Uputstvo Za Izradu Seminarskog Rada, Ernad Kahrović

5/22/2018 Uputstvo Za Izradu Seminarskog Rada, Ernad Kahrovi

1/26

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA EKONOMSKE NAUKE

EMIR PROKI

KONTROLA U FUNKCIJI MENADMENTA

SEMINARSKI RAD

Novi Pazar, jun 2013.


2/26

DRAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

DEPARTMAN ZA EKONOMSKE NAUKE

VRSTA STUDIJA: OSNOVNE (ILI MASTER) AKADEMSKE STUDIJE

KONTROLA U FUNKCIJI MENADMENTA

SEMINARSKI RAD

Predmet: Strategijski menadment

Mentor: Prof. dr Marko Petrovi

Student: Emir Proki

Broj dosijea: 801-15/10

Novi Pazar, jun 2013.


3/26

3

Sadraj1. Uvod ....................................................................................................................................................................................................... 12. Pojam seminarskog rada ...................................................................................................................................................................... 13. Svrha i ciljevi izrade seminarskog rada .............................................................................................................................................. 14. Metodologija izrade seminarskog rada ............................................................................................................................................. 2

4.1. Izbor i analiza teme (naslova) seminarskog rada........................................................................................................................ 34.2. Prikupljanje i obrada relevantene literature ................................................................................................................................. 34.3. Bitni elementi seminarskog rada .................................................................................................................................................. 4

4.3.1. Naslovna strana .......................................................................................................................................................... 44.3.2. Prva unutranja strana................................................................................................................................................ 44.3.3. Sadraj......................................................................................................................................................................... 44.3.4. Uvod ............................................................................................................................................................................ 44.3.5. Razrada teme rada ...................................................................................................................................................... 54.3.6. Zakljuak..................................................................................................................................................................... 5

4.4. ezik i stil pisanja ............................................................................................................................................................................ 64.5. Obim rada ....................................................................................................................................................................................... 84.6.Napomene, parafraziranje i navoenje literature........................................................................................................................ 84.7. Tehnika obrada rada.................................................................................................................................................................. 10

4.7.1. Tehnika obrada naslovne strane........................................................................................................................... 104.7.2. Tehnika obrada prve unutranje strane................................................................................................................ 104.7.3.

Tehnika obrada sadraja........................................................................................................................................ 10

4.7.4. Tehnika obrada numerisanja strana...................................................................................................................... 124.7.5. Tehnika obrada margina........................................................................................................................................ 154.7.6. Tehnika obrada oblikovanja teksta ....................................................................................................................... 174.7.7. Tehnika obrada proreda......................................................................................................................................... 184.7.8. Tehnika obrada fusnota......................................................................................................................................... 194.7.9. Tehnika obrada tabela, grafikona, crtea islika .................................................................................................. 204.7.10. Tehnika obrada bibliografskih jedinica............................................................................................................... 20

4.8. Konana redakcija rada............................................................................................................................................................... 214.9. Predaja i odbrana seminarskog rada .......................................................................................................................................... 214.10.Ocenjivanje seminarskog rada ................................................................................................................................................... 21


4/26

4


5/26

1

1. Uvod

Izrada seminarskog rada predstavlja tradicionalni i obavezni oblik nastaveuenja u toku

osnovnih, master i doktorskih akademskih studija. Sposobnost izrade pisanog sastava i

prezentovanje injenica, misli, ideja i stavova u pisanom obliku za ekonomiste, odnosno

menadere profesionalce je od izuzetnog znaaja s obzirom na vrstu i prirodu posla koju e

svakodnevno obavljati.Otuda, neophodno je da se studenti tokom studiranja pripreme za buduu

radnu karijeru i osposobe za samostalno sastavljanje pisanih radova koji zadovoljavaju standarde

naunog i strunog pisanja, kao i akademskog izraavanja.

2. Pojam seminarskog rada

Seminarski radje struni rad koji podrazumeva nauno-istraivaku obradu izabrane teme

iz nastavnog programa (silabusa) konkretnog nastavnog predmeta. U seminarskom radu student

samostalno obrauje odreenu temu koju je sam izabrao ili koju je predloio predmetni nastavnik

ili saradnik. Izrada seminarskog rada omoguava da student ire i dublje istrai pojedine teme i

blie se upozna sa odreenim kategorijama iz oblasti ekonomskih nauka. Praktinim radom,

student stie osnovna znanja o metodologiji strunih i naunih istraivanja, to unapreuje njegovu

sposobnost za samostalno uoavanje i reavanje odreenih problema, podstie njegovu

istraivaku radoznalost, kao i sklonost ka kritikom preispitivanju opteprihvaenih stavova.Nadalje, izrada seminarskog rada podrazumeva da student samostalno prikuplja

istraivaku grau, koristei pri tome osnovnu literaturu (udbenike), monografije, enciklopedije,

strune komentare, zakonske tekstove i sl. Obzirom da je veliki deo ovog materijala danas

dostupan u elektronskom obliku, te da se pojedine baze podataka mogu koristiti samo putem

Interneta, studenti su upueni i motivisani da ovladaju modernom raunarskom tehnologijom.

