Embed Size (px)
Citation preview
Panevropski Univrtzitet APEIRON
FAKULTET POSLOVNE EKONOMIJE College of Modern Management
Bаnja Luka
PRIMENA INFORMACIONIH TEHNOLOGIJA – POŠTE SRPSKE
DIPLOMSKI RAD
Mentor: Student: Prof. dr Branko Latinović Jela Vukadin
Banja Luka, oktobar 2006.god.
2
Sadržaj: Uvod_______________________________________________ 4
1. POJAM I ZNAČAJ INFORMACIONO KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA_________________ 7 1.1. Informaciono-komunikacione tehnologije__________ 8 1.1.1. Milroelektronska tehnologija_______________ 10 1.1.2. Komunikaciona tehnologija________________ 11 1.1.3. Računarska tehnologija___________________ 11 2. RAČUNARSKE MREŽE ___________________________ 12 2.1. Topologija mreže______________________________ 13 2.2. Mrežni softver_________________________________ 16 2.3. Komunikacioni protokoli_________________________ 16 2.4. Osnovni mrežni uređaji__________________________ 17 2.5. Prednosti i nedostatci računarskih mreža____________ 17 2.6. Internet______________________________________ 18 2.6.1. Istorijat interneta__________________________ 18 2.6.2. Servisi interneta__________________________ 19 3.OSNOVI POŠTANSKOG SAOBRAĆAJA_______________ 23 3.1. Značaj i uloga poštanskog saobračaja u razvoju društva 23 3.2. Preduzeće za poštanski saobraćaj A.D. Banja Luka ___ 26 3.3. Organizaciona struktura preduzeća________________ 27 4. INTEGRALNI INFORMACIONI SISTEM IIS – POŠTA SRPSKE______________________________ 30 4.1. Služba za sistemsku podršku_____________________ 31 4.2. Služba za mreže i komunikacije___________________ 31 4.3. Služba za projektovanje i programiranje_____________ 31 4.4. Služba za održavanje opreme_____________________ 32 4.5. Topološka struktura integralno informacionog sistema__ 32 4.6. Data Warehouse_______________________________ 33 4.7. Informacioni podsistem – Šaltersko poslovanje _______ 34 4.8. SPnet POŠTA SRPSKE_________________________ 35 4.9. Novi servisi i usluge_____________________________ 37 4.9.1. SPINTER – Internet provajder Pošta Srpske_____ 37 4.9.2. Info – kiosk_______________________________ 38 4.9.3. VoIP (Voice over Internet Protocol)____________ 40 4.9.4. Hibridna pošta___________________________ 42
3
4.9.5. Portal_________________________________ 47 4.9.6. Call (Halo) Centar________________________ 48 4.9.6.1. Usluge Call Centra________________ _49 4.9.6.2. Doprinos Call Centra_______________ 50 4.9.7. Inis___________________________________ 51 Zaključak_________________________________________ 52 Literatura_________________________________________ 55
4
Uvod
Poštanski saobraćaj, kao sistem za prenos vesti i saopštenja, prati čovečanstvo od postanka civilizacije do današnjnih dana. Okolnosti nastanka i razvoja poštanskog saobraćaja, kao i obaveze koje svaka država preuzima na bazi Svetske poštanske konvencije i obaveza prema Svetskom poštanskom savezu, uslovile su tretman poštanskog saobraćaja kao određene vrste državne organizacije tj. organizacije koja treba da izvršava funkcije koje joj država odredi.
Razvoj društvenih odnosa i privrednih potreba, kao i modernizacija tržišnog poslovanja, uslovljavaju potrebu prilagođavanja pоšтаnsкоg sistema tendencijama tih pojava. Pоšтаnski sistem je po svojoj funkcionalnosti jedan od preduslova za savremeni razvoj drštva, koji treba da obezbedi odgovarajuće protoke poslovnih i drugih informacija. Razvojem informacione tehnologije i strukturnom reformom , pošta se našla na raskrsnici dva puta:
• put negovanja dosadašnjeg imidža (koji sigurno vodi do gubljenja sadašnjih korisnika).
• osposobljavanje za brzo reagovanje na događaje u okruženju, što podrazumeva, između ostalog, uvođenje novih usluga i fleksibilniji odnos prema zahtevima tržišta.
Pojava sve veće konkurencije na nekim segmentima tržišta poštanskih usluga, podstakla je da se razmišlja o uvođenju novih usluga. Tradicionalne poštanske usluge ne mogu više da obezbeđuju prosperitet ovog sistema, već su potrebne nove usluge i nova tržišta sa novim tehničko-tehnološkim dostignućima.
“Jedino je promena stalna” je čuveni zaključak,do koga je došao starogrčki filozof Heraklit još pre skoro 2500 godina, i on se u potpunosti može primeniti na današnje globalno poslovanje. Svet se menja brzo i fundamentalno. Globalna tržišta su već realnost. Razvoj tehnologije i svetska dešavanja stavljaju vlade i čitave industrije pred sudbonosni izbor: da se redefinišu ili da odu u istoriju. Simboli starog poretka ruše se svakodnevno, a ono što ostane čeka nesigurna budućnost. Jedna od glavnih karakteristika okruženja u kom živimo su stalne promene, i to promene koje se stalno ubrzavaju. Jedino u šta se sigurno možemo pouzdati je da ništa neće biti kao što je bilo.
Živimo u periodu u kome treća tehnološka revolucija izaziva fundamentalne promene u svim sferama ljudskog delovanja i učestvuje u nastajanju fenomena najčešće nazvanog “ubrzana istorija”. Pozitivne promene su uslov pozitivnih dugoročnih ekonomskih, socijalnih i drugih promena, te stoga uspešna strategija razvoja nije moguća ako njenu srž ne čine te promene.
Globalno tržište je relativno novo svojstvo našeg sveta. Ono postoji zahvaljujući modernim komunikacionim sistemima, koji omogućavaju brzo i efikasno premeštanje robe, ljudi i informacija širom sveta. Globalno tržište i dobri komunikacioni sistemi formiraju začarani krug. Bolji komunikacioni sistemi
5
olakšavaju međunarodnoj trgovini da se razvija, a ona sa svoje strane povećava zahteve za boljim komunikacionim sistemima. Tehnologija omogućava da se ovaj fenomen rasprostre kroz celo društvo, izazivajući važne promene u radnoj praksi sa odgovarajućim posledicama i na način života pojedinaca. Ovi efekti sa svoje strane stimulišu promene u društvenim institucijama kao što je, vlada, obrazovni sistem, socijalna i poreska politika, struktura porodice i dr.
Rastući značaj globalnog tržišta i međunarodne konkurencije stvara imperativan zahtev za mnoge organizacije da naprave fundamentalne promene u svojoj organizacionoj strukturi i radnoj praksi, u nameri da prežive u sve žešćoj konkurenciji. Neke od organizacija biraju radije da odmah pristupe neophodnim promenama, da se ne bi našle pred ultimatumom: ”Promeni se ili umri”. Brojne promene u savremenom svetu inicirane burnim tehnološkim razvojem (posebno u oblasti komunikacija) – izmene karakteristika tražnje i promene u poštanskim proizvodnim i troškovnim funkcijama – stvorile su pritisak na tradicionalnu ekonomsku strukturu poštanske službe i dovele u pitanje njenu dalju egzistenciju.
Razvoj informacionih i telekomunikacionih tehnologija čini osnovu razvoja savremenog društva. Globalno informaciono tržište sa marketingom i informaciona ekonomija predstavljaju osnovne karakteristike savremenog poslovanja. Intenziviran razvoj ove tehnologije uslovio je globalizaciju poslovnih procesa i tržišta posredstvom raznih mreža i servisa. Ta prisutnost se odražava i na poslovanje pošte.
Suština rada se odnosi na savremene tehnološke pristupe, koji omogućavaju nove strategijske odnose pošta-korisnik usluge sa svrhom ostvarivanja opstanka, rasta i razvoja pošte i sticanje konkurentske prednosti. U tim okvirima informaciona tehnologija stvara nove mogućnosti za primenu adekvatnih koncepcija u poslovanju pošte.
U dvadeset prvom veku komparativne prednosti preduzeća će se sve više zasnivati na tehnologiji, jer preduzeća ako žele da plediraju na konkurentnost treba da idu u korak sa brzim tehničkim razvojem. Tehnologija sadrži znanje, stručnost, kao i načine za korišćenje faktora proizvodnje u cilju stvaranja proizvoda i usluga, za kojima postoji ekonomska tražnja. Tehnologija je znati praviti stvari pomoću kojih društvo zadovoljava svoje potrebe. Ona je simbol ekonomskog rasta i kreacije rada, kao osnova za bolji kvalitet života. Tehnologija se mora posmatrati kao deo poslovne strategije za ostvarivanje konkurentske prednosti, odnosno, na osnovu nje se može održati - poboljšati strategijska pozicija preduzeća. Tehnologija je pokretač ekonomskog rasta i ona doprinosi rastu povećanjem produktivnosti.
Nova tehnologija čini osnovu tehnološkog napretka, a tehnološki napredak je najvažnija osnova održivog ekonomskog razvoja. Nova tehnologija određuje smer, brzinu i frekvenciju tehnološkog napretka, a rezultat je inovativnost procesa. Inovativnost u strateškom značenju kao strategijski način ostvarivanja konkurentske prednosti sveobuhvatno predstavlja stepen uvođenja ne samo novih tehnologija već i novih proizvoda - usluga, novih procesa, pristup
6
marketingu, novom načinu obuke ili organizacije. Pretpostavke - osobine nove - visoke tehnologije su ekonomija obima, visoka akumulativnost, segmentacija tržišta, nepredvidivi kraći životni ciklus proizvoda, fleksibilnost i sl., dok implementacija visoke tehnologije ima za rezultat sledeće efekte:
• veći prinos preduzećima sklonim promenama; • podizanje kvaliteta; • efikasnost sistema; • visoka dodatna vrednost u proizvodima; • smanjenje troškova i dr.
Dakle, za ekonomski rast preduzeća, inovativne-informativne tehnologije imaju izuzetan značaj, jer omogućavaju stvaranje novih proizvoda i usluga, a time se postiže brzina, fleksibilnost i povezanost sa korisnicima.
Polazeći od toga da je tehnologija procesa rada u pošti isto što i vršenje usluga, značaj uvođenja novih tehnologija za formulisanje strategija je veoma bitan. Bez inovativne tehnologije nema uslova za sticanje konkurentske prednosti, a tehnologija se mora posmatrati kao deo poslovne konkurentske strategije zasnovane na vremenu i znanju.
Možemo reći da je danas još uvek ukupno organizovanje i delovanje Pošte, u većini zemalja sveta, u potpunosti podređeno pružanju tradicionalnih usluga, odnosno univerzalne poštanske usluge kao glavnog reprezenta. Misija javne službe i zadovoljenje opšteg interesa, koji leži u osnovi koncepta univerzalne poštanske usluge, sistematski su ugrađeni u sve pore poštanskog sistema i predstavljaju ”hipoteku prošlosti” koja je glavna prepreka procesu komercijalizacije Pošte.
U radu se ukazuje na suštinu i značaj implementacije novih tehnologija u pošti. One predstavljaju osnovu budućeg poslovanja pošte i uključivanje u međunarodnu i uopšte poslovnu praksu zasnovanu na tržišnoj orijentaciji.
7
1. POJAM I ZNAČAJ INFORMACIONO-KOMUNIKACIONIH TEHNOLOGIJA
Nemojte se pitati šta informaciona tehnologija može da uradi za Vas, nego šta je to što Vi možete da uradite za informacionu tehnologiju.
Današnje društvo evoluira u informaciono društvo. Tine tehnologija postaje alat u službi informacije, a informacija – znanje, moć i novac. Brzina i uspešnost primene informacione tehnologije će postati osnovni faktor snage i upotrebne vrednosti današnjih menadžera.
Razvoj telekomunikacija i informatike (komunikaciono informatičke tehnologije), kao osnova nove tehnološko-ekonomske paradigme označava prekretnicu i u razvoju pošte. To je možda i jedini uslov kako bi sadašnji javni operator mogao uspešno da se nosi sa konkurencijom posebno u uslovima globalizacije tržišta.
Ako se proučava uticaj tehnologije na privredu i društvo može se videti da postoje tzv. generičke tehnologije koje im menjaju strukturu. To su takozvane visoke tehnologije, a pre svih informacione tehnologije. “Pod informacionim tehnologijama podrazumevamo sistem koji obuhvata računarske i komunikacione uređaje, i sva znanja i metode koje su potrebne za njihovu primenu.”1 Sistem informacionih tehnologija obuhvata:
• mikroelektroniku; • računarstvo i • telekomunikacije.
Zadatak im je obrada, prenos i kontrola informacija.
Informaciona tehnologija čini osnovu novog tehno - ekonomskog razvoja. Ona utiče na razvoj privrede i društva više nego bilo koji tip tehnologije do sada. Kvalitetna i brza obrada informacija neophodna je svim delatnostima kako privrede tako i društva.
Informaciono društvo je novi kvalitativni korak u razvoju društvenog života. Ono je okarakterisano eksplozivnim rastom korišćenja novih kapaciteta koje omogućavaju informacione tehnologije. Informaciono društvo je postindustrijski privredni i društveni oblik u kome korišćenje informacija i znanja ima centralnu ulogu i čini stalno rastući udeo u društvenom proizvodu.
Struktura promena sa industrijskog na informaciono društvo je, osim toga, praćena enormnim ubrzanjem tehnoloških promena: smanjenje prostorno vremenskih ograničenja, internacionalizacija tržišta (globalizacija) i zaoštravanje globalne utekmice, ostavljaju posledice na sve privredne grane i vode novoj preraspodeli na privrednom planu.
1 Mr Mladen Radivojević, Osnove informatike, Banja Luka, 2002.god.
8
Tranzicijom iz industrijskog u informaciono društvo dramatično su izmenjeni uloga i funkcija informacije. Danas informacija predstavlja jedno od najvrednijih ekonomskih dobara, a razvoj informacionog društva proizveo je - zajedno sa novom ekonomijom – kako jednu novu, globalnu tehničku infrastrukturu, tako i industrijski jedinstvenu strukturu moći.
Informaciono društvo, čije domete i pogodnosti, su već u veoma poodmakloj fazi uspele da realizuju i koriste zemlje razvijenog dela sveta, preti da za mnoge postane neuhvatljiv cilj. Dosad u istoriji civilizacije nezabeležena brzina razvoja novih, ali i brzina zastarevanja aktuelnih resursa informaciono komunikacionih tehnologija, sve više, na prvi pogled, povećava teškoće zemalja u razvoju da dostignu stepen primene informaciono komunikacionih tehnologija u razvijenim zemljama. Ali, jedna karakteristika informaciono komunikacionih tehnologija daje veliku i realnu šansu nerazvijenim zemljama, a to je osobina da ne zahtevaju dosledni i postepeni kontinuitet u primeni, već diskretnošću svojih hardversko-softverskih rešenja omogućavaju iznenadni priključak na bilo kom nivou primene, čak i na samom vrhu. Koristeći ovu osobinu skokovitosti u karakteru informaciono komunikacionih tehnologija, nerazvijene zemlje imaju šansu da se u relativno kratkom vremenu, priključe, prvenstveno na svetsko tržište koje je već sada dominantno elektronski upravljano.
