke, a drugi potrošnju snage, što ima za posledicu opadanje bruto, neto i ekonomskog stepena korisnosti. Posledica zaprljanosti je obično i poremećaj toplotne šeme kotla, što dovodi do toga da se ne mogu održavati garantovani parametri pare i kapacitet. Najčešći uzrok smanjenju bezbednosti je prekoračenje dozvoljenih temperatura metala i agresivno fizičko i hemijsko dejstvo. Do skraćenja vremena neprekidnog pogona uglavnom dolazi iz tehničko ekonomskih razloga, koji su posledica zaprljanosti. Čest je slučaj, ali se ne može uopštiti, da je kvalitet i kvantitet naslaga na pojedinim grejnim površinama sledeći: - u ložištu se stvaraju velike naslage čvrste šljake, koje se teško odstranjuju i čije obrušavanje može da izazove razaranje cevi sa teškim posledicama eksplozije, jer težina pojedinih blokova naslaga velika; - u oblasti površina na kojima pregreva pare naslage mogu biti čvrste i sastojati se od tvrdih čestica šljake; - naslage na konvektivnim površinama (konvektivne površine na kojima može doći do pregrevanja, konvektivni snop površina na kojima isparava voda, paketi isparavajućeg zagrejača vode sa višim temperaturama metala) su obično rastresite i lako se mogu odstraniti opstrujavanjem; - na naknadnim grejnim površinama sa nižim temperaturama metala (zagrejač vazduha i prvi paketi zagrejača vode), gde se može očekivati niskotemperaturska korozija često se stvaraju lepljive naslage, koje je teško odstraniti uobičajenim sredstvima za čišćenje.

Krupne čestice pepela se talože na čeonom delu cevi konvektivnih grejnih površina samo pri malim brzinama gasova, dok pri većim imaju abrazivno dejstvo najpre na cev, a zatim na nataloženi rastresiti sloj. Sitnije čestice koje imaju malu inerciju dospevaju u vihornu oblast iza cevi, taložeći se na njenoj zadnjoj strani. Rastresite naslage se, dostigavši određenu veličinu, koja zavisi od geomerijskih, strujnih i režimskih uslova, više ne povećavaju, to jest, uspostavlja se dinamička ravnoteža između abrazivnog dejstva krupnih i taloženja sitnih čestica. Prema tome, sadržaj pepela u gorivu odnosno koncentracija čvrstih letećih čestica u gasnoj struji praktično ne utiče na veličinu rastresitih naslaga. Na broj ugrađenih uređaja za čišćenje rastresitih naslaga ne utiče sadržaj pepela u gorivu, jedina razlika je što kod goriva sa velikim sadržajem pepela oni treba češće da rade. Tečni režim odvođenja šljake i pepela može da dovede do povećane zaprljanosti, jer su zbog velikog stepena vezivanja (topiono dno, rešetke za hvatanje šljake) dimenzije letećih čestica znatno manje. Ako su naslage čvrste, kinetička energija krupne leteće čestice nije dovoljna da abrazivno deluje, nego se naslage progresivno povećavaju. U ovom

12

slučaju sadržaj pepela u gorivu će imati uticaja na intenziet prljanja, pa će biti potreban drugi tip uređaja za čišćenje. Pepeo iz mazuta stvara čvrste i lepljive naslage čije su fizičke osobine slične tvrdoj gumi, pa se vrlo teško odstranjuju. Za odstranjivanje naslaga čvrstih letećih čestica (pepeo, šljaka, koks, čađ) sa gasne strane grejnih površina koriste se uređaji, koji rade na sledećim principima: - dinamičko dejstvo struje pare, vazduha ili vode za obduvavanje; - termičko i hemijsko dejstvo mlake vode za rastvaranje naslaga; - mehaničko dejstvo.

