VI[E OD100 filmova 12 selekcija

Jubilarni, 25. Festival evropskog filma (FEF) Pali}14. jula otvara italijanski film Sre}an kao LazaroAlis Ro~vo~er, dobitnice nagrade za najbolji sce-nario ove godine u Kanu, a na zatvaranju 20. ju-la bi}e prikazan kontroverzni rumunski film Nedodiruj me Adine Pintilije, dobitnice Zlatnog me-dveda u Berlinu. Takmi~arski program po~injenema~kim filmom Styx Volfganga Fi{era.

Pripremljen je kvalitetan i zanimljiv festival, tvr-de organizatori, izra`avaju}i nadu da }e ostatiupam}en kao dobar susret sa onim {to je najzna-~ajnije u evropskoj kinematografiji u ovom trenut-

ku. Vi{e od sto filmova u 12 selekcija (Glavni takmi-~arski program, Paralele i sudari, Mladi duh Evrope,Novi ma|arski film, Crnomorska regija u fokusu,Oma` program dobitnicima nagrade AleksandarLifka, Oma program dobitnicima nagrade Under-ground Spirit, Ekolo{ki dokumentarci, Klasici na tr-gu, Best of Europe 2017, selekcija filmova sa festiva-la @igmond Vilmo{ iz Segedina i Pali} u Beogradu) istotinak gostiju, trebalo bi da potvrdi tu nadu.

Najavljeno je i da }e dobitnici nagrade Alek-sandar Lifka Rade [erbed`ija i Brajan Koks biti 15.jula na Pali}u. [erbed`ija }e odr`ati i koncert u

Subotici, dok }e Koks, pored konferencije za me-dije, imati razgovor sa publikom. Izlo`ba posve-}ena Mileni Dravi} bi}e otvorena 17. jula, a tu sui filmske radionice i drugi prate}i sadr`aji. Bi}epredstavljeno i dopunjeno izdanje knjige Dodirve~nosti, o dobitnicima nagrade Lifka. Prvu knji-gu, za 20. FEF, napisao je Neboj{a Popovi}, koji jena`alost preminuo. O laureatima iz narednih petgodina pisao je Ivan Aran|elovi}.

Festivalski iri glavnog takmi~arskog programa~ine ma|arska rediteljka Ildiko Enjedi, francuskiglumac Ibrahim Koma, litvanska producentkinja

Ieva Norviliene, holandski reditelj Marinus Grothofi srpska glumica Nata{a Ninkovi}. Na Pali}u }e ra-diti i FIPRESCI iri u sastavu Nina Sputnitsakaja (Ru-sija), Masimo Leki (Italija) i Ton~i Valenti} (Hrvatska).

Ilija Tati}, direktor Otvorenog univerziteta u Su-botici, najavljuje i okupljanje na Pali}u predstav-nika festivala iz Linca, Sevilje, Viljnusa i Kotbusa,koji imaju sli~an koncept i ciljeve kao FEF, te jeideja da se umre`e i zajedno unapre|uju.

Ove godine ponovo }e biti organizovanogprevoza za Pali} iz Beograda i Novog Sada za svezainteresovane posetioce, od 15. do 20. jula.

SUBOTA / NEDELJA, 14–15. jul 2018. broj 7593-7594, godina XXII, cena 50 din, 40 den, 1,5 KM, 0,7 EUR (CG), 1 EUR (SLO), 9 kuna, 1,2 EUR (GR) www.danas.rs

IIIIIs u b o t a / n e d e l j a , 1 4 – 1 5 . j u l 2 0 1 8 .

Jednom mi je, sredinom 90-ih, dragiprofesor Dejan Kosanovi}, u to vremepredsednik UO Kinoteke, rekao: „Ti sinajve}i krivac {to stvara{ privid u javnostikako je u Kinoteci sve lako i jednostavno, anije. Izuzetno je te{ko“. Setio sam se ovihre~i zato {to mi se ~ini da va{e pitanje,donekle, ide u tom pravcu. Stvaramo li miprivid kako do najboljeg filmskog festivalau Evropi, po oceni Komisije koja tako|epripada EU, i nije tako te{ko do}i? Nije li tokulturolo{ki i svake druge vrste fenomen{to je nagrada oti{la u zemlju koja nije, akako stvari stoje, i ne}e skorije, postati~lanica EU, a ve} ima ne{to, {to je u svomdomenu, najbolje u Evropi? – komentari{ena{u konstataciju „~ini se, ni{ta lak{e negobiti direktor jednog od {est najboljihevropskih festivala“, reizabrani direktorFEF Pali} Radoslav Zelenovi}.

