URBANISTIČKI PROJEKAT ZA IZGRADNJU MHE ''ZEBICA II'' NA KP ... PROJEKAT SA... · Obaveštenje JP za gazdovanja šumama “Srbijašume” Beograd, Sektor za šumarstvo I zaštitu

URBANISTIČKI PROJEKAT ZA IZGRADNJU MHE ’’ZEBICA II’’NA KP.BR.882 KO ZEBICA, VODOTOK ’’ĐAČKI POTOK’’

1

BVVUK-inženjering

ul. Ratka Pavlovića br. 14/10; Telefoni: 027-328-176, 063-83-45-595;Račun:180-703182001188768; MB:60576823; PIB:104872699

URBANISTIČKI PROJEKATZA IZGRADNJU MHE ''ZEBICA II'' NA KP.BR.882 KO ZEBICA

VODOTOK ’’ĐAČKI POTOK’’

INVESTITOR: Zoran Vukajlović, Prokuplje, Njegoševa br. 8

Obrađivač: Atelje za projektovanje ’’VUKINŽENJERING“Ratka Pavlovića 14/10, Prokuplje

Na osnovu čl.63. stva 1. Zakona o planiranju i izgradnji, Nadležni organ Opštine Kuršumlijapotvrđuje da urbanistički projekt nije u suprotnosti sa važećim planskim dokumentom,Zakonom o planiranju i izgradnji i podzakonskim aktima donetim na osnovu ovog Zakona.


2

DOKUMENTACIJA: URBANISTIČKI PROJEKATZa izgradnju MHE ''Zebica II'' na KP.br.882 KO Zebica,vodotok ''Đački potok''

INVESTITOR: Zoran Vukajlović, Prokuplje, Njegoševa br. 8

Projektant: Atelje za projektovanje ’’VUKINŽENJERING“Ratka Pavlovića 14/10, Prokuplje

Odgovorno lice projektanta: Bojana Vukadinović , dipl.ing.građ.Pečat: Potpis:

Odgovorni urbansita: Gordana Kitanović, dipl.inž.arhBroj licence: 200 1148 09Lični pečat: Potpis:

Mesto i datum: Prokuplje, 16.06.2017. god.


3

SADRŽAJ

OPŠTA DOKUMENTACIJA Izvod iz Registra privrednih subjekata Rešenje o određivanju odgovornog urbaniste Kopija licence odgovornog urbaniste

DOSTAVLJENA DOKUMENTACIJA

TEKSTUALNI DEO1. Uvod2. Pravni i planski osnov3. Obuhvat urbanističkog projekta4. Uslovi izgradnje5. Numerički pokazatelji6. Inženejrsko-geološki uslovi7. Koncepcija predloženog rešenja - tehnički opis8. Rizici i bezbednost MHE9. Mere zaštite životne sredine10. Mera zaštite nepokretnih kulturnih I prirodnih dobara11. Priključenje na objekte infrastrukture

SPROVOĐENjE

GRAFIČKI DEO

URBANISTIČKI DEO1. Pregledna situacija R1:10002. Namena površina R1:2503. Regulacija I nivelacija R1:2504. Infrastruktura R1:250

IDEJNO REŠENJE za novu gradnju proizvodnog energetkog objekta MHE ‘’Zebica II’’

Mašinska zgrada 1.11.1. Mašinska zgrada - osnova prizemlja1.2 Mašinska zgrada - osnova podruma1.3 Mašinska zgrada - presek 1-1

Vodozahvat2.1 Vodozahvat - osnova2.2 Vodozahvat - preseci

Taložnica3.1 Taložnica, osnova i presek 1-13.1 Taložnica, preseci 2-2 i 3-3


4

OPŠTA DOKUMENTACIJA


5


6


7

Na osnovu čl.62 Zakona o planiranju i izgradnji („Sl. Glasnik RS’’ br. 72/09, 81/09-ispravka,64/10-US, 24/11, 121/12, 42/12-US, 50/13-US, 98/13-US, 132/14 i 145/14),donosim:

Rešenje o određivanju učesnika u izradi projekta

za izradu:URBANISTIČKOG PROJEKTA ZA IZGRADNJU MHE ''ZEBICA II'' NA KP.BR.882KO ZEBICA, VODOTOK „ĐAČKI POTOK“

Lokacija: KP.br.882 KO Zebica

Investitor: Zoran Vukajlović, Prokuplje, Njegoševa br. 8

Za odgovornog urbanistu određujem:1) Gordana M. Kitanović dipl. ing. arh.

Licenca broj 200 1148 09

Za urbanistu infrastrukture određujem:2) Bojana T. Vukadinović dipl. ing. građ.

Licenca broj 203 0878 05

Radnici određeni ovim rešenjem su dužni da se pridržavaju Zakona o planiranju i izgradnji („Sl.Glasnik RS br. 72/09, 81/09-ispravka, 64/10, 24/11, 121/12, 42/13, 50/13, 98/13, 132/14 i 145/14)i svih važećih propisa za projektovanje ove vrste objekata.

Prokuplje Direktor:05/2017

_____________________

BVVUK-inženjering

ul. Ratka Pavlovića br. 14/10; Telefoni: 027-328-176, 063-83-45-595;

Račun:180-703182001188768; MB:60576823; PIB:104872699


8


9


10

PRILOG – DOSTAVLJENA DOKUMENTACIJA

Informacija o lokaciji, izdata od strane Odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvojOpštineke uprave Opštine Kuršumlija,broj 01-353-78 od 22.11.2016. godine,

Tehnički uslovi za izradu planskih i urbanističko tehničkih dokumenata izdati od straneOperatora distributivnog sistema “EPS Distribucija’’ doo Beograd, ogranak‘’Elektrodistribucija Prokuplaje’’ Prokuplje”, broj D10.20.-39078/3-2017 od 23.02.2017.godine,

Obaveštenje Sektora za materijalne resurse Uprave za infrastrukturu Ministarstva odbraneRS, broj 626-2 od 08.03.2017. godine,

Uslovi za izradu Urbanističkog projekta za izgradnju male hidroelektrane “Zebica II”, naosnovu situacije kopije plana za izgradnju predmetnog objekta izdati do satrna Preduzeća zatelekomunikacije a.d. “Telekom Srbija”, broj 8455-61533/2-2017 od 17.02.2017. godine,

Tehnički uslovi za izradu Urbanističkog projekta za izgradnju male hidroelektrane “ZebicaII” izdati od strane JP za obavqawe komunalne delatnosti “Toplica” Kuršumlija, broj 120 od27.02.2017. godine,

Rešenje o uslovima za izradu Urbanističkog projekta za izgradnju male hidroelektrane“Zebica II”, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš, broj 191/2 od 02.03.2017. godine,

Vodni uslovi izdati do strane JVP “Srbijavode” broj 2-07-832 od 14.06.2017. godine Obaveštenje Instituta za javno zdravlje Niš, broj 05-1112 od 22.03.2017. godine, Meteorološki izveštaj izdat od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda, broj 925-2-

214 od 29.12.2016. godine, Rešenje Zavoda za zaštitu prirode Srbija, 03 broj 020-378/3 od13.03.2017. godine, Obaveštenje Odeljenja za vanredne situacije u Prokuplju, Sektora za vanredne situacije,

Ministarstva unutrašnjih poslova, 09/27/3 broj 217-2323/17-1 od 24.02.2017. godine, Obaveštenje JP za gazdovanja šumama “Srbijašume” Beograd, Sektor za šumarstvo I zaštitu

životne sredine, broj 3427 od 24.02.2017. godine, Uslovi AD “Elektromreža Srbije” Beograd, broj 01-2-18STR/1 od 07.03.2017. godine, Obaveštenje, JP Emisione tehnike I veze, broj 1207/17-1 od 27.02.2017. godine, Obaveštenje JP “Srbijagas”Novi Sad, broj 06-03/4661 od 21.02.2017. (152/17) od

15.03.2017. godine Uslovi za priključenje na javni put izdati do strane JP za uređivanje građevinskog zemljišta

‘’Kuršumlija’’ broj 552 od 28.04.2017. god.


11

T E K S T U A L N I D E O


12

1. UVOD

Inicijativa za pokretanje postupka izrade Urbanističkog projekta za izgradnju MHE (malehidroelektrane) ''Zebica II'' na kp.br. 882 K.O. Zebica - (u daljem tekstu: Urbanistički projekat) pokrenuta jeod strane Zorana Vukajlovića iz Prokuplja, Ulica Njegoševa br. 8, koji je i investitor.

Projekat se izrađuje radi urbanističko-arhitektonske razrade lokacije.Cilj izrade Urbanističkog projekta je stvaranje planskih uslova kojim će se preciznije definisati

pravila uređenja i pravila građenja u skladu sa planom višeg reda, odnosno planirana dispozicija, vrsta inamena objekta, tehničke karakteristike, uslovi i standardi gradnje za MHE u skladu sa Zakonom o planiranjui izgradnji

2. PRAVNI I PLANSKI OSNOV

Pravni osnov: Zakon o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09, 81/09 - ispravka, 64/10 odluka US,

24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/14 i 145/14); Pravilnik o sadržini, načinu i postupku izrade dokumenata prostornog I urbanističkog oplaniranja

(‘’Sl.glasnik RS’’ br.64/2015) Zakon o energetici –( «Službeni glasnik RS», br. 145/2014) Zakon o vodama – («Službeni glasnik RS», br. 30/2010, 93/2012 i 101/2016)

Planski osnov: Prostorni plan jedinice lokalne samouprave Kuršumlija (Sl.list opštine Kuršumlija“, br. 6/2015). Prostorni plan područja posebne namene Radan planine (“Sl.glasnik RS”BR.110/14)

3. OBUHVAT URBANISTIČKOG PROJEKTA

Lokacija se nalazi na teritoriji opštine Kuršumlija, u katastarskoj opštini Zebica, na oko 700mudaljenosti od istoimenog naselja Zebice. Lokacija se nalazi uz vodotok po imenu Đački potok koji je desnapritoka reke Kosanice.

Lokacija se ne nalazi u katastru malih hidroelektrana. “Međutim, podaci iz Katastra malihhidroelektrana često ne odgovaraju stvarnom stanju na terenu i ne bi ih trebalo striktno primenjivati udanašnjim uslovima bez tehno-ekonomska i posebno ekološke evaluacije rešenja i saglasno optimalnomkorišćenju raspoloživog potencijala vodotoka. Usled značajnog proteka vremena od izrade ovih katastara inastalih promena u prostoru i hodrologiji, isti se mogu koristiti kao dokumentaciona osnova za pripremuizgradnje MHE uz neophodnost prethodne provere stanja u prostoru i hidrologiji.” što je i konstatovano uZakonu o prostornom planu Srbije (2010).

Ovim Urbanističkim projektom obuhvaćeno je više katastarskih parcela u okviru KO Zebica, nakojima je predviđena izgradnja građevinskih i hidrograđevinskih objekata namenjenih funkcionisanju MHE :

1.Vodozahvat ( betonska gravitaciona brana sa slobodnim prelivanjem u odvodni kanal do taložnicei riblja staza) na KPbr.1115 KO Zebica2.Cevovod po pritiskom ( od vodozahvata do turbine mašinske zgrade). delovi KP.br.858, 1115,871, 869, 868, 866, 860,861, 860,1100, 881 i 882 sve KO Zebica3.Mašinska zgrada na KPbr.882 KO Zebica


13

Tabelarni pregled parcela u obuhvatu Urbanističkog projekta:Katastarska parcela Podaci o parcelamaBroj Površina

(m2)Vrsta pravaOblik svojine

Imaoc prava Obimudela

Način korišćenja/Vrsta zemljišta

Vodozahvat:1115 704 Pravo korišćenje

/ državna RSJP “Srbijavode” 1/1 Ostalo zemljište -

potok858 98095 Svojina/

privatnaMarković (Vukoje) Milanka 2/20 Poljoprivredno

zemljišteIlić (Desimir) Snežana 4/20Kovačević (Vukoje) Milena 4/20Radojević (Novica) Miloš 10/20

Cevovod pod pritiskom:858 98095 Svojina/

privatnaMarković (Vukoje) Milanka 2/20 Šumsko zemljište

Ilić (Desimir) Snežana 4/20Kovačević (Vukoje) Milena 4/20Radojević (Novica) Miloš 10/20

1115 704 Pravo korišćenje/ državna RS

JP “Srbijavode” 1/1 Ostalo zemljište

871 1854 Svojina/privatna Marković (Vukoje) Milanka 2/20 PoljoprivrednozemljišteIlić (Desimir) Snežana 4/20

Kovačević (Vukoje) Milena 4/20Radojević (Novica) Miloš 10/20











1110 5939 Pravo korišćenje/ državna RS

JP “Srbijavode” 1/1 ostalo zemljištepotok

881 10709 Svojina/privatna Miladinović (Radoslav) Radoš 1/3 Šumsko zemljišteMiladinović (Radoslav) Zoran 1/3Živanov (Radoslav) Radmila 1/3

882 3123 Svojina/privatna Miladinović (Radoslav) Radoš 1/3 PoljoprivrednozwmljištwMiladinović (Radoslav) Zoran 1/3

Živanov (Radoslav) Radmila 1/3


14

Mašinska kućica:882 3123 Svojina/privatna Miladinović (Radoslav) Radoš 1/3 Poljoprivredno

zemljišteMiladinović (Radoslav) Zoran 1/3Živanov (Radoslav) Radmila 1/3

U skladu sa članom 69. Zakona o planiranju i izgradnji («Službeni glasnik RS», br. 72/09, 81/09-ispravka,64/10 – odluka US RS, 24/11, 121/12, 42/13 - odluka US, 50/2013 - odluka US, 98/2013 - odluka US, 132/14i 145/14 ):

Za građenje, odnosno postavljanje elektroenergetskih objekata može se formirati građevinska parcela kojaodstupa od površine ili položaja predviđenih planskim dokumentom za tu zonu, pod uslovom da postojipristup objektu, odnosno uređajima, radi održavanja i otklanjanja kvarova ili havarije. Kao dokaz o rešenompristupu javnoj saobraćajnoj površini priznaje se i ugovor o uspostavljanju prava službenosti prolaza savlasnikom poslužnog dobra, odnosno saglasnost vlasnika poslužnog dobra.

Za postavljanje stubnih transformatorskih stanica 10/04 kv ne primenjuju se odredbe o formiranjugrađevinske parcele propisane zakonom.

Za objekte iz člana 69. stava 1. Zakona o planiranju i izgradnji koji se sastoje iz podzemnih i nadzemnihdelova, građevinska parcela formira se za nadzemne delove tih objekata (glavni objekat, ulazna i izlaznamesta, reviziona okna i sl.), dok se za podzemne delove tog objekta u trasi koridora ne formira posebnagrađevinska parcela.

Objekti iz člana 69.stava 1. Zakona o planiranju i izgradnji mogu se graditi i na poljoprivrednom zemljištu,uz prethodno pribavljenu saglasnost ministarstva nadležnog za poslove poljoprivrede. Za potrebe izgradnjenavedenih objekata na poljoprivrednom zemljištu, mogu se primenjivati odredbe zakona koje se odnose napreparcelaciju, parcelaciju i ispravku granica susednih parcela, kao i odredbe o odstupanju od površine ilipoložaja predviđenih planskim dokumentom.

Zemljište iznad podzemnog linijskog infrastrukturnog objekta ne mora predstavljati površinu javne namene.Iznad podzemnog infrastrukturnog objekta izuzetno mogu se graditi objekti u skladu sa zakonom, uzpribavljanje tehničkih uslova u skladu sa posebnim zakonom, zavisno od vrste infrastrukturnog objekta.

Kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, za objekte iz st. 1. i 2. Člana 69.Zakona oplaniranju i izgradnji, može se podneti i ugovor o ustanovljavanju prava službenosti, odnosno ugovor ozakupu zemljišta u privatnoj svojini sa vlasnikom zemljišta, zaključen u skladu sa posebnim propisima, kao iugovor o uspostavljanju prava službenosti zaključen sa vlasnikom, odnosno korisnikom zemljišta koji jeimalac javnih ovlašćenja, na period koji odredi vlasnik, odnosno korisnik zemljišta. Za izgradnju, dogradnjuili rekonstrukciju komunalne infrastrukture i linijskih infrastrukturnih i elektroenergetskih objekata, kaodokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu, može se, umesto propisanih dokaza iz člana69. idrugih dokaza propisanih Zakonom o planiranju i izgardnji dostaviti i popis katastarskih parcela sapriloženim saglasnostima vlasnika, odnosno korisnika zemljišta. Kada se kao dokaz o rešenim imovinsko-pravnim odnosima na zemljištu prilaže ugovor o ustanovljavanju prava službenosti ili saglasnost vlasnika ilikorisnika zemljišta, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra upisuje pravo svojine samo naobjektu, a ugovor, odnosno saglasnost vlasnika se upisuje u list nepokretnosti koji vodi organ nadležan zaposlove državnog premera i katastra.

Kada je Republika Srbija vlasnik zemljišta na kome nije upisano pravo korišćenja u korist nekog drugog lica,Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, u ime Republike Srbije, daje saglasnost ili zaključujeugovore o uspostavljanju prava službenosti na tom zemljištu.

Na zemljištu iznad podzemnih delova objekta iz stava 1. Člana 69.Zakona o plniranju i izgardnji i nazemljištu ispod vodova visokonaponskih dalekovodova, investitor ima pravo prolaza ili preleta ispod,odnosno iznad zemljišta, uz obavezu sopstvenika, odnosno držaoca tog zemljišta da ne ometa izgradnju,održavanje i upotrebu tog objekta.


15

U slučaju iz stava 10. Člana 69.Zakona o plnirawu i izgradnji , ne dostavlja se dokaz o rešenim imovinskopravnim odnosima u smislu ovog zakona, niti se formira građevinska parcela za predmetno zemljište.

Investitor za izgradnju objekata iz čl.69.stav. 1.Zakona o planiranju I izgradnji ima pravo prolaza i provozapreko susednog i okolnog zemljišta koje je u svojini drugih vlasnika, radi izvođenja radova u toku izgradnje,kada to zahteva tehnološki postupak I na način koji je u skladu sa takvim tehnološkim postupkomSvi vlasnici i držaoci susednog i okolnog zemljišta dužni su da omoguće nesmetan pristup gradilištu i trpeizvođenje radova za potrebe izgradnje. Investitor je dužan da vlasnicima ili držaocima susednog ili okolnogzemljišta nadoknadi štetu koja bude pričinjena prolazom i prevozom I vrati zemljište u prvobitno stanje.

4.USLOVI IZGRADNJE

4.1.NAMENA:

Osnovna namena objekta je Mala hidroelektrana (MHE) – objekat za proizvodnju električne energije, koji sesastoji od:

Mašinska zgrada 90% 230201Cevovod % 222210

Vodozahvat % 221220

Objekti u funkciji glavnog objekta:Lokalni dalekovod % 222410

Transformatorska stanica 10% 222420

MHE „Zebica II“ ima sledeće osnovne karakteristike: instalisani protok Q=0,246m³/s, instalisana snaga Pinst=0,090MW, kota gornje vode = 529,20 mnm, kota donje vode = 487,12 mnm i godišnja proizvodnjaEgod=369,0 MWh.

4.2.REGULACIJA I NIVELACIJA:

Regulacione linje predstavljaju međne linije zemljišta javne namene u javnoj svojini i to:-međne linije nekategorisanog puta na KP.br.894 KO Zebica-međne linije nekategoirsanog puta na KP.br.1105 KO Zebica

Građevinska linija je određena samo na katastarskoj parceli broj 882 KO Zebica na kojoj je predviđenaizgradnja mašinske kućice I stubne TS. Građevinska linija se nalazi na udaljenosti od 5,0m od regulacionelinje nekategorisanog puta na KPbr.894 KO Zebica što je propisani minimuma za opštinske I nekategorisaneputeve. Građevinski objekti se postavljaju unutar prostora određenog građevinskim linijama.

Nivelacija na KPbr. 882 KO Zebica usklađena je prirodnom nivelacijom terena tako da svi izgrađeni objektiprate prirodni pad terena. Parceli se pristupa sa jugozapadne srane sa nekategoirsanog puta na KPbr.894 koZebica sa kote 488,10mnv. Pristupni put se nalazi u nagibu od jugozapada prema severoistoku, od kote+488,10mnv do +492,0m.

Građevinski i hidrograđevinski objekti namenjeni funkcionisanju MHE su:- Vodozahvat – betonska gravitaciona brana (Tirolski VZ) sa slobodnim prelivanjem u odvodni kanal

do taložnice i riblja staza;- Taložnica od vodozahvata do turbine mašinske zgrade;


16

- Mašinska zgrada (Po+P), dimenzija 5,50 m x 6,25 m. Ispod zgrade je odvodni kanal sa turbinskimodvodom koji je ugrađen u armiranobetonski sklop.

- Cevovod pod pritiskom služi za transport vode od taložnice do mašinske zgrade „Zebica II“, pruža sedesnom obalom, prateći prirodni tok reke. Cevovod je prečnika Ø450mm, dužine 815m, sa bruto padom od42,08m. Na crtežu G01-02-01 prikazana je situacioni plan „Zebica II“ na kome je pored ostalog ucrtan i njencevovod pod pritiskom.

Vodozahat „Zebica II“ je predviđen u koritu Đačkog Potoka na KP 1115 KO Zebica, opština Kuršumlija, nalokaciji sa kotom dna reke, 528,17 mnm i kotom ogledala reke u iznosu od 529,20 mnm. Tip VZ-a je niskabetonska prelivna brana, hidrauličke visine 0,50 m, građevinske visine 2,50 m i bruto širine 4,75 m.Koordinate središta VZ-a iznose, Y = 7531887 i X = 4758903. Za zahvatanje vode je predviđen VZ-ni kanalkoji se nalazi u kruni betonske brane sa njene desne strane (Tirolski VZ). Preko Vz-nog kanala se postavljagruba rešetka čija se gornja uzvodna ivica nalazi na koti 530,00 mnm. Gornja uzvodna ivica rešetke VZ-nogkanala ujedno predstavlja i kotu normalnog uspora (KNU). Gruba rešetka na ulazu u VZ-ni kanal sprečavaunošnje krupnijeg nanosa (vučenog i suspendovanog) u sistem za transport vode „Zebica II“. Kota kruneneprelivnog dela (u normalnom režimu rada) VZ-a „Zebica II“ iznosi 529,35 mnm. Ova kota je viša za 15 cmod KNU kako bi se sva voda iz Đačkog Potoka (nakon odvajanja količine potrebne za rad riblje staze)usmeravala prema VZ-nom kanalu.

- U sklopu VZ-ne građevine, sa njene leve strane, predviđena je riblja staza, koja obezbeđuje nesmetanokretanje ihtiofaune i drugih vodenih organizama u oba smera preko VZ-a. Riblja staza „Zebica II“ je takokonstruisana da tokom cele godine preko nje teče minimalno, biološki minimum Đačkog Potoka važeći zapregradno mesto „Zebica II“. Ovakav način funkcionisanja riblje staze se postiže na taj način što je kotapreliva za riblju stazu odnosno otvora riblje staze „Zebica II“, koja iznosi, 529,10 mnm, niža od kote ulazaVZ-nog kanala odnosno gornje uzvodne ivice rešetke na ulazu u VZ-ni kanal (529,20 mnm) za visinu otvorariblje staze koja u ovom slučaju iznosi 10 cm. Navedeno konstruktivno rešenje vodozahvata sa ribljomstazom i sistem upravljanja „Zebica II“ osiguravaju istovremeni rad i riblje staze i same MHE. „Zebica II“automatski prestaje sa radom u slučaju kada je dotok vode u VZ manji od garantovanog proticaja ĐačkogPotoka tehnološki minimum MHE. Osnova VZ-a „Zebica II“ sa ribljom stazom data je na crtežu G03-03-01(Grafički prilog) a njegovi preseci na crtežu, G03-03-02.

- U nastavku VZ-nog kanala nalazi se taložnica (peskolov) koja služi za oslobađanje vode od vučenog isuspendovanog nanosa (peska, lišća i dr.) metodom taloženja. Poprečni presek taložnice je dosta veći odpoprečnog preseka VZ-nog kanala tako da prilikom ulaska vode u taložnicu dolazi do drastičnog smanjenjanjene brzine čime se ostvaruju uslovi za intezivno taloženje mehaničkog nanosa u taložnici i to u prvom redupeska i šlnovembarka. Na izlazu iz taložnice odnosno na ulazu u cevovod pod pritiskom nalazi se fina rešetkakoja služi za dodatno filtriranje vode neposredno pre ulaza u cevovod. Na kraju VZ-nog kanala odnosno naulazu u taložnicu postavljena je tablasta ustava koja služi da u slučaju potrebe spreči dotok vode u taložnicu.Za ispiranje i oslobađanje taložnice od nanosa predviđene su dve tablaste ustave odgovarajućih dimenzija.Pomenute ustave se nalaze na ulazima ispirnih kanala odnosno ispirnih cevovoda koji vode do ivice reke.Osim toga taložnica je opremljena i sopstvenim prelivom. Osnova taložnice sa presecima „Zebica II“,prikazana je na crtežu G03-03-03.

4.3.PRISTUP LOKACIJI

U skladu sa uslovima za priključenje na javni put izdatim do strane JP za uređivanje građevinskogzemljišta ‘’Kuršumlija’’, broj 552 od 28.04.2017. god.:

Mesto priključenja na nekategorisani put br.KP 1105 KO Zebice, sa KP. Br. 882 KO Zebice, je prekoKPbr.894 ko Zebica, preko Đačkog potoka na KP br. 1110 KO Zebice, sa propisanim prelazom preko potoka.

Kapacitet, način i tehnički uslovi za priključenje: Priključak na nekategorisani put izgrađen je podpravim glom u odnosu na nekategorisani put I predviđen je za težak saobraćaj. Prelaz preko potoka-priključak predviđen je tako tako da ne ugrožava hidrološki režim vodotoka sa obaveznom izgradnjom manje


17

obaloutvrde oko samog prelaza, kao zaštite od velikih voda, sve u skladu sa uslovima dobijenim od JVP“Srbijavode”.

Tehničke karakteristike priključka:-širina priključka je 3,5m,-dužina priključka je 20,0m, sa radijusima krivina od 5,0m na samom priključenju na nekategorisaniput-Priključak je izgrađen sabijenom kamenom drobinom granulacije maks 20mm, debljine min. o,5m,sa obaevznim uklanjanjem humusog sloja na za to planiranu deponiju

4.4.NAČIN REŠENJA PARKIRANJAParkiranje vozila predviđeno je u okviru građevinske parcele izvan površine javnog puta.

Ukupno su predviđena dva parking mesta u okviru KPbr.882 KO Zebica.

5.NUMERIČKI POKAZATELJI

Prikaz planiranih urbanističkih parametara za KPbr.882 KO Zebica

Površina parcele: 3123m2

BGP(m2): 34,75BRGP: 34,75Indeks zauzetosti: 1,1%Indeks izgrađenosti: 0,11Spratnost: Po+PVisina: 4,20m od kote terna

7,50 od najniže tačke

6.INŽENJERSKO GEOLOŠKI USLOVI

Pre realizacije planiranih projekata obavezna su prethodna istraživanja terena (hidrogeološka, inženjersko-geološka)

Vodozahvat „Zebica II“ nalazi se u dijabaz-rožnjačkoj formaciji - peščarima, glincima, rožnjacima,konglomeratima i krečnjacima. Cevovod pod pritiskom i mašinska zgrada se takođe nalaze u dijabaz-rožnjačkoj formaciji. Stene bliže površinskom sloju su umereno zahvaćene procesom degradacije ali jenovonastali rastresiti materijal dosta "umiren" vegetacionim procesom. Na većim dubinama tla ne postojeizraženi tekući geološki procesi odnosno teren je stabilan bez tragova klizanja, tečenja ili pomeranja. Teren jetakođe stabilan, bez tragova klizanja, tečenja ili pomeranja i "umiren" vegetativnim procesima i na pozicijimašinske zgrade i duž cele trase cevovoda pod pritiskom „Zebica II“. Procenjuje se da tlo na lokaciji „ZebicaII“ omogućuje da se građevinski objekti ove MHE izgrade bez većih geotehničkih ograničenja. Prethodnonavedeni preliminarni geološki podaci moraju se potvrditi odgovarajućim geološkim ispitivanjima lokacije„Zebica II“.


18

7. KONCEPCIJA PREDLOŽENOG REŠENjA-TEHNIČKI OPIS

Prema Idejnom rešenju MHE „Zebica II“, koji je izradilo preduzeće „Vukinženjering“ iz Prokuplja, MHE„Zebica II“, čija se izgradnja planira, je derivaciona protočna elektrana, koja u svom sastavu ima nizhidrograđevinskih i građevinskih objekata koji služe za transport vode ili smeštaj opreme u kojima se vršitransformacija energije iz mehaničke u električnu.

Da bi u fukcionalnom smislu MHE „Zebica II“ ispunila zadatak za koji je namenjena, ona u svom sistemumora da ima sledeće građevinske I hidrograđevinske objekte:

- vodozahvat građevinske visine 2,60 m i bruto širine 4,75 m, u čijem sastavu su betonski prelivni prag,dovodni kanal sa rešetkom kojim se voda zahvata i odvodi do taložnice, i riblja staza;- taložnicu koja se nastavlja na kanal čija je funkcija da eliminiše sitne čestice peska i drugog aluviona koji bieventualno mogao da nanese štetu turbini u mašinskoj zgradi;- objekat za dovod vode tj. cevovod pod pritiskom koji ide od taložnice do mašinske zgrade;- mašinsku zgradu za smeštaj elektromašinske opreme;- objekat za odvod vode koji zavisi od tipa turbine.

