An|elka Prpi}, glumica i na{a„povremena“ sugra|anka

D`aba uspeh akonemate sa kim daga delite Strana VIII

Godina petnaesta, broj 702, dodatak za Brani~evski okrug

Izlo`ba predmeta povodom jubileja Po`areva~kog mira

„Izme|u Istoka i Zapada“

Strana III

P E TA K , 1 3 . j u l 2 0 1 8 , b r o j 7 5 9 2 , g o d i n a X X I , c e n a 4 0 d i n , 3 0 d e n , 1 K M , 0 , 5 E U R ( C G ) , 5 k u n a w w w . d a n a s . r s

Ilustr

acija

: M. \

erlek

Op{tina iz bud`eta obezbedila 20 miliona dinara za novu }upriju

Asfaltiran mostpreko Peka

Strana VI

Veliko Gradi{te - Jedan od lidera srp-skog turizma, op{tina Veliko Gradi{te,organizovala je u Gradskom parkukraj Dunava, Gastronomski festivalkojim je na originalan na~in „za~i-njen“ zavr{etak projekta „Izazovi imogu}nosti za razvoj turizma u na{imzajedni~kim okruzima“ a predstavlje-na je raznovrsna i obilna ponuda tra-dicionalnih specijaliteta koje su pri-premili majstori kulinarstva iz resto-rana i udru`enja gra|ana.

Ki{a je, ne{to kasnije, preselila ma-

nifestaciju iz gradskog parka u prosto-rije Kulturnog centra {to nije omeloposetioce da u`ivaju u gastronomskojponudi, tradicionalnim specijaliteti-ma, folkloru, pozori{noj predstavi,muzici i razdraganom raspolo`enju.Ina~e, osnovni cilj projekta jeste do-prinos pobolj{anju standarda kvalite-ta u oblasti obuhva}enoj projektomkroz inovativan pristup unapre|enjaturisti~kog sadr`aja i promociji seni-orskog turizma obele`avanjem pe{a~-kih staza, opremanjem adekvatnim

mobilijarom i drugih aktivnosti usme-renih na produ`etak turisti~ke sezone.Tokom projekta definisane su pe{a~-ke staze, ura|ena android aplikacija,nabavljen mobilijar za op{tinu VelikoGradi{te, {est sprava za fitnes na otvo-renom, a organizovana su tri gastro-nomska festivala - u Re{ici, VelikomGradi{tu i Novoj Moldavi. Ukupnavrednost projekta iznosi 203.455 evraod ~ega je op{tini Veliko Gradi{teopredeljeno 56.378 evra. Z. V.

Strane IV-V

Gradona~elnik Po`arevca Bane Spasovi} povodom tri veka od potpisivanja Po`areva~kog mira

Po`arevac u sredi{tusvetske istorije

Spisak zvanica obuhvati}e najzna~ajnijepredstavnike inostranih dr`ava. Sve tonas ponovo stavlja na mapu gradova okojima se pri~a i donosi priliku darazvijamo turizam, ali i privredu Strana III

Zavr{etak prekograni~nog projekta „Izazovi i mogu}nosti za razvoj turizma u na{im zajedni~kim okruzima“

Za~injeno tradicionalnimgurmanlucima i uspehom

USKORO ZAVR[ETAK RESTAURACIJE RAMSKE TVR\AVE

Ram - Zavr{etak obimne i sveobuhvatne restauracije Ramske tvr|ave,jednog od najatraktivnijih fortifikacijskih utvr|enja na Dunavu,sme{tenoj nekoliko kilometara uzvodno od Velikog Gradi{ta, bli`i sezavr{etku koji }e pru`iti izvanrednu dopunu bogate turisti~ke ponudeove podunavske komune. Tim povodom, radove na restauraciji Ramsketvr|ave posetili su predstavnici op{tine Veliko Gradi{te, Turske agencijeza razvoj TIKA-e i Zavoda za za{titu spomenika kulture Smederevo gde

je, sa izvo|a~ima radova odr`an sastanak povodom zavr{etka ovogvelelepnog utvr|enja. Kako smatraju koordinatorka TIKA-e u Srbiji ]alaGultekin Tosbat i predsednik op{tine Veliko Gradi{te Dragan Mili},dosada{nji radovi su ura|eni korektno i privode se kraju prema projektute je nadalje potrebno utvrditi prioritete kako bi tvr|ava bila stavljena ufunkciju turizma i spremna za sve~ano otvaranje krajem jeseni. Z. V.

Strana V

II p e t a k , 1 3 . j u l 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Usled novih padavina u Petrovcu na Mlavi

Ponovo progla{enovanredno stanjePetrovac na Mlavi - Usled novih pada-vina, na sednici [taba za vanredne si-tuacije op{tine Petrovac na Mlavi do-neta je odluka da se ponovo proglasivanredna situacija na delu teritorijeop{tine kao i u samom gradu.

Sednici su prisustvovali, pored ~la-nova {taba, i predstavnici „Vodoprivre-de“ iz Po`arevca. Kako se navodi nazvani~nom sajtu op{tine trenutno nanjenoj teritoriji je stanje stabilno. Pod-

setimo da je progla{en narand`asti me-teoalarm za teritoriju Brani~evskogokruga. Prognozirano je da }e na terito-riji okruga pasti ki{e od 30 litara po me-tru kvadratnom. Tako|e progla{eno jei ̀ uto upozorenje zbog pove}anja vodo-staja reke Mlave. Pre manje od mesecdana velike ki{e pogodile su Petrovac naMlavi kada je deo samog grada bio podvodom. Tako|e bilo poplavljeno i neko-liko naselja u ovoj op{tini. Z. V.

Predsednik op{tine Golubac potpisao ugovor sa vlasnikom italijanske fabrike

Posao za stotinu radnikaGolubac - Predsednik op{tine Golubacdr Neboj{a Mijovi} potpisao je ugovorsa vlasnikom italijanske fabrike triko-ta`e i de~je konfekcije „Magnitico di-verona’’ iz Verone o gradnji pogona zaproizvodnju de~je konfekcije u Rado-{evcu, kod Golupca. Ovaj pogon po~e-

}e proizvodnju de~ije konfekcije kra-jem ove godine i zapo{ljava}e oko sto-tinu radnika.

Op{tina Golubac radi i na stvaranjuuslova za privla~enje stranih investito-ra da ula`u u gradnju pojedinih proiz-vodnih pogona, sa ciljem ve}eg zapo-{ljavanja radnika. Posle pregovora savlasnikom Vanijem Crivelente, koji

ima tri fabrike za proizvodnju trikota-`e i de~je konfekcije, od kojih jednu uVeroni u Italiji i dve u Rumuniji uAradu i Berzanskoj, novi pogon „Rac-hele’’ DOO bi}e u naselju Rado{evac uop{tini Golubac .

Posle sastanka u Golupcu, na kome

su prisustvovali vlasnik italijanske fa-brike, predsednik op{tine dr Neboj{aMijovi}, direktor budu}eg pogona uRado{evcu i Dragan Furunovi} koor-dinator ovog projekta, potpisan jeugovor o gradnji pogona u Rado{evcu,koji su potpisali predsednik op{tineGolubac, dr Neboj{a Mijovi} i direktorbudu}eg pogona u Rado{evcu Ghe-

orghita Brasnean. Vlasnik fabrikeMagniticodiverona, Vani Crivelentezadovoljan je {to je op{tina pomoglaotvaranje novog pogona.

- Ovde u Golupcu nai{ao sam napunu podr{ku i pomo} op{tine i nje-nog predsednika dr Mijovi}a okootvaranja pogona za proizvodnju de~-je konfekcije. Imam dve fabrike u su-sednoj Rumuniji i jednu u Italiji u ko-

jima se proizvodi trikota`a i de~jakonfekcija. U ovom pogonu u Rado-{evcu proizvodi}e se de~ja konfekcijaza tr`i{te u Srbiji i u nekoliko zemaljaEvropske Unije..

Koordinator ovog projekta za op-{tinu Golubac Dragan Furunovi} re-kao je da se posle tri decenije kona~nootvara jedna fabrika

- Desetak ̀ ena je ve} bilo na obuci ufabrici u Rumuniji, tako da o~ekujemozavidne rezultate. Pored tvr|ave ~ija seobnova privodi kraju, grani~nog prela-za Usije - Nova Moldava, Srednje {ko-le, gra|anima Golupca ispunio se jo{ je-dan san, dodao je Furunovi}. Lj. N.

Gradnja do kraja godine- Trudili smo se da maksimalno iza|emo ususret na{im prijateljima i pomognemo urealizaciji ove investicije. O~ekujem da }eradovi da po~nu za nekih dvadesetak danai da bi trebalo da budu zavr{eni do kraja go-dine. Golubac je jedini grad koji }e u ovomdelu Dunava imati proizvodnju, a na na{ezadovoljstvo ovo je pe~at na{eg rada i re-zultat velikog anga`ovanja kako bi smostvorili uslove da na{i gra|ani rade i bolje`ive, naglasio je dr Neboj{a Mijovi}, pred-sednik op{tine Golubac.

Odluka komisije za sufinansiranje projekata medijskih sadr`aja

Medijima 3,4 miliona dinaraPo`arevac - Na konkurs za sufinansi-ranje projekata proizvodnje medij-skih sadr`aja za ostvarivanje javnoginteresa u oblasti javnog informisa-nja, gradu Po`arevcu pristiglo je 30projekata, od kojih je izabrano 16.

Po odluci komisije u sastavu Pre-drag @ivoti}, Nino Brajovi} i Nade`daBudimirovi}, njima }e iz gradskog

bud`eta biti dodeljeno ukupno 3,4miliona dinara. Najve}u sumu od340.000 dobi}e novine „Re~ naroda“,za sufinansiranje projekta „\a~kare~“, kao i jo{ 230.000 za „Agro info“.Srpska nau~na televizija Beograd zapredlo`eni projekat dobila je 330.000.Radio Bum 93 za dva projekta dobija302.000 i 210.000, Dan graf Beograd

280.000 i 180.000, Presenting mediaSmederevo 270.000, NM Video Pro-dukcija Po`arevac 210.000, RadioBravo Po`arevac 200.000, SAT TV180.000, Hit radio 170.000 i 130.000,„^uvarnik“ Po`arevac 158.000, RadioBiser 130.000 i Medija centar Beograd100.000 dinara.