Potpisivanjem Sporazuma o planu razvoja informacionog društva Jugoistočne Evrope u okviru inicijative za Jugoistočnu Evropu - Pakt za stabilnost, naše zemlje se čvrsto opredeljuju, pojedinačno i kao region, za put ispravnog smera i tendencija, za put kojim idu zemlje Evropske unije i zemlje kandidati za Evropsku uniju, što će omogućiti da transformacija društva u našim zemljama u informaciono društvo bude praćena minimalnim rizicima od devijacija na tom putu.
1.1. Informaciono-komunikacione tehnologije
Informacione tehnologije su donele mnoge promene u svim oblastima života i rada. One su otvorile nove mogućnosti da ljudi međusobno komuniciraju i da se poslovanje preduzeća vodi na drugačiji način. Tržište usluga je postalo podeljeno i obogaćeno novim atraktivnijim uslugama.
Pod informacionim tehnologijama podrazumevaju se različiti elementi i veštine za stvaranje, čuvanje i prenošenje informacija. Njihov najvažniji elemt su računari. One značajno utiču na moderno društvo pa se kaže da živimo u informatičkom dobu. Poslovne organizacije ih koriste za:
• poboljšanje kvaliteta proizvoda i usluga; • povećanje produktivnosti; • uštedu novca i energije i • povećanje profita.
9
Razvijene zemlje sveta u sadašnjem periodu, prevazišle su tzv. industrijsko i postindustrijsko društvo i sada su ušle u informaciono društvo. U takvom društvu informacione tehnologije učestvuju sa 90% u ukupnim visokim tehnologijama. U sredstva informacione tehnologije koja predstavljaju osnovu informacionih sistema ubrajaju se:
• računarski sistem (od ličnih do super računara), • kompletan sistemski i aplikativni softver, • periferni uređaji (optički čitači, skeneri, digitalne kamere, multimedije i sl.) • komunikacioni sistemi (oprema, uređaji i mreže).
Upotrebom najsavremenije opreme, ljudskog znanja i iskustva, razvijen je niz uređaja i programskih paketa koji nalaze primenu u :
• projektovanju, vođenju i upravljanju proizvodnim procesima (CAD/CAM), • automatizaciji softverskog inžinjeringa (CASE), • automatizaciji kancelarijskog poslovanja (e-Uprava), • softverskim i komunikacionim sistemima za potrebe elektronske razmene
podataka (EDI – INTERNET), • podršćci odlučivanju (DSS, GDSS).
Najnovije informacione tehnologije kao deo visoke tehnologije dovode do preorijentacije proizvodne moći sa neobnovljivih resursa na obnovljive resurse. Informacione tehnologije imaju sledeća obeležja:
• visoku naučno – istraživačku i obrazovnu intenzivnost, • malu potrošnju sirovina i repromaterijala po jedinici proizvoda, • mali utrošak energije u proizvodnji i eksploataciji, • zanemarljiv (veoma mali) stepen zagađenja životne sredine.
Povratni uticaj i posledice primene informacionih tehnologija su suštinske. Utiču na razvoj svakog pojedinog subjekta, privredne grane, regije pa i čitavih zemalja i kontinenata. Razvoj informacionih tehnologija dovodi do svog daljeg ubrzanja u razvoju. Najznačajnije posledice takvog razvoja su:
- Na mikro planu:
• povećanje produktivnosti i ekonomičnosti rada, • povećanje kvaliteta proizvoda i konkurentnosti proizvođača, • smanjenje troškova i povećanje kvaliteta proizvodnje, • smanjenje broja proizvodnih faza, • izmena strukture troškova proizvodnje, • razvoj novih pristupa upravljanju procesom proizvodnje, • oslobađanje čoveka od manuelnog rada.
10
- Na makro planu:
• razvoj novih industrijskih grana baziranih na informacionim tehnologijama, • regionalno prestruktuiranje svetske privrede, • višenacionalno okupljanje oko kompletnih programa tehnološkog razvoja,
velika ulaganja u naučno istraživački rad.
Iz ovog se može videti da je ogroman značaj razvoja informacionih tehnologija za svaki subjekt, regiju, zemlju pa i kontinent. U razvijenim zemljama sveta u razvoj informacionog sektora aktivno se uključuju vlade, javne službe i institucije. Sve to dovodi do optimalne politike tehnološkog razvoja s posebnim akcentom na razvoj informacionog sektora i informacionih tehnologija.
Spajanjem mikroelektronike, komunikacione i računarske tehnologije nastaje nova tzv. informaciona tehnologija. Nastala je pedesetih godina pojavom prvih komercijalnih računara.
1.1.1.Mikroelektronska tehnologija
Ocnovu ove tehnologije čine: tranzistori, diode, kondenzatori i otpornici. U početku su se sve ove komponente proizvodile posebno a početkom šezdesetih godina XX veka počinju se povezivati u elektronska kola. Sada se elektronska kola proizvode na veoma – veoma maloj silicijumskoj pločici. U literaturi ih još nazivaju i elektronska kola ili krugovi. U zavisnosti od načina povezivanja i broja povezanih elemenata integrisana kola mogu obavljati funkciju memorisanja ili upravljanja. Integrisana kola (ili kako ih još popularno nazivaju – čipovi) dele se na: memorijske čipove i procesorske čipove.
Procesorski čipovi (mikroprocesor) su čipovi koji se koriste za obradu podataka. U zavisnosti gde se koriste mogu biti:
- centralni procesor, - matematički procesor, - videoprocesor - komunikacioni procesor itd.
Memorijski čipovi su konstruisani tako da mogu da zapamte podatke i/ili programe. U osnovi postoje dva tipa ovih čipova ROM i RAM. ROM – memorija koja se samo čita (rad only memory), RAM (random access memoy) – memorija sa slučajnim pristupom.
Razvoj mikroelektronike kreće se u smeru sve manjih i bržih komponenti. Pri tome će se koristiti odgovarajući fizički procesi i fenomeni. Ovakav razvoj ima svoje prirodne granice i smanjenje mikroelektronskih komponenti neće ići u nedogled. Rešenje se očekuje u dostignućima biotehnologije (biočipova).
11
1.1.2. Komunikaciona tehnologija
Ova tehnologija spada u najstarije informacione tehnologije. Komunikacije među ljudima postoje od same pojave ljudskog društva. Komunikacija je počela gestom i vatrom, nastavljena svetlosnim signalima, Morzeovom azbukom, telefonom. U poslednje vreme komunikacije među ljudima idu preko satelita, koaksijalnih kablova i optičkih vlakana. Iako su informacije nematerijalne još uvek se vezuju za neki fizički medij. Danas postoje mediji na koje se mogu skladištiti velike količine informacija, obrađivati ih i prenositi na daljinu.
Kada su se informacije počele prikazivati pomoću ograničenog broj znakova došlo je do određenih gubitaka – karakteristika, npr. boje glasa, naglaska i slično. Kompletna mikroelektronika opredelila se za digitalizaciju informacija uz upotrebu samo dva različita znaka 1 i 0. Fizički se ovi znakovi realizuju kao dve različite vrednosti električnog napona.
Informacije se danas prenose na daljinu na osnovu prinudnog oscilovanja nosioca informacija i ritmu informacija. Ako se želi preneti veća količina informacija u jedinici vremena, potrebna je i veća frekvencija nosioca informacija.
U poslednje vreme dolazi do uvođenja optičkih vlakana u sisteme za prenos informacija. Ako se promatraju klasične telefonske linije građene od bakarnih kablova i optička vlakna, može se videti da optička vlakna imaju znatne prednosti na kodiranju, ne zahtevaju repetitore, zamena kablova je ređa i jeftinija, nisu podložni šumovima, većeg su kapaciteta i slično. Kraj ovog veka obeležava zamena klasične telefonije optičkim vlaknima. Optička vlakna će i u komunikaciji između kontinenata istisnuti satelitske veze. Veći kapacitet optičkih kablova omogućiće direktno lokalno povezivanje ulaznih i izlaznih uređaja računara, a samim tim će lokalne mreže u potpunosti nestati.
1.1.3. Računarska tehnologija
Ako se posmatra vreme nastanka vidi se da je računarska tehnologija starija od mikroelektronike a mlađa od komunikacione tehnologije. U ovu tehnologiju spada:
• projektovanje i analiza računarskih sistema; • proizvodnja softvera; prikupljanje i šifriranje podataka; • prezentovanje informacija itd.
Razvoj računarske tehnologije počeo je pojavom računaljke (abakusa) a vrhunac doživeo pojavom računara četvrte generacije. Računari se prevashodno koriste za obavljanje numeričkih izračunavanja, a svoju ekspanziju su doživeli zahvaljujući obradi nenumeričkih podataka. Postoje oblasti u kojima su računari jaš uvek delimično ili čak u potpunosti nemoćni. To su pre svega čitanje teksta, prevođenje s jednog jezika na drugi i slično.
12
Nove arhitekture računara i poboljšanje njihovih performansi ogleda se preko super računara. Radeći sa njima došlo se do saznanja koja će biti osnov projekta pete, šeste i sedme generacije računara.
U procesu razvoja svake države i nastojanja da se približi novim uslovima rada i življenja, redosled strateških poteza bi se kretao od stavljanja Intreneta na vrh prioriteta (pristup, korištenje i raspoloživost), preko stavljanja korisnika u centar pažnje (da korisnici mogu ključne usluge koristiti putem računara, interaktivne digitalne televizije ili mobilne telefonije), do fokusiranja na široku raspoloživost mreža, posvećujući pažnju sigurnosti mreža i informacija.
2. RAČUNARSKE MREŽE
U poslednje vreme računari postaju sve jeftiniji i brži, tako da se sam po sebi nameće zahtev za njihovo povezivanje. Povezivanjem računara formiraju se mreže koje omogućavaju komunikaciju između korisnika i bilo kojeg računara u mreži. Nove tehnologije u satelitskim komunikacijama, kvalitetniji prenosni mediji (optički kablovi), digitalne komunikacije, kao i novi međunarodni standardi, omogućili su širu primenu i izgradnju mreža u celom svetu.
U mrežama se vrši prenos digitalno kodiranih informacija, koje se šalju preko prenosnog medija. Tako kodirane informacije razumljive su personalnim računarima ili terminalima. Prenosni medij je nosilac informacija od jednog do drugog računara. Za to se obično koristi telefonska linija, optički kabl ili mikrotalasni radio link. Podaci i informacije koji se prenose (brojevi, slova ili specijalni znaci) predstavljeni su u računaru u obliku nula i jedinica, a u računarskim komunikacijama predstavljeni su promenama u električnoj struji ili naponu. Brojni sistem koji se koristi kod računara je sa osnovom 2 i naziva se binarni brojni sistem. Svi podaci i sve informacije se kodiraju pomoću jedinica i nula. Za kodiranje danas se u svetu najviše koristi ASCII kod (American Standard Code for Information Interchange). Kodirani podaci mogu se prenositi preko jedne linije u serijama (serijski prenos), ili preko više linija odjednom (paralelni prenos).
Računarska mreža je sistem koji se sastoji od skupa računarskih hardverskih komponenti, međusobno povezanih komunikacionom opremom (opremom za povezivanje) preko komunikacionog kanala i snabdeven odgovarajućim softverom kojim se ostvaruje kontrola funkcionisanja sistema tako da je omogućen prenos podataka različitih tipova, kao i zajedničko korišćenje nekog uređaja.
„Pod računarskom mrežom podrazumevamo skup međusobno povezanih računaran i ostalih perifernih uređaja“.2 Svi računari ili inteligentni uređaji koji
2 Mr Mladen Radivojević, Osnove informatike, Banja Luka, 2002.god.
13
mogu da komuniciraju sa ostalim uređajima u mreži nazivaju se mrežni čvorovi. Komunikacija između mrežnih čvorova obavlja se razmenom paketa programa i podataka. Podaci i programi između mrežnih čvorova prenose se preko prenosnog medijuma. Pod prenosnim medijumom podrazumevamo: koaksijalne kablove, optičke kablove i sl. „U zavisnosti od prostora na kom su locirane računarske mreže možemo podeliti na:
• LAN - Lokalne računarske mreže (Local Area Network), a pokrivaju relativno mali prostor jednog preduzeća ili ustanove;
• MAN - Gradske računarske mreže (Metropoliten Area Network) na području grada ili velike kompanije;
• WAN - Globalne računarske mreže (Wide Area Network) pokrivaju velike geografske prostore, područja jedne ili više država, kontinenata ili celog sveta (Internet).“3
2.1. Topologija mreže
Topologija mreže predstavlja način na koji su povezane među sobom različite komponente mreže, i način na koji reaguju. Radi jednostavnosti, ne razlikujemo fizičke od logičkih topologija. Različite topologije razlikuju se prema osnovnoj ceni (koliko se ulaže u specifičan oblik povezivanja čvorova u mrežu), ceni komunikacije (koliko je vreme potrebno za prenos poruke od jednog do drugog čvora pri tom specifičnom obliku povezivanja), i pouzdanosti tj. mogućnosti prenosa podataka u slučaju otkaza nekog čvora ili veze. Razlikuju se četiri glavna tipa topologije mreže:
• zvezda, • magistrala, • prsten, i • opšta grafoidna topologija (potpuna ili delimična povezanost).
Jedna velika mreža sastoji se od velikog broja međusobno povezanih malih mreža, od kojih svaka ima sopstvenu topologiju. Velika mreža će, dakle, imati različite komponente sa različitim topologijama, ali će takođe imati i jednu opštu (generalnu) topologiju koja će biti ili zvezda, ili magistrala, ili prsten.) Mreža sa topologijom magistrale povezuje svoje komponente jednim istim kablom i informacija se istovremeno raznosi svim primaocima. Preuzima se samo na odredišnim mestima. Za ovaj tip mreže tipično je korišćenje koaksijalnog kabla. Saobraćaj se odvija u oba smera, pa pri većem opterćenju može da dođe do sudaranja poslatih paketa ili zagušenja kanala.
3 Mr Mladen Radivojević, Osnove informatike, Banja Luka, 2002.god.
14
Magistrala
U zvezdastoj mreži, svi učesnici su povezani u jednu istu centralnu tačku (čvor- računar ili drugi uređaj) a informacija putuje od pošiljaoca (emitera) prema primaocu isključivo preko te centralne tačke. Cena uspostavljanja mreže je niska kao i cena komunikacije, ali je zagušenje u centralnom čvoru često. Zato se obično na nivou centralnog čvora postavlja komutator (svič).
