Uvod Una Laziæ i Ivana Milièiæ - GitHub Pagesjedan iz prvog, drugi iz treæeg lica. Tip pitanja: sugestivna ili nesugestivna, koja su se odnosila na detalje za centar i okolinu

760 • PETNIÈKE SVESKE 77 DEO III

Una Laziæ i Ivana Milièiæ

Uticaj vizuelneperspektive posmatraèa naindukovanje la�nihseæanja

Proces priseæanja nije proces potpune repro-dukcije, veæ rekonstrukcije, te veoma veliki brojrazlièitih faktora utièe na ono èega æemo se miprisetiti. Stara i nova seæanja su u stalnoj inter-akciji (Green 1992), tako da detalji jednog do-gaðaja mogu da promene to kako pamtimo nekidrugi dogaðaj (Bartlett 1932). Formiranjetakvih netaènih informacija o dogaðaju stvaraseæanja koja nazivamo la�nim seæanjima. Onase od pravih razlikuju po tome što su bogata de-taljima, emocijama i puna su fikcije, za razlikuod pravih koja u sebi sadr�e nezavisne i prover-ljive podatke (Mather et al. 1997). Ovakva seæa-nja se mogu indukovati postavljanjem pitanjakoja navode ispitanike da se priseæaju dogaðajakoje nikada nisu zapamtili i veliki broj poten-cijalnih faktora koji utièe na la�na seæanja jeispitan (Loftus i Ketchman 1994). Cilj ovogistra�ivanja, bio je da ispitamo da li naše uèe-stvovanje ili samo posmatranje dogaðaja utièena našu podlo�nost indukciji la�nih seæanja.Testirane su razlike izmeðu toga da li je snimljendogaðaj, koji su ispitanici gledali, sniman izprvog lica (akter) ili treæeg lica (posmatraè). Re-zultati su pokazali da, ovo nije nešto što imauticaja na indukciju la�nih seæanja, ali jestepronaðeno da su ispitanici podlo�niji la�nimseæanjima u zavisnosti od toga da li je ono na štase odnosilo pitanje bilo u samom centru doga-ðaja ili negde na periferiji. Na osnovu ovihpodataka, pretpostavljamo da je kljuèni faktorpa�nja, a da uèestvovanje u dogaðaju ne igranikakvu ulogu.

UvodSeæanja nisu izolovana jedna od drugih, veæ

informacije koje ih èine konstantno deluju jednana drugu stoga, neizostavan uticaj na njih imajustara iskustva (proaktivna inhibicija), ali isto ta-ko i nova (retroaktivna inhibicija) (Green 1992).Nove informacije koje se upotpunjuju starimvrše delimiènu izmenu postojeæih seæanja istomjaèinom kao što to vrše i stara iskustva prilikomusvajanja novih. Kada se priseæamo èesto pri-begavamo procesu racionalizacije – upotpunju-jemo nedostatke u seæanju detaljima koji sunetaèni kako bi dogaðaj ostao nepromenjen (Bar-tlett 1932). Netaène informacije o nekom do-gaðaju mogu delimièno izmeniti seæanje i na tajnaèin formirati netaèna, takozvana la�na seæanja.Kljuènu razliku izmeðu pravih i la�nih seæanjapredstavlja kvalitet informacija (Mather et al.1997). La�na seæanja su bogata detaljima, emo-cijama i puna su fikcije, za razliku od pravih kojau sebi sadr�e nezavisne i proverene podatke. Uvelikom broju istra�ivanja izazivano je je stva-ranje la�nih seæanja na dogaðaj koji je ispitanikpro�iveo. Meðutim, istra�ivaèe je zanimala i mo-guænost da se stvore la�na seæanja o dogaðajimakoji se nikada ranije nisu desili (Loftus i Ketch-man 1994).

U jednom od takvih istra�ivanja pokazano jeda davanje dodatne netaène informacije kodispitanika izaziva potpunu promenu postojeæihmemorijskih zapisa osobe vezane za neki do-gaðaj. Ispitivan je efekat sugestivnih pitanja napromenu seæanja u raznim situacijama (Loftus i

Una Laziæ (1999), Beograd, MilovanaMilovanoviæa 3, uèenica 4. razreda Treæebeogradske gimnazije

Ivana Milièiæ (2000), Kikinda, Braæe Bogaroški52, uèenica 4. razreda Gimnazije „DušanVasiljev“ u Kikindi

MENTORI:

Ksenija Mišiæ, studentkinja master studijapsihologije, Filozofski fakultet Univerziteta uBeogradu

