US - Menadžment Informacionih Tehnologija

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Prof. dr Ivan Bagari

MENADMENT INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Prvo izdanje

Beograd, 2010.

MENADMENT INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Autor:Prof. dr Ivan Bagari

Recezenti:Prof. dr Branislav MaiProf. dr Mladen Veinovi

Izdava:UNIVERZITET SINGIDUNUMBeograd, Danijelova 32www. singidunum. ac. rs

Za izdavaa:Prof. dr Milovan Stanii

Tehnika obrada:Novak Njegu

Dizajn korica:Aleksandar Mihajlovi

Godina izdanja:2010.

Tira:250 primeraka

tampa:Mladost GrupLoznica

ISBN 978-86-7912-242-1

Copyright: 2009 Univerzitet Singidunum

Izdava zadrava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena.

IIISADRAJ

SADRAJ

PREDGOVOR VII

1. UVOD U TEHNOLOKI MENADMENT 11.1. Tehnologija i drutvo 11.2. Defi nicija tehnologije 21.3. Tehnologija i znanje 21.4. Tehnologija i organizacija 31.5. Klasifi kacija tehnologija 41.6. Defi nicija menadmenta 51.7. Defi nicija tehnolokog menadmenta 61.8. Tehnoloki menadment na nacionalnom nivou 81.9. Tehnoloki menadment na nivou kompanije 91.10. Poloaj tehnolokog menadmenta u nauci i drutvu 101.11.Vanost tehnolokog menadmenta danas 111.12.Osnovne ekonomske karakteristike dananjice 11

2. TEHNOLOGIJA I STVARANJE BOGATSTVA 152.1. Tehnoloki skokovi 152.2. Stvaranje bogatstva 162.3. Evolucija tehnologije proizvodnje 182.4. Evolucija tehnologije proizvoda 19

3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE UPRAVLJANJA TEHNOLOGIJOM 213.1. Faktor kreativnosti 213.2. Komponente inovacionog ciklusa 223.3. Tipovi inovacija 233.4. Kreativnost i inovacija 243.5. Iznoenje inovacija na trite 253.6. Odnos tehnologija-cena 263.7. Vremenski faktor 263.8. Vizija promene strategije 273.9. Upravljanje promenama 28

IV MENADMENT INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

3.10.Produktivnost, efektivnost i konkurentnost 293.11.Lideri versus sledbenici 30

4. TEHNOLOGIJA I UPRAVLJANJE PREDUZEEM 354.1. Okvir za tehnoloki menadment 354.2. Osnovne kategorije u upravljanju tehnologijom 374.3. Resursi 384.4. Poslovno okruenje 394.5. Struktura i menadment organizacije 404.6. Planiranje i upravljanje projektima 414.7. Menadment ljudskih resursa 424.8. Ekonomski faktori u poslovanju preduzea 434.9. Zaokreti paradigme upravljanja 444.10.Nova paradigma upravljanja preduzeem 454.11.Projekcija promena u 21. veku 47

5. IVOTNI CIKLUS TEHNOLOGIJE 515.1. S-kriva ivotnog ciklusa tehnologije 515.2. Tehnologije viestruke generacije 535.3. Interakcija nauke, tehnologije i trita 545.4. ivotni ciklus proizvoda 575.5. Inovacije proizvoda i procesa 585.6. Konkurentnost u razliitim fazama ivotnog ciklusa tehnologije 59

6. TEHNOLOKE INOVACIJE 636.1. Uvod u tehnoloke inovacije 636.2. Generiki model procesa tehnoloke inovacije u preduzeu 656.3. Lanana jednaina inovacije 666.4. Okruenje inovacionog procesa 676.5. Preduzetnitvo 696.6. Preduzetnitvo versus profesionalni menadment 706.7. Tehnoloke inovacije na makro nivou 726.8. Faktori koji utiu na tehnoloke inovacije 736.9. Uticaj dananjih uslova u svetu na tehnoloke inovacije 75

7. KONKURENTNOST PREDUZEA I NACIJA 777.1. Uvod 777.2. Osnove konkurentnosti 777.3. Piramida konkurentnosti 787.4. Tehnoloki menadment i globalna konkurentnost 817.5. Poreenje meunarodne konkurentnosti: ekonomski indikatori 83

VSADRAJ

7.6. Konkurentnost: igra nacija 847.7. Konkurentnost preduzea: mikro nivo 867.8. Poreenje privreda SAD, Nemake i Japana 887.9. Zakljuak 88

8. POSLOVNA STRATEGIJA I TEHNOLOKA STRATEGIJA 918.1. Pojam strategije 918.2. Formulisanje poslovne strategije 928.3. Metode odluivanja u strategijskoj analizi 948.4. Formulisanje tehnoloke strategije 988.5. Pravac strategije 998.6. Kljune kompetentnosti 998.7. Klasifi kacija tehnologija u kompaniji 1028.8. Povezivanje tehnoloke i poslovne strategije 103

9. TEHNOLOKO PLANIRANJE 1079.1. Uvod u tehnoloko planiranje 1079.2. Modeli tehnolokog planiranja 1089.3. Tehnoloko predvianje 1109.4. Porterove metode tehnolokog predvianja 1139.5. Kritine tehnologije 1169.6. Tehnoloke mape 1189.7. Tehnoloka revizija 1199.8. Model tehnoloke revizije 1209.9. Planiranje u skladu sa ivotnim ciklusom tehnologije 128

10. AKVIZICIJA I EKSPLOATACIJA TEHNOLOGIJE 13110.1. Uvod 13110.2. Akvizicija tehnologije 13110.3. Modeli akvizicije tehnologije 13210.4. Matrica odluivanja kod akvizicije tehnologije 13310.5. Eksploatacija tehnologije i modeli eksploatacije 13510.6. Matrica odluivanja kod eksploatacije tehnologije 13610.7. Stvaranje tehnologije kroz I&R 13710.8. Faze tehnolokog razvoja 13810.9. Tehnoloki portfolio i industrijsko I&R 14010.10.Zakljuak 141

11. TRANSFER TEHNOLOGIJE 14311.1. Uvod u transfer tehnologije 14311.2. Defi nicije i tipovi transfera tehnologije 143

VI MENADMENT INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

11.3. Neplanirani kanali tehnolokog toka 14411.4. Planirani kanali tehnolokog toka 14611.5. Meunarodni transfer tehnologije 148

12. INFORMACIONI SISTEMI U GLOBALNOM POSLOVANJU 15112.1. Uvod u informacione sisteme 15112.2. Uloga informacionih sistema u poslovanju 15212.3. Sastav i funkcije informacionih sistema 15712.4. Poslovne dimenzije informacionih sistema 15812.5. Ekonomska vrednost informacionih sistema 161

13. INFORMACIONI SISTEMI U PREDUZEU 16313.1. Poslovni procesi i informacioni sistemi 16313.2. Klasifi kacija informacionih sistema 16513.3. Sveobuhvatni informacioni sistemi preduzea 17213.4. Funkcija informacionih sistema u preduzeu 175

14. INFORMACIONI SISTEMI I STRATEGIJA PREDUZEA 17914.1. Efekti primene Informacionih sistema u preduzeima 17914.2. Informacioni sistemi i strategija preduzea 18214.3. Informacioni sistemi i konkurentska prednost 186

15. STUDIJE SLUAJEVA 18915.1. Studija sluaja 1 - THE OSBORNE COMPUTER COMPANY 18915.2. Studija sluaja 2 - IBM I RAZVOJ PC RAUNARA 19215.3. Studija sluaja 3 - MICROSOFT I INTERNET 19415.4. Studija sluaja 4 - 3M: INOVATIVNA KORPORACIJA 19515.5. Studija sluaja 5 - RAZVOJ PC INDUSTRIJE 20415.6. Studija sluaja 6 - APPLE: VIZIJA PROMENE SVETA 20715.7. Studija sluaja 7 - MICROSOFT: IZAZOVI PC ERE 21215.8. Studija sluaja 8 - MICROSOFT: IZAZOVI NOVE TEHNOLOGIJE 21715.9. Studija sluaja 9 - INTEL: STVARANJE TRINOG PULA 22115.10.Studija sluaja 10 - REVOLUCIJA U GENERAL ELECTRIC-u 22615.11.Studija sluaja 11 - XEROX - POETAK 231

LITERATURA 240

VIIPREDGOVOR

U uslovima sve vee povezanosti tehnologije i drutvenog progresa, i posebno, sve veeg uticaja tehnologije na ivotni standard graana, korak tehnolokih promena i njihov obim treba da budu predmet naeg sve paljivijeg interesovanja. Drutvo koje putem prihva-tanja novih tehnologija eli da ide putem ekonomskog progresa mora pomno da izuava sve aspekte tehnolokog razvoja kako bi i inenjerima i menaderima ova oblast bila blia i jasnija. I ne samo oni, ve i naunici i politiari, kao i svi oni koji unapreuju ivotni standard ljudi, moraju biti svesni injenica u vezi sa upravljanjem tehnologijama.

Meu tehnologijama koje zauzimaju visoko mesto u zaslugama za kretanje oveanstva napred svakako se nalaze informacione tehnologije, posebno ako se posmatra period od poslednjih pedeset godina. Prouavanje, projektovanje, implementacija, podrka i upra-vljanje informacionim sistemima zasnovanim na raunarima, a posebno primena softvera i raunarski hardver ine sr informacionih tehnologija. One su pomogle, i danas pomau, da se primenom raunara i softvera konvertuju, skladite, obrauju, prenose i ponovo do-bijaju informacije iji broj i vanost u dananjem poslovanju je vei nego ikada. Udruene sa komunikacijama, informacione tehnologije u irem znaenju pomau da se informaicije proizvedu, da se sa njima rukuje, da se memoriu, prenose i ire.

Poetak novog milenijuma oznaava novu eru globalnih informacionih tehnologija i njihovog upravljanja. Dok su osamdesete i devedesete godine svedok globalnog poslova-nja i irenja globalnih informacionih tehnologija, one su danas dostigle novi nivo interesa i potpunu zrelost. Trendovi u globalnim informacionim tehnologijama u novom milenijumu su nepovratni, i apsolutni je imperativ da ih prouavamo i da im posveujemo panju na veoma ozbiljan i temeljit nain.

Upravljanje tehnologijama uopte i upravljanje informacionim tehnologijama, posebno informacionim sistemima predstavlja predmet izuavanja izloen u ovom tekstu. Uloga i znaaj tehnologija danas, tehnoloke inovacije, tehnoloko planiranje, njihova akvizicija i eksploatacija, transfer tehnologija i uloga informacionih tehnologija i sistema u preduzei-ma danas u ostvarivanju operativne izvrsnosti, razvoja novih proizvoda i usluga, pobolj-anja odluivanja i ostvarivanja konkurentske prednosti su saznanja koja su neophodna svakom studentu koji se opredelio za tehniki menadment.

PREDGOVOR

VIII MENADMENT INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

Knjiga je podeljena u tri dela, i to na osnove upravljanja tehnologijama, osnove uprav-ljanja informacionim sistemima i komplet studija sluaja koji se uglavnom odnosi na uprav-ljanje informacionim tehnologijama.

Beograd,

januara 2010. godine

Ivan Bagari

1MENADMENT INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

i

1.1. TEHNOLOGIJA I DRUTVO

Istorija oveanstva pokazuje da je tehnologija imala snaan uticaj na razvoj ljudske rase i progres civilizacije:

oveku je trebalo skoro 2 miliona godina da stane, tj. pree put od nomada koji traga za hranom do naseljenika sposobnog da poveava svoju snagu uz pomo alatki i domaih ivotinja. To ga je uvelo u zoru civilizacije; oveku je trebalo sledeih nekoliko hiljada godina da se opremi, tj. pronae toak, koiju, i primeni mehaniku (polugu); oveku je, potom, trebalo samo dve stotine godina da pomou parne maine i ureenog fabrikog sistema zapone industrijsku revoluciju i dovede civilizaciju do dananje take.

Energija proizvedena pomou vodenih, mehanikih, elektrinih i nuklearnih izvora omoguila je oveanstvu da postigne promenu bez presedana u nainu svog ivota.

Danas je proimanje tehnologije i ljudskog ivljenja vee nego ikada. tavie, poslo-vanja dravnih institucija, svetskih korporacija, privatnih preduzea ili pojedinaca su viso-kozavisna od tehnologije. Istorijsko iskustvo pokazuje da e se brzina tehnolokog pro-gresa i zavisnost drutva od tehnologije i dalje intenzivirati.

Uprkos injenici da je tehnologija danas najuticajniji faktor na ljudsko ivljenje, ona osta-je misteriozna za mnoge ljude, a njena tana defi nicija mnogima ostaje nejasna. Stoga je vano zapoeti ovaj kurs sa jasnom defi nicijom tehnologije. Time e se postaviti kamen temeljac na bazi kojeg e se graditi argumenti koji e se iznositi u nastavku ovog teksta.

