Uvod u Međunarodne Računovodstvene Standarde Za Javni Sektor

Uvod u Međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor

Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor (IPSASB) Međunarodne federacije računovođa razvija računovodstvene standarde za entitete javnog sektora, poznatijih kao Međunarodni računovodstveni standardi za javni sektor (MRS-JS). MRS-JS priznaje značajne koristi od doslednih i uporedivih finansijskih informacija u okviru različitih pravnih sistema i veruje da će ovi MRS-JS odigrati ključnu ulogu u omugućavanju da se ove koristi ostvare. IPSASB snažno podstiče državne organe i nacionalna tela za donošenje standarda da se angažuju na razvoju standarda komentarisanjem predloga utvrđenih u njegovim nacrtima za izlaganje.IPSASB objavljuje MRS-JS koji se bave finasijskim izveštavanjem po gotovinskoj osnovi računovodstva i obračunskoj osnovi računovodstva. MRS-JS po obračunskoj osnovi se zasnivaju na Međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (IFRS), koje objavljuje Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde kada su zahtevi tih standarda primenljivi za javni sektor. Oni se takođe bave konkretnim pitanjima finansijskog izveštavanja u javnom sektoru kojima se ne bave IFRS.Usvajanje MRS-JS od strane vlasti će poboljšati i kvalitet i uporedivost finansijskih informacija entiteta iz javnog sektora širom sveta. IPSASB priznaje pravo vlada i nacionalnih donosilaca standarda da ustanove računovodstvene strandarde i smernice za finansijsko izveštavanje u njihovim pravnim sistema. IPSASB podstiče usvajanje MRS-JS i usklađivanje nacionalnih zahteva sa MRS-JS. Finansijski izvještaji trebalo bi da budu navedeni kao saglasni sa MRS-JS samo ukoliko su usaglašeni sa svim zahtevima svakog primenljivog MRS-JS.

MRS-JS – Prezentacija finansijskih izveštaja

SAOPŠTENJE.... ISTORIJA....

1. UVODMRS-JS 1- Prezentacija finansijskih izveštaja zamenjuje MRS-JS 1 – Prezentacija finansijskih izveštaja (objavljen u maju 2000. godine) i trebalo bi ga primenjivati za godišnje izveštajne periode koji počinju 1. januara 2008. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Razlozi za revidiranje MRS-JS 1Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor (IPSASB) je razvio ovaj revidirani MRS-JS 1 kao odgovor na Projekat poboljšanja Međunarodnih računovodstvenih standarda IPSASB i sopstvenu politiku harmonizacije računovodstvenih standarda za javni sektor sa standardima za privatni sektor u odgovarajućoj meri.Razvijajući ovaj revidirani MRS-JS 1, IPSASB je usvojio politiku korigovanja IPSASB za one promene koje su izvršene u nekadašnjem IAS 1 Prezentacija finansijskih izveštaja kao posledica projekta poboljšanja IASB, osim kada se originalni MRS-JS razlikovao od odredbi IAS 1 iz razloga konkretnog za javni sektor; takve razlike su zadržane u ovom MRS-JS 1 i zabeležene su u poređenju sa IAS 1. Nijedna promena u IAS 1 izvršena nakon IASB projekta poboljšanja nije uneta u MRS-JS 1.Promene u odnosu na prethodne zahteveGlavne izmene u odnosu na prethodnu verziju MRS-JS a se opisuju u tekstu koji sledi.DelokrugOvaj standard ne sadrži zahteve koje se odnose na odabir i primenu računovodstvenih politika. Ovi zahtevi su sada uključeni u MRS-JS 3, Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške.

Ovaj standard sadrži zahteve za prezentaciju suficita ili deficita za dati period. Ti zahtevi su se prethodno nalazili u MRS-JS 3.DefinicijeU ovom standardu se:

- Definišu dva nova termina: „neizvodljiv“ i „napomene“;- Menja naziv termina „materijalnost“ u „materijalno značajan“ i koriguje se definicija;- Uklanjaju definicije sledećih termina: „pridruženi entiteti“, „troškovi pozajmljivanja“,

„gotovina“, „gotovinski ekvivalenti“, „troškovi gotovine“, „konsolidovani finansijski izveštaji“, „kontrola“, „kontrolisani entitet“, „entitet koji kontroliše“, „metod udela“, „kursna razlika“, „fer vrednost“, „finansijka sredstva“, „strana valuta“, „inostrano poslovanje“, „manjisko učešće“, „sredstva koja se kvalifikuju“. Ovi termini se definišu u drugim MRS-JS i ponovo se javljaju u „Pojmovniku definisanih termina u MRS-JS1-24;

- Uklanjaju sledeći termini, koji više ne postoje: „vanredne stavke“, „suštinske greške“, „neto suficit/deficit“, „redovne aktivnosti“, „izveštajna valuta“, „suficit/deficit od redovnih aktivnosti“. Ove definicije su eliminisane i iz relevantnih MRS-JS, na primer iz MRS-JS 3 Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške i MRS-JS 4 Učinci promena kurseva stranih valuta.

Ovaj standard sadrži tumačenje termina „materijalnost“ i pojma „karakteristika korisnika“. Prethodno MRS-JS 1 nije sadržao ovaj komentar.Fer prezentacija i odstupanje od MRS-JSU ovom standardu se razjašnjava da fer prezentacija zahteva veran prikaz efekata transakcije, drugih događaja i stanja u skladu sa definicijama i kriterijumima za sredstva, obaveze, prihode i rashode utvrđene u MRS-JS. Prethodno, MRS-JS 1 nije sadržao upustva za vršenje „fer prezentacije“. U ovom standardu se razjašnjava da se u izuzetno retkim okolnostima, u kojima rukovodstvo zaključuje da bi poštovanje zahteva u nekom MRS-JS na toliko pogrešne odluke da bi se sukobilo sa ciljem finansijskih izveštaja utvrđenih u MRS-JS 1, odstupi od zahteva osim ako se odstupanje ne zabranjuje relevantnim regulatornim okvirom. U svakom slučaju, od entiteta se traži da izvrši utvrđena obelodanjivanja. Zamenjeni MRS-JS 1 nije utvrđivao kriterijume za odstupanje od MRS-JS i nije pravio razliku između okolnosti u kojima regulatorni okvir dozvoljava ili zabranjuje odstupanje od MRS-JS.Ovaj standard ne sadrži zahteve vezane za odabir i primenu računovodstvenih politika. Takvi zahtevi se nalaze u MRS-JS 3. Zamenjeni MRS-JS 1 je sadržao zahteve koji su se odnosili na odabir i primenu računovodstvenih politika.Klasifikacija sredstava i obavezaU ovom standardu se zahteva da entitet koristi pristup likvidnosti za prikazivanje sredstava i obaveza samo kada prezentacija likvidnosti obezbeđuje informacije koje su pouzdane i relevantnije od prezentacije sa pristupom tekuća/stalna, odnosno kratkoročna/dugoročna. Zamenjeni MRS-JS 1 nije sadržao takva ograničenja.U ovom standardu se zahteva da se obaveza koja se drži primarno zbog trgovine klasifikuje kao kratkoročna.U ovom standardu se zahteva sa se finansijska obaveza, koja dospeva u roku od dvanaest meseci nakon datuma izveštavanja ili za koju entitet nema bezuslovno pravo odlaganja izmirenja za najmanje dvanaest meseci nakon datum izveštavanja, klasifikuje kao kratkoročna obaveza. Ova klasifikacija se zahteva čak iako je ugovor o refinansiranju, ili reprpgramiranju rata, na dugoročnoj osnovi završen nakon datuma izveštavanja, a pre nego što se odobri objavljivanje finansijskih izveštaja. Zamenjeni MRS-JS 1 je zahtevao da se takve obaveze klasifikuju kao dugoročne.

U ovom standardu se razjašnjava da se obaveza klasifikuje kao dugoročna kada entitet ima, pod uslovom postojećeg zajma, pravo da refinansira ili revolvira svoju obavezu najmanje nakon dvanaest meseci nakon izveštavanja.U standardu se zahteva sa kada se dugoročna finansijska obaveza plaća po viđenju zato što je entitet prekršio uslov ugovora o zajmu na datum izveštavanja ili pre toga, obaveza se klasifikuje kao kratkoročna na datum izveštavanja čak iako se, nakon datuma izveštavanja, a pre nego što se odobri objavljivanje finansijskih izveštaja, zajmodavac složio da neće zahtevati plaćanje kao posledicu kršenja ugovora. Prethodna verzija MRS-JS 1 je zahtevala da se takve obaveze klasifikuju kao dugoročne.U ovom standardu se razjašnjava da se obaveza klasifikuje kao dugoročna ako se zajmodavac složio do datuma izveštavanja da će obezbediti period počeka koji se završava najmanje dvanaest meseci nakon datuma izveštavanja, tokom kojih zajmodavac ne može zahtevati trenutnu otplatu.Prezentacija i obelodanjivanjeU ovom standardu se utvrđuju zahtevi za prezentaciju suficita ili deficita za dati period. Ovi zahtevi su se prethodno nalazili u MRS-JS 3.U ovom standardu se ne zahteva prezentacija sledećih linijskih stavki iz izveštaja o finansijskoj uspešnosti:

- Suficit ili deficit od aktivnosti poslovanja;- Suficit ili deficit od redovnih aktivnosti;- Vanredne stavke.

Zamenjeni MRS-JS 1 je zahtevao prezentaciju ovih stavki.U standardu se zahteva zasebna prezentacija, u izveštaju o finansijskoj uspešnosti, dobitka ili gubitka entiteta za dati period alociranog na: „suficit ili deficit pripisiv vlasnicima entitet koji kontroliše“; i na „suficit ili deficit pripisiv manjinskom učešću“. Zamenjeni MRS-JS 1 nije sadržao ove zahteve za prezentaciju.Izveštaj o promenama neto imovine/kapitalaU ovom standardu se zahteva prezentacija, u izveštaju o promenama neto imovine/kapitala, ukupan iznos prihoda i rashoda entiteta za dati period, (uključujući iznose prizante direktno u sredstvima/kapitalu) prikazujući zasebno iznose pripisive manjinskom učešću i vlasnicima entiteta koji kontroliše. Zamenjni MRS-JS 1 nije zahtevao prezentaciju ovih stavki.NapomeneU standardu se zahteva da entitet obelodanjuje sudove, pored onih koji podrazumevaju procene, do kojih je rukovodstvo došlo u procesu primene računovodstvenih politika entiteta koje imaju najznačajniji efekat na iznose priznate u finansijksim izveštajima (na primer, sudove rukovodstva prilikom utvrđivanja da li sredstva predstavljaju investicionu imovinu). Zamenjni MRS-JS 1 nije sadržao ove zahteve za obelodanjivanjem.U standardu se zahteva da entitet obelodanjuje ključne pretpostavke vezane za buduće i druge ključne izvore neizvesnosti procene na datum izveštavanja koje nose značajan rizik uzrokovanja materijalno značajnog korigovanja na knjigovodstvene vrednosti sredstava i obaveza tokom sledeće finanskijske godine. Zamenjeni MRS-JS a nije sadržao ove zahteve za obelodanjivanjem.

2. CILJCilj ovog standarda je da propiše osnov za prikazivanje finansijskih izveštaja opšte namene, kako bi se obezbedila uporedivost sa finansijskim izveštajima iz prethodnih perioda tog entiteta i sa finansijskim izveštajima drugih entiteta. Da bi se postigao ovaj cilj, Standard uspostavlja opšta načela prezentacije finansijskih izveštaja, smernice u vezi sa njegovom strukturom, i minimalne zahteve u vezi sa sadržajem finansijskih izveštaja sačinjenih u skladu

sa obračunskom osnovom računovodstva. Priznavanje, procena i obelodanjivanje specifičnih transakcija i drugih događaja obrađani su u drugim MRS-JS.

3. DelokrugOvaj standard bi trebalo da se primenjuje u prikazivanju svih finansijskih izveštaja opšte namene, sastavljenih i prezentovanih prema obračunskoj osnovi računovodstva u skladu sa MRS-JS.Finansijski izveštaji opšte namene su namenjeni zadovoljavanju potreba korisnika koji nisu u poziciji da zahtevaju izveštaje prilagođene njihovim specifičnim potrebama za informacijama. Korisnici finansijskih izveštaja opšte namene su poreski obaveznici, zakonodavna tela, poverioci, dobavljači, šira javnost i zaposleni. Finansijski izveštaji opšte namene uključuju one koji su prikazani odvojeno ili u okviru nekog drugog javnog dokumenta, kao što je godišnji izveštaj. Ovaj standard se ne odnosi na sažete periodične finansijske informacije.Ovaj standard se podjednako odnosi na sve entitete bez obzira da li pripremaju konsolidovane finansijske izveštaje ili zasebne finansijske izveštaje, kao što je definsisano u MRS-JS 6, Konsolidovani i zasebni finansijski izveštaji.Ovaj standard se primenjuje na sve entitete javnog sektora, osim na javna preduzeća.U Predgovoru Međunardnim računovodstvenim standardima za javni sektor koji je objavio Odbor za Međunarodne računovodstvene standarde za javni sektor (IPSASB) se objašnjava da javna preduzeća primenjuju IFRS koje je objavio IASB. Definicija javnih preduzeća se nalazi u daljem tekstu.