Osnovni parametri i karakteristike MHE „Zebica II“ su sledeći:

- Lokacija Mesto Zebica, opština Kuršumlija- Srednji protok Đačkog Potoka 0,123m3/s- Biološki minimum 0,012 m3/s- Kota normalnog uspora 529,20 mnm- Kota donjeg nivoa vode (pri Qinst) 487,12 mnm- Stepen instalisanosti (Qinst/Q) 2,0- Bruto pad postrojenja Hbr = 42,08 m- Neto pad postrojenja Hn = 40,86 m (pri Qinst)- Tip turbina dvokomorna Crossflow turbina- Broj turbina 1- Instalisani proticaj 0,246 m3/s- Instalisana snaga 90 kW- Prosečna godišnja proizvodnja električne energije 369,0 MWh- Prečnik cevovoda pod pritiskom (unutrašnji) 450 mm- Dužina cevovoda pod pritiskom 815 m- Tip, izlazni napon generatora 90kVAkW- Snaga generatora 90kVAkW- Snaga i prenosni odnos energetskog transformatora 250 kVA (10/0,4 kV)- Izlazni napon MHE 10kV

Za MHE „Zebica II“ je predviđeno da radi u automatskom režimu rada uz mogućnost lokalnog ručnogkomandovanja. Za elektranu je takođe predviđeno da radi paralelno sa mrežom uz maksimalno iskorišćenjeraspoložive količine vode.

Automatski režim rada elektrane podrazumeva da ona radi bez posade uz odgovarajuće održavanje(periodični pregledi, provere, podmazivanje, čišćenjei sl.). Ručni režim rada MHE je predviđen samoprilikom remonta i/ili eventualnih popravki elektrane.

Prema hidrološkim parametrima određena je geometrija cevovoda (prečnik cevovoda), bruto i neto pad iinstalisani proticaj. Na bazi ovih parametara predložen je tip turbine i generatora i oni u osnovi određujugeometriju mašinske zgrade.


19

Hidraulična šema celog sistema prikazana je na slici br.1, i na njoj se vide svi relevantni podaci vezani zaosnovne hidroenergetske parametre.

Slika 1 - Hidraulička šema elektrane MHE “Zebica II”

Vodozahvat

Vodozahvat je planiran u koritu reke ĐAČKI POTOK. Vodozahvat je građevinske visine 2,6m, širine 8,0m, iu njegovom sastavu su betonski prelivni prag, dovodni kanal sa rešetkom kojim se voda zahvata i vodi dotaložnice i riblja staza.

Glavni hidrograđevinski objekat je sama brana, koja na sebi ima jedno prelivno polje za evakuaciju velikihvoda, a njene osnovne karakteristike su sledeće:

- Kota normalnog uspora 529,20 mnm- Kota donjeg nivoa vode (pri Qinst) 487,12 mnm-Tip brane betonska, gravitaciona-Građevinska visina brane Hg=2,5m-Hidraulička visina brane Hg=1,1m-Dužina prelivne ivice brane L=4,0mBroj prelivnih polja brane n=1Evakuaciona sposobnost brane 31,44m3/s

Pozicija vodozahvata definisana je koordinatama ugaonih – temenih tačaka elemenata koji čine vodozahvat iprikazana je na grafičkom prilogu br. 1 –Situacioni plan MHE „Zebica II“ sa širim okruženjem, R 1:1 000:

Brana se gradi u lamelama, dužina lamele je 5,0m. Povezivanje lamela se vrši dilatacionim spojnicama, tj.zaptivnim trakama od bakarnog lima ili gumene zaptivne trake i time se obezbeđuje vodoodrživost brane naspojevima. Beton za branu mora da obezbedi dovoljnu čvrstoću na pritisak i da ima nisku toplotu hidratacije.Koristiti sporovezujući cement. Nije dozvoljena upotreba različitih vrsta cementa, niti upotreba iste vrstecementa različitih proizvođača u istom betonskom elementu. Izvedene betonske konstrukcije u vremenskomperiodu od tri dana zaštititi od uticaja sunca, vetra i mraza polivanjem vodom, pokrivanjem i sl.

10005000

(m)

530 mnm

487,12 mnm

INST.SNAGA: 84kWINST.PROTOK: 0,25 m3/sINST.VISINA: 40,86 m

TIP:TirolskiVISINA: 2,5 mŠIRINA: 4,8 m

PREČNIK:Ø450 mmDUŽINA: 815 mBruto pad: 42,0 m

Đački Potok

KGV529,20 mnm


20

Akumulacija koja nastaje podizanjem nivoa vode je dužine oko 300m i potapa teren koji je nenaseljen inema obradivog zemljišta. S obzirom na morfologiju sliva, karakter toka reke, turbulenciju poplavnog talasa,potrebno je stabilizovati i zaštititi obalu od erozije. Potrebni su regulacioni radovi na regulaciji rečnog koritau ukupnoj dužini od oko 75m. Stabilizacija rečnog korita i zaštita obala od erozije radiće se obaloutvrdama iligabionima. Obaloutvrde su kose konstrukcije od kamena koje štite obalu od erozije. Odvodna voda i obalereke u zoni odvodnih građevina obloženi su lomljenim kamenom u betonu kao zaštita od rečne erozije ideformacije korita. Gledajući u pravcu toka reke, iza brane se nalazi betonsko slapište sa kamenom oblogomkoje služi da apsorbuje energiju vode pri aktiviranju prelivnih polja. Ovo je vrlo značajno jer se time gušienergija velikih voda čime se, pre svega, štitebočne strane brane, ali i rečna obala.

Betonski prelivni prag mora da obezbedi pravilno funkcionisanje svih zahvata vode na njemu. To znači damora biti tako konstruisan da istovremeno ima dovoljno vode u zahvatu za MHE i dovoljno vode za ribljustazu.

Riblja staza je deo na prelivnom pragu rezervisan za održivi proticaj sa slobodnim prelivom (bez ustava), kojiće na koti preliva vodozahvata za elektranu imati propusnu sposobnost definisanu biološkim minimumom.Na delu brane gde se nalazi riblja staza postoji otvor kojim se riblja staza snabdeva vodom iz akumulacije,odnosno, vodom koja se nalazi u jezeru stvorenom pregradom. Otvor kroz koji voda prolazi iz brane u ribljustazu i dimenzioniše se tako da može da propusti garantovanu i veću količinu vode. Biološki minimum Q zaĐAČKI POTOK je 0,012 m³/s. Za ovu vrednost usvojena je visina otvora riblje staze od h=0,10m. Pošto ćenivo vode u brani za vreme velikih voda i normalne kišne sezone maksimalno rasti, proticaj vode kroz ribljustazu će se povećavati. Detaljan proračun riblje staze definisaće se glavnim projektom. Projektovanje ribljestaze vrši se prema vrsti ribe u reci na kojoj se gradi MHE. Međutim, nije bitna samo vrsta ribe, već postojičitav niz zahteva koji su bitni za prelazak ribe iz zone ispred vodozahvata u zonu iza vodozahvata. Iz tihrazloga, riblja staza mora da zadovolji sledeće uslove: Da u vodi riblje staze uma dovoljno svetla; Da se na kaskadama prelaza čuje prirodni žubor vode; Da se za izgradnju staze koriste prirodni materijali kao što je drvo i klesan kamen koji se spaja

cementnim malterom; Da nagib dna bazena bude manji od 0,05%; Da maksimalna brzina vode u stazi ne prelazi 5 m/s.

Ovi uslovi zahtevaju da se konstruktivno osmisli takav prelaz za ribu koji će biti sa slobodnom površinom,blagim padom i glatkim dnom. Za odmor ribe predvideti male bazene.

Dovodni kanal sa rešetkom služi da se voda zahvata i odvodi do taložnice i dalje u cevovod. Osnovnedimenzije svetlog otvora betonskog kanala su iste po celoj dužini i treba voditi računa da bočne ivice buduravne i glatke. Osnovne dimenzije kanala su: visina otvora i širina otvora. Ovako dimenzionisan svetli otvorkanala može da propusti količinu vode koja je potrebna budućoj MHE.

U projektu za građevinsku dozvolu moguće je izvršiti optimizaciju dimenzija vodozahvata i kanala

Taložnica

Taložnica se nalazi posle dovodnog kanala koji ide od vodozahvata. Osnovna namena taložnice je da prečistivodu, odnosno da je dovede u stanje upotrebljivosti za turbinu. Iz tog razloga, taložnica ima značajnu ulogu i,da bi ispunila svoj zadatak, mora se pravilno dimenzionisati. Predloženo je konstruktivno rešenje za koje sesmatra da efikasno izdvaja čestični materijal (pesak, šljunak, biološki otpad biljnog porekla) iz vode i taložiga na dno.


21

Pošto se radi o hidrotehničkom objektu koji mora da bude vodonepropustljiv, za izgradnju je neophodnokoristiti beton sa dodatkom plastifikatora, tj. aditiva koji moraju da budu vodonepropustljivi, ali i otporni nadejstvo vode i mraza, habanje i agresivno dejstvo sredine, pri čemu posebnu pažnju treba obratiti na prekide ubetoniranju pri izvođenju zbog izražene dužine taložnice.

Prilikom dimenzionisanja pretpostaviti da će se u taložnici istaložavati frakcije veće ili jednake od 0,30 mm,pri čemu se za ovu vrstu frakcije srednja brzina u taložnici kreće u opsegu od V=0,2-0,4m/s.Usvajanjem vrednosti za širinu taložnice B = 1,50 m i zamenom vrednosti u prethodni izraz može seizračunati da minimalna potrebna dubina taložnice MHE „Zebica II“ iznosi, 0,59 m a u ovom slučaju seusvaja vrednost minimalne dubine taložnice u iznosu, D = 0,59 m.Zamenom brojnih vrednosti u prethodno navedeni izraz može se izračunati minimalna efektivna dužinataložnice MHE „Zebica II“ i ona iznosi, L = 9,07 m. Usvaja se da efektivna dužina taložnice iznosi L = 12,60m.

Cevovod pod pritiskom

Cevovod pod pritiskom sprovodi vodu od taložnice do turbine u mašinskoj zgradi. Cevovod je prečnikaØ450mm, dužine L=815m, sa bruto padom od 42,08m.Prema Idejnom rešenju MHE „Zebica II“, cevovod se planira preko katastarskih parcela broj: KP 858, KP1115, KP 871, KP 869, KP 866, KP 860, KP 861, KP 1110, KP 881, KP 882, sve iz K.O. Zebica II.

Cevovod će na najvišem delu derivacione trase imati neprelivni (cilindrični) vodostan - na stacionaži 0+400(parcela br. 866 KO Zebica). Ovaj vodostan bi služio da ublaži hidrauličke pojave unutar cevovoda, kao štosu hidraulički udari, podpritisci i nadpritisci koji mogu da se jave u eksploataciji, a bio bi postavljen nanajvišoj tački cevovoda, pa bi se time izbeglo postavljanje jednog vazdušnog ventila. Takođe je bitnonapomenuti da se izgradnjom vodostana preciznije i ravnomernije reguliše rad turbo-agregata.

Cevovod se sprovodi desnom obalom, prateći prirodni tok reke, kroz koridor širine 3,0m koji će se koristiti ikao servisni put. Cevi položiti u rov odgovarajuće širine, nagiba kosine 5:1, dubine oko 2,5m. Cev se polažeu sloj peska debljine minimalno 10 cm i 5 cm oko cevi. Niveleta cevovoda je u stalnom padu od vodozahvatado turbine.

Mašinska zgrada

Lokacija na kojoj se gradi mašinska zgrada je katastarska parcela br. 882 K.O. Zebica II, površine R= 0,31 hauz levu obalu Đačkog Potoka.

Prema Idejnom rešenju MHE ''Zebica II''u planiranu mašinsku zgradu će biti ugrađen jedan agregat saCrossflow turbinom. Položaj zgrade je određen topografijom terena i nalazi se na koti 491,80 mnv (kota podamašinske zgrade), kao i odvodnim kanalom koji mora biti tako postavljen da voda koja izlazi iz njega neerodira obale i dno reke, odnosno da ima miran tok.

Za potrebe izgradnje i eksploatacije nije potrebno praviti pristupni put do mašinske zgrade „Zebica II“ sobzirom da se u njenoj neposrednoj blizini već nalazi lokalni nekategorisani put KP 894 i KP 1105, koji jepovezan sa javnim putem.

Planiranu fizičku strukturu na građevinskoj parceli čini jedan objekat – mašinska zgrada koja je u Idejnomrešenju predviđena kao slobodnostojeći objekat.

Pozicija planiranog objekta definisana je koordinatama ugaonih – temenih tačaka objekta i prikazana je nagrafičkom prilogu br. 2 – Urbanističko rešenje uređenja prostora, R 1:500:


22

Ograđivanje građevinske parcele je obavezno, kako bi se sprečio ulazak neovlašćenih lica i šumskihživotinja. Parcelu ograditi ogradom visine do 2,2 metra. Stubovi se postavljaju unutar katastarske parcele takoda ograda i kapija budu na građevinskoj parceli koja se ograđuje. Kapija na ogradi se otvara ka unutrašnjostiparcele.

Priključenje objekta na infrastrukturu vrši se prema uslovima odgovarajućih komunalnih javnihpreduzeća.

Arhitektonsko rešenje mašinske zgradeMašinska zgrada je Po+P objekat dimenzija 5,5 x 6,25 m ispod koje se nalazi odvodni kanal sa turbinskimodvodom koji je ugrađen u armirano-betonski sklop. Mašinska zgrada sastoji se iz jedne prostorije u kojoj jesmešten agregat, elektrohidraulični aktuatori, cevovod pod pritiskom koji se račva, sa kompletnomarmaturom, niskonaponski-upravljačko razvodni orman, ispravljač sa baterijama, brojilo električne energije,portalna dizalica i protivpožarni aparati kao ostalom srednjenaponskom elektro-opremom. U podrumskomdelu se nalaze turbine i mašinska oprema. Zgrada MHE biće izrađena u skladu sa okolnom arhitekturom, amaterijali koji će biti ugrađeni u nju odgovaraće okolnoj sredini i u skladu sa urbanističkotehničkimuslovima. Osnovni zahtev je da se mašinska zgrada svojim konstruktivnim rešenjem ne ističe od okolnogprostora.

Konstrukcija i spoljašnja obrada mašinske zgradeObjekat je predviđen sa nosećim betonskim temeljima i armirano-betonskom pločom i zidovima koji su odblokova debljine d=20 cm, armiranobetonskim vertikalnim serklažima dimenzija 20/20 cm i horizontalnimserklažima radi postizanja seizmičke i statičke stabilnosti.

Noseći stubovi su poprečnog preseka 30/30 cm.

Mašinska hala se oslanja na masivni armiranobetonski blok u kome se nalazi turbinska jedinica i odvodnikanal. Dubina fundiranja je usklađena sa terenom.

Armatura prilikom betoniranja mora ostati u projektovanom položaju sa odgovarajućim zaštitnim slojem. Svinoseći betonski elementi su projektovani markom betona MB 30 i armirani rebrastom armaturom RA400/500. Ugrađivanje betona vrši se mašinskim putem. Oplata je precizno i stabilno urađena sa dovoljnimbrojem podupirača da prilikom betoniranja ne bi došlo do deformacija. Visina radne prostorije u mašinskojzgradi je 4,5 m. Unutrašnje površine oplate su ravne, a pre betoniranja oplata je potrebno nakvasiti vodom.Nastavljanje betoniranja na mestima gde je izvršen prekid betoniranja vrši se u svemu prema tehničkimpropisima. Izbetonirane konstrukcije zaštiti od sunca i mraza na odgovarajući način. Prilikom betoniranja ubetonu predvideti sve potrebne otvore i ugraditi projektovane elemente.

Ploča poda sprata je armiranobetonska debljine 20cm. Krovnu konstrukciju mašinske zgrade čini krovnipokrivač (TR plastificirani lim) koji se oslanja na glavni čelični rešetkasti nosač indirektno, preko čeličnihrožnjača. Svi oluci su od pocinkovanog lima.

Zidove mašinske zgrade treba obostrano omalterisati, a fasadu uraditi u skladu sa postojećim okruženjem,kako se ne bi narušavala ambijentalna celina.

Jedna od varijanti je da se fasada obloži kamenim pločama u visini od 60 cm od tla, dok bi ostatak objektabio u natur betonu. Druga mogućnost je da se fasada u donjem delu obloži drvenim oblicama. Izborvarijantnih rešenja biće predmet Glavnog projekta.

Ulazna vrata i prozori su metalni, zastakljeni staklom. Oko objekta je predviđena izgradnja trotoara i prilazasa uređenjem okolnog zemljišta.


23

Kako je mašinska zgrada objekat bez posade, a ne postoje tehnički uslovi za priključak na vodovodnu ikanalizacionu mrežu, nije predviđeno sanitarno opremanje objekta. Predviđa se montaža sanitarnogkontejnera u neposrednoj blizini mašinske zgrade.

7. RIZICI I BEZBEDNOST MHE

Izloženost zemljotresnom rizikuBudući da zemljotresi, kao specifičan prirodni fenomen uvek nose kao osnovno obeležje svog destruktivnogdejstva rasprostiranje u nekom prostorno – regionalnom kontinumu, ovaj osvrt će se odnositi na seizmičnostteritorije na kojoj se nalazi MHE "Zebica II" i šire okruženje kome pripada.

Svi zemljotresi koji se događaju u ovom delu zapadnog Balkana su tektonskog tipa. Epicentralno područjelociranih zemljotresa nalazi se, u regionalnom geotektonskom pogledu, unutar bloka Kopaonika, u seizmičkojzoni centralne Srbije.

Seizmički hazard u ovoj kategoriji terena iznosi I=80 MSK-64.

Zaštita od seizmičkih uticaja obezbeđuje se projektovanjem i izvođenjem objekata sa zaštitnimkonstruktivnim sistemom koji odgovara karakteru objekata i seizmičnosti područja od 7º Merkalijeve skale.

Hidrološki rizik i razne vremenske nepogodeU navedeni okvir spadaju poplave, razni oblici pokretanja tla (urvine, odroni, odizanje slojeva), snežnelavine, nanosi, kao i efekti odmrzavanja i moguće veštački izazvano izlivanje vode, koji mogu postati opasniizazivajući rušenja objekata i poplave, uzrokovane bilo pokretanjem tla odnosno određenom meteorološkomili drugom situacijom u izgradnji.

Prema preliminarnim procenama područje lokacije MHE "Zebica II" predstavlja relativno stabilnohidrogeološko područje. Uzimajući navedeno u obzir potrebno je preduzeti standardne mere zaštite u ciljusvođenja hidrogeološkog rizika na propisani nivo tokom izgradnje i eksploatacije MHE "Zebica II".

Konkretne mere zaštite od navedenih rizika propisaće se u fazi izrade tehničke dokumentacije, a u skladu saRešenjem o izdavanju vodnih uslova.

Rizik od vatre i požaraVerovatnoća pojave požara na MHE "Zebica II" postoji praktično samo u mašinskoj zgradi kao i uvisokonaponskom rasklopnom postrojenju.

Shodno tome, treba obratiti pažnju na izbor materijala za građevinskokonstruktivne elemente mašinskezgrade. Izbor materijala treba da bude takav da se smanji mogućnost da ti elementi budu izvor ili uzročnikpožara, ali i da spreče njegovo eventualno širenje. Za sve ugrađene građevinske materijale potrebno jepribaviti ateste proizvođača na vatrootpornost.

Sva ugrađena elektro-oprema mora imati predviđene ateste ovlašenih proizvođača o vatrootpornosti. Svirasklopni blokovi moraju imati glavne sklopke, kojima se može izvršiti brzo isključenje pojedinih delova iličitavog postrojenja.

Zaštita od požara sprovodi se opštim merama u pogledu regulacije saobraćajnica i protivpožarnih puteva iizgradnjom sistema protivpožarne zaštite u unutrašnjosti sistema, a u saglasnosti sa protivpožarnim uslovima.Objekat mora biti izveden u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara („Sl.glasnik RS“, br.111/09).

8. MERE ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE


24

Male hidroelektrane imaju značajnu ulogu u sistemima za upravljanje i korišćenje voda. Zahvaljujući svojimkonstruktivnim i radnim karakteristikama one se lako prilagođavaju postojećim uslovima zaštite životnesredine I infrastrukture, kao i drugim korisnicima prostora i vode.

Izgradnjom MHE smanjuje se rizik od plavljenja, smanjuje sezonska neravnomernost proticaja reke,omogućava kontrola protoka i korišćenja vode za potrebe poljoprivrede ili za snabdevanje stanovništva.

Pažljivim projektovanjem i izvođenjem MHE moguće ih je vrlo dobro uklopiti u postojeće estetske i vizuelnevrednosti okoline. Akumulacija MHE se mogu koristiti za potrebe rekreacije, turizma, sporta i ribolova, a dase njihovom izgradnjom bitno ne utiče na promene geoloških i seizmičkih karakteristikaterena niti na promene korita reke. Manje akumulacije ne prouzrokuju značajne efekte termičke stratifikacijevode, a prolaskom kroz turbine voda se po pravilu dodatno obogaćuje kiseonikom.

Uprkos navedenim pogodnostima MHE mogu imati i niz nepovoljnih uticaja na životnu sredinu, posebno upogledu mogućih promena kvaliteta vode i brzih fluktuacija protoka i nivoa vode (u akumulaciji i nizvodno).

Negativni uticaji na prirodu i životnu sredinu; tokom izgradnje: zagađenje vazduha, zagađenje voda, pojava buke, vizuelni efekti, socijalni i

ekonomski efekti; tokom eksploatacije: moguće promene kvaliteta vode, fluktuacije veličine protoka i nivoa voda,

direktni uticaji na riblji i drugi živi svet u vodi, vizuelni efekti i socijalni i ekonomski uticaji.

Uticaji na ljude su od manjeg značaja, pošto lokacije predviđene za MHE nisu u neposrednoj blizininaseljenih mesta.

Procena uticaja MHE na životnu sredinuMHE "Zebica II" predstavlja manji hidroenergetski objekat. Sastoji se od: brane sa ribljom stazom, taložnice,mašinske zgrade u kojoj će biti smeštene dve turbine i cevovod pod pritiskom koji se račva na dve turbine.

U okviru sagledavanja ukupnog uticaja MHE na životnu sredinu konstatovani su i pozitivni efekti.Izgradnjom MHE i njenom pravilnom eksploatacijom i održavanjem obezbediće se dodatna stabilnost rečnihobala i sprečavanje daljeg erozivnog dejstva rečnog korita izgradnjom nasipa i uređenjem obala.

Procena uticaja na životnu sredinu u slučaju udesaKod objekata, kao što su male hidroelektrane, moguće je da pod određenim uslovima dođe do sledećihakcidentnih situacija: pucanje vodozahvatne građevine usled nailaska velikih voda ili iz nekog drugog razloga; formiranje poplavnog talasa u nizvodnom delu doline od vodozahvatne građevine; plavljenje objekta sa turbinom; ruiniranje i/ili zapušenje riblje staze granjevinom i drugim nanosima; elektrostatičko pražnjenje na novim objektima; zamućenje vode u vodotoku usled izvođenja građevinskih radova u periodu dužem od 5 dana; požar na novim objektima i u okolini (posebno na šumskom zemljištu); kvar na turbini usled rada u "praznom hodu"; korišćenje eksploziva i njegovo nekontrolisano detoniranje usled nepridržavanja mera tehničke

zaštite; ispuštanje antikorozivnih materija (opasnih i štetnih za akvatične ekosisteme) u vodotoke; nekontrolisano ispuštanje ulja iz transformatora.

Tokom izgradnje MHE neophodno je preduzeti sve potrebne mere u cilju očuvanja životne sredine. Primenaodgovarajućih pravila i metoda kao i ostalih potrebnih mera, negativan uticaj navedene MHE na okolnu


25

životnu sredinu minimizira i svodi na praktično zanemarljiv nivo. Na ovaj način izgradnja I eksploatacijaMHE "Zebica II", u najmanjoj mogućoj meri remeti postojeće stanje životne sredine, a postižu se i određenipozitivni efekti.

Mere zaštite životne sredinePrilikom projektovanja, izgradnje i eksploatacije MHE "Zebica II", moraju se primeniti odgovarajuće merezaštite životne sredine koje su definisane u okviru Uslova koje su izdale nadležne ustanove – Republičkihidrometeorološki zavod, Zavod za zaštitu prirode Srbije, kao i druge nadležne ustanove.

Predviđene mere za sprečavanje navedenih negativnih uticaja ogledaju se u sledećem:- izgradnja odgovarajuće riblje staze kojom će se omogućiti nesmetano kretanje riba uzvodno i

nizvodno preko brane kao i dovoljna količina vode koja će konstantno proticati preko riblje staze;- u fazi građenja zabranjeno je slobodno deponovanje otpadnih materija, piće biti organizovana

privremena deponija, a trajna evakuacija biće organizovana preko opštinske komunalne službe;- kako bi se što manje narušile prirodne i ambijentalne vrednosti, potrebno je spoljni izgled mašinske

zgrade prilagoditi sredini;- obavezno je redovno čišćenje rečnog nanosa i njegovo uklanjanje kako bi se sprečile negativne

posledice pri samom radu MHE;

9.MERE ZAŠTITE NEPOKRETNIH KULTURNIH I PRIRODNIH DOBARA

U skladu sa izdatim uslovima Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš broj 191/2 od 02.03.2017.god:-podnosilac zahteva je dužan da stručnoj ekipi Zavoda omogući prisustvo prilikom realizacije projekta,-podnosilac zahteva je dužan da blagovremeno obavesti zavod o datumu početka radova,-U slučaju da prilikom izgradnje otkrije do sada neevidentirani lokalitet ili njegov deo, podnosilac zahteva jedužan da odmah obustavi radove na tom mestu i da bez odlaganja o tome obevsti Zavod za zaštitu spomenikakulture Niš,-u slučaju da se izgradnja vrši na površini na kojoj se nalazi kulturno dobro ili dobro koje uživa prethodnuzaštitu, podnosilac zahtev je dužan da obezbedi sredstva za istraživanje, zaštitu, ćuvanje, publikovanje Iprezentaciuju istog.

Granica obuhvata urbanističkog projekta za izgradnju Male hidroelektrane “Zebica II” nalazi se u obuhvatupodručja u postupku zaštite Parka prirode “Radan” i Specijalnog rezervata prirode ‘’Kosanica-Đavoljavaroš’’, u režimu zaštite III stepena. Shodno tome Zavod za zaštitu prirode Srbije izdao je rešenje o uslovimazaštite prirode broj 020-378/3 od 13.03.2017.god.

9. NAČIN PRIKLJUČENJA NA INFRASTRUKTURNU MREŽU

ELEKTROENERGETSKA INFRASTRUKTURA

Na osnovu Uslova za izradu planskih i urbanističko tehničkih dokumenata od strane nadležnog Operateradistributivnog sistema “EPS Distribucija”, doo, Beograd, Ogranak “Elektrodistribucija Prokuplja”, br. D.20.-39078/3-2017 od 23.02.2017. god., na osnovu izdatog Mišljenja o uslovima za priključenje na DES brojD.20.-3335756/4-2016 od 29.12.2016. god. predviđena je izgradnja nove betonske-stubne trafostanicekapaciteta (100kVA) sa priključnim 10kV vodom i sklopom za obračunsko merenje na strani 10kV:- Stubna betonska trafostanica snage do l00 kVA tipa SBTS-l00- Snaga transformatora: l00 i 63 kVA- Tip stuba: 12/920- Transformator sa kukama za direktno vešanje na stub


26

Da bi se stvorili tehnički uslovi za priključak buduće MHE na distributivni sistem, potrebno je:

Prethodni radovi

Pre realizacije elektromontažnih radova na izgradnji MHE predviđen je niz predradnji opisan uarhitektonskom delu projekta i to:

- izgradnja vodozahvata građevinske visine 2,6m, širine 8,0m u čijem sastavu je prelivni prag, dovodnikanal sa rešetkom kojim se voda zahvata I odvodi do taložnice i riblja staza.

- taložnica kao nastavak na kanal sa funkcijom da eliminiše sitne čestice peska i sličnog materijala kojibi mogao oštetiti turbine u mašinskoj zgradi.

- cevovod pod pritiskom od taložnice do mašinske zgrade- mašinsku zgradu za smeštaj elektromašinske opreme- objekat za odvod vode iz turbinskog dela

Mašinska zgrada je predviđena kao objekat bez posade, bez vodovodne i kanalizacione mreže. Na donjemnivou biće smešteni agregati (turbine i generatori) a na gornjem prostorije za magacin i po potrebi smeštajradnika.

Opis sistema za priključak MHE na distributivni sistem

Blok šemom u grafičkom delu projekta prikazani su svi elementi neophodni za funkcionisanje MHE usklopu distributivnog sistema a to su:

- Postojeća niskonaponska mreža urađena je na impregniranim niskonaponskim stubovimaprovodnikom ALČ 4x35mm2, u neposreednoj blizini gde se planira izgradnja mašinske zgrade malehidroelektrane prolazi vazdušni SN dalekovod 10kV urađen provodnikom ALČ 3x50mm2 nabetonskim stubovima.

- Mašinska zgrada MHE „Zebica II“ za smeštaj agregata - turbina i generatora kao i druge sklopne izaštitne opreme.

1. Betonska-stubna trafostanica kapaciteta (100kVA) sa priključnim 10kV vodom i sklopom za obračunskomerenje na strani 10kV se mora pripremiti za priključak koje će se graditi u neposrednoj blizini. Pripremaobuhvata:

- STUB TARFOSTANICE betonski okrugli, ukupne dušine 11m atestiran za silu na vrhu stuba od1500 daN, fabričke izrade.

- TEMELJ STUBA Izvodi se za nosivost tla od 1, 2 i 3 daN/cm².- PRIKLJUČAK 10kV preko izolatora, rastavljača snage i visokoučinskih osigurača na izolatore

10kV transformatorske snage.- PROVODNICI 10kV Al/Fe 3x50mm² sa maksimalnom silom zatezanja 7 daN/mm² ili X00/0-A

3×50- PRIKLJUČAK 0,4kV sa uličnom rasvetom. Al/Fe 3x50mm² sa maksimalnom silom zatezanja 5

daN/mm² ili samonosivi kablovski snop.- RAZVOD 0,4 kV nioskonaponska sklopka rastavljač snage 400A; tri, odnosno četiri grupe NV

osigurača sa postoljima za 250A; polje za uličnu rasvetu sa brojilom aktivne energije, fotorelejom iautomatskim prekidačem; tri NV osigurača sa postoljem za 100A (za potrebe javne rasvete).