Zvezda
I mreža sa topologijom prstena ima sve svoje komponente na istom kablu, ali taj kabl nema krajeve. Šta više, informacija se kreće samo u jednom, strogo određenom pravcu. Ukoliko neki od čvorova mreže sa topologijom prstena otkaže, to neće uticati na funkcionisanje ostatka mreže. Međutim, otkaz na komunikacionom kanalu rezultuje potpunim prekidom mrežnog saobraćaja.
15
Prsten
U mreži sa topologijom potpune povezanosti svaki čvor poseduje posebnu vezu sa svakim od preostalih čvorova. Koristi se samo kod sasvim malih mreža i to iz razloga pouzdanosti jer redundansa smanjuje osetljivost na padove u mreži. Varijante topologije potpune povezanosti su topologije delimične povezanosti u kojima neke od veza između čvorova izostaju, iz bilo kojih razloga.
Potpuna povezanost
16
2.2 Mrežni softver Sama mreža ne može ničemu da posluži bez određene inteligencije koja će joj omogućiti da funkcioniše. Ulogu te inteligencije ima mrežni softver. Mrežni softver koji omogućuje korišćenje različitih mrežnih uređaja, npr. modema ili kontrolora, jeste mrežni softver niskog nivoa. Pored njega, postoji i sofisticirani softver koji pruža različite usluge i servise korisnicima na mreži, kao što je slanje i prijem elektronske pošte, pregledanje Weba i sl. To je mrežni softver visokog nivoa.
Softver niskog nivoa - obezbeđuje predstavljanje informacije na način na koji se može preneti na određeni hardver prema kome je upućena. Korisnik računara nikada ne koristi ovaj softver direktno, u opštem slučaju on nije ni svestan da taj softver postoji. Ova vrsta softvera nalazi se u jezgru operativnog sistema računara, uglavnom u obliku upravljača perifernim uređajima, tzv. drajvera. On upravlja računarskim hardverom i komunikacionom opremom.
Mrežni (serverski) operativni sistemi - vrsta softvera koja omogućuje funkcionisanje računarske mreže u klijent-server okruženju.
Softver visokog nivoa - softver koji u obliku mrežnih usluga eksplicitno koristi krajnji korisnik. Na primer:
• Web navigatori • softver za elektronsku poštu • pretraživačke mašine, itd.
2.3. Komunikacioni protokoli Da bi komponente jedne računarske mreže mogle da se povezuju i funkcionišu u okviru te mreže, neophodno je da zadovolje skup zahteva i pravila koji se nazivaju protokoli. Protokoli se odnose na standarde za umrežavanje na različitim nivoima, od fizičkog nivoa koji je odgovoran za mehaničke i elektronske aspekte prenosa bitova, do aplikativnog nivoa odgovornog za komunikaciju među korisnicima (elektronska pošta, distribuirane baze podataka, itd.) Jedan skup međunarodnih (ISO) standarda koji definiše način povezivanja računarskog hardvera i komunikacione opreme jeste 7-nivoski OSI model (OSI - Open System Interconnection model). Model povezivanja računara koji se danas najviše koristi jeste TCP/IP (Transmission Control Protocol / Internet Protocol). Koristi se za uspostavljanje veze sa Internet mrežom.
17
2.4. Osnovni mrežni uređaji
• Modem je uređaj koji digitalne signale iz računara i terminala moduliše i pretvara u analogni oblik koji je pogodan za prenos postojećim komunikacionim sredstvima (npr. telefonska mreža, radio – relejni sistemi, optički kablovi).
• Repetitor (repeater) služi da poveže dva ili više homogenih segmenata mreže, odnosno segmenata koji su kompatibilni na nivou karakteristika signala koji se prostiru po medijumu za prenos. Repetitor za medijum realizovan sa uporednim paricama (twisted pair), nazivaju se još i hubovi (hub).
• Most (bridge) je uređaj koji povezuje mreže na sloju linka i kontroliše tok podataka, upravlja greškama prenosa, obezbeđuje fizičko adresiranje i upravlja pristupom fizičkom medijumu. Mostovi omogućavaju podelu velikih mreža u manje jedinice čime se postiže smanjenje saobraćaja po segmentima mreže i štetno delovanje grešaka na mreži, povećanje broja uređaja koji međusobno mogu da komuniciraju na jednom segmentu mreže i na većoj udaljenosti korištenjem različitih tipova prenosnih medija.
• Ruter (router) povezuje mreže na sloju mreže OSI modela i služi za određivanje optimalnog puta i prenos podataka između izvorišta i odredišta.
• Komutator (swich) je uređaj koji je osnova novog koncepta povezivanja računarskih mreža – komutacionih mreža (switched networks). LAN komutatori proširuju propusni opseg i redukuju preopterećenje mreža sa deljenim medijumom, i na taj način na kičmi računarske mreže stvaraju uslove koje zahtevaju servisi sa velikim protokom podataka. Komutatori imaju sposobnost da nadgledaju saobraćaj i izračunavaju tabele adresa što im omogućava da usmeravaju pakete direktno do porta u okviru LAN-a
2.5. Prednosti i nedostatci računarskih mreža
Računarske mreže, u odnosu na pojedinačne, nepovezane računare, imaju sledeće prednosti;
• Bolje iskorištenje resursa sistema (diskova, štampača, jedinica za zaštitu podataka, plotera, fajlova i slično);
• Manji troškovi prilikom nabavke opreme (nije potrebno kupovati toliko diskova, štampača, plotera i slično);
• Centralizacija i obezbeđenje podataka – Kod sistema kao što je vojska, pošta ili veće finansijske organizacije bitno je da su podaci centralizovani zbog lakšeg čuvanja;
• Olakšane komunikacije među korisnicima – pojednostavljena je razmena poruka i fajlova među pojedinim korisnicima, što doprinosi boljoj koordinaciji rada.
18
Nedostaci računarskih mreža:
• Laka „ranjivost“ mreže po pitanju sigurnosti podataka – Zbog dužine kablova postoji mogućnost nelegalnog priključivanja na mrežu i krađe sistemskog vremena i podataka sa diskova;
• Mogući češći kvarovi i ispadi mreže zbog oštećenja kablova.
2.6. Internet
U globalnu računarsku mrežu spada Internet. Internet je globalna mreža kompjutera svih tipova i veličina pa se zbog toga često naziva "mreža svih mreža" jer u sebi integriše hiljade različitih računarskih mreža širom sveta koje koriste iste tehničke standarade da bi međusobno mogle komunicirati. Ako se uz pomoć svog kućnog kompjutera, modema, telefonske linije i Internet provajdera priključite na tu mrezu i vi postajete deo Interneta.
2.6.1.Istorijat Interneta
Preteča Internat je ARPANET - projekat Ministarstva odbrane SAD-a realizovan šezedesetih godina i namenjen vojnim potrebama. Kasnije mreža povezanih računara postaje igračka za naučnike, a danas predstavlja desetine miliona kompjutera širom zemljine kugle povezanih u jednu jedinstvenu mrežu. Internet nije vlasnistvo ni jedne kompanije pojedinačno već predstavlja jednu otvorenu informatičku mrežu. Svakog dana mreža se širi uključenjem novih kompjutera i kompjuterskih mreža. Ideja Interneta je proistekla iz ideje lokalnih kompjuterskih mreza u pojedinačnim kompanijama koje su omogućavale delenje resursa i razmenu fajlova i pošte u okviru jedne organizacije. Ovaj koncept je jednostavno proširen na citav svet.
Brzina Interneta povecava se iz dana u dan. Sa nekadašnjih 64 Kb/s. danas u razvijenim zemljama sveta dostiže 45 MB/s, a eksperimentiše se sa 2 Gb/s.
Ne postoji centralna vlast koja upravlja Internetom. Učešće u radu Interneta zasnovano je na slobodnoj i kooperativnoj osnovi uz obavezu jedino poštovanja tehničkih standarda kako bio se uspostavilo prisustvo na mreži. Internet društvo ("Internet Society") u Fairfax-u, Virginia USA igra važnu ulogu i postavlja tehničke standarde. Ova organizacija ostvaruje vezu između, sa jedne strane vlada (oficijalnih ustanova u pojedinim zemljama) a sa druge strane sa nevladinim institucijama kao što su univerziteti i kompanije.
Vrlo je teško danas dati tačnu procenu koliki je broj korisnika Interneta, ali većina eksperata se slaze da je to cifra oko 200 miliona korisnika.
Faktori koji utiiču na tako veliki broj korisnika Interneta su:
• Prijateljski raspoložen softver za korišćenje Interneta - Razvoj tehnologije zamenio je komande znane samo kompjuterskim ekspertima sa prijateljski
19
raspoloženim, na ikonama zasnovanim komandama razumljivim i pojedincima koji nemaju posebna znanja iz oblasti tehnologije.
• Univerzalni pristup - Veliki broj kompanija širom sveta nude on-line pristup Internetu sa bilo koje lokacije gde postoji telefonska linija.
• Niski troškovi - Stalno smanjivanje troškova pristupa Internetu omogućuje korišćenje Interneta od strane sve veće populacije pojedinaca.
• Povećanje koristi - Sve je veći broj informacija dostupnih putem Interneta koje su korisne ili su zabavne.
• Mali troškovi - Korišćenje Interneta od strane kompanija za obavljanje poslovnih transakcija sve je češće zbog brzine i malih troškova.
• Publika - Neprestano povećanje broja korisnika Interneta, broja provajdera i kompanija koje posluju putem Interneta.
• Prestiž - Veliki broj kompanija i pojedinaca iz razloga što ne smeju sebi dozvoliti tehnološko zaostajanje u odnosu na konkurenciju pojavljuju se na Internetu.
Posle svega već rečenog mogli bi da definišemo Internet kao globalni komunikacioni sistem međusobno povezanih kompjuterskih mreža namenjen razmeni informacija svih oblika.
Internet je globalni komunikacioni sistem iz prostog razloga što obuhvata čitavu planetu, i iz najmanjeg mesta u jednoj zemlji moguće je uspostaviti komunikaciju za nekoliko sekundi sa osobom koja se nalazi na potpuno drugom kraju planete. Važno je ukazati da se radi o dobro organizovanom sistemu zasnovanom na tehničkim standardima.
Međusobna povezanost različitih kompjuterskih mreža moguća je iz razloga korišćenja istog protokola (TSP) za pristup i razmenu podataka na mreži.
Internet kao globalni komunikacioni sistem namenjen je razmeni informacija zaista svih oblika (tekstualnih, grafičkih, zvučnih, i video).
2.6.2. Servisi Interneta
Šta nudi Internet. Danas Internet nudi gotovo sve. Veliki broj biblioteka, novina, časopisa, arhiva, međunarodnih nevladinih organizacija, ministarstava, ambasada, fakulteta, instituta, itd. Pomalo neverovatno zvuči, ali gotovo celekopuno planetarno znanje slilo se u jednu kompjutersku mrežu - Internet.
Ako se priključite na Internet, bićete u mogućnosti da razmenite elektronsku poštu sa nekim od više desetina miliona ljudi koji su priključeni na Internet, sa bilo kog kraja zemljine kugle. Bićete u mogućnosti da koristite gotovo neograničene Internet resurse. Teorijski bićete u stanju da na vaš kompjuter prenesete milione stranica teksta o temama koje vas zanimaju i komunicirate sa hiljadama ljudi koji imaju slična interesovanja kao i vi.
20
Pojedinac koji preko svog kompjutera na poslu ili preko onog kod kuće se uključi u globalnu kompjutersku mrežu može:
• Razmenjivati elektronsku poštu (e-mail) sa bilo kojim korisnikom Interneta na bilo kojoj lokaciji na planeti;
• Učestvovati u offline (indirektnim, ne u realnom vremenu) diskusijama putem elektronske pošte sa velikim grupama pojedinaca zainteresovanim za slična pitanja putem "mailing list-a" i "News Group-a";
• Učestvovati u online (direktne, u realnom vremenu) diskusijama sa većom grupom pojedinaca koji koriste "Internet Relay Chat" funkciju;
• Ulogovati se na udaljeni kompjuter koristecć "Telnet" funkciju; • Preuzimati fajlove (Download files) sa udaljenih WEB prezentacija ili
računara i ostavljati fajlove (Upload files) na udaljene WEB prezentacije ili računara uz pomoć FTP (File Transfer Protocol) funkcije. Ti fajlovi mogu biti tekstualni, grafički, zvučni ili video);
• Čitati kompleksne dokumente koristeći "Hypertext" (kliknuvši na osvetljeni deo teksta ili sliku na ekranu korisnik automatski odlazi na drugi domen drugu WEB prezentaciju. Nelinearno čitanje dokumenata korišćenjem hijerarhijske strukture omogućuje korisniku brz dolazak do željenih informacija, odnosno dokumenata; i
• čitati multimedijalne dokumente koji se nalaze na WWW-u ("World Wide Web-u") koji sadrze tekst, grafiku, zvuk i video korišćenjem inteligentnih čitača WEB prezentacija, programa kao što su Netscape, ili Explorer.
E – Poslovanje
Elektronsko poslovanje predstavlja kombinaciju postojećih i novih tehnologija na način koji omogućava poslovnim subjektima da međusobne transakcije razmenjuju na odgovarajući opšte prihvatljiv i razumljiv način.4 Elektronska pošta (e-mail), World Wide Web (WWW) i elektronska razmena podataka (EDI) su najznačajnije tehnologije elektronskog poslovanja. EDI predstavlja nužnu podlogu za automatsku razmenu podataka velikog obima i uvođenje tehnika modernog menadžmenta.
Termin elektronsko poslovanje uveden je poslednjih godina da bi obuhvatio moderne poslovne tehnologije koje se odnose na potrebu da proizvođači, trgovci i potrošači smanje troškove poslovanja prilikom poboljšanja kvaliteta dobara i usluga i povećanja brzine isporuke. Ovakav vid poslovanja je promenio način na koji poslovni subjekti obavljaju svoje aktivnosti. Elektronsko poslovanje daje mnoge prednosti javnom i privatnom sektoru da na najbolji mogući način iskoristi tehnologiju elektronske razmene podataka.
Elektronsko poslovanje, zasnovano na principu računar – računar (mašina – mašina) stvara ogromnu količinu informacija koje je neophodno prenositi između
4 PTT SAOBRAĆAJ, Stručni časopis zajednice PTT, Beograd 4/1998. god.
21
učesnika u lancu od sklapanja ugovora do konačne isplate. Prodavci, kupci, carinski organi, banke, špediteri, i drugi stvaraju prenos, primaju, procesiraju, proveravaju, ispravljaju i skladište ogroman broj informacija o robi, uslugama i novcu u prometu. Menadžeri su vrlo svesni značaja primene međunarodnih standarda čime potvrđuju svoju sposobnost za učešće u razmeni roba i usluga na globalnom tržištu.