4. Definicije Sledeći termini se koriste u ovom standardu sa navedenim značenjima:Obračunska osnova predstavlja računovodstvenu osnovu prema kojoj se transakcije i drugi događaji prikazuju u trenutku njihovog nastanka (a ne samo kada se primi ili izda gotovina ili ekvivalent gotovine). Zbog toga se transkacije i događaji računovodstveno evidentiraju i priznaju u finansijskim izveštajima za periode na koje se odnose. Elementi koji se priznaju po obračunskoj osnovi su imovina, obaveze, neto imovina/kapital, prihodi i rashodi.Sredstva su resursi koje entitet kontroliše kao rezultat prošlih događaja a od kojih entitet očekuje da će ostvariti budići priliv ekonomskih koristi ili uslužnog potencijala.Učešća vlasnika su buduće ekonomske koristi ili uslužni potencijal koji su dati entitetu od eksternih strana, čijim davanjem ne nastaje dužnička obaveza entiteta, a koje određuju finansijsko učešće u neto imovini/kapitalu tog entiteta, i koje:

a) Prenose pravo na raspodelu (i) buduće ekonomske dobiti ili uslužnog potencijala entiteta za vreme njihovog trajanja, u skladu sa odlukama vlasnika ili njihovih predstavnika, i na (ii) raspodelu dobiti po osnovu viška imovine nad obavezama u slučaju prestanka entiteta; i/ili

b) Se mogu prodati, razmeniti, preneti ili isplatiti.Raspodela vlasnicima je raraspodela buduće ekonomske koristi ili uslužnog potencijala svim vlasnicima ili nekima od njih, u vidu ostavrenog prinosa na ulaganje ili povraćaj ulaganja.Ekonomski entitet je grupa entiteta sastavljena od matičnog entiteta i jednog ili više kontrolisanih entiteta.Rashodi su smanjenja ekonomskih koristi ili uslužnog potencijala tokom izveštajnog perioda koji su u obliku odliva ili utroška sredstava ili nastanka obaveza koje dovode do smanjenja neto imovine/kapitala, sem onih koje se odnose na raspodelu dobiti vlasnicima.Javno preduzeće je entitet koji ima sledeće karakteristike:

a) To je entitet sa pravom da ugovara u svoje ime;b) Ima finansijsko i poslovno ovlašćenje da obavlja delatnosti;c) Prodaje robu i usluge, u redovnom toku svog poslovanja, drugim entitetima radi

ostvarivanja dobiti ili potpunog pokrića troškova;

d) Ne oslanja se na stalno državno finansiranje da bi održao stalnost poslovanja (osim nabavke proizvoda u okviru nezavisne transakcije); i

e) Kontrolisan je od strane entiteta iz javnog sektora.Neizvodljiv Primena zahteva je neizvodljiva kada entitet ne može da ga primeni iako je uložio dovoljan napor da to uradi.Obaveze su sadašnje obaveze entiteta koje nastaju iz prošlih događaja, čija će posledica biti odliv ekonomskih koristi ili uslužnog potencijala iz entiteta.Materijalno značajnaIzostavljena ili netačna prikazivanja stavki su materijalno značajna ako mogu, pojedično ili kolektivno, uticati na odluke ili procene korisnika na osnovu finansijskih izveštaja. Materijalna značajnost zavisi od prirode ili veličine izostavljanja ili netačnog prikazivanja prosuđenje u datim okolnostima. Priroda ili veličina stavke, ili kombinacija obe, mogu biti odlučujući faktor.Neto imovina/kapital je preostali iznos imovine entiteta posle odbijanja svih njegovih obaveza.Napomene sadrže informacije pored onih koje su prezentovane u izveštaju o finansijskom stanju, izveštaju o finansijskom učinku, izveštaju o promenama sredstava/kapitala i izveštaja o novčanim tokovima. U napomenama se nalaze verbalni opisi ili raščlanjivanja stavki obelodanjenih tim izveštajima i informacije o stavkama koje ne ispunjavaju uslove za priznavanje u tim izveštajima.Prihod je bruto priliv ekonomskih koristi ili uslužnog potencijala tokom perioda izveštavanja kada ti prilivi dovode do povećanja neto imovine/kapitala, osim povećanja koji se odnose na učešće vlasnika.Termini definisani u drugim Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor se u ovom standardu koriste u istom značenju kao i u tim standardima i ponovo se javljaju u pojmovniku definisanih termina koji se objavljuje zasebno.

Sledeći termini su opisani u MRS-JS 28, Finansijski instrumenti: Prezentacija i koriste se u ovom standardu sa značenjem naznačenim u MRS-JS 28:

a) Finansijski instrument sa pravom ponovne prodaje klasifikovan kao instrument kapitala (opisano u paragrafima 15 i 16 MRS-JS 28);

b) Instrument koji entitetu nameće obavezu da dostavi drugoj strani srazmerni deo neto imovine entiteta samo u slučaju likvidacije i klasifikuje se kao instrument kapitala (opisano u paragrafima 17 i 18 MRS-JS 28).

5. Ekonomski entitet Izraz „ekonomski entitet“ se u ovom standardu koristi da definiše, u svrhe finansijskog izveštavanja, grupu entiteta koji sačinjavaju matični entitet i bilo koji kontrolisani entitet.Drugi izrazi koji se ponekad koriste za označavanje ekonomskog entiteta uključuju „administrativni entitet“, „finansijski entitet“, „konsolidovani entitet“ i „grupa“.Ekonomski entitet može obuhvatati entitete koji imaju i socijalnu politiku i komercijalne ciljeve. Na primer, državno stambeno odeljenje može biti ekonomski entitet koji uključuje entitete koji obezbeđuju stambene usluge po ceni utvrđenoj socijalnom politikom, kao i entitete koji obezbeđuju smeštaj po tržišnoj osnovi.Buduće ekonomske koristi i uslužni potencijalSredstva koja pružaju mogućnosti da entiteti ostvare svoje ciljeve. Sredstva koja se koriste za isporučivanje robe i usluga u skladu sa ciljevima entiteta, ali koja ne stvaraju direktno neto novčane prilive, često se opisuju kao sredstva koja sadrže „uslužni potencijal“. Sredstva koja se koriste za stvaranje neto novčanih priliva često se opisuju kao sredstva koja sadrže „buduće

ekonomske koriste“. Da bi obuhvatio sve svrhe za koje sredstva mogu da budu namenjena, u ovom standardu koristi fraza „buduće ekonomske koristi ili uslužni potencijal“ za odražavanje suštinskih odlika sredstava.Javna preduzećaJavna preduzeća uključuju i tržišno orjentisana preduzeća, kao što su komunalne službe, i finansijska preduzeća, kao što su finansijske institucije. Javna preduzeća se u suštini ni malo ne razlikuju od entiteta koji sprovode slične delatnosti u privatnom sektoru. Javna preduzeća uopšte posluju da bi ostvarila profit, mada neka od njih imaju određene obaveze vršenja usluga za zajednicu, u okviru kojih se od njih zahteva da obezbeđuju određenim pojedincima ili organizacijama u zajednici robu i usluge besplatno ili po značajno nižim cenama. MRS-JS 6, daje uputstvo, za potrebe finansijskog izveštavanja, za utvrđivanje postojanja kontrole, na koje bi se trebalo pozivati pri određivanju da li javno preduzeće kontroliše neki drugi entitet iz javnog sektora.MaterijalnostProcenjivanje da li izostavljanje ili pogrešno prikazivanje informacija može da utiče na odluke korisnika, i tako bude značajno materijalno, zahteva razmatranje karakteristika tih korisnika. Pretpostavlja se da korisnici u dovoljnoj meri poznaju javni sektor i ekonomske aktivnosti i računovodstvo i da su voljni da proučavaju informacije uz dovoljnu pažnju. Stoga, kod vršenja procene trebalo bi uzeti u obzir kako se od korisnika sa takvim atributima može opravdano očekivati da će na njih nešto uticati kada budu donosili odluke i ocenjivali iste.Neto imovina/kapital„Neto imovina/kapital“ je izraz koji se koristi u ovim standardima za obeležavanje razlike između imovine i obaveza u izveštaju o finansijskom stanju (imovina umanjena za obaveze). Neto imovina/kapital može biti pozitivna ili negativna. Drugi izrazi se mogu koristiti umesto izraza „neto imovina/kapital“, ukoliko je njihovo značenje jasno određeno.

6. Svrha finansijskih izveštajaFinansijski izvještaji predstavljaju strukturirani prikaz finansijskog položaja i finansijskog učinka etniteta. Cilj finansijskih izvještaja opšte namene je da pruže informacije o finansijskom položaju, finansijskoj uspešnosti i novčanim tokovima entiteta, koje su korisne širokom krugu korisnika pri donošenju ekonomskih odluka. Posebno bitan cilj finansijskih izveštaja opšte namene u javnom sektoru trebalo bi da bude pružanje informacije korisnih za odlučivanje i za ukazivanje na odgovornost entiteta za sredstva koja su mu poverena, tako što će:

a) Pružiti informacije o izvorima, raspodeli i upotrebi finansijskih sredstava;b) Pružiti informacije o načinu na koji je entitet finansirao svoje aktivnosti i izmirio

gotovinske potrebe;c) Pružiti informacije koje su korisne u procenjivanju sposobnosti entiteta da finansira

svoje aktivnosti i izmiri svoje obaveze;d) Pružiti informacije o finansijskom stanju entiteta i nastalim promenama;e) Pružiti ukupne informacije koje su korisne u procenjivanju učinaka u vezi sa

troškovima učinaka, efikasnošću i dostignućima.Finansijski izvještaji opšte namene takođe mogu služiti za prognoze odnosno predviđanja, pružajući informacije korisne za predviđanje nivoa sredstava potrebnih za nastavak poslovanja, sredstava koja će se zaraditi nastavkom poslovanja, i sa tim povezanih rizika i neizvesnosti. Finansijski izveštaji takođe mogu dati korisnicima informacije koje:

a) Pokazuju da li su sredstva stečena i korišćena u skladu sa zakonski usvojenim budžetom; i

b) Pokazuju da li su sredstva stečena i korišćena u skladu sa pravnim i ugovorenim zahtevima, uključujući finansijska ograničenja koja su ustanovili odgovarajući zakonodavni organi.

Da bi se ispunili ovi ciljevi, finansijski izveštaji pružaju informacije o:a) Sredstvima;b) Obavezama;c) Neto imovini/kapitalu;d) Prihodima;e) Rashodima;f) Drugim promenama neto imovine/kapitala; ig) Novčanim tokovima.

Premda informacije sadržane u finansijskim izveštajima mogu biti relevantne za ispunjavanje ciljeva iz paragrafa 13, malo je verovatno da će omogućiti ostvarenje svih ovih ciljeva. Ovo će najverovatnije biti slučaj kod entiteta čiji primarni cilj nije ostvarenje profita, budući da su njihovi rukovodioci odgovorni za uspešno izvršenje usluga, kao i za ispunjenje finansijskih ciljeva. Dodatne informacije, kao i ne-finansijski izvještaji, mogu se priložiti uz finansijske izveštaje, kako bi se stekao opsežniji uvid u aktivnosti entiteta tokom perioda.

7. Odgovornost za finansijske izveštajeOdgovornost za pripremanje i prezentaciju finansijskih izeštaja se razlikuje u okviru i između pravnih sistema. Pored toga, u pravnom sistemu se može razdvojiti odgovornost za pripremanje finansijskih izveštaja i odgovornost za odobravanje ili predstavljanje finansijskih izveštaja. Primeri lica koja mogu biti odgovorna za prezentovanje finansijskih izveštaja pojedinačnih entiteta (kao što su državne službe ili slično tome) uključuju lice koje rukovodi entitetom (stalni direktor ili izvršni direktor) i predsednika finansijskog organa (ili višeg finansijskog rukovodioca, kao što je kontrolor ili glavni računovođa).Odgovornost za pripremu konsolidovanih finansijskih izveštaja države kao celine obično ima predsedavajuću centralnog finansijskog organa (ili viši finansijski rukovodilac, kao što je kontrolor ili glavni računovođa) i ministar finansija (ekvivalentna funkcija).

8. Delovi finansijskih izveštajaKomplet finansijskih izveštaja sadrži:

a) Izveštaj o finansijskom stanju;b) Izveštaj o finansijskoj uspešnosti;c) Izveštaj o promeni u neto imovini/kapitalu;d) Izveštaj o novčanim tokovima;e) Kada entitet stavi na raspolaganje javnosti svoj odobreni budžet, poređenje budžeta i

stvarnih iznosa ili u zasebnom dodatnom finansijskom izveštaju ili u koloni za budžet u finansijskim izveštajima; i

f) Napomene, koje čine zbirni prikaz značajnih računovodstvenih politika i drugih objašnjenja – napomena.