– Nismo ba{ u i`i interesovanjainstitucija koje brinu o kulturi na svimnivoima. Skoro da ne pamtim kad sam sesreo sa gradskim sekretarom za kulturuSubotice, a festival je, pre svega, u njihovojsredini. Sve se svodi na to: dobili ste pare, i{ta tu ima da se razgovara. Ima. Razgovoro festivalu poput na{eg uvek mo`e dabude na dobrobit onih gde se on odr`ava.

Se}am se da je nedelju dana na{ gostbio veliki Ken Rasel. Nekoliko dana poodlasku sa Pali}a u jednom uglednomlondonskom listu pojavio se njegov teksto do`ivljaju na{eg Festivala, Pali}a i na{ezemlje. To je reklama koja mnogo zna~i.Niko nas nije pitao mo`emo li dazamolimo Rasela da se to iskoristi kaoreklama za ove prostore, da se napraviflajer ili ne{to sli~no. To znamo mi koji smomu bili doma}ini i ~itaoci u Engleskoj.

I to je ne{to – rezigniran je Zelenovi}.Malo ko je, ~ast izuzecima, zabele`io

da je Festival dobio ovo veliko evropskopriznanje. Zanimljivo je da nas niko odvlasti, {ta god to zna~ilo, nije zvao danam ~estita ili porazgovara, na primer,{ta nam je namera i kako unapreditijubilarni Festival. Prirodno je da se~estitke upu}uju sportistima (i treba) zasvaki uspeh, ali nije prirodno da vamneko zahvali {to ste uspe{no predstavilisvoju zemlju i u jednom segmentu(kulturi) bili najbolji – dodaje.Pali}ki festival je pre svega festivalevropskog filma. Film, umetnost,kultura uop{te zapravo su najboljidokaz zajedni~kog duha Evrope ipripadnosti ovom kontinentu, bezobzira na to da li ste formalni deonjene unije, zar ne?

– Danas sve to izgleda lako ijednostavno. Kad smo o tome odlu~ivalipre 15 godina, Bla`o Perovi} i ja, imali smomnogo strahova. Pre svega, {ta }emo ako

se to publici ne dopadne, a bez publikenema festivala. Sre}om, radoznalasuboti~ka publika nas je podr`ala. Rekaobih da je to onaj deo srednje klase imladih filmofila koji su imali interes za tuvrstu filma. Taj geografski pojam, evropskifilm doneo nam je niz neverovatnihfilmova iz ~itave Evrope. Mnogi od filmovaiz pojedinih kinematografija su retko ilinikada prikazivani kod nas. Sa drugestrane, filmovi koji su prikazivani nana{em Festivalu su otvoreno i kriti~kigovorili o mnogim problemima koji mu~ei njihove zemlje i EU.

Na `alost, jo{ uvek, mnogi od tihfilmova na FEF imaju svoju prvu iposlednju bioskopsku predstavu naovim prostorima.Jubilej bez pevanja (osim[erbed`ijinog) i pucanja (mo`davatromet?) nije svojstven ovompodneblju, ali jeste odmerenosti iprofilu ovog festivala. Ipak, ho}e li seon nekako primetiti i usu|ujete li seda sanjate o onom pravom,„okruglom“, tridesetogodi{njem itome kako }ete ga proslaviti?

– Vatrometa sigurno ne}e biti. Nikadaga za ovih 25 godina nije ni bilo.[erbed`ija }e pevati, ali tu je, pre svega,da primi nagradu Aleksandar Lifka. I tusmo negde kod obja{njenja kako }emoobele`iti jubilej. Svake ve~eri }e biti nekidoga|aj koji }e podsetiti na istoriju FEF.U tome }e nam pomo}i raniji dobitniciLifke: Mira Banjac, Zoran Simjanovi},@elilimir @ilnik, Goran Markovi}, Eva Ras,Slobodan [ijan, Slavko [timac... Jednove~e bi}e posve}eno drugom dobitnikunagrade Lifka, Brajanu Koksu. Njegovoprisustvo, pored susreta sa novinarima,bi}e nastavljeno susretom sa publikom.