3. Svrha i ciljevi izrade seminarskog radaOsnovni ciljevi i svrha izrade seminarskog radana studijama su u tome da se student

potpunije i dublje upozna sa problemima odreenog naunog polja u okviru nastavnog programa i

da se nauno usavrava i osposobljava u pisanju naunih i strunih radova, odnosno da stie

vetinu pisanja tih radova, a pre svega, da se nauno osposobi za samostalnu izradu zavrnog,

master ili doktorskog rada.


6/26

2

Izradom seminarskog rada student pored sticanja neophodnog iskustva u pisanju strunih

radova, treba da dokae poznavanje konkretne materije, ali i osposobljenost za uspeno reavanje

teorijskih, odnosno praktinih problema odreenog nastavnog predmeta. Drugim reima,

seminarski rad ima za cilj da pokae da je student:

upoznat sa odreenom oblau naune discipline kroz detaljniju razradu jedne teme; ovladao teorijskim aspektom odabrane teme / podruja istraivanja; sposoban da metodoloki korektno analizira odreeni problem; sposoban u korienju relevantnih tuih saznanja, stavova i naunih injenica koje su

objavljene u aktuelnoj literaturi ili formulisanju vlastitih saznanja do kojih se dolo

primenom naunih metoda (nauno-istraivakim radom);

odredi alternativne puteve za reavanje identifikovanog problema; spreman z pisnje smostlnih rdov: esej, strunog rd, zvrnog rd i sl.

4. Metodologija izrade seminarskog rada

Nuno je da svaki seminarski rad, po svojoj metodologiji, sadrini, obuhvatu i obliku,

zadovolji kriterijume, odnosno opta metodoloka pravilanaunog i strunog pisanja.Od studenta

se ne oekuje da tokom izrade seminarskograda otkrije nove naune istine. Meutim, nuno je da

na osnovu postojeih teorijskih saznanja o odreenom problemu, sadranih u relevantnim

domaim i inostranim izvorima literature, kao i rezultata samostalnog istraivanja, student nacelovit, sistematian i konzistentan nain obradi odabranu temu, korektno interpretira naune i

strune stavove i pravilno upotrebljava strunu terminologiju iz domena konkretne ekonomske

stvarnosti.Metodoloki postupak izrade seminarskog rada, po pravilu, ima sledee korake:

izbor i analiza teme (naslova) seminarskog rada, prikupljanje i obrada relevantne literature, definisanje bitnih elemenata seminarskog rada, jezik i stil pisanja, obim rada, napomene, parafraziranje i navoenje literature, tehnika obrada rada, konana redakcija rada, predaja i odbrana seminarskog rada.


7/26

3

4.1. Izbor i analiza teme (naslova) seminarskog rada

Tema (naslov) seminarskog radaizraava njegov osnovni sadraj. Zato naslov mora biti

kratak, jasan, privlaan i informativan, tako da to jasnije odrazi sadraj i karakter rada. Poeljno je

da sadri kljune rei o tretiranom problemu. Treba izbegavati dugake, pretenciozne i nespretne

teme (naslove). Naslov moe imati i vie varijanti, pa se iz kombinacije njihovih elemenata

sastavlja najprikladnija verzija konanog naslova. Prema tome, naslov mora sa to manje rei

tano opisati sadraj rada.

Tema seminarskog rada moe biti: (a) teorijski problem, i (b) praktian problem uoen u

literaturi ili praksi. Prilikom izbora teme student mora da vodi rauna da je u mogunosti da

prikupi, sistematizuje, obradi i predstavi saznanja iz literature (i prakse) relevantna za temu

njegovog seminarskog rada.Korienje tuih seminarskih radova, prepisivanje i/ili prepriavanje

njihove sadrine nije doputeno i predstavlja povredu sistema kvaliteta definisanog optim aktima

Univerziteta. Pre nego to ponete da piete seminarski rad, informiite se o plagijatorstvu! Vano

je da na adekvatan nain prikazujete ideje i rezultate istraivanja drugih autora svojim reima i

uz pravilno korienje referenci i/ili citata.