Predrag Nedimoviæ, student doktorskih studijapsihologije, Filozofski fakultet Univerziteta uBeogradu

Pickrell 1995). Zadatak je bio procena brzineautomobila na snimku. Pokazano je da, u zavi-snosti od toga da li se ispitanicima postavjajupitanja koja sadr�e reèi „sudariti” ili „smrskati”,brzina automobila se procenjuje razlièito – ve-æom u drugom sluèaju, prilikom èega ispitaniciprijavljuju predmete koji nikada zaista nisupostojali (npr. polomljena stakla, svetla, itd.),ukoliko su oni pomenuti u pitanju. Pored togapoznati su sluèajevi brojnih psihoterapeuta kojisu svojim klijentima usaðivali bogata la�na se-æanja i profitirali na tome (Loftus i Bernstein2005).

Upravo iz ovih razloga la�na seæanja su ve-oma va�an fenomen koji je va�no podrobno is-pitati i saznati što više o razlièitim faktorima kojiutièu na njihovo formiranje. Jedan od faktorakoji do sada nije ispitivan, a potencijalno mo�euticati na njihovu pojavu, jeste perspektiva osobepri priseæanju.

Vizuelna perspektiva u autobiografskim se-æanjima se odnosi na perspektivu iz koje osobaposmatra dogaðaje iz sopstvenog seæanja, od-nosno to da li sebe vidi kao aktera (prvo lice) ilikao posmatraèa u datom seæanju (treæe lice) (Su-tin i Robins 2007). Vremenski interval izmeðudogaðaja i priseæanja utièe na perspektivu iz kojeæe se osoba priseæati – naime, veæine seæanja izranog detinjstva se obièno priseæamo kao da smogledali iz treæeg lica, dok skorija seæanja opi-sujemo kao da u datom trenutku posmatramo izprvog lica, onog u kom smog a i sami iskusili(Berntsen i Rubin 2006, prema Sutin i Robins2008). Seæanja o kojima izveštavamo kao da suiz treæeg lica mogu slu�iti za stvaranje emoci-onalne distance u odnosu na dogaðaj, pogotovoukoliko se dogaðaji iz seæanja sukobljavaju saslikom koju osoba ima o sebi (Libby i Eibach2002; Sutin i Robins 2006, prema Sutin i Robins2007). Pri priseæanju iz prvog lica osobe kao daponovo pro�ivljavaju odreðeni dogaðaj, dok na-suprot tome, pri priseæanju iz treæeg lica osobaposmatra samu sebe u datom seæanju i time semo�e osetiti kao da postoji distanca od dogaðaja(Nigro i Neisser 1983).

Iako su još krajem 19. veka uoèene razlikeizmeðu seæanja u prvom i u treæem licu (Henri iHenri 1896), problematika vizuelne perspektivenije ispitivana sve do kraja osamdesetih godinaprošlog veka (Nigro i Neisser 1983). Od tada pado danas, brojna istra�ivanja su se bavila vizu-elnom perspektivom. Neka od njih su se bavila

uticajem vizuelne perspektive na emocije vezaneza seæanja (Berntsen i Rubin 2006; Libby iEibach 2002; Sutin i Robins 2006, prema Sutin iRobins 2007), kao i uticajem pola, na vizuelnuperspektivu iz koje se priseæamo dogaðaja (Hue-bner i Fredrickson 1999), gde je pokazano da seperspektiva posmatraèa u priseæanju èešæe javljakada �ene govore o svojim prošlim iskustvima,nego što se javlja kod muškaraca. Takoðe jepokazano da je prisutan i uticaj kulturološkihrazlika na vizuelnu perspektivu (Cohen i Gunz2002), pri èemu su istoènjaci više skloniji odzapadnjaka da pri rekonstrukciji seæanja sebestavljaju u poziciju posmatraèa. Vizuelna per-spektiva pri priseæanju je va�an indikator kodpamæenja ljudi sa klinièkim poremeæajima poputdepresije (Kuyken i Howell 2006), gde se koddepresivnih adolescenata èešæe javlja perspe-ktiva posmatraèa, pogotovo kod seæanja koja supovezana sa liènom traumom i socijalnom an-ksioznošæu (Coles et al. 2002; Coles et al. 2001;Stopa and Bryant 2004). Takoðe je pokazano dase promena vizuelne perspektive javlja i koddrugih klinièkih fenomena, kao što su fobije(Day et al. 2004), opsesivno-kompulsivni pore-meæaj (Terry i Barwick 1995, 1998) ipost-traumatski stresni poremeæaj (Kenny iBryant 2007; Porter i Birt 2001). Ovo ukazuje daje perspektiva iz koje do�ivljavamo dogaðajpsihološki relevantna i da potencijalno utièe naprocese pamæenja.