Pored uređaja koji služe za čišćenje grejnih površina sa gasne strane postoje i sredstva i postupci čija je svrha da olakšaju čišćenje. Uređaji za čišćenje grejnih površina mogu se sistematizovati po principu na kome rade, po fluidu koga koriste za čišćenje i po konstrukciji uređaja ili kombinacijom pojedinih podloga, što je u izloženoj podeli i korišćeno:

a) Otresanje grejnih površina- Samootresanje- Mehaničko otresanje

-Elektromehanički vibrator-Elektromagnetni vibrator

b) Obduvavanje grejnih površina- Parni duvači- Vazdušni duvači- Vodeni duvači

c) Dvofazna struja fluida- Peskiranje- Kiša kuglica- Ubrizgavanje kvarca u struju gasova

d) Fizičko hemijski postupci- Pranje mlakom vodom sa blagim rastvorom alkalija- Primena dodatnih sredstava- Primena zaštitnih sredstava

e) Termički postupci- Pokretni gorionici- Povremeni prelaz na bolje gorivo

f) Ručno čišćenje pomoću alata.

13

2.3.2 Za montažu, održavanje i remont ravnog zapornog ventila DN 15 - 200 PN 6 - 16 proizvedenog u MINEL AD FAD BEOGRAD.

Osnovni materijal: SL.250-JUS C.J2.020.

14

DND

(mm)

D1

(mm)

D2

(mm)Dt

(mm)d

(mm)n

(mm)L

(mm)b

(mm)

h(mm

)

H(mm)

G(kg)

125 275 220 188 400 26 8 400 23 3 508 70150 300 250 218 400 26 8 480 25 3 585 95200 375 320 285 500 30 12 600 31 3 698 181

22 Plastični čep PVC21 Navrtka KL-10 (41 Cr4. 42 CrMo4)20 Zavrtanj KL-10,9 (41 Cr4. 42 CrMo4)19 Navrtka KL-10 (41 Cr4. 42 CrMo4)18 T-zavrtanj KL-10,9 (41 Cr4. 42 CrMo4)17 Vreteno Č.417116 Podloška Č.014615 Navrtka KL-814 Točak SL-200 (GG-200)13 Čivija Č.1530 (C 45)12 Navojna čaura CuZn39 Pb211 Zaptivna čaura Č1330 (C22)10 Poklopac Čl.1330 (GS C25)9 Zaptivač vretena ČK 17G8 Vodeni prsten Č.41717 Prsten zapornog tela Č.41716 Osigurač 2 Č.41715 Zaptivač TESNIT-404 Osigurač 1 Č.41713 Zaporno telo rasterećenja Č.41712 Zaporno telo Č.1331 (Ck 22)1 Kućište Čl.1330 (GS-C25)Poz. Naziv Materijal

2.3.2.1 Karakteristike ventila:

- Ugrađena dužina prema JUS M. C5.005 - F1- Priključne mere prema JUS ISO 7005 - 1 (JUS M.B6.051) za PN6

JUS ISO 7005 - 1 (JUS M.B6.053) za PN16- Ispitivanje ventila prema JUS M. C5.013 - BA, BN- Radni fluid voda, para i neutralni gasovi- Maksimalna radna temperatura je 225 ° C- Odnos pritiska i radne temperature

PN6t (oC) 20 200 225

p (bar) 6 5 4.75PN16 t (oC) 20 200 225

15

p (bar) 16 14 12

- Prečnici svetlog ovora sedišta ventila (do)

DN 15 20 25 32 40 50 65 80 100 125 150 200do (mm) 20 20 32 32 50 50 65 80 100 125 150 200

Prečnik svetlog otvora glave rasterećenja za DN200 je d1 = 35 (mm)- Hodovi zapornog tela do potpunog otvaranja

DN 15 20 25 32 40 50 65 80 100 125 150 200h(mm

)12.5 12.5 13.5 13.5 22.5 22.5 35.5 40.5 48 59 63 101.5

Hod zapornog tela rasterećenja za DN200 je h1 = 16 (mm)- Pogon ventilaje ručni točak

2.3.2.2 Montaža

Pre montaže ventil zatvoriti, skinuti zaštitne poklopce i komprimovanim vazduhom izduvati unutrašnjost ventila i cevovoda od eventualnih nečistoca, čime se sprečava oštećenje zaptivnih površina. Treba težiti da se ventil montira na horizontalni deo cevovoda, sa točkom postavljenim na gore. Smer protoka fluida je u smeru strelice na kućištu. Samo ventil DN 200 PN 6 - 16 ima ugrađeno zaporno telo rasterećenja, koje služi za lakše otvaranje ventila, zato fluid dolazi sa gornje strane, a kod ostalih ventila nema zapornog tela rasterećenja pa fluid dolazi sa donje strane.