IUVOD U TEHNOLOKI MENADMENT

Gla

va

2 MENADMENT INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA

1.2. DEFINICIJA TEHNOLOGIJE

DEF. 1.1: TEHNOLOGIJA JE SVE ZNANJE, PROIZVODI, PROCESI, METODOLOGIJE, ALATI I SISTEMI KOJI SE KORISTE U STVARANJU PROIZVODA ILI OBEZBEENJU USLUGA.

Ili, tehnologija je nain na koji pravimo stvari. Takoe, tehnologija je sredstvo pomou kojeg postiemo ciljeve. To je i praktina implementacija znanja, ali i sredstvo kojim potpomaemo ljudska nastojanja. Kae se i da tehnologija konvertuje carstvo mogunosti u realnost. Iz osnovne defi nicije, kao i iz ovih dodatnih defi nicija, zakljuujemo da tehno-logija nije samo hardver, u smislu maina, kako je to uobiajeno miljenje, ve neto znatno vie od toga. Po Zeleny-ju (1986), tehnologija se sastoji od tri meuzavisne, podjed-nako odluujue i vane komponente:

Hardvera , to je fi zika struktura i logiki raspored opreme ili maina koje izvode potrebne operacije, tj. zadatke;Softvera , to je znanje o korienju hardvera radi izvrenja postavljenih zadata-ka;Breinvera , to su rezoni korienja tehnologije na pravi nain. Naziva se i know-why.

esto se odvojeno dodaje i etvrta komponenta:Know-how , to je naueno ili preuzeto znanje ili tehnike vetine o tome kako stvari praviti dobro. Know-how moe biti rezultat iskustva, transfera znanja ili sopstvene prakse. Ljudi stiu tehniki know-how formalnim ili neformalnim obrazovanjem, obukom, ili blisko saraujui sa strunjacima u nekoj oblasti. Know-how se takoe stie kroz poznate metode transfera tehnologije koje su izloene u 11. poglavlju.

1.3. TEHNOLOGIJA I ZNANJE

Trenutno ivimo u dobu znanja. Kako smo rekli da je tehnologija praktina implemen-tacija znanja, tj. znanje primenjeno u stvaralake (ali i destruktivne) svrhe, jasno je da eksplozija znanja dovodi do napretka, tj. eksplozije tehnologije. Zato je vaan odgovor na pitanje ta je znanje? Znanje nije informacija, ali znanje jeste zasnovano na dostupnim informacijama. Stoga vai:

DEF. 1.2: ZNANJE JE SVE TO JE OPAENO I SHVAENO UMOM IZ OPSEGA DOSTUPNIH INFORMACIJA.


Ljudi su u stanju da sortiraju informacije akumulirane iz okruenja u kolekciju injenica, principa i teorija koja formira bazu znanja. Samo onda kada se znanje praktino primeni sa ciljem stvaranja novih proizvoda, rada nekog sistema ili obezbeenja neke usluge, mi moemo rei da ulazimo u carstvo tehnologije.

Poetak, a zatim ubrzani napredak informacionih tehnologija u drugoj polovini XX veka enormno je poveao koliinu informacija dostupnu ljudima. Ovo je dovelo do eksplozije znanja koja je potom prouzrokovala dalji dramatian tehnoloki progres.

Ovo doba informacionih tehnologija zapoelo je pronalaskom tranzistora 1947. go-dine od strane grupe naunika koju su predvodili William Shockley, Walter Brattain i John Bardeen u Bell Telephone Laboratories u SAD (za ta su 1956. godine dobili Nobelovu nagradu). Nastavljeno je pronalaskom integrisanog kola (monolitnog elektronskog kola sastavljenog od tranzistora, otpornika, kalemova i kondenzatora) 1959. godine istovre-meno u kompanijama Texas Instruments (Jack Kilby) i Fairchild Semiconductor (Robert Noyce). Godine 1971., u kompaniji Intel je izraen prvi mikroprocesor od strane Ted Hof-a i Stan Mazor-a na bazi kojeg je poetkom 1975. godine dolo do pojave prvog personalnog raunara (Altair) i time poetka informatike revolucije.

Pritchett (1994) tvrdi da je tokom poslednjih 30 godina generisano vie informacija nego za prethodnih 5000 godina i da e se nadalje koliina informacija duplirati svakih 5 godina. Ova konstatacija slina je uvenoj izjavi Gordon Moore-a, suosnivaa Intel Corporation, koji je jo 1965. godine predvideo da e se mikroipovi udvostruavati po snazi (koliini obraenih informacija u jedinici vremena), a poloviti po ceni svakih 18 meseci, to je nazvano Moore-ov zakon. Dogaaji koji su sledili pokazali su veliku pre-ciznost ove tada veoma hrabre izjave. Tako dinamian razvoj se ostvarivao zahvaljujui injenici da su proizvoai pronalazili nove primene za svoje mikroipove koje samo jednu ili dve godine ranije nisu uopte mogle ni da se zamisle. Godine 1991. kompanije u SAD su potroile vie novca na raunare i komunikacije nego na industrijsku, rudarsku, agro i mainsku opremu.

1.4. TEHNOLOGIJA I ORGANIZACIJA

DEF. 1.3: ORGANIZACIJA JE SREDSTVO ZA UVOENJE JEDNE ILI VIE TEHNOLOGIJA U DRUTVO.

Tehnologije koje se uvode su razliite, od niskih ili osnovnih do super-visokih tehnologija.Organizacije mogu biti profi tne i neprofi tne. Oba tipa su proizvodne organizacije,

gde se pod proizvodnjom podrazumeva aktivnost koja rezultuje konverzijom resursa u materijalna dobra ili usluge. Resursi ukljuuju prirodne resurse, ljudske resurse, resurse u vidu graevina i opreme, energetske resurse, i ostale. Poslovna preduzea se formiraju da donose profi t, te su ona iskljuivo profi tne organizacije.


Tehnologije koje postoje u organizacijama su tehnoloka imovina organizacije. Ova imo-vina ukljuuje hardver, softver, breinver i know-how. Oni konstituiu kolektivno znanje i tehnike kapacitete organizacije ukljuujui ljude, opremu i sisteme.

Ranije se vrednost kompanije vie procenjivala na bazi njenog kapitala i fi zike imo-vine (zemljita, graevina, opreme). Danas, vrednost kompanije u potpunosti ukljuuje i vrednost tehnologije koja se nalazi u ljudima i njenim tehnolokim sistemima.

PRIMER: Netscape - proizvoa Internet browser softvera, startovao je na NASDAQ berzi sa malim kapitalom, ali liderskom pozicijom. Jedna njegova akcija vredela je u septembru 1995. 23 USD, u novembru 47 USD, a u decembru iste godine 85 USD. To je znailo da vrednost kompanije lei u njenim ljudima i tehnolokim sistemima. Avgusta 1996. Netscape je drao vie od 70 % svetskog trita Internet browser-a. Za sve vreme vrednost fi zike imovine Netscape-a ostala je relativno mala.

1.5. KLASIFIKACIJA TEHNOLOGIJA

Standardna klasifi kacija tehnologija obuhvata: novu tehnologiju, tehnologiju u razvoju, visoku tehnologiju, nisku tehnologiju, srednju tehnologiju, odgovarajuu tehnologiju i pre-utnu tehnologiju, sa sledeim karakteristikama:

1. Nova tehnologija je novouvedena tehnologija koja ima snaan uticaj na nain na koji kompanija stvara proizvode ili prua usluge. Tehnologija ne mora da bude nova u svetu, ve nova u kompaniji. Nova tehnologija ima znaajan efekat na poveanje produktivnosti i odravanje konkurentnosti kompanije.

PRIMER: novi softver ili nova WEB stranica. 2. Tehnologija u razvoju je bilo koja tehnologija koja nije u potpunosti komercijalizo-

vana, ali e to postati u narednih 3 do 5 godina. Trenutno moe biti u ogranienoj upotrebi, ali se znaajan razvoj tek oekuje. Ove tehnologije stvaraju nove delat-nosti, revolucioniu postojee, ali i bacaju neke u zaborav, dakle, mogu doneti ve-like promene u drutvu.

PRIMER: genetsko inenjerstvo, superprovodnost, nanotehnologije, Internet. 3. Visoka tehnologija se odnosi na naprednu ili sofi sticiranu tehnologiju koja se sree

u raznim privrednim delatnostima. Kompanije se klasifi kuju kao high-tech (Larsen i Rogers, 1988) ako:

zapoljavaju visokoobrazovni kadar strunjaka; menjaju tehnologiju bre od drugih; takmie se u tehnolokim inovacijama; imaju visok procenat odvajanja za istraivanje i razvoj (do 10 % od vrednosti bru- to prihoda, to je priblino dvostruko u odnosu na prosek privrede od oko 5 %); imaju potencijala da koriste tehnologiju za brz rast.

PRIMER: proizvodnja raunara, digitalnih kamera i fotoaparata.


4. Niska tehnologija se odnosi na tehnologije koje zahvataju iroke segmente drutva sa sledeim karakteristikama:

zapoljavaju niskoobrazovni kadar; koriste manuelni ili poluautomatski proces rada; imaju nizak procenat odvajanja za istraivanje i razvoj, 1 % do 3 %, dakle nie od proseka privrede; tehnoloka osnova im je stabilna uz retke promene;

PRIMER: proizvodnja osnovnih ljudskih potreba kao to su hrana ili odea.4. Srednja tehnologija se odnosi na tehnologije sa karakteristikama izmeu pre-

thodne dve. Najee se odnosi na zrele tehnologije koje su vie od drugih podlone transferu tehnologije.

PRIMER: automobilska industrija, industrija robe iroke potronje.5. Odgovarajua tehnologija oznaava tehnologiju koja je dobro prilagoena resur-

sima neophodnim za njeno optimalno korienje. Ova tehnologija moe biti bilo kog nivoa, niska, srednja ili visoka. esto nema smisla uvoditi visoku tehnologiju ako postoji nedostatak potrebne infrastrukture ili obuenog kadra. To je tipina dilema kod zemalja u razvoju koje najee ele uvoz visoke tehnologije, mada bi im uvoz srednje tehnologije bio daleko efektivniji. Korienje odgovarajue tehnologije re-zultuje boljem iskorienju ljudskih resursa i boljoj efi kasnosti proizvodnje.

6. Preutna (tacit) tehnologija je neartikulisano, nedokumentovano znanje, tj. znanje za koje nema pravila o nainu njegovog predstavljanja ili izlaganja veoj grupi ljudi. Ono se zasniva na iskustvu i obino ostaje samo u glavama njegovih stvara-laca. Delimino se prenosi posmatranjem ili demonstracijom u bliskom kontaktu sa njegovim stvaraocima. To je forma uenja zanata.

1.6. DEFINICIJA MENADMENTA

Menadment je vetina i donekle tehnologija. To je vetina voenja posla.

DEF. 1.4: MENADMENT JE UPRAVLJANJE I KONTROLISANJE JEDNE ORGANIZACIJE I NJENO VOENJE U PRAVCU DOSTIZANJA NJENIH CILJEVA NA BAZI ZNANJA, ISKUSTVA I RAZUMEVANJA LJUDSKOG PONAANJA I PONAANJA ORGANIZACIJE.

Izraz upravljanje znai odreivanje pravca i uspostavljanje putanje koju jedna orga-nizacija treba da sledi da bi ispunila svoju misiju. Upravljanje implicira jednosmerno kre-tanje informacija, obino nanie.

Izraz kontrola implicira dvosmerno kretanje informacija, tj. pored kretanja nanie postoji i odziv sistema navie do kontrolnog organa, na bazi kojeg se mogu ispravljati akcije i tako odravati sistem na pravom putu. Dakle, menadment nije i ne treba da bude aktivnost sa otvorenom, ve sa zatvorenom petljom.


Menadment treba da ukljuuje stalno planiranje i koordinaciju, i u idealnom sluaju da omogui protok informacija nanie, navie, i ak horizontalno kroz organizacionu strukturu. Menadment je takoe i tehnologija, jer je to sredstvo pomou kojeg se eljeni ciljevi jedne kompanije postiu. Pored upravljanja i kontrolisanja, funkcije menadmenta u jednoj organizaciji ukljuuju i planiranje, organizovanje, motivisanje, popunjavanje kadro-vima i kontrolisanje.

1.7. DEFINICIJA TEHNOLOKOG MENADMENTA

U prolosti, razvoj tehnikih nauka i menadmenta bio je strogo razdvojen. Meutim, sa poveanjem uticaja tehnologije na ekonomske poslove organizacije, kao i poveanjem uti-caja ekonomskih kriterijuma na tehnoloki razvoj, postepeno se uspostavljala veza izmeu nekada razdvojenih polja znanja. Danas je ta veza nova disciplina nazvana Tehnoloki menadment - TM (Management of technology, MOT), kako je to prikazano na slici 1.1.