4.2. Prikupljanje i obrada relevantne literature

Nakon izbora teme, student zapoinjeprikupljanje relevantne literature. Kao to smo ve

napomenuli, nuno je prvo poi od osnovne literature koja omoguava da se student upozna saosnovnim pojmovima i naunim stavovima vezanim za temu, kao i da u njoj pronae relevantne

bibliografske podatke. Potom, vano je skrenuti panju na uobiajenu praksu da se u sledeem

koraku prikupe i obrade odgovarajui delovi (poglavlja) u udbenicima, monografijama,

enciklopedijama, a potom lanci, komentari u naunim i strunim asopisima, zbornicima radova,

poslovnim magazinima i dr.

Obzirom na mnogobrojnost i raznovrsnost literaturne grae relevantne za odreene teme,

neophodno je da student nuno vri selekciju i da zavri prikupljanje istraivake grae u trenutku

kada proceni da je prikupljena graa dovoljnoreprezentativna za jednu kvalitetnu i konzistentnu

obradu izabrane teme. Korisno je voditi beleke o prikupljenim izvorima, kao i o obraenim i

prouenim delovima takve literature. Ovakve beleke umnogome pomau studentu da

sistematizuje izuena pitanja, parafrazira odreene sadraje, formira svoje stavove, notira beleke i

citate, te formira jednu orijentacionu, radnu bibliografiju.


8/26

4

4.3. Bitni elementi seminarskog rada

Svaki seminarski rad sadri sledee bitne elemente: naslovnu stranu, prvu unutranju

stranu, sadraj, uvod, razradu teme rada, zakljuak i spisak koriene literature (bibliografija).

4.3.1. Naslovna strana

Naslovna strana treba da sadri sledee osnovne podatke: naziv institucijeUniverziteta

(Drvni univerzitet u Novom Pzru), odnosno departmana (Deprtmn za ekonomske nauke),

mesto Univerziteta, ime i prezime studenta, naslov seminarskog rada, mesto Univerziteta i godina.

Navedeni podaci se piu ovim redom odozgo nadole.

4.3.2.Prva unutranja strana

Prva unutranja strana treba da sadri sledee osnovne podatke: naziv institucije

Univerziteta (Drvni univerzitet u Novom Pzru), odnosno departmana (Deprtmn za

ekonomske nauke), mesto Univerziteta, naslov seminarskog rada, u donjem levom uglu naziv

nastavnog predmeta (Osnovi menadmenta, Ekonomika preduzea, Ekonomija rasta i razvoja),

ime i zvanje nastavnika pred kojim se brani rad, ime kandidata i broj dosijea i mesto Univerziteta,

mesec i godina. Navedeni podaci se piu ovim redom odozgo nadole.

4.3.3. Sadraj

U sadraju se navode naslovi osnovnih delova rada, odnosno podnaslovi sa naznaenim

stranicama na kojima se ti delovi seminarskog rada nalaze. U nastavku e biti vie rei o izradi

sadraja.

4.3.4. Uvod

Uvod je pristupni deo seminarskog rada koji ukazuje na vanost teme, ali ujedno

predstavlja i nauno-struni lik autora. U njemu bi student trebao itaoca uvesti u podruje tretiraneteme, upoznati ga sa problemom istraivanja i ciljevima istraivanja te sadrajem rada. Uvod

seminarskog rada sadri obino (kao i sva nauna i struna dela) ova tri elementa: definisanje

problema i/ili predmeta istraivanja, definisanje svrhe i ciljeva istraivanja, kratak opis delova i

glava rada.


9/26

5

Uvod ne treba biti dugaak, ve koncizan i saet, jer, kako sama re kae, treba da nas

''uvede'' u sadraj rada. Zbog preporuene saetosti uvoda, pri koncipiranju ovog dela rada trebalo

bi izbegavati odreene kliee, rei i fraze koje ne doprinose utisku da je konkretan seminarski rad

nauno-istraivakog karaktera. Takoe, treba izbegavati nepotrebna uoptavanja, enciklopedijske

podatke, kao i fusnote.

4.3.5. Razrada teme rada

Obrada teme zahteva sistematski pristup. U zavisnosti od odabrane teme, prvo se pojmovi

jasno definiu. Nakon toga se formuliu teorijske pretpostavke. Potom se iz tih pretpostavki izvlae

logini zakljuci. Ovi zakljuci se dodatno mogu pojaati odreenim ilustracijama. Glavni deo

rada treba da bude podeljen u vie adekvatnih celina: u delove, glave i poglavlja. Ne postoji pravilo

o tome koliko e delova rad imati, odnosno kako e se i koliko njegovi delovi dalje ralanjivati.To prevashodno zavisi od prirode teme, odnosno oblasti istraivanja, kao i naina na koji se ona

obrauje. Potrebno je naglasiti da svaka celina mora biti posebno obeleena i izdvojena, pri emu

je nuno voditi rauna o povezanosti i subordinaciji pojedinih delova.