Korisnik može biti svako: državni organi, firme, različite vrste i nivoi obrazovnih institucija, instituti ali i pojedinci. Svi oni imaju mogućnost da se na osnovu razvijene informacione infrastrukture uključe u razmenu poslovnih informacija korišćenjem elektronske pošte, faksa, preko računara ili EDI-a. EDI koji je deo elektronskog poslovanja, „predstavlja elektronsko kretanje podataka između poslovnih subjekata u obliku strukturiranih, računski procesiranih i formatizovanih podataka koji se mogu transformisati bez ponovne dodele ključa iz računara koji podržava poslovnu aplikaciju na jednoj strani u računar koji podržava poslovnu aplikaciju na drugoj strani“.5
Uvođenje EDI tehnologije u poslovanje zahteva četiri grupe faktora koji neposredno utiču na njegovu primenu:
1. tehnološki faktori, 2. infrastruktura, 3. organizacija rada, 4. organizacija rada u okruženju
Postoje četiri različite kategorije elektronskog poslovanja koje definišu vezu između poslovanja korisnika i javnog sektora. Te kategorije uključuju:
• posao-posao, • posao – korisnik, • javni sektor – posao i • javni sektor – građanin.
E – Poslovanje je pojmovno mnogo šire i sem fokusiranja na transakciju ono potencira korištenje mreže u kombinaciji sa ostalim mrežnim tehnologijama i formama elektronske komunikacije sa ciljem da omogući bilo koji oblik poslovanja.
Umesto klasičnih kanala marketinga i distribucije, danas se koristi termin mreža. Mreža se sastoji od entiteta, koji su čvorovi mreže i njihovih međusobnih veza. Iz mrežne perspektive E – Poslovanje omogućava da se poveže znatno veći broj entiteta i da se između njih uspostave različite konekcije koje pre nije bilo moguće ostvariti.
5 PTT SAOBRAĆAJ, Stručni časopis zajednice PTT, Beograd 4/1998. god.
22
WWW-u - World Wide Web, ili jednostavno WWW najnoviji je informacioni servis na Internetu. On se tek pojavio 1993. godine da bi danas sa više desetina miliona WWW stranica predstavljao sinonim za Internet. Prve dve reci "World Wide" označavaju svetsku mrežu kompjutera, odnosno da obuhvata čitavu planetu, to jest da je globalni sistem, a poslednja reč "Web" označava mrežu (u orginalnom prevodu paukovu mrežu), odnosno elktronsku prezentaciju. Slobodnim prevodom mogli bi reći da je World Wide Web grupa elektronskih prezentacija dostupnih na svetskoj kompjuterskoj mreži - Internetu.
Web - elektronska prezentacija bazirana je na tehnologiji poznatoj kao hipertekst. Hipertekst omogućuje da dokument linkovima bude povezan sa neograničenim brojem drugih dokumenata koji mogu sadržati tekst, sliku, zvuk, video, ili bilo šta drugo na bilo kom drugom kompjuteru širom Interneta. Ova tehnologija praktično vam omogućuje da kliknuvši mišem na link u jednom dokumentu dođemo do nekog drugog dokumenta, i tako redom, bez obzira na kom se, od više miliona kompjutera povezanih u svetsku kompjutersku mrežu, taj dokument nalazi. Ulaskom u prvu WEB prezentaciju vi ste se našli u cyberspace-u među više desetina miliona stranica teksta, slika, i drugih multimedijalnih sadržaja, bez obzira na kom se mestu na zemaljskoj kugli oni nalaze. Worl Wide Web je danas najmoćniji i najfleksibilniji Internet navigacioni sistem koji postoji.
Da bi koristili WWW neophodno je da na svom računaru imate instaliran softver za čitanje WWW prezentacija. To danas nije nikakav problem jer se mnogi od ovih softverskih alata dobijaju besplatno, mogu se besplatno preneti sa Interneta na vaš računar. Najpoznatiji su Microsoft Interenet Explorer i Netscape Navigator, ali postoje i mnogi drugi koji čitaju WWW prezentacije sasvim uspešno.
Primer praćenja pošiljke sa bar kodom putem Interneta:
Kao primer može poslužiti Fec kompanija, koja koristi bar kod i Кosmos-informacioni sistem za praćenje pošiljaka, tzv. Fedeh-ov informacioni sistem omogućavajući da informacioni tokovi prate fizički tok robe i usluga u svim fazama transportno transakcionog lanca duž celog puta. To omogućava upravljanje i kontrolu (uvid) praćenja podataka, koji se odnose na obim saobraćaja, kvalitet servisa kao i unapređenje kontrolnog postupka u celokupnom toku kretanja pošiljaka, praćenje on-line (tracking and tracing). Time se povećava stepen sigurnosti prenosa a i pruža mogućnost preusmeravanja pošiljke u pravcu drugog odredišta. Znači, podaci koje nose bar kodovi na pošiljkama koriste se ne samo za njihovo razvrstavanje i praćenje već kao i izvori informacija za optimalno korišćenje transportnih sredstava, formiranje baze podataka i dr. Interesantan je, takođe, primer Federal express-a (као и PGV Expresa), koji zahvaljujući ogromnom Intranetu, omogućava da preko Interneta prati tok kretanja pošiljaka. Informacije o svim pošiljkama se unose u računare stanica - kroz koje prolaze, te se podaci koncentrišu u centralni informacioni sistem preko Intraneta, a onda se posredstvom Interneta pristupa informacijama-WWW, odnosno FedEx-ovom Web saitu. Na osnovu jedinstvenog identifikacionog broja koji se dobija prilikom predaje pošiljke omogućava se
23
trenutno praćenje toka-pozicije pošiljaka i kada će stići u odredišne destinacije, odnosno u svakom trenutku se može saznati njen status i lokacija, nudeći usluge kroz mrežu.
Takoђe, i DHL koristi sistem za automatizaciju i informatizaciju. Korisnik telefonom može dobiti informaciju o pošiljci ili preko elektronskog medija. Korisnik svoju pošiljku može da prati preko Interneta jer je DHL vezan za Internet preko WWW. Na Internetu informacije se mogu dobiti na HTEP: // WWW. DHL. Comp/, odnosno korisnik može pristupiti informacijama DHL uslugama ili pristupiti vizuelnom razgledanju praćenjа pošiljaka kroz DHL mrežu. Mogućnosti na Internetu su: praćenje pošiljaka, DHL informacije, DHL vesti, komentar korisnika i dr.
Tako, integratori zahvaljujući efikasnosti rada automatizovanih sistema na principu bar koda, kao i korišćenju informatizacije sistema tj. prаćеnje pošiljaka "od vrata do vrata" omogućavaju brzinu usluge, dostupnost, pouzdanost, obaveštenje o prisustvu pošiljke, mogućnost praćenja pošiljke i dr.
3. OSNOVI POŠTANSKOG SAOBRAĆAJA
3.1. Značaj i uloga poštanskog saobraćaja u razvoju društva
“Na ulazu centralne pošte u Vašingtonu (Waschington – SAD) nalazi se natpis čiji nas sadržaj upoznaje na najsažetiji način sa značajem i ulogom pošte i poštanskog saobraćaja u društvu. U slobodnijem prevodu sadržaj je sledeći:
Pošta je:
• nosilac svesti i znanja ljudskog uma, • sredstvo za razmenu materijalnih i kulturnih dobara, • pobornik mira i dobre volje među ljudima i nacijama, • glasonoša simpatija i ljubavi, • posrednik između razdvojenih prijatelja, • utešiteljica ožalošćenih i osamljenih duša, • veza između članova razdvojenih porodica, • odraz radosti društva u kome živimo.”6
Ovako definisanim suštinskim značajem i ulogom pošte i poštanskog saobraćaja želi se istaći, da je pošta važan faktor u egzistenciji svakog pojedinca, u razvoju društva ma kog područja ili porekla ljudske civilizacije i kulture. Pošta je onaj osetljivi barometar, koji kroz svoju delatnost i organizaciju verno registruje sve one mnogobrojne manifestacije ljudskih zajednica, društva i pojedinaca, koje se odražavaju kao njihova kulturna, ekonomska, politička i ljudska zbivanja kako u 6 Nikola V. Gulan, Organizacija i eksploatacija pošššššššŠššštanskog saobraćaja 1, Beograd 1982.
24
prošlosti, tako i u sadašnjosti. Pošta, posmatrana kroz takav ugao postaje činilac koji se uvukao u svaku poru života pojedinaca i društva, pratilac i registrator svoje vrste svih istorijskih i drugih pojava i događaja od najstarijih ljudskih civilizacija do danas. Stoga se s pravom kaže, da je pošta stara koliko i ljudska civilizacija. Upravo ona je uvek bila veran odraz te civilizacije, srasla se sa njom i izrasla iz nje, zauzimajući svoje više organizacione oblike uporedo sa razvojem proizvodnih snaga društva.
U današnje vreme retki su oni pojedinci na ovoj našoj planeti, koji se ne koriste uslugama koje pružaju pošta i poštanski saobraćaj. Ma kakva bila priroda potreba za poštanskim uslugama, i na ma kom stepenu se nalazile organizacione, eksploatacione i funkcionalne sposobnosti poštanskog saobraćaja, njegova delatnost duboko zadire u svaku poru života i rada društva i pojedinaca. Dominantni zahtevi naše epohe u zadovoljavanju potreba iz oblasti političkog, socijalnog, kulturnog i ekonomskog života ljudi i onih, svakodnevnih neophodnih potreba za komuniciranjem, stavljaju pred poštu i poštanski saobraćaj sve brojnije i različitije zadatke.
Savremenu ulogu i zadatak poštanskog saobraćaja treba posmatrati kao integralnu vrednost više faktora, gde u prvom redu dolaze u obzir:
25
• ostvarivanje brzine prenosa poštanskih pošiljaka sa postavljenim kvalitetom vršenja poštanskih usluga primenom savremene tehnike i naučne organizacije poštanskog saobraćaja;
• poslovanje na ekonomskim faktorima u svim fazama tehnoloških procesa rada posebno, i poštanske eksploatacije u celini;
• ostvarivanje racionalne organizacije rada sa što povoljnijim stepenom produktivnosti i humanizacije rada;
• ostvarivanje optimalnog režima funkcionisanja preduzeća u oblasti poštanskog saobraćaja.
Značaj i uloga poštanskog saobraćaja određena je takođe delatnostima te grane saobraćaja. Neke od delatnosti obuhvataju:
• “Ostale izdavačke delatnosti (izdavanje, promet, distribucija poštanskih maraka i prodaja maraka u filatelističke svrhe),
• Štampanje, na drugom mestu nepomenuto, • Grubi građevinski radovi i specifični radovi niskogradnje, • Održavanje i opravka motornih vozila, • Trgovina na malo knjigama, novinama i pisaćim materijalom, • Restorani, • Prevoz putnika i robe u drumskom saobraćaju, • Prikupljanje, prevoz i isporuka (domaće i međunarodne) pošte i paketa, • Telekomunikacije, • Obavljanje platnog prometa u zemlji, • Menjački poslovi, • Iznajmljivanje nekretnina, • Pružanje saveta u vezi sa kompjuterskom opremom, • Pružanje saveta i izrada kompjuterskog programa, obrada podataka, • Izrada baze podataka, ostale aktivnosti u vezi sa kompjuterima, • Istraživanje i eksperimentalni razvoj u tehničko – tehnološkim naukama, • Reklama i propaganda, • Istraživanje tržišta i ispitivanje javnog mjenja, • Privređivanje sajmova, • Sekretarske i prevodilačke aktivnosti, • Konsalting i menadžment poslovi,..”7
Posmatrajući poštu i poštanski saobraćaj kao faktor u ekonomici zemlje, u prvi plan stavljamo njegovu ulogu:
• kao velikog tehničkog – tehnološkog sistema, koji obezbeđuje informacije za ubrzanu cirkulaciju u razmeni poslovnih i drugih informacija, što objektivno doprinosi opštem povećanju efikasnosti poslovanja;
• kao posrednika za razmenu roba; • kao podstrekača za kupoprodaju putem korespondencije i otkupnine;
7 STATUT Preduzeća za poštanski saobraćaj RS A.D. Banja Luka, Banja Luka decembar 2004.g.
26
Zadatak poštanskog saobraćaja je da, preko svoje rasprostranjene mreže, vrši prijem, prenos i uručenje raznih vrsta pismonosne korespodencije i robe u ograničenim količinama pomoću specijalizovanog osoblja, koristeći za transport sopstvena i transportna sredstva drugih saobraćajnih organizacija. U tom smislu, pošta se pojavljuje kao posrednik između velikog broja korisnika u prenosu informacija, robe, poslovne korespodencije i drugih pošiljaka, čime znatno doprinosi unapređenju društvenog i privrednog razvoja.
Tehnološki razvoj, koji se ogleda u automatizaciji poštanskih operacija, ponuda on-line usluga na poštanskim šalterima i u novčanim uslugama, novi načini transporta i, takođe, današnja elektronska trgovina, omogućili su davaocima poštanskih usluga da brže prenose pošiljke, da ponude proizvode dodatnom vrednošću kojima se povezuje brzina elektronskih komunikacija sa pouzdanošću pošte.
3.2. PREDUZEĆE ZA POŠTANSKI SAOBRAĆAJ A.D. BANJA LUKA ,,Preduzeće je osnovano Odlukom Vlade RS, broj: 02/1395/96 od 10.12.1996. godine, kao Javno osnovno državno preduzeće za poštanski saobraćaj RS sa p.o., Sokolac i registrovano kod Osnovnog suda u Srpskom Sarajevu dana 20.12.1996. godine, a Rešenjem Osnovnog suda u Banjaluci, 02.04.1998. godine izvršena je promena sedišta JODP za poštanski saobraćaj RS sa p.o. Sokolac u JODP za poštanski saobraćaj RS sa p.o. Banjaluka, kao i usklađivanje delatnosti sa Zakonom o klasifikaciji delatnosti i Registru jedinica razvrstavanja. Na osnovu Odluke Upravnog odbora Preduzeća od 20.09.2001. godine, izvršena je promena svojine državnog kapitala i oblika organizovanja, a upis promene u Sudski registar izvršen je kod Osnovnog suda u Banjaluci dana 25.12.2002. godine, od kada Preduzeće posluje pod firmom Preduzeće za poštanski saobraćaj Republike Srpske, A.D. Banjaluka.,,8 Preduzeće ima status pravnog lica, koje obavlja delatnost od opšteg interesa, radi sticanja dobiti. Na nivou Preduzeća jedinstveno se obavljaju poslovi koji obezbeđuju tehničko-tehnološko, ekonomsko-finansijsko i organizaciono-pravno jedinstvo poštanskog sistema, obrazovanje i osposobljavanje kadrova, marketing i informisanje, utvrđuje jedinstvena poslovna politika, planira rad i razvoj i donose investicione odluke, ostvaruju odnosi sa drugim poštanskim sistemima i savezima, Republikom, resornim ministarstvom i drugim organima i telima, organizacijama i ustanovama, bankama, privrednim asocijacijama, poslovnim udruženjima i slično.