Ugrađena dužina je prema JUS M. C5.005 - F1. Cevovod ne sme da opterećuje ventil i mora imati ugrađene naprave koje će da anuliraju dinamička opterećenja ventila.

Ventil od sivog liva ima ograničenja i kod statičkog opterećenja na pritisak - istezanje kao i savijanje. Ventil od sivog liva nije preporučen za dinamička opterećena izazvana od samog radnog fluida u cevovodu pa u tom smislu treba voditi računa o primeni istog u eksploatacionim uslovima.

Maksimalna dozvoljena aksijalna sila (Fa) koja izaziva istezanje - pritisak i maksimalna dozvoljena radijalna sila (Fr) koja izaziva savijanje:

DN 15 20 25 32 40 50 65 80 100 125 150 200Fa(N) 12560 15700 18800 23245 34680 42220 63330 76525 108570 133705 201060 291665Fr(N) 365 560 690 945 1560 2095 3195 4485 6635 8645 12865 20905

Prirubnice za montiranje ventila moraju biti zavarene za cevovod prema standardu. Osobine vara, kontrola zavarenog spoja i odstranjivanje zaostalih napona treba uraditi u skladu sa važećim propisima, a u zavisnosti od stepena odgovornosti cevovoda. Pre zavarivanja obavezno utvrditi zavarljivost materijala prirubnica i cevovoda, njihovu predhodnu termičku obradu, te oblik ivica krajeva prirubnica i cevovoda (uputstvo standarda za materijale). Pri ovome obavezno održati ugrađenu dužinu. Voditi računa o položaju otvora za zavrtnjeve radi

16

pristupačnosti. Pri montaži ventila s prirubnicama na cevovod neophodno je vršiti unakrsno zatezanje zavrtnjeva, moment - ključem, do polovine maksimalnog momenta, a kada cevovod bude pod pritiskom izvršiti dotezanje do maksimalnog momenta. Maksimalni moment pritezanja zavisi, kako od kvaliteta i veličine zavrtnjeva, tako i od radnog pritiska. Zaptivač za prirubničke spojeve bira se u zavisnosti od maksimalne radne temperature, pritiska i vrste radne sredine.

Preporučeni momenti pritezanja zavrtnjeva prirubničkih spojeva (Mpr) u Nm za zavrtnjeve kvaliteta 5.8 (Č V 50), navrtki kvaliteta 5 (ČV 50) i zaptivke od Tesnita 25:

DN 15 20 25 32 40 50 65 80 100 125 150 200PN6 5 5 10 10 15 15 20 35 40 30 30 45PN16 15 20 30 35 55 70 95 55 65 85 120 115

Saosno odstupanje prirubnica za montiranje armature na cevovod je ±0.5mm. Odstupanje pararelnosti prirubnica ne sme da ugrozi preporučenu stišljivost izabrane zaptivke. Posle montaže ventila na cevovod izvršiti površinsku zaštitu (u sklopu cevovoda) i podmazivanje ventila.

Izbor zaštite i podmazivanja određeni su uslovima eksplatacije. Vreteno treba zaštititi od prljavštine, a površine navoja podmazati, zatim treba izvršiti dopunsko čišćenje unutrašnjih površina (u sastavu cevovoda) ispiranjem i produvavanjem, kada ventil mora biti do kraja otvoren. Ventil ne može anulirati temperaturna širenja cevovoda, ne sme služiti za oslanjanje cevovoda i ne podnosi greške pri montiranju.

Ukoliko postoji opasnost da fluid sa sobom nosi čestice, koje mogu oštetiti zaptivne površine, preporučuje se ugradnja ispred ventila zadržača nečistoće.

2.3.2.3.Eksplatacija i održavanje

Za normalno funkcionisanje ventila moraju biti definisani uslovi eksplatacije, radna temperatura, pritisak, vrsta fluida, radna sredina i drugi tehnički parametri (koji su definisani deklaracijom za ventil i tehničkim uslovima Ugovora). Korišćenje određenog tipa ventila za određene uslove, koji nisu predviđeni u tehničkoj dokumentaciji, moguće je samo uz saglasnost proizvođača ventila.