Uticaj vizuelne perspektive se ne sreæe samou kontekstu istra�ivanja autobiografskih seæanja.On se sreæe i prilikom istra�ivanja igranja videoigrica, gde je uoèeno da postoje razlike u usme-ravanju pa�nje i do�ivljavanju igrice u zavisnostiod toga da li je ispitanik igra iz prvog (igraè vidisamo ruke i oru�je/alatke koje koristi) ili iz treæeg(vidi se igraè sa leða) lica. Pokazano je da igranjeigrice u prvom licu poveæava oseæaj prisustva –odnosno, oseæaj da se igraè nalazi u odreðenomokru�enju iako fizièki nije tamo (Scoresby iShelton 2011), što sugeriše da postoji veæi oseæajuronjenosti u sadr�aj. Takoðe je zabele�eno darazlièita perspektiva razlièito uslovljava fokusigraèa; u igricama u prvom licu pa�nja se foku-sira na centar ekrana (odnosno na mesto gde senalazi oru�je), dok u igricama u treæem licu igraèobraæa pa�nju na èitav ekran (El-Nasr i Yan2006).

Nalazi koji potièu iz igranja igrica (El-Nasr iYan 2006) pokazuju je da oni koji posmatraju

ZBORNIK RADOVA 2018 PSIHOLOGIJA • 761


dogaðaj u igri iz treæeg lica (third person shooterigrice) bolje percipiraju detalje cele scene, dokoni koji igraju iz prvog (first person shooter ig-rice), bolje pamte detalje koji se nalaze na srediniekrana. Prema tome, mi pretpostavljamo da æeispitanici koji se budu priseæali dogaðaja sasnimka koji je sniman iz treæeg lica, biti jednakopodlo�ni indukciji la�nih seæanja i za ono što seodnosi na centar i na ono sa periferije. Sa drugestrane, la�na seæanja o snimku snimanom iz pr-vog lica, javljaæe se èešæe kada se indukuju zaobjekte sa periferije, nego za objekte sa centraekrana. Takoðe, generalno æe la�na seæanja bitiuèestalija u posmatranju iz treæeg lica, ali i da æebiti sigurniji u odgovorima na sugestivna, negona nesugestivna pitanja (Mather et al. 1997).

Iz ovih nalaza mo�e se izvesti zakljuèak da seiz prvog lica više obraæa pa�nja na detalje vezaneza sam tok radnje, dok se iz treæeg lica obraæapa�nja i na celokupnu okolinu. Stoga, cilj našegistra�ivanja je bio da utvrdi da li postoji uticajvizuelne perspektive na stvaranje la�nih seæanja,pri èemu smo pratili da li æe on zavisiti od toga dali ispitanik gleda video snimak u prvom ili utreæem licu.

Metod

Varijable. Nezavisne varijable u našem is-tra�ivanju bile su vizuelna perspektiva i tip pi-tanja. Vizuelna perspektiva u video klipu, koja jeimala dva nivoa – prvo (akter) ili treæe lice (po-smatraè). Ova dva nivoa varijable, oslikavala suse u tome što je isti dogaðaj snimljen iz dva ugla,jedan iz prvog, drugi iz treæeg lica. Tip pitanja:sugestivna ili nesugestivna, koja su se odnosilana detalje za centar i okolinu što je bio treæi fak-tor koji smo testirali. Tip pitanja je bio varijablakoju smo manipulisali kroz postavljanje pitanja uupitniku o dogaðaju koji su ispitanici gledali usnimku. Zavisnu varijablu je predstavljala uèe-stalost pojave la�nih seæanja, koja je operaci-onalizovana kao proporcija netaènih odgovorakoje je ispitanik dao na sugestivna i nesugestivnapitanja.

Pored ovoga, ispitanici su procenjivali sop-stvenu sigurnost u odgovor koji su dali, na skaliod 1 do 6, nakon svakog pitanja u upitniku.Dalje, svakom ispitaniku je nakon gledanja videapostavljeno pitanje koliko se oseæao prisutnim

Slika 1. Dve slike iz videakorišæenih kao stimulusi sa mre�om3�3. Slika 1A predstavlja video izprvog lica, a slika 1B, video iztreæeg.