M. V.

Po`arevac - Bli`e se 55. Ljubi~evske konji~keigre koje se, po tradiciji, odr`avaju tokom pr-vog vikenda septembra, a najavu najve}e turi-sti~ko-sportske manifestacije u Po`arevcupredstavlja drugo nadmetanje galopera i ka-sa~a povodom Ivanjdana.

Naime, pod pokroviteljstvom Grada Po`a-revca, u organizaciji Konji~kog dru{tva „KnezMihailo“ na po`areva~kom Hipodromu odr-`an je „Ivanjdanski sastanak“. U okviru trka~-kog dana odr`ane su ~etiri kasa~ke i dve ga-lopske trke sa ukupnim nagradnim fon domod 450.000 dinara. Glavno galopsko nadme-tanje „Memorijal Petra Uro{evi}a“, sa nagrad-nim fondom od 130.000 dinara, pobedio je„Atos“ sa d`okejem Ljubomirovi}em i postig-nutim vremenom 1.19,6. U najkvalitetnijojkasa~koj trci „Dunav“ ubedljivo je trijumfova-lo grlo „Quick Viervil“ sa voza~em Panti}em.

Z. V.

Ivanjdanski konji~ki sastanak - najava Ljubi~evskih igara

Trke galopera i kasa~a

VOJNE VE@BE NA STRELI[TU „PESKOVI“Veliko Gradi{te - Jedinice Vojske Srbije izvodi}e ga|anje iz pe{adijskognaoru`anja na automatizovanom streli{tu „Peskovi“ kod sela Kusi}e 23,24, 25, 26, 30. i 31. jula. U navedenom periodu zabranjuje se kretanje,zadr`avanje i boravak ljudi, stoke, motornih vozila i sto~nih zaprega. Poli-gonsko-streli{ni prostor bi}e obele`en crvenim barja~i}ima i tablicama sanatpisom: „Ne idi dalje - ga|a se!“ i obezbe|en stra`arima. Zabranjuje sesvako prikupljanje i diranje nerasprsnutih projektila i njihovih delova, jermogu biti opasni po `ivot. M. V.

VISOKE KAZNE ZA PARLOGVeliko Gradi{te - Op{tinska uprava Veliko Gradi{te upozorila je vlasnike i korisnike katastarskihparcela da su du`ni da ih redovno odr`avaju, ina~e sledi prekr{ajna prijava. Njihova obaveza je da re-dovno kose travu, uklanjaju sme}e i orezuju grane koje ometaju prolaznike i saobra}aj. Ko ne budeodr`avao parcele, preti mu nov~ana kazna od 10.000 dinara. M. V.

TENDER ZA URE\ENJE HIPODROMAPo`arevac - Grad Po`arevac pokrenuo je postupakjavne nabavke za izvo|enje radova u okviru teku}egi investicionog odr`avanja hipodroma. Oni obuhva-taju saniranje krova VIP lo`e, molersko-farbarske ra-dove na tribinama i u lo`i i bojenje ograde. Krajnjirok za podno{enje ponuda je 30. jul, do 12 sati, dok}e njihovo otvaranje uslediti pola sata kasnije. Glav-ni kriterijum prema kojem }e se vrednovati pristigleprijave, bi}e najni`a ponu|ena cena. M. V.

[TEDNJA VODE U GOLUPCUGolubac - Op{tinsko ve}e Golupca donelo je odluku o {tednji vode tokom letnjih meseci, kada seo~ekuju visoke temperature. Ovom odlukom zabranjuje se kori{}enje pija}e vode za zalivanje ba{ti,polivanje plo~nika, pranja auta i punjenje bazena, pranje ulica i prskanje parkova i travnjaka. Ovazabrana odnosi se na vodu iz vodovoda kojima gazduje komunalno javno preduze}e „Vodovod“ imesne zajednice na podru~ju op{tine Golubac. M. V.

U DVE RE^I

Puna podr{ka i pomo} op{tine: Sa potpisivanja ugovora

Bujice dva puta za kratko vreme

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

IIIp e t a k , 1 3 . j u l 2 0 1 8 . brani~evo

Gradona~elnik Po`arevca Bane Spasovi} povodom tri veka od potpisivanja Po`areva~kog mira

Po`arevac u sredi{tu svetske istorijePo`arevac - Centralna sve~anost obe-le`avanja tri veka od potpisivanja Po-`areva~kog mira odigra}e se na Tulbi,21. jula, a tim povodom gradona~elnikPo`arevca Bane Spasovi} dao je inter-vju regionalnom mediju Re~ narodakoga prenosimo u celini.

Budu}i da je epilog pregovora najve-}ih sila skrojio izgled tada{nje Evrope,mo`e se re}i da }e 21. jula o~i istori~ara,ali i svih po{tovalaca i znalaca prilika izpro{losti biti uprte ka brdu Tulba, gde }ese odigrati centralna manifestacija povo-dom tri stotine godina od potpisivanjaPo`areva~kog mira. Tim je dokumen-tom „skrojena“ tada{nja Evropa i ozva-ni~en uspon i pad pojedinih imperija.Srbija na sve te doga|aje nije imala veli-kog uticaja, ali je bila centar odigravanjaovog velikog istorijskog doga|aja.

Tim povodom, o predstoje}oj cere-moniji obele`avanja tri veka slave izna~aja Po`areva~kog mira razgovara-

li smo sa gradona~elnikom Po`arevcaBanetom Spasovi}em, koji podse}a nato da su istori~ari saglasni sa tim da jelokacija pregovora odabrana zbog naj-povoljnijeg polo`aja i ~injenice da suje kao takvu prihvatili svi u~esnici, ka-ko oni koji su vodili pregovore, tako iposrednici, i dodaje:

- Po toj logici, mo`e se smatrati daje Po`arevac samo imao sre}e da budedoma}in jednog od najzna~ajnijih do-ga|aja 18. veka. Ipak, mislim da jeudeo u toj odluci imala i ~injenica daje ovaj na{ kraj mesto posebne energi-je koje privla~i ljude da u njemu dola-ze, okupljaju se, ali i ̀ ive.

Grad je jo{ ranije na~inio korakeu o~uvanju spomena na ovaj doga-|aj. Bila je osnovana fondacija, na-pravljena je replika {atora, ure|en jeprostor oko njega... S obzirom nazna~aj Po`areva~kog mira, kakav jeodnos i interesovanje na{e dr`ave?

- Iskreno, i nas u lokalnoj samou-pravi pomalo je zatekao deo obra}anjapredsednika Srbije Aleksandra Vu~i}a

tokom otvaranja pro{logodi{njih Lju-bi~evskih igara u kome je govorio oPo`areva~kom miru i zna~aju njego-vog obele`avanja. Izuzev ljudi iz kru-gova istori~ara, mi{ljenja sam da dopre nekoliko godina nismo imali veli-ko interesovanje u Srbiji za Po`areva~-ki mir, naro~ito ne od najvi{ih dr`av-

nika. Mi u Po`arevcu smo jo{ ranijeimali plan velikog obele`avanja 300godina od potpisivanja Po`areva~kogmira, ali nam je ovaj impuls od stranepredsednika dao vetar u le|a da 21. ju-la organizujemo doga|aj dostojan togistorijskog trenutka od pre tri veka.

U ~emu se konkretno ogleda po-dr{ka Aleksandra Vu~i}a obele`ava-nju Po`areva~kog mira?

- Podatak da je dr`ava za Organiza-cioni odbor obele`avanja 300 godinaod potpisivanja Po`areva~kog miradelegirala predsednicu NarodneSkup{tine Maju Gojkovi}, postavljaovaj doga|aj u sam vrh ovogodi{njihmanifestacija na{e zemlje. Od stranepredsednice Gojkovi} i njenog timaimamo izuzetnu logisti~ku podr{ku dasprovedemo sve zamisli u delo, a za-hvaljuju}i njenom uticaju spisak zva-nica obuhvati}e najzna~ajnije pred-stavnike inostranih dr`ava. Sve to nasponovo stavlja na mapu gradova o ko-jima se pri~a i donosi priliku da razvi-jamo turizam, ali i privredu. Verujemda ne moram posebno da napomi-njem koliko }e uticajnih ljudi tih danabiti u na{em gradu, a koji itekako ima-ju mo}i da pronesu dobar glas o po-tencijalima Po`arevca u svoje dr`ave.

Pridaju li zna~aj Po`areva~kommiru Austrija, Turska, Italija, Veli-ka Britanija i Holandija?

- To su dr`ave koje su direktno ili in-

direktno naslednice zemalja koje suu~estvovale u pregovorima. Naravno,sve ambasadore tih zemalja koji su bo-ravili u na{em gradu vodili smo u obila-zak kompleksa na Tulbi i prema njiho-vim reakcijama mogu da zaklju~im dasu svesni zna~aja Po`areva~kog mira,ali i iznena|eni koliko smo mu pa`njemi u gradu posvetili. Mo`da je to nekistereotip koji nam je prilepljen iz pro-teklih vremena, a koji govori da nismosvesni kulturne i istorijske ba{tine sta-rog kontinenta. Primera radi, jedan vi-|eniji istori~ar iz Austrije koji se uskobavi prilikama u Evropi u 18. veku, prepar godina je kontaktirao lokalnu sa-moupravu kako bi nas obavestio da jeu blizini Po`arevca potpisan mirovnisporazum i predlo`io nam da zajednoobi|emo mesto potpisivanja. Mislimda je u najmanju ruku bio iznena|enkada smo ga obavestili da je dobrodo-{ao da obi|e to mesto na kome se ve}

nalazi replika Carskog {atora, rekon-strukcija pregovora u vidu postavke fi-gura predstavnika u~esnica i niz doku-menata koji su zapravo vredna istorij-ska gra|a o detaljima pregovora.

[ta mo`emo o~ekivati od obele`a-vanja tri veka od potpisivanja Po`a-reva~kog mira?

- Sve prikazano bi}e u duhu tog do-ga|aja, a u skladu sa kulturnim nasle-|em Evrope i Srbije kao njenog dela.Smatram da }e program ujedno biti iporuka da iako na{a zemlja nije jo{ uvekdeo Evropske unije, oduvek je bila va`andeo Evrope. Ono {to mogu da pome-nem je da }emo imati mini koncert po-`areva~kog Simfonijskog orkestra„Gvardia“, koji }e spremiti poseban re-pertoar za ovu priliku. Pored muzi~kogdela, ima}emo jo{ zanimljivih segmena-ta koji }e predstaviti sve poznato, ali i dosada nepoznato o Po`areva~kom miru.