Slika 1.1. Tehnoloki menadment - TM kao veza nauke i tehnike i poslovnog menadmenta

DEF. 1.5: TEHNOLOKI MENADMENT JE MULTIDISCIPLINARNO POLJE KOJE INTEGRIE NAUKU I TEHNIKU SA JEDNE STRANE I ZNANJE I PRAKSU MENADMENTA SA DRUGE STRANE.

Tehnoloki menadment posmatra tehnologiju kao najuticajniji faktor u procesu stvaranja bogatstva ili kao najuticajnijeg pokretaa ekonomskog rasta. Bogatstvo nije samo novac, ve i poveanje znanja, intelektualni kapital, efektivna eksploatacija resursa, ouvanje ivotne sredine, i drugi faktori koji podiu ivotni standard.

Upravljanje tehnologijom znai upravljanje sistemima za:

1. Stvaranje tehnologije, 2. Akviziciju (sticanje) tehnologije,

3. Eksploataciju tehnologije.


Stvaranje tehnologije ukljuuje istraivanje, pronalaske i razvoj to su osnovne kompo-nente tehnolokog progresa. Meutim, za stvaranje bogatstva vanija je eksploatacija ili komercijalizacija tehnologije. Samo kada je tehnologija povezana sa kupcima/korisnicima iz nje se izvlai korist stvara se bogatstvo. Kupci/korisnici mogu biti pojedinac, grupa, organizacija ili neko vladino telo, kao ministarstvo odbrane, ili neko drugi.

Pronalazak koji lei u fi oci ili stoji na polici, obeavajua ideja, pa i odlian patent ne stvaraju bogatstvo. Tehnologija stvara bogatstvo samo kada je:

komercijalizovana ili se koristi za postizanje strategijskih ili operativnih ciljeva organizacije.

Iako tehnoloki menadment posmatra tehnologiju kao najuticajniji faktor u sistemu stva-ranja bogatstva ne smeju se zanemariti ni znaajne uloge drugih faktora prikazanih na slici 1.3. Na primer, obezbeenje kapitala i njegovo investiranje ine vaan doprinos ekonomskom rastu. Svakako treba pomenuti i rad, kao i socijalno i politiko stanje i stanje u okruenju, koji olakavaju ili oteavaju stvaranje bogatstva.

Slika 1.2. Multidisciplinarna priroda tehnolokog menadmenta

Disciplina tehnoloki menadment posmatra tehnologiju kao seme sistema stvaranja bo-gatstva. Sa dobrom negom i odgovarajuom sredinom od semena postaje zdravo drvo. Ali pored semena (tehnologije), rastu drveta (sistemu stvaranja bogatstva) doprinose i ubrivo, voda, svetlost, okopavanje i ostalo (kapital, rad, prirodni resursi, javna politika, trite). Svaki od ovih dodatnih faktora ima sopstveno disciplinarno polje prouavanja i istraivanja.


Slika 1.3. Faktori stvaranja bogatstva, tj. doprinosa ekonomskom rastu

Tehnoloki menadment, kao multidisciplinarno polje, kombinuje znanje svih ovih disci-plina. Stoga, sveobuhvatno prouavanje tehnolokog menadmenta zahteva i detaljno prouavanje svih faktora.

Tehnoloki menadment ima nacionalne, kompanijske i individualne dimenzije. Na na-cionalnom ili vladinom nivou (makro nivou) on doprinosi oblikovanju javne poltike. Na nivou organizacije (mikro nivou) tehnoloki menadment doprinosi stvaranju i odravanju konkurentske pozicije kompanije. Na individualnom nivou on doprinosi poveanju neije vrednosti u drutvu.

1.8. TEHNOLOKI MENADMENT NA NACIONALNOM NIVOU

Sa makro nivoa, defi nicija tehnolokog menadmenta moe biti generalizovana, i stoga glasi:

DEF. 1.6: TEHNOLOKI MENADMENT NA NACIONALNOM NIVOU SE ODNOSI NA FORMIRANJE I PRIMENJIVANJE JAVNE POLITIKE U VEZI SA TEHNOLOKIM RAZVOJEM I PRIMENOM TEHNOLOGIJA, I UDAROM TEHNOLOGIJA NA DRUTVO, ORGANIZACIJE, POJEDINCE I PRIRODU.

Tehnoloki menadment na nacionalnom nivou ima cilj da stimulie inovacije, doprinosi ekonomskom rastu i podstie odgovornu upotrebu tehnologije za dobrobit oveanstva.

Na nacionalnom nivou, teite je na ulozi javne politike u unapreenju nauke i tehnologi-je. Ispituje se udar tehnologije na drutvo, posebno na ekonomski rast, uticaj tehnolokih promena na ljude, potreban tip obrazovanja i obuke, uticaji na zdravlje i bezbednost ljudi i uticaji na ivotnu sredinu.


1.9. TEHNOLOKI MENADMENT NA NIVOU KOMPANIJE

DEF. 1.7: TEHNOLOKI MENADMENT NA NIVOU KOMPANIJE JE UPRAVLJAKA AKTIVNOST KOJE SE ODNOSI NA PLANIRANJE, RAZVOJ I PRIMENU TEHNOLOKIH MOGUNOSTI RADI DEFINISANJA I REALIZOVANJA OPERATIVNIH I STRATEGIJSKIH CILJEVA KOMPANIJE.

U kompanijama, domen tehnolokog menadmenta dotie razliite sektore i to istraivanje i razvoj, projektovanje, proizvodnju, marketing, fi nansije, ljudske resurse, informatike tehno-logije, itd. Njegov domen ukljuuje kako operativne, dnevne aktivnosti organizacije, tako i strategijske, dugorone projekcije.

Mnoge kompanije pogreno stavljaju akcenat na operativne, dnevne zadatke foku-sirajui se na postizanje kratkoronih rezultata zanemarujui tako strategijske ciljeve i dugorone analize. Ovakav kratak horizont menadmenta potcenjuje posledice dananjih aktivnosti i odluka na stanje kompanije u budunosti. Pored toga, tehnoloki menadment upuuje menadment u pravcu poveanja produktivnosti, poveanja efektivnosti i jaanja konkurentske pozicije kompanije.

NASTANAK TEHNOLOKOG MENADMENTAKada su 70-tih i 80-tih godina XX veka kompanije u SAD poele da gube svoje kon-kurentske prednosti u odnosu na kompanije iz Japana i Evrope, sva istraivanja su uka-zivala na postojanje procepa - gepa izmeu nauke i tehnike, sa jedne strane, i biznisa i menadmenta, sa druge strane.

Zakljuak najviih naunih institucija SAD (National Research Council - NRC, National Science Foundation - NSF i National Academy of Engineering - NAE) bio je da u mnogim privatnim, ali i dravnim kompanijama nedostaje link koji bi povezivao tehnoloke krea-cije i poslovne eksploatacije. tavie, nedostajala je sutinska veza izmeu tehnoloke i poslovne strane kue u paradigmama industrijske prakse, vladine politike, pa ak i u nastavnim programima obrazovnih institucija.

Oigledno, bilo je potrebno premoenje izmeu dve strane kako bi se bogatstvo stvaralo pomou efektivne kombinacije tehnologije i biznisa, i iznoenja tehnologije na trite u formi proizvoda i usluga. Usledile su mnoge promene, izmeu ostalog, dolo je do dopuna nastavnih planova u visokom kolstvu pa se predmet pod nazivom tehnoloki menadment pojavio na univerzitetima.


1.10. POLOAJ TEHNOLOKOG MENADMENTA U NAUCI I DRUTVU

Slika 1.4 pokazuje osnovni koncept tehnolokog menadmenta (TM) kao multidisciplinarno polje prouavanja i primene. Slika ilustruje kako tehnoloki menadment povezuje nauku i tehniku sa disciplinama menadmenta.

Nauno-tehnika strana tehnolokog menadmenta doprinosi naunim otkriima i tehnolokim ostvarenjima, dok njegova poslovno-upravljaka strana doprinosi upravljanju organizacijom, fi nansijama ili marketingom, itd. Dakle, tehnoloki menadment povezuje discipline koje se odnose na stvaranje tehnologije sa onima koje omoguuju njenu kapita-lizaciju, tj. konverziju u bogatstvo.

Tehnoloki menadment istrauje kako se tehnologija stvara ili stie, kako se kori-sti, kako se eksploatie da bi stvarala poslovne prilike, kako se tehnoloka strategija integrie sa poslovnom strategijom, kako se tehnologija koristi za jaanje konku-rentske prednosti, kako tehnologija moe da povea fl eksibilnost proizvodnje, kako izgraditi organizaciju koja e prihvatiti tehnoloke promene, kada se uvodi, kada se menja i kada se naputa.

Sve ove teme se prepliu formirajui polje tehnolokog menadmenta kao predmet in-teresa i inenjera i menadera. Inenjeri se bave fi zikim komponentama tehnologije. Oni treba da dovedu u vezu tu tehnologiju sa tritima i ekonomskim sistemima. Menaderi moraju predvideti implikacije tehnologije na biznis. I za jedne i za druge, jako je vano da razumeju osnovni koncept povezivanja tehnologije sa tritem sa ciljem stvaranja bo-gatstva.

NAUKA I TEHNIKA

Nauna otkria- Naune discipline

- Tehnologija materijala

- Tehnologija proizvodnje

- Informaciona tehnologija

TM

Tehnoloke inovacijeStrategijsko planiranjeTransfer tehnologije

Tehnoloko predvianjeI&R menadment

ivotni ciklus proizvodaTehnoloke promene

TM u uslunoj industrijiAnaliza tehnolokog rizikaTehnoloko preduzetnitvo

MENADMENT

ProdajaFinansije

MarketingEkonomija

RaunovodstvoPoslovno pravo

OrganizacijaLjudski resursi

Slika 1.4. Osnovno znanje potrebno za tehnoloki menadment (TM)


1.11. VANOST TEHNOLOKOG MENADMENTA DANAS

Svet se stalno menja. Kako se svet pribliavao 21. veku, korak promena je bio sve vei. Nove tehnologije su se pojavljivale i dinamika trgovine se poveavala. Modeli menadmenta su se menjali ili pojavljivali potpuno novi pratei promene. Ove promene su stvarale novu paradigmu za poslovanje. Uoimo prirodu ovih promena poev od II svetskog rata.

SVET NAKON II SVETSKOG RATADrugi svetski rat je formirao novi poredak u svetu. Zavladale su industrijske zemlje pobed-nice: SAD, Velika Britanija i Francuska. One su imale najvei udeo u svetskim proizvodnim kapacitetima. Njihove najvee kompanije IBM, AT&T, General Electric, General Motors, Ford i druge postale su konglomerati (krupne kompanije koje proizvode veliki obim robe razliitih vrsta uglavnom za meunarodno trite). Godine posle rata bile su zlatno doba zapadne industrije. Bilo je to vreme relativne tehnoloke stabilnosti. Koncept fabrika nas-talih tokom XIX veka vrsto se uspostavio. Vladajui model menadmenta sastojao se od dobro defi nisanih funkcija i to projektovanja, proizvodnje, fi nansija, raunovodstva, mar-ketinga i distribucije.

Generalna premisa amerike i celokupne zapadne industrije bila je da e budunost biti slina sadanjosti. Poveanje produktivnosti kroz fi no podeavanje proizvodnje bilo je umereno, profi t je bio nizak, a pojava novog modela automobila bila je znaajna novina. Privrede zemalja pobednica navikle su se na relativno predvidljivu konkurentsku sredinu sa velikim domaim tritem i stabilnim meunarodnim tritem. Isti proizvodi su se pro-davali i na domaem i na stranom tritu, a globalna konkurencija bila je beznaajna. Menadment u ovim zemljama postao je samozadovoljan, a amerika industrija rasla je debela, glupa i srena.

SVET DANASOsnovna razlika sveta jue i danas je dananji brzi korak tehnolokih promena uslovljen dinaminim tehnolokim razvojem. Globalna konkurencija je takoe relativno novi pojam. Intenzivirala se 80-tih i 90-tih godina 20. veka sa pojavom novih ekonomskih sila. Kraj hladnog rata doneo je novi raspored u svetu, a mnoge zemlje su se otvorile za trgovinu. Trgovaki blokovi postali su realnost. Razmotrimo ovo detaljnije.

1.12. OSNOVNE EKONOMSKE KARAKTERISTIKE DANANJICE

Osnovne ekonomske karakteristike dananjice su: (1) sve bri koraci tehnolokih prome-na, (2) promene u raznovrsnosti ponuenih proizvoda ili usluga, (3) pojava novih konkure-nata na mapi svetske industrijske proizvodnje, i (4) trgovaki blokovi.