Figure 1. Two frames from videospresented to participants with 3 �3grid laid over. First person video isin the photo 1A, and the thirdperson video in picture 1B.

tokom posmatranja video snimka. Odgovor sutakoðe davali na šestostepenoj skali (Scoresby iShelton 2011). Pitanje je slu�ilo kao uvid u to ko-liko su ispitanici sigurni u svoje odgovore i kaopokazatelj ispravnosti procedure eksperimenta.

Stimulusi. Stimulusi su bili dva video snimkanapravljena u IS Petnica u kontrolisanim uslo-vima. Snimci su snimljeni simultano, oba sutrajala 58 sekundi, na njima je bila prikazana istaradnja sa istim brojem detalja. Snimak iz prvoglica imao je direktan pogled na radnju, dok sesnimak iz treæeg lica razlikovao po tome što se unjegovom levom uglu ekrana nalazio kaèket kojije simulirao prisutnost druge osobe (slika 1).Akteri videa su komunicirali u pravcu tog kaè-keta, kako bi delovalo da je to još jedna osoba. Utoku snimanja ekran je mre�om bio podeljen na 9jednakih pravougaonika kojima smo napravilirazgranièenje izmeðu centra (pravougaonici 2, 5i 8) i okoline (pravougaonici 1, 3, 4, 6, 7 i 9), isamim tim odredili broj detalja koji su ušli zakonstrukciju upitnika.

Instrumenti. U eksperimentu je korišæenupitnik napravljen u programu OpenSesame(verzija 3.1) i sastojao se od 20 pitanja (primerstavke: Da li se na stolu nalazila ljubièasta èaša?)i jednog pitanja kojim smo merili prisutnost is-pitanika tokom video snimka. Upitnik je sadr�aopitanja zatvorenog tipa (da/ne): 5 sugestivnihpitanja vezanih za centar, 4 nesugestivna pitanjavezana za centar, isto toliko sugestivnih pitanjavezanih za okolinu i 7 nesugestivnih pitanja ve-zanih za okolinu. Nakon svakog pitanja usledilaje provera sigurnosti ispitanika koja je slu�ila ikao provera procedure. Broj sugestivnih i nesu-

gestivnih pitanja u upitniku nije bio ujednaèen,jer je bilo potrebno da upitnik sadr�i više nesu-gestivnih pitanja, kako ispitanici ne bi shvatilisvrhu istra�ivanja.

Uzorak. Uzorak je bio prigodan i èinilo ga je30 saradnika i polaznika IS Petnica, oba pola irazlièitog uzrasta. Ispitanici su podeljeni u dvejednake grupe – prva polovina ispitanika je gle-dala snimak iz prvog lica, dok ga je druga polo-vina posmatrala iz treæeg.

Procedura. Ispitanicima je prvo puštan vi-deo snimak, prvoj grupi snimak iz prvog, adrugoj iz treæeg lica. Nakon toga usledilo je reša-vanje filer zadatka (osmosmerke) koje je trajalo15 minuta. Osmosmerka je izabrana kao filerzadatak, jer se pokazala efikasnom u pilot istra-�ivanju. Pokazalo se da je prijala ispitanicima, asama ne zahteva da se ispitanici previše oslanjajuna memorijske procese. Dati vremenski intervalje izabran jer se u prethodnim istra�ivanjima po-kazalo da toliko iznosi minimalan period pri-likom kojeg se mogu uoèiti promene u pamæenjui uvideti efekat sugestivnih pitanja (Schooler etal. 1986). Potom su ispitanici popunjavaliupitnik za indukciju la�nih seæanja. Nakon pri-kupljanja podataka, svim ispitanicima poslat jemejl sa debrifingom u kojem su obavešteni osvrsi našeg istra�ivanja.

Rezultati

Za analizu podataka korišæena je mešovitaanaliza varijanse (ANOVA). Prva analiza, ura-ðena na celom uzorku, ukazala je na postojanje


Slika 2. Interakcija faktoracentar/okolina i vizuelneperspektive. Verikalnim crtamaoznaèeni su 0.95 intervalipoverenja.

Figure 2. Interaction of thecenter (circle)/surroundings(square) factor and visualperspective factor. Vertical barsdenote 0.95 CI.


interakcije faktora centar/okolina i vizuelne per-spektive (slika 2), odnosno lica iz kog je ispitanikgledao video (F(1, 28) = 7.46, p = 0.01, �2 == 0.21). Takoðe su dobijeni glavni efekti faktoracentar/okolina (F(1, 28) = 14.8, p = 0.001, �2 == 0.35) i tipa pitanja (sugestivna i nesugestivna)(F(1, 28) = 7.24, p = 0.01, �2 = 0.21).