Za zatvaranje i otvaranje ventila u eksplataciji koristi se točak. Ventil se uvek zatvara okretanjem točka u smeru kretanja skazaljke na satu. Zaporni ventili ne mogu se koristiti kao regulacioni. Radni položaj je samo otvoren ili potpuno zatvoren. Radirasterećenja ventila, kod otvaranja ventila u smeru suprotnom od skazaljke na satu, ventil otvoriti za 3/4 kruga, sačekati da se izjednače pritisci, pa onda izvršiti potpuno otvaranje ventila.

Maksimalne obimne sile Fo na točku ventila u zavisnosti od prečnika točka (Dt) za zatvaranje ventila:

DN 15 20 25 32 40 50 65 80 100 125 150 200Fo(N) 70 70 150 150 180 180 200 225 250 300 400 425

Dt(mm) 100 100 120 120 140 140 160 180 200 250 320 400

17

U procesu eksplatacije moguća je pojava curenja (na primer na prirubničkim spojevima ili zaptivnim spojevima ventila), radi toga treba periodično vršiti osmatranje ventila. Curenje se otklanja ravnomernim pritezanjem spojeva ventila ili ravnomernim unakrsnim dotezanjem prirubničkih spojeva, na način opisan u delu montaže. Po potrebi izvršiti zamenu zaptivki ili dodavanje profilnih azbestnih zaptivnih prstenova na kojima predhodno treba napraviti zarez pod uglom od 45° a postavljati ga pod 120° u odnosu na predhodni. Preporučuje se jedanput u godini (a po potrebi i češće), potpuna zamena zaptivki. Cilindrični obrađeni deo zaptivne čaure sme da uđe u poklopac pri ravnomernom pritezanju do 1/3 dužine.

Preporučeni momenti pritezanja zavrtnjeva poklopca (Mp) i momenat pritezanja T - zavrtnjeva (Mt):

DN 15-20 25-32 40-50 65 80 100 125 150 200

PN6Mp(Nm) 5 5 15 15 20 15 25 20 15Mt(Nm) 5 5 5 5 5 5 5 5 5

PN16Mp(Nm) 10 15 35 40 55 40 65 50 35Mt(Nm) 5 5 5 5 10 10 10 15 15

Vreteno ventila treba periodično podmazivati. Podmazivanje ventila koji se često otvara i zatvara vrši se svakog meseca, a onaj koji se retko otvara podmazuje se dva puta godišnje. Podmazivanje zavrtnjeva i drugih pozicija preporučuje se prilikom remonta ili za vreme revizije cevovoda. Preporučuje se za ventil koji se otvara i zatvara u periodu dužem od tri meseca svaka tri meseca isprobati obavezno funkciju otvaranja i zatvaranja.

2.3.2.4. Remont

Osim pomenutog održavanja, armatura podleže redovnom remontu, kojim se obnavlja kvalitet proizvoda. Pri redovnom remontu zamenjuju se istrošeni ili oštećeni delovi, izvodi zavarivanje, čišćenje, pranje, mehanička obrada i ponovo montaža.

Pri remontu zaptivnih površina, u većini slučajeva, ventile treba odvojiti od cevovoda. Oštećenje zaptivnih površina, u zavisnosti od veličine pohabanosti, doteruju se lepovanjem odgovarajućom pastom, dok kod većih oštećenja predhodno treba izvršiti brušenje zaptivnih površina, a kod grubljih oštećenja prvo treba izvršiti mehaničku obradu zaptivnih površina. Kad se na opisan način ne mogu popraviti oštećenja moguće je izvršiti popravku zaptivnih površina predhodnim zavarivanjem (pri tome pogledati deklaraciju armature radi izbora elektrode).

Pri smanjenju debljine zida kućišta i poklopca treba imati u vidu da je maksimalno smanjenje debljine zida kućišta i poklopca 15%, od početne mere, usled korozije, erozije i tome slično. Kad dođe do povećanog smanjenja zida kućišta i poklopca armaturu treba obavezno zameniti.