- ZAŠTITA, TRASFORMATORI od medjufaznih i dozemnih KS pomoću visokonaponskihvisokoučinskih osigurača za 20A; za zaštitu od atmosferskih prenapona koristiti odvodnikeprenapona 5kA, 12(25,5)kV.

- IZVODI zaštita od KS izvodi se osiguračima; katodni odvodnici prenapona 5kA, 575V.


27

- MERENJE u trafo polju niskog napona merenje struje se vrši pomoću bimetalnih ampermetara u svetri faze, a merenje napona je pomoću voltmetra sa preklopnikom; u polju ulične rasvete postavlja seaktivno direktno brojilo električne energije.

- UZEMLJENJE predviđeno je posebno radno i zaštitno uzemljenje na međusobnoj udaljenosti odminimalno 20m.

- OSVETLJENJE urađeno je osvetljenje unutar razvodnog ormana niskog napona

Stubna trafostanica SBTS-100 KVA

Za ovaj tip trafostanice kao noseća konstrukcija izabran je stub tipa 12/980. U statickom pogledu slučajeviprimene ovog stuba su ograničeni njegovim statičkim karakteristikama. Zbog toga je na ovom stubu mogućepostaviti transformator do100 kVA i dva izvoda niskog napona. Na stubu se montiraju elementi za nošenjeelektro opreme od čeličnih profila. Svi nosači od čelicnih profila su izrađeni iz delova i lako se mogumontlrati kako na postojeće tako i na nove stubove.

Sva metalna konstrukcija je zaštićena od korozije cinkovanjem vrućim postupkom.Tipski slučajeviopterećenja za koje je izvršena statička provera stuba i temelja dati su na posebnon crtežu. Ova trafostanica semože koristiti i za druge uslove na terenu za šta treba uraditi zaseban elaborat. Kod korišćenja postojećihstubova 12/98o za trafostanicu treba se pridržavati uslova iz ovog projekta. Nov stub se može koristiti kaokrajnji u slučajevima prema ovom projektu. Temelj trafostanice se radiod betona marke ‘’MB-20’’ izlivanjem na licu mesta prema crtežu iz ovog projekta.Moguća je upotreba temelja od prefabrikovanih betonskih elemenata.

Za ovaj tip trafostanice na stubu se montira sledeća visokonaponska oprema:- Tri visokonaponska visokoučinska osigurača nazivnog napona 12(24) kV i nazivne struje 16 odnosno l0A.- Vezu od izolatora visokog napona do osigurača izvodi se provodnikom od Al/Fe užeta preseka 5o/8mm2.Od osigurača do transformatora koristiti isti provodnik odnosno Al/Fe uže preseka 50/8 mm2. Izuzetno semože koristiti okrugli bakar prečnika l0 mm. Za spajanje koristiti odgovarajućispojni material.Razvod niskog napona se sastoji od sledeće opreme:- Niskonaponski kabal PPOO-ASJ 4x95 mm2 za vezu transformatora sa sabirnicama niskog napona- Dva niskonaponska kabla PPOO-ASJ, 4x55 mm2 za niskonaponske izvode,- Niskonaponska tipska zatezna aluminijunska konzola.- Razvodni orman iste konstrukcije kao za SBTS-250 kVA samo manjih gabarita u koji se montira električnaoprema. Postoje dve varijante jednopolne šeme. Ovde ćemo opisati opremu za veće zahteve- Tropolna sklopka rastavljač, prekidač 200 A- Tri merna strujna transformatora odnosa 200/5 A, n < 5, 15 VA, kl.l.- Tri bimetalna ampermetra sa pokazivačem maksimuma,- Dve grupe visokoučinskih osigurača sa postoljima 200 A- Voltmetar sa preklopkom za merenje međjufaznih i faznih napona,- Jednofazna utičnica sa zaštitnim kontaktom,- Instalacija za osvetljenje R.O.- Polje javne rasvete koje se priključuje na sabirnice preko tri visokoučinska

osigurača 35 A,- Tri odvodnika prenapona 500 V, 5 kA,- Sabirnice razvoda niskog napona izrađene od pljosnatog bakra, obojene, dimenzija20x5 mm,- Ostale potrebne opreme,- Energetski transfornator istih karakteristika kao i za SBTS-250 kVA samo sprege Yz5 snage l00 kVA. Ovajtransformator je sa kukama za direktno vešanje na stub,- Ostale spojne opreme

Mogu se koristiti samo merni i upravljački uređaji odobreni od strane direkcije za mere i dragocene metale.


28

Zaštitnom oprema za ostvarenje:a) Sistemska zaštita koju čini:naponska zaštita koja se sastoji od:- nadnaponske zaštite (U >) koju čini trofazni naponski rele najmanjeg opsega podešavanja (0,9-1,2) Ungkoja reaguje sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja (0.2-3)sek.- podnaponska zaštita (U <) koju čini trofazni naponski rele najmanjeg opsega podešavanja (1.0-0.7)Ung ,koja reaguje sa vemenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja (0.2-3)sek.

b) Frekventna zaštita koja se sastoji od:- nadfrekventne zaštite (f>) koju čini monofazni rele najmanjeg opsega podešavanja (49-52)Hz koja reagujesa vremenskom zadržkom najmanjeg opsega podešavanja (0,2-3)sek.- podfrekventna zaštita (f>) koju čini monofazni frekventni rele najmanjeg opsega podešavanja (51-48)Hzkoja reaguje sa vremenskom zadrškom najmanjeg opsega podešavanja (0.2-3)sek.Obe zaštite mogu da budu realizovane preko jednog relea koji ispunjava predhodne zahteve (f> i f>).

Mikroskopska sistemska zaštita mora da bude:- neosetljiva na prelazne režime;- ima visok nivo samodijagnostike a da kvar u zaštitnom uređaju ne sme da izazove proradu zaštite;- da ima ugrađenu funkciju registrovanja i pamćenja najmanje tri kvara;- ima mogućnost ispitivanja i podešavanja preko tastature i displeja na uređaju kao i preko prenosnogračunara i serijskog priključka;- da ima metalno kučište u zaštiti IP51 sa zaštitom od prodora prašine i vlage.U prostoriji sa uređajima za zaštitu temperatura se mora kretati u granicama 5ºS do +55ºS i bez mogućnostipojava kondezacije vlage.

Kompenzacija reaktivne energije u MHE

Faktor snage u odnosu na distributivni sistem u MHE treba da iznosi cos φ≥0,95.Sa tim ciljem, potrebno je ugraditi odgovarajuće kondezatorske baterije čiji kapacitet treba da je tako izabranda ni u kom pogonskom slučaju ne sme da dođe do samopođivanja generatora.U slučaju primene automatske kompezacije deo kondezatora može biti trajno priključen na distributivnisistem tako da ukupna snaga priključenih kondezatora - van automatske kompezacije, ne prelazi 10%vrednosti snage energetskih transformatora.Kod dimenzionisanja postrojenja za kompezaciju reaktivne energije mora se uzeti u obzir:- reaktivna energija potrebna za rad generatora;- reaktivna energija potrebna za potrošače u MHE kada generatori rade i kada nisu u pogonu;- štetno dejstvo odnosno pojava viših harmonika.Kondezatori se priključuju na S.N. mrežu E.D. 35kV preko energetskog transformatora 042/35kV odnosno naniženaponsku stranu 0,4kV.

Generatori i turbine MHE

U MHE "Zebica II" koristiće se sinhroni generatori snage 3 x 400v; 50 HZ- 90 kw. Godišnja proizvodnjakoju elektrana predaje u mrežu E.D. sistema iznosi 378.000 kWh. Planirana vršna snaga i energija kojuelektrana predaje u mrežu E.D. sistema i preuzima iz iste zavisi od hidroloških prilika, i najmanja je u letnjemperiodu.

Za pogon generatora koriste se vodne turbine smeštene u donjem nivou mašinske zgrade, a karakteristikeistih će se definisati projektom za građevinsku dozvolu saglasno rešenjima iz idejnog rešenja i ovogurbanističkog projekta.


29

Betonska-stubna trafostanica kapaciteta (100kVA) je sa priključnim 10kV vodom i sklopom za obračunskomerenje na strani 10kV.

Prekostrojna zaštita je trofazna maksimalna strujna vremenski nezavisna zaštita koja reaguje:- sa vremenskom zadrškom pri strujnim opterećenjima koja prelaze I>, i- trenutno pri bliskim kratkim spojevima - kratkospojna zaštita I»

Merni relei prekostrujne zaštite su za naznačenu struju 5A i za najmanji opseg podešavanja:- (3-9)A za prekostrujnu zaštitu I>- (20-50)A za kratkospojnu zaštitu I.

Najmanji opseg podešavanja vremenske zadrške prekostrujne zaštite treba da bude (0,2-3) s, prema T.P.14a.

Zemljospojna zaštita je homopolarna a izvođenje iste zavisi od načina uzemljenja neutralne tačke SN35kVmreže - prema T.P. 6.

Kada je neutralna tačka SN mreže 35kV uzemljena preko niskonaponske impedanse primenjuje semonofazno maksimalno strujno vremenski nezavisna zaštita I0 > čiji merni rele je za naznačenu struju In=5Anajmanjeg opsega podešavanja (0,5-2,5)A sa najmanjom vremenskom zadrškom opsega podešavanja (0,2-3)s.

Dalekovod u svemu treba da je izgrađen saglasno Pravilniku o tehničkim normativima za izgradnjunadzemnih elektroenergetskih vodova nazivnog napona od 1kV do 400kV („Sl.list SFRJ“, br.65/88 i „Sl.listSRJ“ br.18/92).

Dalekovod treba da je zaštićen od atmosferskih pražnjenja tako da poseduje zaštitno uže postavljeno navrhovima stubova koje se uzemljava preko konstrukcije stubova koji su uzemljeni na način prema čl.78navedenog Pravilnika.

Na celoj trasi dalekovod moraju se obezbediti potrebne sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti kodprelazaka vodova i približavanja objektima.

Sigurnosne visine i sigurnosne udaljenosti za vodove napona do 110 kV uključujući i 10kV su definisanečl.100 do 224 istog pravilnika.

Nadzor i komunikacija sa MHE

Investitor je dužan da omogući da operator distributivnog sistema ima informacije u realnom vremenuodnosno da omogući prenos sledećih informacija do nadležnog centra upravljanja i to: analogne veličine:- aktivnu snagu (MW)- reaktivnu snagu (MVar)- napone po fazama u V- struje po fazama u A status uređaja:

- svih rastavnih uređaja (prekidač, rastavljač)- automatski regulator napona ako njegov rad utiče na distributivni sistem alarmi:

- gubitak komunikacije između MHE i nadležnog centra upravljanja- gubitak ili poremećaj funkcije zaštite u okviru MHE

Svi podaci koji se odnose na nadzor moraju se skladištiti i čuvati u vremenskom periodu od 30 dana.

Procedure i dokumentacija za priključenje MHE na distributivnu mrežu


30

Da bi se MHE priključila na distributivnu mrežu potrebno je sprovesti sledeće postupke: Izdavanje informacije o mogućnosti priključenja na distributivnu mrežu koju izdaje operater

distributivne mreže sa bitnim podacima kao što su:- mesto priključenja, vrsta i presek priključnog voda i druge potrebne opreme (prekidači, rastavljači);- parametre mreže od koje polazi priključni vod (snagu kratkog spoja, režim rada neutralne tačke i

podatke o struji zemljospoja).

Informacija se izdaje sa rokom važenja dve godine. Izdavanje odobrenja za priključenje na distributivnu mrežu koje izdaje operate distributivne mreže u

formi rešenja na zahtev investitora treba da sadrži priloge kao što su:- situacioni plan objekta, podaci o izabranim agregatima (vrsta i snaga), jednopolna šema postrojenja,

način prenošenja informacija iz MHE i druge podatke kao kod zahteva za izdavanje informacije omogućnosti priključenja.

U odobrenju se pored tehničkih uslova priključenja određuje i iznos troškova priključenja i rokovi za njihovoizmirivanje i priključenje objekata.

Priključenje MHE na distributivnu mrežu

Postupak za priključenje MHE se pokreće pisanim zahtevom investitora po završetku izgradnje, sapriloženim dokazima koji potvrđuju ispravnost opreme i uređaja.

Po obavljenim ispitivanjima i podešavanju ugrađene opreme, upravljačkih i zaštitnih uređaja sačinjavaju seodgovarajući zapisnici i dostavljaju distributeru koji po potrebi vrši pregled priključka i mernog mesta, nakončega se elektrana priključuje na distributivnu mrežu, što se dokumentuje odgovarajućim zapisima.

Zapisnik o priključenju sačinjavaju operater distributivne mreže i vlasnik MHE odnosno njihovi ovlašćenipredstavnici.

Ugovor o priključenju na distributivnu mrežu zaključuju vlasnik MHE i operater distributivne mreže upogodnoj fazi izgradnje objekata.

Ugovor sadrži prava i obaveze ugovorenih strana kod priključenja i održavanja uređaja i opreme kontrole ipraćenja ispravnosti pogona i međusobnog obaveštavanja i pristupa objektu.

Ugovor o preuzimanju i isporuci el.energije zaključuje vlasnik MHE i kupac električne energije po pravilupre priključenja na distributivnu mrežu, a sadrži prava i obaveze ugovorenih strana u vezi obračuna i plaćanjapreuzete el.energije.

1. Prvo priključenje MHE na mrežu ED se vrši kada su ispunjeni svi uslovi navedeni u prethodnoj tački ovogopisa, u prisustvu vlasnika MHE- investitora, ovlašćenog predstavnika nadležne ED i glavnog izvođačaradova.

Neposredno pre prvog uključenja MHE na distributivnu mrežu vrši se:- vizuelni pregled MHE, pogonskih uređaja generatora i rasklopnog postrojenja;- upoređenje projekta dokumentacija sa izvedenjim stanjem;- provera pristupačnosti spojnom prekidaču i mernom mestu;- provera zaštite-sistemske prema tč.82 i zaštite priključnog voda prema tč.8.3 T.P16;- provera ispravnosti priključaka MHE uključujući zaštitne i merne uređaje i rasklopne aparate na

mestu priključenja na distributivni sistem.


31

Ispitivanje zaštitnih uređaja kod prvog priključenja MHE se vrši u realnim uslovima kao primarno ispitivanje(zajedno sa mernim transformatorima) i sekundarno ispitivanje, sa probom delovanja na isključenje spoljnogprekidača.

Provera funkcionisanja uređaja za sinhronizaciju (ručnu ili automatsku) i drugih uređaja koji omogućavajubezbedno priključenje generatora na distributivni sistem i provera:

- ispada trofaznog napona u D.S;- ako u MHE ima više generatora redosled uključenja na D.S i utvrđivanje najmanje vremenske

zadrške do priključenja narednog generatora;- funkcionisanje postrojenja za kompezaciju reaktivne energije u zavisnosti od tipa generatora i ostalih

potreba za reaktivnom energijom.

O izvršenim ispitivanjima sačinjava se poseban dokument (protokol).

Pogon MHE

Saglasno odredbama Pravilnika o tehničkim normativima za pogon i održavanje elekrtoenergetskihpostrojenja i vodova („Sl.list SRJ“ br.41/93) vlasnik MHE je dužan da u definisanim rokovima vrši kontroluispravnosti funkcionisanja spojnog prekidača i zaštitnih uređaja. Rezulatati ispitivanja se unose u posebanprotokol.

Ovlašćeni predstavnik E.D. može u svako doba da traži rezultate ispitivanja sistemske zaštite MHE i zaštitepriključnog voda u MHE a u slučaju da pogonski uslovi D.S-a to zahtevaju i promenu podešavanja zaštite.

U slučaju kvarova i poremećenja u distributivnom sistemu MHE se mora odvojiti od distributivnog sistema.

U slučaju opasnosti i smetnji u distributivnom sistemu E.D. Ima pravo da trenutno odvoji MHE od D.S i otome obavesti vlasnika. O isključenju MHE zbog neophodnih radova (remont, revizija isl.) u D.S- u. vlasnikMHE se takođe pravovremeno obaveštava u skladu sa rokovima definisanim u "Pravilniku oradu distributivnog sistema".

Ovlašćenom predstavniku E.D-a mora u svako vreme da bude omogućen pristup rasklopnim aparatima,zaštitnim i mernim uređajima u MHE u čemu se zaključuje poseban ugovor o pogonu.

U slučaju nestanka jednosmernog napona za napajanje zaštitnih uređaja i rasklopnih aparata u MHE iz AKU-baterije treba da dođe do automatskog zaustavljanja generatora-rasterećenja generatora, prekid paralelnograda MHE sa D.S. isključivanje spojnog prekidača, razbuđivanje i zaustavljanje.

Nadležna E.D i vlasnik MHE se moraju uzajamno obaveštavati o bitnim izmenama u ED mreži odnosnopostrojenju MHE koje imaju uticaj na paralelni rad kao što su zamene zaštitnih uređaja i rasklopnih aparata,uređaja za kompezaciju reaktivne enercije i sl.

Ostale instalacije u MHE

Električne instalacije niskog napona u MHE neophodne za funkcionisanje objekta moraju odgovaratiodredbama Pravilnika o tehničkim normativima za el. instalacije niskog napona („Sl.list SFRJ“ br.53/88 i„Sl.list SRJ“ br.28/98).

U instalaciji moraju biti zastupljene sve potrebne mere tehničke zaštite i to:- zaštita od direktnog dodira i zaštita od indirektnog dodora saglasno SRPS N.B2.741- zaštita od požara- zaštita od prekomernih struja- zaštita od prenapona


32

- zaštita od pada i nestanka napona.Posle izvođenja instalacija mora se izvršiti pregled instalacija prema čl. 192 i ispitivanje prema čl.193navedenog Pravilnika i od strane ovlašćene ustanove obezbediti stručni nalaz kao dokaz o ispravnostiinstalacija.

Objekat MHE mora posedovati instalacije za zaštitu od atmosferskih pražnjenja. Gromobranska zaštita seizvodi saglasno "Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu objekata od atmosfersih pražnjenja (sl.listSRJ 11/96) i SRPS-IEC 1024-1 gromobranske instalacije - opšti uslovi - prema tč.2 i 3 navedenog standarda.

Posle izvođenja gromobranske instalacije treba izvršiti pregled i verifikaciju kojima se utvrđuje ispravnos ifunkcionalnost instalacije.

Tehnički opis

Za pravilno funkcionisanje buduće MHE Zebica II potrebno je:- izgraditi objekte predviđene arhitektonskim delom projekta;- izgraditi BSTS 10/0,4kV na parceli investitora u a u svemu prema važećim tehničkim propisima I

lokacijskim uslovima izdatim od nadležnog organa SO Kuršumlija.- Sve imovinsko-pravne odnose kao I potrebnih saglasnosti za izgrdadnju priključnog 10kV voda i

BSTS 10/0,4kV pribavlja investitor;- MHE osposobiti za atmosferski rad - bez posade;- predvideti sve potrebne sistemske mere zaštite za MHE i mere zaštite napojnih vodova, koje će

omogućiti odvajanje MHE od distributivnog sistema u slučaju havarije MHE;- nadzemne vodove zaštititi od atmosferskih pražnjenja ugradnjom zaštitnog užeta iznad provodnika

dalekovoda sa uzemljenjem preko konstrukcije čelično rešetkastih stubova;- MHE zaštititi od atmosferskih pražnjenja gromobranskom instalacijom prema opisu u ovom

urbanističkom projektu;- u MHE sprovesti odgovarajuće mere zaštite od napona dodira i napona koraka;- obezbediti zaštitu od nastanka požara u objektima uz obezbeđenje vatrogasnog puta za pristup

vatrogasnog vozila po potrebi;- sve instalacije MHE i napojnih vodova izvesti uz poštovanje važećih propisa;- merenje potrošnje i snage - predate distributivnom sistemu i preuzete iz istog realizovati preko

dvosmerne merne grupe -izvodna ćelija za MHE;- omogućiti pristup operatoru distributivnog sistema u MHE u svakom trenutku;- ovlašćeni predstavnik distributivnog sistema može tražiti ispitivanje sistemske zaštite MHE ukoliko

oceni da za to postoji potreba;- investitor - vlasnik MHE je dužan da vrši periodična ispitivanja zaštite u rokovima prema Pravilniku

o tehničkim normativima za pogon i održavanje elektroenergetskih postrojenja i vodova („Sl.list SRJ“,br.41/93) i rezultate unese u poseban protokol dostupan operatoru distributivnog sistema;

- investitor je dužan da kod izgradnje objekta obezbedi daljinsko očitavanje.

Za prenos podataka do centra upravljanja obezbeđuje se prenosni put koji definiše operater distributivnogsistema.

U centru trba da je omogućen nadzor - daljinsko očitavanje potrošnje el. energije za obračun, daljinskoočitavanje merenih veličina bilo kada u toku dana, pračenje opterećenja, memorisanje izmerenih veličina ubazu podataka, pregled očitanih podataka, izrada potrebnih izveštaja, izdavanje računa i dr.

Mere za otklanjanje opasnosti i štetnosti

Opasnost od slučajnog dodira delova pod naponom je otklonjena pravilnim izborom opreme iprimenom odgovarajućih zaštitnih mera


33

Primenjena su zaštitna kućišta za razvodne table niskog napona i V.N. razvodna postrojenja.• Opasnost od iznošenja potencijala u BSTS je eliminisana pravilnim uzemljenjem objekata• Previsoki napon dodira koji se u slučaju kvara može pojaviti na metalnim kućištima opreme koji u

normalnom radu nisu pod naponom a u slučaju kvara dolaze pod napon opasan po život osoblja,otklonjena je merom automatskog isključenja u primenjenom sistemu zaštite

• Zaštita od opasnog napona koraka je otklonjena pravilnim uzemljenjem objekta• Dejstvo struje kratkog spoja je otklonjena delovanjem zaštite od kratkog spoja, odnosno

pregorevanjem osigurača u niskonaponskoj instalaciji i isključenjem zaštitnih prekidača• Zaštita od preopterećenja je obezbeđena pravilnim izborom opreme i dimenzionisanjem pravilnika i

kablova• Opasnosti od tehničkog naprezanja provodnika i kablova je otklonjena pravilnim izborom istih prema

očekivanom strujnom opterećenju• Nedozvoljeni pad napona u V.N instalacijama se sprečava delovanjem podnaponske zaštite a u

instalacijama N.N pravilnim izborom opreme koja ne može izazvati prevelike pad napona• Opasnost od nestanka napona posebno pomočnog jednosmernog napona ne može izazvati posledice

jer ostala zaštita obezbeđuje otklanjanje opasnosti• Opasnosti od atmosferskih pražnjenja na V.N vodovima 3 se sprečava zaštitnim užetom iznad

provodnika dalekovoda uzemljenim preko konstrukcije stubova i korišćem katodnih odvodnikaprenapona na kraju vodova.

Na objektima BSTS i MHE izvodi se gromobranska zaštita koja sprečava teže posledice atmosferskihpražnjenja

• Opasnost od pogonskih i atmosferskih prenapona otklanja se prenaponskom zaštitom u MHE ivarničarima i katodnim odvodnicima na napojnim vodovima

• Uticaj vlage vode i prašine se otklanja pravilnim izborom mehaničke zaštite za opremu• Opasnost os buke i vibracija ne postoji jer je MHE predviđena za rad bez posade, a predviđena

oprema ne izaziva buku iznad propisanih granica• Požar i eksplozija se ne očekuju zbog kvalitetne opreme koja se koristi i pravilnog dimenzionisanja

opreme i instalacija koja bi mogla biti uzročnik izazivanja požara obezbeđenjem pristupnih puteva doMHE omogućena je brza intervencija vatrogasnih vozila. Posedovanje protivpožarnih aparata uBSTS 10/0,4kV i interventnim vozilima elektrodistributivnih ekipa, omogućava se brzo gašenjenastalih požara

• Predviđena oprema i instalacije u MHE i BSTS 10/0,4kV ne izazivaju aerozagađenja pa se nepredviđaju posebne mere za zaštitu životne sredine.

VODOVODNA I KANALIZACIONA MREŽA

Od strane Javnog preduzeća za obavljanje komunalne delatnosti „Toplica“ iz Kuršumlije, investitor je dobioTehničke uslove br. 120 od 27.02.2017. god. za izradu Urbanističkog projekta na k.p. br. 882 u KO Zebica II.

Parcelu u obuhvatu urbanističkog projekta nije potrebno komunalno opremati. Sistem upravljanja jekoncipiran tako da omogućava automatski rad MHE bez stalnog prisustva posade uz mogućnost lokalnogručnog komandovanja. U skladu sa tim, u radu mašinskog postrojenja MHE neće biti potrebe za pijaćom itehničkom vodom, a samim tim ni za sanitarnim čvorom. Za snabdevanje pijaćom vodom za lica koja će bitiangažovana na povremenim kontrolama i održavanju opreme koristiće se aparat za vodu.

Za sanitarne potrebe iznajmiti mobilni toalet. Firma koja iznajmljuje ove toalete će se obavezati da vršinjihovo pražnjenje, pošto se oni ne priključuju na kanalizacionu i vodovodnu mrežu.


34

S P R O V O Đ E Nj E

Urbanistički projekat dostaviti nadležnom odeljenju Opštinske uprave opštine Kuršumlije na potvrđivanje uskldu sa čl.63. Zakon ao planiranju I izgradnji.

Pre potvrđivanja urbanističkog projekta, nadležno odeljenje Opštinske uprave opštine Kuršumlije ćeorganizovati javnu prezentaciju urbanističkog projekta u trajanju od sedam dana.

Po isteku roka za javnu prezentaciju, nadležni organ je dužan da, u roku od tri dana, dostavi komisiji zaplanove urbanistički projekat sa svim primedbama i sugestijama sa javne prezentacije. Komisija za planovedužna je, da u roku od 30 dana izvrši proveru usklađenosti urbanističkog projekta sa planskim dokumentom iZakonom, razmotri sve primedbe i sugestije sa javne prezentacije i izveštaj sa mišljenjem dostavi organunadležnom za potvrđivanje urbanističkog projekta.

Urbanistički projekat je izrađen u 4 (četiri) istovetna primerka, od kojih se 2 (dva) primerka nalaze kodnaručioca posla, a po 1 (jedan) primerak u Opštinskoj upravi opštine Kuršumlije i firme “VUKINŽENJERING” iz Prokuplja.

ODGOVORNI URBANISTA,

____________________________GORDANA KITANOVIĆ, dipl.inž.arh.

(licenca: 200 1146 09)


35

G R A F I Č K I D E O

URBANISTIČKI DEO

1. Situacija R1:1000

2. Namene površina R1:250

3. Regulacija I nivelacija R1:250

4. Infrastruktura R1:250

REKAPUT

K. O. ĐAKE

K. O. IVAN KULA

ĐAČKI POTOK

Đ

A

Č

K

I

P

O

T

O

K

Taložnik

PUT

PUT

Po+P

CEVOVOD POD PRITISKOM

PUTLEGENDA

Granica UP

Granica parcele

Regulaciona linija

Građevinska linija

Mašinska kućicaPo+P

Saobraćajnica

Kote prirodnog terena

Kote uređenog terena

PREGLEDNA SITUACIJA RAZMERA:

1:1000 LIST: 1

CRTEŽ:

Potpis:

Odgovorni urbanista:Gordana Kitanović

DATUM:JUN 2017

PROJEKAT:

ZORAN VUKAJLOVIĆPROKUPJE, NJEGOŠEVA BR.8.

NARUČILAC PROJEKTA:

URBANISTIČKI PROJEKATIZGRADNJE MHE "ZEBICA II" NA KP.BR.882KO ZEBICA, VODOTOK ĐAČKI POTOK

REKA

PUT

Po+P

REGULACIONA LINIJA GRAĐEVINSKA LINIJA NAMENA POVRŠINA RAZMERA:

1:250 LIST: 2

CRTEŽ:

Potpis:


DATUM:JUN 2017

PROJEKAT:

URBANISTIČKI PROJEKATIZGRADNJE MHE "ZEBICA II" NA KP.BR.882 KOZEBICA, VODOTOK ĐAČKI POTOK




ULAZ

LEGENDA

Granica UP

Granica parcele

Regulaciona linija

Građevinska linija


Saobraćajnica

Vodno zemljište

Kolovoz od uvaljanog tucanika

PUT

REGULACIONA LINIJA GRAĐEVINSKA LINIJA

INFRASTRUKTURACRTEŽ:

Potpis:


PROJEKAT:




CEVOVOD POD PRITISKOM Ø450

ULAZ

LEGENDA

Granica UP

Granica parcele

Regulaciona linija

Građevinska linija


Saobraćajnica

Trasa cevovoda pod pritiskom Ø450mm

Trasa dalekovoda 10kV

LINIJA

OBALE POTOKA

REKA

PUT

Po+P

REGULACIONA LINIJA GRAĐEVINSKA LINIJA REGULACIJA I NIVELACIJA RAZMERA:

1:250 LIST: 3

CRTEŽ:

Potpis:


DATUM:JUN 2017

PROJEKAT:





ULAZ

LEGENDA

Granica UP

Granica parcele

Regulaciona linija

Građevinska linija


Saobraćajnica

Kote prirodnog terena

Kote uređenog terena

REKA

PUT

Po+P


NAMENA POVRŠINA RAZMERA:

1:250 LIST: 2

CRTEŽ:

Potpis:


DATUM:JUN 2017

PROJEKAT:





ULAZ

LEGENDA

Granica UP

Granica parcele

Regulaciona linija

Građevinska linija


Saobraćajnica

Vodno zemljište

Kolovoz od uvaljanog tucanika

PUT


INFRASTRUKTURACRTEŽ:

Potpis:


PROJEKAT:





ULAZ

LEGENDA

Granica UP

Granica parcele

Regulaciona linija

Građevinska linija


Saobraćajnica



LINIJA

OBALE POTOKA

LINIJA

OBALE POTOKA

REKA

PUT

REGULACIONA LINIJA GRAĐEVINSKA LINIJA INFRASTRUKTURA RAZMERA:

1:250 LIST: 4

CRTEŽ:

Potpis:


DATUM:JUN 2017

PROJEKAT:





ULAZ

LEGENDA

Granica UP

Granica parcele

Regulaciona linija

Građevinska linija


Saobraćajnica



1

Idejno rešenje za izgradnjuMale hidroelektrane Zebica II

Investitor: Zoran Vukajlović, Prokuplje, Njegoševa br. 8

Objekat: Mala hidroelektrana (MHE) “Zebica II”Đački Potok, mesto ZebicaOpština KuršumlijaKP 882 KO Zebica

Vrsta tehničke dokumentacije: Idejno rešenje (IDR)

Za građenje/izvođenje radova: Nova gradnja

Projektant:Odgovorno lice projektanta:

“VUK INŽENJERING”, ProkupljeBojana Vukadinović

Pečat i potpis:

Pečat i potpis: Odgovorni projektant:Bojana Vukadinović, dipl. inž. građ.,broj licence IKS: 317838904

Broj dela projekta: IDR-MHE-065-17Mesto i datum izrade: Prokuplje, maj 2017.