U sledeæem koraku obrade podataka u obzirsu uzeti odgovori ispitanika koji su se osetili pri-sutno u video snimku (ispitanici koji su na skaliprisutnosti dali odgovor veæi od 3). Ispitanici kojisu gledali video iz prvog lica po prisutnosti nisuznaèajno razlikovali od ispitanika koji su videogledali iz treæeg lica. Ova selekcija ispitanika jeizvršena kako bismo videli da li je prethodno za-bele�ena interakcija posledica stvarnog do�iv-

ljaja prisutnosti u videu, ili je posledica razlikaizmeðu grupa. Ovim selekcionim kriterijumomje eliminisano 13 ispitanika, što nam govori da seoko 55% uzorka osetilo prisutno tokom gledanjavideo snimka. U ovoj analizi zabele�en je glavniefekat faktora centar/okolina (F(1, 14) = 5.12,p = 0.04, �2 = 0.29).

Treæa analiza obuhvatila je odgovore ispi-tanika koji su se osetili prisutno u videu, pri èemuje njihova sigurnost bila 4 ili veæa. Na osnovuovog kriterijuma je zadr�ano oko 40% ispitanika,što nam ukazuje na to da je veæi deo odgovorâ biodat bez velike sigurnosti u njega. Glavni efekatcentar/okolina se i u ovoj analizi pokazao kaoznaèajan (F(1, 14) = 8.68, p = 0.01, �2 = 0.38).Na slici 3 mo�emo videti da su razlike izmeðu

Slika 3. Glavni efekti faktoracentar/okolina u sve tri analize.Verikalnim crtama oznaèeni su0.95 intervali poverenja.

Figure 3. Main effect of thecenter (left)/surroundings (right)factor in all three analyses.Vertical bars denote 0.95 CI.

Slika 4. Interakcija faktoracentar/okolina i tipa pitanja(treæe lice). Verikalnim crtamaoznaèeni su 0.95 intervalipoverenja.

Figure 4. Interaction of thecenter (circle)/surroundings(square) factor and Sugestvenessof the question factor. Verticalbars denote 0.95 CI.

centra i okoline najrobusniji nalaz, odnosnoopstaju i u visoko selektovanom uzorku, za kojimo�emo da pretpostaviti da su ispitanici gledalivideo sa najveæom pa�njom.

Èetvrtom analizom uraðenom na celom uzor-ku ispitana je proseèna sigurnost ispitanika uzavisnosti od tipa pitanja (sugestivna pitanja ve-zana za centar, nesugestivna pitanja vezana zacentar, sugestivna pitanja vezana za okolinu, ne-sugestivna pitanja vezana za okolinu) pokazala jeznaèajan efekat faktora centar/okolina (F(1, 28)= 38.2, p = 0.000, �2 = 0.58). Pored toga dobijenaje i interakcija pomenutog faktora sa tipompitanja (F(1, 28) = 25.8, p = 0.000, �2 = = 0.48),što se vidi na slici 4.

Diskusija i zakljuèak

U našem istra�ivanju smo se bavili uticajemvizuelne perspektive na indukciju la�nih seæanja,odnosno time koliko perspektiva iz koje sepriseæamo dogaðaja utièe na uèestalost pojavela�nih seæanja. Najviše uspešno indukovanihla�nih seæanja dobijeno je u treæem licu, uzpomoæ sugestivnih pitanja vezanih za okolinu,dok je najmanje la�nih seæanja izazvano uzpomoæ sugestivnih pitanja vezanih za centar uprvom licu. Ovakav nalaz sugeriše da, u situacijikada posmatramo neki dogaðaj u treæem licu,smo podlo�niji indukciji la�nih seæanja, uodnosu na dogaðaj koji smo iskusili iz prvog lica,odnosno, u kom smo i sami uèestvovali, a nesamo posmatrali. Razlike u sigurnosti ispitanikanisu dobijene izmeðu prvog i treæeg lica, ali jesuuoèene izmeðu centra i okoline. Ni u jednom licunismo zabele�ili razlike u sigurnosti kod ne-suestivnih pitanja. Suprotno, kod sugestivnih, tj.pitanja koja je trebalo da indukuju la�na seæanja,uoèavamo razliku u sigurnosti. U oba lica, is-pitanici su sigurniji u svoje odgovore vezane zacentar, nego u one vezane za okolinu.