18

3. Predlog kako rešiti uočeni problem

Težnja svakog preduzeća je poslovati sa što manjim zastojima proizvodnje i sa što nižim troškovima. U tome smislu održavanje radnih sredstava mora biti ekonomično i u isto vreme kvalitetno pa će preduzeće biti konkurentno na tržištu.Ekonomičnost i kvalitet održavanja zavise od izbora metoda održavanja koje se temelje na pet načela održavanja:

1. Načelo «čekaj i vidi»(Podrazumeva se popravljanje sredstava rada nakon nastanka otkaza).

2. Načelo «oportunistickog održavanje»(Nakon početnih kvarova uvode se periodični pregledi pojedinih delova).

3. Načelo «preventivnog održavanja»(Ovo načelo se zasniva na izreci «bolje sprečiti nego lečiti», a redovnim pregledima i popravkama prema kalendaru ima za cilj sprečavanje nastanka otkaza).

4. Načelo «predskazivanog održavanja»(Predskazuje se ili predviđa vrjeme nastanka otkaza i reaguje malo pre kritišnog trenutka).

5. Načelo «održavanja prema stanju»(Ovo načelo nalaže stalno praćenje stanja opreme i reaguje prema potrebi)

Na temelju ovih načela nastale su različite metode održavanja u različitim granama industrije i u različito organizovanim preduzećima. Te se metode mogu podeliti prema više kriterijuma(tablica 2), a jedan od značajnijih kriterijuma je održavanje prema vremenu popravki o odnosu na napredovanje otkaza.

Tablica 3. Jedan od načina svrstavanja metoda održavanja

Za Specijalnu Bolnicu „Rusanda“ Melenci, odgovaraju sledeći medoti održavanja.

Održavanje prema vremenu popravki u odnosu na napredovanje otkazaPrema vremenu u odnosu na napredovanje otkaza razlikuju se tri bitna oblika održavanja radnih sredstava:

19

Prema izvoru finansijskih sredstava

Prema tehnološkoj nameni Prema vremenu u odnosu na nastanak kvara

Tekuće održavanje 1. Popravak iznenadnih otkaza

Korektivno održavanje

2. Preventivni pregledi,čišcenje i podmazivanje3. Traženje i otklanjanjeslabih mesta4.Kontrolni pregledi

Preventivno održavanje

Investiciono održavanje 1. Planski popravak (mali, srednji i veliki)

- korektivno održavanje,- preventivno plansko održavanje i- preventivno održavanje prema stanju

Korektivno održavanje je takav oblik održavanja koji se obavlja prema načelu otkaz-popravka. Najčešce je hitnog karaktera pa se otklanja samo otkaz koji sprečava nastavak funkcije. Drugi otkazi koji prate osnovni otkaz ili koji su zbog njega nastali, a koji ne utiču na funkcionisanje otkloniće se kasnije - za vreme mirovanja opreme.

Preventivno plansko održavanje je takav oblik održavanja kojim se sprečava nastanak otkaza. Ovim se održavanjem unapred planiraju popravke opreme, uredaja i postrojenja prema veku trajanja pojedinih mašinskih delova delova (slika 3).

Slika 3. Dijagram veka trajanja mašinskih delova; MP-mala popravka, SP-sredina popravka, VP-velika popravka

Svi mašinski delovi kojima istice radni vek zamenjuju se novima bez obzira što nisu pokvareni. Na ovaj nacin sprečavaju se iznenadni otkazi i iznenadni prekidi funkcionisanja.

20

21

4. Literatura

[1] Dr Drago Soldat: Efikasnost održavanja, KIZ “Altera” Beograd; 1993.[2] Dr Drago Soldat: Beleške sa predavanja; Zrenjanin; 2009.[3] Đurić Vojislav: Parni kotlovi, atlas konstrukcija; Beogradski izdavačko-grafički zavod;

Beograd; 1972.[4] DIN 4751- Sigurnosno-tehnička oprema vrelovodnih kotlarnica sa temperaturama

polazne vode do 120 ºC; KGH 1/1992; SMEITS; Beograd; 1992; 67-74 str.[5] Isprave parnog kotla, SOUR Đuro Đaković, Slavonski Brod.

22

5. Prilozi

23

24

PRILOG 1. OZNAKE JUS STANDARDA

25

26