KORAK TEHNOLOKIH PROMENA Veliina i brzina tehnolokih promena poslednjih godina bili su impresivni. To je oznailo tehnologiju kao primarni faktor koji utie na ekonomski rast i prosperitet. Ameriki National Science and Technology Council (NSTC) 1996. g. je zakljuio da tehnologija preoblikuje na svet sa brzinom nezamislivom pre samo nekoliko desetina godina. Brzina promena tehnologije poveavala se eksponencijalno, tako da je za pojedince, pa i za kompanije bilo veoma teko da ih prate.

Tehnoloke promene u 20. veku su znaajno uticale i na sliku zaposlenosti, pa time i na drutvene promene. Godine 1900. 85 % radne snage SAD bilo je angaovano u poljoprivredi, a danas je samo 3 %, iako je i danas SAD najvei svetski proizvoa po-ljoprivrednih proizvoda. Ovo enormno poveanje produktivnosti je rezultat, pre svega, unapreenja tehnologije u toj grani privrede. U toku prve polovine 20. veka radna sna-ga je iz poljoprivrede migrirala uglavnom u industriju. Nove proizvodne tehnologije su proirile mogunosti za zapoljavanje u industriji, tako da je 1950. g. u njoj bilo ak 73 % radne snage SAD, dok se danas u njoj nalazi samo oko 15 %. Uprkos tome, bruto proizvod u industrijskom sektoru stalno raste zahvaljujui neprestanim tehnolokim unapreenjima. Od 1990 informacione tehnologije, predvodei novu tehnoloku revoluciju, prouzrokovale su ponovnu migraciju radne snage u pravcu uslunog sektora koji danas zapoljava 80 % radne snage SAD.

Ovakve promene e se nastaviti sa jo veom brzinom u XXI veku. Tehnologija e na-staviti da bude osnova ekonomskog rasta. Na nivou drava ili organizacija, takmienje posredstvom tehnologije nije vie pitanje izbora, ve pitanje preivljavanja na globalnom tritu.

Kod brzih promena tehnologije, uspeni menaderi su oni koji rado prihvataju prome-ne za dobro svojih organizacija. Uloga menadera, u predvidljivom, relativno stabilnom tehnolokom okruenju, jeste da optimizira korienje raspoloivih resursa. U dinamikom okruenju brzih tehnolokih promena menaderski posao se proiruje dalje od tradiciona-lne uloge upravljanja resursima ka novoj ulozi upravljanja promenama.

PROMENE U RAZNOVRSNOSTI Brzina tehnolokih promena uzrokovala je promene u trinom ponaanju. Kupci/korisnici sada trae veliki izbor, tj. veliku raznovrsnost proizvoda/usluga istovremeno oekujui nji-hov visok kvalitet. Nekada je Fordov model T izraivan samo u crnoj boji, a danas je to nezamislivo. Brze promene u tehnologiji kombinovane sa novim stavom kupaca/korisnika primorale su kompanije na naputanje koncepcije korienja fi ksnih proizvodnih linija sa kojima se Henry Ford proslavio poetkom 20. veka. Fleksibilnost i sposobnost brzog odgo-vora na zahteve trita danas je the name of the game. Korienje modernih raunara i softvera uz programabilnu automatizovanu proizvodnju ini mogunom takvu fl eksibilnost.


PARAMETAR

Proces.........Maine...........

Proizvod........

Pogoni............Nivo automati-zacije..........................Fleksibilnost.........Menadment........Organizacija.........Relativni trokovi po jedinici proizvodnje:Fiksni..................Varijabilni.............

EKONIMIJEOBIMA

Kontinualan Specijalne

StandardizovanartikalCentralizovani

NizakNiskaTehniki tipFokus na proces

NiskiVisoki

EKONOMIJEIRINE

Izmeani tokOpte namene

Prilagoen kupcu /korisnikuDecentralizovan

VisokVisokaPreduzetniki tipFokus na proizvod

VisokiNiski

KOMBINOVANEEKONOMIJE

KontinualanVienamenske sa raunaromPrilagoen kupcu /korisnikuMalo decentralizovani

NajviiNajviaKombinovani tipFokus na proizvod

NajviiNajnii

Slika 1.5. Osnovne karakteristike ekonomije obima i ekonomije irine

Razvoj tehnologije je danas pomerio teite sa ekonomija obima (economies of scale) na ekonomije irine (economies of scope) ili kombinovane ekonomije. Osnovne karakteri-stike ovih ekonomija date su na slici 1.5. Moderne korporacije danas moraju biti sposobne da blagovremeno menjaju jedan stil poslovanja u drugi. To zahteva i on-line kupovina preko Interneta, gde kupac odmah bira karakteristike proizvoda.

PROMENE U KONKURENCIJI Nova globalna konkurencija se intenzivira svaki dan. Pobednicima u ratu pridruili su se i pobeeni, prvo Nemaka i Japan, zatim azijski tigrovi (Tajvan, Juna Koreja, Singapur i Malezija) i nedavno Kina. Mapa svetske industrijske proizvodnje se promenila i nastala su nova pravila za nove konkurente.

TRGOVAKI BLOKOVI Drave ulaze u sporazume kojima se stvaraju trgovaki blokovi. esto, jednoj zemlji vie nije dovoljno da bude konkurentna drugoj zemlji, ona mora biti konkurentna trgovakom bloku kojem ova zemlja pripada.


Primeri tih blokova su: Evropska Unija (Europian Union - EU), Asocijacija jugoistonih zemalja Azije (Association of Southeastern Asian Nations - ASEAN), Zemlje izvoznice nafte (Organization of Petroleum Exporting Countries - OPEC), Zemlje Azijske Pacifi ke ekonomske saradnje (the Asia Pacifi c Economic Coopera-tion - APEC), Grupa 7 najrazvijenijih zemalja sveta (Group of Seven - G-7,) danas G-8, Severnoameriki sporazum o slobodnoj trgovini (the North American Free Trade Agreement - NAFTA), Svetska trgovinska organizacija (World Trade Organization - WTO), itd.

Ovi meunarodni blokovi menjaju nain igre i uslove pobede. Globalna trgovina je pod uticajem razliitih sporazuma, npr. Opteg sporazuma o

carinama i trgovini (General Agreement on Tariffs and Trade - GATT) do 1994. g., a do-kumenata Svetske trgovinske organizacije nakon toga. Ovaj trend na globalnom tritu kreira novi model nadmetanja meu dravama i industrijama. Globalne promene nameu novi stav vlada i korporacija.

Po Mitchell-u (1995) tri su oslonca globalne strategije ekonomskog rasta u SAD, i to:1. Zdrav ekonomski sistem, 2. Snane tehnoloke mogunosti, i 3. Sposobnost trgovanja sa drugim dravama.


2.1. TEHNOLOKI SKOKOVI

Tehnologija je uvek igrala glavnu ulogu u stvaranju bogatstva i time direktno uticala na ivotni standard ljudi. Kada su primitivni ljudi koristili granu drveta da njome dohvate voku na drvetu, ili kada su oblikovali kamen da bi napravili koplje, oni su razvijali tehno-logiju neophodnu za preivljavanje.

Bile su potrebne godine pokuaja i napora, kreativnosti i upornosti da se razviju alati i stekne znanje za obradu zemlje ili izgradnju gradova, razviju metode za transport ma-terijala i proizvoda, uspostave procedure vladajuih institucija. Ukratko, bila je potrebna tehnologija da se postigne progres.

ak su se i istorijska doba prepoznavala po dominantnoj tehnologiji svoga vremena, kao na slici 2.1.

Slika 2.1. Evolucija tehnolokih doba

IITEHNOLOGIJA I STVARANJE

BOGATSTVA

Gla

va


Neke civilizacije su nastajale okupljajui se oko korienja nove tehnologije, dok su neke nestajale kada su zaostajale u tehnologiji. U primitivnim drutvima proizvodnja je bila ma-nuelna, a jedina privredna grana poljoprivreda. Tek u 18. veku, dakle pre neto vie od 200 godina, Industrijska revolucija bazirana na radikalnim tehnolokim inovacijama ostvarila je prvu ozbiljnu transformaciju u nainu ljudskog ivota i rada. Ovaj Prvi tehnoloki skok uveo je fabriki sistem i masovnu proizvodnju.

Tehnologija je postepeno transformisala mnoge nacionalne privrede zasnivajui ih na industriji umesto na poljoprivredi. U tako nastalim mladim industrijskim zemljama sve vie bogatstva se stvaralo primenom najnovijih tehnolokih dostignua. To je dovelo do povea-nja broja i, posebno, mase proizvoda i usluga i poboljanja ivotnog standarda ljudi.

Krajem 19. i poetkom 20. veka dolo je do znaajnog povezivanje nauke i tehnologije. Nauna otkria omoguila su stvaranje novih tehnologija, a one su potom primenjene za izradu novih materijala, ureaja i instrumenata uz iju pomo su ostvareni novi prodori i nauci. Uspostavljanje i ubrzavanje ovog zatvorenog kruga dovelo je do Drugog tehno-lokog skoka poetkom 20. veka.

Trei i etvrti tehnoloki skok rezultat su obimnih naunih istraivanja u okviru ratnih napora na obe zaraene strane tokom I i II svetskog rata. Tehnologija je doprinela pobedi saveznika u oba rata i nastanku mira. Takoe, tehnologija je u okviru Petog tehnolokog skoka nakon II svetskog rata doprinela izgradnji snane posleratne privrede zapadnih industrijskih drava podiui time ivotni standard njenih graana na jo vii nivo. esti i poslednji tehnoloki skok zapoeo je krajem 80-tih godina 20.veka u SAD, kada je amerika industrija poela intenzivno korienje informacionih tehnologija u cilju boljeg upravljanja tehnolokim resursima.

Oko 50 % dugoronog ekonomskog rasta SAD za proteklih 50 godina pripisuje se napretku tehnologije (po izvetaju amerikog National Science and Technology Council - NSTC iz 1996. g) to pokazuje da je tehnologija, tj. tehnoloki progres, najznaajniji faktor podsticanja ekonomskog rasta u toj zemlji. Nove tehnologije i tehnologije u razvoju uvele su SAD i svetsku privredu u nove granine oblasti. Magazin Time pripisuje Digitalnoj revo-luciji onu ulogu na kraju 20. veka koju je Industrijska revolucija imala u 19. veku.

2.2. STVARANJE BOGATSTVA

Engleski fi lozof i ekonomista Adam Smith je 1776. g. u knjizi Bogatstvo nacija (The Wealth of Nations) sjajno objasnio nastanak i distribuciju ekonomskog bogatstva nacija. Smith je smatrao (1) da svaka zemlja treba da proizvodi onu robu koju pravi bolje od drugih, i (2) da e sile trita i slobodna trgovina, a ne kontrola vlada, odreivati pravac, veliinu i kompoziciju meunarodne trgovine i distribucije bogatstva lesefer doktrina.

Joseph Schumpeter je prvi ekonomista koji je 1928. g. direktno ocenio koncept inovaci-ja kao odluujui faktor u ekonomskom progresu drutva. Schumpeter je smatrao da se ino-vacije u konkurentnom kapitalizmu oliavaju u osnivanju novih kompanija glavnih uporita ekonomskog progresa. Komentariui porast broja familija industrijalaca, on je tvrdio da je preduzetniki profi t primarni izvor privrednog bogatstva, i da je proces inovacija u privredi, koji je zasnovan na aktivnosti preduzetnika, klju svih pojava stvaranja kapitala.


itav niz ekonomista se bavio defi nisanjem izvora ekonomskog rasta jedne zemlje i posebno njihovom eventualnom kvantifi kacijom, posebno Abramovitz (1956), Solow (1957), Dennison (1962-1985), Boskin i Lau (1992). Oni su utvrdili da se ekonomski rast jedne zem-lje odreuje brzinom promene realnog (usklaenog sa infl acijom) bruto domaeg proiz-voda (BDP) po stanovniku (engl.: real GDP-Gross Domestic Product per capita). Poveanje realnog BDP-ja po stanovniku u jednoj zemlji direktno se refl ektuje na poboljanje ivotnog standarda graana te zemlje.

Mnoge studije ekonomskog rasta pokazuju da se, ukoliko nacija ima oskudne resurse i ogranien izbor alternativa proizvodnje (nema radikalne promene tehnologije), ivotni standard njenih graana moe popraviti jedino porastom produktivnosti. Porast produ-ktivnosti znai da se dobija vie output-a za istu koliinu input-a.

Boskin i Lau (1992) smatraju da su tri osnovna izvora ekonomskog rasta jedne zemlje: uveanje kapitala, unapreenje rada, tehniki progres (ili, ekvivalentno: faktor produktivnosti).

Kapital se defi nie kao roba i usluge koji se koriste za proizvodnju drugih roba i usluga. To su maine, graevine, alati i prerada prirodnih resursa.