8STATUT Preduzeća za poštanski saobraćaj RS A.D. Banja Luka, Banja Luka decembar 2004.g. član1. stav 1.2.
27
Osnovni kapital Preduzeća iznosi 38.754.233,00 KM i podeljen je na obične akcije, nominalne vrednosti 1,00 KM. Svaka akcija daje pravo glasa srazmerno njenoj nominalnoj vrednosti. Tabelarni prikaz učešća u ukupnom kapitalu Pošta Srpske
Opis
% učešća u ukupnom kapitalu
Vrednost kapitala na dan 30.06.1998.
Broj akcija
Vaučer ponuda 20 7750847 7750532 Penzioni fond 10 3875423 3875423 Fond za restituciju 5 1937712 1937712 Državni kapital 65 25190251 25190566 UKUPNO 100 38754233 38754233 Iz prikazanog se može videti da je većinski deo kapitala, državni kapital. 3.3. ORGANIZACIONA STRUKTURA PREDUZEĆA Na osnovu tehničko-tehnološke podele rada u Preduzeću, organizacija rada se zasniva na sledećim principima:
- racionalna organizacija procesa rada, - jedinstvena organizacija procesa rada i standardizacija procesa korišćenja
poštanske opreme, - integracija svih materijalnih i kadrovskih potencijala, - koordinacija i odgovornost u organizaciji i rukovođenju procesom rada i
vođеnju poslovanja Preduzeća.
Na osnovu tehničke organizacije poštanskog sistema, ciljeva poslovanja i razvoja Preduzeća i efikasne organizacije procesa rada, utvrđuje se tehničko - tehnološka podela rada u Preduzeću na osnovne poslovne funkcije koje sačinjavaju jedinstven poslovni sistem Preduzeća i to:
- poštanski saobraćaj, - ekonomska funkcija, - funkcija zajedničkih poslova, - informacione tehnologije, - razvoj i investicije, - funkcija marketinga - inspekcija.
Unutrašnja organizacija Preduzeća utvrđena je putem organizovanja procesa rada u Preduzeću na tehničko – tehnološke, saobraćajne i radne jedinice, kao organizacione delove Preduzeća, u okviru jedne ili više poslovnih funkcija
28
Preduzeća. Organizovanje procesa rada u Preduzeću na organizacione delove vrši se na sledećim principima:
- teritorijalno – tehnološkom za vršenje poštanskih usluga i održavanje poštanskih kapaciteta na određenoj teritoriji,
- specijalizovanom - za vršenje specijalizovanih poslova neophodnih u obavljanju poštanske delatnosti.
Za obavljanje tehničko – tehnoloških poslova iz delatnosti preduzeća kojim se obezbеđuje uredno i neprekidno odvijanje poštanskog saobraćaja i funkcionisanje Preduzeća, kao jedinstvenog poslovnog i pravnog subjekta, utvrđeni su organizacioni delovi Preduzeća: Uprava preduzeća i Radne jedinice Preduzeća. U postavljenoj subordinaciji rukovođenja i odlučivanja u svim poslovnim funkcijama Preduzeća, nadležnost pojedinih Sektora kreće se do odgovarajućih Odseka u organizacionim delovima (Radnim jedinicama Preduzeća), prema globalnoj organizaciji rada za one Sektore koje imaju odgovarajuće odseke u Radnim jedinicama. Za poslovne funkcije Preduzeća (Sektore) koji nemaju šematsku vezu sa Radnim jedinicama, odgovarajući sistem komunikacije ostvaruje se preko direktora Radne jedinice. Organizacionana struktura temeljena je na osnovu Zakona o javnim preduzećima9 i na osnovu Statuta Preduzeća donesenog na sednici Skupštine akcionara održanoj 30.12.2004. godine. Organe preduzeća čine:
• skupština, • nadzorni odbor i • uprava.
Upravu preduzeća čine direktor i izvršni direktori. Direktor i izvršni direktori preduzeća podležu dužnostima, odgovornostima i ograničenjima koja su utvrđena ovim zakonom za upravu. Skupština je nadležna da imenuje odbor za reviziju. Pošte Srpske pokrivaju površinu od 24.983 kvadratna kilometra, sa 1.513.484 stanovnika i 446.453 domaćinstva.10 Mrežu jedinica poštanske mreže čini 263 pošte, 476 šaltera i 1235 dostavnih reona. 9 Službeni glasnik RS broj 75/04 10 Broj domaćinstava i stanovnika zasniva se na proceni zavoda za statistiku u 2003. godini.
29
Šematski prikaz organa Preduzeća za poštanski saobraćaj RS, A.D. Banjaluka:
SKUPŠTINA AKCIONARA
Šematski prikaz po Sektorima i Radnim jedinicama
NADZORNI ODBOR
UPRAVA - Pošta Srpske 1.- DIREKTOR 2. Izvršni direktor za poštanski saobraćaj 3.- Izvršni direktor za ekonomske poslove, razvoj i investicije 4.- Izvršni direktor za pravne, kadrovske i opšte poslove 5. -Izvršni direktor za informacione tehnologije 6.- Izvršni direktor za marketing
SSEEKKTTOORR ZZAA IINNFFOORRMMAACCIIOONNEE TTEEHHNNOOLLOOGGIIJJEE
PPOOŠŠTTEE SSRRPPSSKKEE
AA..DD BBAANNJJAA LLUUKKAA
BBIIRROO GGEENNEERRAALLNNOOGG DDIIRREEKKTTOORRAA
RRJJ BBAANNJJAA LLUUKKAA
RRJJ PPSSCC BBAANNJJAA LLUUKKAA
RRJJ PPRRIIJJEEDDOORR
RRJJ ZZVVOORRNNIIKK
RRJJ II..SSAARRAAJJEEVVOO
RRJJ FFOOČČAA
RRJJ TTRREEBBIINNJJEE
RRJJ DDOOBBOOJJ
RRJJ BBRRČČKKOO
RRJJ BBIIJJEELLJJIINNAA
SSEEKKTTOORR ZZAA PPOOŠŠTTAANNSSKKII SSAAOOBBRRAAĆĆAAJJ
SSEEKKTTOORR ZZAA IINNSSPPEEKKCCIIJJUU
SSEEKKTTOORR ZZAA PPRRAAVVNNEE,,KKAADDRROOVVSSKKEE II OOPPŠŠTTEE PPOOSSLLOOVVEE
SSEEKKTTOORR ZZAA RRAAZZVVOOJJ II IINNVVEESSTTIICCIIJJEE
SSEEKKTTOORR ZZAA EEKKOONNOOMMSSKKEE PPOOSSLLOOVVEE
SSEEKKTTOORR ZZAA MMAARRKKEETTIINNGG
RRJJ PPRRCC BBAANNJJAA LLUUKKAA
SSEEKKTTOORR ZZAA LLOOGGIISSTTIIKKUU
30
Prikaz poštanske mreže RS:
4. INTEGRALNI INFORMACIONI SISTEM – IIS-
POŠTA SRPSKE
U sektoru za informacione tehnologije IT obavljaju se poslovi vezani za informatiku na području Preduzeća u smislu održavanja i eksploatacije informacionih resursa, davanja usluga trećim licima, strateškog planiranja, projektovanja i vođenja projekta razvoja IIS Pošta Srpske.
Sektor za IT je organizovan u četiri službe i to:
• služba za sistemsku podršku, • služba za mreže i komunikacije, • služba za projektovanje i programiranje, • služba za održavanje opreme.
31
4.1. Služba za sistemsku podršku
Ova služba se brine o hardveru i sistemskom softveru, kompanijskom serveru najvišeg nivoa S/390, serverima RS 6000 u nižim hijerarhijskim nivoima, te PC serverima u najnižoj ravni, nivou jedinice poštanske mreže. U ovoj službi se obavlja:
• instalacija i podešavanje hardvera, sistemskog softvera i ostalih softverskih produkata,
• održavanje i prilagođavanje sistemskog softvera potrebama Preduzeća, • kontrola i nadzor funkcionisanja sistema i otklanjanje grešaka, • zaštita informatičkih resursa, • definisanje potreba za hardversko softverskim komponentama, njihovih
kapaciteta i performansi.
4.2. Služba za mreže i komunikacije
Poslovi kojima se bavi ova služba su:
• održavanjem i razvijanjem lokalne računarske mreže (LAN), • održavanjem i razvijanjem (WAN) računarske mreže na celoj teritoriji
Republike Srpske, • pružanjem usluga korisnicima, povezivanja njihovih LAN mreža preko
čvorišta SPnet-a, • pružanje usluga ISP-a (Internet Service Provider), • održavanjem i razvijanjem VoIP tehnologije, • projektovanje mreže.
4.3. Služba za projektovanje i programiranje
Ova služba učestvuje u planiranju i projektovanju svih rešenja, te na implementaciji i razvoju tekućih projekata. Ova služba ima zadatak da:
• definiše standarde metodologije i dokumentuje razvoj softverskih produkata,
• prati dostignuća u razvoju i eksploataciji informacionih tehnologija, • organizuje i izrađuje projektne zadatke na osnovu zahteva korisnika i
planova razvoja sektora za informacione tehnologije, • bavi se izradom logičkog i fizičkog modela podataka, izradom novih baza
podataka i održavanjem postojećih, • izradom aplikativnih rešenja u odgovarajućem softverskom produktu, • dokumentuje projektna rešenja na način standardizovan u sektoru i sl.
32
4.4. Služba za održavanje opreme
Kao što samo ime kaže, bavi se održavanjem celokupne opreme u Preduzeću. U tu opremu spadaju: računari, monitori, štampači, mrežna oprema (ruteti, modemi, switch-evi...), UPS-ovi, faksovi, jednokabinski posrednici, kabinski posrednici sa računarom, telefoni, vage, brojači novca, kopir aparati... Postoje dva oblika održavanja opreme:
• sopstveno održavanje, koje obavljaju serviseri zaposleni u ovoj službi održavanja i
• ugovoreno održavanje, koje obavlja ugovoreni servis, uz koordinaciju servisera.
Služba za održavanje opreme sastoji se od: servisa i dispečera. Dispečerska služba obavlja poslove prihvatanja, administriranja i obrade prijava na uređajima koje pojedine pošte zahtevaju telefonom ili pismeno. Podaci se unose u računar i na prijavljenu intervenciju se uključuju serviseri. Takođe, dispečeri rade na izdavanju naloga za korištenje auta u Sektoru IT i ažuriranja aktivnosti oko toga.
4.5. Topološka struktura integralno informacionog sistema
Topološka struktura IIS Pošta Srpske je zamišljena da bude fleksibilna. Ona se ne može osloboditi zavisnosti od topologije i organizacione šeme samog Preduzeća, ali cilj je i da što manje zavisi od nje, tako da organizacione promene u Preduzeću što manje utiču na stabilnost IIS. Na sledećoj slici je data softverska koncepcija Preduzeća.
-Softverska koncepcija preduzeća-
“SRPSKE POŠTE“ a.d.
DATA WAREHOUSE
I I S – I N I S
PTT RADNE JEDINICE
I I S – I N I S
IPS ŠALTERSKO POSLOVANJE
PTT IZVRŠNE JEDINICE
IPS ŠALTERSKO POSLOVANJE
DRUGE APLIKACIJE
33
Na vrhu piramide nalazi se kompanijska softverska podrška Data Warehouse i pripadasjući deo IIS, u prostornim radnim jedinicama proteže se ista koncepcija IIS i poslovni podsistem za šaltersko poslovanje i neke druge aplikacije neophodne za operativni rad, kao što je npr. aplikscija za unos podataka iz nepovezanih pošta.
Softverska struktura prikazane topologije bazira se na sistemskom softveru i to tako da se na najvišem nivou topologije nalazi OS/390, na nivou Radnih jedinica i većih jedinica poštanske mreže nadzor vrši AIX (IBM varijanta operativnog sistema UNIX), dok na najnižem nivou to je Microsoft NT 4.0 server i workstation.
4.6. DATA WAREHOUSE
Data Warehouse je sistem za obradu „istorijskih“ podataka, koji pripremljeni na određeni način postaju lako dostupni. Zapravo Data Warehouse nije samo skup integrisanih podataka, nego i skup alata za izradu upita, analiziranje i pripremu podataka za prezentovanje.
Data Warehouse je pre integralna baza podataka nego jedinstvena baza. Pored očiglednog zahteva da zadovolji potrebe korisnika, postoji i velika potreba da se postigne maksimum konzistentnosti u celom DW okruženju, kako nivou sirovih i izvedenih podataka, tako i unutar procesa izvoženja informacija. Data Warehouse sadrži podatke koji pripadaju različitim informatičkim subjektima i oblastima, što može da bude osnova za logičko particioniranje DW na nekoliko različitih baza podataka. To mogu da budu sirovi podaci („sistem slogova“), bilo predstavljeni i organizovani kao akumulacija promena u podacima i transakcija ili kao interpretirana i struktuirana istorijska baza podataka. U mnogim slučajevima oba načina predstavljanja podataka su prisutna u Data Warehouse, pozicionirana i mapirana tako da formiraju jedinstvenu kolekciju podataka koja predstavlja „korporacijsku memoriju“.
Data Warehouse takođe sadrži i „baze za podršku“ koje nisu od direktnog interesa za krajnjeg korisnika, ali su važna komponenta u procesu sakupljanja podataka u dostavljanju konzistentnih informacija korisnicima. Važna kategorija podataka u DW su kondenzovani i izračunati podaci, (sume, totali, procesi, računati po različitim kriterijumima) u bazama namenjenim za analizu informacija, formatu koji je pogodan za interpretiranje i korišćenje od strane krajnjeg korisnika. Kada se radi o podacima ovakve vrste, uvek se postavlja pitanje granularnosti, odnosno nivoa detalja.
Izgradnjom Data Warehousa Pošta sakuplja svoje podatke i smešta ih u jedno skladište, organizujući ih na taj način, da im je lako i brzo pristupiti, da je moguće sa njime manipulisati u cilju analize i sticanja potrebnih informacija.
Cilj svakog Data Warehouse je da pruži menadžerima informacije koje su im potrebne da bi doneli brze, valjane i efikasne odluke. Da bi ostvario taj zadatak, DW ekstrahuje podatke iz različitih izvora (baze podataka, tabele koje mogu biti
34
različitog proizvođača i na različitim operativnim sistemima) i transformiše ih u oblik koji se sastoji iz poslovnih entiteta kao što su proizvodi, usluge, oprema, regioni, komitenti, potrošači i sl. Prikazivanje poslovanja preko transformisanih podataka Data Warehouse predstavlja user- friendly view11 koji menadžeri i ostali mogu direktno da primene prilikom procesa odlučivanja. Potrebno je imati alate za projektovanje sadržaja DW, za ekstrahovanje i transformaciju operacionih podataka, smeštanje podataka u DW, manipulisanje bazom podataka DW, i analizom podataka u DW. Da bi se ostvario cilj, brzo i efektivno donošenje odluka, svi ovi i još neki alati moraju da budu integrisani u jedinstvenu celinu.