Posebnu pa`nju posve}ujemopredsednicima Saveta. Novi je Du{anKova~evi}, a za sve {to su FEF doprineliodu`i}emo se njegovim prethodnicama:Miri Banjac i Mileni Dravi}. Izlo`ba ipromocija knjige samo su mali deozahvalnosti {to je Milena u najte`emperiodu za nas pristala da vodi na{Festival. Multidisciplinarnost }e seogledati i u pozori{nom doga|aju –prestavi Kad bi Sombor bio HolivudKokana Mladenovi}a, posve}enojjednom od najzna~ajnijih pionira filmakod nas – Ernestu Bo{njaku.Emocionalna }e biti promocijadopunjenog izdanja knjige Dodirve~nosti ~iji je prvi deo napisao na{pokojni prijatelj i ~ovek koji je jako voleona{ Festival, Neboj{a Popovi}, a nastavakuprili~io daroviti kolega i tako|ezaljubljenik u Pali}, Ivan Aran|elovi}.

I jo{ mnogo toga.

Ovogodi{nji izbor filmova aktuelneevropske produkcije napravljen je,sasvim prirodno, prema sinemati~-kim vrednostima filmova, odnosnoprema njihovim artisti~ki relevant-nim osobenostima. Sticajem tih arti-sti~kih okolnosti, lepa je ~injenica daoni dolaze iz razli~itih delova Evropei iz razli~itih kinematografskih sredi-na. Od filmova iz najzna~ajnijih i naj-razvijenijih kinemafografija poputFrancuske, Italije, Nema~ke, [vedske,[panije, Norve{ke, preko malih alizna~ajnih filmskih sredina kao {to suRumunija, Belgija, Danska, sve do fil-ma iz gotovo nepoznate kinema-togtafije – beloruske – obja{njavakriterijume kojima se rukovodio u iz-boru filmova za Glavni takmi~arskiprogram, selektor Nenad Duki}.

– Kad procenjujem filmove, bilozarad kriti~arske analize, bilo zbogodabira filmova za programe festi-vala, uvek se trudim da maksimal-no mogu}e isklju~im moje li~ne afi-nitete prema odre|enim reditelj-skim prosedeima ili tematskim ili`anrovskim opredeljenjima i da

prepoznam kvalitet filma isklju~ivosa stanovi{ta njegove unutra{njestrukture i autorskog ugla sagleda-vanja odabrane teme.

Ono {to je osobeno i zajedni~kove}ini ovih filmova jeste to da autorine ostaju ravnodu{ni prema onome{to se doga|a u svetu i Evropi danas.Njihovi filmovi su odraz zapitanosti iodgovornosti; oni preko sudbinasvojih junaka na otvoren i nedvosmi-slen na~in postavljaju pitanja koja seti~u aktuelnih dru{tvenih i politi~kihproblema i tako kreativno provocira-ju misle}eg gledaoca: od migrantskekrize, preko dru{tvenih problema ta-kozvane radni~ke klase, do krizevrednosti i morala u liberalnom kapi-talizmu – ka`e sagovornik Danasa.Kakav je u ovoj selekciji odnosonoga {to je ve} „provereno“,delo autora koga znamo ili nekove} oven~ano nagradom, i no-vog, otkrivala~kog?

– Jedini film koji dolazi iz autorskeradionice poznatog reditelja jestenovi film italijanske rediteljke Alis Ro-~vo~er Sre}an kao Lazaro. Taj film do-bio je u Kanu nagradu za najboljiscenario i bi}e prikazan na otvaranjufestivala van konkurencije. Sve osta-

le filmove napravili su mahom mla-di i relativno nepoznati autori. Nekisu ve} dobili nagrade na vode}imsvetskim festivalima: belgijski filmDevojka dobio je u Kanu Zlatnu ka-meru za najbolji debitantski film, arumunski film Ne dodiruj me pobe-dio je na ovogodi{njem Berlinalu.

Bar polovinu programa ~ine fil-movi novih autora. Me|u njima,uveren sam, ima onih koji imaju ta-kav autorski potencijal koji ih u do-glednoj budu}nosti, njihovim na-rednim filmovima, mo`e dovesti ured zna~ajnih reditelja.Jeste li bili u prilici da selekciju u~i-nite „specijalnijom“ zbog jubilejafestivala i priznanja za jednu od{est najboljih evropskih manife-stacija ili ste se jednostavno vodi-li onim {to je bilo u ponudi?