S obzirom na namenu i karakter seminarskih radova (posebno na nivou master i

doktorskih studija)dobro bi bilo da se sva tematika, osim uvoda i zakljuka, rasporedi u tri dela:

a) Istorijsko-teorijski, retrospektivni ili eksplikativni deo. U ovom delu bi sa globalnogstanovita trebalo vrlo koncizno izneti istorijski aspekt prouavanog problema, njegovudosadanju teorijsku obradu i naznaiti vanost, aktuelnost i korisnost prouavanog

problema;

b) Analitiko-eksperimentalni deo. U njemu bi analitiko-sintetiki trebalo izneti najbitnijenaune injenice, stavove, podatke i informacije (tue i sopstvene)vezane za sam problem

i/ili predmet istraivanja;

c) Perspektivni deo. U ovom delu rada bi trebalo predloiti konkretna reenja, mere i akcijeza primenu u praksi, odnosno za poboljanje i unapreenje tehnolokih postupaka i

poslovanja u privredi ili odreenom preduzeu.

4.3.6. Zakljuak

Zakljuak sadri osnovne stavove autora o pojedinim pitanjima vezanim za temu, a koji

proizilaze iz samog rada. Prilikom formulisanja zakljuka, savet je da se svaki analizirani problem


10/26

6

ralani na manji broj sastavnih delova i da se, na kraju analize, za svaki od ovih delova izvue

sutina koja moe da se opie sa dve ili tri reenice. To su, u stvari, parcijalni zakljuci koji slue da

se sastavi konaan zakljuak seminarskog rada. Zakljuak predstavlja kratko napisana (na jednom

mestu) i sistematizovana osnovna saznanja o predmetu seminarskog rada do kojih se dolo tokom

sprovedenog istraivanja.

4.3.7. Bibliografija

Posle zakljuka seminarkog rada navodi se spisak koriene literature bibliografija. Po

pravilu na poslednjoj stranici pie se naslov LITERATURA. Literaturu koja je koriena treba

svrstati u nekoliko grupa. Najee se svrstava u tri grupe, i to: 1) knjige, 2) lanci, 3) ostali izvori

(npr.: prirunici, konvencije, propisi, web izvori i sl.)

4.4. Jezik i stil pisanja

Pisanje seminarskog rada nuno podrazumeva sposobnost autora da svoje misli adekvatno

izrazi; da ih iskae jasno, koncizno i razumljivo i da, pri tome, izbegava iste reenice i kliee. Od

studenta se oekuje da vlada pisanom reju, da koristi knjievni jezik i potuje pravopisna i

gramatika pravila. Potrebno je izbegavati upotrebu stranih rei ili argona.Pisanje teksta

seminarskog rada zahteva od autora mnogo vremena, stpljenja i energije. Savesno i odgovorno

obavljanje ovog posla za rezultat mora imati poveanje kvaliteta pisanog dela. Autortreba da sepostavi iskljuivo kao kritiar i objektivno sagleda nedostatke svog koncepta i nastoji da ih otkloni.

Njegove intervencije sekreu u tri pravca, i to: strunom, pravopisnom i tehnikom.

Struna redakcija autora rukopisa je najvanija bez obzira o kojoj se vrsti pisanog dela radi

i naunog podruja koje ono tretira. Autor ita reenicu po reenicu i kritiki proverava misli i

snagu navedenih dokaza. U zavrnom tekstu ne bi smeo ostati: ni jedan pogreno upotrebljen

termin, ni jedan netaan podatak, ni jedan neproveren dokaz, ni jedna neloginost, ni jedna

nedvosmislenost i sl. Vetina pisanja zavrnog teksta sastoji se zapravo u vetini brisanja onoga to

je nestruno napisano, odnosno njegovog ispravljanja i dopunjavanja.Najee su pravopisne,

odnosno gramatike i stilsko-jezike intervencije. Iako veina autora nisu posebni jeziki

strunjaci, njihova dunostjeda uine sve kako bi tekst bio to korektnije napisan. Oni proveravaju

tanost misli, ispituju red rei, skrauju duge reenice, ispravljaju jezike i pravopisne greke i sl.