B. D. i Re~ naroda

Po`arevac - U Galeriji sa-vremene umetnosti naStarom korzou u Po`a-revcu postavljena je izlo-`ba povodom 300 godinaod potpisivanja Po`are-va~kog mira pod nazi-vom „Izme|u Istoka i Za-pada“. Izlo`eni su pred-meti iz zbirki Narodnogmuzeja u Po`arevcu.Predstavljeni su predme-ti iz istorijske, etnolo{ke,arheolo{ke, numizmati~-ke i primenjeno umetni~-ke zbirke.

Posetioci mogu videtipredmete koji su se kori-stili za svakodnevnu upo-trebu, zatim nakit, novac, medalje,oru`je, ode}u pod orijentalnim i za-padnja~kim uticajima. Autori izlo`besu kustosi Narodnog muzeja u Po`a-revcu Danica \oki} - etnolog, Olivera

Milovi} - arheolog, Teodora Branko-vi} arheolog i Marina Radosavljevi}istori~ar umetnosti. Izlo`ba }e trajatinaredne tri nedelje, a ulaz je slobodan.

Z. V.

Po`areva~ko udru`enje „Art distrikt“ poziva gra|ane

Prijaviti mesta za uli~nu umetnostPo`arevac - Po`areva~ko udru`enje„Art distrikt“ poziva gra|ane da prija-ve lokacije koje }e tokom Festivala

uli~ne umetnosti, od 3. do 6. avgusta,biti oslikane muralima i grafitima. Po-ziv se odnosi na vlasnike parcela, fasa-

da, ograda, stepenica, kontejnera, za-jedni~kih dvori{ta, urbanog mobilija-ra, koji se nalaze na teritoriji Po`arev-ca, da se uklju~e u realizaciju ove ma-nifestacije.

Poziv je namenjen {kolama, pred-{kolskim ustanovama, skup{tinamastanara, preduzetnicima i privatnimlicima, a u obzir dolaze spoljni zidovi ipovr{ine vidljive prolaznicima. Name-ra je da se odabrane lokacije oslikajumuralima i grafitima umetnika ~ijaidejna re{enja budu odabrana na kon-kursu. Prijave za u~e{}e do 25. julamogu da po{alju i doma}i i strani vi-zuelni umetnici, performatori, uli~niizvo|a~i, pantomimi~ari, muzi~ari, di-zajneri, majstori pirotehnike iz Srbijei inostranstva. Festival uli~ne umetno-sti organizuje „Art distrikt“ u saradnjisa Omladinom JAZAS-a, pod pokro-viteljstvom lokalne samouprave.

M. V.

Izlo`ba predmeta povodom jubileja Po`areva~kog mira

„Izme|u Istoka i Zapada“

U skladu sa Detaljnim planomNapominjem da je ure|ivanje prostora deo procesa koji se odvija u skladu sa Detaljnim urbanisti~-kim planom Tulba - Tabana. Dakle, radimo u skladu sa postoje}im detaljnim planovima, ali intenziv-nije, rekao bih, nego {to je do sada bio slu~aj. Ukoliko se se}ate, u svom ekspozeu pri preuzimanjufunkcije gradona~elnika, rekao sam da nemamo luksuz da se skoncentri{emo samo na jednu oblastrazvoja grada, a okolnosti oko organizovanja ovog doga|aja, mo`da su najbolji primer te tvrdnje.

Korist za sve Po`arevljaneKoji su jo{ benefiti koje bi Po`arevac mogao da ima od ovog doga|aja?

- Neki su se ve} pokazali, poput rekonstrukcije Hajduk Veljkove ulice i ~itavog tog potesa kojivodi do Tulbe. To }e svakako doprineti boljem utisku koji }e o na{em gradu imati zvanice koje bu-du i{le do kompleksa Po`areva~kog mira, ali je prevashodno korist za sve Po`arevljane koji `i-ve u tom delu grada. Naravno, ova ulica, kao i sve ostale koje rekonstrui{emo poslednje dve go-dine, deo su plana da ubrzano nadoknadimo sve nedostatke koje je imala po`areva~ka putna ikomunalna infrastruktura. U tom delu grada nastaje jo{ jedan park, oko obele`avanja Po`are-va~kog mira i Etno parka, koji }e Po`arevljanima pru`iti dvostruki ugo|aj, uz opu{tanje u priro-di i boga}enje saznanja o kulturnoj ba{tini na{eg grada.

Spisak zvanica obuhvati}e najzna~ajnijepredstavnike inostranih dr`ava. Sve to nas ponovostavlja na mapu gradova o kojima se pri~a i donosipriliku da razvijamo turizam, ali i privredu

Prilika koja se nije smela propustiti: Bane Spasovi}

Mural u Po`arevcu

p e t a k , 1 3 . j u l 2 0 1 8 .

VIVp e t a k , 1 3 . j u l 2 0 1 8 . b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

VLAK BEZ VOZNOG REDA

Stariji ~itaoci se}aju se filma sagornjim naslovom. Upravo tajnaslov uzela je ̀ eleznica zaputni~ki saobra}aj na relacijiPo`arevac - Smederevo.Naime, u ~ekaonici ovda{nje`elezni~ke stanice istaknut jered vo`nje za navedenurelaciju. Krenem da sa~ekamprvi voz za Smederevo, stignemne{to ranije, kad, voz ve}izmi~e iz stanice. Vra}a se`elezni~ar koji je ispratio voz,ide ka svojoj kancelariji.Presecam mu put i upitam zagde ode, i dobijem odgovor „ZaSmederevo“. Pitam, da nijeporanio, po redu vo`nje jo{ munije vreme da krene i dobijamodgovor da je krenuo po reduvo`nje. Pokazujem mu na ziduistaknut red vo`nje a onodmahuje rekomobja{njavaju}i da to {to pi{e

nema veze sa njima, oni sudruga firma, a ovi {to prodajukarte i ispisuju ta obave{tenja,oni su sasvim drugo preduze}e!

Pa kako ja da znam kada supolasci vozova, ako napisanasatnica ne va`i?

„Prijatelju, pita{ i sve zna{„.[to rekli u vojsci, vojnu kartu~itaj a seljaka pitaj. Ili,primerenije za ̀ eleznicu,govorili stari ljudi, pitanje pa uCarigrad, pardon, uSmederevo.

PLATI, DA TI KA@EM

U katastru platimpropisanu taksu da dobijemvlasni~ki list, kad, na {alteru,jadac. Za taj potes (deoteritorije) ne izdaju se vlasni~kilistovi, do daljeg. Protestujem,jer sam ve} uplatio taksu, alime slu`benici ute{e da ~uvamdokaz o uplati pa kad budedozvoljeno izdavanjevlasni~kih listova, pomenutauplata }e mi biti priznata.Pro|e neko vreme, ~ak pargodina (malo sam zaboravan)te na{av{i onu priznanicu, opetja u katastar. Sa~eka me istiodgovor: do daljeg ni{ta. I takojo{ sedam-osam puta! Ve}

dobrano ljut, napi{em pismo itra`im vlasni~ki list pozivaju}ise na ustavno pravo daslobodno raspola`em svojomimovinom (i pribavljamdokaze o tome). Nemaodgovora. Odem na {alter ika`u mi da prvo moram dauplatim taksu pa }u dobitipapir. Nedam se prevariti negovadim onu neiskori{}enuuplatnicu i pokazujem. „Tovam vi{e ne va`i, promenio seteku}i ra~un“. Gubim duel ipla}am novu taksu: dobijampapir na kome pi{e daprivremeno ne mogu dobitivlasni~ki list, do daljeg!

I tako, napla}uju se takse,puni se bud`et, problemi segomilaju, ali je u bud`etu svevi{e para. Neki citiraju nekogdrugog kad ka`u da im jeneprijatno koliko se nakupilopara u bud`etu. Kad se ovakopuni - treba da im je neprijatno.

DVA PUT KRATIM IOPET KRATKO

U Milo{evi}evo vremedonet je zakon o povra}ajunepravi~no oduzetogpoljoprivrednog zemlji{taranijim vlasnicima i njihovimnaslednicima. Kao jedan odnaslednika u ono vremepojavio sam se prednadle`nom komisijom uVelikom Gradi{tu. Na imepovra}aja tri hektara

poljoprivrednog zemlji{ta,koje je pola veka koristio PIKRamski rit, ponu|eno mi je 33ara ure|enog gra|evinskogzemlji{ta, na razli~itimlokacijama. Potpisao samzapisnik i uveden sam u posedpreimenovanog gra|evinskogzemlji{ta. Na licu mesta ni{tanije bilo ure|eno, ali je bar sveure|eno kroz papire, ukatastru. Bar je tako re~eno i uto sam do nedavno verovao.Kad, sti`e pismo od katastra,ta~nije Slu`be za katastarnepokretnosti VelikoGradi{te, gde se ka`e da jajesam vlasnik 33 ara, ali uzzabele`bu obaveze pla}anjanaknade za promenu namenetog zemlji{ta! To {to samdobio samo 11 odsto povr{inekoja je trebalo da budevra}ena, nikom ni{ta. Re{ililjudi da naplate ne{to {to nijeu{lo u pogodbu. Tako se zaistu uslugu tra`i duplopla}anje, a pitanje je da sene}e posle nekog vremenasmisliti jo{ kakva taksa.Koliko ~ujem, katastar, ipored ovakvog hara~a, ne stojifinansijski najbolje. [to rekaomoj stolar, dva puta kratim iopet kratko.

Bogdan @ivanovi}

[TA MI SE DOGA\A

Srpska posla

I tako, napla}uju se takse, puni se bud`et,problemi se gomilaju, ali je u bud`etu sve vi{e para. Neki citiraju nekog drugog kad ka`u da im je neprijatnokoliko se nakupilo para u bud`etu

Zavr{etak prekograni~nog projekta „Izazovi i mogu}nosti za razvoj turizma u na{im zajedni~kim okruzima“

Za~injeno tradicionalnim gurmanlucima

Veliko Gradi{te - Jedan od liderasrpskog turizma, op{tina VelikoGradi{te, organizovala je u Grad-skom parku kraj Dunava, Ga-stronomski festival kojim je naoriginalan na~in „za~injen“ zavr-{etak projekta „Izazovi i mogu}-nosti za razvoj turizma u na{imzajedni~kim okruzima“ a pred-stavljena je raznovrsna i obilnaponuda tradicionalnih specijali-teta koje su pripremili majstorikulinarstva iz restorana i udru`e-nja gra|ana.