– Kao {to znamo, nijedan festivalne mo`e da naru~uje filmove ve} za-visi isklju~ivo od produkcione ponu-de. Da li }e iz svega onoga {to je pro-izvedeno umetni~ki direktor festiva-la dobiti ono {to smatra najboljim, tozavisi od rejtinga festivala. Svaka se-lekcija podrazumeva hod po tankojliniji koja mora da pomiri nekolikopovezanih elemenata: izbor filmovakoji pre svega imaju sinemati~kevrednosti; staviti te filmove u kon-tekst koncepcije festivala; izboriti seza te naslove kod njihovih distribu-tera ili sejls kompanija koje imajupravo za njihovo festivalsko prikazi-vanje. U tom smislu, ovogodi{nja se-lekcija sadr`i 80 odsto onog {to sam`eleo, {to je relativno visok procenat.

Program }e biti specijalan utoliko{to ovaj izbor, po mom sudu, pred-stavlja reprezentativnu sliku evrop-ske produkcije sada. A to je osnovnamisija Pali}kog festivala.

NIL JANG: Vrhunskiletnji,filmskidoga|ajSelekcije Paralele i sudari i Mladiduh Evrope va`an su deo Pali}kogfestivala ve} nekoliko godina.Program koji se prikazuje u okviruEurocinema i na Otvorenomuniverzitetu u Subotici, koji smoosmislili programski direktorfestivala Miroslav Mogorovi} i ja,predstavlja selekciju novih filmovaiz centralne i isto~ne Evrope –nekada{njeg Isto~nog bloka,zajedno sa filmovima iz Turske.Devet dugometra`nih filmova(uklju~uju}i dva dokumentarna)takmi~i se za nagradume|unarodnih filmskih kriti~ara.Mimo takmi~arskog programaprikazuje se jedan dugometra`ni itri kratkometra`na filma. Ovih 13filmova }e pru`iti dinami~anpresek trenutne filmskeprodukcije iz ovog fascinantnog ikulturalno raznovrsnog dela sveta.

Mladi duh Evrope posve}en jealternativnom, andergraund,eksperimentalnom iavangardnom kraju evropskogfilmskog spektra. Konsultuju}i sesa festivalskim kolegama, sastavio

sam {est programa sa ukupnotrideset filmova koji traju od 90sekundi (Muva / A Mosca AlbertaPagana) do 49 minuta (BraguinoClémenta Cogitorea i Ruins RiderPierre-Luc Vaillancourta). Skoronijedan od ovih filmova nikadanije bio prikazan u Srbiji, ~ak naBalkanu ili prostoru bi{eJugoslavije, a neki su i svetskepremijere. Svake ve~eri u desetsati Mladi duh preuzima bioskopna otvorenom na pali}koj Abaziji ivodi nas na izazovno i podsticajnoputovanje u najuzbudljivije inajinovativnije kutke u svetusavremenih pokretnih slika – ka`efilmski kriti~ar iz Velike Britanije,selektor programa Paralele i sudarii Mladi duh Evrope FEF Pali}.

– Na Pali}ki filmski festivaldolazim od 2011. kada sam bio~lan `irija selekcije Paralele i sudari.Nakon toga sam dolazio kaonovinar, a zatim sam biomoderator razgovora o filmovima.Tako|e sam savetovao tim

festivala u vezi sa programom –pose}ujem izme|u 25 i 30festivala u Evropi a i {ire svakegodine. Imponovao mi je poziv dabudem selektor me|unarodnogprograma i bio sam odu{evljen {to}u mo}i da pro{irim opseg svoganga`mana na ovom vrhunskomletnjem doga|aju na kalendarufilmskih festivala – ka`e.