11/26

7

U naunim, strunim i drugim pisanim delima, a posebno u zavrnim i master radovima,

doktorskim disertacijama, pa i u brojnim udbenicima, uoavaju se odreene jezike greke koje

se gotovo redovno ponavljaju, pa je zato potrebno na njih posebno i ukazati.

1) zloupotrebljavaju se rei: ''slabo'', ''jako'', ''esto'', ''retko'', ''mnogo'', ''malo'', ''stotinu puta'', ''hiljadu

puta'', ''bezbroj puta'' i sl. Sve te rei uglavnom oznaavaju vrlo relativne pojmove, krajnje

neodreene, pa ih stoga u nauno-istraivakom radu ne bi trebalo upotrebljavati. Znaenje tih rei

trebalo bi kvantifikovati.

2) Treba izbegavati upotrebuprvog lica jednine i mnoine. esto se upotrebljava prvo lice jednine,

kao npr.: ''ja sam to istraio...", "prema mojima istraivanjima...", "ja smatram...", "ja mislim..." i sl.

Nije u stilu lepog ponaanja a niti u duhu naeg naunog jezika upotrebljavati "ja". To esto iritira

itaoca ili sluaoca i izaziva izvesnu odbojnost prema piscu ili govorniku. Mnogi autori esto da bi

izbegli upotrebu "ja", piu "mi", kao npr.: "prema naim rezultatima...", "mi smatramo..." i si., iakoje oigledno da se radi o rezultatima samog autora, odnosno jedne jedine osobe. Naime, oni se

upotrebom prvog lica mnoine, pokuavaju prikazati kao skromni, a zapravo izazivaju suprotan

efekat. Ovde se neizbeno postavlja pitanje: zato bi neko za sebe rekao "mi"? U nauno-

istraivakom radu treba pisati bezlino, odnosno u treem licu, kao npr.: "istraivanja su

pokazala..", "smatra se..." i sl.

3) Treba izbegavati upotrebu izraza kao to su, npr.: "opte je poznato", "svako to zna", "svi su

saglasni", "kao to je poznato" i sl. U nauno-istraivakom radu aksiomi su injenice koje seprihvataju i upotrebljavaju, ali ne znai da su i aksiomi injenice koje su apsolutno poznate.

4) Treba izbegavati upotrebu stranih rei. Ako postoje domae rei, onda im svakako treba dati

prednost u odnosu na strane rei i nazive. Svaki naunik treba teiti stvaranju naunog i strunog

naziva u nacionalnom jeziku. Na taj se nain potvruje identitet jednog naroda.

5) U recenzijama, strunim i kritikim prikazima nedoputeno je upotrebljavati formulacije, kao

to su npr.: "ne svia mi se", "ovde nije neto u redu", "ovo mi zvui dobro", posebno kada se o

nekom delu iznose verbalne ocene pred javnimskupom.

6) Treba izbegavati neologizme, odnosno kovanice koje jo nisu prihvaene u nauci i u narodu.

Kada se ustanovi da su oni sastavni do meunarodnog naunog renika, treba svakako navesti

njihovo poreklo. Kada istraiva sam stvori neku novu re, odnosno termin, duan je objasniti

kako je to uinio, dati etimologiju i definiciju novog termina.


12/26

8

7) U pisanju brojeva u numerikom i tekstualnom obliku, trebalo bi primenjivati iskustveno

naelo: brojevi do 10 piu se slovima, a vie od 10 brojevima (npr.: devet, ali zato 19). Kada se u

jednoj reenici pie kombinacija brojeva do 10 i vie od 10, onda sve treba pisati samo

numerikim brojkama (npr.: 7 i 17). Od tih naela izuzimaju se brojevi dana, meseci, godine te

sati, to se sve pie brojevima.

8) Izbegavati davanje prevelikog znaenja vlastitim rezultatima istraivanja. Vlastita saznanja,

rezultate naunog istraivanja i zakljuke, pa ak i one najvanije treba prikazati objektivno i

realno, bez preuveliavanja.

9) Treba izbegavati upotrebu formulacija kao to su npr.: "ve smo unapred rekli", "a jo emo se

vratiti na ovo pitanje", "dalje e se pokazati", "ponavljam" i sl. Jer, rei, reenice, odlomci, delovi,

glave, poglavlja, morajubiti interakcijski povezani: manje potceline ine vee celine (i obratno), a

misaono su povezane i ine neko delo homogenom celinom.