Ki{a je, ne{to kasnije, preselilamanifestaciju iz gradskog parkau prostorije Kulturnog centra {tonije omelo posetioce da u`ivaju ugastronomskoj ponudi, tradicio-nalnim specijalitetima, folkloru,pozori{noj predstavi, muzici irazdraganom raspolo`enju. Ina-~e, osnovni cilj projekta jeste do-prinos pobolj{anju standardakvaliteta u oblasti obuhva}enojprojektom kroz inovativan pri-stup unapre|enja turisti~kog sa-dr`aja i promociji seniorskog tu-rizma obele`avanjem pe{a~kihstaza, opremanjem adekvatnimmobilijarom i drugih aktivnostiusmerenih na produ`etak turi-sti~ke sezone.

Tokom projekta definisane supe{a~ke staze, ura|ena android

aplikacija, nabavljen mobilijar zaop{tinu Veliko Gradi{te, {est spra-va za fitnes na otvorenom, a orga-nizovana su tri gastronomska fe-stivala - u Re{ici, Velikom Gradi-

{tu i Novoj Moldavi. Ukupnavrednost projekta iznosi 203.455evra od ~ega je op{tini Veliko Gra-di{te opredeljeno 56.378 evra.

Op{tina Veliko Gradi{te u

partnerstvu sa nevladinom orga-nizacijom „Fondacija Activity“i zRe{ice i op{tinom Nova Moldavainplementira ve} 15 meseci pro-jekat „Izazovi I mogu}nosti za

razvoj turizma u na{im zajedni~-kim okruzima“. Ovo je drugi za-jedni~ki projekat op{tine VelikoGradi{te sa istim partnerima. Po-vodom zavr{etka ovog projekta uop{tini Veliko Gradi{te odr`anaje konferencija za medije kojoj suprisustvovali partneri u projektuNadia Potocanu - predsednicaFondacije „ i Mirela Campeanutehni~ki saradnik na projektu is-pred op{tine Nova Moldava iDragan Mili} predsednik op{tineVeliko Gradi{te. PredsednicaFondacije „Activity’’ Nadia Poto-canu, kao partner na projektu,ka`e da su za vreme trajanja pro-

jekta realizovane sve aktivnosti ucilju razvoja lokalne zajednice.

- Nalazimo se u samoj zavr-{nici zajedni~kog posla koje rea-lizuju nevladine organizacije izVelikog Gradi{ta i Nove Molda-ve i sa ponosom isti~em da smoispunile sve zadatke iz ovog pro-jekta. Posebno me raduje {to jeop{tina Veliko Gradi{te sa op{ti-nom Nova Moldava na{la part-nera, tako da mogu kvalitetno dasara|ujem projekte koji su pr-venstveno u cilju razvoja lokalnezajednice, naglasila je Potocanu.

Mirela Campeanu, tehni~kisaradnik na projektu ispred op-{tine Nova Moldava ka`e da In-terreg - IPA program prekogra-ni~ne saradnje Srbija - Rumunijapredstavlja doprinos pobolj{anju

standardu kvalitetu i promocijeseniorskog turizma u obe part-nerske op{tine, Nova Moldava iVeliko Gradi{te.

- Ovo je bio jedan lep projekatsa zna~ajnim aktivnostima. Ima-la sam prilike i da u~im od isku-snijih ljudi u ovom poslu a samnjegov zna~aj vide}e se u nared-nom periodu u lokalnim zajedni-cama sa jedne i druge strane Du-nava, istakla je Campeanu. Op{ti-na Veliko Gradi{te prepoznala jeda ovaj projekat predstavlja veli-ku {ansu za realizaciju drugih tu-risti~kih i privrednih projekata.

- I zato smo napravili jedan

dobar tim koji radi na pripremiprojekata i obezbe|ivanju sred-stava iz Evropskih fondova. Ima-mo dobro saradnju sa fondaci-jom „Activity’’ iz Re{ice, partner-skom op{tinom Nova Moldavakao i drugim op{tinama u Ru-muniji gde zajedni~ki apliciramoza mnoge projekte i to }emo ~ini-ti i u budu}e, rekao je predsednikop{tine Dragan Mili} i dodao daje ovaj projekat zna~ajan za raz-voj turizma. Veliko Gradi{te jeop{tina sa bogatim turisti~kimpotencijalima, sa planovima zaturizam, da ima Srebrno jezero,reku Dunav i reku Pek, ko{arka-{ki kamp Teodosi}a, Vesla~kicentar, nove hotele, kongresnedvorane, razne manifestacije.

Z. Vasic

Za nekoliko meseci zavr{etak restauracije Ramske tvr|ave

Sve~ano otvaranje krajem jeseniRam - Zavr{etak obimne i sveo-buhvatne restauracije Ramsketvr|ave, jednog od najatraktivni-jih fortifikacijiski utvr|enja naDunavu, sme{tenoj nekoliko ki-lometara uzvodno od VelikogGradi{ta, bli`i se zavr{etku koji}e pru`iti izvanrednu dopunubogate turisti~ke ponude ove po-dunavske komune.

Tim povodom, radove na re-stauraciji Ramske tvr|ave pose-tili su predstavnici op{tine Veli-ko Gradi{te, Turske agencije zarazvoj TIKA-e i Zavoda za za{tituspomenika kulture Smederevogde je, sa izvo|a~ima radova odr-`an sastanak povodom zavr{etkaovog velelepnog utvr|enja.

Kako smatraju koordinatorkaTIKA-e u Srbiji ]ala GultekinTosbat i predsednik op{tine Ve-liko Gradi{te Dragan Mili}, dosa-da{nji radovi su ura|eni korekt-no i privode se kraju prema pro-jektu te je nadalje potrebno utvr-diti prioritete kako bi tvr|ava bi-la stavljena u funkciju turizma ispremna za sve~ano otvaranjekrajem jeseni.

Direktor Zavoda za za{tituspomenika kulture SmederevoDejan Radovanovi} i arheologNarodnog muzeja u Po`arevcuDragan Jacanovi} predstavili surezultate arheolo{kih iskopava-

nja na tvr|avi kao i potencijalnete{ko}e prilikom nastavka rado-va budu}i da je neizvesno na {ta}e istra`iva~i jo{ nai}i.

Dosada{nje radove na tvr|avii trenutnu situaciju izneli su glav-ni arhitekta Kalbije Nojan i pred-stavnici izvo|a~a radova firmeAbma iz Istanbula i nadzornogorgana. Kako je na sastanku re-

~eno, potrebno je planirati ure-|enje okoline, osvetljenje, rado-ve na elektri~nim instalacijamakao i bezbednost posetilaca uutvr|enju.

Podse}anja radi, kroz Ramprolazi biciklisti~ka staza Euro-velo 6, trasom iz Banata, prekoSrebrnog jezera i Velikog Gradi-{ta, a u toku je i izgradnja prista-

na za putni~ke brodove. Putnicikoji sti`u skelom preko Dunavaobavezno svrate i do tvr|ave dokgosti uglavnom dolaze organizo-vano.

U lokalnoj samoupravi se na-daju da }e ovo biti ozbiljna turi-sti~ka ponuda koja }e doma}im istranim gostima pru`iti nesvaki-da{nji do`ivljaj. Z. V.

Ostrovo - Sutra uve~e bi}e spu-{tena zavesa na program tradici-onalne, 11. po redu, jedinstvenemanifestacije u mestu Ostrovunadomak Kostolca gde se pono-vo odr`ava „Ostrova~ki be}arac“.U okviru manifestacije koja seorganizuje od 11. do 14. jula, bi}eorganizovana prva Ostrova~kafijakerijada.

„Ostrova~ki be}arac“, kako jezovu me{tani, je manifestacija ko-

ja neguje tradicionalne srpskeobi~aje, pripremanje etno hrane,stare zanate, besedni{tvo, zdravi-ce, tradiciju a njeno odr`avanje usti{koj ravnici je posledica istorij-skih prilika koje su „izmestile“Dunav iz nekada{njeg toka pa sebanatsko naselje Ostrovo obrelona „srbijanskoj“ strani velike rekeali su me{tani po mentalitetu, ga-stronomskim navikama, gradi-teljstvu i drugim odlikama ostali

prili~no verni obi~ajima i navika-ma svog nekada{njeg zavi~aja.

Centralni dan manifestacije jeu subotu 14. jula, kada programu podne po~inje fijakerijadomkoju organizuje Mesna zajednicaOstrovo uz tehni~ku pomo} sek-cije KD „Knez Mihailo“. U~esni-ci }e se takmi~iti u kategorijamajednopreg, dvopreg, tropreg, ~e-tvoropreg i vi{epreg.

Takmi~enje u kuvanju riblje

~orbe zakazano je za 16 sati. U istovreme planirana je i utakmica umalom fudbalu. Doma}ice }e po-nuditi svoje najlep{e kola~e, a pro-daja }e po~eti od 18.30 sati dok jetakmi~enje u ko{arenju je u 19 sati.Ve~ernjim programom od 20 sati,predvi|eno je takmi~enje u peva-nju be}arca i izbor za mis Sose, pla-niran je i nastup KUDa „Srpskakruna“ iz Rumunije. Z. V.

„Ostrova~ki be}arac“ - jedinstvena vojvo|anska manifestacija u Stigu

Sose, {trudle, slanina i karuce uz be}aracPrijave za Goluba~ki kotli}Golubac - Turisti~ka organizacija Go-lubac uputila je poziv kulinarima izcele Srbije da se prijave za takmi~enjeu kuvanju riblje ~orbe „Goluba~ki ko-tli}“, koje se odr`ava 28. jula, po 53.put. U~esnici sa sobom treba da do-nesu sve namirnice i za~ine za kuva-nje riblje ~orbe, dok }e drva za vatruispod kotli}a obezbediti organizato-ri. Takmi~enje kulinara po~e}e u 18sati, a dva sata kasnije usledi}e oce-njivanje i progla{enje pobednika. Ko-tizacija za u~e{}e ne}e se napla}ivati,a nov~ane nagrade za osvojena prvatri mesta iznose 60.000, 40.000 i30.000 dinara. M. V.