Komponente navedene u paragrafu 19 se u okviru i između pravnih sistema različito nazivaju. Izveštaj o finansijskom stanju se takođe naziva bilans stanja ili izveštaj o aktivi i pasivi. Izveštaj o finansijskoj uspešnosti se može posmatrati i kao izveštaj o prihodima i rashodima, kao bilans uspeha, bilans prihoda i rashoda, ili izveštaj o dobitku i gubitku. Napomene mogu da uključe i stavke koje se u nekim pravnim sistema nazivaju „planovima“.Finansijski izveštaji pružaju korisnicima informacije o sredstvima i obavezama nekog entitea na datum izveštavanja i promenama između datuma izveštavanja. Ova informacija je potrebna korisnicima pri proceni sposobnosti nekog entiteta da nastavi da proizvodnjom robe i usluga u određenom nivou, kao i nivoa sredstava koja treba obezbediti u budućnosti kako bi nastavilo da ispunjava svoje obaveze vršenja usluga.Entiteti javnog sektora su obično podložni budžetiskim ograničenjima u okviru namenskih ili dozvoljenih budžeta (ili tome slično), koje propisuje nadležno zakonodavstvo. Finansijski izveštaji opšte namene enititeta javnog sektora mogu pružiti informacije o tome da li su sredstva dobijena i korišćena u skladu sa zakonski usvojenim budžetom. Entiteti koji svoje

odobrene bužete stavljaju na uvid javnosti moraju da se pridržavaju zahteva iz MRS-JS 24, „Prezentacija budžetskih informacija u finansijskim izveštajima“. Za druge entitete, kada su finansijski izveštaj i budžet sastavljen u skladu sa istom računovodstvenom osnovom, ovaj standard podstiče uključivanje poređenja sa budžetiranim iznosima u finansijski izveštaj, za period izveštavanja. Izveštavanje koje uključuje poređenje sa budžetom može se predstaviti na više različitih načina, uključujući:

- Korišćenje odvojenih kolona za iznose predviđene budžetom i stvarne iznose. Takođe se može prikazati, radi sveobuhvatnosti sagledavanja, kolona koja pokazuje odstupanja od budžeta ili predviđene namene korišćenja; i

- Obelodanjivanje da budžetirani iznosi nisu prekoračeni. Ukoliko su budžetirani iznosi ili izdvajanja prekoračeni ili postoje nenamenski troškovi bez drugog oblika ovlašćenja, detaljne informacije se mogu obelodaniti u fusnotama koje ukazuju na odgovarajuću stavku u finansijskim izveštajima.

Entiteti se podstiču da prilože detaljne informacije koje bi pomogle korisnicima u procenjivanju poslovanja entiteta, i očuvanju sredstava, kao i procenjivanju i donošenju odluka o raspodeli resursa. Ove dodatne informacije mogu sadržati i detalje o učincima i rezultatima entiteta u obliku a) pokazatelja poslovanja, b) izveštaja o izvršenjima usluga, c) pregleda programa i d) drugih izveštaja rukovodstva o dostignućima entiteta tokom perioda na koji se izveštaj odnosi.Entiteti se takođe podstiču da obelodane informacije o usaglašenosti sa zakonodavnim, regulatornim i drugim eksterno propisanim odredbama. Ukoliko informacije o usaglašenosti nisu uključene u finansijske izveštaje, bilo bi korisno u napomenama uputiti korisnika na dokument koji sadrži takve informacije. Saznanje o neusaglašenosti je verovatno releventno za svrhe određivanja odgovornosti i može da utiče na korisnikovu procenu poslovanja entiteta i na smerbudućih aktivnosti. Takođe može uticati i na odluke o resursima koji će se u budućnosti dodeliti entitetu.

9. OPŠTA RAZMATRANJA

9.1. Fer prezentacija i usaglašenost sa MRS-JS

Finansijski izveštaji treba da verno predstavljaju finansijsko stanje, finansijsku uspešnost i novčane tokove nekog entiteta. Fer prezentacija zahteva veran prikaz efekata transakcija, drugih događaja i stanja u skladu sa definicijama i kriterijumima za priznavanje za sredstva, obaveze, prihode i rashode utvrđene u MRS-JS. Primena Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, sa dodatnim obelodanjivanjima, ukoliko su potrebna, omogućava sastavljanje, u skoro svim okolnostima, finansijskih izveštaja kojima se ostvaruje fer prezentacija.Entiteti čiji su finansijski izveštaji u skladu sa MRS-JS daje eksplicitnu i bezrezervnu izjavu o takvoj usklađenosti u napomenama. Ne navodi se da su finansijski izveštaji u skladu sa Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor ukoliko nisu u saglasnosti sa svim zahtevima MRS-JS.U gotovo svim okolnostima, fer prezentacija se postiže poštovanjem važećih MRS-JS. Da bi prezentacija bila fer od entiteta se takođe zahteva da:

a) Bira i primenjuje računovodstvene politike u skladu sa MRS-JS 3, „Računovodstvene politike, promene računovodstvenih procena i greške“. U MRS-JS 3 se utvrđuje hijerarhija merodavnih upustava koja rukovodstvo razmatra u odsustvu standarda koji se konkretno primenjuje na neku stavku.

b) Predstavlja informacije, uključujući računovodstvene politike na način na koji se obezbeđuju relevantne, pouzdane, uporedive i razumljive informacije.

c) Vrši dodatna obelodanjivanja kada je poštovanje konkretnih zahteva iz MRS-JS nedovoljno da se korisnicima omogući razumevanje uticaja konkretnih transakcija, drugih događaja i stanja, finansijskog stanja entiteta i finansijske uspešnosti.

Odgovarajuće računovodstvene politike se ne ispravljaju ni obelodanjivanjem korišćenih računovodstvenih politika, niti napomenama ili obrazlažućim materijalom. U izuzetno retkim slučajevima u kojima rukovodstvo zaključi da bi pridržavanje nekog zahteva u Standardu bilo toliko obmanjujuće da bi bilo u suprotnosti sa ciljem finansijskih izveštaja utvređenih u ovom Standardu, entitet odstupa od tog zahteva na način koji je utvrđen paragrafom 32 ako se relevantnim regulatornim okvirom zahteva, ili na drugi način ne zabranjuje, to odstupanje. Kada entitet odstupa od zahteva nekog standarda shodno paragrafu 31, on obelodanjuje:

a) Da je rukovodstvo zaključilo da finansijski izveštaji verno prikazuju finansijsko stanje entiteta, njegovu finansijsku uspešnost i novčane tokove;

b) Da su poštovani svi MRS-JS, osim kada je odstupljeno od konkretnog zahteva radi postizanja fer prezentacije;

c) Naziv standarda od kog je entitet odstupio, prirodu odstupanja, uključujući postupak koji Standard zahteva, razlog iz kog bi taj postupak bilo toliko obmanjujući u datim okolnostima da bi bio u suprotnosti sa ciljem finansijskih izveštaja utvrđenih u ovom standardu, kao i postupak koji je primenjen; i

d) Za svaki prikazani period, finansijski uticaj odstupanja na svaku stavku u finansijskim izveštajima o kojoj bi se izveštavalo u cilju zadovoljavanja datog zahteva.

Kada je entitet odstupio od zahteva nekog standarda u prethodnom periodu, i to odstupanje utiče na iznose priznate u finansijskim izveštajima za tekući period, on vrši obelodanjivanja utvrđena u paragrafu 32 c) i d).Paragraf 33 se primenjuje kada je, na primer, entitet odstupio od zahteva nekog standarda u prethodnom periodu, za procenjivanje vrednosti sredstava i obaveza i to odstupanje utiče na odmeravanje promena sredstava i obaveza priznatih u finansijskim izveštajima za tekući period.U izuzetno retkim okolnostima u kojima rukovodstvo zaključuje da bi poštovanje zahteva nekog standarda bilo toliko obmanjujuće da bi bilo u suprotnosti sa ciljm finansijskih izveštaja utvrđenim u ovom standardu, ali relevantni regulatorni okvir zabranjuje odstupanje od tog zahteva, entitet, u najvećoj mogućoj meri, umanjuje primećene obmanjujuće aspekte poštovanja obelodanjivanjem:

a) Naziva tog standarda, prirodu zahteva i razlog iz kojeg je rukovodstvo zaključilo da bi poštovanje tog zahteva bilo toliko obmanjujući u datim okolnostima da je u suprotnosti sa ciljem finansijskih izveštaja utvrđenih u ovom standardu; i

b) Za svaki prezentovani period, korigovanja svake stavke u finansijskim izveštajima za koja je rukovodstvo zaključilo da bi bila neophodan za postizanje fer prezentacije.

Za potrebe paragrafa 31-35, jedna informacija bi bila u suporotnosti sa finansijskim izveštajima, kada ne predstavlja verno transakcije, druge događaje i stanja koje navodno predstavlja ili bi se opravdano moglo očekivati da ih predstavlja i shodno tome bilo bi verovatno da će uticati na odluke korisnika finansijskih izveštaja. Kada se procenjuje da li bi poštovanje određenog zahteva iz nekog standarda bilo toliko obmanjujuće da bi bilo u suprotnosti sa ciljem finansijskih izveštaja utvrđenih u ovom standardu, rukovodstvo razmatra:a) Razlog iz kog cilj finansijskih izveštaja nije postignut u određenim okolnostima; ib) Način na koji se okolnosti entiteta razlikuju od okolnosti drugih entiteta koji

primenjuju taj zahtev. Ako drugi entiteti u sličnim okolnostima primenjuju taj zahtev, postoji oboriva pretpostavka da entitetovo poštovanje tog zahteva ne bi bilo toliko

obmanjujuće da bi bilo u suprotnosti sa ciljem finansijskih izveštaja utvrđenih u ovom standardu.

Odstupanja od zahteva nekog od MRS-JS, sa ciljem pridržavanja propisanih/zakonskih zahteva finansijskog izveštavanja u pojedinačnom pravnom sistemu, ne smatra se odstupanjem koje je u suprotnosti sa ciljem finansijskih izveštaja utvrđenih u ovom Standardu, kao što se navodi u paragrafu 32. Ukoliko su ta odstupanja materijalno značajna, entitet ne može tvrditi da su finansijski izveštaji usklađeni sa MRS-JS.

9.2. Stalnost poslovanja

Pri sastavljanju finansijksih izveštaja, treba izvršiti procenu sposobnosti entiteta u smislu nastavka i stalnosti poslovanja. Ovu procenu treba da izvrše lica odgovorna za pripremanje finansijskih izveštaja. Finansijski izveštaji treba da budu pripremljeni u skladu sa načelom stalnosti poslovanja, osim ako postoji namera da se entitet likvidira ili da prestane sa radom, odnosno ukoliko nema druge realne alternative. Kada su lica odgovorna za pripremanje finansijskih izveštaja svesna, prilikom vršenja procene, značajnih neizvesnoti vezanih za događaje ili uslove koji mogu dovesti u ozbiljnu sumnju sposobnost entiteta da nastavi rad u neograničenom trajanju, te neizvenosti treba obelodaniti. Ukoliko finansijski izveštaji nisu pripremljeni na osnovu načela stalnosti poslovanja, ta činjenica mora biti obelodanjena, zajendo sa osnovom u skladu sa kojom su preipremljeni finansijski izveštaji i razlog zbog koga se smatra da entitet neće neograničeno poslovati.Finansijski izveštaji se obično pripremaju u skladu sa pretpostavkom da će entitet stalno poslovati i da će nastaviti sa poslovanjem i izvršavanjem svojih zakonskih obaveza u vremenskom roku koji se može predvideti. Pri procenjivanju da li je pretpostavka o stalnosti poslovanja osnovana, lica odgovorna za pripremanje finansijskih izveštaja uzimaju u obzir sve raspoložive informacije o budućnosti, koja podrazumeva najmanje ali nije ograničena na dvanaest meseci, od datuma odobravanja finansijskih izveštaja.Razmatranje položaja zavisi od činjenica svakog pojedinačnog slučaja, i procene pretpostavke stalnosti poslovanja ne zasnivaju se samo na proveri solventnosti koja se obično primenjuje na privredne subjekte. Mogu postojati okolnosti u kojima se uobičajena provera stalnosti poslovanja zasnovana na proceni likvidnosti i solventnosti pokažu kao nepovoljni, ali drugi faktori ukazuju da entitet bez sumnje ima stalnost poslovanja. Na primer:

a) U procenjivanju da li državna uprava zadovoljava načelo stalnosti poslovanja, nadležnost određivanja visine poreskih stopa ili taksi omogućava nekim entiteima svrstavanje u kategoriju entiteta koji zadovoljavaju načelo stalnosti poslovanja, iako već duži period posluju sa negativnom neto imovinom/kapitalom; i

b) Za pojedinačni entitet, procena izveštaja o finansijskom stanju. Na datum izveštavanja može ukazivati na to da pretpostavka o stalnosti poslovanja nije odgovarajuća. Međutim, mogu postojati višegodišnji ugovori o finansiranju, ili slični sporazumi, koji obezbeđuju nastavak poslovanja nekog entiteta.