Iskreno govore}i, ne mislim dakoncipiram program iz nekebritanske perspektive. S drugestrane, Bregzit je naterao ljude darazmi{ljaju o zna~enju evropskogidentiteta danas, a to se naravnoreflektuje u filmovima koji seprave {irom kontinenta.Dru{tvena, politi~ka i ekonomskapitanja imaju svoje posledice nana{e `ivote, i ja kao selektor volimda pronalazim filmove koji se baveovim tokovima na anga`ovan,pristupa~an i ma{tovit na~in.Paralele... i Mladi duh... veoma surazli~iti – u prvom, na primer,dominiraju dugometra`ni filmovi,dok je ove godine Mladi duh...orijentisan vi{e prema kratkommetru, uklju~uju}ieksperimentalni film, muzi~kespotove, pejza`ne i apstraktnefilmove. Ali osnovna pitanja suista: da li je neki film visoko,nesvakida{nje postignu}e? Da liodgovara o~ekivanjima publikePali}kog festivala? Da bi film biona vrhunsko u`ivanje izadovoljstvo publike, na koji na~inga treba prikazati? To su pitanjakoja treba da vode osmi{ljavanjefestivala, i sve se svodi na iskrenoodu{evljenje pojedina~nimfilmovima koje selektor treba daprenese na druge.

GLAVNI TAKMI^ARSKIPROGRAMLetnjapozornicaPali}

SRE]AN KAO LAZAROVan konkurencije;Italija; re`ija AliceRohrwacher,trajanje 125 min,14. jula od 21 sat;

STYXNema~ka; re`ijaWolfgang Fischer;94; 14. jula od 23 sata;

DEVOJKABelgija; re`ijaLukas Dhont; 105;15. jula od 21 sat;

KRISTALBelorusija; re`ijaDarya Zhuk; 95;15. jula od 23 sata;

NEKRETNINE[vedska; re`ijaAxel Petersén /MånsMånsson;88; 16. jula od 21 sat;

GODINA MAJMUNAMakedonija; re`ijaVladimirBlazevski; 112; 16. jula od 23 sata;

KARMEN I LOLA[panija; re`ijaArantxaEchevarría; 105;17. jula od 21 sat;

U RATUFrancuska; re`ijaStéphane Brizé;105; 17. jula od 23 sata;

GRANICA[vedska / Danska;re`ija Ali Abbasi;102; 18. jula od 21 sat;

UTOJA – 22. JULNorve{ka; re`ijaErik Poppe; 90; 18. jula od 23 sata;

CUTTER-HEADDanska; re`ijaRasmus KlosterBro; 84; 19. jula od21 sat;

GENEZISMa|arska; re`ijaÁrpád Bogdán;120; 19. jula od 23 sata;

TRANZITNema~ka; re`ijaChristian Petzold;101; 20. jula od 21 sat;

TOUCH MENOTVan konkurencije;Rumunija /Nema~ka; re`ijaAdina Pintilie;125; 20. jula od 23 sata.

Takmi~arski program Paralele i sudari 25. FEF Pali} posve}enje dugometra`nim igranim i dokumentarnim filmovima izzemalja nekada{njeg geopoliti~kog istoka Evrope koji sebave pitanjima tranzicije dru{tva i sistema, me|uetni~kimodnosima, pitanjima identiteta i potreba za mirom isu`ivotom, tolerancijom u naj{irem smislu. Kvaliteteizabranih filmova vrednuje tro~lani FEDEORA `iri, sastavljenod uglednih evropskih filmskih kriti~ara. Selektorovogodi{njeg programa je Nil Jang, kome je pomagaoprogramski direktor FEF Niroslav Mogorovi}. U okviruprograma bi}e prikazano 13 filmova u sali bioskopaEurocinema u Subotici.Posebno se isti~e ukrajinski film Vulkan (na fotografiji)scenariste i re`isera Romana Bondar~uka, koji sti`e u Srbijusamo nekoliko dana nakon svoje svetske premijere u okvirutakmi~arskog programa East of the West na Festivalu uKarlovim Varima. Tu su i dokumentarci Mrtva nacijarumunskog autora Radua @udea i ukrajinsko-slova~kakoprodukcija Granica Petera Bebjaka. Osim njih naprogramu su i Osnove ubijanja Jana Cvitklovi~a, Tuma~Martina [ulika, slova~ki film Te{ka du{a – o Romima injihovim tu`nim pesmama, doma}i film mladog KosteRisti}a Banditi u potrazi za mamom...