S obzirom na izostanak razlike u taènosti nasugestivnim pitanjima, u odnosu na to da li su seodnosila na centar ili na okolinu, u prvom licu,što nije u skladu sa pretpostavkom da æe neko koje bio akter (posmatrao iz prvog lica), uoèavatimanje iz okoline. Stoga, generalizacija nalazapoteklih iz video igrica (El-Nasr i Yan 2006),nije moguæa u direktnom smislu. Pretposta-vljamo da postojanje nekog objekta u centruekrana (poput nišana u video igricama), privlaèipa�nju, više nego èinjenica da se igrica igra iz

prvog lica. Pored toga, to istra�ivanje nije uklju-èivalo memorijske procese, kao naše.

Iako smo pretpostavili da æe se prema licimarazlikovati podlo�nost la�nim seæanjima. Uko-liko se posmatra iz treæeg lica, neæe biti razlika zacentar i okolinu, a iz prvog æe centar biti manjepodlo�an. Naši nalazi nisu govorili u prilogovome, veæ se i u treæem licu ponovilo ono štosmo oèekivali u prvom – veæa podlo�nost napitanjima koja se odnose na okolinu kadra. Ovoje mogla biti posledica ogranièenja naše proce-dure, osnosno tehnièkih moguænosti snimanjastimulusa. Ukoliko bismo ispitaniku ponudili dazaista ima jaèi oseæaj involviranosti u video, npr.korišæenjem VR tehnologije ili uèestvovanjem unekoj sceni, postoji moguænost da bi se ovoispoljilo na drugi naèin. Ovakve sugestije dolazeiz toga što je nevelik broj ispitanika izveštavao dase oseæao kao da je uronjen u video i da je do-�iveo to kao svoje iskustvo. Pored toga, ovi na-lazi mogu biti prosto posledica usmeravanjapa�nje na aktere videa, što je dovelo do zanema-rivanja okoline.

Iako smo pretpostavljali razliku izmeðu per-spektive u kojoj ispitanik posmatra dogaðaj,nalazi govore protiv ove ideje. U gotovo svim ni-voima analize i filtriranja podataka, potvrðuje dase podlo�nost la�nih seæanja u odnosu na centar iokolinu dogaðaja ne razlikuje u zavisnosti odtoga da li smo bili akteri dogaðaja ili samo nje-govi posmatraèi. Mo�emo da zakljuèimo da uzdovoljno posveæene pa�nje, lice prestaje da igraulogu. Pored toga, posledica niske u�ivljenostiispitanika u video, koja je bila posledica proce-dure, takoðe je mo�da uticala na izostanak overazlike. Kao što je veæ nagovešteno, postoji mo-guænost da ispitanici nisu usvajali perspektivutreæeg lica zbog toga što je osoba koja u videureprezentuje treæu osobu, predstavljena samokaèketom u donjem levom uglu. Utisak treæeglica bi mo�da bio uverljiviji da je u kadru bilaprava osoba, ali bi takva procedura uvela novemetodološke probleme (razlike u kadru i brojudetalja).

Na merama taènosti, jedini zabele�en nalaz upogledu la�nih seæanja, odnosio se na veæu po-dlo�nost na pitanjima koja su se odnosila naokolinu. Pored toga, u skladu sa prethodnim na-lazima (Zaragoza i Mitchell 1996) da su ispi-tanici sigurniji u svoje odgovore ukoliko su upitanju la�na seæanja kao odgovori. Mi nismozabele�ili razlike izmeðu lica u ovom sluèaju, ali



jesmo izmeðu tipa pitanja i centra ili okoline.Naime, naši ispitanici su bili sigurniji u svojeodgovore kada su pitanja bila sugestivna i odno-sila se na centar, u odnosu na to kada su nesu-gestivna. Suprotno tome, za pitanja za okolinu,ispitanici su iskazali dosta manju sigurnost, s timšto su ovoga puta za sugestivna bili manje sigurninego za nesugestivna. Iako ovi nalazi nisu di-rektna replikacija nalaza na koje smo se oslanjali(Zaragoza i Mitchell 1996), naši nalazi ne govoreprotiv toga, veæ daju dodatnu dimenziju koja uranijim istra�ivanjima, prema našem znanju, nijeispitivana ili izveštavana – rezultate sigurnosti nanesugestivnim pitanjima.