4.7. INFORMACIONI PODSISTEM - ŠALTERSKO POSLOVANJE
Jedan od značajnih podsistema IIS Pošta Srpske je podsistem za šaltersko poslovanje.
Aplikacija je Klient/server tipa što je faktički standard u pristupu automatizacije velikih poslovnih sistema a takođe je i Internet orijentisan vodeći računa o novim svetskim trendovima.
Klijent/server aplikacijama nazivamo aplikacije koje rade u klijent/server okruženju. Te aplikacije mogu biti klijentskog ili sreverskog tipa. Klijentski deo prihvata korisnički zahtev, prosleđuje ga serverskom delu na izvršavanje a kad serverski deo formira odgovor vraća ga klijentskom delu radi njegovog prikazivanja.
Osnovne celine koje sačinjavanu aplikativno rešenje su:
• novčano poslovanje (banke, komunalije, uputnički promet, menjački poslovi, itd.)
• pismonosno – paketsko poslovanje (prijem pošiljaka i paketa, otprema pošiljaka i paketa, prevoz pošiljaka i paketa, dospeće pošiljaka i paketa, uručenje pošiljaka i paketa)
• poštanske vrednosti • obračun sa poštonošama.
Novo aplikativno rešenje podržava:
• jednostavno i brzo dodavanje novih funkcija u postojeće programsko okruženje kao i distribuiranje novih verzija programa;
• Windows standarde; • zaštitu od neovlaštenog i neautorizovanog pristupa; • prenosivost na različite hardverske platforme; • samostalan rad pojedinih podsistema (novčano poslovanje, prijem
pošiljaka, kartovanje, post-restant itd.); • integralnost – povezanost podsistema;
11 Pogled koji je pogodan za korisnika.
35
• zadovoljavajuću brzinu odziva; • pristup udaljenim bazama podataka; • automatsko arhiviranje i backup po nivoima.
U glavnom razvojnom centru (Banja Luka) nalazi se centralna baza podataka – server A sa pratećim serverima (Backup, Razvojni i Data Warehouse), u regionalnim centrima (RJ) distribuisane delimične baze – B servisi a u poštama lokalne baze podataka – C servisi. Na serverima A i B koncentrišu se ključni i relevantni podaci za taj nivo organizacije što između ostalog omogućava obezbeđivanje svih informacija potrebnih rukovodstvu.
Veza između servera A i B je on-line tipa, a bazom podataka se upravlja centralizovano. U slučaju prekida veze između bilo koja dva servera ostatak mreže nastavlja nesmetano da funkcioniše.
Hardverska oprema novog šaltera obuhvata Pentium III/64MB i Pentium IV/128MB radne stanice, UPS-ove, šalterske štampače IBM 9068, matrične štampače i vage.
4.8. SPnet POŠTA SRPSKE
SPnet je privatna WAN mreža Pošta Srpske koja je deo globalne svetske mreže – Interneta.
Kako izgleda SPnet?
• Mreža se prostire na preko 70 lokacija u Republici Srpskoj; • prenos podataka kroz backbone, kičmu računarske mreže, se odvija
velikom brzinom od 2Mbit/s, dok od čvorišta, odnosno Radnih jedinica prema lokalnim poštama brzina prenosa podataka zavisi od načina povezivanja lokalne pošte na svoju Radnu jedinicu a ta brzina je 64kbit/s ili 128 kbit/s;
• koristi se najmodernija oprema što omogućava implementaciju čitavog niza dodatnih servisa;
• obezbeđen je veliki broj slobodnih portova na lokacijama što omogućava priključenje dodatnih korisnika.
Pri gradnji SPnet-a polazilo se od organizacione strukture Pošta Srpske, koja je organizovana u 9 Radnih jedinica, svaka sa svojim lokalnim poštama, što znači, svaka lokalna pošta se povezuje na svoju Radnu jedinicu, a onda se sve radne jedinice povezuju preko backbone-a u jedinstvenu mrežu SPnet.
36
Vezivanje lokalnih pošta je izvedeno u zavisnosti od udaljenosti pošte (xDSL, ISDN, analognim linijama) kao i od raspoloživih i dostupnih resursa. Cilj izrade SPnet-a je povezivanje svih pošta u Republici Srpskoj kao i razmena podataka među različitim operativnim sistemima (OS/390, AIX, WINDOWS NT...)što nam je omogućeno korištenjem TCP/IP protokola.
Pošte u kojima nije izvršeno opremanje računarima, svoje radove dostavljaju u PSC (Poštansko-saobraćajni centar) na pozadinski unos.
Oprema koja je implementirana za WAN SPner je IBM-ova, počev od rutera swichevs, habova pa do PC Netvista A22p, Netfinity 3000, RS6000, F50, F40, F150 kao i S/390. Opremu čine i ruteri i access serveri firme Cisco System. Administracija čitave mreže se obavlja sa jednog mesta na svim nivoima (data, voice/fax i video).
SPnet je deo globalne svetske mreže – Interneta što omogućava i drugim korisnicima odrđene servise koji se implementiraju u našoj mreži. Sve ovo dovodi do velikog broja korisnika SPnet-a što znači dobro testiran sistem, ali i potencijalno veliki broj „napadača“, stoga je sama zaštita urađena na nekoliko nivoa, i to: na nivou protokola, na nivou servisa, na nivou aplikacije, na nivou OS...
W A N
PRIVATNA MREŽA SPnet
Banja Luka Bijeljina
Trebinje
INTERNET
Zvornik
Foča
Brčko
Doboj
Prijedor
37
4.9 NOVI SERVISI I USLUGE
Ovakva organizacija mreže SPnet-a otvara mogućnosti davanja i novih usluga koje do sada nisu pružane. Moguća je izgradnja VPN-a (Virtual Private Network) za sve korisnike koji nemaju svoju privatnu mrežu.
Prednosti ovakvog načina izgradnje VPN mreže su mnogostruke jer je SPnet najrasprostranjenija privatna mreža za prenos podataka u Republici Srpskoj. Čvorovi su opremljeni uređajima za prenos podataka velikim brzinama, omogućena je implementacija i čitavog niza dodatnih servisa. Izbegava se iznajmljivanje skupe komunikacione infrastrukture na velikim udaljenostima, potrebna je samo lokalna veza do najbliže jedinice poštanske mreže. Administraciju mreže vrše stručne ekipe Pošta Srpske, tako da nije neophodan educiran kadar samog korisnika.
Za pravljenje VPN-a se primenjuje i mogućnost kriptovanja kanala, te sistem javnih i privatnih ključeva.
4.9.1.SPINTER – Internet provajder Pošta Srpske
Od formiranja Spintera – Internet provajdera Pošta Srpske, neprekidno se radi na razvoju i uvođenju novih usluga i servisa. Servise možemo podeliti u dve osnovne grupe:
1. Komercijalne (servisi čije se korišćenje direktno plaća), 2. Nekomercijalne (besplatni servisi korisnika Spintera).
Trenutno u asortimanu usluga Internet provajdera Pošta Srpske nalazi se osam komercijalnih servisa.
• SPINTER DIALUP SERVIS omogućava povezivanje računara putem modema i telefonske linije ili terminal adaptera i ISDN linije, na Internet;
• SPINTER E-MAILONLY SERVIS omogućava svim korisnicima Spintera da otvore dodatne e-mail naloge sa kojih je jedino moguće čitati elektronsku poštu. Sa ovih naloga nije moguća konekcija na Spinter, niti je moguće koristiti bilo koji drugi Internet servis.
• SPINTER WEB HOSTING SERVIS predstavlja najefikasniji način predstavljanja kompanija, njihove delatnosti, proizvoda i usluga kupaca i poslovnim partnerima širom Republike Srpske, BiH i sveta.
• SPINTER WEB DESIGN SERVIS – Imati prezentaciju svoje firme, usluga ili delatnosti na Internetu odavno je preraslo u potrebu. Nijedna ozbiljna firma više ne zanemaruje svoju Internet prezentaciju, a sve veći broj njih veliki deo svog poslovanja obavljaju upravo preko interneta. Zbog brzog širenja ovog trenda pitanje u poslovnom svetu više nije da li imate web stranicu, već
38
kakva je, koliko je funkcionalna i pregledna, postoji li interakcija sa korisnikom, te šta sve njen posetilac može postići samom posetom.
• SPINTER MAIL HOSTING SERVIS namenjen je korisnicima koji žele da imaju e-mail adrese oblika funkcija Ž imedomena.ext, gde je imedomena.ext naziv registrovanog domena korisnika (primer: spinter.net ili postesrpske.com).
• SPINTER LEASEDLINE SERVIS namenjen je korisnicima koji žele 24-časovno prisustvo na Internetu. Ovaj servis najviše odgovara firmama koje imaju potrebu za transferom velikih količina podataka.
• SPINTER SERVER HOUSING SERVIS namenjen je korisnicima koji nemaju stalan pristup Internetu, a žele da obezbede stalan pristup sadržaju svog servera.
• SPINTER BROADCASTING SERVIS – ovaj servis namenjen je medijskim kućama (radio i TV stanicama). Spinter broadcasting servis omogućava emitovanje programa medijskih kuća, čime se prostorna „pokrivenost“ ovih medija povećava na čitavu Internet mrežu.12
Pored stalnog razvoja i uvođenja novih servisa, osoblje Spintera radi na unapređivanju postojećih servisa.
4.9.2. Info – kiosk
Info kiosk je uređaj za pristup komunikacijskim i multimedijalnim sadržajima. Osnovna namena ovog uređaja je da širokom krugu korisnika, na jednostavan i razumljiv način, pruži najrazličitije besplatne i naplative usluge i da, zahvaljujući multimedijalnim mogućnostima, plasira sadržaje reklamnog i propagandnog karaktera.
Info kiosk je uređaj koji mora imati čvrstu građu i neophodnu robusnost koja dozvoljava smeštanje i upotrebu u javnim prostorima gde može biti izložen oštećenjima izazvanim grubim rukovanjem ili huliganskim napadima. Platforma za smeštanje aplikativne podrške za rad info kioska je klasični PC računar, smešten u pogodnom delu tela kioska. Info kiosk može biti opremljen TFT ekranom osetljivim na dodir, čime se u izvesnoj meri može nadomestiti upotreba tastature. Pored tastature koja je specijalno prilagođena i ojačana, mogući periferici su još i track ball, flopi, CD rom, zvučnici, mikrofon, webkamera, čitač magnetnih i smart kartica, štampač, USB port, MT kombinacija td.
Najvažniji ciljevi koji su poslužili kao motiv za izradu projekta uvođenja info kioska u pošte su:
• unapređenje poslovanja, • rasterećenje šaltera, • promovisanje samouslužnih servisa,
12 Poštonoša, Glasilo preduzeća za poštanski saobraćaj RS a.d. BL, broj 48 i 49/04.
39
• smanjenje troškova poslovanja, • ostvarivanje dodatnog prihoda, • podizanje imidža pošte, • saradnja sa državnim institucijama kroz zadovoljenje različitih potreba
korisnika, • edukacija korisnika u korišćenju informacionih tehnologija.
U slučaju raspoređivanja info kioska po poštama, početno opredeljenje je izbor većih i frekventnijih objekata koji su uključeni na SPnet mrežu čije performanse u potpunosti podržavaju rad mreže info kioska.
-Raspored Info-kioska po Radnim jedinicama-
Info kiosci kao savremeno sredstvo dvosmerne komunikacije, u poštanskom sistemu mogu biti višestruko primenjeni. Prema prirodi usluga, polje primene se može podeliti u pet najvažnijih oblasti:
1. Podrška poštanskom sistemu – ovaj set usluga podrazumeva informativne sadržaje namenjene edukovanju korisnika poštanskih usluga, propagiranju postojećih i novih servisa i plasmanu različitih operativnih podataka (na primer podaci o pošiljkama u sistemu Track&Trace, cenovnici poštanskih usluga, prilagođeni delovi tehnoloških uputstava,
Trebinje – 1 Foča – 1 Sokolac – 1 Zvornik – 1 Bijeljina – 1 Brčko – 1 Doboj – 1 Mrkonjić Grad – 1 Banja Luka – 5 + 1 Prijedor – dok se pošta renovira Početak: decembar 2004.g.
40
vrste, namena i načini popunjavanja obrazaca, poštanski brojevi, dostavne pošte, reoni i slično).
2. Informacije opšteg tipa – podaci i poruke najčešće namenjeni lokalnoj populaciji, koje obezbeđuju imaoci informacija iz domena rada državnih institucija, kulturnog i javnog života, prema ranije zaključenom aranžmanu.
3. Internet – ovo je prva u nizu usluga za koju je predviđena naplata neposredno od korisnika.
4. Poslovi platnog prometa – u ovu grupu spadaju usluge imaoca računa, platnih i kreditnih kartica kod banaka.
5. Ostale usluge- u ovu grupu spadaju pored do sada prepoznatih i sve buduće usluge koje nisu obuhvaćene prethodnim tačkama a mogu biti implementirane zahvaljujući mogućnostima izabrane opreme, a to su: Info terminal kao pristupni kanal CePP-a, rezervacije karata, sprovođenje anketa, istraživanja javnog mnjenja, uvid u biračke spiskove, reklamne kampanje, VoIP telefonija, konferencijske veze...
Sve pobrojane usluge predstavljaju prikaz servisa koji su presek trenutne tehničke opremljenosti info kioska sa jedne, i poslova kojima bi pošta mogla da se bavi, sa druge strane. To ne znači da sve navedene usluge moraju biti zastupljene na svim info kioscima i u istom trenutku, već u zavisnosti od lokacije, strukture korisnika i drugih bitnih elemenata, treba da budu selektivno plasirane.
4.9.3. VoIP (Voice over Internet Protocol)
Tehnologija koja je omogućila prenos glasa nosi naziv VoIP (Voice over Internet Protocol), IP – telefonija ili (najjednostavnije) Internet telefonija. Njome je otvorena jedna potpuno nova dimenzija komunikacije u kojoj je omogućena računar-računar, računar-telefon, telefon-računar, telefon-telefon komunikacija putem Internet protokola.
Zbog česte potrebe za telefonskim razgovorima između radnih jedinica Pošta Srpske veliki su izdaci za plaćanje telefonskih računa. Budući da Pošte Srpske poseduju privatnu informacionu mrežu koja povezuje sedamdesetak pošta, bilo je sasvim logično da se u jednom momentu „rodi“ ideja da se ova mreža iskoristi i za telefoniranje.
U prvoj fazi izvršeno je povezivanje telefonskih centrala po radnim jedinicama u kojima se nalaze glavna čvorišta mreže (Prijedoru, Banja Luci, Doboju, Bijeljini, Zvorniku, Sokocu, Srbinju i Trebinju).