Određivanje da li je pretpostavka stalnosti poslovanja odgovarajuća više je relevantna za pojedinačne entitete, nego za državnu upravu u celini. Za pojedinačne entitete, pri procenjivanju da li je zadovoljena pretpostavka stalnosti poslovanja, lica odgovorna za pripremanje finansijskih izveštaja treba da razmotre širok opseg faktora koji se odnose na trenutne i očekivane rezultate, potencijalno i najavljeno restruktuiranje organizacionih jedinica, procene prihoda ili verovatnoću nastavka finansiranja od strane države, i moguće alternativne izvore finansiranja, pre nego što zaključe da li je pretpostavka o stalnosti poslovanja entiteta zasnovana.

9.3. Doslednost prezentacije

Prezentacija i klasifikacija stavki u finansijskim izveštajima treba da ostane ista od jednog do drugog perioda osim ako:

a) Nije očigledno da bi, nakon značajne promene prirode poslovanja entiteta ili preispitivanje njegovih finansijskih izveštaja, drugačija prezentacija bila prikladnija pošto bi uzimala u obzir kriterijume za odabir i primenu računovodstvenih politika iz MRS-JS 3; ili ako

b) Neki MRS-JS ne zahteva promenu u prezentovanju.Značajna sticanja ili otuđenja, ili preispitivanje prezentacije finansijskih izveštaja, mogli da ukažu da finansijske izveštaje treba drugačije prezentovati. Na primer, neki entitet može da otuđi štedionicu koja predstavlja jedan od njegovih najznačajnih kontrolisanih entiteta dok ostali deo ekonomskog entiteta vrši uglavnom administrativne i savetodavne usluge. U ovom slučaju, prezentacija finansijskih izveštaja zasnovanih na osnovnoj delatnosti ovog entiteta kao finansijske institucije, neće biti relevantna za novi ekonomski entitet.Entitet menja prezentaciju svojih finansijskih izveštaja samo ako tako pripremljena prezentacija pruža informacije koje su pouzdane i relevantnije su za korisnike finansijskih izveštaja verovatno je da će revidirana struktura trajati tako da se uporedivost ne naruši. Kada se izvrše takve izmene u prezentovanju, entitet reklasifikuje uporedne informacije u skladu sa paragrafom 55 i 56.

9.4. Materijalnost i agregiranjeSvaka materijalno značajna grupa stavki se prikazuje zasebno u finansijskim izveštajima. Stavke slične prirode ili funkcije se prezentuju zasebno osim ako nisu bez materijalnog značaja.Finansijski izveštaji nastaju obradom velikog broja transakcija ili drugih događaja koji su razvrstani u grupe prema prirodi ili funkciji. Završna faza procesa agregiranja i klasifikacije je prezentovanje sažetih i klasifikovanih podataka koji čine posebne stavke u izveštaju o finansijskom stanju, izveštaju o finansijskoj uspešnosti, izveštaju o neto imovini/kapitalu i izveštaju o novčanim tokovima ili u napomenama. Ukoliko konkretna stavka nije poejedinačno značajna, pridružuje se drugim stavkama ili u tim izveštajima ili u napomenama. Stavka koja nije u toj meri materijalno značajna da opravda zasebno prezentovanje u tim izveštajima može biti dovoljno značajna da se zasebno prezentuje u napomenama.Primena principa značaja znači da određeni zahtevi za obelodanjivanjem iz MRS-JS ne moraju da budu ispunjeni ukoliko informacije koje proističu iz njih nisu materijalne.

9.5. PrebijanjeSredstva i obaveze,i prihodi i rashodi se ne prebijaju, osim ako se to ne zahteva ili dopušta nekim MRS-JS.Važno je da se sredstva i obaveze, prihodi i rashodi, odvojeno prezentuju. Prebijanje u izvještaju o finansijskoj uopštenosti ili u izveštaju o finansijskom stanju, osim kada prebijanje odražava suštinu transakcije ili drugog događaja, umanjuje sposobnost korisnika i da a) razumeju transakcije, druge događaje i stanja koja su se javila i da b) procene buduće novčane tokove entiteta. Procenjivanje vrednosti sredstava bez rezervisanja za efekte procene – na primer, rezervisanje za astarelost zaliha ili rezervisanja za sumnjiva i sporna potraživanja – ne spadaju u prebijanje.U MRS-JS 9 prihod od transakcije razmene se definiše prihod i zahteva se da se on odmerava se po fer vrednosti primljene naknade ili naknade potražive od kupca, uzimajući u obzir iznos trgovinskih popusta i količinskih rabata koje odobrava entitet. Entitet vrši, u toku svojih redovnih aktivnosti, i druge transakcije kojima se ne ostvaruju prihodi, ali koje prate glavne aktivnosti koje donose prihod. Rezultati takvih poslova se prezentuju, kada to prezentovanje

odražava suštinu transakcije ili drugog događaja, saldiranjem prihoda i rashoda koji su nastali u istoj transakciji. Na primer:

a) Dobici i gubici od otuđenja stalne imovine, uključujući investicije i poslovnu imovinu, prikazuju se oduzimanjem knjigovodstvenog iznosa sredstava i povezanih rashoda prodaje od prihoda od prodaje;

b) Rashodi povezani sa rezervisanjem priznatim u skladu sa MRS-JS 19 Rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovinai nadoknađuju se po osnovu ugovora sa trećom stranom (na primer, dobavljačev ugovor o garanciji) prebijaju se sa povezanom naknadom.

Osim toga, o dobicima i gubicima koji proizlaze iz grupe sličnih transakcija izveštava se u neto iznosu; na primer, devizni gubici i dobici i gubici na finansijskim instrumentima koji se drže radi trgovanja. Takvi dobici i gubici se, međutim, zasebno iskazuju, ukoliko su materijalno značajni.Pitanje prebijanja novčanih tokova obrađeno je u Međunarodnom računovodstvenom standardu za javni sektor 2 (MRS-JS 2), Izveštaji o novčanim tokovima.

9.6. Uporedne informacijeOsim kada se nekim MRS-JS dopušta ili zahteva drugačije, obelodanjuju se svi prijavljeni iznosi iz prethodnog perioda u finansijskim izveštajima. Uporedne informacije se uključuju u opisane i tekstualne informacije kada je to bitno za rezumevanje finansijskih izveštaja tekućeg perioda.U nekim slučajevima, opisane informacije koje se daju u finansijskim izveštajima za prethodni period (prethodne periode) i dalje su bitne za tekući period. Na primer, detalji o zakonskom sporu, čiji je ishod bio neizvestan na poslednji datum izveštavanja i tek treba da se reši, obelodanjuju se u tekućem periodu. Korisnici imaju koristi od informacija a) da je neizvesnost postojala u vreme poslednjeg datuma izveštavanja, i b) o koracima preduzetim za vreme tog perioda radi razrešavanja te neizvesnosti.Kada se menja prezentacija ili klasifikacija stavki u finansijskom izveštajima, uporedni iznosi se ponovo klasifikuju, osim ako ponovna klasifikacija nije izvodljiva. Kada se uporedni iznosi ponovo klasifikuju, entitet obelodanjuje:

a) Prirodu ponovne klasifikacije;b) Iznos svake stavke ili grupe stavki koje se ponovo klasifikuju; ic) Razlog ponovne klasifikacije.

Kada je neizvodljivo da se uporedne informacije ponovo klasifikuju, entitet obelodanjuje:a) Razlog iz kog se stavke ponovo ne klasifikuju; ib) Prirodu korigovanja koja bi se izvršila da su ti iznosi ponovo klasifikovani.

Povećanjem uporedivosti informacija među periodima pomaže korisnicima da donesu odluke i ocene iste, naročito omogućavanjem procene kretanja finansijskih informacija za potrebe predviđanja. U određenim okolnostima nije izvodljivo ponovo klasifikovati uporedne informacije za određeni prethodni period radi postizanja uporedivosti sa tekućim periodom. Na primer, podaci možda nisu prikupljeni u prethodnom periodu (periodima) na način koji omogućava ponovnu klasifikaciju, i možda nije izvodljivo ponovno utvrđivanje tih informacija.MRS-JS 5 se bavi korigovanjima uporednih informacija potrebnih kada entitet promeni računovodstvenu politiku ili ispravi neku grešku.

10. STRUKTURA I SADRŽAJ

10.1. Uvod

Ovaj standard zahteva određena obelodanjivanja u izveštaju o finansijskom stanju, izveštaju o finansijskoj uspešnosti, izveštaju o premenama neto imovine/kapitala i zahteva obelodanivanje drugih stavki, bilo u tim izveštajima, bilo u napomenama. U MRS-JS 2 se utvrđuju zahtevi za prezentaciju izveštaja o novčanim tokovima.Ovaj standard ponekad koristi termin „obelodanjivanje“ u širem smislu, obuhvatajući stavke prezentovane u a) izveštaju o finansijskom stanju, b) izveštaju o finansijskoj uspešnosti, c) izveštaju o promenama neto imovine/kapitala i d) izveštaju o novčanim tokovima kao i u napomenama uz finansijske izveštaje. Obelodanjivanja se zahtevaju i u drugim MRS-JS. Ukoliko ovaj ili drugi standard ne propisuje na suprotno, ovakva obelodanjivanja se vrše ili izveštaju o finansijskom stanju, izveštaju o finansijskoj uspešnosti, izveštaju o promenama neto imovine/kapitala i izveštaju o novčanim tokovima (koji je relevantan) ili u napomenama.

10.2. Identifikacija finansijskih izveštajaFinansijski izveštaji treba da budu određeni jasno i razdvojeni u odnosu na druge informacije u istom objavljenom dokumentu.MRS-JS primenjuje se samo na finansijske izveštaje, a ne i na druge informacije prikazane u godišnjem izveštaju ili drugom dokumentu. Stoga je značajno da korisnici mogu da razlikuju informacije pripremljen u skladu sa MRS-JS od drugih informacija koje im mogu biti korisne, ali koje nisu predmet tih zahteva.Svaki deo finansijskih izveštaja treba da bude jasno određena. Pored toga kada je to neophodno za pravilno razumevanje, sledeće informacije treba da budu posebno istaknute i ponovljene:

a) Naziv izveštajnog entiteta ili drugo obeležje potrebno za njegovo identifikovanje i svaka promena tih informacija u odnosu na prethodni datum izveštavanja;

b) Da li se finansijski izveštaji odnose na pojedinačni entitet ili ekonomski entitet;c) Datum izveštavanja ili period na koji se odnose finansijski izveštaji, u zavisnosti od

toga šta je prikladnije za konkretni deo finansijskih izveštaja;d) Valutu prezentacije, definisanu u MRS-JS 4 Učinci preomena kurseva stranih valuta; i e) Nivo zaokruživanja korišćen u prikazivanju iznosa u finansijskim izveštajima.

Zahtevi iz paragrafa 63 obično se ispunjavaju isticanjem naziva i skraćenih naziva kolona na svakoj stranici finansijskih izveštaja. Prosuđivanje je neophodno prilikom određivanja najboljeg načina za prezentovanje informacija. Na primer, kada se finansijski izveštaji prezentuju elektronski, ne koriste se uvek zasebne stranice; pomenute stavke se tada prikazuju dovoljno često kako bi se osiguralo pravilno razumevanje informacija uključenih u finansijske izveštaje.Finansijski izveštaji su često razumljiviji ako se informacije prikažu u hiljadama ili milionima novčanih jedinica prezentacije. Ovo je prihvatljivo sve dok se nivo zaokruživanja obelodanjuje i ako se ne izostavljaju materijalno značajne informacije.

10.3. Izveštajni periodFinansijski izveštaji se prezentuju barem jednom godišnje. Kada se datum izveštavanja entiteta promeni i godišnji izveštaji se prezentuju za period koji je duži ili kraći od jedne godine, entitet obelodanjuje, pored perioda na koji se odnose finansijski izveštaj:

a) Razlog zbog koga je korišćen duži ili kraći period, a ne godinu dana; ib) Činjenicu da se uporedni iznosi za određene izveštaje, kao što je izveštaj o finansijskoj

uspešnosti, izveštaj o promenama u neto imovini/kapitalu, izveštaj o novčanim tokovima i napomenama vezanim za njih, ne mogu porediti.

U izuzetnim okolnostima, od entiteta se može zahtevati da, ili on može odlučiti da, promeni datum izveštavanja, na primer da bi period izveštavanja približio ciklusu budžetiranja. U ovom slučaju, važno je da a) korisnici budu svesni da iznosi prikazani za tekući period i

uporedni iznosi nisu uporedivi i b) bude obelodanjen razlog za promenu datuma izveštavanja. Drugi primer je kada entitet, prilikom prelaska sa gotovinske na obračunsku osnovu računovodstva, promeni datum izveštavanja za entitete u okviru ekonomskog entiteta, kako bi se omogućilo pripremanje konsolidovanih finansijskih izveštaja.Obično se finansijski izveštaji dosledno sastavljaju za period od jedne godine. Međutim, iz praktičnih razloga, neki entiteti više vole da izveštavaju o periodu od, na primer, 52 nedelje. Ovaj standard ne sprečava takvu praksu, zbog toga što je malo verovatno da će se proistekli finansijski izveštaji značajno razlikovati od onih koji se odnose na jednu godinu.