Ure|enje dvorišta u vrti}ima u Po`arevcu

Za bezbri`nu igru mali{anaPo`arevac - Lokalna samoupra-va Grada Po`arevca nastoji dadoprinese obezbedenju uslovakojima bi mališani u de~jim vrti-}ima dobili maksimalne mogu}-nosti za bezbri`nu igru i zabavu.U dvorištu po`areva~kog vrti}a„P~elica“ završena je zamenamobilijara i uredenje, dok su uvrti}u“Bambi“ radovi u toku, arok za završetak je do kraja jula,izjavila je Marija Baji}, direktor-ka Predškolske ustanove „Ljubi-ca Vrebalov“.

Naime, Ugovor o radovimanakon sprovodenja Javne nabav-ke je zaklju~en krajem prošle go-dine. Predškolska ustanova „Lju-bica Vrebalov“ Po`arevac zaklju-~ila je ugovor sa firmom „Parte-non“ i ukupna vrednost ovog po-sla iznosi oko tri miliona i dvestahiljada dinara, rekla je Baji}. Sobzirom da je re~ o izvodenju

specifi~nih radova ~ekalo se napovoljne vremenske prilike.

Vrti} Bambi ve} nekoliko go-dina nema uredeno dvorište.Sprave za decu su uklonjene, jernisu bile bezbedne. Na zavidnomnivou nisu ni ostala dvorišta povrti}ima u gradu, rekviziti nisumenjani nekoliko decenija, a ni-su imala ni sertifikate o bezbed-nosti pa je plan da se u nared-nom periodu radi na zameni re-kvizita i u ostalim vrti}ima. Jedanod uslova prilikom zamene mo-bilijara jeste da mora biti izrade-no i odobreno od strane ovlaš}e-nog sertifikacionog tela u skladusa takozvanim SRPS EN 1176standardom. Ovaj deo standardaEN 1176 utvrduje opšte bezbed-nosne zahteve za potrebne po-vršine i opremu za javna de~jaigrališta.

Z. V.

Po`areva~ki Centar za socijalni rad doma}in zna~ajnog skupa

Edukacija za rad sa najugro`enijom decomPo`arevac - Centar za socijalnirad u Po`arevcu spada me|unajuspe{nije ustanove ove vrsteu Srbiji pa je upravo njemu pri-pala ~ast da bude doma}in sku-pa ~iji je cilj podizanje kapaci-teta stru~njaka u radu sa naju-gro`enijom decom. Ina~e, po-`areva~ki Centar za socijalnirad ja~a kapacitete stru~njakakroz edukaciju pa je odr`anaobuka za identifikaciju naji-

sklju~enije dece sa smetnjamau razvoju.

Obukom su obuhva}enistru~njaci iz centara za socijalnirad iz Podunavskog, Brani~ev-skog i Ju`nobanatskog okruga.Ja~anje kapaciteta stru~njakaputem edukacija je samo jednaod aktivnosti u okviru realizaci-je Projekta: „Podr{ka lokalnojintegraciji izbeglica iz biv{e Ju-goslavije i interno raseljenih li-

ca“. rojekat realizuje Udru`enjeAmity iz Beograda, u saradnji saMinistarstvom za rad, zapo{lja-vanje, bora~ka i socijalna pita-nja, uz finansijsku podr{ku Vi-sokog komesarijata UN za izbe-glice, na teritoriji 8 okruga sa 48op{tina u Srbiji.

Centar za socijalni rad Po`a-revac je jedan od 10 centara ko-ji su kroz ovaj projekat i kadrov-ski poja~ani sa po jednim stru~-

nim radnikom anga`ovanim od1. maja do kraja 2018. godinekao i tehni~kom opremom zanjegov rad - kompjuter i {tam-pa~. U~esnike obuke posetila jeJovana Milovanovi} pomo}nicaministra u Sektoru za me|una-rodnu saradnju, evropske inte-gracije i projekte, Ministarstvaza rad, zapo{ljavanje, bora~ka isocijalna pitanja.

Z. V.

Turizam tokom cele godine- Ovim projektom dobijamo oznake za pe{a~ke staze, android aplikaciju, mobilijar zaop{tinu Veliko Gradi{te koji }e biti postavljen u gradu i na Srebrnom jezeru, šest spra-va za fitnes na otvorenom kao i organizaciju tri gastronomska festivala - u Re{ici, Veli-kom Gradi{tu i Novoj Moldavi. To unapre|uje turizam, a na{a je ̀ elja da turizam ne bu-de samo leti, ve} tokom cele godine. Mislim da je ovaj projekat jedan od koraka ka tomcilju i mi to uspe{no radimo, zaklju~io je Mili}.

Ukupna vrednostprojekta iznosiviše od 203.000evra, od ~ega jeop{tini VelikoGradi{teopredeljeno oko56.000 evra

OBELE@EN DAN USTANKA PROTIV FA[IZMA

Po`arevac - Dan ustanka protiv fa{izma u Srbiji, 7. jul, po tradicije je obele`en upo`areva~kom Spomen parku ^a~alica. Vence na Spomenik streljanim rodoljubimapolo`ili su predstavnici Vojske Srbije, Brani~evskog upravnog okruga, gradskogSUBNOR-i i Gradskog odbora Socijalisti~ke partije Srbije. Bila je to prili za podse}anjena taj dan kada @ikica Jovanovi} [panac ubio u Beloj Crkvi dva `andarma pa je ovajdoga|aj bio je ozna~en kao trenutak podizanja ustanka 1941. godine. Z. V.

JAVNA NABAVKA ZA KONTROLU VODEPo`arevac - U postupku javne nabavke, za poslove kontrolisanja zdravstvene isprav-nosti vode u seoskim naseljima ponovo je izabran Zavod za javno zdravlje „Po`arevac“.Ova ustanova, koja je bila i jedini ponu|a~, kontrolu }e obavljati do kraja 2018. i tokom2019. godine. Za navedene usluge iz gradskog bud`eta bi}e pla}eno 1.904.000 dinara,ili 952.000 po godini. M. V.

ZA CRKVE IZDVOJEN 7,1 MILIONPo`arevac - Gradsko ve}e Po`arevca objavilo je konkurs za sufinansiranje projekataverskih zajednica, za koje je iz gradskog bud`eta izdvojen 7,1 milion dinara. Sredstva sedodeljuju za izgradnju verskih hramova i objekata ili za njihovu obnovu i odr`avanje.Glavni kriterijum po kojem }e se sredstva odobravati nekoj verskoj zajednici, bi}e brojnjenih vernika, prema podacima sa poslednjeg popisa stanovni{tva. M. V

U DVE RE^I

VI p e t a k , 1 3 . j u l 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Op{tina iz bud`eta obezbedila 20 miliona dinara za novu }upriju

Asfaltiran most preko Peka[uvaji} - Na reci Pek kod naselja [uva-ji} u op{tini Golubac, umesto dosada-{njeg dotrajalog mosta, pro{le godinepo~eli su radovi na izgradnji novogdu`ine 55 metara. Radove je izvelopreduze}e “Ivan Milutinovi}’’ iz Beo-grada, a njihova vrednost je 20 milio-

na dinara koje je obezbedila ova podu-navska op{tina iz bud`eta.

U toku su zavr{ni radovi na mostugde preduze}e za puteve iz Po`arevcapostavlja novi asfalt. Ove radove obi-

{ao je predsednik op{tine Golubac drNeboj{a Mijovi} sa saradnicima, i re-kao je da ovaj most je od velike va`no-sti za putnike i me{tane zbog blizineputa prema Po`arevcu, kao i zbog od-laska na svoje njive sa druge strane re-ke. Siguran prelaz va`an je i za sve ve-

}i broj turista na putu ka Goluba~kojtvr|avi, Nacionalnom parku \erdap,Lepenskom viru i grani~nom prelazusa Rumunijom kod Kladova.

- Golubac ima svoj strate{ki doku-

ment i jedna od okosnica razvoja op-{tine je i turizam.i zato radimo nagradnji infrastrukture, u {ta spada iovaj most u [uvaji}u koji smo po~elida gradimo pro{le godine. Most je ve-za op{tine Golubac sa op{tinama Po-dunavskog i Brani~evskog okru i nje-

govim zavr{etkom i pu{tanjem u sao-bra}aj, voza~ima }e biti kra}a lokacijaza nekih desetak kilometara. Zna~ajanje i za naselja koja se nalaze du` rekePek. Du`ina mosta je oko sto metarasa pristupnim putevima, a re~ je o mo-dernom objektu, rekao je predsednikop{tine dr Neboj{a Mijovi}.

Nizvodno od ovog mesta, po~eli sui radovi na izgradnji novog mosta nareci Pek kod susednog naselja DonjaKru{evica koji se, tako|e, gradi iz bu-d`etskih sredstava op{tine Golubac.

Lj. N.

Termokapaciteti u Kostolcu tokom jula i avgusta bi}e u remontu

Leto rezervisano za obimne radoveKostolac - Termokapaciteti instalisaniu Kostolcu tokom jula i avgusta bi}e uremontu, posle ~ega se o~ekuje da na-stave sa pouzdanom proizvodnjomelektri~ne energije. Predvi|eno je dasvi remonti traju po mesec dana, izu-zev remonta bloka B2, koji }e biti pro-du`enog tipa, zbog ~ega }e ovaj agre-gat biti van mre`e oko 40 dana, izve-{tava EPS Energija.

Remonti prevashodno zahtevajuvisok stepen koordinacije svih nadle-`nih slu`bi u termoelektranama, kao iizvo|a~a radova koji su anga`ovani zaovogodi{nje remontne poslove. Ve}i-

na javnih nabavki za ovogodi{nje re-monte na blokovima termoelektrana„Kostolac A“ i „Kostolac B“ uspe{no jesprovedena. Time je napravl?en va`ankorak u realizaciji remonta.

Nenad Markovi}, direktor za pro-izvodnju energije u kostola~komogranku „Elektroprivrede Srbije“, isti-~e da se pripreme za remonte odvijajuzadovol?avaju}im tempom. On nagla-{ava da je najva`nije da se osigura sta-bilan proizvodni tok elektri~ne ener-gije u termoelektranama i obezbedi dasvih 1.000 instalisanih megavata buduanga`ovani.