Program Mladi duh Evrope 25. FEF Pali} ove godinepredstavlja, po izboru selektora Nila Janga, ostvarenjahrabrih i inventivnih autora jedinstvene poetike i pogledana filmsku umetnost. Program prikazuje dugometra`neigrane, dokumentarne, kratkometra`ne, eksperimentalne,animirane i sve postoje}e forme filma u potrazi za novimfilmskim izrazima i mogu}om slikom budu}nosti filmskeumetnosti. Projekcije su na Letnjoj pozornici bioskopaAbazija na Pali}u,Me|u 30 ostvarenja izdvaja se 49-minutni Braguinofrancuskog reditelja Klementa Kogitora. Na programu isteve~eri je jo{ jedan dokumentarac ovog talentovanogreditelja potpuno druga~ije vrste, Les Indes Galantes. Tu su idva kratka filma be~kog rediteljskog dvojca Bili Rojz i DieterKova~i~: Paris i Stra{ni objekti. Najinteresantniji film iz 2018.je verovatno 9-minutni Maskirovka nema~kog fotografaTobijasa Zielonija...

Program Eco Dox 25. FEF Pali} i ove godine predstavi}e poizboru selektora Igora M. Toholja izvanrednedokumentarne filmove sa sna`nom porukom.Dokumentarni film austrijsko-nema~ke produkcije rediteljaFilipa Malinovskog ^uvari Zemlje otkriva kako su izazatvorenih vrata tekli pregovori za Pariski sporazum, kadase po prvi put 195 zemalja obavezalo da preduzmu mereprotiv klimatskih promena. Tu su i Grad svetla MarkaKumera, Zemlja utopija Jelene Stolice, Dru{tvo besplatnogru~ka Kristijana Toda, kao i eksperimentalni arhivskidokumentarac 4 godine u 10 minuta reditelja MladenaKova~evi}a o prvom Srbinu koji je osvojio Mont Everest...

PARALELE I SUDARI

RE^ SELEKTORA

RE^ DIREKTORA

EUROCINEMA

MLADI DUH EVROPE

ECO DOX

RADOSLAVZELENOVI]: Jubilej bezvatrometa [to se mene ti~e, ovogodi{nji Festival je deo

mojih dosanjanih snova: Radoslav Zelenovi}

Sve se svodi na iskreno odu{evljenje pojedina~nim

filmovima koje selektor treba daprenese na druge: Nil Jang

NENAD DUKI]: Autori nisu ravnodu{ni prema doga|ajima u svetu

Nenad Duki}

Ovogodi{nja selekcija FEF

sadr`i 80 odstoonog {to sam

`eleo, {to je relativno visok

procenat

GODINA MAJMUNA

TRANZIT

GENEZIS

STYX

TOUCH ME NOT

SRE]AN KAO LAZARO

GRANICA

s u b o t a / n e d e l j a , 1 4 – 1 5 . j u l 2 0 1 8 .

Urednik: Dragan Sto{i} / Tekstovi: Ivana Matijevi} / Korektura: Ana Ron~evi} / Obrada fotografija: Stanislav Milojkovi} / Prelom: Zoran Spahi}POSEBNO IZDANJE LISTA DANAS

IV

Koksu i[erbed`iji„Lifka“

Nagradu Aleksandar Lifka, koju FEF Pali} dodeljujeza izuzetan doprinos evropskom filmu, ove godi-ne primi}e glumci Rade [erbed`ija i Brajan Koks.

Koks je ro|en je u {kotskom Dandiju 1946. Po~eoje u teatru (1965) a na filmu je debitovao kao LavTrocki u biografskoj drami Nikolaj i Aleksandra(1971). Pa`nju na svoj talenat skrenuo je filmom Lov-

ci na glave Majkla Mena (1986). Sa Lou~em je snimioSkriveni raspored (1990) i bio deo hit filmova Rob Roji Hrabro srce u re`iji Mela Gibsona (oba iz 1995). SaMorganom Frimenom igrao je u Lan~anoj reakciji(1996) i Poljubi devojke (1997), sa Danijelom Dej Lui-som u Bokseru (1997). Po~etkom 21. veka snima potri-~etiri filma godi{nje, uglavnom za ameri~ke pro-ducente i holivudske studije. Pa`nju publike i kritikeprivukla je serija Nirnberg (2000), u kojoj je igrao Her-mana Geringa i za tu ulogu osvojio Emi nagradu.Mnoga udru`enja kriti~ara hvalila su njegovu uloguu drami L. I. E. (2001). Godina, 2002. jedna je od ko-mercijalno najuspe{nijih u Koksovoj karijeri. Igrao jeu ~etiri uspe{na filma – Bornov identitet Daga Lajma-na, Krug Gora Verbinskog, Adaptacija Spajka D`oun-zija i 25. sat Spajka Lija. Pro{le godine odigrao je je-dan od najve}ih izazova u svojoj dosada{njoj film-skoj karijeri – britanskog premijera Vinstona ^er~ilau drami er~il D`onatana Teplickog.