10.4. BlagovremenostKorisnost finansijskih izveštaja je umanjena ukoliko nisu na raspolaganju korisnicima u odgovarajućem roku posle datuma izveštavanja. Entitet treba da bude u mogućnosti da učini dostupnim svoje finansijske izveštaje u roku od šest meseci od datuma izveštavanja. Pristupni činioci kao što je složenost poslovanja entiteta nisu dovoljan razlog za izosatnak blagovremenog izveštavanja. Konkretniji krajnji rokovi se u mnogim pravnim sistemima određuju zakonskim propisima i regulativom.

10.5. IZVEŠTAJ O FINANSIJSKOM STANJU

Razlikovanje tekućih i stalnih stavki

Entitet prikazuje kao posebno izdvojene pozicije u izvještaju o finansijskom stanju u skladu sa paragrafima 76 do 87 osim kada prezentacija na osnovu likvidnosti obezbeđuje informacije koje su pouzdane i relevantnije. Kada se primenjuje ovaj izuzetak, sva sredstva i obaveze se prikazuju po redosledu njihove likvidnosti.Nezavisno od toga koji je metod prezentovanja prihvaćen, za svaku linijsku stavku imovine i obaveza u koju su uključeni iznosi za koje se očekuje da će biti nadoknađeni ili izmireni a) najkasnije 12 meseci posle datuma izveštavanja i b) više od 12 meseci posle datuma izveštavanja, entitet obelodanjuje iznos za koji se očekuje da će biti nadoknađen ili namiren posle više od dvanaest meseci.Kada entitet vrši snabdevanje robom i uslugama u okviru jasno prepoznatljivog poslovnog ciklusa, odvojeno prikazivanje kratkoročne i dugoročne imovine i obaveza u izveštaju o finansijskom stanju pruža korisne informacije za razlikovanje neto imovine koja stalno cirkuliše kao obrtna imovina od one koja se u dugoročnom poslovanju entiteta. Time se takođe ističe imovina za koju se očekuje da će biti relizovana tokom tekućeg poslovnog ciklusa, i obaveze koje dospevaju za izmirenje u istom periodu.Za neke entitete, kao što su finansijske institucije, prezentacija sredstava i obaveza pristup opadajuće i rastuće likvidnosti obezbeđuje informacije koje su pouzdane i relevantnije od prezentacije po osnovu aspekta tekući/stalni jer entitet ne dobavlja robu ili usluge u okviru jasno odredivih ciklusa poslovanja.Kada primenjuje paragraf 70, entitetu se dozvoljava da prikaže neka sredstva i obaveza korišćenjem klasifikacije tekući/stalni, a druga pristupom likvidnosti kada se tako obezbeđuju informacije koje su pouzdane i relevantnije. Potreba za prezentacijom na kombinovanoj osnovi se može javiti kada entitet ima raznovrsna poslovanja.Informacije o očekivanim datumima realizacije imovine i obaveza korisne su prilikom procenjivanja likvidnosti i solventnosti entiteta. MRS-JS 15Finansijski instrumenti: obelodanjivanje zahteva obelodanjivanje datuma dospeća finansijskih sredstava i finansijskih obaveza. Finansijksa sredstva uključuju potraživanja od kupaca i druga potraživanja, a finansijske obaveze obuhvataju obaveze prema dobavljačima i druge obaveze. Informacije o očekivanom datumu nadoknade i izmirenja nenovčanih sredstava i obaveza, kao što su zalihe

i rezervisanja, takođe su korisne, nezavisno od toga da li su sredstva i obaveze klasifikovani kao kratkoročne ili dugoročne stavke.

Obrtna imovina

Neko sredstvo treba razvrstati u obrtnu imovinu kada zadovoljava bilo koji od sledećih kriterijuma:

a) Očekuje se da će biti realizovano, ili se čuva za prodaju ili upotrebu u uobičajenom toku poslovnog ciklusa entiteta; ili

b) Čuva se prvenstveno radi prodaje;c) Očekuje se da će se realizovati u roku od dvanaest meseci od datuma izveštavanja; ilid) Radi se o gotovini ili gotovinskom ekvivalentu (po definiciji iz MRS-JS 2) osim ako

nije zabranjeno da se razmenjuje ili koristi za izmirenje obaveze najmanje dvanaest meseci nakon datuma izveštavanja.

Sva druga sredstva se razvrstavaju u stalnu imovinu.U ovom standardu se koristi termin „stalna sredstva“ da bi se obuhvatila materijalna, nematerijalna i finansijska sredstva dugoročne prirode. Njime se ne zabranjuje upotreba alternativnih opisa sve dok je značenje jasno.Poslovni ciklus entiteta je vremenski period potreban za pretvaranje „inputa“ ili resursa u proizvode („output“). Na primer, država prenosi resurse entitetima javnog sektora kako bi mogli da ih transformišu u robu i usluge, odnosno „output“, da bi se ostvarili željeni društveni, politički i ekonomski rezultati. Kada uobičajeni poslovni ciklus entiteta nije jasno odrediv, pretpostavlja se da je njegovo trajanje 12 meseci.Obrtna imovina uključuje imovinu (kao što je potraživanje po osnovu poreza, potraživanje po osnovu provizija, potraživanje po osnovu taksi, potraživanja po osnovu kazni i regulatorna potraživanja u vezi sa naknadama, prihod od zaliha i nastalih ulaganja) bilo da su realizovani, utrošeni ili prodati, u okviru uobičajenog poslovnog ciklusa, čak i kada se ne očekuje da će biti realizovani u roku od 12 meseci od datuma izveštavanja. Obrtna imovina takođe obuhvata imovinu koja se drži prevashodno za potrebe trgovine (primeri uključuju finansijska sredstva kalsifikovana kao sredstva koja se drže radi prodaje u skladu sa MRS-JS 29 Finansijski instrumenti: odmeravanje) i tekući deo dugoročnih finansijskih sredstava.

Kratkoročne obaveze

Obaveza se razvrstava u tekuću obavezu kada zadovoljava bilo koji od sledećih kriterijuma:a) Očekuje se da će biti izmirena u uobičajenom toku ciklusa poslovanja entiteta;b) Drži se za prevashodno za potrebe trgovine;c) Izmirenje dospeva u okviru 12 meseci od datuma izveštavanja;d) Entitet nema bezuslovno pravo odlaganja obaveze za najmanje 12 meseci nakon

datuma izveštavanja (videti paragraf 84). Uslovi obaveze koja bi mogla, po izboru ugovorne strane, da rezultira izmirenjem kroz emitovanje instrumenata kapitala, ne utiču na njenu klasifikaciju.

Sve druge obaveze treba da budu razvrstane u dugoročne obaveze.Neke kratkoročne obaveze, kao što su dospele obaveze po osnovu transfernih prenosa državne uprave i neke obaveze prema zaposlenima i drugi troškovi poslovanja, izmiruju se iz obrtne imovine koja se koristi u redovnom ciklusu poslovanja entiteta. Takve stavke se klasifikuju kao tekuće obaveze čak i ako dospevaju za naplatu nakon više od 12 meseci od datuma izveštavanja. Isti uobičajeni poslovni ciklus se primenjuje na klasifikaciju sredstava i obaveza entiteta. Kada uobičajeni poslovni ciklus entiteta nije moguće jasno odrediti pretpostavlja se da je njegovo trajanje 12 meseci.

Ostale tekuće obaveze se ne izmiruju u okviru tekućeg poslovnog ciklusa, ako dospevaju za izmirenje u roku od 12 meseci od datuma izveštavanja ili se drži prevashodno za potrebe trgovine. Primeri za to su određene finansijske obaveze klasifikovane kao one koje se drže za prodaju u skladu sa MRS-JS 29, prekoračenja bankovnog računa i tekući deo dugoročne finansijske obaveze, obaveze za dividende ili slične raspodele, porez na dobitak i druge neposlovne obaveze. Finansijske obaveze kojima se obezbeđuje dugorčno finansiranje (to jest nisu deo obrtnog kapitala koji se koristi u uobičajenom poslovnom ciklusu entiteta) i ne dospevaju za naplatu u okviru 12 meseci posle datuma izveštavanja, predstavljaju dugoročne (netekuće) obaveze, prema paragrafima 85 i 86.Entitet kalsifikuje svoje finansijske obaveze kao dugoročne kada dospevaju za naplatu u roku od 12 meseci od datuma izveštavanja, čak i ako:

a) Je prvobitni rok bio period duži od 12 meseci; ib) Ugovor o refinansiranju ili reprogramiranju rata, na dugoročnoj osnovi je dovršen

posle datuma izveštavanja, a pre nego što je odobreno objevljivanje finansijskih izveštaja.

Ako entitet očekuje i ima diskreciono pravo da refinansira ili revolvira svoju obavezu najmanje 12 meseci nakon datuma izveštavanja pod uslovima postojećeg zajma, on klasifikuje tu obavezu kao dugoročnu čak iako bi u suprotnom dospela u kratkom periodu. Međutim, ukoliko o refinansiranju ili revolviranju ne odlučuje entitet (na primer, ne postoji sporazum o refinansiranju) mogućnost refinansiranja se ne razmatra, a obaveza se razvrstava u tekuće obaveze.Kada entitet prekrši odredbe dugoročnog ugovora o zajmu na datum izveštavanja ili pre toga pri čemu obaveza dospeva na plaćanje po viđenju, obaveza se kalsifikuje kao kratkoročna, čak iako se zajmodavac složio, posle datuma izveštavanja, a pre nego što je odobreno objavljivanje finansijksih izveštaja, da ne zahteva plaćanje kao posledicu ovog kršenja. Obaveza se klasifikuje kao kratkoročna zato što na datum izveštavanja entitet nema bezuslovno pravo da odloži izmirenje najmanje 12 meseci posle tog datuma.Međutim, obaveza se klasifikuje kao dugoročna ako se zajmodavac složio, do datuma izveštavanja da obezbedi period počeka koji se završava najmanje 12 meseci posle datuma izveštavanja, i u tom roku entitet može da otkloni posledice kršenja ugovora i tokom njega zajmodavac ne može zahtevati trenutnu otplatu.Kod zajmova klasifikovanih kao dugoročne obaveze, ako dođe do sledećih događaja između datuma izveštavanja i datuma na koji se odbri objavljivanje finansijskih izveštaja, ti događaji ispunjavaju uslove da se obelodane kao nekorektivni događaji u skladu sa MRS-JS 14, Događaji nakon datuma izveštavanja:

a) Refinansiranje na dugoročnoj osnovi;b) Otklanjanje posledica kršenja dugoročnog ugovora o zajmu; i c) Dobijanje od zajmodavca perioda počeka za otklanjanje posledica kršenja dugoročnog

ugovora o zajmu koji se završava najmanje 12 meseci posle datuma izveštavanja.

Informacije koje treba da budu prezentovane u izveštaju o finansijskom stanju

Izveštaj o finansijskom stanju treba kao minimum da uključi linijske stavke koje predstavljaju sledeće iznose:

a) Nekretnine, postrojenja i opremu;b) Investicionu imovinu;c) Nematerijalna sredstva;d) Finansijska sredstva (uključujući iznose prikazane pod e), g), h) i i));e) Ulaganja obračunata metodom udela (equity metod);f) Zalihe;

g) Povraćaji po osnovu netrgovinskih transakcija (porezi i transferi);h) Potraživanja po osnovu transakcione razmene;i) Gotovina i gotovinski ekvivalenti;j) Obaveze po osnovu poreza i prenosa;k) Obaveze po osnovu transakcija razmene;l) Rezervisanja;m) Finansijske obaveze (izuzev iznosa prikazanih pod j), k) i l));n) Manjinsko učešće, prikazano u okviru neto imovine/kapitala; io) Neto imovina/kapital pripisivi vlasnicima entiteta koji kontroliše.

Dodatne stavke, zaglavlja i međuzbirovi treba da budu prezentovani u izveštaju o finansijskom stanju kada je takva prezentacija relevantna za razumevanje finansijskog stanja entiteta. Ovaj standard ne prepisuje redosled ni formu prezentovanja stavki. Paragraf 88 jednostavno daje spisak stvari koje se dovoljno razlikuju po svojoj prirodi ili funkciji da se dozvoljava odvojena prezentacija u izveštaju o finansijskom stanju. Date su ilustrovane forme u upustvu za primenu ovog standarda. Pored toga:

a) Linijske stavke se uključuju kada su veličina, priroda ili funkcija stavke ili grupe sličnih stavki takvi da bi zasebno prikazivanje bilo relevantno za razumevanje finansijskog stanja entiteta; i

b) Korišćeni opisi i redosled stavki ili grupe sličnih stavki mogu biti dopunjavani u skladu sa prirodom entiteta i njegovih transakcija, radi obezbeđenja informacija relevantnih za razumevanje finansijskog stanja entiteta.