Na kraju, treba se osvrnuti na još neka ogra-nièenja procedure, koja su imala opštiji efekat nacelo istra�ivanje, pre nego samo na pojedinaènevarijable ili nivoe varijabli. Prvo upotreba filerzadatka koji je toliko drastièno razlièit od svegaostalog što su ispitanici radili, dovelo je do togada posumnjaju u to da je postojao pokušaj pre-vare. Kako nije provereno postignuæe u osmo-smerki, odnosno, ispitanici nisu imali cilj, veæ sutime samo popunjavali vreme, postoji moguæ-nost da su se preslišavali videa sve vreme (Scho-oler et al. 1986). To potencijalno dovodi to togada se la�na seæanja te�e indukuju, jer se onamogu javiti samo kad doðe do propadanja me-morijskog traga. Pored toga, filer zadatak nijepretestiran na stepen interferencije u odnosu naglavni zadatak. Moguæe je da naša procena in-volviranosti memorijskih procesa u rešavanjeosmosmerke bila pogrešna, te je došlo do do-datne interferencije. Pored toga, istra�ivanje jebilo sprovoðeno u Istra�ivaèkoj stanici Petnica,te nije bilo moguæe da se prikrije svrha istra-�ivanja, odnosno, sama èinjenica da je u pitanjuistra�ivanje, veæ mo�e da navede ispitanike damenjaju svoje odgovore. Pored ovoga, izvornaistra�ivanja su se oslanjala i na autoritet ekspe-rimentatora, te je moguæe da bi neki eksperi-mentator koji nije vršnjak, mogao da utièe nageneralnu podlo�nost ispitanika la�nim seæa-njima, tako što ispitivanje dobija izgled testa. Sobzirom da su pitanja formulisana na naèin kaoda je sve bilo prisutno, mo�da bi ispitanici lakšepristajali na sugestivna pitanja, a èinjenica da sula�na seæanja u pitanju bi se još jaèe ispoljila namerama sigurnosti. Stoga, mo�emo da zak-ljuèimo da naše istra�ivanje ne govori u prilograzlikama u sklonosti ka la�nim seæanjima uzavisnosti od toga da li smo akteri nekog doga-

ðaja ili samo njegovi posmatraèi. Jedine zabe-le�ene razlike jesu u tome da li je pa�nja bila fo-kusirana (centar ekrana) ili ne (periferija ekrana).Više indukovanih la�nih seæanja pronaðeno je naperiferiji, ali ona se nisu ponašala prema oèeki-vanjima (Zaragoza i Mitchell 1996) u periferiji,dok u centru jesu. Stoga, mo�emo da zakljuèimoda naše istra�ivanje jasno pokazuje uticaj us-merene pa�nje, te pretpostavljamo da ispitanicinisu bili sigurni u svoja la�na seæanja, jer su bilisvesni da nisu obraæali jednaku pa�nju na sve uvideu

Literatura

Bartlett F. 1932. Remembering: A Study inExperimental and Social Psychology. CambridgeUniversity Press

Cohen D., Gunz A. 2002. As seen by the other…:Perspectives on the self in the memories andemotional perceptions of Easterners and Westerners.Psychological Science, 13 (1), 55.

Coles M., Turk C., Heimberg R. G. 2002. The role ofmemory perspective in social phobia: Immediate anddelayed memories for role-played situations.Behavioural and Cognitive Psychotherapy, 30 (4):415.

Coles M., Turk C., Heimberg R. and Fresco D. 2001.Effects of varying levels of anxiety within socialsituations: Relationship to memory perspective andattributions in social phobia. Behaviour Researchand Therapy, 39 (6): 651.

Day S., Holmes E., Hackmann A. 2004. Occurrenceof imagery and its link with early memories inagoraphobia. Memory, 12 (4): 416.

El-Nasr M. S., Yan S. 2006. Visual attention in 3Dvideo games. U Proceedings of the 2006 ACMSIGCHI international conference on Advances incomputer entertainment technology. ACM, 22.

Green R. 1992. Human Memory. Hillsdale (NJ):Lawrance Erlbaum Associates

Heaps C., Nash M. 2001. Comparing recollectiveexperience in true and false autobiographicalmemories. Journal of Experimental Psychology:Learning, Memory, and Cognition, 27 (4): 920.

Henri V., Henri C. 1896. Enquete sur lespremiersouvenirs de l’enfance.L’AnneePsychologique, 3: 187.

Huebner D., Fredrickson B. 1999. Genderdifferences in memory perspectives: Evidence forself-objectification in women. Sex Roles, 41 (5-6):459.

Kenny L., Bryant R. 2007. Keeping memories at anarm’s length: Vantage point of trauma memories.Behaviour research and therapy, 45 (8): 1915.