2

SADRŽAJ:

1. Opšta dokumentacija 11.1. Naslovna strana 11.2. Sadržaj 21.3. Rešenje o određivanju odgovornog projektanta 41.4. Izjava odgovornog projektanta 5

2. Uvod 63. Hidrološka analiza velikih, srednjih i malih voda 8

3.1. Uvod 83.2. Opšti podaci o vodotoku 83.3. Proračun velikih voda 103.4. Analiza kiša jakog intenziteta 103.5. Proračun efektivnih padavina nastalih od kiša jakog intenziteta 113.6. Proračun velikih voda preko sintetičkog jediničnog hidrograma 123.7. Proračun srednjih voda 13

3.7.1. Proračun srednjih voda po inž. Keller-u 133.7.2. Određivanje srednje vode metodom analogije 14

3.8. Određivanje malih voda 154. Određivanje osnovnih parametara postrojenja 20

4.1. Instalisani pad 204.1.1. Ulazni hidrološki podaci 20

4.1.1.1. Biološki minimum 204.1.2. Bilans voda 204.1.3. Određivanje razmatranog opsega instalisanih proticaja 21

4.2. Neto pad 214.2.1. Proračun hidrauličkih gubitaka 22

4.2.1.1. Prečnik cevovoda 224.2.1.2. Lokalni gubici 234.2.1.3. Linijski gubici 234.2.1.4. Ostali hidraulički gubici 23

4.3. Optimizacija turbinskog postrojenja 244.3.1. Uvod 244.3.2. Izbor tipa, broja i instalisanog proticaja turbina 25

4.4. Proizvodnja električne energije 294.4.1. Ukupan stepen iskorišćenja MHE 294.4.2. Proračun proizvodnje električne energije 30

5. Tehnički opis 315.1. Arhitektonski deo 31

5.1.1. Opis objekta 315.1.2. Konstrukcija 325.1.3. Obrada objekta 32

5.1.3.1. Zidovi, plafon I podovi 325.1.3.2. Hidroizolacija I termoizolacija 325.1.3.3. Bravarija 325.1.3.4. Ostalo 32

5.2. Hidrograđevinski deo 325.2.1. Hidraulička šema MHE “Zebica II” 325.2.2. Opis objekata 335.2.3. Osnovne geološke karakteristike lokacije 355.2.4. Proračun osnovnih parametara hidrotehničkih objekata 36

5.2.4.1. Dimenzionisanje vodozahvatne građevine 365.2.4.2. Visina vodenog stuba iznad najniže tačke slapišta 385.2.4.3. Hidraulički skok i spregnute dubine 38

3

5.2.4.4. Dužina slapišta 395.2.4.5. Proračun dimenzija vodozahvatnog kanala 395.2.4.6. Propusna moć rešetke vodozahvatnog kanala 405.2.4.7. Proračun otvora za riblju stazu 415.2.4.8. Proračun dimenzija taložnice 425.2.4.9. Proračun propusne moći odvodnog kanala 43

5.3. Hidromašinski i mašinski deo 445.3.1. Proračun osnovnih parametara turbine 445.3.2. Cevovod pod pritiskom 46

5.3.2.1. Brzina rasprostiranja udarnog talasa i vreme trajanje faze udara 475.3.2.2. Ekvivalentne visine i ostvareni pritisci 475.3.2.3. Debljina zida cevovoda 485.3.2.4. Ostala hidromašinska, hidromehanička i mehanička oprema 48

5.4. Elektrotehnički deo 495.4.1. Uvod 495.4.2. Generator i generatorska oprema 495.4.3. Sinhronizacija generatora sa mrežom 505.4.4. Tehnički sistem upravljanja 505.4.5. Električne zaštite 515.4.6. Glavni energetski transformator i kućni transformator 515.4.7. Oprema srednjeg napona 525.4.8. Priključenje MHE „Zebica II“ na DEES 52

5.5. Pregled tehničkih karakteristika MHE 536. Zaštita prirode i životne sredine 53

6.1. Uvod 536.2. Specifičnosti tehničkog rešenja MHE „Zebica II“ 54

6.2.1. Konstrukcija riblje staze i sistema za zahvatanje vode 546.2.2. Kvalitet vode 546.2.3. Gabariti i način izvođenja 546.2.4. Zaključak 54

6.3. Procena uticaja na prirodu i životnu sredinu 556.3.1. Osnovni ulazni podaci 556.3.2. Uticaji tokom izgradnje i eksploatacije MHE 556.3.3. Mogući negativni uticaji na faunu 56

6.4. Mere zaštite životne sredine 576.4.1. Opšte mere 576.4.2. Posebne mere 58

6.5. Pozitivni efekti izgradnje i eksploatacije MHE „Zebica II“ 596.5.1. Uštede u fosilnim gorivima 596.5.2. Smanjenje emisije štetnih gasova 59

6.5.2.1. Polazni parametri 596.5.2.2. Primenjene metode 606.5.2.3. Rezultati smanjenja emisije štetnih gasova odnosno supstanci 60

6.6. Zaključak 607. Program istražnih radova 60

7.1. Geodezija 607.2. Geologija 61

8. Troškovi izgradnje 62

4

REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTAARHITEKTONSKOG I HIDROGRAĐEVINSKOG DELA

Na osnovu člana 128. Zakona o planiranju i izgradnji ("Službeni glasnik RS", br. 72/09,81/09 - ispravka, 64/10 - odluka US, 24/11 i 121/12, 42/13 - odluka US, 50/13 - odluka US,98/13 - odluka US, 132/14 i 145/14) i odredbi Pravilnika o sadržini, načinu i postupkuizrade i način vršenja kontrole tehničke dokumentacije prema klasi i nameni objekata("Službeni glasnik RS", br. 23/2015) kao:

O D G O V O R N I P R O J E K T A N T

za izradu arhitektonskog i hidrograđevinskog dela Idejnog rešenja za građenjeelektroenergetskog objekta, Male hidroelektrane "Zebica II", na KP 882, KO Zebica umestu Zebica, opština Kuršumlija, određuje se:

Bojana Vukdinović, dipl. inž. građ.,broj licence IKS: 317838904

Projektant: “VUK INŽENJERING”, ProkupljeOdgovorno lice/zastupnik: Bojana Vukdinović

Pečat: Potpis:

Broj tehničke dokumentacije: IDR-MHE- 065-17Mesto i datum: Prokuplje, maj 2017.

5

REŠENJE O ODREĐIVANJU ODGOVORNOG PROJEKTANTAARHITEKTONSKOG I HIDROGRAĐEVINSKOG DELA

odgovorni projektant arhitektonskog i hidrograđevinskog dela Idejnog rešenja za građenjeelektroenergetskog objekta, Male hidroelektrane "Zebica II", na KP 882, KO Zebica umestu Zebica, opština Kuršumlija

Bojana Vukadinović, dipl. inž. građ.I Z J A V LJ U J E M

1. da su arhitektonski i hidrograđevinski delovi Idejnog rešenja izrađeni u skladu saZakonom o planiranju i izgradnji, propisima, standardima i normativima iz oblastiizgradnje objekata i pravilima struke2. da su pri izradi arhitektonskog i hidrograđevinskog dela Idejnog rešenja poštovane svepropisane i utvrđene mere i preporuke za ispunjenje osnovnih zahteva za objekat i da suizrađeni u skladu sa merama i preporukama kojima se dokazuje ispunjenost osnovnihzahteva3. da su arhitektonski i hidrograđevinski delovi Idejnog rešenja usklađeni sa njegovimostalim delovima

Glavni projektant: Bojana Vukdinović, dipl. inž. građ.Broj licence: 317838904

Lični pečat: Potpis:

Broj tehničke dokumentacije: IDR-MHE- 065-17Mesto i datum: Prokuplje, maj 2017.

6

2. Uvod

Mala hidroelektrana (MHE) "Zebica II" se nalazi na Đačkom Potoku u blizini mesta Zebica i nateritoriji opštine Kuršumlija. Mašinska zgrada (MZ) MHE „Zebica II“ nalazi se na udaljenosti odoko 0,7 km uzvodno od sela Zebica. ĐAČKI POTOK je desna pritoka reke Kosanice..

MHE "Zebica II" spada u grupu protočno-derivacionih MHE što znači da se deo toka Đačkogpotoka pomoću VZ-ne građevine preusmerava u taložnicu a iz taložnice u cevovod pod pritiskom.Voda se dalje, pomoću cevovoda pod pritiskom, transportuje do mašinske zgrade u kojoj se vršipretvaranje hidromehaničke energije vode u električnu energiju pomoću jednog agregata.Zahvaćena voda se nakon prolaska kroz turbinu MHE "Zebica II" preko odvodnog kanala vraćanazad u Đački Potok.

U slučaju MHE "Zebica II" usvojeno je tehničko rešenje sa cevovodom pod pritiskom nakompletnom potezu od VZ-a do MZ ove MHE koji se polaže duž desne i leve obale Đačkog potoka.Primenom ovakvog tehničkog rešenja pojednostavljuje izgradnja MHE "Zebica II" a smanjuju se itroškovi izgradnje. Takođe se i smanjuje uticaj na prirodu i životnu sredinu jer je cevovod podpritiskom „Zebica II“ skoro u potpunosti ukopan u zemljište.

Na slici 1-1 šematski su prikazani osnovni objekti MHE "Zebica II" ucrtani na topografskoj kartirazmere 1:25000.

Izgradnja MHE "Zebica II" se može svrstati u atraktivne projekte jer ova MHE poseduje solidanodnos između troškova izgradnje i instalisane snage (povoljna jedinična cena izgradnje MHE) aostvaruje se i dobra prosečna godišnja proizvodnju električne energije. Osim toga, MHE „Zebica II“se može realizovati na tehnički i tehnološki uobičajen odnosno standardan način i relativnojednostavno uklopiti u okolni prostor uz minimalan uticaj na okolnu prirodu i životnu sredinu.

7

VODOZAHVAT


MAŠINSKAZGRADA

MHE ZEBICA II

Slika 1-1: Mapa lokacije MHE Zebica II

8

3. Hidrološka analiza velikih,srednjih i malih voda

3.1. U V O D

Investitor planira izgradnju male hidroelektrane „Zebica II’’ 0,7 km uzvodno od sela Zebica, opštinaKuršumlija.

Za ovu hidroelektranu planira se zahvatanje vode iz Đačkog potoka, za šta je već dobijen Meteorološkiizveštaj RHMZ Srbije, br. 925-2-214 od 29.12.2016. godine. Za ovaj vodozahvat date su koordinate.

Na mestu vodozahvata na ovom potoku biće urađeni „tirolski prelivi“ – vodozahvat. Za profilvodozahvata na ovom potoku urađena je hidrološka analiza velikih, srednjih i malih voda.

3.2. OPŠTI PODACI O VODOTOKU

ĐAČKI POTOK je desna pritoka reke Kosanice. Profil vodozahvata nalazi se na topografskoj kartiIvan Kula (152-2-2), R 1:25.000 (sa koordinatama y = 7.531.887 i x = 4.758.905). Sa ove karte suodređene i fizičko - geografske karakteristike sliva i vodotoka, potrebne za proračun velikih, srednjih imalih voda.

- Površina sliva do profila vodozahvata F = 12,51 km2

- Dužina glavnog toka …………………………… Lt = 4,35 km- Dužina toka od pr. izliva do težišta sliva, po toku Lc = 3,68 km- Kota na profilu vodozahvata …………… Nu = 527,2 mnm- Kota izvorišta …………………………… Nizv = 890 mnm- Najviša kota na slivu …………………………… Nsl = 1368 mnm- Apsolutni pad toka …………………………… It = 10,51 %- Uravnati pad toka …………………………… Iur = 5,16 %- Srednja godišnja visina padavina (1981-2010)… Hgod = 660,0 mm

9

Prosečne mesečne i godišnje atmosferske padavine (u mm) u periodu 1981-2010. godin

Srednja vrednost (X) za period 1951-2010 u mm, srednja vrednost (x) za period1961-1990 u mm, razlika proseka za ceo period i normalu (d=H-h), standardna devijacija(S), koeficjent varijacije (Cv) i koeficijent asimetrije (Cs) za analizirane godišnjenizove padavinskih suma u periodu 1951-2010.

10

3.3. PRORAČUN VELIKIH VODA

Đački potok u ovom delu toka spada u vodotoke bez hidroloških osmatranja, pa će se proračun velikihvoda uraditi metodom jediničnog sintetičkog hidrograma, sa vezom padavine oticaj, preko SCSmetode.

Postupak koji je primenjen za proračunu velikih voda Volujac potoka, koristi se za proračun hidrološkineizučenih slivova, a bazira se na karakteristikama sliva i analizi kiša jakog intenziteta, analizi oticanjai sintetičkog jediničnog hidrograma.

3.4. Analiza kiša jakog intenziteta

Ordinate raspodele verovatnoće sloja i intenziteta kiša različitog trajanja za područje opštineKuršumlija, na osnovu merenja na Meteorološkoj stanici Kuršumlija, u periodu 1952-2015. godina,koja su merodavna za predmetnu lokaciju male hidroelektrane, dati su od RHMZ-a, Sektornacionalnog centra za klimatske promene i date su u prilogu broj 1.

Podaci su izdati na osnovu merenja i osmatranja na GMS kuršumlija, koja je reprezentativna za traženopodručje.

Merodavne računske kiše za proračun velikih voda

Tabela 1.

Verovatnoća pojave p 0,1% p 1% p 2% p 5%

Maksimalne dnevnepadavine Hd(p) u mm 99,1 68.7 63,3 52,5

Kiše kratkog trajanja, manjeg od jednog dana merodavne su za razmatrani sliv sloj kiše H(t,p) –(trajanja t i verovatnoće pojave p) određen je preko modela, koji je dat izrazom

)()1(

)11440(1440

),( pxHdta

axtptH b

b

gde su: t – trajanje kiše

a i b – parametri modela: a = 0,30;b = 0,84 – očitan sa karte izolinija;

Hd(p) – maksimalna dnevna suma padavina, verovatnoće pojave p (%) i izražena u mm.

Ovaj model urađen je u Republičkom hidrometeorološkom zavodu Srbije i objavljen u ‘’Građevinskomkalendaru za 1994-1995 godinu – karakteristike jakih kiša za teritoriju Srbije’’, D.Janković.

11

3.5. Proračun efektivnih padavina nastalihod kiša jakog intenziteta

Određivanje efektivnih padavina Pef p (%) nastalih od kiša jakog intenziteta izvršeno je po metodiSCS koju je razvio Biro za očuvanje zemljišta (SAD) i predstavlja najpouzdaniji način za određivanjeneto kiša, jer uzima u obzir značajne uslove oticanja u slivu, kao što su: karakteristike zemljišta, uslovepredhodne vlažnosti tla, vegetacioni pokrivač i način obrade poljoprivrednog zemljišta. Uzimajući uobzir nabrojane faktore, izračunat je broj krive, koja definiše zavisnost padavina od oticaja – CN –(Curve Number).

Za hidrološku grupu C – smeđa zemljišta na različitim podlogama, blago kisele do kisele reakcije(organski krečnjaci, konglomerati, peščari i laporci)

Tabela 2.

Biljni kompleks CN % od površine (2) x (3)

1. 2. 3. 4.Oranice 79 2,50 197,50Voćnjaci 60 3,50 210,00

Livade i pašnjaci 72 25,16 1.811,52Niska šuma i šikara 66 23,24 1.533,84

Šuma prekinutog sklopa 74 29,80 2.205,52Šikara - kamenjar 84 15,80 1.327,20

SUMA: 100,00 % 7.285,58

Prosečno CN = 7.285,58/100 = 73Nadprosečno CN = 79 (III uslov – nadprosečni uslovi prethodne vlažnosti zemljišta)

Za poznatu vrednost CN, efektivne kiše se određuju pomoću izrara:

)()8,0),(()2,0),((),(

2

mmdptHdptHptPef

Gde su: Pef (t,p) – efektivne (neto) kišeH (t,p) – bruto kišed – deficit oticanja

4,251079

1000

)(4,25101000

xd

mmxCN

d

mmd 519.67

12

3.6. Proračun velikih voda prekosintetičkog jediničnog hidrograma

Proračun velikih voda karakterističnih verovatnoća izvršen je prema sledećem izrazu

Qmax (p%) = qmax x Pef p (%) (m³/sec)

Gde je:

qmax – maksimalna ordinata sintetičkog jediničnog hidrograma izraženau (m³/sec mm);

Pef p(%) – efektivna kiša obezbeđenosti p (%) izražena u mm

Predpostavlja se trougaoni oblik sintetičkog hidrograma, a maksimalna ordinata jediničnog hidrogramase izračunava prema izrazu:

)sec/()1)(5,0(

56,0max 3 mmmKtpxTk

Fslq

Pri čemu je: Tk – trajanje kiše (čas)tp – vreme kašnjenja sliva (čas)K = 1,04 bezdimenzionalni koeficijent

- Vreme kašnjenja sliva (čas)

)(751,0336,0

časIur

LtxLctp

Gde su:

- Lt = 4,35 km – dužina toka;- Lc = 3,68 km – dužina toka od zadatog profila do težišta sliva,

po toku;- Iur = 5,16 % - uravnati pad toka

336,0

16,568,335,4751,0

xtp

tp = 1,447 čas

- Određivanje bezdimenzionalnog koeficijenta K

125,0)20(70,0 TcK

Tc – koncentracija vode u slivu

13

385,02

(%)868,0

ItLtTc

385,02

51,1035,4868,0

Tc

Tc = 0,37 čas

125,0)2037,0(70,0 K

K = 1,048

Na osnovu izloženog, proticaji karakterističnih verovatnoća p(%) dati su u Tabeli 3.

Karakteristični proticaji velikih vodaTabela 3.

Vodotok Profil Q0,1% (m³/sec) Q1% (m³/sec) Q2% (m³/sec) Q5% (m³/sec)

ĐačkiPotok

Vodozahvat 31,44 14,17 11,61 7,12

U prilogu broj 2. data je procedura proračuna velikih voda metodom sintetičkog jediničnog hidrogramaza različita vremena Tk (trajanje kiše), a usvojeno je kao merodavno vreme za koje zavisnost Qmax(pT) dostigne maksimum.

3.7. Proračun srednjih voda

3.7.1. Proračun srednjih voda po inž. Keller-u

Za bujične slivove vrlo jake konfiguracije

Qgod = (Hgod -350)x1000xF (m³/god)

Hgod = 660,0 mm – za područje sliva Đačkog potoka

F = 12,51 km²

Qgod = 3.878.100 m³/god

Srednja godišnja voda je

sec/10536.31

36 m

xQgodQsr

14

Qsr = 0,123 m³/sec

Specifično oticanje

xQsrF

qo310

qo = 9,83 l/sec/km²

3.7.2. Određivanje srednje vode metodom analogije

Za ovu svrhu korišćeni su podaci za reku Toplicu koja ima hidrološka osmatranja i merenja u slivu:

- Profil Pepeljevac

Qsr = 6,40 m³/sec


- Iz Nacrta vodoprivredne osnove SR Srbije – jun 1987. godine

Karta 1. specifično oticanje – za Đački potok


Usvojena srednja vrednost specifičnog oticanja za ovaj potok je


pa je srednja voda u profilu vodozahvata:

Qsr = qo x F / 1000

Qsr = 9,95 x 12,51 / 1000

Qsr = 0,123 m³/sec

15

3.8. Određivanje malih voda

Karakterističan proticaj malih voda određen je ocenom preko srednjih voda

Qmin95% = 0,10 Qsr m³/sec

Qmin95% = 0,10 x 0,123

Qmin95% = 0,0123m³/sec = 12,3 l/sec

16

Prilog broj 2.

Rezultati proračuna velikih voda metodomsintetičkog jediničnog hidrograma

Vodotok: Đački potok; Profil: Vodozahvat za MHE Zebica II

T T qmax Pbr Pef Qmax(min) (čas) (m³/sec mm) (mm) (mm) (m³/sec)

Verovatnoća pojave p = 0,1%; povratni period T = 1000 godina

10.000 0.167 2.235 35.207 5.279 11.79820.000 0.333 2.119 44.006 9.491 20.11630.000 0.500 2.015 48.920 12.185 24.55740.000 0.667 1.921 52.325 14.172 27.22550.000 0.833 1.835 54.938 15.757 28.91660.000 1.000 1.757 57.064 17.082 30.00670.000 1.167 1.685 58.861 18.226 30.70180.000 1.333 1.618 60.420 19.235 31.12490.000 1.500 1.557 61.800 20.140 31.353

100.000 1.667 1.500 63.040 20.963 31.442110.000 1.833 1.447 64.167 21.719 31.427120.000 2.000 1.398 65.201 22.418 31.334130.000 2.167 1.352 66.157 23.070 31.183140.000 2.333 1.309 67.046 23.681 30.989150.000 2.500 1.268 67.879 24.256 30.761160.000 2.667 1.230 68.662 24.800 30.508170.000 2.833 1.194 69.401 25.317 30.238180.000 3.000 1.161 70.102 25.809 29.954190.000 3.167 1.129 70.768 26.279 29.661200.000 3.333 1.098 71.403 26.729 29.361

17

Prilog broj 2.1.




Verovatnoća pojave p = 1%; povratni period T = 100 godina

10.000 0.167 2.235 24.407 1.516 3.38820.000 0.333 2.119 30.506 3.420 7.24930.000 0.500 2.015 33.913 4.737 9.54740.000 0.667 1.921 36.274 5.742 11.03150.000 0.833 1.835 38.085 6.561 12.04060.000 1.000 1.757 17.082 7.255 12.74470.000 1.167 1.685 18.226 7.860 13.24180.000 1.333 1.618 19.235 8.400 13.59190.000 1.500 1.557 20.140 8.887 13.834

100.000 1.667 1.500 20.963 9.332 13.997110.000 1.833 1.447 21.719 9.743 14.099120.000 2.000 1.398 22.418 10.126 14.153130.000 2.167 1.352 23.070 10.484 14.171140.000 2.333 1.309 23.681 10.820 14.159150.000 2.500 1.268 24.256 11.138 14.125160.000 2.667 1.230 24.800 11.440 14.073170.000 2.833 1.194 25.317 11.728 14.007180.000 3.000 1.161 25.809 12.002 13.930190.000 3.167 1.129 26.279 12.265 13.843200.000 3.333 1.098 26.729 12.517 13.749

18

Prilog broj 2.2.





10.000 0.167 2.235 22.489 1.055 2.35820.000 0.333 2.119 28.109 2.597 5.50530.000 0.500 2.015 31.247 3.692 7.44240.000 0.667 1.921 33.422 4.538 8.71750.000 0.833 1.835 35.091 5.230 9.59860.000 1.000 1.757 36.449 5.820 10.22370.000 1.167 1.685 37.597 6.336 10.67480.000 1.333 1.618 38.593 6.797 10.99990.000 1.500 1.557 39.475 7.215 11.231

100.000 1.667 1.500 40.267 7.597 11.394110.000 1.833 1.447 40.987 7.950 11.504120.000 2.000 1.398 41.647 8.280 11.572130.000 2.167 1.352 42.258 8.588 11.608140.000 2.333 1.309 42.826 8.878 11.618150.000 2.500 1.268 43.358 9.153 11.608160.000 2.667 1.230 43.858 9.414 11.581170.000 2.833 1.194 44.330 9.662 11.541180.000 3.000 1.161 44.777 9.900 11.490190.000 3.167 1.129 45.203 10.127 11.431200.000 3.333 1.098 45.608 10.346 11.365

19

Prilog broj 2.3.





10.000 0.167 2.235 18.652 0.365 0.81520.000 0.333 2.119 23.313 1.244 2.63730.000 0.500 2.015 25.916 1.927 3.88440.000 0.667 1.921 27.720 2.473 4.75050.000 0.833 1.835 29.104 2.928 5.37360.000 1.000 1.757 30.230 3.321 5.83470.000 1.167 1.685 31.182 3.668 6.17980.000 1.333 1.618 32.009 3.981 6.44190.000 1.500 1.557 32.740 4.265 6.640

100.000 1.667 1.500 33.397 4.527 6.790110.000 1.833 1.447 33.994 4.770 6.903120.000 2.000 1.398 34.541 4.998 6.985130.000 2.167 1.352 35.048 5.211 7.044140.000 2.333 1.309 35.519 5.413 7.084150.000 2.500 1.268 35.960 5.605 7.108160.000 2.667 1.230 36.375 5.787 7.119170.000 2.833 1.194 36.767 5.961 7.120180.000 3.000 1.161 37.138 6.128 7.112190.000 3.167 1.129 37.490 6.288 7.097200.000 3.333 1.098 37.827 6.442 7.076

20

4. Određivanje osnovnih parametara postrojenja

4.1. Instalisani pad

4.1.1. Ulazni hidrološki podaci

U prethodno prezentovanoj Hidrološkoj studiji definisani su karakteristični računski proticaji ĐačkogPotoka u profilu VZ MHE „Zebica II“ koji su bitni za određivanje instalisanog proticaja turbina MHE.

Proračunska vrednost prosečnog proticaja

Reka/profil Qsr (m³/sec)Đački Potok/VZ MHE „Zebica II“ 0,123

4.1.1.1. Biološki minimum

Biološki minimum odnosno garantovani proticaj Đačkog Potoka u profilu VZ MHE "Zebica II"iznosi, 10%Qsrm, odnosno,

Qmin95% = 0,0123m³/sec = 12,3 l/sec

4.1.2. Bilans voda

Opšta jednačina bilansa voda koja važi za sve vrste pregradnih građevina na vodotocima(brane, ustave, VZ-i itd.), glasi,

gde je,

- promena zapremine akumulacije u definisanom vremenskom periodu

- suma svih priliva vode u akumulaciju (ulazne komponente)

- suma svih odliva vode iz akumulacije (izlazne komponente)

Prethodno je već navedeno da se izgradnjom VZ-a MHE „Zebica II“ na Đačkom Potoku ne formiraakumulaciono jezero već se samo podiže postojeći nivo vode za oko 0,5 m. To je posledica procesakojim se nakon izgradnje VZ-a tokom kratkog vremenskog perioda prostor neposredno iznad njegapopunjava rečnim nanosom (pesak, kamenje, organski materijal itd.) tako da ne dolazi do akumuliranjavode. Odavde dalje sleduje da je leva strana prethodno navedene jednačine bilansa voda jednaka nuliodnosno ΔVac/Δt = 0.

21

Na osnovu svega prethodno navedenog pomenuta jednačina bilansa voda u slučaju MHE „Zebica II“ sesvodi na,

gde je,

Qw - dotok vode u VZ- u m3/sQsh - količina vode koja se zahvata za potrebe ra da turbina MHE i koja ne može biti veća od ukupnoginstalisanog proticaja (Q) u m3/sQbm - količina vode koja se ispušta za potrebe biološkog minimuma u m3/sQe - višak vode koji preliva preko VZ-a (tokom vodnih perioda) i koji je jednak razlici izmeđutrenutno prispele količine vode u VZ- i maksimalno zahvaćene količine vode za potrebe rada turbine ikoličine vode koja se izdavaja za biološki minimum izražene u m3/s.

Uzimajući u obzir ovu jednačinu može se zaključiti da se komplentna količina vode koja koritomĐačkog Potoka dolazi do VZ-a MHE „Zebica II“ raspodeljuje na, količinu vode potrebnu za biološkiminimum i količinu vode potrebne za rad turbine (maksimalno do instalisanog proticaja turbine MHE„Zebica II“) dok se sav višak vode, u slučaju da postoji, preliva preko preliva VZ-a. Prelivena vodazajedno sa biološkim minimumom dalje teče koritom Đačkog Potoka nizvodno od VZ-a MHE „ZebicaII“.

4.1.3. Određivanje instalisanog proticaja

Vrednost instalisanog proticaja kroz turbinsko postrojenje MHE „Zebice II“ u iznosu od,

Qinst = 2,0 x Qsr = 2 x 0,123 = 0,246 m³/sec

Napomena: Prethodno određena vrednost instalisanog proticaja kroz turbinsko postrojenje MHE„Zebice II“ biće dodatno proverena (u smislu optimizacije) prilikom proračuna prosečne godišnjeproizvodnje električne energije ove MHE.

4.2. Neto pad

Instalisana snaga MHE zavisi od više parametara pri čemu su najvažniji instalisani proticaj krozturbinsko postrojenje, stepen iskorišćenja primenjenih agregata pri instalisanom proticaju i neto pad.Opseg instalisanih proticaja kroz turbinsko postrojenje MHE „Zebica II“ određen je u prethodnompoglavlju tako da je u ovom trenutku potrebno odrediti još i neto pad.