Odluka o odvojenom repzentovanju dodatnih stavki zasniva se na proceni:a) Prirode i likvidnosti imovine;b) Funkcije imovine u entitetu; ic) Iznosa, prirode i vremenskog rasporeda obaveza.

Korišćenje različitih mernih osnova za različite klase sredstava govori da se njihova po prirodi ili funkcija razlikuju i stoga ih treba prikazati kao zasebne linijske stavke. Na primer, različite grupe nekretnina, postrojenja i opreme mogu se knjižiti po nabavnoj vrednosti ili revalorizovanim iznosima u skladu sa MRS-JS 17, Nekretnine, postrojenja i oprema.

Informacije koje treba da budu prezentovane u izveštaju o finansijskom stanju, ili u napomenama

Entitet treba da obelodani, bilo u izveštaju o finansijskom stanju ili u napomenama, dalje podklasifikacije stavki, koje su prezentovane i razvrstane na način koji odgovara poslovanju entiteta. Detalji dati u podklasifikacijama zavise od zahteva MRS-JS i veličine, prirode i funkcije povezanih iznosa. Činioci navedeni u paragrafu 91 takođe se koriste kao osnova za dalje podklasifikacije. Obelodanjivanja se razlikuju za svaku stavku, na primer:

a) Nekretnine, postrojenja i oprema se razvrstavaju po grupama u skladu sa MRS-JS 17;b) Potraživanja se raščlanjuju na iznose od provizija korisnicima, taksi, poreza i drugih

nerecipročnih prihoda, potraživanja od povezanih strana, avanse i drugi iznosi;c) Zalihe se podklasifikuju u skladu sa MRS-JS 12 Zalihe na grupe kao što su roba,

sirovine, materijal, nedovršeni i gotovi proizvodi;d) Obaveze po osnovu poreza i prenosa raščanjuju se na obaveze po osnovu refundiranja

poreza, obaveze po osnovu prenosa i obaveze prema ostalim članovima ekonomskog entiteta;

e) Rezervisanja se raščlanjuju na rezervisanja za troškove nadoknada zaposlenima i druge stavke; i

f) Delovi neto imovine/kapitala se rašćčlanjuju na osnovni kapital, akumulirani suficit ili deficit kao i bilo koja rezerva.

Kada entitet nema akcijski kapital, obelodanjuje neto imovinu/kapital, bilo u izveštaju o finansijskom stanju ili u napomenama, pokazujući zasebno sledeće:

a) Osnovni kapital, koji na datum izveštavanja predstavlja ukupan zbir doprinosa vlasnika, umanjen za učinjene raspodele vlasnicima;

b) Akumulirane suficite ili deficite;c) Rezerve, uključujući i opis prirode i svrhe svake rezerve u okviru neto

imovine/kapitala; id) Manjisnko učešće.

Ako je entitet reklasifikovao kao:a) Instrument s pravom ponovne prodaje klasifikovan kao instrument kapitala, ilib) Instrument koji nameće obavezu entitetu da drugoj strani isporuči srazmeran deo neto

imovine entiteta samo u slučaju likvidacije i klasifikovan je kao insturment kapitala;između finansijskih obaveza i neto imovine/kapitala entitet obelodanjuje iznos i navodi iz koje u koju kategoriju je reklasifikovan (finansijske obaveze ili neto imovina/kapital), kao i vreme i razlog za tu reklasifikaciju.Mnogi entiteti iz javnog sektora neće imati akcijski kapital ali će entitet biti kontrolisan isključivo od strane drugog entiteta iz javnog sektora. Priroda učešća države u neto imovini/kapitalu entititeta verovatno će predstavljati kombinaciju uplaćenog kapitala i sume akumulirane suficite ili deficite i rezervi – što se odražava na neto imovinu/kapital koji se mogu pripisati poslovanju entiteta.U nekim slučajevima može postojati manjinsko učešće u neto imovini/kapitalu entiteta. Na primer, na državnom nivou, ekonomski entitet može uključiti javna preduzeća koja su delom privatizovana. Shodno tome, mogu postojati privatni deoničari koji imaju finansijski interes u neto imovini/kapitalu enitteta.Kada neki entitet ima akcijski kapital, pored obelodanjivanja iz paragrafa 95, on treba da obelodani sledeće, bilo u izveštaju o finansijskom stanju, ili u napomenama:

a) Za svaku vrstu akcijskog kapitala(i) Broj odobrenih akcija;(ii) Broj izdatih i u celini uplaćenih akcija, i broj izdatih a neuplaćenih akcija;(iii) Nominalnu vrednost po akciji, ili da skcije nemaju nominalnu vrednost;(iv) Usaglašeni pregled broja neuplaćenih akcija na početku i na kraju godine;(v) Prava, povlastice i ograničenja koja se odnose na svaku vrstu akcija,

uključujući ograničenja raspodele dividendi i isplate iz kapitala;(vi) Sopstvene akcije entiteta ili akcije u vlasništvu kontrolisanih ili pridruženih

entiteta; i(vii) Akcije rezervisane za emisiju po osnovu opcija ili prema prodajnim

ugovorima, uključujući uslove i iznose; ib) Opis prirode i svrhe svake rezerve u okviru neto imovine/kapitala.

10.6. IZVEŠTAJ O FINANSIJSKOJ USPEŠNOSTI

Suficit ili deficit periodaSve stavke prihoda i rashoda priznate u nekom periodu se obično uključuju u dobitak ili gubitak osim ako se nekim MRS-JS ne zahteva drugačije.Stavke prihoda i rashoda priznate u nekom periodu se obično uključuju u suficit ili deficit. To uključuje efekte promena računovodstvenih procena. Međutim, u nekim okolnostima se neke određene stavke mogu isključiti iz suficita ili deficita za tekući period. MRS-JS 3 se bavi dvema takvim okolnostima: ispravkom grešaka i efektom promena računovodstvenih politika.

Drugi MRS-JS se bave stavkama koje mogu zadovoljiti definiciju prihoda ili rashoda iz ovog standarda, ali se obično isključuju iz suficita ili deficita. Primeri su revalorizacione rezerve (videti MRS-JS 17), posebni a) dobici i gubici od prevođenja finanskijskih izveštaja inostranog poslovanja (videti MRS-JS 4) i b) dobici i gubici od ponovnog odmeravanja finansijskih sredstava za prodaju (upustvo za procenjivanje vrednosti finansijskih sredstava se nalazi u MRS-JS 29).

Informacije koje treba prezentovati u izveštaju o finansijskoj uspešnosti Izveštaj o finansijskoj uspešnosti treba da uključi, kao minimum, linijske stavke koje predstavljaju sledeće iznose za dati period:

a) Prihod;b) Troškove finansiranja;c) Učešće u neto suficitu ili deficitu povezanih entiteta i zajedničkih ulaganja,

obračunatom korišćenjem metoda udela;d) Suficit ili deficit pre oporezivanja priznat prilikom otuđenja sredstava ili izmirenja

obaveza pripisivih prestanku poslovanja; ie) Suficit ili deficit.

Sledeće stavke se obelodanjuju u izveštaju o finansijkoj uspešnosti kao alokacije suficita ili deficita za dati period:

a) Suficit ili deficit pripisiv manjinskom učešću; ib) Suficit ili deficit pripisiv vlasnicima entiteta koji kontroliše.

Dodatne stavke, zaglavlja i međuzbirove treba da budu prikazani u izveštaju o finansijskoj uspešnosti kada je takva prezentacija relevantna za razumevanje finansijke uspešnosti entiteta.Pošto se efekti raznih aktivnosti entiteta, transakcija i drugih događaja razlikuju se po načinu uticaja na sposobnost entiteta da ispuni svoju funkciju pružanja usluga, a obelodanjivanje komponenti finansijske uspenosti pomaže razumevanjun ostvarene finansijske uspešnosti i predviđanju budićih rezultata. Dodatne stavke se uključuju u izveštaj o finansijskoj uspešnosti, a opisi koji se koriste i redosled stavki prilagođavaju se kada je to neophodno za obrazloženje elemenata uspeha. Činioci koje treba uzeti u obzir uključuju značaj, prirodu i funkciju delova prihoda i rashoda. Stavke prihoda i rashoda se ne prebijaju osim ako nisu zadovoljeni kriterijumi navedeni u paragrafu 48.

Informacije koje treba prezentovati u izveštaju o finansijskoj uspešnosti ili u napomenamaKada su stavke prihoda i rashoda materijalno značajne, njihova priroda i iznos se obeladanjuju zasebno.Okolnosti koje bi dovele do zasebnog obelodanjivanja stavki prihoda i rashoda uključuju:

a) Umanjenje vrednosti zaliha na neto ostvarivu vrednost ili nekretnina, postrojenja i opreme na nadoknadivi iznos ili nadoknadivi uslužni iznos, prema prilici, kao i poništenja takvih umanjenja vrednosti;

b) Restrukturiranja aktivnosti entiteta i poništenja rezervisanja za troškove restrukturiranja;

c) Otuđenja nekretnina, postrojenja i opreme;d) Privatizacija ili druga otuđenja investicija;e) Prestanak poslovanja,f) Rešavanje sporova;g) Druga poništenja rezervisanja.

Entitet prezentuje, bilo u izveštaju o finansijskoj uspešnosti, ili u napomenama, podraščlanjivanje ukupnog prihoda, primenom klasifikacije koja odgovara poslovanju entiteta.

Entitet prezentuje, bilo u izveštaju o finansijskoj uspešnosti, ili u napomenama, podraščlanjivanje ukupnog prihoda, primenom klasifikacije koja odgovara poslovanju entiteta.Entitet prezentuje, bilo u izveštaju o finansijskoj uspešnosti, ili u napomenama, analizu rashoda, primenom klasifikacije zasnovanoj ili na prirodi rashoda ili njohovoj funkciji u entitetu, u zavisnosti od toga koja pruža informacije koje su pouzdane i relevantnije.Entiteti se podstiču da prezentuju raščlanjivanja paragrafa 109 i u izveštaju o finansijskoj uspešnosti.Rashodi se dalje razvrstavaju kako bi se istakli troškovi i nadoknade troškova pojednačnih programa, aktivnosti ili drugih povezanih segmenata izveštajnog entiteta. Ova analiza se obezbeđuje na jedan od dva načina.Prvi vid analize je metod prirode rashoda. Rashodi se grupišu u izveštaju o finansijskoj uspešnosti prema svojoj prirodi (na primer, amortizacija, nabavka meterijala, troškovi transporta, naknade zaposlenih i troškovi reklamiranja), i ne podležu ponovnoj raspodeli između različitih funkcija u entitetu. Ova metoda je jednostavna za primenu, jer ne zahteva raspodelu rashoda između funkcionalnih područja. Sledi primer razvrstavanja upotrebom metode prirode troškova:

Prihodi xTroškovi primanja zaposlenih xRashodi amortizacije xOstali rashodi xUkupni rashodi xSuficit x

Drugi vid analize je metod funkcije rashoda i njime se razvrstavaju rashodi prema programu ili svrsi za koju su napravljeni. Ovaj metod često pruža korisnije informacije korsnicima nego klasifikacija rashoda prema prirodi, ali raspodela rashoda prema funkcijama može biti proizvoljna i podrzumevati značajne procene. Sledi primer klasifikacije rashoda funksionalnom metodom:

Prihod xRashodi:Rashodi za zdravstveno osiguranje xRashodi za obrazovanje xOstali rashodi xGubitak x

Rashodi povezani sa glavnim funkcijama entiteta prikazuju se zasebno. U ovom primeru, funkcije entiteta se odnose na pružanje zdravstvenih i obrazovnih usluga. Entitet bi prezentovao linijske stavke rashoda zasebno za svaku od ovih funkcija.Entiteti koji kalsifikuju rashode prema funkiciji obelodanjuju dodatne informacije o prirodi rashoda, kao i rashode amortizacije i rashoda primanja zaposlenih.Izbor između metode funkcije i metode prirode rashoda zavisi od istorijskih i regulatornih faktora, kao i od prirode entiteta. Oba metoda ukazuju na one troškove koji mogu varirati, direktno ili indirektno, u zavisnosti od nivoa učinka entiteta. Pošto je svaki od metoda podesan za različite vrste entiteta, ovim standardom se od rukovodstva zahteva da odabere najrelevantniju i najpouzdaniju prezentaciju. Međutim, pošto su informacije o prirodi troškova korisne za predviđanje budućih tokova novca, direktno obelodanjivanje je

neophodno kada se koristi klasifikacija funkcije troškova. Odrednica „primanja zaposlenih“ iz paragrafa 115 ima isto značenje kao u MRS-JS 25: Primanja zaposlenih.Kada entitet obezbeđuje dividendu ili sličnu raspodelu svojim vlasnicima i ima akcijski kapital, on obelodanjuje, bilo u izveštaju o finansijskoj uspešnosti, ili u izveštaju o neto imovini/kapitalu ili u napomenama, iznos dividendi ili sličnih raspodela priznatih kao raspodele korisnicima tokom datog perioda i povezani iznos po akciji.