- Predvideli smo da se tokom letnjegperioda obave remonti standardnog ti-pa, izuzev na bloku B2, koji }e biti oko10 dana du`e u remontu. Od najzna~aj-nijih poslova koji }e biti ura|eni tokom

predstoje}eg remonta na bloku A1, na-{em najstarijem termokapacitetu, tre-ba izdvojiti zamenu upravl?a~kog siste-ma. Radi}e se i na prilago|avanju siste-ma za od{l?akivanje na oba bloka u TE„Kostolac A“, tokom zajedni~kog za-stoja. I na blokovima A2 i B1 radi}e sestandardni remonti, i ovi blokovi bi}ezaustavl?eni na po 30 dana da bi se rea-lizovalo sve {to je planirano, rekao jeMarkovi}. Na bloku B2 planom jepredvi|eno da se tokom produ`enogremonta obave poslovi u zna~ajnomobimu. Kapitalni remont bloka B2 pla-niran je za 2019. godinu. U planu je da

se u narednim godinama blokovi A1 iA2 revitalizuju, ~ime }e se produ`itiradni vek Termoelektrane „KostolacA“, istakao je Markovi}

Blokovi u TE „Kostolac A“, shod-no sada{njim planovima, trebalo bi dabudu revitalizovani do kraja 2023. go-dine. Sve neophodne pripreme za ovajzna~ajan poduhvat teku uobi~ajenimtokom i bez zastoja, a obuhvataju, iz-me|u ostalog, izradu studija i elabora-ta, pribavl?anje dozvola i drugu pro-jektno-tehni~ku dokumentaciju. Sa iz-gradnjom bloka B3, kostola~ki ogra-nak EPS-a posta}e mnogo sna`nijiproizvo|a~ elektri~ne energije i obez-bedi}e dugoro~no i stabilno snabdeva-nje elektroenergetskog sistema Srbije,dodao je Markovi}.

EPS Energija i Z.V.

Remonti donose dobru proizvodnjuTermoelektrane u Kostolcu ostvarile su rekordne godi{nje proizvodnje 2017. i 2016. godine, koje supokazale da se ovde radi punom parom. Visoki proizvodni rezultati zahtevaju i bri`l?ivo planiraneremonte, tako da se puna pa`nja usmerava ka aktivnostima u odr`avanju proizvodnih kapaciteta.

Stari most zabranjen za saobra}ajStari most ~ija je nosivost pet tona ve} pola veka odoleva vremenu, a od 2013. godine zabranjen je zasobara}aj. Me|utim, iako nije bnezbedan i dalje je u funkciji gde preko njega dnevno pro|e vi{e hi-ljada svih vrsta vozila. Da li do njive i}i preko rasklimanog mosta na Peku ili desetak kilometara du-`im okolnim putem, me{tani [uvaji}a kod Golupca nemaju dilemu. “Uprkos dugogodi{njoj zabranikori{}enja, oni biraju most, kad god mogu da pro|u sa priklju~nim ma{inama. Najve}i problemi sukad se nose te{ki tereti posle `etve posle berbe”, ka`e Miodrag @ivojinovi}, predsednik MZ [uvaji}.

OBNOVA [KOLE U KO^ETINUKo~etin - Osnovci isturenog odeljenja Osnovne {kole „Dude Jovi}“ u Ko~etinu, op{tina @abari, no-vu {kolsku godinu po svoj prilici }e zapo~eti u novoj {kolskoj zgradi. Radovi na sanaciji ovog {kol-skog objekta su u toku, a za njih je Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima izdvojila vi{e od 11miliona dinara. Radovima na sanaciji obuhva}ena je potpuna sanacija ovog objekta od zamene krov-ne konstrukcije, sanacije fasade sa termoizolacijom, zamenom stolarije ~ime bi se zna~ajno unapre-dila energetska efikasnost ovog objekta. Radovima je obuhva}ena i obnova podova, zidova i plafo-na kao i sanacija svih sanitarnih ~vorova. Radove izvodi firma „Marinko“ d.o.o iz Svilajnca.

Proizvodnja elektri~ne energije u „TE-KO Kostolac”

U skladu sa planovimaKostolac - Termoelektrane EPS-ovogogranka „TE-KO Kostolac“ proizve-le su oko 2,8 milijardi kilovat-~asovaelektri~ne energije u prvih pet mese-ci ove godine, izve{tava EPS Energi-ja. U termoelektrani „Kostolac A” jetokom ovog perioda proizvedeno vi-{e od 860 miliona kWh. Blok A1,snage 100 MW, predao je elektroe-nergetskom sistemu Srbije pribli`no232,4 miliona kWh. Blok A2, koji jestartovao sa radom 1980. godine,

snage 210 MW, proizveo je od po~et-ka godine oko 627,8 miliona kWh,{to je na nivou proizvodnog plana zaovaj termokapacitet.

Termoelektrana „Kostolac B“ jedo kraja maja uspela da ostvari pro-izvodni u~inak koji iznosi gotovo dvemilijarde kilovat-~asova. Preciznije,proizvedeno je 1,98 milijardi kWhelektri~ne energije za prvih pet mese-ci 2018. godine. Posmatrano pojedi-na~no, blok 1 u TE „Kostolac B“ ispo-

ru~io je vi{e od milijardu kilovat-sati(1.030.057.000 kWh), {to je preba~ajplana od 0,6 odsto. Blok 2 je u istomperiodu isporu~io gotovo 950 milio-na kilovat-sati.

Blok A1 pripada najstarijim ter-mokapacitetima za proizvodnju elek-tri~ne energije. Pro{le godine obele-`io je pet decenija rada i od 1967. go-dine do danas isporu~io je energet-skom sistemu gotovo 20 milijardi ki-lovat-sati. EPS Energija i Z.V.

Kostolac - Na Povr{inskom kopu„Drmno“ u maju je iskopano 755.109tona uglja, re~eno je u Slu`bi za pra}e-nje i analizu proizvodnje. Termoelek-

tranama je isporu~eno 6.480 terad`ulatoplote. Za pet meseci, na kopu „Drm-no“ iskopano je 3.899.573 tone uglja.

Ukupno su isporu~ena 33.422 tera-

d`ula toplote. Tokom maja, za {iroku po-tro{nju izdvojene su i 11.663 tone ko-madnog uglja, a od po~etka godineukupno 52.327 tona, {to je u skladu sapreuzetim obavezama prema kupcima.Ugal? sa kopa „Drmno“ odvozi se i za po-trebe termoelektrane „Morava“ u Svi-lajncu. U prvih pet meseci prevezeno je89.208 tona sitnog uglja. Proizvodnjauglja od po~etka godine je stabilna i uskladu sa potrebama rada i anga`ovanjatermoenergetskih kapaciteta instalisanihu Kostolcu, rekli su u nadle`noj slu`bi.

Rudarskim sistemima za otkrivanjeuglja, prema sumiranim podacima oproizvodnji otkrivke, u maju je otko-pano 3.019.167 kubika ~vrste mase, {toje za 12 odsto vi{e od mese~nog plana.Od po~etka godine otkopano je ukup-no 14.406.112 kubika ~vrste mase.

EPS Energija i Z.V.

Za pet meseci na povr{inskom kopu iskopano oko 3,9 miliona tona uglja

U Drmnu 12 odsto vi{e od mese~nog plana

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

VIIp e t a k , 1 3 . j u l 2 0 1 8 . brani~evo

Toplica @ivkovi} iz Prugova zbog ubistva osu|en na 15 godina zatvora

Odao ga uzorak DNK sa mesta odakle je pucaoPo`arevac - Sudsko ve}e kojim jepredsedavao sudija Zoran Jankovi}potvrdilo je sve navode optu`nice ko-ju je zastupao zamenik Vi{eg javnogtu`ioca Dragan Petrovi} donelo presu-du gde je Toplica @ivkovi} osu|en namaksimalnih 15 godina zatvora zbogpo~injenog krivi~nog dela ubistva.Prema navodima optu`nice ubistvo,koje se dogodilo 30. januara 2016. jerasvetljeno nakon 40 dana istrage, jerje uzorak DNK, na|en na mestu oda-kle je pucano, otkrio da je Toplica @iv-kovi} po~inilac ubistva.

- Pucano je iz susednog dvori{ta, gdeje osumnji~eni mogao dobro da osmotripokojnog Darka. Ubistvo se desilo kadaje Darko sa suprugom Draganom, iza{aoposle ve~ere iz o~eve ku}e i krenuo kasvojoj, koja se nalazi u istom dvori{tu,pored puta. Dok je obuvao patike, Topli-ca je u njega, sa udaljenosti od 20 do 30metara, ispalio dva hica iz lova~ke pu{ke,patronama za krupnu divlja~. Dramlijesu pogodile Darka u rame i grudi, a pro-{le su i pored glave njegove supruge Dra-

gane i zavr{ile u zidu trpezarije Darkovogoca, navodi se u optu`nici.

Kako smo saznali Vi{e tu`ila{tvo uPo`arevcu ne}e se `aliti na presudupo{to je sud dosudio maksimalnu ka-znu, koju su i tra`ili, a advokati sada,osu|enog Toplice @ivkovi}a, anga`o-vani iz kancelarije Tome File, koji ni-

su prisustvovali izricanju presude, naj-verovatnije, nakon dobijenog pisanogotpravka presude, }e ulo`iti `albuApelacionom sudu u Kragujevcu.

Otac ubijenog Darka Rajko Petrovi}koji je, kao i na svim dosada{njim su-|enjima, prisustvovao izricanju presu-de ka`e da, iako je ubica njegovog sinaosu|en na maksimalnu kaznu zatvora,

nije zadovoljan zbog toga {to je ubicanjegovog sina optu`en samo za obi~noubistvo, a ne za svirepo za{ta su posto-jali razlozi, gde je zapre}ena kaznaznatno ve}a od dosu|ene i ide od 10 do40 godina zatvora

Ina~e, Toplica je 1996. godine ubioNovicu Spasi}a ispred bifea sportskog

kluba u Prugovu. U toku sva|e, izsportskih ga}ica izvadio je pi{tolj i uSpasi}a ispalio pet hitaca, a onda oti-{ao, pa se vratio i ispalio mu jo{ jedanu glavu. Za ovo ubistvo dobio je 11 go-dina zatvora, devet za ubistvo plus dvezbog toga {to je hicem u glavu „ove-rio“ Spasi}a, a robijao je u po`areva~-kog Zabeli. M. V.