4.5. Obim rada

Iako obim seminarskog rada zavisi od same teme, poeljno je da rad ne premauje jedan

autorski tabak - oko 16 strana A4 formata, 1.800 znakova na svakoj strani, odnosno oko 30 redova

sa po 60 slovnih mesta. Rad ne bi trebalo da bude krai od 10 strana. U ovaj standard ne ulazi

sadraj rada, popis koriene literature, ilustrativni primeri, zakonski akti ili neki drugi dodaci.

4.6. Napomene, parafraziranje i navoenje literature

Uopteno, napomene su sastavni i veoma vaan deo svakog seminarskog rada. Po svom

znaaju i mestu u samom radu, napomene mogu biti: bibliografske(sadre navode izvora iz kojih

su koriene ideje i injenice i mogu biti proverene uvidom u korieni izvor), eksplicitne(pruaju

dopunska objanjenja o nekoj ideji, stavu ili injenici iznetoj u radu) i upuujue(upuuju na neki

drugi izvor literature koji obrauje istu ili slinu temu). Premalo napomena upuuje na to da rad

nije dovoljno dobro dokumentovan, a pojedini (tui) stavovi, ideje i sl., nisu potvreni navoenjem

izvornih tekstova. Na drugoj strani, previe napomena optereuje rad i odvlai panju od glavne

ideje koja je predmet istraivanjaprava mera zahteva iskustvo i posveenost izradi ovakvog rada.

Napomene se, po pravilu, nalaze na dnu svake stranice - tzv.fusnote.


13/26

9

Tui stavovi u seminarskom radu mogu biti navedeni:parafraziranjem(prepriavanjem)

i/ili doslovnim reprodukovanjem (citiranjem). Uobiajeno je da se tua misao doslovno

reprodukuje (citira) ako je od kljune vanosti, kratka , efektna i na specifian nain potvruje,

odnosno ilustruje konkretan segment istraivanja. Treba biti umeren u korienju citata; oni ne

treba da budu predugi i uvek se navode iz primarnog izvora.

Navoenje koriene literature je nuno, ali je zabranjeno njeno prepisivanje bez

navoenja izvora.Prepisivanje tuih rei ili ideja bez navoenja imena autora predstavlja plagijat

koji ak,pod odreenim okolnostima, predstavlja i krivino delo. U seminarskom radu ne bi

trebalo da bude vie od 10% citata u odnosu na ukupan tekst. Izuzeci su, naravno, dozvoljeni

ukoliko su opravdani.

Neophodno je potovati sledei redosled navoenja podataka:

Za udbenike i monografska dela prezime i ime autora (godina izdanja), naziv dela,izdava, mesto izdanja, broj citirane strane.

Za radove objavljene u asopisima prezime i ime autora(ili prezime i poetno slovoimena), (godina izdanja), naziv lanka, naziv asopisa, izdava, mesto izdavanja,volumen

ili godite,broj asopisa i broj citirane strane.

Za tekstove sa Internetanaziv citiranog teksta, adresa stranice, datum pristupa stranici.Kada je u napomeni potrebno uputiti itaoca na isto ili razliito mesto u delu koje je ve

citirano, koriste se posebne latinske skraenice:1)Opus citatum, skr. op.cit. ili o.c = navedeno delo, koje je u citiranju ranije bilo spomenuto.2)Ibidem, skr. ibd ili ib = na istom mestu, u istom delu, na istoj stranici neke knige,3)Infra = ispod, nie, dole, u iduem izlaganju.4)Supra = gore ispred, pre, napred, u prethodnom izlaganju5)Confer, skr. cfr. Ili cf. = vidi, uporedi. Npr.: O tome detaljnije cf.: 1) Zelenika, R.: Metodologija

i tehnologija izrade znanstvenog i strunog dela, Rijeka, 2000., p. 271

6)In fine = konano, na kraju (knjige), na svretku.7)Pagina, skr. pag ili p. = stranica u knjizi8) ''Kurziv je na'' = Pie se onda kada autor citira tui tekst i zahteva da se pojedini delovi (rei ili

reenice) piu kurzivom

9)Scilicet, skr. scil. ili sc. = razume se, to jest, naime, dakako, naravno10)Respektive, skr. resp. = dotino


14/26

10

4.7. Tehnika obrada rada

Prilikompisanjaseminarskograda, neophodnojevoditi rauna o tehnikoj obradi sledeih

sastavnih elemenata:

tehnika obrada naslovne strane,

tehnika obrada prve unutranje strane,

tehnika obrada sadraja,

tehnika obrada numerisanja strana,

tehnika obrada margina,

tehnika obrada oblikovanja teksta,

tehnika obrada proreda,

tehnika obrada fusnota,

tehnika obrada tabela, grafikona, crtea i slika,

tehnika obrada bibliografskih jedinica.