Izveštaj o promenama neto imovine/kapitala

Entitet prezentuje izveštaj o promenama neto imovine/kapitala prikazujući u svom izveštaju:a) Suficit ili deficit datog periodab) Svaku stavku prihoda i rashoda za dati period, koja se, prema zahtevima drugih

standarda, priznaje direktno u neto imovini/kapitalu, kao i ukupan iznos ovih stavki;c) Ukupan prihod i rashod za dati period (izračunat kao zbir a) i b)), prikazujući zasebno

ukupne iznose pripisive vlasnicima entiteta koji kontroliše i manjinskom učešću; id) Za svaku komponentu neto imovine/kapitala zasebno obelodanjenu, efekte promena

računovodstvenih politika ispravke grešaka priznatih u skladu sa MRS-JS 3.Entitet takođe prezentuje, bilo u izveštaju o neto imovini/kapitalu, ili u napomenama:

a) Iznos transakcija sa vlasnicima koji deluju u svojstvu vlasnika, prikazujući zasebno raspodele vlasnicima;

b) Saldo akumuliranog suficita ili deficita na početku perioda i na datum izveštavanja, kao i promene u toku preioda; i

c) Zavisno od stepena zasebnog obelodanjivanjakomponenti neto imovine/kapitala, usaglašavanje knjigovodstvenog iznosa svakog dela neto imovine/kapitala na početku i na kraju perioda, uz zasebno obelodanjivanje svake promene.

Promene neto imovine/kapitala entiteta između dva datuma izveštavanja odražavaju povećanje ili smanjenje njegove neto imovine tokom perioda. Ukupna promena neto imovine/kapitala predstavlja ukupan iznos suficita/deficita perioda, ostale prihode i rashode koji se direktno priznaju kao promene neto imovine/kapitala, zajendo sa učešćima vlasnika i raspodelama vlasnicima, po osnovu njihovih vlasničkih prava.Prilozi vlasnika i raspodele vlasnicima uključuju prenose između dvaju entiteta u okviru ekonomskog entiteta (naprimer, državna davanja, pri čemu država ima svojstvo vlasnika, državnom sektoru). Doprinosi vlasnika kontrolisanim entitetima priznaju se direktno kao usklađivanje neto imovine/kapitala samo kada izričito uvećavaju preostalo učešće u entitetu, u obliku prava vlasništva nad neto imovinom/kapitalom.Ovaj standard zahteva da se sve stavke prihoda i rashoda priznate u toku perioda, obuhvate u okviru neto suficita ili deficita, osim ako neki drugi MRS-JS ne zahteva drugačije. Drugi MRS-JS zahtevaju da se neke stavke (kao što su revalorizaciona povećanja ili smanjenja a naročito određene razlike nastale po osnovu promena kurs stranih valuta) priznaju direktno kao promene neto imovine/kapitala. Pošto je važno da se prilikom procenjivanja promena finansijskog stanja entiteta između dva datuma izveštavanja uzmu u ubzir sve stavke prihoda i rashoda, ovaj Standard zahteva prezentaciju izveštaja o promenama neto imovine/kapitala koji naglašava ukupan prihod i rashod entiteta, kao i stavke koje se priznaju direktno u neto imovini/kapitalu.U MRS-JS 3 se zahtevaju retrospektivna korigovanja koja odražavaju promene računovodstvenih politika, u meri u kojoj je to izvodljivo, osim kada prelazne odredbe u nekom drugom MRS-JS zahtevaju drugačije. U MRS-JS 3 se takođe zahteva da se prepravljanja u cilju ispravki grešaka vrše retrospektivno, u meri u kojoj je to izvodljivo. Retrospektivna korigovanja i retrospektivna prepravljanja se primenjuju na saldo akumuliranih suficita ili deficita, osim kada se nekim Međunarodnim računovodstvenim

standardom za javni sektor zahteva retrospektivno korigovanje neke druge komponente neto imovine/kapitala. U paragrafu 118 d) se zahteva obelodanjivanje ukupnog korigovanja svake komponente neto imovine/kapitala zasebno obelodanjene u izveštaju o promenama neto imovine/kapitala, koja je, zasebno, rezultat promena računovodstvenih politika i ispravki grešaka. Ova korigovanja se obelodanjuju za svaki prethodni period i za početak perioda.Zahtevi navedeni u paragrafima 118 i 119 mogu se ispuniti korišćenjem tabelarnog prikaza usaglašavanja početnog i krajnjeg stanja svakog elementa neto imovine/kapitala. Alternativa je da se izveštaju o promenama neto imovine/kapitala prikažu samo stavke navedene u paragrafu 118. Prema ovom pristupu, stavke opisane u paragrafu 119 se prikazuju u napomenama.

10.7. IZVEŠTAJ O NOVČANIM TOKOVIMA

Informacije o novčanim tokovima daju korisnicima finansijskih izveštaja osnocu za procenjivanje a) mogućnosti entiteta da generiše gotovinu i gotovinske ekvivalente i b) potreba entiteta za korišćenjem takvih novčanih tokova. MRS-JS 2 postavlja zahtev za prezentaciju izveštaja o novčanom toku i povezanih obelodanjivanja.

Napomene

StrukturaU napomena:

a) Se pružaju informacije o osnovi za sastavljanje finansijskih izveštaja i računovodstvenim politikama primenjenim u skladu sa paragrafima 132-139;

b) Obelodanjuju informacije koje zahtevaju MRS-JS, koje nisu prikazane u izveštaju o finansijskom stanju, izveštaju o finansijskoj uspešnosti, izveštaju o promenama neto imovine/kapitala ili izveštaju o novčanim tokovima; i

c) Se pružaju dodatne informacije koje nisu prikazane u izveštaju o finansijskom stanju, izveštaju o finansijskoj uspešnosti, izveštaju o promenama neto imovine/kapitala ili izveštaju o novčanim tokovima a relevantne su za razumevanje svakog od njih.

Napomene se, koliko je to moguće, prezentuju na sistematičan način. Svaka stavka u izveštaju o finansijskom stanju, izveštaju o finansijskoj uspešnosti, izveštaju o promenama neto imovine/kapitala i izveštaju o novčanim tokovima treba da upućuje na odgovarajuću povezanu informaciju datu u napomenama.Napomene se obično prezentuju sledećim redosledom, koji omogućava razumevanje finansijskih izveštaja od strane korisnika i poređenje sa izveštajjima drugih entiteta:

a) Saopštenje o usaglašenosti sa MRS-JS (videti paragraf 28);b) Zbirni prikaz značajnih primenjenih računovodstvenih politika (videti paragraf 132);c) Dodatne informacije o stavkama prezentovanim u izveštaju o finansijskom stanju,

izveštaju o finansijskoj uspešnosti, izveštaju o promenama neto imovine/kapitala, po redosledu po kome su svaki izveštaj i svaka linijska prezentovani; i

d) Ostala obelodanjivanja, uključujući:(i) Potencijalne obaveze (videti MRS-JS 19) i nepriznate ugovorene obaveze; i(ii) Obelodanjivanja koja nisu finansijske prirode, na primer, ciljevi i politike

upravljanja finansijskim rizikom (videti MRS-JS 30).U određenim okolnostima može biti potrebno ili poželjno da se promeni radosled određenih stavki u napomenama. Na primer, informacije o premenama fer vrednosti priznate u suficitu ili deficitu mogu se kombinovati sa informacijama o ročnoj strukturi dospelosti finansijskih instrumenata, iako se prvo pomenuta obelodanjivanja odnose na izveštaj o finansijskoj

uspešnosti, a drugo pomenuta se odnose na izveštaj o finansijskom stanju. Bez obzira na to, sistematska sttruktura napomena se održava sve dok je to izvodljivo.Napomene u kojima se pružaju informacije o osnovama sastavljanja finansijskih izveštaja i o određenim računovodstvenim politikama mogu biti prezentovane kao zaseban deo finansijskih izveštaja.

Obelodanjivanje računovodstvenih politikaEntitet obelodanjuje u zbirnom prikazu računovodstvenih politika:

a) Osnovu (ili osnove) odmeravanje korišćenje u pripremanju finansijskih izveštaja;b) Stepen u kome je entitet primenio bilo koju prelaznu odredbu iz bilo kog MRS-JS; i c) Druge korišćene računovodstvene politike neophodne za razumevanje finansijskih

izveštaja. Važno je da korisnici znaju koja merna osnova ili osnove su korišćene u finansijskim izveštajima (na primer, istorijski troškovi, tekući troškovi, vrednost koja se može ostvariti, fer vrednost, nadoknadivi iznos) jer osnova pripremanja finansijskih izveštaja značajno utiče na njihovu analizu. Ako se u finansijskim izveštajima koristi više od jedne osnove odmeravanja, na primer kada se revalorizuju određene grupe stavki, dovoljno je naznačiti grupe sredstava i obaveza na koje se primenjuje svaka od osnova odmeravanja.Prilikom odlučivanja da li treba obelodaniti određenu računovodstvenu politiku, rukovodstvo razmatra da li će to obelodanjivanje pomoći korisnicima u razumevanju načina na koji se transakcije, drugi događaji i stanja odražavaju u prijavljenufinansijsku uspešnost i finansijsko stanje. Obelodanjivanje određenih računovodstvenih politika je naročito korisno korisnicima kada se te politike biraju u okviru dozvoljenih alternativa u MRS-JS. Jedan primer predstavlja obelodanjivanje činjenice da li učesnik u zajedničkom ulaganju priznaje svoje učešće u zajednički kontrolisanom entitetu korišćenjem proporcionalne konsolidacije ili metoda udela (videti MRS-JS 8, Učešća u zajedničkim ulaganjima). Neki MRS-JS izričito zahtevaju obelodanjivanje određenih računovodstvenih politika, uključujući i izbore koje rukovodstvo izvrši među različitim politikama dozvoljenim prema MRS-JS. Na primer, u MRS-JS 17 se zahteva obelodanjivanje osnove odmeravanja korišćene za grupe nekretnina, postrojenja i opreme. U MRS-JS 5 Troškovi pozajmljivanja se zahteva obelodanjivanje činjenice da li se troškovi pozajmljivanja priznaju smesta kao rashod ili se kapitalizuju kao deo nabavne vrednosti sredstava koja se kvalifikuju.Svaki entitet razmatra prirodu svojih delatnosti i politike za koje bi korisnik njegovih finansijskih izveštaja mogao da očekuje da budu obelodanje za tu vrstu entiteta. Na primer, od entiteta javnog sektora se očekuje da obelodane računovodstvenu politiku u vezi sa porezima, donacijama i drugim oblicima nerecipročnih prihoda. Kada entitet sprovodi značajne inostrane aktivnosti ili transakcije u stranim valutama, očekuje sa da obelodani računovodstvene politike priznavanja dobitaka i gubitaka po osnovu prevođenja strane valute. Kada se pojave kombinacije entiteta, obelodanjuju se politike koje se koriste za procenjivanje vrednosti gudvila i manjinskog učešća.Računovodstvena politika može biti značajna zbog prirode poslovanja entiteta čak i ako iznosi, prikazani u tekućem i prethodnom periodu, nisu značajni. Takođe je adekvatno da se obelodani svaka računovodstvena politika koju MRS-JS ne zahteva izričito, ali je odabrana i primenjena u skladu sa MRS-JS 3.Entitet obelodanjuje, u zbirnom prikazu značajnih računovodstvenih politika ili drugim napomenama, sudove, osim onih koji podrazumevaju procene (videti paragraf 140), do kojih je rukovodstvo došlo u procesu primene računovodstvenih politika entiteta koje imaju najznačajniji efekat na iznose priznate u finansijskim izveštajima.

U procesu primene računovodstvenih politika entiteta, rukovodstvo dolazi do raznih sudova, osim onih koji podrazumevaju procene, koji mogu značajno uticati na iznose priznate u finansijskim izveštajima. Na primer, rukovodstvo donosi sudove prilikom određivanja:

- Da li sredstva investiciona imovina;- Da li su sporazumi o rezervisanju robe i/ili usluga koji podrazumevaju namensko

korišćenje sredstava i lizinga;- Da li su, po svojoj suštini, određene prodaje robe finansijski aranžmani i stoga ne

dovode do stvaranja prihoda; i- Da li suština odnosa između izveštajnog entiteta i drugih entiteta ukazuje na to da ove

druge entitete kontroliše izveštajni entitet.Neka od obelodanjivanja koja se vrše u skladu sa paragrafom 137 se zahtevaju i drugim MRS-JS. Na primer, u MRS-JS 6 se od entiteta zahteva da obelodanjuje razloge iz kojih vlasničko učešće entiteta ne čini kontrolu, u pogledu entiteta u koji se ulaže a koji nije kontrolisani entitet iako se više od polovine glasačke ili potencijalno glasačke moći poseduje direktno ili indirektno kroz kontrolisane entitete. U MRS-JS 16, Investicione nekretnine, se zahteva obelodanjivanje kriterijuma koje je entitet razvio da bi napravio razliku između investicione imovine i imovine koju koristi vlasnik i imovine koja se drži za prodaju u redovnom toku poslovanja, kada je klasifikacija imovine otežana.