Rad predstavlja inilac koji generie produktivne doprinose ljudi koji rade. To su ljudski resursi ili ljudski kapital. Poboljanje rada se postie obrazovanjem, obukom i sticanjem novih vetina.

Tehniki progres. Robert Solow, profesor Massachusetts Institute of Technology (MIT) i nobelovac iz ekonomije 1987. g. ukazuje na poseban znaaj tehnolokog progresa kod ekonomskog rasta. On kae: Tehnoloke promene su znaajnije od investicija, dokaz za to je Silikonska dolina. Solow takoe tvrdi da je tehniki progres odgovoran za vie od polovine ekonomskog rasta SAD u periodu 1909-1949, i da e jo dugo tehnoloki razvoj biti motor ekonomskog rasta jedne zemlje.

Dakle, porast fi zikog i ljudskog kapitala kombinovan sa tehnikim progresom daje si-gurne osnove za znaajni ekonomski rast jedne nacije.

I u belekama Nobelove fondacije (1997) stoji: Poveanje proizvodnje po stanovni-ku u jednoj zemlji moe se ostvariti pomou vie maina i vie fabrika (poveanjem mase realnog kapitala). Takoe, poveana proizvodnja se moe postii unapreenjem maina i efi kasnijim metodama proizvodnje (tehniki razvoj). Na kraju, bolje obrazovanje i obuka, i poboljanje organizacije proizvodnje mogu takoe poveati proizvodnju.

Boskin i Lau (1992) su procenili pojedinani doprinos kapitala, rada i tehnikog pro-gresa u ekonomskom rastu 5 najrazvijenijih zemalja sveta i to SAD, Japana, Nemake, Ve-like Britanije i Francuske, i pri tome dobili da je:

Tehniki progres pojedinano najvaniji izvor, i to sa 75 % doprinosa ekonomskom rastu kod evropskih zemalja, i 50 % doprinosa kod SAD i Japana;Kapital je kod 4 zemlje na drugom mestu i to sa vie od 40 % doprinosa kod Ja- pana, 20 % kod evropskih zemalja, dok je kod SAD na treem mestu sa takoe 20 % doprinosa;Rad doprinosi u SAD sa 30 % (jer se rapidno poveavao u posmatranom periodu po osnovu imigracije), sa 10 % kod Japana, i oko 5 % kod evropskih zemalja.


2.3. EVOLUCIJA TEHNOLOGIJE PROIZVODNJE

U prvom milenijumu nae ere postojalo je svega nekoliko preovlaujuih tehnologija. Drutvo je bilo preteno poljoprivredno. Ostali proizvodi su se razvijali i stvarali na ma-nuelni nain u majstorskim radionicama. Pojava parne maine i Industrijska revolucija u 18. veku promenili su sve. Roen je koncept fabrike. Radnici su sada okupljeni na jednom mestu stvarali proizvode umesto pojedinano po malim radionicama.

Krajem 19. veka Frederick Taylor je uveo naunu metodu u fabriko upravljanje. Nje-gov koncept je bio poveanje efi kasnosti putem planiranja i analiziranja rada. On je uveo ideju da menadment treba da planira rad, a radnici da ga izvravaju. Standardizova-njem vremena za pojedine operacije uveo je mehanizam kontrole nad proizvodnjom.

Henry Ford je poetkom 20. veka uveo montanu liniju i usku specijalizaciju radnika. On je verovao da e proizvodnja samo nekoliko standardizovanih modela poveati efi kasnost sistema. Tako se rodila montana linija i ekonomije obima (economies of scale). Mada je ovaj koncept delom jo uvek u upotrebi u modernoj industriji, napredak tehnologije i zahte-vi trita kreirali su promene ovog nekada dominantnog koncepta. Fleksibilnost, agilnost i ekonomije irine (economies of scope) su dananji trendovi u modernoj proizvodnji.

Frank i Lillian Gilbreth su se poetkom 20. veka bavili prouavanjem pokreta. Zastu-pali su ideju smanjivanja nepotrebnih pokreta i traenja najboljeg naina za obavljanje posla. Njihova metoda je bila uvedena prvo u izgradnji kua, a kasnije i u fabrikama. Radovi Taylor-a i Gilbreth-ovih formirali su osnovu za disciplinu tehnike metode, koja je znaajno poboljala efi kasnost poslovanja.

U vreme pred i za vreme I svetskog rata koncept fabrika se znaajno unapredio. Di-versifi kacija fabrika se poveavala jer su fabrike na istoj lokaciji proizvodile sve vei broj razliitih proizvoda. Uspostavljene su sledee discipline: planiranje proizvodnje, kontrola zaliha i modelovanje.

Izmeu 1920. i 1930. godine uveden je koncept statistike kontrole kvaliteta i razraena teorija kvaliteta.

Drugi svetski rat doneo je efi kasnije sisteme za rukovanje materijalima, poveanje produktivnosti, dalju primenu statistike i operacionih istraivanja.

Od pedesetih godina 20. veka raunar je omoguio simulacije i efi kasno reavanje kompleksnih numerikih problema. Inovacije primenom raunara donele su informatiko doba i pokrenule revoluciju u razvoju nauke i tehnologije. Danas jo uvek pokuavamo da izaemo na kraj sa rastom ove tehnologije i eksplozijom znanja koju je prouzrokovala.

Razvoji u oblasti tehnologije materijala, informacionih tehnologija, genetskog inenjerstva, bioinenjerstva, komunikacija, robotike, proizvodnih procesa i teorije organizacije su samo neki od primera nadolazeih tehnologija u razvoju koje punom snagom stupaju u tehnoloku arenu dananjice. Slika 2.2 prikazuje evoluciju tehnologije proizvodnje.


2.4. EVOLUCIJA TEHNOLOGIJE PROIZVODA

Tehnologija se moe odnositi na proizvode, procese proizvodnje, uslugu ili marketing. Inovacije proizvoda, procesa proizvodnje, usluga i marketinga su u protekla dva veka imale enorman efekat na svet, permanentno transformiui naine ivota i rada ljudi. Tehnologije pretvorene u proizvode doprinele su ekonomskom rastu i prosperitetu nacija poboljavajui tako kvalitet ivota ljudi. Slika 2.3 prikazuje vane tehnoloke inovacije, tj. evoluciju tehnologije proizvoda u poslednja dva veka.

Slika 2.2. Evolucija tehnologije proizvodnje


Slika 2.3. Evolucija tehnologije proizvoda


3.1. FAKTOR KREATIVNOSTI

Tehnologija je izraz ljudske kreativnosti. Zato? Zato to upravljanje tehnologijom ukljuuje stalne napore u pravcu: (1) stvaranja tehnologije, (2) primene te tehnologije u razvoju no-vih proizvoda i usluga, i (3) uspene prodaje ovih proizvoda i usluga na tritu. Stvaranje tehnologije zahteva (a) veliku kreativnost, (b) tako projektovan sistem da tu kreativnost ekploatie na najbolji nain i (c) investiranje u istraivanje i razvoj, to su dve vrlo skupe i rizine kategorije koje zbog toga trae veoma dobro upravljanje. Stvaranje tehnologije i njena eksploatacija zahtevaju itav lanac aktivnosti poev od pronalaska, pa do prodaje proizvoda na tritu.

Kreativnost se u kontekstu tehnolokih promena vezuje za dva termina: pronalazak i inovaciju.

3.1.1. PRONALAZAK

DEF. 3.1.: PRONALAZAK JE ILI KONCEPT NOVE TEHNOLOGIJE ILI STVARANJE NOVE TEHNOLOGIJE.

Izraz nova ovde znai nova u svetu. Nova tehnologija moe biti proizvod, proces ili ra-nije nepoznati sistem. Vani pronalasci su parna maina, tranzistor ili kopir aparat.

Pronalazak je rezultat ljudske genijalnosti i matovitosti. U vremenskom periodu koji prethodi 20. veku, pronalasci su se deavali sporadino, ponekad sluajno, ili ak kao rezultat greaka.

Tokom modernog doba, veina pronalazaka su rezultat naunih otkria, te se moe rei i da su oni konverzija nauke u tehnologiju. Tako su, na primer, pronalasci u nuklearnoj tehnici sledili Ajntajnovo otkrie odnosa mase i energije ranih 1900-tih. Uobiajeno je da postoji vremenski razmak izmeu naunog otkria i pronalaska. Nekada su potrebne go-dine da se nauka konvertuje u tehnologiju-pronalazak. Konverzija tehnologije-pronalaska u proizvod ili uslugu na tritu traje i vie godina. Iako se pojavi mnogo pronalazaka, i mnogi se patentiraju, samo mali deo dostigne trite.

IIIOSNOVNE KARAKTERISTIKE

UPRAVLJANJA TEHNOLOGIJOM

Gla

va


3.1.2. INOVACIJA

DEF. 3.2.: INOVACIJA JE STVARANJE PROIZVODA, USLUGE ILI PROCESA KOJI SU NOVI ZA ORGANIZACIJU U CILJU INTERNE PRIMENE ILI KOMERCIJALIZACIJE, TJ. PRODAJE NA TRITU.

To ne mora da bude novost za svet, niti za druge organizacije, to je samo prva primena jedne ideje unutar jedne organizacije (Aiken i Hage, 1979). Inovacija moe biti i samo promena u industrijskoj praksi, odnosno uslunom procesu, koja poveava produktivnost.

Pronalasci i inovacije su veoma povezani, ali nisu isti. Pronalazak se posmatra kao je-dan dogaaj, dok se inovacija posmatra kao proces. Pronalasci nisu esti i nakon jednog pronalaska obino slede brojne inovacije, tj. nakon pojave jedne tehnologije nove za svet slede brojni proizvodi novi za organizacije. Dok pronalazai nailaze na nove stvari ili ih sami stvaraju, inovatori pokuavaju da promene status quo i zato im se trita opiru. Inovatori ponekad remete nain na koji kompanije rade svoj posao, esto ve godinama.

Inovacija predstavlja vanu vezu izmeu jedne ideje i njene eksploatacije ili komer-cijalizacije. Bright (1969) smatra da tehnoloka inovacija ukljuuje (1) pokretanje (nove) tehnike ideje, (2) sticanje potrebnog znanja, (3) transformaciju ideje u (novi) upotrebljiv proizvod (ili uslugu), (4) njegovo predstavljanje javnosti i (5) njegovo irenje i usvajanje u podrujima gde je njegov udar najznaajniji (razvoj novog trita).

Osnovni cilj inovacije je trite, koje e je prihvatiti ili ignorisati i time odrediti njen uspeh ili propast.

Tehnoloki menadment podrava pronalaske i upravljanje inovacijama. Oba su krea-tivni procesi koji predstavljaju osnovne komponente bilo koje tehnoloke kreacije ili ap-likativnog sistema.

3.2. KOMPONENTE INOVACIONOG CIKLUSA

Nauka se bavi razumevanjem zakona prirode. To vodi otkriima fundamentalnih saznanja o svetu, univerzumu, i ivim stvorenjima. Nauno znanje usmereno na prirodne fenomene je neutralno na pitanje kako ovo saznanje moe biti upotrebljeno. Ali kada se nauno znanje primeni na stvari koje mi koristimo u ivotu, onda ono ulazi u carstvo tehnologije.

Istorijski posmatrano, do 19. veka nauka i tehnologija su se razvijale, prvo, nezavisno jedna od druge i, drugo, relativno sporo. Tek kada su u 19. veku poele da utiu jedna na drugu i da se meusobno podstiu, dolo je do burnog razvoja naunog znanja i tehno-logije. U 20. veku, veina tehnologija nastala je upravo kao rezultat naunih otkria.

Na slici 3.1 prikazane su komponente inovacionog ciklusa koji prikazuje vezu izmeu nauke i tehnologije kroz niz nauno otkrie-pronalazak-inovacija-trite.

Kada govorimo o nauci mi pominjemo nauna otkria, ali kada govorimo o tehno-logiji mi pominjemo tehnoloke inovacije. Ova dva pojma su povezana i utiu jedan na


drugi. Nauna otkria vode ka pronalascima, a ovi potom ka tehnolokim inovacijama. Tehnoloke inovacije ukljuuju stvaranje novih proizvoda koji se iznose na trite. Neki od tih novih proizvoda sa trita, kao to su aparati, ureaji ili alati, poveavaju efi kasnost istraivanja i omoguuju nova nauna otkria. U trenutku kada se nauka i tehnologija preko proizvoda poveu sa tritem oni utiu na ljudske ivote. Trite moe prihvatiti ili ignorisati tehnoloku inovaciju. Trite, takoe, moe povratno stimulisati novi pronalazak ili novu inovaciju, ili pak moe uticati na zapoinjanje novih naunih otkria u cilju zado-voljenja svojih potreba.