4.7.1. Tehnika obrada naslovne strane

Svi podaci koje sadri naslovna strana ve su pomenuti. U tehnikom smislu, primer

naslovne strane bi trebao da izgleda kao kod ovog seminarskog rada.

4.7.2. Tehnika obrada prve unutranje straneTakoe, svi podaci koje sadri prva unutranja strana seminarskog radasu pomenuti. U

tehnikom smislu, primer prve unutranje strane bi trebao da izgleda kao kod ovog seminarskog

rada.

4.7.3. Tehnika obrada sadraja

Sadraj mora biti tehniki ispravno napisan. Sadraj se mora poravnati sa desne strane

(numeracija stranica). Izmeu broja numeracije poglavlja ili podpoglavlja i broja stranice su

takice koje ne treba Vi da kucate nego se sve dobije automatskim putem. NAPOMENA:Sadraj

se radi tek nakon uraenog seminarskog rada.Sledi redosled koraka:


15/26

11

Korak 1:Reference

Korak 2:Sadraj

Korak 3:Runo podeavanje sadraja

Preporuka je da se koristi opcija za runo podeavanje sadraja (Manual table)

Korak 4:Oblikovanje sadraja

Nakon izbora opcije za runo podeavanje sadraja, pojavie se oblik koji ete menjati prema

sadraju seminarskog rada kao u primeru u nastavku

Korak 5:Postepeno ureivanje sadraja

Dovoljno je da na ve dobijeni tekst sadraja kliknete i piete tekst koji trebate.Sistemom

copy/paste kopirate u novi red (ili redove) i prilagodite tekstu koji trebate i tako dalje sadrajem.

Npr. kliknite na tekst:

TYPE CHAPTER TITLE (LEVEL 1),zatim ispred uvoda kliknite i napiite broj 1.i napiite tekst

UVOD (velikim slovima, New Times Roman, font 14), i odmakniterazmaknicom samo

jednom.Ukoliko elite dalje da postavljate poglavlja u sadraj onda idete sistemom copy/paste.


16/26

12

4.7.4. Tehnika obrada numerisanja strana

I Prva stranaNASLOVNA STRANA(ne treba numerisati)

II Druga stranaPRVA UNUTRANJA STRANA(ne treba numerisati)

III Trea strana SADRAJ(ne treba numerisati)

IV etvrta strana UVOD(numerisati brojem 1.)

V I sve ostale strane numerisati do kraja seminarskog rada

NAPOMENA: Prvo napravite NASLOVNU STRANU, PRVU UNUTRANJU STRANU,

SAMO PRIPREMITE SADRAJ i na etvrtoj stranici napiite samo 1. UVOD a zatim

numeriite stranice pa tek onda piite seminarski rad.

Redosled koraka numerisanja stranica:

1. Insert

2. Page Number

3. Bottom of page(numerisanje dole)

4. Desno numerisanje(Slika ispod)

5.Klik na alatnoj traci na kvadrati ispred Different First Page

(tada nam se gubi numerisani broj 1 sa prve stranice)

6. Zatim kliknite na stranicuali ispod headera.


17/26

13

Nakon ovoga, imamo situaciju da smo numerisali sve osim prve strane (naslovne strane). Znai da

nam je druga stranica numerisana sa brojem 2. Znamo da na toj drugoj stranici nebi trebalo biti

numeracije i tu je PRVA UNUTRANJA STRANA i na treoj stranici SADRAJ. Znai tek od

sledee stranice treba biti broj 1. a to je stranica na kojoj je 1. UVOD.Evo kako i to reiti:NAPOMENA:Kliknite prvo na naslovnu stranicu

7.Odaberite na meniju Page Layout

8.Zatim kliknite na Breaks

9. Next Page (klikate koliko bude trebalo stranica bez numeracije, trenutnonama treba dve i to

jedna za PRVU UNUTRANJU STRANU i jedna za SADRAJ)Nakon ovoga imamo situaciju

da posle prve strane imamo, drugu i treu ne numerisanu stranicu i na etvrtoj stranici imamo

numerisanu sa brojem 4., a treba da stoji broj 1. jer je na etvrtoj stranici 1. UVOD. Evo kako

emo i to reiti:Kliknite miem na zadnju (etvrtu stranicu 1. UVOD) zatim sledite uputstva...