Za ostale pošte po radnim jedinicama, koje nisu direktno povezane na glavna čvorišta, podešen je pristupni broj sa mogućnošću produženog biranja. Instaliran je server na kojem se vrši podešavanje sa kojih telefonskih brojeva može da se pristupi tom broju i na taj način ostvari telefoniranje preko VoIP sistema.
Kompanije koje imaju svoju računarsku mrežu rasprostranjenu na širem geografskom području (kao npr. Pošte Srpske) imaju mogućnost uvezivanja
41
svojih telefonskih linija preko iste računarske mreže koju koriste i za prenos podataka. Prednost korištenja VoIP-a je u tome što se smanjuje cena telefonskog razgovora u odnosu na razgovore koji se obavljaju klasičnim putem preko javne telefonske mreže PSTN (Public SWitched Telephone Network)9.
Prosto rečeno, poziv će da putuje kroz računarsku mrežu (tj. na VoIP), sve do pozvanog korisnika. Ako je i pozivajući korisnik povezan na istu računarsku mrežu (tj. na VoIP) obavljeni razgovor je potpuno besplatan. Ovo se dešava zbog toga što poziv putuje samo kroz računarsku mrežu i uopšte ne izlazi na javnu telefonsku mrežu tako da se ne tarifira. U slučaju da pozvani korisnik nije povezan na računarsku mrežu (nego samo na javnu), poziv će tada da putuje kroz računarsku mrežu, a na javnu telefonsku mrežu će da izađe tamo gde je najbliže povezanom korisniku (npr. ako se razgovor obavlja između Banja Luke i Trebinja, preko VoIP-a, poziv bi iz Banja Luke putovao kroz računarsku mrežu sve do Trebinja, gde bi izašao na javnu telefonsku mrežu, te bi se tako plaćala cena lokalnog poziva.
Ovakav prenos govora može značajno da smanji troškove telefonskog razgovora. Cilj je da se iskoriste prednosti integracije Interneta i govornog saobraćaja da bi se stvorila jedinstveno upravljana mreža.
VoIP je, u svakom slučaju, revolucionarna tehnologija koja bi mogla u značajnoj meri da ugrozi poslovanje standardnih Telekom – operatora i u potpunosti izmeni način na koji funkcioniše svetski telefonski sistem.
PSTN A
IP Network
PSTN B
RUTER koji je
opremljen VOIP
42
Pozive preko VoIP-a moguće je obavljati na dva načina. Prvi je kad je korisnik stalno spojen na Internet i komunicira preko računara, a drugi je kada koristi standardnu telefonsku liniju.
4.9.4. HIBRIDNA POŠTA
Nikada sa sigurnošću ne možete reći ko će potraživati vašu uslugu, koju, kada i gde. Na te elemente utiču stalno novi i sve veći pritisci iz samog okruženja.
-Okruženje poštanskog sistema-
Analiza i predviđanje dešavanja u okruženju značajno je za svako preduzeće koje na promene u sredini ne reaguje samo pod prinudom, već treba da se prilagođava. Šta se to, u stvari, tako rapidno menja?
U poštanskom saobraćaju prenos informacija do skoro je bio ostvarljiv isključivo kada u tom prenosu učestvuju i specifična i raznovrsna transportna sredstva, kojima se uspostavljaju organizovane transportne veze, a koja su omogućavala prevoz od mesta prijema do mesta uručenja. U ovom delu, očito, ne postoji razlika u odnosu na prenos podataka ili nekih drugih pošiljaka za koje brzina nema veliki značaj. Sve one će proći razne operacije počev od prijema, sortiranja u mestu otpravljanja, prevoza, prerade u odredištu i uručenja.
Tradicionalni koncept slanja korespondencije putem pošte podrazumevao je načelo „odštampaj (ili napiši) pa distribuiraj“. Očito, način pristupa korisnika u sistem je isključivo fizički, odnosno oni svoje pismo mogu predati isključivo na šalteru pošte ili putem poštanskog kovčežića. Pošta o njemu vodi računa kao o nekom predmetu, bez obzira o kom tipu informacije se radi, „vodeći ga“ iz faze u fazu, do krajnjeg uručenja. Ovakav koncept je mogao da funkcioniše bez većih problema dosta dugo.
poštanski
sistem
veća
konkurencija
veći zahtevi
korisnika
povećanje
troškova
promene
regulative
pad osnovnih
poslova
brže tehnološke
promene
43
Međutim, značajna konkurencija iz privatnog sektora, posebno u uslugama urečenja pošiljaka, kao i pad obima poslovne korespodencije zbog povećanog korišćenja elektronske mreže, zajedno sa promenama poslovnih potreba, zahteva, kao i merila kvaliteta od strane klijenta, izbacili su u prvi plan brzinu prenosa i raspoloživost poruka, dokumenata informacija, robe... Kako se konstantno obim tradicionalnih usluga smanjuje, poštanski sistem najpre radi svog opstanka a potom i napredka mora brzo da reaguje.
Hibridna pošta je usluga u kojoj je ostvaren visoki nivo integracije tradicionalne poštanske usluge i informacionih tehnologija, a obezbeđuje poštovanje Zakona o zaštiti potrošača. Hibridna pošta predstavlja kombinaciju elektronske i tradicionalne pošte. Prisutna je više od decenije u gotovo svim poštanskim, bankarskim i telekomunikacionim sistemima širom sveta.
Pružanje ove usluge podrazumeva da operater Hibridne pošte prima od korisnika podatke za pisma u elektronskoj formi, bilo fajl transferom, elektronskom poštom ili na magnetnom odnosno optičkom medijumu.
Jezgro sistema Hibridne pošte podrazumeva hardver i softver u samom centru za štampanje koji se sastoji od baznih štampača, mašine za kovertiranje, servera za prijem i otpremu i arhiviranje podataka i radnih stanica za obradu primljenih podataka, grafički dizajn i pripremu dokumenata. U zavisnosti od pružaoca usluge ona može da podrazumeva i uslugu pakovanja, adresiranja, štampanja i sl. Hibridna pošta omogućava elektronsku komunikaciju u fazi kreiranja i prenosa podataka i štampanje dokumenata u fazi uručenja poštanske usluge. Kod elektronske isporuke omogućeni su potvrda o uspešnosti isporuke, potvrda da je poruka pročitana, vreme važnosti poruke, isporuka u određeno vreme, zahtevanje odgovora i slično.
Tradicionalnu Poštu korisnik doživljava kao crnu kutiju, dok hibridna pošta omogućava korisnicima da pošiljkama sami trasiraju put, da njeno kretanje prate, kontrolišu, zahvaljujući mogućnosti da u bilo kom trenutku mogu da pristupe sistemu.
Hibridna pošta je usluga pre svega koncipirana za kompanije koje imaju potrebu da pošalju veliku količinu računa, raznih saopštenja ili vremenski osetljivih vesti. Na ovaj način one dobijaju na brzini, bezbednosti i tačnosti. Pružanje ove usluge podrazumeva da operater Hibridne pošte prima od korisnika podatke za pisma u elektronskoj formi, bilo fajl transfetom, elektronskom poštom ili na magnetnom odnosno optičkom medijumu. Jedna od prednosti je ta što korisnici mogu poštu snabdevati mailing listama i datumima izvršenja neke usluge na disketama, CD-ima ili u prilozima. Sve ostalo vezano za pripremu, za slanje kao i konačno izvršenje usluge obavlja pošta.
44
Prednosti korištenja sistema Hibridne pošte su:
• smanjenje ukupnih troškova, jer se značajno smanjuju sredstva i vreme utrošeni na kreiranje struktuiranih dokumenata, pripremu za štampu, štampanje i pakovanje u koverte kao i troškovi vezani za slanje tih pošiljaka;
• niski fiksni troškovi; • povećana sigurnost i pouzdanost prenosa kao i zaštita od nedozvoljenog
pristupa; • dosledan imiđz preduzeća na svim dokumentima, jer često globalni izgled
pisma i njegova loša štampa mogu poljuljati ugled pošiljaoca kod poslovnog partnera;
• brža dostava dokumenata po sistemu „danas predato, sutra uručeno“; • nova tehnologija štampe; • lakoća distribucije servisa; • smanjena potreba za štampačem i ljudskim radom; • Tajnost, koja se štiti sistemima zaštite podataka i samim kovertiranjem
sadržaja pošiljke.
45
Potencijalni korisnici hibridne pošte:
Sistem Hibridne pošte omogućava korisnicima:
• da određuju izgled dokumenta i kvalitet njegove finalne izrade, • da definišu krajnje ispitanike, • da utvrđuju kvalitet dostave, • da sami trasiraju put pošiljkama, • da prate i kontrolišu kretanje pošiljke zahvaljujući mogućnosti da u bilo
kom trenutku mogu pristupiti sistemu, • elektronsko i centralno sakupljanje pisanih saopštenja, za velika
preduzeća se predviđa postojanje posebnog sektora za prikupljanje i dostavljanje pošiljaka unutar kompanije i izvan nje,
• olakšano vođenje statistike, naplate, računovodstva itd.
46
Sigurnost Hibridne pošte
Kao i kod tradicionalnog oblika pružanja poštanskih usluga i ovde osiguravamo sve preduslove koji će garantovati predaju nepromenjene poruke onome kome je namenjena uz poštovanje tajnosti.
U sistemu hibridne pošte postoje četiri vida zaštite:
1. Zaštita tajnosti podataka; 2. Zaštita od izmene originalnih podataka; 3. Zaštita prenosa podataka; 4. Zaštita korisnikove imovine.
Zaštita tajnosti podataka posebno je značajna kod poverljivih podataka (finansijski izveštaji, ugovor, adrese, potpisi...). Pokušaji neovlaštenog pristupa onemogućavaju se postojanjem pristupnih lozinki, a svaki eventualni pokušaj neovlaštenog pristupa se automatski registruje.
Kao način zaštite se koristi specijalna softverska podrška koja obavlja kriptografiju svih podataka pre ulaska na mrežu. Najčešći način za uspostavljanje ovih kriterijuma je korištenje Public Key Infrastructure (PKI), infrastruktura javnih ključeva uz standardnu tehnologiju enkripcije. To je kombinacija softvera, tehnologije enkripcije i organizacionih mera koje omogućavaju kompanijama da osiguraju i zaštite svoje komunikacije i poslovne transakcije.
Pod zaštitom korisnikove imovine se misli na zaštitu od otuđenja korisnikovog papira i koverata uskladištenih u preduzeću za poštanski saobraćaj.
U julu 2005. godine, u Radnoj jedinici Poštansko – saobraćajni centat Banja Luka, završena je instalacija opreme za Hibridnu poštu. Opšte karakteristike sistema, koji je instaliran u RJ PSC Banja Luka, su sledeće:
• mogućnost rada 24 časa dnevno, • brzina – 8000 ciklusa u jednom satu, • grupisanje listova – do 10 listova A4 formata (težine 80 grama)
presavijenih na pola ili do 7listova A4 formata (iste gramaže) presavijenih na trećinu,
• modularan dizajn, • podržani formati koverata C6 (114x162 mm),DL (114x229 mm) i C5
(162x229 mm), • promena formata koverte za maksimalno deset minuta, • zaštita grupisanih dokumenata od oštećenja, kontrola putanje papira od
ulaza do izlaza, • zaustavljanje mašine prilikom svake greške, • dostupnost informacija o statusu sistema na displeju.
47
Kovertirka „Kern 686“ može da puni koverte do maksimalne debljine od 2 milinetra, dok druga kovertirka – sa oznakom MI-2 – poseduje mogućnost pakovanja brošura i CD-ova, a maksimalna debljina pisma je 5 milimetara. Veoma je važno napomenuti da u kovertirkama ne postoji kontakt između papira i koverte, čime je sprečena mogućnost oštećenja domkumenata.
Dva „ksiroks“-ova laserska štampača imaju maksimalnu brzinu od 90 otisaka u minuti, mogućnost jedno- i obostranog štampanja, a mesečni kapacitet im je po 500.000 otisaka. Mogu da štampaju na svim dimenzijama papira (uključujući i B – formate) od A5 do A3+.
U Hibridnu poštu Preduzeća instalirana je najsavremenija oprema, koja će svojim mogućnostima i kapacitetom biti u stanju da zadovolji sve potrebe onih koji budu koristili novi servis Pošta Srpske.
4.9.5. Portal
U poslednjih nekoliko godina termin „portal“ često se pominje u IT u svetu. Šta je zapravo portal? Moglo bi da se kaže da je to veb-sistem koji obezbeđuje autentifikaciju i identifikaciju korisnika i pruža im jednostavan pristup informacijama, servisima i aplikacijama koje su od značaja i interesa za njih. Za organizaciju koja ga postavlja, „portal je sistem koji obezbeđuje raznovrsne funkcije putem kojih se grupišu i organizuju različite informacije i servisi, koji se dalje distribuiraju korisnicima na osnovu njihovih specifičnih privilegija, potreba i interesa.“13 Prema tome, glavni razlog postavljanja portala jeste grupisanje informacija i servisa iz različitih izvora i njihova distribucija korisnicima u što kraćem vremenu. „Sam termin „portal sistem“ nasleđen je iz medicine, gde označava važan sistem u ljudskom telu koji veoma efikasno vrši distribuciju krvi između jetre i probavnog sistema.“14
Kako organizacije pružaju sve više informacija i servisa, tako za korisnika postaje sve da pronađe ono što mu je potrebno. Da bi se ovakav problem prevazišao, poželjno je postaviti portal koji će da vrši usmeravanje informacija i servisa ka korisnicima, prema njihovim potrebama i interesima.
Poželjne funkcije i osobine portala su:
• Omogućavanje postavljanja i ažuriranja različitih vrsta informacija i servisa za različite grupe korisnika,
• Automatska prezentacija informacija i servisa za svakog korisnika prema njegovim privilegijama i potrebama,
• Dozvola korisniku da izvrši odabir informacija i servisa koji su od interesa za njega,
13 Poštonoša, Glasilo Preduzeća za poštanski saobraćaj RS a.d. 59/2005.god. 14 Poštonoša, Glasilo Preduzeća za poštanski saobraćaj RS a.d. 59/2005.god.
48
• Omogućavanje „jednostrukog prijavljivanja“ kako bi jednom prijavljen korisnik imao pristup različitim resursima, informacijama i servisima.
Portal aplikacije mogu da imaju različite namene. Najčešće su sledeće portal aplikacije:
• Korporativni Intranet portal. Ovaj portal često ima funkciju polazne tačke, putem koje može da se pristupi drugim portalima i veb stranicama unutar kompanije.
• Korporativni ekstranet portal. Ova vrsta portala obično služi kao interfejs između kompanija, korisnika i dobavljača, prikazujući odgovarajući skup informacija svakom od njih.