3.3. TIPOVI INOVACIJA

Inovacije se odnose na proizvod, uslugu, proces ili sistem. Tehnoloke inovacije u uslugama su isto tako vane kao i u proizvodnim delatnostima. One utiu na unapreenje postojee usluge uvoenjem nove ideje ili razvojem tehnolokih sredstava kao to je softver.

Inovacije sistema mogu ukljuiti razvoj razliitih komponenata koje su integrisane u sistem. Primer jedne inovacije sistema je komunikaciona mrea u kojoj se razvijaju razliite komponente (terminali, raunari, fi ber-optiki vodovi, sateliti, protokoli, softveri, serveri) i integriu radi postizanja eljenih karakteristika.

Slika 3.1. Komponente inovacionog ciklusa

Da bi je trite prihvatilo, inovacija mora doprineti stvaranju vrednosti. Jedine trino uspene inovacije su one za koje kupci/korisnici ocene da dodaju vrednost.

PRIMER: razvoj informacionih tehnologija uveo je u nove Xerox kopir aparate vetaku inteligenciju koja predvia sledei otkaz aparata i unapred obavetava korisnika. Kupci cene ovu inovaciju i oni su voljni za nju da plate.


Tipovi inovacija su: radikalne inovacije, inkrementalne inovacije, i rutinske inovacije.

Radikalne inovacije su revolucionarne prirode i obino su bazirane na pronalascima. One menjaju ili stvaraju nove delatnosti. Retke su, i nastaju obino izvan kompanija. Ako nastanu unutar kompanije one znae uvoenje neega to nije novo samo za kompaniju, ve je drastino razliito u odnosu na postojeu proizvodnu ili uslunu praksu.

PRIMER: Pronalazak tranzistora desio se u Bell-ovim laboratorijama i bio je polazna taka za razvoj tranzistorske elektronske industrije izazivajui radikalne inovacije u mnogim kompanijama. Ove inovacije bile su osnova za mnoge sjajne nove proizvode. Meu prvima bio je to portabl radio-aparat ili tranzistor koji je na trite izbacila kompanija Sony 1955. godine.

Inkrementalne inovacije su evolucione prirode. To su mala ali vana poboljanja proiz-voda, usluga ili procesa. One su relativno este i nastaju unutar kompanija. Njihova os-novna uloga je da poboljanjem poslovanja pomognu kompaniji da odri konkurentsku poziciju na tritu. Japanska Kaizen fi lozofi ja, proces stalnog unapreenja, je primenjiva na ovaj tip inovacija.

PRIMER: Pojava portabl personalnog raunara 1981. g. bila je inkrementalna tehnoloka inovacija, jer je PC ve postojao. Inovacija je samo omoguila prenosivost takvog PC raunara. To je koncept koji se teko moe zatititi patentiranjem. Razvoj ravnog ekra-na predstavlja vie radikalnu inovaciju na tritu od portabl PC raunara.

Rutinske inovacije su neto novo za fi rmu, ali vrlo slino neem ranijem ili ve postojeem (Nord i Tucker, 1987) .

3.4. KREATIVNOST I INOVACIJA

DEF. 3.3.: KREATIVNOST JE MOTOR INOVACIJA.

Inovacija se vezuje za stvaranje vrednosti ili za zadovoljavanje potreba kupaca/koris-nika. Sutina kreativnosti je kombinovanje dve ili vie ve poznatih ideja kako bi se dobila jedna potpuno nova ideja.

PRIMER 1: Henry Ford je bazirao montanu liniju na kombinaciji dve ideje i to: (1) proizvodnji standardizovanih automobilskih delova (to je bio jedan vek star koncept Eli Whitney-ja) i (2) donoenju tih delova do radnika umesto dotadanjeg odlaenja radnika po delove. PRIMER 2: Johannes Gutenberg je izumeo tamparsku presu kombinujui tri postojee ideje i to: (1) presu koja se koristila za izradu vina, (2) pokretni slog koji se koristio kod kovanja novia i (3) drvene blokove koriene za tampanje kalendara i karata za igranje.


Kreativnost je esto inspirisana oseanjem nezadovoljstva sa postojeom praksom. Krea-tivnost zavisi od okruenja i ljudi, i po Jain-u i Triandis-u (1990), kreativno okruenje se odlikuje sledeim karakteristikama:

1. Dozvoljava ljudima da rade u oblastima koja su za njih od najveeg interesa;2. Podstie zaposlene da jaaju kontakte sa stimuliuim kolegama;3. Dozvoljava preuzimanje umerenog rizika;4. Tolerie neke greke i odstupanja;5. Obezbeuje odgovarajue nagrade i priznanja.

Barron (1969) tvrdi da kod kreativnih ljudi, tj. onih koji su u stanju da preokrenu svoje misli u inovacije, preovlauju sledee karakteristike:

1. Konceptualna perfektnost (tj. sposobnost jasnog izraavanja sopstvenih ideja i jas-nog formulisanja tuih ideja);

2. Sposobnost brzog generisanja velikog broja ideja;3. Sposobnost generisanja originalnih i neobinih ideja; 4. Sposobnost isticanja i odvajanja po neemu od drugih;5. Zainteresovanost za probleme sa kojima se drugi suoavaju;6. Volja za dugotrajnom analizom i istraivanjem.

3.5. IZNOENJE INOVACIJE NA TRITE

Slika 3.1 sugerie da postoji vremenski razmak izmeu faza inovacionog ciklusa - naunog otkria, pronalaska, inovacije i trita. Manipulacija ovim vremenskim razmacima je vano i efi kasno konkurentsko oruje. U prvom sluaju, ako kompanija po prvi put razvija jednu tehnoloku inovaciju, ona moe imati znaajne koristi od skraivanja vremenskih razmaka izmeu naunog otkria, pronalaska, inovacije i predstavljanja proizvoda ili usluge na tritu. to pre inovacija stigne na trite, pre e kompanija poeti da zauzima trite i pre e poeti da ubira prihode. U drugom sluaju, ako kompanija ve komercijalizuje jednu tehnoloku inovaciju, ona se moe opredeliti ili za (a) ubrzavanje ili za (b) usporavanje difuzije nove generacije te inovacije. Ubrzana difuzija nove generacije je korisna kada je namera kompanije da razvija privrenost korisnika prema toj tehnologiji. Usporena difuzija nove generacije je korisna kada je namera kompanije da prethodno do kraja kapitalizuje, tj. eksploatie ve postojeu tehnologiju.

PRIMER: Strategija Microsofta bila je ubrzana prodaja licenci za njegov DOS operativni sistem mnogim proizvoaima raunara. Profi t Microsoft-a od prodaje licenci za ovaj softver bio je minimalan, meutim, njegov snaan prodor na tritu razvio je privrenost korisnika ovoj tehnologiji. To je kasnije omoguilo njegovom Windows-u da bude insta-liran na skoro svakom PC raunaru, to je preraslo u monopolski poloaj kompanije. Suprotno tome, strategija Apple Computer Company bila je uvanje njihovog Macintosh user-friendly operativnog sistema i njegovo ugraivanje iskljuivo u Apple raunare.


Dakle, Apple je odbijao da prodaje licencu za ovaj softver drugim proizvoaima PC raunara. Tako je Apple koristio svoj Macintosh OS kao izvanrednu konkurentsku prednost svojih PC raunara na tritu. Meutim, zbog toga se superiorna softverska tehnologija Apple-a nije rairila i ostala je zarobljena u sopstvenim hardverskim proizvodima. Microsoft-ova strategija imala je efekat preuzimanja dominacije tehnologije na duge staze. Apple je kratkorono imao veliki profi t, ali je vremenom gubio trite. Strategijsku igru dobio je Microsoft. Apple je imao mogunost u jednom trenutku da pravovremeno promeni strategiju i rairi svoj Macintosh OS, ali je kompanija tada izabrala da to ne uradi. Procenjuje se da je odluka predsednika Apple-a John-a Scully-ja sredinom 80-tih godina da ne prodaje licencu za Macintosh OS kotala kompaniju Apple izmeu 20 i 40 milijardi USD.

3.6. ODNOS TEHNOLOGIJA - CENA

Kada kompanija ima tehnoloku prednost, ona je u stanju da odreuje premijsku cenu za svoju tehnologiju. Kako se vidi na slici 3.2.a, visina ove premijske cene zavisi od vrednosti tehnologije za kupca/korisnika. Ako je gep znanja, tj. razlika izmeu znanja kompanije (kao vlasnika tehnologije) i znanja korisnika tehnologije, veliki, kompanija moe odrediti visoku cenu za nju. Meutim, kako korisnik stie iskustvo i vremenom ovladava tehnologi-jom, gep znanja se smanjuje, kako se vidi na slici 3.2.b. Zato, vrednost tehnologije, pa i cena koju vlasnik tehnologije moe da dobije, klizi na dole. Gep znanja moe, ak, postati i negativan ukoliko znanje korisnika o posmatranoj tehnologiji prevazie znanje kompanije koja tu tehnologiju poseduje i komercijalizuje.

Strategija irenja tehnologije i njena brzina treba da se zasnivaju na eksploataciji uti-caja gepa znanja na vrednost tehnologije. Stoga je vano da se kompanije tite od sma-njivanja gepa znanja. Najbolja zatita je stalna dogradnja tehnolokog preimustva kom-panije nad korisnicima putem tehnolokih inovacija i time odravanje razlike u znanju.

3.7. VREMENSKI FAKTOR

Jedan od kritinih faktora pravilnog upravljanja tehnologijom je pravovremenost, i to, najpre, u smislu (1) pravovremenog stvaranja tehnologije i (2) pravovremenog uvoenja tehnologije na trite. Potom, jednako je vano i (3) pravovremeno uvoenje produene (follow up) tehnologije koja e poboljati performanse ve postojee. Stalno unapreenje. tj. poboljanje proizvoda i parametara proizvodnog procesa su vitalni za dobro stanje i preivljavanje kompanije.


Slika 3.2.a. Odnos cena/tehnoloki gep Slika 3.2.b. Odnos tehnoloko znanje/vreme ili irenje

Na kraju, i svaka akcija kompanije mora biti preduzeta pravovremeno, tj. u pravom trenutku, ako kompanija eli da bude konkurentna na tritu. Dakle, kompanija mora voditi rauna o timing-u. Studija sluaja Osborne Computer Company citirana od Betz-a (1987) je odlina ilustracija vanosti timing-a. Ona obuhvata dogaanja u periodu ra-nih 80-tih godina na poetku novog informacionog doba koje je podstaklo tehnoloku revoluciju. To vreme se priblino poklapa sa vremenom kada se tehnoloki menadment poeo javljati kao nezavisna disciplina. Ova studija sluaja izuava se na vebama kao studija sluaja 1.

3.8. VIZIJA PROMENE STRATEGIJE

Kada kompanija ima jaku trinu poziciju i visoke prihode, menadment kompanije ima prirodnu tendenciju da previdi promene u okruenju koje mogu imati uticaj na konkurentsku poziciju kompanije, pa i na njeno preivljavanje. Uobiajeno je za menadere da u toj situaciji budu uvueni u rutinske, svakodnevne probleme voenja poslovanja. To ih moe zavesti da izgube svoje vizije za promene i svoj entuzijazam za inovacije.

Kratkoroni uspesi mogu maskirati potrebu za promenom. Pridravanje izreke If its not broken, dont fi x it (ako nije slomljeno, ne privruj ga) moe umrtviti menadment da samo odrava status quo. U dananjem svetu vrlo brzih tehnolokih promena ovakvo ponaanje moe biti vrlo opasno po kompaniju.

U vezi sa ovim, u vebama su izloene studije sluaja 2 i 3 koje prikazuju meusobne odnose IBM-a i Microsoft-a.


3.9. UPRAVLJANJE PROMENAMA

Pre oko 30 godina, svet je bio u dobu upravljanja proizvodnjom. Inenjeri i menaderi su bili koncentrisani na poveanje produktivnosti svojih kompanija. Putem fi nog podeavanja poslovne efi kasnosti oni su bili u stanju da redukuju trokove i poveavaju profi t. Teite je bilo na upravljanju raspoloivim resursima.

Dananji prilaz je razliit i znatno sveobuhvatniji. Danas menadment mora biti u stanju da upravlja i u stabilnoj i u promenljivoj situaciji. Razlog je to se organizacije vie ne nalaze u statikom ili stabilnom tehnolokom okruenju, ve u visokodinaminom i esto turbulentnom okruenju. Jedina izvesna stvar je upravo promena.

Neki od izazova sa kojima se dananji menaderi suoavaju su zadaci vezani za:

generisanje novih ideja, kreiranje novih proizvoda, kontrolu proizvodnje, nadmetanje sa novim sojem konkurenata, i tretiranje novih zahteva kupaca/korisnika.