Ključni izvori neizvesnosti procene

Entitet u napomenama obelodanjuje informacije o a) ključnim pretpostavkama vezanim za budućnost, i b) drugim ključnim izvorima neizvesnosti procene na datum izveštavanja koje imaju značajan rizik izazivanja materijalno značajnog korigovanja knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza u toku sledeće finansijske godine. Kada se radi o tim sredstvima i obavezama napomene sadrže podatke o:

a) Njihovoj prirodi; ib) Njihovoj knjigovodstvenoj vrednosti od datuma izveštavanja.

Određivanje knjigovodstvenih vrednosti nekih sredstava i obaveza zahteva procenu efekata neizvesnih budućih događaja na ta sredstva i obaveze na datum izveštavanja. Na primer, u odsustvu nedavno posmatranih tržišnih cena korišćenih za merenje sledećih sredstava i obaveza, procene usmerene na budućnost su neophodne za odmeravanje a) nadoknadivog iznosa određenih grupa nekretnina, postrojenja i opreme, b) efekata tehnološke zastarelosti na zalihe i c) rezervisanja koja su predmet budućih ishoda sudskog postupka koji je trenutno u toku. Ove procene uključuju pretpostavke o takvim stavkama kao što su korigovanje novčanih tokova ili korišćenih diskontnih stopa za efekat rizika i buduće promene cena koje utiču na druge troškove.Ključne pretpostavke i drugi ključni izvori neizvesnosti obelodanjeni u skladu sa paragrafom 140 se odnose na procene koje iziskuju najteže, najsubjektivnije ili najkompleksnije sudove rukovodstva. Pošto se broj promenljivih i pretpostavki koje utiču na neizvesnosti povećava, ti sudovi postaju subjektivniji i kompleksniji, a potencijal za rezultirajuće materijalno značajno korigovanje knjigovodstvenih sredstava i obaveza se obično povećava u skladu sa tim.Obelodanjivanja iz paragrafa 140 se ne zahtevaju za sredstva i obaveze sa značajnim rizikom da se knjigovodstvene vrednosti mogu promeniti materijalno tokom sledeće finansijske godine ako se, na datum izveštavanja, odmere po fer vrednosti zasnovanoj na nedavno posmatranim tržišnim cenama (njihove fer vrednosti bi mogle da se materijalno promene tokom sledeće finansijske godine ali te promene se neće desiti kao rezultat pretpostavki ili drugih izvora neizvesnosti procene na datum izveštavanja).Obelodanjivanja iz paragrafa 140 se prikazuju na način koji pomaže korisnicima finansijskih izveštaja da razumeju sudove do kojih rukovodstvo dolazi o budućnosti i drugim ključnim

izvorima neizvesnosti procene. Priroda i stepen pruženih informacija variraju prema prirodi pretpostavke i drugih okolnosti. Primeri vrsta izvršenih obelodanjivanja su:

a) Priroda pretpostavke ili druga neizvesnost procene;b) Osetljivost knjigovodstvenih vrednosti na metode, pretpostavke i procene koje se

nalaze u osnovi njihovih izračunavanja, uključujući razloge te osetljivosti;c) Očekivano razrešenje neizvesnosti i spektar opravdano mogućih ishoda u narednoj

finansijskoj godini u pogledu knjigovodstvenih vrednosti sredstava i obaveza na koje se to odražava;

d) Objašnjenje promena prošlih pretpostavki izvršenih u vezi sa tim sredstvima i obavezama, ako neizvesnost ostane nerazrešena.

Nije neophodno obelodaniti budžetske informacije ili prognoze kada se vrši obelodanjivanje iz paragrafa 140.Kada nije izvodljivo obelodaniti stepen mogućih efekata ključne pretpostavke ili nekog drugog ključnog izvora neizvesnosti procene na datum izveštavanja, entitet obelodanjuje da je opravdano moguće, na osnovu postojećeg znanja, da ishodi u narednoj finansijskoj godini koji se razlikuju od pretpostavki mogu zahtevati materijalno korigovanje knjigovodstvene vrednosti sredstava ili obaveza na koje oni utiču. U svim slučajevima, entitet obelodanjuje prirodu i knjigovodstvenu vrednost konkretnog sredstva ili obaveze (ili grupe sredstava ili obaveza) na koje utiče ta pretpostavka.Obelodanjivanja iz paragrafa 137 vezana za konkretne sudove rukovodstva u procesu primene računovodstvenih politika entiteta se ne odnose na obelodanjivanja ključnih izvora neizvesnosti procene u paragrafu 140.Obelodanjivanje nekih od ključnih pretpostavki koje bi se u suprotnom zahtevale u skladu sa paragrafom 140 se zahteva i drugim MRS-JS. Na primer, u MRS-JS 19 se zahteva obelodanjivanje, u konkretnim okolnostima, glavnih pretpostavki vezanih za buduće događaje koji utiču na grupe rezervisanja. U MRS-JS 30 se zahteva obelodanjivanje značajnih pretpostavki koje se primenjuju u proceni fer vrednosti finansijskih sredstava i finansijskih obaveza koje se knjiže po fer vrednosti. U MRS-JS 17 se zahteva obelodanjivanje značajnih pretpostavki koje se primenjuju u proceni fer vrednosti revalorizovanih nekretnina, postrojenja i opreme.Entitet obelodanjuje informacije koje omogućavaju korisnicama finansijskih izveštaja da procene ciljeve entiteta, politike i procese za upravljanje kapitalom.U skladu sa paragrafom 148A entitet obelodanjuje sledeće:

a) Kvalitativne informacije o svojim ciljevima, politikama i procesima za upravljanje kapitalom što uključuje (ali nije ograničeno na):

(i) Opis onoga čime upravlja kao kapitalom;(ii) Kada je entitet dužan da ispunjava spolja nametnute zahteve u vezi sa kapitalom,

prirodu tih zahteva i način na koji su uključeni u upravljanje kapitalom; i(iii) Kako ispunjava svoje ciljeve u vezi sa upravljanjem kapitalom.b) Sumarne kvantitativne podatke o onome čime upravlja kao kapitalom. Neki entiteti

posmatraju neke finansijske obaveze (na primer, neke oblike subordinarnih dugova) kao deo kapitala. Za druge entitete kapital ne uključuje neke komponente kapitala (na primer, komponente koje proizlaze iz novčanih tokova hedžinga);

c) Bilo koje promene u a) i b) iz prethodnog perioda;d) Da li je u datom periodu ispunjavao neke spolja nametnute zahteve u vezi sa

kapitalom kojima je podložan;e) Kada entitet nije ispunjavao spolja nametnute zahteve u vezi sa kapitalom, posledice

takve neusklađenosti.Ova obelodanjivanja se zasnivaju internim informacijama do kojih je došlo ključno rukovodstvo entiteta.

Entitet može da upravlja kapitalom na više načina i da bude u obavezi da ispunjava više različitih zahteva u vezi sa kapitalom. Na primer, konglomerat može da uključuje entitete koji preduzimaju aktivnosti osiguranja i bankarske aktivnosti, a ti entiteti mogu da posluju u više jurisdikcija. Kada ukupno obelodanjivanje zahteva u vezi sa kapitalom i načinom na kji se njime upravlja pruža korisne informacije ili ometa korisnika finansijskog izveštaja u razumevanju entitetovih resursa, entitet obelodanjuje posebne informacije za svaki zahtev u vezi sa kapitalom kojem je podložan entitet.

Finansijski instrument s pravom ponovne prodaje klasifikovan kao neto imovina/kapitalZa finansijske instrumente s pravom ponovne prodaje klasifikovane kao instrument kapitala, entitet obelodanjuje (u meri u kojoj nije obelodanjeno na drugom mestom):

a) Sumarne kvantitativne podatke o iznosu klasifikovanom kao neto imovina/kapital;b) Svoje ciljeve, politike i procese za upravljanje svojom obavezom da ponovo kupi ili

otkupi instrumente kada to zahteva vlasnik instrumenta, uključujući i sve promene iz prethodnog perioda;

c) Očekivani odliv gotovine za ponovnu kupovinu ili otkup te klase finansijskih instrumenata; i

d) Informacije o tome kako je utvrđen očekivani odliv gotovine za ponovnu kupovinu ili otkup.

Druga obelodanjivanja

Entitet u napomenama obelodanjuje:a) Iznos dividendi, ili sličnih raspodela predloženih ili objavljenih pre nego što se odobri

objavljivanje finansijskih izveštaja, ali ne i priznatih kao raspodela vlasnicima tokom datog perioda i povezani iznos po akciji;

b) Iznos svih kumulativnih prioritetnih dividendi ili sličnih raspodela koje nisu priznate.Entitet obelodanjuje, ukoliko nije već obelodanjeno u informacijama objavljenim u finanskijskim izveštajima, sledeće:

a) Mesto sedišta i pravni oblik entiteta, kao i pravni sistem u okviru kog posluje;b) Opis prirode poslovanja entiteta i osnovnih aktivnosti;c) Upućivanje na odgovarajuće zakonske propise koji regulišu poslovanje entiteta; d) Ime matičnog entiteta kao i najvišeg matičnog entiteta ekonomskog entiteta (ukoliko

je primenljivo); ie) Ako je životni vek entiteta ograničen, informacije o trajanju njegovog životnog veka.

10.8. PRELAZNE ODREDBESve odredbe ovog standarda treba da se primenjuju od datuma usvajanja ovog standarda, osim u vezi sa stavkama koje nisu priznate u skladu sa prelaznim odredbama drugih MRS-JS. Ne zahteva se ispunjenje zahteva obelodanjivanja iz ovog standarda u vezi sa takvim stavkama sve dok prelazna odredba iz drugog MRS-JS ne prestane da bude važeća. Uporedne informacije se ne zahtevaju za finansijske izveštaje za koje je prvi put primenjeno obračunsko računovodstvo u skladu sa MRS-JS.Bez obzira na postojanje prelaznih odredbi drugih Međunarodnih računovodstvenih standarda za javni sektor, entiteti koji se nalaze u procesu usvajanja obračunske osnove računovodstva za svrhe finansijskog izveštavanja podstiču se da u potpunosti ispune zahteve tih standarda što pre.

10.9. DATUM STUPANJA NA SNAGU

Entitet primenjuje ovaj standard za godišnje finansijske izveštaje koji se odnose na periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2008. godine. Ranija primena se podstiče. Ako neki entitet primenjuje ovaj standard za neki period koji počinje pre 1. januara 2008. godine, on obelodanjuje tu činjenicu.Paragrafi 79 i 82 su pretrpeli izmene koje su objavljene u Poboljšanjima MRS-JS izdatim u januaru 2010. godine. Entitet primenjuje te izmene za godišnje finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju na dan ili posle 1. januara 2011. godine. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje amandmane za period koji počinje pre 1. januara 2011. godine, on obelodanjuje tu činjenicu.Paragraf 150 je doživeo izmene koje su objavljene u MRS-JS 28, a umetnuti su i paragrafi 7A, 95A i 148D. Enitet koji primenjuje izmene za godišnje finansijske izveštaje koji obuhvataju periose koji počinju 1. januara 2013. godine ili kasnije. Ako entitet primenjuje MRS-JS 28 za period koji počinje 1. januara 2013. godine, izmene se takođe primenjuju za taj period.U MRS-JS 30, izmene su doživeli paragrafi 75, 129 i 148, a umetnuti su paragrafi 148A -148C. Entitet primenjuje izmene na godišnje finansijske izveštaje koji obuhvataju periode koji počinju 1. januara 2013. godine, ili kasnije. Ako entitet primenjuje MRS-JS 30 za period koji počinje pre 1. januara 2013. godine, izmene se takođe primenjuju za taj raniji period.Paragraf 80 je izmenjen kao posledica Poboljšanja MRS-JS koja su izdata u novembru 2010. godine. Entitet primenjuje izmene za godišnje finansijske izveštaje koji pokrivaju periode koji počinju 1. januara 2012. godine ili kasnije. Ranija primena se podstiče. Ako entitet primenjuje izmene za period koji počinje pre 1. januara 2012. godine, on obelodanjuje tu činjenicu.Kada neki entitet usvoji obračunsku osnovu računovodstva, kao što je definisano Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor, za svrhe finansijskog izveštavanja, posle ovog datuma stupanja na snagu, ovaj standard se primenjuje na godišnje finansijske izveštaje entiteta koji se odnose na periode koji počinju na datum usvajanja ili posle njega.

10.10. POVLAČENJE MRS-JS 1 (OBJAVLJENOG 2000. GODINE)

Documents

Uvod u Međunarodne Računovodstvene Standarde Za Javni Sektor