• Timski portal. Ovaj tip portala obično koriste grupe ili timovi koji žele da dele specifične sadržaje i poslovne funkcije.
• Enterptajz portal – predstavlja centralni portal cele organizacije. On obuhvata sve ostale portale.
SPNET Intranet portal predstavlja korporativni portal putem kojeg je moguće pristupiti drugim portalima, veb aplikacijama i veb stranicama unutar našeg Preduzeća. Pristup ovom portalu omogućen je iz korporativne računarske mreže Pošta Srpske. Na portalu se mogu pronaći uputstva za korišćenje različitih aplikacija, kao što su : „Prijem pošiljaka“, „Novčano poslovanje“, „Poštanske vrednosti“, „Sistem interne korespondencije“ i tako dalje. Pored toga moguće je pogledati novosti i zanimljivosti.
Putem ovog portala moguće je pristupiti i veb aplikaciji „Telefonski imenik“. Telefonski imenik sadrži brojeve telefona, brojeve faksova i adrese organizacionih celina Pošta Srpske i njenih poslovnih partnera.Takođe, sadrži i brojeve telefona (na radnom mestu, kućni i mobilni) i i-mejl adrese zaposlenih u Preduzeću. Telefonski imenik može da se pretražuje po organizacionim jedinicama, po poslovnim partnerima, po imenu i prezimenu zaposlenih ili po telefonskom broju.
Putem portala moguće je pristupiti i sistemu za internu korespodenciju. Ovaj sistem namenjen je za razmenu redovnih dokumenata (izveštaja, dopisa, rešenja, uputstava...) između organizacionih jedinica Preduzeća (trenutno se koristi između Sektora i Radnih jedinica). Sistem je implementiran tako da omogućava horizontalnu i vertikalnu razmenu dokumenata, kao i razmenu dokumenata između članova projektnih timova.
4.9.6. Call (Halo) Centar
Operaterski ili CALL centar je zajednički naziv za informacione „help desk“ centre, rezervacione centre ili „customer service“, bez obzira kako su oni organizovani ili koji tip transakcije vrše. Call centri služe za automatizovanje različitih vrsta korisničkih usluga, kao i prodaju i marketing proizvoda i usluga.
49
Oni, najčešće, predstavljaju integraciju računara i telefonije (CTI – Computer telephony integration) uz uključenje novih tehnologija, kao što su : Internet, video i telekonferencije, u kojim se susreću ogroman broj poziva i velike količine podataka.
Call (Halo) centar je multimedijalan i multidimenzionalan (objedinjuje zvuk, sliku i tekst). Pored toga usluge se daju u realnom vremenu (komunikacija sa agentima), preko Interneta ili na tzv. off-time način (izvan vremena), odnosno preko faksa, SMS-a...
U Call centru operateri obrađuju pozive klijenata u vezi servisa, proizvodnih upita, promena, transakcija, proizvodnih i tehničkih podrđki i svih ostalih potreba i želja. Call centar nije samo tehnologija, operater ili klijent već sve troje i više. On predstavlja strateški instrument odnosa prema korisniku.
Funkcionalne celine Call centra:
• PBX/ACD – Private Branch Exchange / Automatic Call Distribution, IVR-Interactive Voice Responce i CTI-Computer telephony Integration,
• radna mesta agenata, • supervizorska radna mesta, • administratorska radna mesta, • SMS server, • Faks server, • Računarsko telefonska mreža, • CCM sistem, • CRM sistem.
Call centar Pošta Srpske ima u planu i nabavku Web e-mail servera.
4.9.6.1.Usluge Call centra
Usluge koje daje Call centar možemo podeliti u tri osnovne grupe:
1. Usluge davanja informacija 2. Usluge telemarketinga 3. Usluge iznajmljivanja resursa
Usluge davanja informacija
Pozivom na broj 1369 klijent može da da određene sugestije za rad Call (Halo) centra, kao i informacije o sebi koje želi da budu dostupne drugim klijentima.
Pozivom na broj 1370 klijent može da dobije određene informacije o brojevima telefona za fizička i pravna lica kao i adrese stanovanja. Za pravna lica klijent može da dobije i neke dodatne i opširnije informacije.
50
Pozivom na broj 1371 daju se tzv. građanske informacije a to su: obaveštenje o avionskom, autobuskom i voznom saobraćaju, informacije o ličnim dokumentima (MUP), informacije o pozorištu, bioskopima, hotelima, restoranima, bankarskim uslugama, benzinskim pumpama i niz drugih informacija.
Usluge telemarketinga
Za usluge telemarketinga takođe su rezervisana tri broja: na broj 1434 klijent može da da svoj glas za neke kulturne manifestacije (npr. glasanje za pesmu evrovizije), dok je broj 1435 rezervisan za glasanje u nekim kontekt emisijama. Broj 1436 je rezervisan za humanitarne svrhe, gde klijent može da da svoj prilog tome.
Usluge iznajmljivanja resursa
Usluge iznajmljivanja resursa se odnose na iznajmljivanje resursa Call centra određenom klijentu, radi dobijanja određenih informacija koje klijent potražuje. Rad na tim iznajmljenim resursima ne obavlja osoblje Call centra nego sam klijent.
4.9.6.2. Doprinos Call centra
• Stvaranje novog medija za sprovođenje informacija zahvaljujući poštanskoj mreži SPnet-a na području Republike Srpske u cilju povezivanja tradicionalnih poštanskih usluga sa novim servisima u skladu sa novim potrebama klijenata;
• Ušteda vremena pri dobijanju informacija, potrebnih za određene aktivnosti;
• Poboljšanje toka informacija u kompaniji; • Mogućnost brzog reagovanja na promene i zahteve tržišta; • Perfektan telefonski servis; • Smanjivanje troškova; • Zadržavanje postojećih i zadobijanje novih klijenata; • Izdaje statistike i kataloge najčešćih problema što znači (optimalna
priprema operatera za buduće slične akcije i perfektan servis).
Call centar daje podršku 24 sata, pomoć u rešavanju problema, odgovornost prema klijentu, pristup operateru kroz razne medijske kanale, lični kontekt sa kompanijom, nema beskrajnog čekanja, problem se samo jednom iznosi, kompletna i ispravna informacija, neposredan kontakt sa agentom, perfektan telefonski servis i dr.
Call centar se nameće kao nova strategija unapređenja korisničkih usluga, kroz svoju sposobnost da učini svaku organizaciju pristupačnom i prilagodljivom za korisnika. Dokazano je da promene na globalnom tržištu utiču da poslovne strukture sve više zavise od smanjenja troškova i unapređenja njihove efikasnosti.
51
4.9.7. Inis
Inis je deo informacionog sistema koji obuhvata aplikacije i rešenja za:
• marketing i planiranje, • nabavku i upravljanje zalihama materijala, • prodaju i distribuciju, • organizaciju, • računovodstvo i finansije, • investicije, • upravljanje ljudskim resursima i sl.
Osnovna karakteristika ovog sistema su potpuna integralnost: jedno skladište podataka (zajednički resurs kojeg dele sve aplikacije), aplikacije su povezane sa međusobno uslovljenim procesima, odnosno svi procesi su više manje automatizovani i u aplikativna softverska rešenja su uvrštene mnoge metode, tehnike i znanja koja menađzeri, eksperti i tehničko osoblje koriste kao efikasno sredstvo za uređenje i realizaciju procesa, aktivnosti, poslova i radnih zadataka.
Segmenti INIS-a koji se koriste u Poštama su:
• finansijsje, • blagajna, • kadrovski, • plate, • statistika, • razvoj i investicije, • depo, • fakture, • materijalni, • plan i analiza, • marketing, • kontrola prihoda, • trgovinsko - robno poslovanje, • razrada poreza.
52
Zaključak:
Inovativne tehnologije predstavljaju novu eru tehnološke industrije, i njeno korišćenje je od presudnog značaja za primenu novih pristupa u organizaciji pošte, radi stvaranja novih tržišta, biznisa i sticanja konkurentske prednosti. Informaciona tehnologija je nešto bez čega bi reinžinjering poslovnih procesa bio nezamisliv.
Efekti primene inovativne - informacione tehnologije su povećanje produktivnosti, poboljšanje kvaliteta usluga, nove usluge, povezanost sa potrošačima, smanjenje troškova, visoke dodatne vrednosti proizvodima i dr. Nove tehnologije omogućavaju strategiju razvoja odnosa pošta-korisnik, približavanjem servisa i poboljšanjem kvaliteta, što omogućava pošti da se suprotstavi narasloj konkurenciji. Sadašnji model tehnološkog razvoja pošta mora da prevaziđe uključivanjem u nove načine poslovanja u globalnom, informatizovanom okruženju. Bitno je da pošta stvori mogućnost da uspešno prihvati promene, odnosno strategijske pristupe zasnovane na sinergetskom delovanju određenih atributa.
Komunikacijski medij zasnovan na internet-intranetu omogućava interaktivni (intergrisani) marketing, kao sredstvo zadovoljenja visoko sofisticiranih želja i potreba potrošača. Primena inovativne - informacione tehnologije u pošti omogućava pristup globalnoj mreži, stvaranje virtuelnih alijansi, strateških partnerstava i drugih oblika zajedničkog povezivanja na opštem, globalnom, međunarodnom svetskom planu. Nove tehnologije obezbeđuju i nove proizvode-usluge, nove procese, novi pristup marketingu i dr. sa svrhom postizanja ekonomskih efekata i poboljšanje performansi preduzeća.
Uvođenjem nove tehnologije u pošti omogućava se i reafirmacija postojećeg modela tehnološkog razvoja tako što i tradicionalne poštanske usluge uz inoviranje mogu da budu vrlo atraktivne. Prema tome, uvođenje inovativne tehnologije je neminovnost i osnov strategijskog pristupa budućnosti pošte.
Osnovni pokretač nove tehno-ekonomske paradigme globalne ekonomije su privredni sektori zasnovani na znanju, koji proizvode i koriste informacione tehnologije. Dakle, informacione i telekomunikacione tehnologije su postale tehnološka osnova nove tehno-ekonomske paradigme u savremenom društvu.
Opredeljenje za internacionalizaciju poslovanja kao moguć pravac rasta i razvoja pošte, obavezuje potrebu uvažavanja postojećih tendencija, procesa i promena inovativne tehnologije na razvijenom svetskom tržištu, kao i prihvatanje važećih standarda i pravila međunarodnog konkurentnog ponašanja.
Brze tehnološke promene, pojava novih servisa kao i sve veće prisustvo konkurencije, čini poštansko tržište sve dinamičnijim. Korisnici pred Poštu postavljaju sve strožije kriterijume koji se izražavaju kroz četiri ključna parametra:
53
• cena, • kvalitet, • obim usluga i • rokovi prenosa.
Specifičnosti svake zemlje i njenog okruženja zahtevaju sveobuhvatno istraživanje tržišta koje treba da prethodi uvođenju nove usluge.
Rastući zahtevi klijenata za dostupnošću kvalitetom usluga, zajedno sa konkurencijom iz privatnog sektora neopterećenom regulativom, primoravaju poštanske organizacije da se okrenu kombinaciji svojih prirodnih tržišnih prednosti i elektronskog prenosa.
U svim vodećim poštanskim upravama sveta praćenje poštanskih pošiljaka predstavlja jedan od standarda prilikom pružanja poštanskih usluga. U međunarodnom saobraćaju, sistem za elektronsko praćenje poštanskih pošiljaka, je standard bez koga se ne može zamisliti kvalitetno poslovanje. Ukoliko želimo izlazak na svetsko tržište, neophodno je da se uvede u potpunosti sistem za elektronsko praćenje poštanskih pošiljaka. Sistem za elektronsko praćenje poštanskih pošiljaka (“Track&Trace“) omogućava korisniku poštanskih usluga da u svakom trenutku sazna gde mu se pošiljka nalazi, odnosno njen status (uručena, vraćena, preusmerena). Korišćenjem ove tehnologije povećava se brzina i tačnost unosa podataka pri čemu se verovatnoća za pravljenje grešaka svodi na nulu. Sistem omogućuje veliki izbor izveštaja koji su dokaz uspešnosti isporuke pošiljaka na adresu navedenu na pošiljci.
Informacije o prijemu, zadržavanju na carini, otpremi ili isporuci pošiljaka, u međunarodnom poštanskom saobraćaju, se elektronskim putem prosleđuju ostalim članicama Svetskog Poštanskog Saveza (UPU – Universal Postal Union’s), koristeći sistem za praćenje poštanskih pošiljaka u međunarodnom poštanskom saobraćaju. Pored ovoga, sistem omogućava korisniku da traženu informaciju o svojoj pošiljci pronađe koristeći Internet. Naime, koristeći Internet, korisnik može dobiti informaciju koja sadrži datum i vreme isporuke, ime i prezime primaoca, vizuelni izgled digitalizovanog potpisa primaoca kao i mnoge druge informacije.
Nema sumnje da tehnologija može da omogući velike promene u načinu na koji se usluge pružaju. Ona će igrati presudnu ulogu u efikasnijem izvođenju tekućih operacija sa smanjenim troškovima uz istovremeno istraživanje novih mogućnosti. Poštanske organizacije su došle ili će doći u položaj da moraju da prihvate i, ujedno, da zarađuju na tehnološkim inovacijama u oblasti elektronskih mreža, ako žele da budu u poziciji da iskoriste svoje postojeće mogućnosti. Pravilan korak mora biti napravljen kod izbora tehnologije.
54
Prihvatanjem savremenih načina poslovanja, ne smemo zaboraviti svoje tradicionalne usluge, ali bazirajući svoju pažnju na elektronsko poslovanje, pošta će otvoriti mogućnosti da sa jedne strane, proširenje mogućnosti pružanja klasičnih poštanskih usluga, a sa druge strane pošta će uvesti u svoje poslovanje nove mogućnosti koje će je približiti svojim korisnicima kojih će biti više i više.
I na kraju, cilj svakog preduzeća koje prodaje proizvode ili usluge, a samim tim i Preduzeća za poštanski saobraćaj RS, je ZADOVOLJAN KORISNIK, a to se može postići ako primenjujemo i pratimo razvoj informacionih tehnologija u svetu.
55
Literatura:
• Mr Mladen Radivojević, Osnove informatike, Banja Luka 2002.god.
• PTT SAOBRAĆAJ, Stručni časopis zajednice PTT, Beograd 4/1998. god.
• Nikola V. Gulan, Organizacija i eksploatacija poštanskog saobraćaja 1, Beograd 1982. god.
• STATUT Preduzeća za poštanski saobraćaj RS A.D. Banja Luka, Banja Luka, decembar 2004.g.
• Službeni glasnik RS broj 75/04
• Poštonoša, Glasilo Preduzeća za poštanski saobraćaj RS a.d. BL, broj 48 i 49/04.
• Poštonoša, Glasilo Preduzeća za poštanski saobraćaj RS a.d. 59/2005.god.
• Internet, Google – pretraživač.