Osnovno pitanje menadmenta danas je kako uspeno iskoristiti postojee mogunosti i kapacitete organizacije radi iskoriavanja prilika iz okruenja. Odgovor lei u stvara-nju fl eksibilne, visokokonkurentne organizacije sposobne da izae na kraj sa eksternim okruenjem.

Bez obzira na to da li je u pitanju tehnologija, trite, isporuioci ili konkurenti, uspeni menaderi tehnologije moraju veoma brzo da prepoznaju i reaguju na spoljne promene. Ako kompanija nije u stanju da prognozira i predvidi promene u okruenju, nalazi se u zoni rizika po svoje preivljavanje.

PRIMER 1: Prosean ivotni vek jedne kompanije u svetu je 12,5 godina (Ari de Guea, 2003). PRIMER 2: Poznato je da 60 % do 80 % malih preduzea propada u roku od 5 godina od nastanka.PRIMER 3: Kada su u pitanju najvee kompanije vidimo da je od 100 prvih fi rmi sa liste Fortune 500 u 1956. godini samo 29 njih ostalo meu prvih 100 na toj listi 1992. go-dine (Fortune, 4th April 1992.).PRIMER 4: Samo u jednoj godini, izmeu 1998. i 1999. ukupno 47 fi rmi je ispalo sa liste Fortune 500. Razlozi su razliiti, a meu njima integracije, pripajanja, ili promene u poslovnom okruenju.


3.10. PRODUKTIVNOST, EFEKTIVNOST I KONKURENTNOST

Razlike izmeu produktivnosti i efektivnosti i njihove odnose sa konkurentnou treba ra-zumeti u cilju lakeg optimiziranja performansi proizvodnih sistema.

PRODUKTIVNOST

DEF. 3.4.: PRODUKTIVNOST JE ODNOS IZLAZA I ULAZNIH RESURSA.

Za proizvodne organizacije ulazni resursi su kapital, materijal, rad i energija. Izlaz je proizvod organizacije. Oba parametra treba da budu izraeni u istoj jedinici, na pri-mer, USD. Produktivnost je mera efi kasnosti korienja ulaznih resursa i izraunava se za pojedinanu operaciju, za sektor organizacije, za organizaciju, ili celu naciju.

Na nacionalnom nivou, produktivnost je vrlo vaan faktor u podizanju ivotnog standarda. Nacionalna produktivnost se moe izraziti kao odnos izlaza u obliku bruto domaeg proizvoda (BDP) izraenog u, na primer, USD i ulaza izraenog u ukupnim rad-nim asovima.

gde je bruto domai proizvod po stanovniku vaan pokazatelj ivotnog standarda jedne zemlje. U zemljama sveta ovaj pokazatelj iznosi od 100 USD do oko 50 000 USD.

Produktivnost je visokozavisna od tehnologije. Denison (1985) ocenjuje da 2/3 ili ak blizu 80 % porasta produktivnosti SAD u zadnjih 70 godina moe biti, direktno ili indi-rektno, dovedeno u vezu sa tehnolokim inovacijama (drugi uticajni faktor je motivisanost zaposlenih). Produktivnost je efi kasnost poslovanja i ona implicira da se stvari rade na pravi nain. Meutim, postoji duboka razlika izmeu konstatacija raditi stvari na pravi nain i raditi prave stvari. Raditi prave stvari je indikacija efektivnosti.

Produktivnost je interni standard organizacije. Ona u sebi sadri minimiziranje gubi-taka ili otpadaka resursa u procesu proizvodnje izlaza. To je neophodan, ali ne i dovoljan uslov za obezbeenje uspeha organizacije ili nastavljanja preivljavanja na tritu.


EFEKTIVNOSTEfektivnost podrazumeva sposobnost dostizanja eljenih ciljeva, kao to je poveanje ude-la kompanije na tritu ili dostizanje odreenog profi ta. Efektivnost organizacije se moe razumeti kao stepen ostvarenja njenih ciljeva. Efektivnost oznaava postizanje ili sposob-nost postizanja rezultata. Ona implicira proizvodnju izlaza koji zadovoljavaju zahteve ili oekivanja stakeholdera - korisnika, kupaca, vlasnika, zaposlenih, snabdevaa, akcio-nara ili zajednice.

Efektivnost je spoljni standard organizacije. Proizvodna organizacija je efektivna ukoliko poveava prodaju, zahvata veliki deo trita, i poveava profi tabilnost. To su faktori na koje utie njeno okruenje.

Termini produktivnost i efektivnost nisu povezani. Kompanija moe imati vrlo visoku produktivnost, ali njen menadment ne mora biti efektivan u ostvarenju eljenih ciljeva. Da bi postala konkurentna, kompanija mora dostii visoke nivoe produktivnosti i biti efektivna na svom tritu.

KONKURENTNOSTKonkurentnost pokazuje poloaj kompanije ili nacije u odnosu na poznatu grupu. Konkurent-nost poredi izlaz posmatrane kompanije sa izlazima njenih konkurenata i pokazuje njen poloaj na tritu. Kompanija je konkurentna ako je profi tabilna, a njeni proizvodi ili us-luge zadovoljavaju testove trita.

Tehnoloki menadment se bavi dostizanjem visokih nivoa produktivnosti, istovremeno inei organizaciju efektivnijom u dostizanju eljenih ciljeva. Takoe, bavi se postaja-njem i ostajanjem konkurentnim na stalno rastuem globalnom tritu radi osiguravanja preivljavanja. To je kontinuirani proces procene i planiranja koji se stalno ponavlja sa svakom tehnologijom u kompaniji. Klju uspeha je sposobnost da se identifi kuju, planiraju i implementiraju proizvodni kapaciteti na pravovremen nain. Tehnoloki menadment podstie menadere da jedno oko dre okrenuto ka budunosti ne zanemarajui pri tome stalno optimiziranje tekueg poslovnog procesa.

3.11. LIDERI VERSUS SLEDBENICI

U smislu tehnolokih inovacija, odnosno tehnologija, kompanije se mogu svrstati u jedan od sledeih tipova:

Lider je kompanija koja prva promovie neku tehnoloku inovaciju na tritu.Sledbenik je kompanija koja proputa prvi talas kapitalizacije jedne tehnoloke inovacije, ali prepoznaje udar te tehnologije na svoje poslovanje i naknadno iznosi ovu tehnologiju na trite. Takve kompanije prate lidera na malom rastojanju. One su u stanju da dostignu ili ak nadmae lidera ako u potpunosti iskoriste svoje sna-ge, a pre svih proizvodne kapacitete, marketing, znanje i servisnu mreu.


Zaostaju i je kompanija koja realizuje svoj potencijal za stvaranje profi ta na bazi korienja neke ve poznate tehnologije, ali retko utie na samu tehnologiju i njenu primenu. Veoma esto njeno preivljavanje zavisi od usvajanja nove tehnologije.

A. PREDNOSTI LIDERA u inovacijama su:1. Prepoznatljivo ime. Imena lidera sa inovacionim proizvodima postaju dobro poz-

nata javnosti. Ako je brendu ili proizvodu pridodato korporativno ime, to ime moe postati generalni sinonim za proizvod.

PRIMER: korporativno ime Xerox postaje sinonim za fotokopir aparat, ili Coke za bezalkoholno pie (soft drink ili cola), ili Frigidaire za hladnjak. Ovako jako prepoznatljivo ime moe se pretvoriti u dugotrajnu, profi tabilnu i odrivu snagu kom-panije.

2. Bolja trina pozicija. Izai prvi sa nekom tehnolokom inovacijom na trite prua kompaniji priliku da prigrabi veliki deo trita.

3. Prilika da defi nie industrijski standard. Liderska pozicija daje mogunost kom-paniji da uspostavi dominantno tehniko reenje ili dominantni dizajn na osnovu kojih e se defi nisati industrijski standard.

4. Polazna pozicija na krivi uenja. Lideri startuju na krivi uenja pre konkurenata. Oni takoe razvijaju preutno (tacit) znanje do kojeg konkurencija ne moe do-preti.

5. Zatitne barijere. Lideri mogu zatititi svoju tehnologiju putem patentiranja i drugih sredstava zatite sa ciljem da spree druge uesnike u nadmetanju. Oni, takoe, imaju bolje prilike da eksploatiu svoje tehnologije.

6. Visoki profi t. Lideri diriguju tritem. Oni uspostavljaju tehnoloki gep izmeu svojih proizvoda i svojih korisnika ili konkurenata. Tako postiu visoku cenu za svoje proiz-vode, zbog ega stvaraju veliki profi t.

7. Usporeno prebacivanje korisnika. Lideri uspostavljaju specijalne odnose sa svojim korisnicima. Lojalnost brendu i trokovi prelaska usporavaju prebacivanje korisnika na konkurentsku uslugu.

8. Prednost u podrci okruenja. Lideri uvek imaju podrku nacionalne administraci-je, privrednih komora, raznih udruenja, investitora rizinog kapitala, banaka i fondova i drugih zainteresovanih za uspeh inovacija.

B. NEDOSTACI LIDERA u inovacijama su:1. Veliki poetni trokovi. Lider snosi velike poetne trokove istraivanja, izrade

prototipova, testiranja, i sveukupnog razvoja proizvoda.2. Veliki trokovi follow up-a. Lider mora biti sposoban da odri lidersku poziciju.

Stoga mora biti spreman da fi nansira velike trokove unapreenja tehnologije.3. Mogunost pogrene investicije. Poetno investiranje lidera u projektovanje, izra-

du alata i proizvodnju moe doneti potekoe u preokretanju kursa akcije ukoliko konkurent u meuvremenu predstavi bolju tehnologiju ili poboljani dizajn.


4. Trina neizvesnost. Uvek postoji trina neizvesnost u vezi sa uvoenjem nove tehnologije. Teko je predvideti odgovor trita i podesiti optimalnu cenu.

5. Lider je uvek na meti konkurencije. Lider je uvek pod budnim nadzorom svih osta-lih.

C. STRATEGIJA UVANJA LIDERSKE POZICIJE moe se sastojati u sledeem: 1. Investiranje u istraivanje i razvoj radi nastavka razvoja nove tehnologije;2. Oslanjanje na razvoj nove tehnologije unutar fi rme;3. Dogradnja svojih tehnolokih resursa;4. Formiranje radnih timova sa najviim tehnikim umeem;5. Snano irenje nove tehnologije; 6. Spreavanje konkurencije da ue u tu tehnologiju.

D. PREDNOSTI SLEDBENIKA u odnosu na lidera su:1. Nisu posveeni nijednom posebnom projektu, procesu ili tehnologiji; 2. Ne suoavaju se sa tehnolokim rizikom, njega je prihvatio lider.3. Imaju ansu da istrae liderov proizvod i napadnu ga u njegovim najslabijim

takama;4. Imaju daleko manje poetne investicije u istraivanje i razvoj, pa mogu prebaciti

sredstva na eksperimentisanje i poboljavanje postojeih proizvoda.

E. KARAKTERISTIKE ZAOSTAJUIH u inovacijama su:1. Male kompanije sa malim I&R fondom, ukopane su u svoju poziciju, sa najmanjom

ansom da utiu na pravac daljeg razvoja tehnologije ili standarde u svojoj privre-dnoj grani;

2. Njihova jedina prilika za tehnoloki napredak je u pronalaenju nie ili formiranju alijanse sa drugom kompanijom.

3. Pate od uporednih trokovnih zaostajanja zbog zastarele tehnologije.

Teece (1987) je predstavio taksonomiju rezultata inovacionog procesa i identifi kovao nekoliko pobednika i nekoliko poraenih (slika 3.3).

On je u taksonomiji defi nisao: 1. Inovatore, kao one kompanije koje su prve predstavile neki proizvod, uslugu ili

proizvodni proces na tritu, 2. Imitatore-sledbenike, kao druge, tree. 3. Pobednike, kao one kompanije koje su stalno unapreujui svoje proizvode, usluge

ili proizvodne procese sticali nove talase zarade poveavajui ve postojee pri-hode, ili su uspeno odravali i poveavali konkurentsku prednost.


4. Poraene, kao one kompanije koje nisu izdrale trku na duge staze i postepeno su gubili prihode, trita i konkurentsku prednost.

Pobednici su samo oni koji su pobedili na duge staze, stoga su pobednici mogli biti i lideri koji su imali poetnu prednost, ali i sledbenici koji su dolazei iz pozadine u snanom ritmu prestigli lidera.

Slika 3.3 Krajni rezultati inovacionog procesa

Prema slici 3.3, rezultati klasifi kacije (taksonomije) su:INOVATORI - POBEDNICI SU:

Pilkington - sa proizvodnjom stakla; G.D.Searle - sa uvoenjem NutraSweet slatkia; Du Pont - sa komercijalizacijom tefl ona.