Kuyken W., Howell R. 2006. Facets ofautobiographical memory in adolescents with majordepressive disorder and never-depressed controls.Cognition and Emotion, 20 (3-4): 466.

Libby L., Eibach R. 2002. Looking back in time:self-concept change affects visual perspective inautobiographical memory. Journal of personality andsocial psychology, 82 (2): 167.

Loftus E., Ketcham K. 1994. The Myth of RepressedMemory. New York: St. Martin’s Press

Loftus E., Pickrell J. 1995. The formation of falsememories. Psychiatric Annals, 25: 720-725.

Loftus, E., Bernstein, D. 2005. Rich False Memories:The Royal Road to Success. U Decade of behavior.Experimental cognitive psychology and itsapplications (ur. A. F. Healy) Washington DC:American Psychological Association, str. 101-113.

Mather M., Henkle L. A., Johnson M. K. 1997.Evaluating characteristics of false memories:remember / know judgments and memorycharacteristics questionnaire compared. Memory &Cognition, 25 (6): 826.

Mitchell J. K., Zaragoza S. M. 1996. Repeatedexposure to suggestion and the creation of falsememories. Kent State University

Nigro G., Neisser U. 1983. Point of view in personalmemories. Cognitive psychology, 15 (4): 467.

Porter S., Birt A. R. 2001. Is traumatic memoryspecial? A comparison of traumatic memorycharacteristics with memory for other emotional lifeexperiences. Applied cognitive psychology, 15 (7):S101.

Scoresby J., Shelton B. 2011. Visual perspectiveswithin educational computer games: effects onpresence and flow within virtual immersive learningenvironments. Instructional Science, 39 (3): 227.

Schooler W. J., Gerhard D., Loftus E. 1986.Qualities of the unreal. Journal of ExperimentalPsychology: Learning, Memory and Cognition, 12(2): 171.

Stopa L., Bryant T. 2004. Memory perspective andself-concept in social anxiety: An exploratory study.Memory, 12 (4): 489.

Sutin A., Robins R. 2007. Phenomenology ofautobiographical memories: The memoryexperiences questionnaire. Memory, 15 (4): 390.

Sutin A., Robins R. 2008. When the “I” looks at the“Me”: Autobiographical memory, visual perspective,and the self. Consciousness and cognition, 17 (4):1386.

Terry W., Barwick E. C. 1995. Observer versus fieldmemories in repressive, low anxious, andobsessive-compulsive subjects. Imagination,Cognition and Personality, 15 (2): 159.

Terry W. S., Barwick E. C. 1998. Observing-self inmemories of obsessive-compulsives. Imagination,Cognition and Personality, 18 (1): 59.

Zaragoza, M. S., Mitchell, K. J. 1996. Repeatedexposure to suggestion and the creation of falsememories. Psychological Science, 7 (5): 294.

Una Laziæ and Ivana Milièiæ

Influence of the Visual Perspectiveof the Observers on the Induction ofFalse Memories

Research has shown that our memories arebetter described as a reconstruction than a repro-duction of events. There is a number of phenom-ena that supports this finding, one of the mostresearched being false memories. False memo-ries are rich in details, emotions, fictional andincorrect data which makes them easy to manipu-late with new information. In a series of studiesElizabeth Loftus, the most eminent researcher inthis field, has shown that it is possible to recall anon-existent event, which works by using sug-gestive questions (Loftus & Ketchman 1994;Loftus & Pickrell 1995). Many influences onfalse memories appearance have been examinedand the aim of our research was to determine theinfluence of the visual perspective on false mem-ories, whether someone was an actor or an ob-server of the event that they are recalling. Inaddition, we examined a hypothesis that the ac-tors of the event will be more focused on the



event and therefore their memory of the sur-roundings will be more prone to false memories,while this difference will not exist in the observ-ers of the event.

Two groups of 15 subjects were shown twovideos, one from the actors’ perspective and theother from the observers’. After a filler task aquestionnaire consisting of suggestive and non--suggestive questions was administered for theinduction of false memories.

Data analysis has shown a significant cen-ter/surrounding factor (F(1, 28) = 14.8, p == 0.001, �2 = 0.35. It has been noted that centerrelated details are remembered better regardlessof the visual perspective. Therefore, visual per-spective does not play an important role in the in-duction of false memories when the adequateamount of attention has been paid to the event.

Documents

Uvod Una Laziæ i Ivana Milièiæ - GitHub Pagesjedan iz prvog, drugi iz treæeg lica. Tip pitanja: sugestivna ili nesugestivna, koja su se odnosila na detalje za centar i okolinu