Apelacioni sud potvrdio presudu za likvidaciju nema~kog dr`avljanina

Ukupno devet i po godina za ubistvo i prevaru Po`arevac - Apelacioni sud u Kragu-jevcu potvrdio je presudu Vi{eg sudau Po`arevcu, kojom je Slavi{a Karaba-{evi} (48) iz Po`arevca osu|en u odsu-stvu na osam godina zatvora zbog ubi-stva nema~kog dr`avljanina Elvisa@e`elja (30) i na godinu i po dana zapo~injenu prevaru. Ove dve kazne nje-mu su spojene u jednu jedinstvenu, pokojoj }e u zatvoru provesti ukupno de-vet godina. Prema optu`nici koju je

zastupao zamenik vi{eg javnog tu`io-ca Dragan Petrovi}, Slavi{a je osu|enjer je ubio Elvisa 1. jula 2002. godine uataru sela Melnica kod Petrovca naMlavi.

On je prvobitno, 2003. godine, odstrane tada{njeg Okru`nog suda, oslo-bo|en krivice, ali je Vrhovni sud tadanalo`io ponovno su|enje U julu 2005.godine ponovo je doneta osloba|aju-}a presuda i tada je pu{ten iz pritvorau kojem je proveo ne{to vi{e od tri go-dine i od tada mu se gubi svaki trag.Utvr|eno je da je on Elvisa ubio 1. ju-

la rano ujutru, sa pet hica iz pi{toljakalibra 9 mm, „duga devetka“, ispalje-nih u glavu i telo. Motiv zlo~ina se nezna, jer optu`eni nije priznao izvr{enjeovog dela. Jedino se zna da je sa Elvi-som prethodnog dana i no}i pio popetrova~kim kafi}ima.

Kad je oslobo|en po drugi put, onje pobegao, pa je za njim raspisanacentralna i me|unarodna poternica iopet mu je odre|en pritvor. Pre nego

{to je pritvoren on je telefonom po-zvao u Nema~ku prijatelja ubijenogElvisa , nema~kog dr`avljanina M. K.i zatra`io da mu po{alje 7.500 evra. El-visovom prijatelju rekao je da mu toli-ki iznos novca treba kako bi Elvisa, na-vodno, izvukao iz zatvora. Nemac muje poverovao i poslao mu je tra`enusumu novca. Zbog toga je osu|en i zaprevaru na zatvorsku kaznu od godi-nu i {est meseci i na pla}anje pau{alaod 10.000 dinara, tako da mu je Vi{isud odredio jedinstvenu kaznu od de-vet godina zatvora. M. V.

Otkud mu pare?Me{tanima Prugova bilo je sumnjivo i {to se Toplici imovinsko stanje nakon izlaska iz zatvora naglopove}alo. „On je za kratko vreme sazidao ku}u, kupio auto „audi A8“ i traktor, pa se svi ~udimo ot-kud mu sve to, kad nigde nije bio zaposlen“, pita se ovaj me{tanin. Prugov~ani ka`u i da su u ovomselu i okolini u poslednjih 50 godina bila samo dva ubistva. „A za oba je odgovoran Toplica. Nada-mo se da }e se ovom presudom vratiti mir u selo“, navodi ovaj me{tanin.

Po`arevac - Pripadnici MUP u Po`a-revcu, po nalogu Posebnog odeljenjaza borbu protiv korupcije Vi{eg jav-nog tu`ila{tva u Kraljevu, uhapsili suV.M. (1976) iz Po`arevca, radnicuPreduze}a za puteve Po`arevac kojaujedno obavlja i poslove u sindikatuovog preduze}a, zbog postojanjaosnova sumnje da je izvr{ila krivi~nodelo pronevera.

Sumnja se da je ona, u periodu od2015. do 2018. godine, neosnovanimpodizanjem gotovine sa ra~una sindi-kata i prebacivanjem nov~anih sred-stava na svoje teku}e ra~une protiv-pravno prisvojila 2.226.315 dinara.Tako|e, njoj je u navedenom periodupreko sindikata preduze}a isporu~enugalj ukupne vrednosti od 220.246 di-nara, za koji nije izmirila dugovanjala`no prikazuju}i u knjigovodstvenojdokumentaciji sindikata da nema dugza preuzeti ugalj. Na ovaj na~in ona je,kako se sumnja, sebi pribavila protiv-pravnu imovinsku korist u iznosu od

2.446.551 dinara, za koliko je o{tetilasindikat. Osumnji~enoj je odre|enozadr`avanje do 48 sati i uz krivi~nuprijavu bi}e privedena Osnovnom jav-nom tu`ila{tvu u Kraljevu.

M. V.

Apelacioni sud u Kragujevcu potvrdio je presudu Vi{eg suda u Po`arevcu

Osam godina zatvora za razbojnikePo`arevac - Apelacioni sud u Kragu-jevcu potvrdio je presudu Vi{eg su-da u Po`arevcu, kojim su Seljim Di-brani (45) i Zoran Marinkovi} (66)osu|eni na pet, odnosno tri godinezatvora zbog razbojni{tva nad Pre-dragom Baldi}em (87). Optu`nicuje zastupao zamenik vi{eg javnog tu-`ioca u Po`arevcu Miroslav Vojino-vi}, a sudskim ve}em koje je donelopresudu predsedavala je sudija Vi-{eg suda Gordana Vidojkovi}.

Dvojica pravosna`no osu|enihPo`arevljana su ovo razbojni{tvo iz-vr{ili 25. decembra 2015. godine, uve~ernjim satima. Pre toga je Marin-kovi} je sedeo sa Baldi}em u klubuDoma penzionera, kad mu je ovajispri~ao i pokazao da kod sebe imanovac jer je prodao nasle|eni stan uNovom Sadu za 30.000 evra, navodise, izme|u ostalog, u presudi.

- Marinkovi}, koji je odranijepoznavao Baldi}a i sa kim se dru`ioi pio, videv{i da ovaj ima ve}u koli-~inu deviznog novca, pozvao je

svog kom{iju Dibranija i rekao muda Baldi} kod sebe ima novac i datreba da ga „odrade“. Dibrani jeprihvatio predlog i sa~ekao Baldi}ada krene ku}i, pi{e u presudi. Nasnimcima nadzornih kamera kod

Medicinske {kole, vidi se kako zaBaldi}em idu dvojica napada~a, je-dan sa jedne, a drugi sa druge stra-ne ulice. Kasnije su Baldi}a, na pu-tu ka svojoj ku}i, presreli na Pionir-skom trgu, gde ga je Dibrani napao,udaraju}i ga rukama i nogama poglavi i telu.

Kada je starac od batina pao izunutra{njeg d`epa sakoa uzeo mu jebelu kovertu sa 10.000 evra, koju jeponeo sa sobom. Marinkovi} je ubr-zo uhap{en, dok je Dibrani sa otetimnovcem pobegao. On je uhap{en naaerodromu u Nema~kom graduFrankfurtu, gde je sa Kosova doleteoI, prema re~ima na{eg izvora, hteoda tu zatra`i azil zbog, navodnih,politi~kih progona u Srbiji. Nameramu je osuje}ena, po{to su nema~kebezbednosne slu`be, prilikom pro-vere utvrdila da je za njim raspisaname|unarodna poternica. Odmah suga uhapsili i posle ekstradikcioneprocedure deportovali u Srbiju.

M. V.

@rtva umrla nakon prebijanja Seljim Dibrani je Baldi}u prili-kom razbojni{tva naneo te{ketelesne povrede, zbog kojih jebio hospitalizovan u po`areva~-ku bolnicu.“ Jedno vreme on jeproveo u bolnici. Od posledicanapada nikada se nije opora-vio, jer dva puta je padao u ne-svest, zbog ~ega je morao do-datno da se le~i. Pro{le godineje od tih povreda i preminuo,{to se vidi i u sudskim spisima,pri~aju Baldi}evi ro|aci.

Uhapšena radnica Preduze}a za puteve Po`arevac

Sumnja u proneveru ve}u od dva miliona

Nakon ubistva u Prugovu

VIII p e t a k , 1 3 . j u l 2 0 1 8 .

b r a n i c e v o Ÿ d a n a s . r s

brani~evo

Redakcija: Zoran Vasi}, Miodrag Kuzmanovi}, Mom~ilo Veljkovi}. Pokreta~ priloga Brani~evo u listu Danas – Mile Veljkovi}.

Na intervju sa glumicom An|elkomPrpi} strpljivo sam ~ekao vi{e mesecipo{tuju}i njene profesionalne obave-ze i za sve to vreme pomno sam prationjena anga`ovanja, od kojih je posled-nje u nizu bila premijera „masovnemonodrame“ pod nazivom „[ta mesna|e“ u Mladenovcu. Re~ je o pred-stavi u kojoj ona glumi svih dvanaestlikova, {to predstavlja, ne samo ogro-man profesionalni izazov, ve} i velikiscenski i fizi~ki napor, saop{tava autorovog intervjua na portalu Re~ naroda.

An|elka je ro|ena i odrasla u Po`a-revcu u porodici Predraga i Du{iceStevi}, koji su nju i mla|eg brata Boja-na oduvek usmeravali da slu{aju svojasrca, budu istrajni u onome ~emu te-`e, a da se trudom i radom mo`e po-sti}i mnogo toga u ̀ ivotu. Iako je u po-rodici Stevi} generacijski preovlada-vao duh umetnosti, bratu i sestri nikonije nametao umetnost kao profesiju.Sudbinsko predodre|enje bilo je takvoda An|elka postane akademski {kolo-vana dramska umetnica, a Bojan sekao master gitare posveti pedagogiji iusmeravanju mladih da vole i izvodekvalitetnu muziku.

Na{u sagovornicu gluma je okupi-rala od malih nogu. Sve je po~elo sadrugarima iz Hajduk Veljkove ulice,kada je kroz igru pone{to odglumila,ili otpevala. Magnetna privla~nost kasceni nastavila se na predstavama uvrti}u, a potom i ske~evima u {koli„Dositej Obradovi}“ koju je poha|ala.

Paralelno sa upisom u Po`areva~kugimnaziju, po~inje An|elkino anga`o-vanje u Amaterskom pozori{tu Centraza kulturu Po`arevac, gde u svetu ko-stima, {minke, talenta i ma{te prona-lazi skriveni klju~ Talijinog hrama ko-ga krije u dubini du{e, a na talasimaglume profesionalno krstari du`e odjedne decenije.