Rade [erbed`ija (Buni}, Lika, 1946) kao mali vo-leo je da igra fudbal i umalo da ga ljubav prema lop-ti odvrati od glume, njegove druge ljubavi. Sre}om,dobili smo jednog od najdarovitijih glumaca u ne-kada{njoj Jugoslaviji. @eleo je da studira knji`evnosti da postane pesnik ({to je postigao znatno kasnije),ali na nagovor prijatelja upisao je glumu na Akade-miji za pozori{te, film i TV u Zagrebu, gde je diplomi-rao 1969. Nadaren, posebne gluma~ke tehnike, tem-peramentan, sugestivan, vrsne dikcije, s lako}om iz-vode}i i fizi~ki te{ke scene, pokazao se podjednakouverljiv u ulogama klasi~nog i modernog teatra, kaoi u filmovima, igraju}i pozitivne junake i negativce.

U ~ast dvojici umetnika, u suboti~kom biosko-pu Eurocinema, od 8. do 12. jula, prikazan je izbornjihovih filmova: ^er~il, Eskapist Roberta Vajata(2008), Lovac na ljude, Koriolan i 25. sat Brajana Kok-sa, kao i Oslobo|enje Skoplja u sopstvenoj i sinovlje-voj re`iji (2016), Dezerter @ivojina Pavlovi}a (1992),Pre ki{e Mil~a Man~evskog (2016) i Sedmina Matja-`a klop~i~a (1969) Radeta [erbed`ije. Izbor je zavr-{en filmom Sne~ Gaja Ri~ija (2000) u kome se poja-vljuju obadvojica glumaca.

PRETFESTIVALSKIFestival evropskog filma Pali} uo~i svog jubilarnog, 25. izdanja tradicionalno je organizovaopretfestivalski program, koji je po~eo 1. jula selekcijom Best of Europe u bioskopu Eurocinema,da bi se nastavio 7. jula atraktivnim Pali}kim pobednicima na Trgu na suboti~kom TrguSlobode. Oma` program dobitnicima priznanja Aleksandar Lifka po~eo je dan kasnije.

„Park“ najbolji na 24. FEF

Priznanje Zlatni toranj za najbolji film na 24. FEFPali} dodeljen je filmu Park Sofije Egzarhu, „zarealisti~an pristup kroz koji opisuje brutalni svetdvoje mladih koji odrastaju u svetu koji seraspada; za telesnost, intenzivan jezik i izuzetnuglumu dvoje mladih glumaca u usponu, i pritomje rad rediteljke-debitantkinje“, navodi se usaop{tenju `irija FEF, koji su ~inili rumunskireditelj Kristi Puju (predsednik), belgijski reditelj

Hust Van der Berg, srpski glumac Nikola \uri~ko,danska festivalska selektorka Luiz H. Johansen ihrvatska glumica Tihana Lazovi}.

Gorki list filmu „Na du{i i telu“

Film koji je otvorio Glavni takmi~arski program,dobitnik Zlatnog medveda za najbolji film naBerlinalu – ma|arska ljubavna pri~a Na du{i i telurediteljke Ilidike Enjedi, dirnula je publiku 24. FEFPali}, koja je ovom ostvarenju dala najvi{e glasova.

PRIZNANJA

Nagradu Underground Spirit (za dugogodi{nji rad na ne-zavisnom filmu i jedinstvenu poetiku nastalu van okri-lja filmske industrije i vode}ih kinematografskih toko-va) FEF Pali} ustanovio je 2007. Retrospektiva filmovadobitnika ove nagrade prikazuje se u bioskopu Abazijana Pali}u.Nagrada Underground Spirit 25. FEF Pali} ide u ruke ita-lijanskom rediteljskom dvojcu Tica Kovi i Rajnar Frimel.

Underground Spirit

POSTFESTUM

25. Festival evropskog filma (FEF) Pali}

PARK NA DU[I I TELU