Bruto pad postrojenja je definisan fizičko-topografskim karakteristikama lokacije i može se dobiti naosnovu razlike kote gornje vode odnosno kote normalnog uspora (KNU) i kote donje vode (KDV). ZaMHE „Zebica II“, KNU iznosi 529,20 mnm a KDV iznosi 487,12 mnm. Na osnovu ovih vrednostimože se izračunati da bruto pad „Zebica II“ iznosi HB = 42,08 m.

Neto pad postrojenja se određuje tako što se od bruto pada postrojenja oduzmu ukupni hidrauličkigubici u sistemu za transport vode MHE i "gubici" (smanjenje pada) koji nastaju kao posledicakonstruktivnog rešenja turbina i mašinske zgrade sa odvodnim kanalima.

22

4.2.1. Proračun hidrauličkih gubitaka

U slučaju „Zebica II“ kompletan sistem za transport vode praktično čini njen cevovod pod pritiskom.Navedeno rešenje je usvojeno kao optimalno uzimajući u obzir sve specifičnosti i uslove važeće zalokaciju MHE „Zebica II“.

Ukupni hidraulički gubici u cevovodu pod pritiskom zavise od više parametara a njihova vrednost semože odrediti na osnovu izraza,

gde je,ξul - koeficijent gubitka na ulazu u cevovod (ulazna građevina)Σξ a - sumarni koeficijent gubitaka na armaturnim elementima cevovodaΣξ kv - sumarni koeficijent gubitaka u tačkama vertikalnog skretanja cevovodaΣξ kh - sumarni koeficijent gubitaka u tačkama horizontalnog skretanja cevovodaDC - unutrašnji prečnik cevovoda pod pritiskomL - dužina cevovoda pod pritiskomλ - koeficijent linijskih gubitakaλ - koeficijent linijskih gubitakaVC - brzina vode u cevovodu

4.2.1.1. Prečnik cevovoda

Na osnovu prethodno navedenog izraza za ukupne hidrauličke gubitke, može se zaključitida jedan od parametara koji najviše utiču na hidrauličke gubitke u cevovodu pod pritiskom,jeste njegov unutrašnji prečnik Dc.

Postoji više metoda za određivanje optimalnog prečnika cevovoda a uobičajeno se koristimetoda pod nazivom "Određivanje ekonomskog prečnika cevovoda". Prema ovoj metodioptimalni odnosno ekonomski prečnik cevovoda pod pritskom D Copt dobija se na osnovuizraza,

gde je,Qr - Radni proticaj kroz cevovod (instalisani proticaj turbine odnosno turbina)Hb - Bruto pad postrojenja

Zamenom brojnih vrednosti važećih za MHE „Zebica II“, (Qr = Qinst = 0,246 m3/s i Hb = 42,08 m) uprethodno navedeni izraz, može se izračunati da ekonomski prečnik cevovoda pod pritiskom u ovomslučaju iznosi, 0,385 m. Na osnovu ove vrednosti i navedene vrednosti instalisanog proticaja „ZebicaII“ dalje se može izračunati da brzina vode u ovakvom cevovodu iznosi, 2,00 m/s. Dobijena vrednostbrzine vode u cevovodu pod pritiskom MHE „Zebica II“ ekonomskog prečnika je relativno velika.Međutim prethodno izračunata vrednost brzine vode je veća od uobičajenih vrednosti za brzinu vodekoje se u ovakvim cevovodima obično kreću u opsegu od, 1,20 do 1,80 m/s. Uzimajući u obzir ovečinjenice može se zaključiti da bi u slučaju primene prethodno izračunatog "ekonomskog" prečnika,ukupni hidraulički gubici u cevovodu pod pritiskom MHE „Zebica II“ bili relativno veliki a njenainstalisana snaga i prosečna godišnja proizvodnja električne energije značajno manja.

23

Sa druge strane povećanje unutrašnjeg prečnika cevovoda pod pritiskom u odnosu na prethodnoizračunati ekonomski prečnik pored smanjenja gubitaka dovodi i do drastičnog povećanja troškovaizgradnje MHE tako da je u ovakvim slučajevima uvek nužno napraviti odgovarajući kompromis.Na osnovu svega prethodno navedenog i uz uslov da se ukupan gubitak pada MHE „Zebica II“ kreće uopsegu od 8,00% do 12,00%, usvaja se vrednost unutrašnjeg prečnika cevovoda pod pritiskom uiznosu od Dci = 0,45 m sa debljinom zida cevi od δc = 7,9 mm.

Navedene vrednosti unutrašnjeg prečnika i debljine zida cevi su izabrane kao prve veće vrednosti izodgovarajućeg standardizovanog kataloga.

4.2.1.2. Lokalni gubici

U svim tačkam u kojima dolazi do promene pravca (skretanja) cevovoda dolazi i do pojave gubitaka.Gubici u horizontalnim i vertikalnim uglovima skretanja cevovoda (Σξ kh + Σξ kv) nazivaju selokalnim gubicima.Gubitak pada odnosno pritiska koji nastaje usled promene smera cevovoda u nekoj tački,standardno se može izračunati pomoću formule Vajsbaha (Weisbach-a), koja glasi,

gde je,- ξkh/v, koeficijent lokalnih gubitaka usled horizontalnog/vertikalnog skretanja cevovoda- αkh/v, horizontalni/vertikalni ugao skretanja cevovodaSabiranjem koeficijenata pojedinačnih lokalnih gubitaka dobija se sumarni koeficijent lokalnihgubitaka u tačkama horizontalnog skretanja, cevovoda pod pritiskom MHE „Zebica II“ u iznosu od, Σξ= 1,35.Napomena: Uzimajući u obzir da su vertikalni uglovi skretanja cevovoda pod pritiskom daleko manjiod horizontalnih u ovom slučaju se za ukupne gubitke usled vertikalnih skretanja cevovoda podpritiskom usvaja vrednost od Σξkv = 0,135 (10% Σξkh).

4.2.1.3. Linijski gubici

Koeficijent linijskih gubitaka λ za glatke cevovode po Maningu (Manning), može se izračunati naosnovu izraza,

gde je,C t - koeficijent trenjaD - unutrašnji prečnik cevovodaKoeficijent trenja C t se za čelične cevovode kreće u rasponu od 0,011 do 0,013 a za potrebe oveanalize biće usvojena vrednost od 0,012.

Zamenom brojnih vrednosti u slučaju MHE Zebica II za koeficijent linijskih gubitaka λdobija se vrednost, 0,01977.

4.2.1.4. Ostali hidraulički gubici

Osim lokalnih i linijskih gubitaka u cevovodu pod pritiskom MHE „Zebica II“ potrebno je uračunatijoš i gubitke na ulasku u cevovod i gubitke u armaturnim elementima cevovoda (npr. predturbinskizatvarač, reducir prečnika itd.). U slučaju MHE „Zebica II“ vrednosti navedenih koeficijente gubitaka

24

iznose ξul=0,50 (ulazna građevina, zvonastog oblika) i ξ=0,35 (tablasti zatvarač na ulazu u cevovodpod pritiskom i predturbinski zatvarač).4.2.2. Proračun neto pada

Kao što je već navedeno neto pad, Hn može se izračunati na osnovu izraza,H = Hbr - ∆Hg.uk.

gde je,Hbr – bruto padΔHg.uk. - ukupni gubici pada u sistemu za transport vode MHE

Ukupni gubici u sistemu za transport vode MHE „Zebica II“ jednaki su zbiru prethodno izračunatihukupnih hidrauličkih gubitaka u cevovodu pod pritiskom i gubitaka koji nastaju kao posledica visinskerazlike između ose radnog kola turbine i kote donje vode odnosno,

gde je,ΔHh - ukupni hidraulički gubici pada u sistemu za transport vode MHEΔHt - gubici usled konstruktivnog rešenja turbine

Uzimajući u obzir gabarite odabranih Crossflow turbina „Zebica II“ može se konstatovati da će seosovine njihovih radnih kola nalaziti maksimalno na 1,23 m iznad kote donje vode (KDV) odnosno daΔHT u ovom slučaju iznosi, 1,23 m.

Na osnovu navedenog izraza i dobijenih vrednosti može se izračunati neto pad MHE Na osnovunavedenog izraza i dobijenih vrednosti može se izračunati neto pad MHE „Zebica II“ međutim,posmatrajući navedeni izraz za ukupne hidrauličke gubitke u cevovodu pod pritiskom jasno je da se ovigubici menjaju u zavisnosti od kvadrata trenutne brzine vode u cevovodu odnosno od vrednostikvadrata trenutnog proticaja kroz cevovod. Odavde dalje sleduje da su ukupni gubici u cevovodu asamim tim i neto pad MHE, zavisni od trenutnog proticaja vode kroz cevovod odnosno da se neto padmenja u zavisnosti od trenutnog proticaja.

Sa promenom neto pada menja se i trenutna snaga MHE pa je prilikom proračuna prosečne proizvodnjeelektrične energije „Zebica II“ neophodno opisanu pojavu promene neto pada u zavisnosti od proticaja,uzeti u obzir u cilju dobijanja preciznijih rezultata.

4.3. Optimizacija turbinskog postrojenja

4.3.1. Uvod

Maksimalno iskorišćenje raspoloživog hidroenergetskog potencijala lokacije podrazumevamaksimalnu proizvodnju el. energije uz istovremeno poštovanje određenih ograničenja lokacije (npr.biološki minimum, karakteristike ED mreže na koju se MHE priključuje itd.).

Kako bi ostvarila maksimalnu proizvodnju električne energije, neophodno je da MHE radi maksimalnoefikasno odnosno da ima visok ukupan stepen iskorišćenja u kompletnom opsegu proticaja kroz njenoturbinsko postrojenje. Visok ukupan stepen iskorišćenja prvenstveno zavisi od izabranog tipa turbinakao i od njihovog broja i pojedinačnih instalisanih snaga odnosno proticaja (u slučaju da se moraupotrebiti više od jedne turbine). Drugačije rečeno u cilju postizanja maksimalne proizvodnjeelektrične energije neophodno je prethodno optimizovati turbinsko postrojenja MHE. Sa druge strane,prilikom optimizacije turbinskog postrojenja MHE moraju se uzeti u obzir i drugi faktori kao što su,

25

troškovi izrade i montaže turbina, troškovi i kompleksnost održavanja, pouzdanost, servisna podrška,radni vek itd.

4.3.2. Izbor tipa, broja i instalisanog proticaja turbina

Na osnovu izabranog rešenja energetskog korišćenja razmatranog dela rečnog toka Đačkog Potokautvrdjeni su sledeći osnovni hidroenergetski parametri „Zebica II“,

- Instalisani proticaj Qinst = 0,246 m3/s- Minimalni proticaj kroz turbine Qmin = 0,014 m3/s- Biološki minimum Qb.min = 0,012 m3/s- Kota normalnog radnog nivoa vode u taložnici KNRN = 529,20 mnm- Kota donje vode KDV = 487,12 mnm- Bruto pad postrojenja Hbr = 42,08 m- Neto pad postrojenja Hn = 40,86 m

Tehnološki minimum Fransisovih turbina iznosi oko 40%Q inst a njihov stepen iskorišćenja drastičnoopada ispod proticaja koji iznosi 50%Qinst što znači da bi se u slučaju „Zebica II“ moralo upotrebitiminimalno dve turbine različitih instalisanih proticaja odnosno snaga. Osim toga da bi se kompletanopseg proticaja kroz turbinsko postrojenje „Zebica II“ pokrio sa dobrim stepenom iskorišćenja (donjavrednost proticaja kroz turbinsko postrojenje iznosi, 0,014 m3/s) neophodna je upotreba turbina čijiodnos instalisanih proticaja iznosi minimalno 1:3. Odavde dalje sleduje da bi manja turbina imalainstalisani proticaj u iznosu, Q= 0,105 m3/s (pri prethodno navedenom instalisanom padu). Ovakvaturbina bi imala vrlo mali prečnik obrtnog odnosno radnog kola a i njeni ostali parametri bi bilinepovoljni.

Osim toga, izrada, montaža i održavanje turbinskog postrojenja sa ovakvom kombinacijom turbina bibila skupa i komplikovana što s obzirom na instalisanu snagu odnosno veličinu MHE „Zebica II“ ne bibilo ekonomski opravdano.

Jednokomorna odnosno klasična Crossflow turbina ima niži prosečan stepen korisnog dejstva u odnosuna Fransisov tip turbina. Sa druge strane, ovaj tip turbina ima bolje iskorišćenje u oblast malih proticaja(u odnosu na Fransisov tip turbina) i može se relativno efikasno koistiti do proticaja od oko 30%Qinst. Međutim ako se uzme u obzir prethodno navedena vrednost minimalnog proticaja kroz turbinskopostrojenje „Zebica II“ može se zaključiti da se i ovoga puta kao i u prthodnom slučaju morajuupotrebiti minimalno dve turbine različitih instalisanih snaga.

26

Slika 4-2: Kriva iskorišćenja dvokomorne Crossflow turbine

Razmatrana dvokomorna (DK) Crossflow turbina je standardno opremljena komorama čiji odnospropusnih moći iznosi 2:1 (2/3 i 1/3 Q inst) a proticaj kroz njih se može nezavisno kontrolisati. Ovakvaturbina se u toku rada ponaša kao dve nezavisne turbine čiji odnos instalisanih snaga iznosi, 2:1 ( kaopostrojenje od 2 agragata odnosno turbine). Na ovaj način se dobija izuzetno ravna kriva iskorišćenjaturbine sve do vrednosti instalisanog proticaja od 0,1·Q inst sa nešto nižim (u odnosu na Fransisov tipaturbina) ali još uvek sa solidnim prosečnim stepenom iskorišćenja kako je to prikazano na slici 4-2.

Na slici 4-3 su radi poređenja, na istom dijagramu, prikazane krive iskorišćenja, jednokomorne idvokomorne Crossflow turbine kao i kriva iskorišćenja turbinskog postrojenja koje se sastoji od dve

27

Fransisove turbine odnosa instalisanih snaga 1:3. Kriva je prikazana za opseg proticaja od 0% do110%Q inst. Sva tri tipa turbina su dizajnirane za instalisani proticaj i neto pad „Zebica II“.

Q/Q instSlika 4-3: Krive iskorišćenja turbina

Sa slike 4-3 može se uočiti da dvovkomorna Crossflow turbina ima najbolji stepen iskorišćenja uoblasti malih proticaja i izrazito ravnu karakteristiku sve do vrednosti Q inst

Analizom prethodno prezentovanih krivih iskorišćenja, troškova izrade i održavanja kao i ostalihkarakteristika razmatranih tipova turbina jasno je da se navedena prednost u pogledu stepenaiskorišćenja prilikom upotrebe Fransisovog tipa turbina na opisani način, u ovom slučaju gubi.

Snaga koju stvara voda na padu H prenosi se na osovinu turbine, ali se zbog hidrauličkih imehaničkih gubitaka kroz turbinu, generator i transformator umanjuje za jedan deo. Ukupnikoeficijent korisnog dejstva iznosi 0,80 - 0,88 pa je snaga:

P= 1*0,246*9,81*40,9*0,89 = 88 kW

Usvaja se N = 90 kW

28

Uzimajući u obzir prethodno navedeno u okviru turbinskog postrojenja „Zebica II“ biće instaliranajedna Crossflow turbina sledećih karakteristika,- tip turbine ............................................................................... dvokomorna Crossflow- odnos propusnih moći komora ................................................................................ 2:1- tip sprege sa generatorom ................................................. direktna bez multiplikatora

Napomena: Podaci o stepenima iskorišćenja za Pelton i DK Crossflow turbinu su dobijeni direktno odproizvođača turbine.

29

4.4. Proizvodnja električne energije

4.4.1. Ukupan stepen iskorišćenja MHE

Trenutna snaga na izlazu iz MHE može se odrediti na osnovu izraza,

gde je,Qt - proticaj kroz turbinsko postrojenje MHE [m/s]Hn - neto pad pri proticaju Q [m]ηuk - ukupni stepen iskorišćenja MHE pri proticaju Q t

Ukupan trenutni stepen iskorišćenja MHE ηuk pri nekom proticaju kroz turbinsko postrojenje MHE sedobija kada se pomnože pojednini trenutni stepeni iskorišćenja ηi svih elemenata MHE koji učestvujuu procesu proizvodnje el. energije pri njihovom trenutnom opterećenju odnosno,

Slika 4-4: Kriva ukupnog stepena iskorišćenja MHE

Kriva ukupnog stepena iskorišćenja MHE se dobija kada se spoje tačke ukupnih stepena iskorišćenjaMHE za različite proticaje vode kroz njeno turbinsko postrojenje. Uzimajući u obzir prirodu procesaproizvodnje el. energije može se zaključiti da kriva ukupnog stepena iskorišćenja MHE dominantnozavisi od krive iskorišćenja turbine odnosno turbina instaliranihu njenom turbinskom postrojenju.

Na slici 4-4 prikazana je kriva ukupnog stepena iskorišćenja „Zebica II“ koja ima instaliranu jednudvokomornu (DK) Crossflow turbinu instalisanog proticaja Qinst = 0,246 m3/s i instalisanog (neto)pada Hn = 40,86 m3/s, odnosa propusnih moći komora, 2:1, direktno spregnut sinhroni generatorinstalisane snage Png = 200kVA/90kW i suvi trofazni energetski transformator, prenosnog odnosa10/0,4 kV nominalne snage Sntr = 250 kVA.

30

4.4.2. Proračun proizvodnje električne energije

Proizvodnja energije u toku godine se stalno menja. Na bilo kojoj elektrane teško se ostvarujekontinuirani rad tokom cele godine a to je posebno teško postići na MHE. Sarno u izuzetnimslučajevima moguće je u toku jedne godine ostvariti rad MHE od 8.760 časova godišnje. Praktičnotreba računati s tin da jedna MHE radi godišnje izmedu 4.000 i 5.000 časova. Ostalo vreme trebarezervisati za sitne opravke, remonte i druge zastoje.

Godišnja proizvodnja je proizvod protoka i pada u određenom periodu vremena i računa se kaoproizvod instalisane snage i vremena rada. Godišnja prizvodnja energije:

E = 90 x 4.100 = 369.000 kWh

U toku prosečnog amortizacionog veka od 25 godina dobija se energija od:

E = 369.000 x 25 = 9.225.000 kWh

31

5. Tehnički opis

5.1. Arhitektonski deo

5.1.1. Opis objekta

Objekti koji se nalaze u sastavu „Zebica II“, mašinska zgrada i transformatorska stanica su locirani naKP 882 KO Zebica, opština Kuršumlija.

Osnovna namena objekata je proizvodnja električne energije. Objekti su definisani kao prizemni a unjih se ulazi direktno spolja.

Mašinska zgrada se sastoji od jedne prostorije. Neto površina mašinske zgrade iznosi, 29,83 m2, anjena bruto površina, 34,75 m2. Betonska-stubna trafostanica je montažna i isporučuje se gotova nagradilište.

Napajanje buduće male hidroelektrane „Zebica II“ a na osnovu Mišljenja o uslovima za priključenjeelektrane na DEES broj: D.10.20.-335756/4-2016 od 29.12.2016. god. predviđena je izgradnja novebetonske-stubne trafostanice kapaciteta (100Kva) sa priključnim 10kv vodom i sklopom za obračunskomerenje na strani 10kv. buduća BSTS 10/0,4kv biće locirana na parceli investitora a u svemu premavažećim tehničkim propisima izdatim od nadležnog organa SO Kuršumlija.

Stubna trafostanica STS na betonskom stubu izvodi se za naponski nivo 10kV i 20kV i za krajnjusnagu transformatora do 250kVA.

Na stubu se postavljaju sve konzole kako za vezivanje TS na mrežu tako za montažu svih elemenata(VN konzole, konzola za katodne odvodnike prenapona, NN konzole i konzola za transformator NNormar). Niskonaposki razvodni ormar izvodi se u vidu tipskih zahteva distributivnog područja.STS 10/0,4kV je na betonskom stubu. Temelj za STS izrađuje se od betona.

Slika - STS 10/0,4kV; na betonskom stubu

32

5.1.2. Konstrukcija

Objekat je predviđen sa nosećim betonskim temeljima i armirano-betonskom pločom i zidovima kojisu od blokova debljine d=20 cm, armiranobetonskim vertikalnim serklažima dimenzija 20/20 cm ihorizontalnim serklažima radi postizanja seizmičke i statičke stabilnosti. Podna ploča je debljine 30cm, dok je tavanica kastirana ploča d=10 cm sa gredama 10/45. Kompletan beton je MB25. Krovnipokrivač je TR plastificirani lim postavljen preko čamove krovne konstrukcije.

5.1.3. Obrada objekta

5.1.3.1. Zidovi, plafon i podovi

Fasadni zidovi su od AB i giter blokova d = 20 cm, spolja obrađeni bavalitom i obloženi kamenom, asa unutrašnje strane, malterisani i bojeni poludisperzivnom bojom.

Plafon mašinske sale je malterisan i završno obrađen poludisperzivnom bojom.

Podovi su od betona i nemaju završnu obradu.

5.1.3.2. Hidroizolacija i termoizolacija

Hidroizolacija je predviđena samo u krovu i to kao paropropusna folija. Termoizolacija nijepredviđena, osim na fasadi debljine 3 cm, kao podloga bavalitu.

5.1.3.3. Bravarija

Otvori za prozore zatvaraju se metalnim žaluzinama, a ulazna vrata mašinske zgrade su trokrilnabravarska. Sva bravarija je završno obrađena dva puta osnovnom bojom i jednom farbom za metal.

5.1.3.4. Ostalo

Oluci su predviđeni i oni su od pocinkovanog, plastificiranog, bojenog lima. Horizontalni oluci sukvadratnog oblika 14/14, dok su olučne vertikale kružnog preseka, prečnika 10 cm.

Oko objekta projektovana je drenažna cev. Predviđena je izrada betonskog trotoara u celoj dužini okoobjekta, širine 60 cm.

5.2. Hidrograđevinski deo

5.2.1. Hidraulička šema „Zebica II“

Hidraulička šema „Zebica II“ data je na slici 5-1. Na ovoj slici su prikazani osnovni hidraulički ihidroenergetski parametri sistema.

33

Slika 5-1 - Hidraulička šema elektrane MHE “Zebica II”

Sa prikazane hidrauličke šeme je vidljivo da se deo toka Đačkog Potoka na koti 529,20 mnm (kotaogledala reke) skreće u dovodni cevovod pomoću niskog pregradnog objekta - vodozahvata (VZ-a).Zahvaćena voda se zatim transportuje cevovodom pod pritiskom do mašinske zgrade koja se nalazi nakoti 487,12 mnm (kota donje vode - KDV) sa desne strane reke Kosanice. U mašinskoj zgradi se vršipretvaranje hidromehaničke energije vode u električnu energiju pomoću jednog agregata odgovarajućihkarakteristika.

„Zebica II“ spada u grupu protočno-derivacionih postrojenja što znači da u ovom slučaju VZ-nagrađevina ne služi za formiranje akumulacionog jezera odnosno akumulacije već samo za odvajanjedela toka Đačkog Potoka (formiranje derivacije). Takođe u slučaju „Zebica II“ ne vrši se balansiranjevoda odnosno proticaj vode u Đačkom potoku uzvodno i nizvodno od „Zebica II“ je u svakom trenutkuisti (uzvodno od VZ-a i nizvodno od mašinske zgrade).

5.2.2. Opis objekata

Na crtežu G01-02-01 prikazan je situacioni plan „Zebica II“ na kome su prikazani svi objekti oveMHE. Definitivne karakteristike i dimenzije svih objekata „Zebica II“ biće precizirane u glavnomodnosno izvođačkom projektu ove MHE.

Osnovni objekti koji se nalaze u sastavu „Zebica II“ su,- VZ sa ribljom stazom- Taložnica- Cevovod pod pritiskom- Mašinska zgrada sa odvodnim kanalima

U nastavku teksta dat je kratak opis navedenih hidrotehničkih objekata „Zebica II“,

10005000

(m)

530 mnm

487,12 mnm

INST.SNAGA: 90kWINST.PROTOK: 0,25 m3/sINST.VISINA: 40,86 m

TIP:TirolskiVISINA: 2,5 mŠIRINA: 4,75 m

PREČNIK:Ø450 mmDUŽINA: 815 mBruto pad: 42,0 m

Đački Potok

KGV529,20 mnm

34

- VZ „Zebica II“ je predviđen u koritu Đačkog Potoka na KP 1115 KO Zebica, opština Kuršumlija, nalokaciji sa kotom dna reke, 528,17 mnm i kotom ogledala reke u iznosu od 529,20 mnm. Tip VZ-a jeniska betonska prelivna brana, hidrauličke visine 0,50 m, građevinske visine 2,50 m i bruto širine 4,75m. Koordinate središta VZ-a iznose, Y = 7531887 i X = 4758903. Za zahvatanje vode je predviđenVZ-ni kanal koji se nalazi u kruni betonske brane sa njene desne strane (Tirolski VZ-). Preko Vznogkanala se postavlja gruba rešetka čija se gornja uzvodna ivica nalazi na koti 529,20 mnm. Gornjauzvodna ivica rešetke VZ-nog kanala ujedno predstavlja i kotu normalnog uspora (KNU). Grubarešetka na ulazu u VZ-ni kanal sprečava unošnje krupnijeg nanosa (vučenog i suspendovanog) u sistemza transport vode „Zebica II“. Kota krune neprelivnog dela (u normalnom režimu rada) VZ-a „ZebicaII“ iznosi 529,35 mnm. Ova kota je viša za 15 cm od KNU kako bi se sva voda iz Đačkog Potoka(nakon odvajanja količine potrebne za rad riblje staze) usmeravala prema VZ-nom kanalu.- U sklopu VZ-ne građevine, sa njene leve strane, predviđena je riblja staza, koja obezbeđujenesmetano kretanje ihtiofaune i drugih vodenih organizama u oba smera preko VZ-a. Riblja staza„Zebica II“ je tako konstruisana da tokom cele godine preko nje teče minimalno, biološki minimumĐačkog Potoka važeći za pregradno mesto „Zebica II“. Ovakav način funkcionisanja riblje staze sepostiže na taj način što je kota preliva za riblju stazu odnosno otvora riblje staze „Zebica II“, kojaiznosi, 529,10 mnm, niža od kote ulaza VZ-nog kanala odnosno gornje uzvodne ivice rešetke na ulazuu VZ-ni kanal (529,20 mnm) za visinu otvora riblje staze koja u ovom slučaju iznosi 10 cm. Navedenokonstruktivno rešenje vodozahvata sa ribljom stazom i sistem upravljanja „Zebica II“ osiguravajuistovremeni rad i riblje staze i same MHE. „Zebica II“ automatski prestaje sa radom u slučaju kada jedotok vode u VZ manji od garantovanog proticaja reke Đačkog Potoka tehnološki minimum MHE.Osnova VZ-a „Zebica II“ sa ribljom stazom data je na crtežu G03-03-01 (Grafički prilog) a njegovipreseci na crtežu, G03-03-02 i G03-03-03.- U nastavku VZ-nog kanala nalazi se taložnica (peskolov) koja služi za oslobađanje vode odvučenog i suspendovanog nanosa (peska, lišća i dr.) metodom taloženja. Poprečni presek taložniceje dosta veći od poprečnog preseka VZ-nog kanala tako da prilikom ulaska vode u taložnicu dolazi dodrastičnog smanjenja njene brzine čime se ostvaruju uslovi za intezivno taloženje mehaničkog nanosa utaložnici i to u prvom redu peska i šlnovembarka. Na izlazu iz taložnice odnosno na ulazu u cevovodpod pritiskom nalazi se fina rešetka koja služi za dodatno filtriranje vode neposredno pre ulaza ucevovod. Na kraju VZ-nog kanala odnosno na ulazu u taložnicu postavljena je tablasta ustava kojasluži da u slučaju potrebe spreči dotok vode u taložnicu. Za ispiranje i oslobađanje taložnice od nanosapredviđene su tablaste ustave odgovarajućih dimenzija.Pomenute ustave se nalaze na ulazima ispirnih kanala odnosno ispirnih cevovoda koji vode do ivicereke. Osim toga taložnica je opremljena i sopstvenim prelivom. Osnova taložnice sa presecima „ZebicaII“, prikazana je na crtežu G03-03-01,02,03.- Cevovod pod pritiskom služi za transport vode od taložnice do mašinske zgrade „Zebica II“.Cevovod pod pritiskom „Zebica II“ prolazi preko, KO Zebica, KP 858, KP 1115, KP 871, KP 869, KP866, KP 860, KP 861, KP 1110, KP 881, KP 882. Ukupna dužina cevovoda pod pritiskom „Zebica II“iznosi L = 815 m. a unutrašnji prečnik Ø 450 mm. Na crtežu G01-02-01 prikazana je situacioni plan„Zebica II“ na kome je pored ostalog ucrtan i njen cevovod pod pritiskom.

http://www.balby.com/Javascript, https://tools.pipelife.com/Colebrook?lang=rs

35

- Mašinska zgrada „Zebica II“ nalazi se na KP 882, KO Zebica, ima približne koordinate, Y =7531189 i X = 4758712, i služi za smeštaj agregata i ostale elektromašinske opreme. Kota podamašinske zgrade iznosi 487,12 mnm. U sklopu mašinske zgrade nalazi se i odvodni kanal pomoćukoga je izlaz turbine povezan sa Đačkim Potokom. Spoljnje dimenzije mašinske zgrade „Zebica II“iznose, 5,50 m x 6,25 m a ukupna visina od dna temelja do vrha krovne konstrukcije iznosi 7,50 m. Zapotrebe izgradnje i eksploatacije nije potrebno praviti pristupni put do mašinske zgrade „Zebica II“ sobzirom da se u njenoj neposrednoj blizini već nalazi lokalni nekategorisani put KP 894 (predmetnaparcela se graniči sa istom) i KP 1105, koji je povezan sa javnim putem. Potrebno je samo napravitiprilaznu rampu izvršiti adaptaciju navedenog postojećeg puta. Na crtežima, G02-09-01, G02-09-02 iG02-09-03 prikazane su osnove temelja, prizemlja i krova mašinske zgrade „Zebica II“ dok je nacrtežu, G02-09-05 prikazan njen presek 1-1. Na crtežima G02-09-04, G02-09-06, G02-09-07, G02-09-08 i G02-09-09 prikazan je izgled krova kao i fasade mašinske zgrade. Na osnovu svih prethodnopomenutih crteža je moguće sagledati osnovne dimenzije i principe konstruisanja pojedinih elemenataodnosno objekata „Zebica II“.