- Najva`nije je ko vas uvodi u taj ~a-robni svet. Ja sam imala sre}u da od-rastam uz divne talentovane ljude, iimala od koga da u~im. Samo da po-menem neka imena: ~uveni DragiIvi}, potom, najdivnija u~iteljica Dani-ca Ili}, ali, posebno mesto na mom ̀ i-votnom pijedestalu ide osobi koja satoliko ljubavi i posve}enosti pristupasvakom detetu i daje mu vetar u le|a,mlada u~iteljica Jelena Ili}, u na{oj po-rodici danas poznatija kao moja se-

stra. Eto, to je neko moje mikro okru-`enje koje je velikim delom doprineloda skrivena energija koju sam, najve-rovatnije od najranijih dana ̀ ivota po-sedovala, ispliva na povr{inu, iskrista-li{e se i usmeri me na put kojim samkrenula, i kojom danas profesionalnokrstarim, ka`e An|elka.

Na pitanje da li ~esto dolazi u Po-`arevac, koliko voli svoj rodni grad i~ega se najradije se}a iz doba detinj-stva, An|elka odgovara:

- Po`arevac obo`avam! Volim kadase ^a~alica zabeli pod snegom, kadaulica pored [kole „Dositej Obradovi}“procveta u rano prole}e, kada Taba~ka~ar{ija vrvi od dece koja voze rolere i bi-cikle tokom toplih letnjih ve~eri, a naj-vi{e volim ljude koji ~ine najbitnije de-love mog se}anja i dana{njeg vaspita-nja. Po`arevac je relativno mali grad, ukome se, kao i u svim sli~nim sredina-ma, pri~a o talentu brzo {iri ali i gde sumogu}nosti iskazivanja talenta mnogove}e nego u velikim gradovima. No, saodlaskom u Novi Sad i upisom na Aka-demiju, mnoge stvari i doga|aji kore-nito su se promenili u tvom `ivotu...Problem je kada iz jednog u{u{kanogmalog okru`enja, gde ti mnogi iskrenogovore da si najbolji i da mo`e{ mnogotoga, jedini ode{ me|u iste takve: talen-tovane i kvalitetne. U tom trenutkushvati{ da tek treba da u~i{ i veomamnogo radi{, ali, ne da bi bio najbolji,ve} da bi bio svoj - poseban i unikatan.

Publika te najvi{e prepoznaje poulogama iz televizijskih serija. Tvojaprva uloga bila je uloga voditeljke useriji „Ulica lipa“, no, jedan periodsi provela ba{ kao pravi voditelj za-nimljive i duhovite emisije „Bule-var“ na Televiziji B92.

- Iskreno, toliko sam malu uloguigrala u televizijskoj seriji „Ulica lipa“,da ne verujem da me iko pamti po to-me, dok je „Bulevar“ bio veoma zani-mljiv i jako gledan projekat.

Koliko mogu da primetim, u „Bu-levaru“ nisi nimalo glumila, ve} siveoma profesionalno obavljala po-sao voditelja. No, vratimo se pret-hodnom pitanju. Re~ je o ulogama utelevizijskim serijama.

- Pomenuo si malu ulogu u „Ulicilipa“. Ja bih ipak istakla seriju „@ene saDedinja“ i ulogu ^arne Malba{. Mi-slim da je ona doprinela da se profesi-onalno pribli`im naj{irem auditoriju-mu. Naravno, usledile su i druge ulogei svaku od njih sam dobijala na audici-jama. Iskreno, takav put mi je najdra`i.

Popularnost i posebnu pa`njujavnosti stekla si sitkomom „Andri-ja i An|elka“. Tvoje i duhovite opa-ske tvog partnera Andrije Milo{evi-}a neretko se prepri~avaju u kafi}i-ma, na ulici, u dru{tvu. Da li, mo`da,u nekim situacijama prepoznaje{scene iz sopstvenog ili `ivota tvojihprijatelja?

- Andrija i An|elka su prototip od-nosa dvoje prose~nih ljudi iz na{egkom{iluka. Upravo je osnovni zadatakbio da se ljudi sa njima poistovete, daprepoznaju te situacije i da se, indi-rektno - nasmeju sebi.

An|elka, otkud ti u monodrami?- Pa`ljivo biram svaki posao, a ka-

da je monodrama u pitanju, i{la samsigurnijim i ambicioznijim putem.

Kao {to si rekao, Neboj{a Rom~evi}potpisuje tekst, a Branko \uri} re`iju.Moje je bilo da odgovorim na njihovezahtevne izazove, i publici se predsta-vim kroz 12 likova koje igram u ovojpredstavi. Pri~a je pitka, tema {irokorasprostranjena. Pitanje morala svepodi`e na vi{u temperaturu i gledaoce

sa jedne strane zabavlja, a sa drugestrane natera na duboko razmi{ljanje.

Kako proti~e jedan tvoj radni dan.- Uzbudljivo je, ~esto naporno, ali

okrepljuju}e. Velika je sre}a kada mo-`ete da ̀ ivite od svog posla, a da se pri-tom radujete svakom radnom danu.

Koliko podr{ke u poslu ima{ odsupruga Daria i sina Jak{e?

- D@aba svaki uspeh ako nemate sakime to da delite. Podr{ka je ne{to {tose podrazumeva u porodici. Ne bih nimogla da zamislim druga~ije.

Koji je tvoj moto, tvoja vodiljakroz ̀ ivot i rad?

- Dobro se dobrim vra}a, reklanam je na kraju razgovora An|elkaPrpi}.

Vlada Vinki}, Re~ naroda

An|elka Prpi}, glumica i na{a „povremena“ sugra|anka, o Po`arevcu, sazrevanju i novim izazovima

D`aba svaki uspeh ako nemate sa kim da ga delite

Velika je sre}a kada mo`ete da`ivite od svog posla,a da se pritomradujete svakomradnom danu

„[ta me sna|e“ u - bankarstvuNa{a popularna sagovornica ovih dana je upotpunosti posve}ena pomenutoj monodra-mi „[ta me sna|e“. Re~ je o tekstu jednog odnajboljih scenarista dana{nje Srbije Neboj{e Rom~e-vi}a dok je rediteljska postavka poverena proslavlje-nom glumcu i reditelju Branku \uri}u \uri. An|elkaPrpi} u ovoj predstavi igra Jovanku Joku Jakovljevi},bankarku koja u surovom svetu dana{njice gradi karijeru onim {to ima (pameti i znanja ponaj-manje). Posebno zanimljivo autoru ovog razgovora bile su izjave autora monodrame Neboj{eRom~evi}a: „Kada {ijete dramu po meri ovakve glumice, shvatite da ona mo`e u isti ~as da no-si kolekciju za zimu, prole}e, leto i jesen...i da }e sve dobro da joj stoji“, i Branka \uri}a: „An|el-ka demonstrira svoj posebni talenat i pokazuje celu lepezu {armantnih karakteristi~nih likovakoji plene pa`nju i di`u ritam predstave od po~etka do kraja.“

Komedija je najte`i gluma~ki `anrVezuju}i se za uspeh duhovitog serijala „Andrija i An|elka“, zanima me da li ti vi{e

„le`i“ komedija ili uloga koja zahteva neki drugi oblik gluma~kog preobra`aja?- Uloge ne biram po `anru, jer danas smo svi „gladni“ posla u nedostatku ponude. Ipak, ne}u re}iistinu ako ka`em da ne volim komediju. Sa jedne strane, u`ivaju gledaoci, sa druge strane ja profe-sionalno savladavam, mo`da, najte`i gluma~ki `anr.

Po`arevac - Narodna biblioteka „IlijaM. Petrovi}“ u Po`arevcu, raspisala jenagradni konkurs „Slobodan Stojano-vi}“, za najbolju neobjavljenu dramu.Radove treba slati u tri primerka potpi-sana {ifrom, na adresu: Narodna biblio-teka „Ilija M. Petrovi}“, Drinska 2, 12000Po`arevac, sa naznakom „Konkurs zadramu“. Pobednik konkursa dobi}e povelju „Slo-bodan Stojanovi}“ i nov~anu nagradu od50.000 dinara, uz objavljivanje nagra|e-ne drame. Rok za slanje radova je do 13.avgusta, a rezultati }e se objaviti do 29.septembra. Konkurs se organizuje u spo-men na dramaturga Slobodana Stojanovi}a(1937-2000), koji je ve}i deo `ivota proveo uPo`arevcu, gde je izvesno vreme bio i na ~elugradske biblioteke. Napisao je brojne drame,

filmske scenarije i dramatur{ke studije i eseje.Njegove najpoznatije TV serije i drame bile su:„Vi{e od igre“, „Jastuk groba mog“, „Tuga“,„Golubovi}i“, „Siro~e“, „Idemo dalje“ i „Dr`anjeza vazduh“. M. V.

Veliko Gradi{te - U Velikom Gradi{tu 13. jula zavr-{ava se Festival violinista „Carev~evi dani“, 24. poredu, uz u~e{}e mladih takmi~ara iz cele Srbije. Nazavr{nici festivala najboljem izvo|a~u pripa{}e na-gradna unikatna violina iz radionice ~uvenog JanaNem~eka iz Kova~ice i statueta Vlastimira Pavlovi-}a Carevca.

Na programu manifestacije bilo je i takmi~enjemladih peva~a narodne muzike i koncerti posve}e-ni Carevcu, u izvo|enju ANIP „Vlastimir Pavlovi}Carevac“, Muzi~ke {kole „Stevan Mokranjac“ i Be-ogradskog mu{kog hora. Odr`ana je i izlo`ba slikagradi{tanskih umetnika i promocija biltena „Carev-~eva lira“. Tokom festivala organizovana je i Letnjaakademija narodne muzike, na kojoj se mladi vio-linisti u~e pravilnom interpretiranju narodne mu-zike. Festival je odr`an u organizaciji Kulturnogcentra „Vlastimir Pavlovi} Carevac“, pod pokrovi-teljstvom op{tine Veliko Gradi{te i Ministarstvakulture i informisanja. M. V.

Takmi~enje violinista u slavu CarevcaNagradni konkurs „Slobodan Stojanovi}“ za najbolju neobjavljenu dramu

Rok za slanje radova do 13. avgusta

Foto:

Jelen

a Bek

valac

Foto:

Jelen

a Bek

valac

Spomenik Carevca u parku u V. Gradi{tu

Narodna biblioteka u Po`arevcu