INOVATORI - PORAENI SU: RC Cola - koja je prva uvela dijet kolu, kolu u konzervi i jo mnogo toga. Coca Cola i Pepsi Cola su odmah krenuli za njom i pretekli je; EMI - koji je izneo na trite prvi kompjuterizovani aksijalni tomografski skener (CAT skener), ali ga je General Electric pretekao; Bowmar Instruments Corporation - koji je prvi predstavio depni kalkulator, ali je odmah potom baen u zasenak od Texas Instruments-a i Hewlett-Packard-a;Xerox - koji je prvi predstavio tritu mnoge dobre ideje u svom offi ce-raunaru, ali je preteknut od strane Apple-a i drugih proizvoaa PC raunara;DeHavilland - koji je lansirao prvi putniki mlazni avion Comet, ali su ga kasnije pobedili Boing sa svojim modelom Boing 707 a Douglas sa modelom DC-8.


IMITATORI - POBEDNICI SU:

IBM - koji je propustio prvu fazu razvoja PC raunara, ali se vratio u igru i raz-vio sopstveni PC u svom centru u Boca Raton na Floridi. Istraivaki tim sa Philip Estridge-om na elu zasnovao je uspeh poduhvata ulaska na PC trite na IBM-ovom imenu i komplementarnim preimustvima kompanije. Dominacija IBM nije tra-jala jer nije posedovao, niti kontrolisao PC tehnologiju;Matsushita - koji je defi nisao industrijski standard video ureaja sa svojim VHS video-rekorderom. Mada je Sony izumeo i kontrolisao Beta-Max tehnologiju, supe-riorniju od VHS tehnologije, on nije bio u stanju da dovoljno brzo rairi svoju teh-nologiju da bi defi nisao industrijski standard. Drugi proizvoai video ureaja su bili spremni da pomognu da se razbije Sony-jev monopol i podrale su Matsushita-in VHS kao standard;Seiko - koji je bio sledbenik u proizvodnji kvarcnih satova, ali je bio u stanju da ostvari i odri konkurentsku prednost svojih proizvoda.

IMITATORI - PORAENI SU:

Kodak - koji je poeo utakmicu sa Polaroidom u oblasti instant fotografi je. Polaroi-dova tehnologija bila je zatiena patentom, pa Kodak nije uspeo da razbije ovu Polaroid-ovu zatitu; Northrup - iji je razvoj aviona F-20 bio neuspean poduhvat;Digital Equipment Corporation (DEC) - iji je ulazak na trite PC raunara bio neodr-ivi poduhvat.


4.1. OKVIR ZA TEHNOLOKI MENADMENT

Opadanje konkurentnosti amerike privrede u 1970-tim i 1980-tim godinama postalo je predmet ozbiljne zabrinutosti ljudi u amerikoj privredi, administraciji i sistemu obra-zovanja. Pokrenut je itav niz inicijativa kako bi se ustanovili uzroci ovog pada i for-mulisao adekvatan odgovor na izazov koji se pojavio. Vrlo brzo je postignut konsenzus da znaajan deo napora treba usmeriti ka poboljanju tehnolokog menadmenta. To je objanjeno zakljukom da je pad konkurentnosti rezultat greaka u upravljanju postojeim tehnologijama i tehnologijama u razvoju, a ne u nesposobnosti razvoja novih tehnologija.

Tehnologija igra glavnu ulogu u interakcijama izmeu pojedinca, drutva i prirode. Tehnoloka unapreenja imaju vane efekte na svaki od ovih entiteta, ali i svaki entitet utie na njih. Tehnoloki menadment ukljuuje razvoj i razumevanje ovih odnosa i bavi se njima na racionalan i efektivan nain.

Godine 1987., grupa eksperata okupljena oko National Research Council-a (NRC), usredsredila je svoju panju u dokumentu Management of Technology: The Hidden Com-petitive Advantage na tehnoloki menadment, kao na do tada skrivenu konkurentsku prednost amerike privrede. Preporueno je da se preduzmu sve potrebne mere da se uspostavi nacionalna svest shvatanja strategijske vanosti tehnolokog menadmenta i da se podre istraivanja u ovoj oblasti. Zakljuak grupe oko NRC-a bio je da su potrebe amerike privrede za tehnolokim menadmentom sadrane u sledeim pitanjima:

1. Kako integrisati tehnologiju u sveukupne strategijske ciljeve kompanije?2. Kako uvoditi i gasiti tehnologije bre i efi kasnije?3. Kako efektivnije procenjivati tehnologije?4. Kako obavljati transfer tehnologija na najbolji nain?5. Kako skratiti vreme razvoja novog proizvoda?6. Kako upravljati velikim, kompleksnim i multidisciplinarnim ili multikompanijskim pro-

jektima ili sistemima?7. Kako upravljati korienjem tehnologije unutar organizacije?

IVTEHNOLOGIJA I UPRAVLJANJE

PREDUZEEM

Gla

va


Godine 1987., Amerika asocijacija tehnikih drutava utvrdilo je stav o neophodnosti izgradnje veeg razumevanja i svesnosti svih postavki vezanih za tehnoloki menadment. Potvrena je vanost tehnolokog menadmenta za konkurentnost amerike privrede i zakljuena neophodnost zaokreta paradigme u pravcu defi nisanja upravljanja u uslo-vima novog okruenja kreiranog nagovetavanjem tehnoloke revolucije. Zakljuci ove i slinih analiza, dali su 1988. godine okvir za tehnoloki menadment kao naune discipline, koja treba da se bazira na sledeim aksiomima:

1. Vanost uslunih delatnosti. Ova disciplina se ne odnosi samo na proizvodne delatnosti, ve se sa istom vanou mora odnositi i na uslune delatnosti. Iako je snana proizvodnja glavni izvor inovacija i tehnologija, uslune delatnosti su u ovom trenutku najvei ekonomski sektor i glavni pokreta ekonomskog rasta.

2. Globalni kontekst. Sva pitanja u vezi sa upravljanjem tehnologijom treba da budu posmatrana u globalnom kontekstu. Visoki trokovi tehnolokih inovacija zahtevae ee sklapanje globalnih alijansi.

3. Porast koliine informacija. Revolucija u informacionim tehnologijama e se nasta-viti i koliina informacija raspoloivih menaderima e rasti. Kritino pitanje je kako apsorbovati i upravljati tolikim informacijama i kako proceniti njihov uticaj na kom-paniju i drutvo.

4. Tehnologija kao roba na tritu. Istraivanje i razvoj unutar kompanije podstiu tehnoloki progres, ali i svetsko trite nudi sve efektivnije i efi kasnije tehnologi-je kroz mehanizme transfera. Dakle, danas ve imamo kupovinu i prodaju teh-nologija kao robe na svetskom tritu i time mogunost jednostavnijeg strategijskog planiranja poslovanja organizacije.

5. Osnovni inioci. Sledeih pet osnovnih inioca omoguavaju primenu neke teh-nologije u proizvodnoj ili uslunoj organizaciji: (1) tehniki i fi nansijski resursi, (2) poslovno okruenje, (3) organizaciona struktura, (4) projekti, i (5) ljudi

6. ivotni ciklus tehnologije. Dodatna dimenzija je ivotni ciklus tehnologije, to je ustvari razvojni put tehnologije od njenog nastanka do njenog gaenja, i obuhvata etape od koncepta do recikliranja kako je to prikazano na slici 4.1.

Slika 4.1. Etape u ivotnom ciklusu proizvoda/tehnologije


4.2. OSNOVNE KATEGORIJE U UPRAVLJANJU TEHNOLOGIJOM

Na poetku treeg milenijuma svedoci smo drastinih promena u poslovnom okruenju. Stoga se trae novi pristupi, tj. nove paradigme upravljanja koje e biti odgovarajue za ovo novo okruenje.

DEF. 4.1.: PARADIGMA JE PRIMER ZA UGLED, UZOR, TIPIAN MODEL, ALI I OKVIR IDEJA KOJI OMOGUAVA RAZUMEVANJE NEEGA.

Jedinstvena tema za celokupno polje tehnolokog menadmenta je tehnologija kao krea-tor bogatstva.

Kao posledica globalnog poslovnog okruenja i brzih promena tehnologije postoje visokodinamini uslovi u kojima funkcioniu proizvodne i uslune organizacije. Na slici 4.2 prikazana je lista trendova promena u proizvodnim i uslunim delatnostima.

Slika 4.2. Lista trendova promena u proizvodnim i uslunim delatnostima


Da bi mogli da prihvate promene, menaderi u organizaciji moraju da razmotre sledee osnovne kategorije u upravljanju tehnologijom:

1. Resursi, 2. Poslovno okruenje, 3. Struktura i menadment organizacije, 4. Planiranje i upravljanje projektima, i 5. Menadment ljudskih resursa.

4.3. RESURSI

Efi kasno korienje resursa je kritini aspekt menadmenta tehno-ekonomskih preduzea. Racionalno i produktivno korienje raspoloivih ureaja, opreme, alata, materijala, energi-je, metoda, softvera, kvalifi kovane radne snage, informacija, intelektualnih preimustava i fi nansijskih resursa je presudno u obezbeenju konkurentskog statusa kompanije.

U pogledu konkurentnosti, sledee oblasti se smatraju vanim, a njihovo stalno istra-ivanje, procena, pretresanje i primena zasluuju visok prioritet:

1. Metode za procenu uinka. Tradicionalne mere uinka su zastarele. Specifi nosti novih tehnologija utiu na metode optih i fi nansijskih procena uinka, kao to su rizici, kvalitet procesa i proizvoda, ulazak na trite, konkurentsko pozicioniranje, i kratka i dugorona profi tabilnost. Poslednjih godina pokualo se uvoenjem nove metode izraunavanja trokova tipa Activity-Based Costing (ABC).

2. Metode za merenje performansi tehnologija. Treba razvijati i primenjivati pouz-dane metode merenja (1) performansi i (2) konkurentnosti specifi nih tehnologija sa trita. Problem je vei kod novih tehnologija koje nisu testirane u konkurentskom okruenju.

3. Merenje koristi od I&R aktivnosti. Korist od istraivanja i razvoja moe biti raz-novrsna. Treba razviti i sistematski primenjivati (1) identifi kaciju potencijalnih koristi od I&R, i (2) merne kriterijume za poreenje rezultata I&R projekata.

4. Alijanse kao alternative rivalitetu. Surova konkurencija u obliku pomeranja udela na tritu i preuzimanja akcija nije neophodno najefi kasniji nain korienja drago-cenih resursa. To prouzrokuje visok stepen nesigurnosti i dezorganizuje privredne institucije. Stoga, korisno je znati sledee:

Da li alijanse mogu ponuditi uspene alternative internim I&R aktivnostima? Ako je odgovor pozitivan, kako sastaviti platformu pregovora o novim proizvodima i tehnologijama? Koliko su efektivne vladine inicijative uvoenja novih tehnologija (preko npr. inkubatora ili tehnopolisa) i otvaranja velikih industrijskih fi rmi prema spoljnim zahtevima? Da li Joint Venture-i i razmena inovacija izmeu male i velike kompanije koristi snage i nadoknauje slabosti svake od njih?


4.4. POSLOVNO OKRUENJE

Organizacije funkcioniu u socio-tehno-ekonomskom okruenju i u interakciji su sa njim. Unutar konteksta tehnolokog menadmenta, interesovanje je primarno fokusirano na tehnoloke faktore, aktivnosti i planove. U vezi sa tim, ovde postavljamo dva pitanja:

Kako tehnoloke promene unutar organizacije utiu na okruenje? Kako faktori okruenja utiu na tehnoloke promene unutar organizacije?

A. UTICAJ TEHNOLOKIH PROMENA U ORGANIZACIJI NA OKRUENJE.

Uvoenje nove tehnologije na trite ini udar na drutvo, njegovu privredu i prirodno okruenje. Posledice tog udara utiu na nivo (ne)prihvatanja i/ili (ne)poeljnosti te teh-nologije u zavisnosti od sistema vrednosti drutva.

Bilo koja tehnoloka promena koja utie na javnost u velikim sredinama i/ili na pri-rodnu sredinu postaje predmet potencijalne upotrebe snaga javnosti na razliitim institu-cionalnim nivoima. Zakonodavna, administrativna i nadzorna mainerija mogu se aktivirati (1) radi dejstvovanja protiv neeljenih posledica nove tehnologije, ali i suprotno, (2) mogu olakavati njeno irenje ukoliko javnost proceni da ona pomae javno blagostanje.

Stoga se unutar organizacije zahteva (1) paljiva procena svake tehnologije koja moa biti briga drutva, i (2) prethodna procena rizika od uvoenja tehnologije u proiz-vodnju ili njenog javnog izlaganja.

B. UTICAJ FAKTORA OKRUENJA NA TEHNOLOKE PROMENE U ORGANIZACIJI.

Prvi faktor okruenja je trina pozicija proizvoda i

Documents

US - Menadžment Informacionih Tehnologija