Prilikom dizajniranja svih građevinskih i hidrograđevinskih objekata „Zebica II“ posebna pažnja jeposvećena njihovom uklapanju u okolni prostor. Kako bi se zadovoljili ovi zahtevi svi objekti se gradeod prirodnih materijala i primenjuju se posebna konstruktivna i arhitektonska rešenja. Osim toga ceosistem „Zebica II“ je dizajniran na takav način da zadovoljava najviše standarde i u smislu zaštiteprirode i životne srednine što važi ne samo za građevinske objekte već i za kompletnu ugrađenuelektromašinsku opremu i ostale elemente sistema MHE.

Visinska dispozicija mašinske zgrade će biti takva da će nivo poda biti iznad 20-godišnjih velikih voda.Kota postolja elektro-instalacija, biće podignuta iznad 100-godišnjih voda (Q100).

5.2.3. Osnovne geološke karakteristike lokacije

Vodozahvat „Zebica II“ nalazi se u dijabaz-rožnjačkoj formaciji - peščarima, glincima, rožnjacima,konglomeratima i krečnjacima. Cevovod pod pritiskom i mašinska zgrada se takođe nalaze u dijabaz-rožnjačkoj formaciji. Stene bliže površinskom sloju su umereno zahvaćene procesom degradacije ali jenovonastali rastresiti materijal dosta "umiren" vegetacionim procesom. Na većim dubinama tla nepostoje izraženi tekući geološki procesi odnosno teren je stabilan bez tragova klizanja, tečenja ili

36

pomeranja. Teren je takođe stabilan, bez tragova klizanja, tečenja ili pomeranja i "umiren"vegetativnim procesima i na poziciji mašinske zgrade i duž cele trase cevovoda pod pritiskom „ZebicaII“. Procenjuje se da tlo na lokaciji „Zebica II“ omogućuje da se građevinski objekti ove MHE izgradebez većih geotehničkih ograničenja. Prethodno navedeni preliminarni geološki podaci moraju sepotvrditi odgovarajućim geološkim ispitivanjima lokacije „Zebica II“.

5.2.4. Proračun osnovnih parametara hidrotehničkih objekata

5.2.4.1. Dimenzionisanje vodozahvatne građevine

Zahvatanje vode „Zebica II“ je rešeno pomoću vodozahvatnog kanala koji se nalazi u telu oštroivičneniske prelivne brane izrađene od betona (Tirolski vodozahvat). Brana „Zebica II“ je tako konstruisana idimenzionisana da su u svakom trenutku obezbeđene dovoljne količine vode za riblju stazu a zatim i zaturbinu odnosno turbine MHE. Sa druge strane, brana „Zebica II“ poseduje i dovoljno veliki svetliotvor (slobodni poprečni presek iznad brane) da bi mogla da propusti merodavne velike vode ĐačkogPotoka na pregradnom mestu ove elektrane (Velike vode povratnog perioda 100 god. – Q1%).

Na slici 5-2 data je skica poprečnog preseka VZ-a „Zebica II“. Sa slike 5-2 je vidljivo 1% da se VZ-sastoji od brane, temeljne stope i slapišta. Nizvodna ivica prelivnog dela betonske brane „Zebica II“ jenešto niža u odnosu na uzvodnu ivicu čime je olakšana evakuacija eventualno nataloženog nanosa sapreliva brane i rešetke vodozahvatnog kanala. Betonska brana „Zebica II“ se izrađuje odkonstruktivnog armiranog betona marke MB30 sa dodatkom aditiva za vodonepropusnost na tamponsloju od šlnovembarka odgovarajuće debljine i granulacije. Zaštitne obloge se izrađuju od lomljenogkamena takođe odgovarajuće debljine nabačaja, zidanog u svežem betonu i sa zalivenim fugama.

Slika 5-2: Poprečni presek prelivnog praga „Zebica II“

U tabeli 5-1 navedene su osnovne dimenzije VZ-a u skladu sa slikom 5-2. Detaljne dimenzije VZ-aodnosno betonske brane biće određene u narednim fazama izrade projektne dokumentacije za „ZebicaII“, prilikom proračuna stabilnosti, proračuna uticaja snega i leda na objekte MHE kao i prilikomproračuna ostalih parametara MHE.

37

Tabela 5-1: Osnovne dimenzije VZ-a „Zebica II“a

(m)b

(m)c

(m)d

(m)e

(m)f

(m)g

(m)h

(m)o

(m)p

(m)q

(m)r

(m)s

(m)H

(m)L

(m)Brutošir VZ

(m)

DužiVZ kan

(m)2,00 0,40 1,50 1,50 0,40 4,60 0,30 0,20 0,90 0,30 0,30 1,95 0,75 0,50 0,50 4,75 4,00

Kao što je navedeno, VZ odnosno brana „Zebica II“ mora biti tako konstruktivno rešena da može dapropusti merodavne velike vode povratnog perioda 100 god. (Q1%) a da ne dođe do izlivanja vode naokolno zemljište niti u dovodni kanal prema taložnici. Na slici 5-3 prikazan je poprečni presek VZ-a„Zebica II“ u slučaju nailaska velikih voda pri čemu je sa KKP je označena kota krune preliva (gornjauzvodna ivica rešetke VZ-nog kanala) koja iznosi 529,20 mnm. Sa KDR označena je kota dna ĐačkogPotoka koja na lokaciji VZ-a „Zebica II“ iznosi 527,20 mnm.

Visina vodenog stuba u slučaju proticanja velikih voda (Q) preko preliva VZ-a može se izračunati naosnovu izraza,

gde je,Q - merodavna velika vodam - konstanta (0,49)DP - efektivna širina VZ-a

Slika 5-3: Proticanje velikih voda na proticajnom profilu

Maksimalna brzina vode Vmax i smanjenje visine vodenog stuba h na prelivu VZ-a MHE „Zebica II“u slučaju pojave merodavnih velikih voda, mogu se izračunati na osnovu sledećih izraza,

38

Zamenom brojnih vrednosti dobija se da je ho = 1,06 m, Vmax = 2,24 m3/s i hk = 0,25 m. Visinavodenog stuba iznad preliva VZ-a hp može se izračunati na osnovu izraza, hp = ho - hk i ona iznosi0,81 m.

Ukupna visina vodenog stuba može se izračunati pomoću izraza, hd = b + hp i ona iznosi, 1,41 m. Kotanivoa vode iznad preliva pri pojavi merodavnih velikih voda (Q1%) iznosi, KDR + hd = 529,58 mnm.Maksimalna kota vode (isklinjavanje odnosno početak akumulacije) u slučaju pojave merodavnihvelikih voda iznosi, KDR + hd + hk = 529,83 mnm što je manje od 529,95 mnm koliko iznosi kotagornje ivice bočnih odnosno krilnih zidova VZ-a.

Na osnovu dobijenih vrednosti može se zaključiti da preko niske betonske brane MHE „Zebica II“mogu da se preliju merodavne velike vode (Q1%) a da ne dođe do pojave izlivanja vode na okolnozemljište, u dovodni kanal prema taložnici i u samu taložnicu. Odavde dalje sleduje da su zemljište iobjekti u okolini VZ MHE „Zebica II“ u potpunosti zaštićeni od štetnog uticaja velikih voda.

5.2.4.2. Visina vodenog stuba iznad najniže tačke slapišta

Visina vodenog stuba iznad najniže tačke slapišta yS određuje se iterativnim postupkom na osnovuizraza,

gde je,q1 - specifični proticaj (q1% = Q1%/Dp)C - koeficijent brzine (0,9)E0 - visina vodenog stuba iznad dna reke (E0 = h0 + b)

Zamenom brojnih vrednosti važećih za MHE „Zebica II“ u navedeni izraz, formiran je iterativni nizprikazan u tabeli 5-2.

Tabela 5-2: Visina vodenog stuba iznad najniže tačke slapištaR.br. 1 2 3 4 5 6 7 8 9

ys 0,000 0,315 0,396 0,429 0,445 0,454 0,458 0,461 0,463ys* 0,315 0,396 0,429 0,445 0,454 0,458 0,461 0,463 0,463

Na osnovu tabele 5-2 može se zaključiti da visina vodenog stuba iznad najniže tačke slapišta MHE„Zebica II“ u slučaju pojave stogodišnjih voda znosi ys = 0,463 m.

5.2.4.3. Hidraulički skok i spregnute dubine

Prelaz vode preko slapišta VZ-a MHE „Zebica II“ u slučaju pojave velikih voda obavlja se u formihidrauličkog skoka i to potpunog hidrauličkog skoka. Karakter skoka je uslovljen Frudovim brojemsuženog preseka koji se može izračunati na osnovu izraza,

gde je,VS - brzina vode iznad najniže tačke slapišta (Vs=q1/y s)

39

ys - visina vodenog stuba iznad najniže tačke slapišta

U slučaju slapišta MHE „Zebica II“ može se izračunati da Frudov broj iznosi FRS = 1,176. Na osnovuove vrednosti koja pripada opsegu od 1,1 do 2,5, može se zaključiti da hidraulički skok koji će sepojaviti na slapištu MHE „Zebica II“ u slučaju pojave velikih voda (Q1%) pripada grupi tzv. "slabogskoka" (weak jump). Ovu grupu odlikuje sledeće, uniformna brzina, mali energetski gubici, glatkapovršina vode duž skoka bez pojave vazdušnih mehurova i vodeni vrtlozi malih dimenzija.

Spregnuta odnosno konjugovana dubina hidrauličkog skoka može se izračunati na osnovu izraza,

gde je,As, As“ - površine proticajnih profilays, ys“ - dubina vode i konjugovana dubina vodeU slučaju pravougaonog proticajnog profila imamo da je kritična dubina jednaka,

gde je,q1 - specifični proticaj (q1%=Q/DP)

Na osnovu ovoga prethodno navedeni izraz može svesti na sledeće,

Zamenom brojnih vrednosti može se izračunati da kritična dubina za VZ MHE „Zebica II“iznosi, yk= 1,55 m a njegova spregnuta odnosno konjugovana dubina, ys“ = 0,57 m.

5.2.4.4. Dužina slapišta

Slapište se obično dimenzioniše tako da njegova dužina bude jednaka dužini hidrauličkog skoka. Nepostoje egzaktni proračuni dužine hidrauličkog skoka već se ova vrednost određujena bazi empirijiskihformula. U slučaju MHE „Zebica II“ a uzimajući u obzir prethodno izračunati veličinu Frudovog broja,Frs =1,176 < 9, dužina hidrauličkog skoka se pored ostalih metoda može odrediti na osnovu izraza,

Zamenom brojnih vrednosti može se izračunati da dužina hidrauličkog skoka u slučaju MHE „ZebicaII“ iznosi, 7,62 m. Primenom disipatora energije dužina slapišta se može smanjiti za (3÷8) · ys“ takoda se u slučaju MHE „Zebica II“ usvaja da dužina slapišta iznosi, L = 4,60 m.

5.2.4.5. Proračun dimenzija vodozahvatnog kanala

Potrebna širina vodozahvatnog kanala B može se izračunati na osnovu sledećeg izraza,

gde je,Qinst - instalisani proticaj

40

Zamenom brojnih vrednosti u prethodno navedeni izraz može se izračunati da potrebna širinavodozahvatnog kanala iznosi 0,468 m a usvaja se vrednost od 0,50 m.

Potrebna dužina vodozahvatnog kanala određuje se na osnovu izraza LK = 7·B što daje vrednost od3,50 m. U slučaju MHE „Zebica II“ usvaja se da dužina vodozahvatnog kanala LK iznosi, 4,00 m.

Kritična dubina na nizvodnom kraju VZ-nog kanala se može odrediti na osnovu izraza,

Zamenom brojnih vrednosti može se izračunati da kritična dubina Hc u ovom slučaju iznosi, 0,31 m.

Konstruktivna dubina Hn na nizvodnom kraju vodozahvatnog kanala je nešto veća od njegoveusvojene širine odnosno,

Hn = B = 0,70 m

Uzimajući u obzir da predviđeni nagib vodozahvatnog kanala iznosi Jk = 3,00% konstruktivna dubinavodozahvatnog kanala na njegovom uzvodnom kraju iznosi,

HU = Hn - LK · JK = 0,580 m

Maksimalna propusna moć vodozahvatnog kanal na nizvodnom kraju može se odrediti pomoću izraza,

gde je K koeficijent koji se može odrediti na osnovu izraza,

Zamenom brojnih vrednosti u navedene izraze može se izračunati da u slučaju MHE „Zebica II“korficijent K = 0,961 a maksimalna propusna moć Qmax = 1,010 m3/s (>Qinst).

5.2.4.6. Propusna moć rešetke vodozahvatnog kanala

Potrebna dužina šipki rešetke vodozahvatnog kanala ds može se odrediti na osnovu izraza,

gde je,q - specifični proticaj preko rešetkekr - koeficijent koji zavisi od fizičkih karakteristika rešetkeµ - koeficijent koji zavisi od oblika šipki rešetke (0,64)hV - visina vode na rešetki

Specifični proticaj kroz rešetku vodozahvatnog kanala može se odrediti na osnovu izraza,

q=0,61 m3/s

Koeficijent kr može se izračunati na osnovu izraza

41

gde je,a - širina svetlog otvora rešetkeb - razmak između šipki rešetkeß - ugao nagiba rešetke (7,00°)Zamenom brojnih vrednosti u prethodni izraz može se izračunati da koeficijent kr iznosi, 0,396.

Visina vode na rešetki hV može se izračunati pomoću izraza,

gde je,

Cß - koeficijent koji zavisi od nagiba rešetke (za ß = 7,00°, C iznosi, 0,941)hkr - kritična dubina (hkr = 0,467 · q2/3 = 0,086 m)

Zamenom brojnih vrednosti u prethodni izraz može se izračunati da hV iznosi, 0,081 m.

Sada se na osnovu prethodno navedenog izraza za potrebnu dužinu šipki rešetke vodozahvatnog kanalads može izračunati da ona iznosi, 0,38 m. Na osnovu ove vrednosti može se izračunati da i prizaprljanosti rešetke vodozahvatnog kanala u iznosu od 45,17% ona propušta dovoljne količine vodepotrebne za nesmetan rad MHE. Odavde dalje sleduje da je rešetka vodozahvatnog kanala MHE„Zebica II“ dobro dimenzionisana.

5.2.4.7. Proračun otvora za riblju stazu

Prethodno je navedeno da je kota ulaznog otvora odnosno preliva za riblju stazu MHE „Zebica II“ nižaod kote ulaza u VZ-ni kanal (kota krune prelivnog dela VZ-a odnosno gornje ivice rešetke na ulazu uVZ-ni kanal) čime je automatski obezbeđen garantovani proticaj odnosno biološki minimum u svakomtrenutku. U produžetku preliva riblje staze nalazi se sama riblja staza koja je izrađena kao niz kaskadnoraspoređenih bazena odgovarajućih dimenzija. Bazeni riblje staze se izrađuju od lomljenog kamena ibetona.

Osnovni prirodni uslovi koji postoje u reci Manastirici i na lokaciji pregradnog mesta MHE „Zebica II“u kontekstu migracije ihtiofaune i ostalih vodenih organizama su sledeći,- U reci živi više vrsta riba iz reda Cyprinidae, prvenstveno Klen (lat. Leuciscus cephalus) i Krkuša(lat. Gobio gobio);- Brzina vode u vodotoku se kreće u opsegu od 0,5 ÷ 4,0 m/s;

Uzimajući u obzir navedeno kao i ostale uslove i standarde vezane za ovu oblast, riblja staza MHE„Zebica II“ mora zadovoljiti sledeće,- Duž kaskada odnosno bazena riblje staze mora se čuti prirodan žubor vode;- Riblja staza se gradi od prirodnih materijala u prvom redu od kamena koji se već nalazi uvodotoku;- Riblja staza mora biti izrađena tako da što približnije oponaša prirodni ambijent reke;- Brzina vode u ribljoj stazi ne sme preći 4,00 m/s;

Visina preliva za riblju stazu hr može se izračunati na osnovu izraza,

42

gde je,Qbm - usvojeni biološki minimum Đačkog Potoka (Qbm= 0,012 m3/s)k - koeficijent kontrakcije (k = 0,450)br - širina preliva (otvora) riblje staze (br = 0,30 m)

Zamenom brojnih vrednosti u prethodno navednu jednačinu može se izračunati da visina preliva zariblju stazu (veličina otvora riblje staze) MHE „Zebica II“ iznosi h = 9,6 cm a usvaja se vrednost od10,0 cm.

5.2.4.8. Proračun dimenzija taložnice

Osnovni uslov koji taložnica mora zadovoljiti jeste taloženje (uklanjanje) svih čestica čiji je prečnikveći ili jednak od zadatog (d).

Maksimalna brzina vode Vd pri kojoj dolazi do taloženja čestica prečnika d može se odrediti naosnovu izraza,

pri čemu je, a = 0,36 za d > 1,00 mm, a = 0,44 za 0,10 mm < d < 1,00 mm i a = 0,51 zad < 0,10 mm.

Zamenom brojnih vrednosti u navedeni izraz, za veličinu čestice d = 0,50 mm, dobija seda maksimalna dozvoljena brzina vode u taložnici iznosi, Vd = 0,311 m/s. Usvaja se da brzinavode u taložnici MHE „Zebica II“ iznosi, Vdu = 0,25 m/s.

Sa odgovarajućeg grafika može se očitati potrebna brzina taloženja u funkciji od veličinečestice i temperature vode. U ovom slučaju ona iznosi ω0 = 5,10 cm/s.

Ako je širina taložnice B dubina taložnice D može se izračunati na osnovu izraza,

Usvajanjem vrednosti za širinu taložnice B = 1,50 m i zamenom vrednosti u prethodni izraz može seizračunati da minimalna potrebna dubina taložnice MHE „Zebica II“ iznosi, 0,59 m a u ovom slučajuse usvaja vrednost minimalne dubine taložnice u iznosu, D = 0,59 m. Na osnovu usvojenih vrednosti zaširinu i dubinu taložnice može se izračunati da stvarna brzina vode u njoj iznosi Vdst = 0,249 m/s(<0,25).

Prilikom proračuna potrebne dužine taložnice L nepohodno je uzeti u obzir i efekatturbulencije koji se manifestuje u smanjenju brzine taloženja ω,

pri čemu je,

43

Tranzitno vreme može se dobiti na osnovu izraza,

fektivna dužina taložnice se sada može se odrediti na osnovu izraza,

iznosi,Na osnovu prethodno navedenih izraza može se odrediti da efektivna dužina taložnice

Zamenom brojnih vrednosti u prethodno navedeni izraz može se izračunati minimalna efektivnadužina taložnice MHE „Zebica II“ i ona iznosi, L = 9,07 m. Usvaja se da efektivna dužina taložniceiznosi L = 12,60 m.

Taložnica MHE „Zebica II“ se takođe izrađuje od konstruktivnog armiranog betona marke MB30 sadodatkom aditiva za vodonepropusnost na tampon sloju odgovarajuće debljine.

5.2.4.9. Proračun propusne moći odvodnog kanala

Odvodni kanal od mašinske zgrade MHE „Zebica II“ do Đačkog Potoka treba da propusti instalisaniproticaj turbine što je istovremeno i maksimalni proticaj koji se može pojaviti u njemu.

Propusna moć pravougaonog kanala može se izračunati na osnovu izraza,

gde je,F - površina protočnog profila kanala, Fp= dk x hk [m2]R - hidraulični radius kanala, R = Fp/Op [m]J - prosečan pad odvodnog kanala [5,00%]n - koeficijent hrapavosti [0,013]

Na osnovu prethodno navedenog izraza može se dobiti konačan izraz za vrednost proticaja uodvodnom kanalu u zavisnosti od visine vodenog stuba u njemu,

U tabeli 5-3 navedene su propusne moći odvodnog kanala MHE „Zebica II“ pri različitim visinamavodenog stuba u njemu. Primenom iterativne metode može se izračunati da za instalisani proticajturbine MHE „Zebica II“, Q = 0,246 m3/s i širinu odvodnog kanala, dkinst =1,00 m visina vodenogstuba u odvodnom kanalu iznosi hki = 0,26 m.

44

Tabela 5-3: Propusna moć odvodnog kanala MHE „Zebica II“

5.3. Hidromašinski i mašinski deo

5.3.1. Proračun osnovnih parametara turbine

Najvažniji deo hidromašinske opreme MHE „Zebica II“ jeste turbina sa pratećom hidromašinskom imašinskom opremom. Turbina zajedno sa multiplikatorom (u slučaju da je potreban) i generatoromčini agregat koji služi za pretvaranje hidromehaničke energije vode u električnu energiju.

U poglavlju Optimizacija turbinskog postrojenja, kao optimalno rešenje za turbinsko postrojenje MHE„Zebica II“ uzimajući u obzir neto pad, raspodelu proticaja i ostale potrebne parametre određena jejedna dvokomorna Crossflow turbina.

Turbina MHE „Zebica II“ sastoji se od više delova među kojima su najvažniji, kućište turbine, radnokolo i dvokomorni sistem turbinske regulacije sa gravitacionim havarijskim zatvaranjem dotoka vode.

U nastavku teksta biće prezentovan preliminarni proračun osnovnih parametra Crossflow turbine MHE„Zebica II“.

Mehaničke snaga turbine Pt može se izračunati na osnovu izraza,

gde je,Qinst - instalisani proticaj turbine [m/s]H - neto pad [m]ρv - specifična gustina vode [kg/m]ηt - stepen iskorišćenja turbine

Na osnovu poznate vrednosti stepena iskorišćenja primenjene turbine (dvokomorna Crossflow turbina),ηt = 0,858 i na osnovu vrednosti ostalih parametara, Q/s= 0,246 m3/s i Hn = 40,86 m, pomoćuprethodnog izraza može se izračunati da mehanička snaga na vratilu turbine MHE „Zebica II“ iznosi,Pt = 90 kW.

45

Za MHE „Zebica II“ predviđena je upotreba sinhronog generatora čije se nominalna brzina obrtanja(sinhrona brzina) ns, može izračunati na osnovu izraza,

gde je,f - učestanost električne mreže na koju se MHE „Zebica II“ priključuje (50Hz)p - broj pari polova generatora (p = 3)

Zamenom brojnih vrednosti u prethodno navedeni izraz može se izračunati da nominalna brzinaobrtanja generatora MHE „Zebica II“ iznosi, ns = 1000 min-1.Prečnik radnog kola Crossflow turbine MHE „Zebica II“ može se dobiti na osnovu izraza,

gde je,Dr - Prečnik radnog kola turbine [m]H n - Instalisani odnosno neto pad [m]nt - Nominalni broj obrtaja turbine [min-1]Zamenom brojnih vrednosti u prethodno navedeni izraz dobija se da prečnik radnog kolaCrossflow turbine MHE „Zebica II“ iznosi Dr = 0,260 m. Ova vrednost se i usvaja kao vrednostprečnika radnog kola Crossflow turbine MHE „Zebica II“, Dru = 0,260 m

Dužina radnog kola turbine L može se dobiti iz izraza,

gde je,

Qinstn - Instalisani proticaj [m3/s]

Zamenom brojnih vrednosti u navedeni izraz dobija se da se dužina radnog kola turbine Lr kreće urasponu od, 0,430 m do 0,574 m. U ovom slučaju se usvaja da dužina radnog kola Crossflow turbineMHE „Zebica II“ iznosi Lr = 0,500 m.

Optimalno rastojanje između lopatica radnog kola Crossflow turbine d1 (rastojanje po spoljašnjemobimu radnog kola) može se izračunati na osnovu izraza,

gde je,Dr - Prečnik radnog kola turbine [m]k - Konstanta (0,087)ß - Optimalni ugao lopatice koji iznosi približno 30°

Prethodni izraz se zamenom navedenih brojnih vrednosti može uprostiti i svesti na izraz,

Na osnovu prethodno navedenog izraza može se izračunati da optimalno rastojanje između lopaticaradnog kola Crossflow turbine MHE „Zebica II“ iznosi d1 = 27,0 mm. Osim toga iz navedenih izraza

46

može se izračunati da je optimalan broj lopatica radnog kola Crossflow turbine nl fiksan i da on iznosi18.

Debljina mlaza Crossflow turbine dm može se izračunati na osnovu sledećeg izraza,

Zamenom brojnih vrednosti u navedeni izraz dobija se da debljina mlaza Crossflow turbine MHE„Zebica II“ iznosi dm = 14,9 mm.Dužina lopatica radnog kola Crossflow turbine može se izračunati na osnovu izraza,ll = 0,17 · Dr,odakle se dobija da je ll = 51,0 mm.

U tabeli 5-4 sumarno su prikazani rezultati prethodno prezentovanog proračuna osnovnih parametaraCrossflow turbine MHE „Zebica II“.

Tabela 5-4: Osnovni parametri Crossflow turbine MHE „Zebica II“Osnovni parametri turbineNaziv Oznaka Vrednost JedinicaInstalisani proticaj kroz turbinu Qinst 0,246 m3/sNeto pad Hn 40,86 mMehanička snaga na vratilu turbine Pt 90 kWPrečnik radnog kola Dr 260 mmDužina radnog kola Lr 500 mmSinhrona brzina Ns 1000 min-1

Broj komora turbine nk 2 /Multiplikator / ne (Prenosni odnos multiplikatora / / /

Na crtežima G02-09-01, G02-09-02 i G02-09-05 prikazana je osnova, temelji i presek mašinskezgrade MHE „Zebica II“. Na ovim crtežima prikazan je agregat i ostala mašinska i hidromašinskaoprema MHE „Zebica II“ kao i raspored ove opreme u mašinskoj zgradi. Na ovim crtežima takođe suvidljivi i način montaže navedene opreme i njene osnovne dimenzije.

5.3.2. Cevovod pod pritiskom

Sistem za transport vode MHE „Zebica II“ bazira se na odgovarajućem cevovodu pod pritiskom. Zaizradu ovakvih cevovoda mogu se upotrebiti razne vrste materijala od kojih se najčešće sreću tri,polietilen visoke gustine (HDPE - High Density Polyethylene), nezasićena poliesterska smola ojačanastaklenim vlaknima (GRP-glass reinforced plastic, unsaturated polyester resin) i čelik.

Kako bruto pad MHE „Zebica II“ iznosi Hb = 42,08 m hidrostatički pritisak na zidove njenogcevovoda pod pritiskom neposredno ispred turbina iznosi, 4,2 bar-a.

Sa druge strane, tokom rada cevovoda može doći do pojave vodenog (hidrauličkog) udara(nestacionarni režim) što dovodi i do drastičnog porasta pritiska u njegovim pojedinim delovima.Uzimajući u obzir navedeno, jasno je da cevovod mora biti tako dimenzionisan da podnese i ova

47

opterećenja odnosno mora se ispitati sigurnost rada cevovoda i u prelaznim (havarijskim) režimimaproverom njegove otpornosti na pritiske koji se tom prilikom javljaju.

5.3.2.1. Brzina rasprostiranja udarnog talasa i vreme trajanje faze udara

Brzina rasprostiranja udarnog talasa u cevovodu (brzina zvuka) može se izračunati naosnovu izraza,

gde je, ρ v - Gustina vode (1000 kg/m3)Kv - Modul stišljivosti vode (2,03·109 N/m2)Kc - Modul elastičnosti materijala od kog je napravljen cevovod [N/m]

Za čelične cevovode KcČe = 2,07·1011 N/m2 a zamenom i ostalih brojnih vrednosti u prethodni izrazmože se izračunati da u slučaju MHE „Zebica II“ brzina rasprostiranja udarnog talasa u njenomcevovodu pod pritiskom iznosi v = 1000,5 m/s. Sa druge strane za plastične cevovode modulelastičnosti iznosi, KcP = 1,30·1010 N/m2 pa se pomoću istog izraza može izračunati da brzinarasprostiranja udarnog talasa u ovakvom cevovodu iznosi vtP = 498,9 m/s.Vreme trajanja faze udara može se izračunati na osnovu izraza,gde je,Lc - Dužina cevovoda [m]

U slučaju MHE „Zebica II“ može se izračunati da je tuČe = 6,00 s a t = 12,03 s odakle sleduje da prisvakom zatvaranju sprovodenog aparata turbine ili predturbinskog zatvarača u vremenima kraćim odprethodno izračunatih u cevovodu pod pritiskom dolazi do potpunog hidrauličkog udara.

5.3.2.2. Ekvivalentne visine i ostvareni pritisci

Ekvivalentna visina hidrauličkog udara može se izračunati na osnovu izraza,

gde je,vc - Brzina vode u cevovodu pri nominalnom proticaju

Zamenom brojnih vrednosti može se izračunati da u slučaju MHE „Zebica II“ ekvivalentna visina uslučaju upotrebe čelika iznosi, ΔHuČe = 159,1 m a u slučaju upotrebe plastike, ΔHuP = 57,5 m.Zamenom brojnih vrednosti može se izračunati da u slučaju MHE „Zebica II“ ekvivalentna visina uslučaju upotrebe čelika iznosi, ΔHuČe = 159,1 m a u slučaju upotrebe plastike, ΔHuP = 57,5 m.Ekvivalentna minimalna i maksimalna visina vodenih stubova u slučaju vodenog udara ucevodu, mogu se izračunati na osnovu sledećih izraza,Hmin =H0-ΔHuHmax =H0+ΔHu

gde je,H0 - Bruto visina MHE [m]

48

Za MHE „Zebica II“ može se izračunati da u slučaju upotrebe čelika minimalna visina iznosi, HminČe =-36,3 m (apsolutni vakum) a maksimalna visina HmaxČe = 159,1 m. U slučajuupotrebe plastičnih materijala ove visine iznose, HminP = -4,0 m i HmaxP = 119,0 m.

Spoljašnji pritisak na cev pri apsolutnom vakumu može se izračunati na osnovu izraza,

Pv = g ·(Hk·z+Hvk·v)

gde je,Hk - Maksimalna dubina ukopavanja cevovoda [1,5 m]ρz - Gustina materijala u rovu cevovoda (1800 kg/m3)Hvk - Ekvivalentna visina apsolutnog vakuma (-10,33 m)

Zamenom brojnih vrednosti može se izračunati da za MHE „Zebica II“ spoljnji pritisak na njencevovod pod pritiskom pri apsolutnom vakumu iznosi, Pv = 127.824 Pa i to za obe vrste materijalacevovoda.

5.3.2.3. Debljina zida cevovoda

Debljina zida dc čeličnih cevovoda određuje se prvenstveno na osnovu nominalnog radnog pritiska zakoji je predviđen i to na osnovu izraza,

Prethodno izračunata maksimalna ekvivalentna visina vodenog stuba u cevovodu napravljenog odčelika (159,1 m), praktično određuje minimalni radni pritisak za koji ga treba dimenzionisati što uslučaju cevovoda MHE „Zebica II“ iznosi 16 bar-a (PN16). Na osnovu ove vrednosti i prethodnonavedenog izraza može se izračunati da debljina zida cevovoda MHE „Zebica II“ treba da iznosiminimalno 6,63 mm.

5.3.4. Ostala hidromašinska, hidromehanička i mehanička oprema

Od važnijih delova ostale hidromašinske opreme u mašinskoj zgradi MHE „Zebica II“ pored turbinepotrebno je navesti, predturbinski zatvarač sa elektrohidrauličkim aktuatorom i gravitacionimsigurnosnim zatvaranjem, DN630 (1 kom.), montažno-demontažni element, DN710 i tablastu ustavuna odvodnom kanalu dimenzija 100x100 cm (1 kom.).

Najvažniji element mašinske opreme u mašinskoj zgradi je mosna odnosno kranska dizalica nosivostido 2,0 t i raspona 6,5 m.

Važniji elementi hidromehaničke opreme na cevovodu pod pritiskom MHE „Zebica II“ su reducirDN710 na DN630 i dilatacona spojnica DN710. Dilataciona spojnica se postavlja neposredno ispredanker bloka mašinske zgrade MHE „Zebica II“ a reducir (konfuzor) ispred predturbinskog zatvarača.

Osim hidromašinske opreme u mašinskoj zgradi MHE „Zebica II“ treba navesti i hidromašinsku ihidromehaničku opremu na VZ-u i taložnici. Važniji delovi ove opreme su tablaste ustave na VZ-nom iispirnom kanalu VZ-a, dimenzija, 70x90 cm i 100x100 cm, dve tablaste ustave na ispirnim kanalimataložnice dimenzija, 50x60 cm i tablasti zatvarač na ulazu u cevovod pod pritiskom dimenzija 80x80cm. Od hidromehaničke opreme na VZ-u treba pomenuti grubu rešetku na ulazu u VZ-ni kanal koja sesastoji od 6 segmenata dimenzija, 80x100 cm i finu rešetku na ulazu u cevovod pod pritiskomdimenzija, 152x150 cm.

49

5.4. Elektrotehnički deo

5.4.1. Uvod

Za MHE „Zebica II“ je predviđeno da radi u potpuno automatskom režimu rada, bez ljudske posade uzmogućnost lokalnog ručnog komandovanja u posebnim situacijama. Ručni režim rada MHE „ZebicaII“ predviđen je samo prilikom remonta i/ili eventualnih popravki elektrane. Za MHE „Zebica II“takođe je predviđeno da kompletnu količinu proizvedene električne energije predaje Distributivnomelektro energetskom sistemu (DEES-u) Republike Srbije odnosno da radi isključivo paralelno saelektroenergetskom mrežom. Ostrvrski režim rada MHE „Zebica II“ nije predviđen osim u faziispitivanja i podešavanja opreme za prilikom remonta i eventualnih popravki MHE.

Na osnovu izlazne snage i prethodno navedenog režima rada kao i na osnovu ostalih specifičnih uslovalokacije u MHE „Zebica II“ predviđena je upotreba trofaznog, sinhronog generatora izlaznognapona 3x0,23/0,42 kV, 50 Hz. Sinhroni tip generatora i njegov izlazni napon, su između ostalog,izabrani i u cilju ispunjavanja tehničkih uslova za priključenje MHE „Zebica II“ na DEES kao i radipouzdanijeg i efikasnijeg rada ove MHE. Uzimajući u obzir instalisanu snagu MHE „Zebica II“, njenuudaljenost od tačke priključenja na DEES i stanje DEES u okruženju usvojeno je da visina izlaznognapona ove MHE iznosi 10 kV. Na crtežu E01-01-01 "Jednopolna šema MHE", datom u Grafičkomprilogu ovog projekta, prikazani su svi važniji delovi elektro-opreme MHE „Zebica II“.

5.4.2. Generator i generatorska oprema

Prividna snaga generatora MHE se može izračunati na osnovu izraza,

gde je,Pt - Mehanička snaga na osovini turbineηmul- Stepen iskorišćenja multiplikatoraηg - Stepen iskorišćenja primenjenog generatora pri nominalnim uslovimacos() - Usvojena vrednost faktora snage

Kao što je već navedeno u MHE „Zebica II“ biće instalirana jedna dvokomorna Crossflowturbina mehaničke snage na svojoj osovini, Pt = 90 kW, η= 0,953, bez multiplikatora i sacos() = 0,90, može se izračunati da potrebna prividna snaga generatora MHE „Zebica II“iznosi, Sg = 90 kVA.Uzimajući u obzir prethodno izračunatu vrednost i na osnovu ostalih uslova i zahteva uslučaju MHE „Zebica II“ biće upoterbljena jedan sinhroni generator sledećih karakteristika,- Naznačena prividna snaga generatora 220kVA- Naznačena aktivna snaga generatora 90kW- Naznačeni napon generatora (međufazni) 420V- Naznačeni opseg faktora snage 0,8-1,0- Naznačena struja generatora 335A- Naznačena učestanost 50Hz- Stepen korisnog dejstva 0,953- Broj polova 2p=3- Naznačeni broj obrtaja 1000 min-1

- Broj obrtaja pri pobegu 1600 min-1

- Način montaže IMH10

50

- Tip pobude bezkontaktni sa rotirajućim ispravljačem- Tip hlađenja vazdušno

Uzimajući u obzir tip i snagu generatora primenjenog u MHE „Zebica II“, predviđeni režim rada oveMHE i ostale relevantne uslove za pobudni sistem generatora izabran je bezkontaktni sistem pobude sarotirajućim ispravljačem i automatskom regulacijom izlaznog napona generatora.

Zadatak pobudnog sistema generatora je da održava izlazni napon generatora u željenim granicama usvim režimima rada MHE. Tokom rada elektrane zahteva se i odgovarajuća statika izlaznog naponaodnosno odgovarajuće odstupanje izlaznog napona generatora od nominalne vrednosti u zavisnosti odaktivne snage kojom je opterećen. Sistem regulacije pobude takođe mora posedovati i odgovarajućelimitere odnosno ograničenja (npr. ograničenje po izlaznoj stuji generatora, ograničenje po strujipobude itd.).

Opseg regulacije napona od ± 5% Un usvojen je na bazi uobičajenih rešenja preliminarnih razmatranjauslova plasmana proizvedene električne energije pri različitim naponskim prilikama u mreži DEES-ana koju je priključena MHE „Zebica II“ (na predmetnoj lokaciji). Prilikom izbora ovog opsega uzeta jeu obzir i mogućnost podešavanja napona (±2 x 2,5%, u beznaponskom stanju) na visokonaponskojstrani glavnog energetskog transformatora.

5.4.3. Sinhronizacija generatora sa mrežom

Proces sinhronizacije generatora sa mrežom kontroliše poseban uređaj koji se zove Uređaj zasinhronizaciju ili Sinhronizator. Ovaj uređaj upravlja radom turbinskog regulatora od trenutka startaagregata pa do momenta priključenja generatora na mrežu. Na ovaj način Uređaj za sinhronizacijutokom procesa sinhronizacije praktično kontroliše brzinu obrtanja turbine odnosno generatora.

Zadatak Uređaja za sinhronizaciju je da dovede generator u takav radni režim da dođe do poklapanjaučestanosti i faze izlaznog napona generatora sa mrežnim naponom. Prethodno je navedeno daamplitudu izlaznog napona generatora kontroliše njegov pobudni sistem. Ovaj sistem prilikom startaagregata i nakon što brzina obrtanja postane jednaka ili veća od 0,9 ωn izjednačuje visinu (veličinuamplitude) izlaznog napona generatora sa visinom napona mreže. Nakon poklapanja sva tri prethodnonavadena parametra napona generatora i napona mreže (amplituda, učestanost i fazni stav) Uređaj zasinhronizaciju izdaje nalog za uključenje generatorskog prekidača i priključenje generatora na mrežu.

Nakon prolaska određenog vremenskog perioda u kome generator radi u praznom hodu,priključen na mrežu, kontrolu nad turbinskim regulatorom preuzima Uređaj za upravljanje inadzor a MHE „Zebica II“ prelazi u režim održavanja (regulacije) kote gornje vode.

5.4.4. Tehnički sistem upravljanja

Tehnički sistem upravljanja (TSU) kontroliše i nadzire rad kompletne MHE „Zebica II“ a obavlja i nizdrugih zadataka.

Na svim potrebnim lokacijama u mašinskoj zgradi, cevovodu pod pritskom, vodozahvatnoj građevini italožnici MHE „Zebica II“ postavljaju se odgovarajući senzori na osnovu kojih TSU MHE „Zebica II“dobija potrebne informacije o svim važnijim parametrima MHE. Osim toga TSU MHE „Zebica II“ jepovezan i sa ostalim uređajima elektrani (Uređaj za sinhronizaciju, zaštite, SCAD-a itd.) čime jeomogućena stalna međusobna razmena informacija i između njih.

51

Na osnovu navedenih signala i informacija, ostalih ulaznih parametara i na osnovu odgovarajućegalgoritma TSU, obavlja pomenute poslove i kontroliše i nadzire rad svih sistema u MHE „Zebica II“.

Kao što je već rečeno da u normalnim uslovima MHE „Zebica II“ radi u režimu regulacije nivoa vodeu vodozahvatu. Na ovaj način se iskorišćava komplentna raspoloživa količina vode u reci, postižemaksimalna efikasnost rada MHE uz istovremeno propuštanje garantovanog proticaja odnosnobiološkog minimuma preko riblje staze. TSU MHE „Zebica II“ vrši superviziju i koordinaciju svihprocesa u MHE, na osnovu navedenog principa. TSU MHE „Zebica II“ je izrađen na bazi standardnogProgramabilnog Logičkog Kontrolera (PLC) opšte namene.

5.4.5. Električne zaštite

Svi važniji uređaji i sistemi kao i sama mašinska zgrada MHE „Zebica II“ opremljeni suodgovarajućim zaštitama. Uzimajući u obzir instalisanu snagu, tip, namenu, režim rada i ostalerelevantne karakteristike u MHE „Zebica II“ predviđene su sledeće grupe zaštita,- Turbinske zaštite- Generatorske zaštite- Zaštite glavnog transformatora- Zaštite kućnog transformatora- Sistemske zaštite- Zaštite spojnog voda- Zaštite mašinske zgrade

Sve zaštite u MHE „Zebica II“ su izvedene primenom mikroprocesorske tehnologije (numeričkezaštite) što pruža niz prednosti u smislu pouzdanosti, preciznosti i fleksibilnosti rada ovih zaštita kao imogućnosti daljinskog nadzora i kontrole svih važnijih sistema i procesa u MHE. Primenommikroprocesorskih zaštita omogućena je i registracija i analiza svih relevantnih događaja (poremećaja)koji se mogu pojaviti tokom rada MHE.

5.4.6. Glavni energetski transformator i kućni transformator

Na crtežu E01-01-01 "Jednopolna električna šema MHE", datom u grafičkom prilogu, prikazan jeglavni transformator Te01 koji služi za prilagođenje naponskog nivoa generatorskih sabirnica sanaponskim nivom elektrodistributivne mreže na koju se priključuje MHE „Zebica II“. Uzimajući uobzir pomenute naponske nivoe, ukupnu instalisanu snagu i ostale relevantne parametre, u slučajuMHE „Zebica II“ upotrebljen je standardni elektro distributivni, trofazni transformator u ulju zaspoljašnju montažu sa mogućnošću petostepene regulacije napona u beznaponskom stanju.

Karakteristike primenjenog energetskog transformatora MHE „Zebica II“ su sledeće,

- Naznačena snaga 250kVA- Odnos transformacije 10±2x2,5kV/0,42kV- Napon kratkog spoja 6%- Frekvencija 50Hz- Sprega Dyn5- Tip transformatora uljni- Tip hlađenja vazdušno, prirodno- Tip montaže unutrašnji

Na prethodno navedenoj šemi prikazan je i kućni transformator Te02 prenosnog odnosa 10kV/0,23kV.Kućni transformator je monofazni koji se napaja međufazno sa visokog napona odmah ispred ulaznog

52

rastavljača. Ovim je omogućen nasmetan rad generatorskih zaštita kao i rad TN-C-S sistema zaštite odopasnog napona dodira u mašinskoj zgradi.

Karakteristike primenjenog kućnog transformatora MHE „Zebica II“ su sledeće,

- Naznačena snaga 10kVA- Odnos transformacije 10’kV±0,23kV(monofazni)- Frekvencija 50Hz- Tip transformatora suvi- Tip hlađenja vazdušno, prirodno- Tip montaže unutrašnji

5.4.7. Oprema srednjeg napona

Na crtežu E01-01-01, "Jednopolna električna šema MHE", prikazana je i jednopolna šemasrednjenaponske (SN) opreme MHE „Zebica II“. SN oprema MHE „Zebica II“ čini njeno SNpostrojenje. SN postrojenje MHE „Zebica II“ izrađeno je na bazi tipskih, fabričkih, 10 kV-nih ćelija isastoji se i od dve ćelije i to, prekidačke, i mernoizvodne ćelije.

U prekidačkoj ćeliji se nalazi izvlačivi vakumski prekidač (Q04) koji može biti i izolovan SF6 gasom ikoji ima ulogu spojnog prekidača. Spojni prekidač služi da zaštiti elektranu od kvarova i poremećaja udistributivnoj elektroenergetskoj mreži na koju je ona prikjlučena.

Mernoizvodna ćelija između ostalog sadrži u sebi tri naponska i tri strujna merna transformatora kojizajedno sa odgovarajućim brojilom služe za obračunsko merenje predate i poremećaja u distributivnojelektroenergetskoj mreži na koju je ona prikjlučena.

Mernoizvodna ćelija između ostalog sadrži u sebi tri naponska i tri strujna merna transformatora kojizajedno sa odgovarajućim brojilom služe za obračunsko merenje predate iprimljene električne energijei snage na srednjem naponu i na izlazu iz MHE (U07) kao i za potrebe rada sistemske zaštite MHE(U06) i zaštite spojnog voda (U08). U merno izvodnoj ćeliji nalazi se još i tropoložajni rastavljač sanoževima za uzemljenje (Q05), izolovan gasom SF6 (može biti i vazdušni) i odvodnici prenapona(O2). Glavni energetski transformator i ostala srednjenaponska (SN) oprema MHE „Zebica II“ (SNpostrojenje MHE), smešteni su u montažnu betonsku transformatorsku stanicu (MBTS) ili TSkontejnerskog tipa. Glavni energetski transformator i SN postrojenje MHE „Zebica II“ su fizičkiodvojeni odnosno nalaze se u zasebnim odeljcima. Na ulaznim vratima i na bočnom zidu MBTSodnosno kontejnerske TS postavljaju se ventilacione rešetke - žaluzine, za potrebe hlađenja glavnogenergetskog transformatora. MBTS odnosno kontejnerska TS MHE „Zebica II“ se u skladu saodgovajućim propisima i standardima, izrađuje od prefabrikovanih elemenata od kojih se sklapa na licumesta. Komplentna SN oprema instalirana u SN postrojenju MHE „Zebica II“ kao i glavni energetskitransformator spadaju u grupu standardne elektrodistributivne opreme. Ovim se minimiziraju troškoviizgradnje i pojednostavljuje montaža, puštanje u rad i održavanje elektrane.

5.4.8. Priključenje MHE „Zebica II“ na DEES

MHE „Zebica II“ se preko zasebnog spojnog voda priključuje na 10 kV-nu mrežu DEES RepublikeSrbije u odgovarajućoj tački. U tački priključenja MHE „Zebica II“ na DEES nalaziće se sva potrebnarasklopna i kontrolno-zaštitna oprema i eventualno merna oprema koja služi za obračunsko merenjepredate i primljene električne energije i snage. Tačnu poziciju tačke priključenja i ostale uslove zapriključenje MHE „Zebica II“ na DEES odrediće nadležno PD za distribuciju električne energije uskladu sa zakonskom procedurom.

53

Napomena: U slučaju da se u tački priključenja MHE „Zebica II“ na DEES instalira oprema zaobračunsko merenje predate i primljene električne energije i snage otpada potreba za postavljanjemiste opreme u samoj elektrani.

5.5. Pregled tehničkih karakteristika MHE

Uzimajući u obzir rezultate prethodnih proračuna i usvajajući navedene zaključke kao ina osnovu ostalih parametara i uslova važečih za predmetnu lokaciju mogu se definisatiosnovne tehničke karakteristike MHE „Zebica II“. Ove karakteristike su sledeće,

- Lokacija Mesto Zebica, opština Kuršumlija- Vodotok Đački Potok- Srednji proticaj 0,123m3/s- Stogodišnje velike vode 14,17 m3/s- Biološki minimum 0,012 m3/s- Instalisani proticaj 0,246 m3/s- Stepen instalisanosti (Qinst/Q) 1,894- Kota normalnog uspora 529,20 mnm- Kota donjeg nivoa vode (pri Qinst) 487,12 mnm- Bruto pad postrojenja Hbr = 42,08 m- Neto pad postrojenja Hn = 40,86 m (pri Qinst)- Broj i tip turbine 1, dvokomorna Crossflow turbina- Instalisana snaga 90 kW- Instalisana snaga generatora 90kVAkW- Prosečna godišnja proizvodnja električne energije 369,0 MWh- Prečnik cevovoda pod pritiskom (unutrašnji) 450 mm- Dužina cevovoda pod pritiskom 815 m- Naponski nivo ED mreže na koju se elektrana priključuje 10kV

6. Zaštita prirode i životne sredine

6.1. Uvod

Male hidroelektrane imaju značajnu ulogu u hidrotehničkim sistemima za korišćenje voda i oneispoljavaju brojne prednosti u odnosu na srednje i velike hidroelektrane a posebno u odnosu naakumulacione hidroelektrane u smislu mogućih negativnih uticaja na prirodu i životnu sredinu.Zahvaljujući svojim konstruktivnim i radnim karakteristikama i primenjenim rešenjima one se mogujednostavno i pouzdano uklopiti u okruženje kao i u postojeću i buduću infrastrukturu uz poštovanjepotreba drugih korisnika prostora i vode i uz poštovanjeuslova zaštite prirode i životne sredine.

Izgradnjom MHE smanjuje se rizik od plavljenja, omogućuje kontrola proticaja i korišćenja vode zapotrebe poljoprivrede i za snabdevanje stanovništva. Mala akumulaciona jezera koja nastajuizgradnjom MHE mogu se koristiti i za sportsko-rekreativne svrhe kao i u turističke svrhe, a da senjihovom izgradnjom ne utiče se bitno na promene geoloških i seizmičkih karakteristika okolnogterena niti na promene korita i obala predmetnog vodotoka.

Manje akumulacije ne prouzrokuju ni značajne efekte termičke stratifikacije vode, a prolaskom krozturbine voda se po pravilu dodatno obogaćuje kiseonikom.

54

Uprkos navedenim pogodnostima MHE mogu imati i niz nepovoljnih uticaja na životnu sredinu,posebno u pogledu mogućih promena kvaliteta vode i brzih fluktuacija proticaja i nivoa vode (uakumulaciji i nizvodno).

6.2. Specifičnosti tehničkog rešenja MHE „Zebica II“

U pogledu procene mogućih uticaja izgradnje i eksploatacije MHE „Zebica II“ na okolnu prirodu iživotnu sredinu neophodno je uzeti u obzir nekoliko tehničko-tehnoloških i drugih specifičnosti oveMHE. Ove specifičnosti će biti navedene u nastavku teksta.

6.2.1. Konstrukcija riblje staze i sistema za zahvatanje vode

Na crtežu G03-03-02, Vodozahvat preseci - presek A-A je vidljivo da je kota otvora za riblju stazu nižaod kote preliva VZ-nog kanala (uzvodna gornja ivica rešetke VZ-nog kanala) za 10 cm. Primenomovakvog konstruktivnog rešenja obezbeđeno je da preko riblje staze MHE „Zebica II“ prolaziprojektovana količina vode (biološki minimum odnosno garantovani proticaj) u svakom trenutkunezavisno od rada same MHE. Ovo se dešava čak i u slučaju otkaza sistema za regulaciju kote gornjevode MHE (turbinskog regulatora) jer je primenjenim tehničkim rešenjem fizički onemogućeno davoda prispela u VZ pre dospe u VZ-ni kanal nego u riblju stazu. Ovim se garantuje propuštanjebiološkog minimuma preko riblje staze odnosno preko VZ-ne građevine u svim režimima rada MHE„Zebica II“ i pri svim protocima Đačkog Potoka.

6.2.2. Kvalitet vode

Prilikom realizacije MHE „Zebica II“ biće uptrebljeni takvi materijali za izradu delova opreme iobjekata ove MHE koji su apsolutno inertni u hemijskom i biološkom pogledu prilikom kontakta savodom. Pri ovome se prvenstveno misli na opremu i objekte sistema za transport vode (taložnica,cevovod pod pritiskom, itd.) kao i na samu turbinu sa odvodnim kanalom (predturbinski zatvarač,regulatorne klapne, radno kolo itd.). Odavde dalje sleduje da je voda Đačkog Potoka nakon zahvatanja,prolaska kroz sistem za transport vode i kroz turbinsko postrojenje MHE „Zebica II“ i na kraju nakonnjenog povratka u korito Đačkog Potoka u potpunosti neizmenjena u hemijskom i biološkom smislu.Može se reći da je kvalitet vode u reci Manastirici posle MHE „Zebica II“ u izvesnoj meri čak ipoboljšan jer je voda očišćena od mehaničkih nečistoća (nanosa) a radom turbine izvršena je i njenadodatna areacija.

6.2.3. Gabariti i način izvođenja

Analizom dimenzija objekata MHE „Zebica II“ može se uočiti da oni imaju relativno male gabarite štozajedno sa primenjenim konstruktivnim rešenjima omogućuje jednostavno i lako uklapanje oveelektrane u okolini ambijent. Sa druge strane za cevovod pod pritiskom MHE „Zebica II“ jepredviđeno da bude ukopan u zemlju na svim delovima njegove trase gde je to moguće. Osim toganakon završetka radova i prolaska izvesnog vremenskog perioda, zemljište i vegetacija iznad i uokolini cevovoda vratiće se u prvobitno stanje tako da će poremećaj do koga je došlo izgradnjomcevovoda pod pritiskom MHE „Zebica II“ postati zanemarljiv.

6.2.4. Zaključak

Na osnovu svih prethodno navedenih činjenica može se zaključiti da primena opisanih tehničko -tehnoloških rešenja prilikom realizacije MHE „Zebica II“ donosi niz prednosti u pogledu očuvanja

55

prirode i životne sredine. Ovim se dodatno smanjuje inače mali negativan uticaj ove elektrane naokolnu prirodu i životnu sredinu a postižu se i određeni pozitivni efekti.

6.3. Procena uticaja na prirodu i životnu sredinu

6.3.1. Osnovni ulazni podaci

MHE „Zebica II“ spada u grupu manjih hidroenergetskih objekata. Sastoji se od jedne Vzne građevine,cevovoda pod pritiskom i jedne mašinske zgrade u kojoj će biti smešten jedan odnosno dva agregat/a(turbina + generator). Izgradnja MHE „Zebica II“ ne ugrožava se ni jedan postojeći objekat u okolini.

Mogući uticaji MHE „Zebica II“ na prirodu i životnu sredinu mogu se podeliti u dve grupe,- Uticaji u toku faze izgradnje MHE;- Uticaji u toku eksploatacije MHE;

Pored navedenog, u okviru sagledavanja ukupnog uticaja MHE „Zebica II“ na prirodu i životnusredinu mogu se konstatovati i ne mali pozitivni efekti. Ovo se posebno odnosi na značajno smanjenjevučenog i suspendovanog nanosa koji se transportuje Đačkim Potokom, smanjenje opasnosti odpoplava u području nizvodno od VZ-ne građevine MHE „Zebica II“ kao i dotatna areacija vode usledrada turbine.

6.3.2. Uticaji tokom izgradnje i eksploatacije MHE

U pogledu mogućih uticaja na prirodu i životnu sredinu neophodno je analizirati mogući uticajprilikom izgradnje i eksploatacije MHE „Zebica II“, i to,

Tokom izgradnje: promena karakteristika i stabilnosti tla na mestu lokacije MHE, pojave erozijerečnog korita i obala, zagađenja vazduha, voda i zemljišta, pojavu buke, vizuelnih efekata, socijalnih iekonomskih efekata;

Tokom eksploatacije: pojave erozije rečnog korita i obala odnosno okolnog zemljišta, zagađenjavazduha, voda i zemljišta, mogućih promena kvaliteta vode i zemljišta, fluktuacije veličine proticaja inivoa voda, direktnih uticaja na riblji i drugi živi svet u vodi i na obalama reke, vizuelnih efekata isocijalnih i ekonomskih uticaja.

Imajući u vidu obim i vrstu građevinskih radova, tip opreme koja će biti ugrađena, nivo obaveznoginfrastrukturnog opremanja, kao i efekte do kojih može doći kod izgradnje i eksploatacije MHE„Zebica II“, mogući uticaji ovog objekta na životnu sredinu mogu se svesti na sledeće,- Sprečavanje slobodnog kretanja ihtiofaune i drugih vodenih organizama i narušavanje vodenihekosistema;- Intervencije u koritu reke kojima se blokira razvoj hranidbene baze (makrozoobentos) živog sveta,posebno ihtiofaune;- Potapanje objekata ili pojedinih prirodnih resursa (put, most, infrastruktura, poljoprivredno zemljište,šume itd.);- Potapanje objekata ili prirodnih resursa (uzvodno) usled nailaska velikih voda i otežanog propuštanjatih voda u zoni vodozahvatne građevine MHE;- Potapanje objekata ili prirodnih resursa (nizvodno) usled jednovremenog nailaska velikih voda ijednovremenog pucanja brane i formiranja poplavnog talasa;- Plavljenje elektromreže o okolini mašinske zgrade MHE;- Oštećenje prirodnog dobra mineraloško-petrografskog porekla;- Oštećenje ostataka materijalne kulture, odnosno pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara;

56

- Deponovanje otpadnih materija, do kojih će doći tokom izgradnje objekta;- Zasipanje akumulacije i neredovno čišćenje rečnog nanosa;- Vizuelna degradacija prostora usled primene neadekvatnih građevinsko-arhitektonskih rešenja priizgradnji objekata;- Erozija obala usled građevinskih radova;- Erozija obale Đačkog Potoka i okolnog područja usled primene neadekvatnog građevinskog rešenjaza ispust vode iz mašinske zgrade, za slapište odnosno preliv Vzne građevine kao i za sistem transportavode od VZ-ne građevine do mašinske zgrade (cevovod pod pritiskom).

6.3.3. Mogući negativni uticaji na faunu

Određeni aspekti izgradnje i eksploatacije MHE mogu ispoljiti izvesno negativno dejstvo na faunu, saposledicama na raznovrsnost i brojnost populacija vrsta koje se nalaze na području obuhvaćenomizgradnjom odgovarajuće infrastrukture. Izgradnja brana i formiranje veštačkih hidroakumulacija,izgradnja objekata samih elektrana, uređenje priobalja i izgradnja pristupne saobraćajne infrastrukturenajčešće ima za posledicu,- Izmenu ili devastaciju prirodnih staništa u zoni potapanja;- Presecanje važnih komunikacionih koridora između populacija, koji veoma često vode baš krozrečne doline;- Nestanak ili smanjenje površina i delova staništa koje životinje koriste kao zaklone, skloništa,zimovališta ili reproduktivne teritorije (gnezdilišta, mrestilišta);- Rečne doline, naročito teže pristupačne, su vrlo često i svojevrsni "populacioni rezervoari" iz kojihse jedinkama ili porodičnim grupama pojedinih vrsta popunjava okolni prostor i pogodna staništa;- Potapanjem rečnih dolina smanjuje se prostor ovih refugijuma i njihov kapacitet kao populacionihrezervoara;- Podizanje nivoa vode bi moglo ugroziti staništa semiakvatičnih vrsta i potopiti relativno uske ravnedelove rečnih dolina;- Izgradnja MHE uključuje i izgradnju objekata od čvrstog materijala i njihovo pozicioniranje napredmetnom području. S obzirom na tip i karakteristike predmetne MHE, broj i veličina tih objekata suprilagođeni nameni i kapacitetu same elektrane.Prostorni i impaktni obuhvat ovih objekata je vrlo ograničen, i bez nekih ozbiljnih negativnih uticaja naživi svet;- Ostali predviđeni radovi na lokaciji, eventualna lokalizovana regulacija vodotoka i izgradnjapristupne i manipulativne saobraćajne infrastrukture neće ispoljiti dugoročne i fundamentalnenegativne efekte;- Negativni efekti se mogu ispoljiti i u slučaju nekih akcidentalnih situacija tokom izvođenja radova i utoku eksploatacije same MHE. Tu se prvenstveno misli na eventualno izlivanje određenih zagađujućihmaterija, goriva, motornih ulja ili drugih hemijskih materija u životnu sredinu. Ove situacije trebapredvideti u sklopu odgovarajućih mera zaštite prirode i životne sredine.

Određeni aspekti izgradnje i eksploatacije MHE mogu ispoljiti izvesno negativno dejstvo na floru,vegetaciju i faunu, sa posledicama na raznovrsnost i brojnost populacija vrsta koje se nalaze napodručju obuhvaćenom izgradnjom odgovarajuće infrastrukture.

Kao najznačajniji faktori uticaja su definisani,

- izgradnja vodozahvatne građevine i formiranje veštačke hidroakumulacije,- izgradnja objekata same MHE,- uređenje priobalja i izgradnja pristupne saobraćajne infrastrukture.

57

Analizom dejstva impakt-faktora na komponente florističkog, vegetacijskog i faunističkog diverziteta,došlo se do sledećih sinteznih zaključaka,- Planirane aktivnosti na odabranoj lokaciji će biti relativno ograničenog prostornog i vremenskogobuhvata;- Efekti koji će se pri njima javiti neće imati značajnije negativno dejstvo na komponentebiodiverziteta;

Eventualni negativni efekti će biti relativno lako kompenzovani na predmetnoj lokaciji nakonprestanka radova, kao i okolnom prostoru sa sličnim ekogeografskim osobinama.

Za svaki od mogućih navedenih uticaja definisane su odgovarajuće mere zaštite prirode i životnesredine.

Pored mogućih negativnih efekata, realizacija projekta izgradnje MHE će imati i određene pozitivneuticaje,- Dodatna aeracija vode u letnjim mesecima;- Zaustavljanje poplavnog talasa u periodima visokih voda koji negativno utiče na riblju mlađ i živisvet uopšte;- Umanjenje negativnog dejstva "vučenog nanosa" koji ima izraženo negativno dejstvo na floru i faunudna, ali i riblju mlađ;- Smanjenje poljoprivrednih površina (nizvodno) ugroženih poplavama;- Manja izloženost seoskih domaćinstava u nizvodnom delu doline, riziku od poplava;- Smanjenje negativnih efekata rečne erozije;- Ekonomska korist od proizvedene ekološki čiste energije;- Ekološki, u smislu upotrebe obnovljivih izvora energije;

6.4. Mere zaštite životne sredine

Prilikom projektovanja, izgradnje i eksploatacije MHE „Zebica II“, moraju se primeniti odgovarajućemere zaštite životne sredine. Mere zaštite životne sredine mogu se podeliti naopšte i posebne.

U nastavku teksta biće navedene osnovne mere zaštite životne sredine za MHE„Zebica II“ koje spadaju u obe prethodno navedene grupe.

6.4.1. Opšte mere

Pri izradi neophodne dokumentacije, izgradnji i eksploataciji objekta investitor - korisnik- izvođač radova - projektant objekta mora/moraju se pridržavati sledećih mera i uslova zaštite prirode iživotne sredine,- Pri svim planiranim radovima investitor se mora striktno pridržavati mera zaštite koje su propisaneodgovarajućim zakonskim i podzakonskim aktima kao i odgovarajućim uslovima nadležnih institucija;- Negativni efekti neredovnog čišćenja rečnog nanosa se pre svega odnose na sprečavanje rada MHEšto će svakako biti onemogućeno redovnim čišćenjem rečnog nanosa i njegovim uklanjanjem;- Oštećenje bilo kakvog prirodnog dobra mineraloško-petrografskog porekla tokom izvođenjagrađevinskih radova će biti onemogućeno propisivanjem odgovarajućih mera zaštite. U slučajuugrožavanja navedenog dobra ili dobara Izvođač radova će imati obavezu da privremeno obustaviradove do dolaska ovlašćenog lica iz nadležnog Zavoda za zaštitu prirode Srbije i da postupi u skladusa naloženim;- Slična mera zaštite je propisana i u slučaju da se tokom izvođenja zemljanih radova otkriju pokretnaili nepokretna kulturna dobra, s tim da je u ovom slučaju nadležan Zavod za zaštitu spomenika kulture;

58

- Svi hidrograđevinski i građevinski objekti moraju biti tako izgrađeni da se skladno uklope u okolniprirodni ambijent;- U slučaju korišćenja betona neophodno je, na svim mestima gde je to moguće, obložiti ga sa spoljnestrane grubo klesanim kamenom ili drugim prirodnim materijalom a potrebno betoniranje svesti naminimum;- Uklanjanje visoke vegetacije u priobalnom pojasu, na lokaciji predviđenoj za izgradnju VZ-negrađevine, cevovoda i mašinske zgrade treba da bude svedeno na najmanju moguću meru;- Objekat mašinske zgrade mora biti tako izgrađen da se eliminiše mogućnost ugrožavanja objekta,mašinske i druge opreme u njemu u periodima velikih voda;- Građevinski radovi na izgradnji i eksploataciji MHE ne smeju da izazovu bilo kakve poremećajestabilnosti okolnog terena, kao i procese erozije;- Potpuno pregrađivanje rečnog toka je neprihvatljivo jer predstavlja trajno sprečavanje migracijeihtiofaune i drugih organizama u vodi. Ovaj izrazito nepovoljan efekat se eliminiše izgradnjomodgovarajuće riblje staze. Izgradnja odgovarajuće riblje staze je obavezna a ona mora biti takodimenzionisana i pozicionirana u odnosu na ostatak Vznegrađevine da u njoj vode ima uvek i udovoljnoj količini za nesmetani prolaz ihtiofaune i drugih vodenih organizama;- Nesmetano funkcionisanje riblje staze mora imati prioritet u odnosu na proizvodnju električneenergije, što znači da u slučaju minimalnih proticaja rad turbine mora biti obustavljen, kako bi u ribljojstazi uvek bilo dovoljno vode;- Konstruktivno rešenje preliva vodozahvatne građevine mora imati dovoljno veliki svetli otvor naprelivu kako bi mogao da propusti merodavne velike vode;- Kvalitet vode po ispuštanju iz mašinske zgrade mora biti istog kvaliteta kao i u recipijentu;- Mašinska zgrada i srednjenaponsko postrojenje moraju biti adekvatno obezbeđeni od elektrostatičkogpražnjenja i obezbeđeni od ulaska neovlašćenih lica;- U okviru MHE predviđena je upotreba suvih energetskih transformatora;- Izgradnja svih konstruktivnih elemenata MHE mora biti realizovana u skladu sa važećim propisimaza trusna područja;- Ispuštanje opasnih i štetnih materija (pogonskih goriva, ulja, maziva i sl.) i otpadnih voda odredovnog održavanja alata i građevinskih mašina tokom izgradnje i u fazi eksploatacije u rekuManastiricu je zabranjeno;- Profil vodozahvatne građevine mora biti tako konstruisan da se njime omogući stalno proticanjebiološkog minimuma (garantovanog proticaja) a u skladu sa izdatim Uslovima Republičkoghidrometeorološkog zavoda;- Nakon okončanja svih radova obavezno potrebno je sanirati sve degradirane površine (planiranjezemljišta, zatravljivanje, pošumljavanje i sl.) i ukloniti sve viškove građevinskog materijala i opreme,mašine i tome slčno;- Za sanacione i druge radove na predmetnom prostoru mogu se koristiti isključivo autohtone vrste.Unošenje alohtonih vrsta je strogo zabranjeno;

6.4.2. Posebne mere

U cilju sprečavanja akcidentnih situacija i što većeg umanjenja negativnih efekata na štićeno prirodnodobro, odnosno na životnu sredinu, propisuju se i sledeće posebne mere štite prirode i životne sredine,

- VZ-na građevina mora biti izgrađena u skladu sa Uslovima Republičkog hidrometeorološkog zavodakao i nadležne vodoprivredne organizacije;- U slučaju pucanja VZ-ne građevine i u slučaj pojave iznenadnog poplavnog talasa investitor jeobavezan da postupi u skladu sa važećim obavezama propisanim u planu odbrane od poplava i primenisve neophodne mere zaštite ljudi, materijalnih dobara i životne sredine;- Mašinsku zgrada mora biti tako pozicionirana i izvedena da u potpunosti bude bezbedna odnegativnih uticaja velikih voda;

59

- Pri izradi projektne dokumentacije neophodno je predvideti sve neophodne protivpožarne mere, kakou fazi izgradnje tako i u fazi eksploatacije objekta MHE;- Ukoliko iz ma kog razloga dođe do požara investitor je obavezan da izvrši što hitniju sanaciju i štopre obnovi uništenu vegetaciju uz korišćenje isključivo autohtonih vrsta;- Svi zaposleni i u fazi izgradnje i u fazi eksploatacije moraju da budu obučeni i opremljeni za brzo iefikasno reagovanje u slučaju požara i u slučaju akcidenta;- Ukoliko se ukaže potreba za upotrebom eksploziva neophodno je primeniti sve mere tehničke zaštite iobezbediti sve zakonom propisane uslove i saglasnosti;

6.5. Pozitivni efekti izgradnje i eksploatacije MHE „Zebica II“

Pored prethodno navedenih pozitivnih efekata na životnu sredinu izgradnjom i eksploatacijom MHE„Zebica II“ pored ostalog ostvaruju se i dodatni pozitivni efekti na životnusredinu u smislu uštede u potrošnji fosilnih goriva i smanjenja emisije štetnih gasova. U stavku tekstabiće navedene procenjene brojne vrednosti ušteda u potrošnji fosilnih goriva i smanjenja emisiještetnih gasova koje se ostvaruju eksploatacijom MHE „Zebica II“.

6.5.1. Uštede u fosilnim gorivima

MHE „Zebica II“ proizvodi električnu energiju korišćenjem hidromehaničke energije vode. Kompletnakoličina električne energije proizvedena u MHE „Zebica II“ predaje se Elektroenergetskom sistemuRepublike Srbije. U istoj meri okolne termoelektrane i ostali termogeni izvori električne energijesmanjuju svoju proizvodnju čime se ostvaruju uštede u potrošnji fosilnih goriva i smanjuje se emisijaštetnih gasova odnosno gasova staklene bašte.

Proračunske vrednosti ušteda u fosilnim gorivima date su u Tabeli 6-1.

Tabela 6-1: Proračunske uštede u fosilnim gorivimaSmanjenje potrošnje goriva, Prirodni gas 369,0 MWh/god. = 101.906,1 m3/godSmanjenje potrošnje goriva, Dizel gorivo 369,0 MWh/god. = 98,9 t/godSmanjenje potrošnje goriva, Ugalj 369,0 MWh/god. = 143,1 t/god

Za godišnju proizvodnju od 378,0 MWh iz MHE „Zebica II“ neophodno je potrošiti 101.906,1m3

prirodnog gasa ili 98,9t dizel goriva ili 143,1t uglja.

6.5.2. Smanjenje emisije štetnih gasova

6.5.2.1. Polazni parametri

Proračun smanjenja emisije štetnih gasova, (Green House Gases - GHGs), obavljen je na osnovusledećih polaznih parametara:- Emisioni faktori (IPCC 2006) iznose za: ugalj 27,6 t-C/TJ, prirodni gas 15,3 t-C/TJ i dizel gorivo20,0 t-C/TJ;- Nivo oksidacije ugljenika prilikom sagorevanja (IPCC, 2006) iznosi za dizel gorivo 99,0%, ugalj98,0% i prirodni gas 99,5%;- Stepeni iskorišćenja procesa konverzije fosilnih goriva u električnu energiju za područje RepublikeSrbije su preuzeti iz Izveštaja o energetskom bilansu (IEA 2006). Prema ovom izveštaju u RepubliciSrbiji u 2011 godini efikasnost konverzije, za ugalj iznosi 34,66%, za dizel gorivo 31,8% i za prirodnigas 37,4%.- Cena CO2 sertifikata (CO emission certificates, Kyoto CDM) na tržištu Evrope u 2013 godinikretala se u rasponu od 10,20 € do 21,85 € toni CO2

60

6.5.2.2. Primenjene metode

Metode korišćene prilikom proračuna smanjenja emisije štetnih gasova su u saglasnosti saMeđunarodnim Panelom o Klimatskim Promenama (IPCC) i odgovarajućim preporukama (IPCC,2006). Istovremeno su uzete u obzir i informacije, projekcije i preporuke MeđunarodneAgencije za (Energetiku International Energy Agency, IEA) kao i zvanični podaci ElektroprivredeSrbije za 2011 godinu.

Proračun smanjenja emisije štetnih gasova obavljen je na bazi sledećih metoda:- Metoda korišćena prilikom procene redukcije emisije štetnih gasova (the emission reduction ofGHGs) je kompatibilna sa metodom, Approved Consolidated Methodology ACM0002 (CDMExecutive Board, 2008). Na osnovu ove metode, za područje Republike Srbije emisioni faktor za CO2u 2013 godini iznosi 0,781 t/MWh.- Za procenu redukcije emisije drugih zagađivača vazduha primenjena je revidirana metoda US DOEmetoda, iz 2006 godine.

6.5.2.3. Rezultati smanjenja emisije štetnih gasova odnosno supstanci

Korišćenjem prethodno navedenih metoda i tehnika i uzimajući u obzir da prosečna godišnjaproizvodnja električne energije MHE „Zebica II“ iznosi 378,0 MWh, može se izračunati prosečnogodišnje smanjenje emisije štetnih gasova odnosno zagađivača. Dobijeni rezultati su prikazani u Tabeli6-2.

Tabela 6-2: Ukupno smanjenje emisije štetnih gasovaŠtetna supstanca CO2x103 CH4 SO2 NOx CO VCOCs

Ukupno smanj. emisije [kg/god.] 500,2 8,3 8.300,7 994,9 18,0 1.540,7

6.6. Zaključak

Izgradnjom i eksploatacijom MHE „Zebica II“, ostvaruje se izvestan uticaj na životnu sredinu. Prerealizacije projekata izgradnje MHE „Zebica II“, neophodno je sagledati sve aspekte ugrožavanjaokolne prirode i životne sredine na predmetnoj lokaciji kao i na širem području. Sa druge strane, tokomizgradnje pomenute elektrane neophodno je preduzeti sve potrebne mere u cilju očuvanja okolneprirode i životne sredine i smanjena negativnih uticaja na nju. Primenom prethodno navedenih pravila imetoda kao i ostalih potrebnih mera, negativan uticaj MHE „Zebica II“ na okolnu prirodu i životnusredinu se minimizira i svodi na praktično zanemarljiv nivo. Takođe je neophodno i tokomekspoloatacije MHE „Zebica II“ pridržavati se navedenih kriterijuma i pravila kako se ne bi pojavilinegativni efekti na životnu sredinu. Na ovaj način izgradnja i eksploatacija MHE „Zebica II“, unajmanjoj mogućoj meri remeti postojeće stanje okolne prirode i životne sredine predmetne oblasti apostižu se i određeni pozitivni efekti.

7. Program istražnih radova

7.1. Geodezija

Za potrebe sledeće faze izrade tehničke dokumentacije za MHE „Zebica II“ (izrada Projekta zagrađevinsku dozvolu i Izvođačkog projekta) neophodno je obaviti sledeće dodatne geodetske radove,- Snimiti i izraditi poprečni preseke terena na poziciji VZ-ne građevine i mašinske zgrade nakarakterističnim stacionažama;

61

- Snimiti i izraditi poprečni preseke terena duž trase cevovoda na karakterističnim stacionažamaodnosno na odgovarajućim međusobnim rastojanjima i u odgovarajućoj širini na potezu od mašinskezgrade do taložnice;- Snimiti podužni profil trase cevovoda pod pritiskom na potezu od mašinske zgrade do taložnice;- Snimiti pad dna rečnog korita Đačkog Potoka i izraditi pripadajući podužni profil rečnog dna napotezu od tačke koja se nalazi minimalno 50 m nizvodno od mašinske zgrade do tačke koja se nalaziminimalno 50 m uzvodno od uzvodne granice akumulacionog jezera ograničenog kotom maksimalnoguspora (granica isklinjavanja);

7.2. Geologija

Pored navedenog za potrebe sledeće faze izrade tehničke dokumentacije na pozicijama VZ-negrađevine, mašinske zgrade i duž trase cevovoda neophodno je odrediti pogodnost terena za izgradnjuobjekata MHE „Zebica II“ sa geološkog, hidrogeološkog i geotehničkog aspekta.

U tu svrhu na navedenim lokacijama predviđen je određeni obim geoinžinjerskih istraživanja terena ipripadajućih laboratoriskih ispitivanja čime će se detaljnije utvrditi i definisati sledeće,- Inženjersko-geološke karakteristike terena;- Litološki sastav tla;- Strukturna građa i fizičko-mehanička svojstva terena;- Hidrogeološke karakteristike terena;- Granulometrijski sastav i debljina rečnog nanosa na poziciji VZ-ne građevine i mašinske zgrade;

Za realizaciju prethodno navedenog cilja mogu se koristiti sledeće metode i postupci,- Inžinjerskogeološko kartiranje terena;- Istražno bušenje;- Iskopavanje istražnih jama;- Geoelektrična ispitivanja tla;- Ispitivanje vodopropustljivosti;- Laboratorijska ispitivanja fizičkomehaničkih karakteristika tla;- Izrada odgovarajućih izveštaja-elaborata o izvršenom geološko inžinjerskom ispitivanju;Na osnovu navedenih istraživanja potrebno je izraditi odgovarajuće inženjerskogeološke ihidrogeološke podloge potrebne za sledeću fazu projektovanja VZ-ne građevine i mašinske zgrade.

Ove podloge treba da sadrže sledeće,- Analizu uticaja geološke građe i reljefa terena na izbor mikrolokacije za izgradnju VZ-ne građevine imašinske zgrade;- Podatke o seizmičnosti područja mikrolokacije VZ-ne građevine i mašinske zgrade, sa izvršenimodređivanjem projektnog i maksimalnog inteziteta zemljotresa na osnovu istraživanja seizmičkogrizika;- Hidrogeološki profil terena sa posebnim osvrtom na vodopropusnost pod pritiskom i stanjepodzemnih voda kao i mogućim uticajima ova dva faktora na objekte;- Tekućim geodinamičkim procesima i mogućnostima njihovog razvoja za vreme izgradnje i kasnijeeksploatacije objekata;- Geomehaničkim svojstvima terena s posebnim osvrtom na nosivost i mogućnost smicanja VZ-negrađevine i pratećih objekata;- Geotehničkim svojstvima stenskih masa, odnosno njihovog uticaja na iskop, bušenje i razaranjenaročito na mestima na kojima će se fundirati i graditi objekti;- Mogućnostima formiranja pozajmišta prirodnih građevinskih materijala;

62

Inženjerskogeološke i hidrogeološke podloge potrebne za sledeću fazu projektovanja linijskih objekata(cevovod) treba da sadrže sledeće rezultate:- Uticaju geološke građe i reljefa terena na objekte;- Uticaju hidrogeoloških i inženjerskogeoloških svojstava terena na objekte;- Tekućim geodinamičkim procesima i mogućnostima njihovog razvoja za vreme izgradnje i kasnijeeksploatacije MHE;- Geomehanička i geotehnička svojstva stenskih masa sa posebnom pažnjom na nosivost, odnosnonjihov uticaj na iskop, bušenje i razaranje;

8. Troškovi izgradnje

U nastavku teksta biće prezentovan preliminarni predračun troškova izgradnje MHE „Zebica II“ koji jeizrađen na bazi prethodno opisanog tehničkog rešenja MHE „Zebica II“.

HPredračun građevinskih i hidrograđevinskih troškova izgradnje MHE „Zebica II“ (materijal i radovi)dat je u tabeli 8-1.

Tabela 8-1: Građevinski i hidrograđevinski troškovi

I - Građevinski i hidrograđevinski troškoviR.br. Naziv Cena [RSD]

1. Vodozahvat sa ribljom stazom i taložnicom(betonski prelivni prag sa tirolskim zahvat. vode dimenzija, 4,75x7,8x2,5mbetonska taložnica dimenzja, 15,7x2,1x2,9m)

907.000

2. Cevovod pod pritiskom(GRP cevovod lCPP = 815 m, Du = 450 mm, PN6)

6.308.000

3. Mašinska zgrada sa odvodnim kanalom(Armirano betonska zgrada sa odvodnim kanalom, dimenzija 4,5x6,25x7,1m)

1.148.000

4. Ostali građevinski i hidrograđevinski troškovi 896.000Ukupno, I - Građevinski i hidrograđevinski troškovi: 9.259.000

Predračun elektromašinske i druge opreme i radova MHE „Zebica II“ dat je u tabeli 8-2.

Tabela 8-2: Troškovi elektromašinske i druge opreme i radovaI - Građevinski i hidrograđevinski troškoviR.br. Naziv Cena [RSD]

1. Agregat sa pripadajućom opremom(dvokom. Crossflow turbina, Qn =0,22 m3/s, Hn = 40,86 m, Pm =90 kW, 1kom.,trof. sinhr. gener., Sn = 230kVA/90kW, Un =3x0,4/0,23 kV, 1 kom. i ostalaprip. oprema)

4.588.000

2. Hidromašinska , hidromehanička i mašinska oprema(tablaste ustave i zatvarači vodozahvata, grube i fina rešetka, predturbinskizatvarač DN 430 PN16, mont.-demont. element, dilataciona spojnica itd.)

690.000

3. Ostala hidromašinska i mašinska oprema 352.0004. Niskonaponska elektrooprema

(rasklopno komandni ormani sa zaštitnim, upravljačkim i kontrolnim uređ.agregata, razvod sopstvene potrošnje, razvod sigurnog napajanja, inst.osvetljenja, uzemlj. itd.)

796.000

5. Energetski transformator (Sn = 250 kVA, mn = 10kV/0,42kV, - 1 kom.) 450.000

63

6. Srednjenaponska elektrooprema u MHE i u tački priključenja(prekid., merna i izvodna ćelija, kućni transf., kabl. veza, MBTS,ostala SN oprema itd.)

900.000

7. Priključni vod (jednosistemski, 10 kV, Al-Če vazdušni vod, Lv = 1,50 km) 1.100.0008. Ostala elektrooprema 600.000

Ukupno, II - Troškovi elektromašinske i druge opreme i radova: 9.476.000

Osim prethodno navedenih troškova izgradnje MHE „Zebica II“, neophodno je odvojiti i određenasredstva za planiranje, projektovanje i menadžment projekta kao i određena sredstva za razne takse,jednokratne naknade, otkup zemljišta i ostale troškove. Ova sredstva predstavljaju osnivačka ulaganjau MHE „Zebica II“ i prikazana su u tabeli 8-3.

Tabela 8-3: Osnivačka ulaganja MHE „Zebica II“Naziv Ukupno [RSD]

I Planiranje i projektovanje 1.600.000II Menadžment projekta 28.000III Takse, jednokratne naknade, otkup zemljišta i ostalo 4.000.000

Ukupno (I+II+III) 5.628.000

8.1. Rekapitulacija troškova izgradnje

U tabeli 8-4 data je rekapitulacija ukupnih troškova izgradnje MHE „Zebica II“.Tabela 8-4: Rekapitulacija troškova izgradnje MHE „Zebica II“

Naziv Ukupno [RSD]I Građevinski objekti i radovi 9.259.000II Elektromašinska oprema i radovi 9.476.000III Osnivačka ulaganja 5.628.000

Ukupno (I+II+III) 24.363.000

Prezentovani proračun troškova je izrađen na bazi prosečnih cena opreme, materijala i usluga trenutnovažećih za tržište Republike Srbije. Kao takav ovaj predračun predstavlja preliminarnu procenu.

Izrada detaljnog proračuna troškova izgradnje MHE „Zebica II“ biće moguća tek nakon završetkanaredne faze izrade projektne dokumentacije (izrada Idejnog odnosno Glavnog projekta MHE) ipreciznog definisanja svih elemenata ove elektrane. Osim toga za izradu preciznog predračunanepohodno je pribaviti i detaljne tehno-ekonomske ponude za nabavku opreme i materijala kao iponude za izvođenje radova na izgradnji MHE „Zebica II“.

Na osnovu instalisane snage i prethodno procenjene vrednosti ukupnih troškova izgradnje MHE„Zebica II“ može se izračunati da jedinična cena izgradnje ove MHE iznosi, 259.588 RSD/kWodnosno 2.093,5 €/kW.

64

OSNOVA TEMELjNE PLOČE

0.00

0.00

+3.10

+4.10

betonskizid

malterisano išpricanakamenasitnež

ZAPADNA FASADA

0.00

+2.20

0.00

+3.10

malterisano išpricanakamenasitnež

ISTOCNA FASADA

-0.10 -0.10

185

potporni zid

+4.10+4.10

+4.10

NAZIV CRTEŽA

LIST:

NAZIV PROJEKTA

INVESTITOR

GO2-09-01

Zoran VukajlovićProkuplje, Njegoševa br. 8

Idejno rešenje (IDR)MHE "ZEBICA II"

1-Projekat arhitekture

MAŠINSKA ZGRADAOSNOVA TEMELJA

RAZMERA: 1:50

DATUM:APR 2017

8/15 ili Q335donja i gornjazona

8/15donja i gornjazona

630

NAZIV CRTEŽA

LIST:

NAZIV PROJEKTA

INVESTITOR

GO2-09-03




MAŠINSKA ZGRADAOSNOVA KROVA

RAZMERA: 1:50

DATUM:APR 2017

NAZIV CRTEŽA

LIST:

NAZIV PROJEKTA

INVESTITOR

GO2-09-04




MAŠINSKA ZGRADAIZGLED KROVA

RAZMERA: 1:50

DATUM:APR 2017

NAZIV CRTEŽA

LIST:

NAZIV PROJEKTA

INVESTITOR

GO2-09-05




MAŠINSKA ZGRADAPRESEK A-A

RAZMERA: 1:50

DATUM:APR 2017

4063

040

25

710

TR PLASTIFICIRANI LIMNAGIBA 12

135 136

STUB12/12

STUB12/12

STUB12/12

STUB12/12

STUB12/12

STUB12/12

ROŽNJAČA

10/1

0200

ROŽNJAČA

10/1

0

ROŽNJAČA

10/1

0

VENČANICA

10/1

0

VETARLAJSNA

710

710

TR PLASTIFICIRANI LIMNAGIBA 12

VETARLAJSNA

710

VETARLAJSNA

A25

4

1

87 5

6

2 3

12

-1.65

0.00

A

2020

20

20

210

20

625

117

374

134

625

224

255

140

230

97

202

15

585

100

27511

5

97

23

24

OSNOVA PRIZEMLJAna koti 0.00

S2 S1

S1S2

20

150

205

20

225

150

250

S2S1

205

150

20

210

p 15

9x19/2828 0

HS 2

HS 2

HS 1HS 1

HS 3HS 3

70

podest

150 150

150 150

NAZIV CRTEŽA

LIST:

NAZIV PROJEKTA

INVESTITOR

GO2-09-02




MAŠINSKA ZGRADAOSNOVA PRIZEMLJA

RAZMERA: 1:50

DATUM:APR 2017

0.00

-1.65

0.00

DN 450

205

0

165

220

30

205

45

70 224

20

68

20

308

0.00

+2.20

290

+2.90 12°

TR PLASTIFICIRANI LIMROŽNJAČA 10

10STUB 12/12

45

270

-2.95

274.95mnm15

95

10

6030 30 60

240

295

130

20

114

4010

180

205

15

90

PLOCA101

PLOCA01

PLOCA201 HS1HS1

HS3 HS3

HS1

zid 3

zid 2HS4 HS4

377

PLOCA201

20

malterisanoi špricanakamenasitnež

betonskipotporni zid

0.00 0.00

+3.80

+4.20

+3.80

+4.20

-2.80

-1.90

+2.20

zid 2

S1 S1

S1HS 3

HS 1

USTAVAOTVOR80/80, SAMETALNIMKLIZNIMZATVARANJEM

TR PLASTIFICIRANI LIM

malterisanoi špricanakamenasitnež

0.00 0.00

+3.08

+4.20

+2.20

S2

S2HS 3

HS 1

S2

+4.20

230255

betonskizid

110

15

NAZIV CRTEŽA

LIST:

NAZIV PROJEKTA

INVESTITOR

GO2-09-06




MAŠINSKA ZGRADABOČNA FASADA

RAZMERA: 1:50

DATUM:APR 2017

NAZIV CRTEŽA

LIST:

NAZIV PROJEKTA

INVESTITOR

GO2-09-07




RAZMERA: 1:50

DATUM:APR 2017

NAZIV CRTEŽA

LIST:

NAZIV PROJEKTA

INVESTITOR

GO2-09-08




MAŠINSKA ZGRADAPODUŽNA FASADA

RAZMERA: 1:50

DATUM:APR 2017

NAZIV CRTEŽA

LIST:

NAZIV PROJEKTA

INVESTITOR

GO2-09-09




MAŠINSKA ZGRADAPODUŽNA FASADA

RAZMERA: 1:50

DATUM:APR 2017

MAŠINSKA ZGRADABOČNA FASADA

585

30

550

550250

250510

20510

560

610

560 25130 108

610

560500

623197

120131

13337

560

OSNOVA PRIZEMLJAna koti 0.00

NAZIV CRTEŽA

LIST:

NAZIV PROJEKTA

INVESTITOR

GO2-09-02




MAŠINSKA ZGRADAOSNOVA PRIZEMLJA

RAZMERA: 1:50

DATUM:APR 2017

1485

Documents

URBANISTIČKI PROJEKAT ZA IZGRADNJU MHE ''ZEBICA II'' NA KP ... PROJEKAT SA... · Obaveštenje JP za gazdovanja šumama “Srbijašume” Beograd, Sektor za šumarstvo I zaštitu