10.Kliknuti ponovo naInsert

11. Page Number

12. Format Page Numbers...


18/26

14

Nakon ovoga se pojavi prozor na kome biramo:

13.Klik na krui ispred Start at

14.Unutra upisati nula (0)

15.I na samom kraju klik na OK

4.7.5. Tehnika obrada margina

Korak 1:Page Layout(Izgled stranice)


19/26

15

Korak 2:Margins (Margine)

Korak 3: Custom margins(Opcija podeavanja margina)

Korak 4:Page setup(Podeavanje margina)


20/26

16

Kao to vidite levu (Left) marginu emo podesiti na 4 cm a sve ostale po 2,5 cm.

4.7.6. Tehnika obrada oblikovanja teksta

Kao to se moglo primetiti koristi se oblikovanje teksta:

1. Times New Roman fontom oblikuje se celi tekst

2. 14 pt veliine fonta su naslovi delova, glava i naziv seminarskog rada sa boldom3. 12 pt veliinom fonta oblikuje se ostali tekst (tekst u radu, poglavlja)

4. Boja tekstaje crna

5. Poravnanjeje obostrano

6. Uvlaenjetekstasamo kod prve reenice u delu, glavi i poglavlju.

7. Iskoavanje tekstasamo kod naslova i izvora slika, tabela, crtea i grafikona


21/26

17

4.7.7. Tehnika obrada proreda

Korak 1:Select

Korak 2:Select all

Korak 3:Line spacing

Vrste proreda

- Prored za tekst u seminarskom radu je 1,5

- Prored u fusnotama je 1,0

- Prored u Sadraju (poglavlja i podpoglavlja) je 1,5


22/26

18

4.7.8. Tehnika obrada fusnota

Koraci kreiranja Fusnota (naravno, prvo odaberete re ili citat, pozicionirate kursor mia iza

zadnjeg slova i tek onda se rade koraci koji su navedeni ispod):

Korak 1: References

Korak 2:Insert Footnote

Korak 3:Oblikovanje fusnoteU donjem levom uglu se pojavi redni broj fusnote iza koga piete datu napomenu.

- Fusnote daljim ukljuivanjem same stvaraju svoj niz (1,2,3,4,5...)


23/26

19

- Ukoliko sa datom fusnotom preete na sledeu ili prethodnu stranicu za njome se preseliti i data

napomena sa oznakom koja je po redosledu (ne remeti sebrojni niz).

- Umesto fusnota, mogu se koristiti ednote citiranjem u tekstu (Harvard System) (Peck, 2005, p.

15)

- Fusnotapoziv u tekstu (ispred teksta ili u ugaonoj zagradi) se uvek navod ispred citiranosti.

4.7.9. Tehnika obrada tabela, grafikona, crtea i slika

Za svaku tabelu, grafikon, crte ili sliku koja se nalazi u seminarskom radu treba

potovati sledea pravila:

- broj i naziv tabele se piu u istom redu iznad tabele fontom 11, treba ga oblikovatiItalicomkako

bi se razlikovao od ostalog teksta koji se pie u seminarskom radu;

- Izvor se pie ispod tabele fontom 10.

Primer tabele:

Tabela 1.Izlazna faktura

RB Artikli Koliine Cene Vrednost PDV Ukupno

1 Banane 120 1.2 144 24.48 168.48

2 Jabuke 332 0.99 328.68 55.89 384.57

3 Kruke 455 1.35 614.25 104.42 718.67SUMA 1086.93 184.79 1271.72

Izvor: Salki, H., (2007.), ''Informacione TehnologijeKorak po korak'', Zaviajni muzej

Travnik, Travnik, str. 25

Primer grafikona

Grafikon 1. Koliine ulazne fakture

Izvor: Podaci iz tabele 1


24/26

20

4.7.10.Tehnika obrada bibliografskih jedinica

Knjige:

Prezime, Poetno slovo imena autora, (godina izdanja),''Naslov knjige'', Izdava, Mesto izdavanja

Primer:

Salki, H., (2007.), ''Informacione TehnologijeKorak po korak' ', Zaviajni muzej Travnik,

Travnik

Primer ako je dva do tri autora:

Smailovi, N., Salki, H., (2010.),' 'Poslovne aplikacije'', Univerzitet VITEZ u Travniku, Travnik

Primer ako je vie autora:

Prezime, Poetno slovo imena prvog autora, et al. (godina izdanja),' 'Naslov knjige'', Izdava,

Mesto izdavanja1

Fischer, F., i et al, (2010), ''International economy'', Harvard Press, New York

lanci:

Prezime, Poetno slovo imena autora,(godina izdanja), ''Naslov rada'',Naslov asopisa,Izdava,

Mesto izdavanja, volumen ili godite, broj asopisa, strana

Primer:

Salki, H., (2009.), ''Elektronski dnevnik'',Naa kola, Filozofski fakultet u Osijeku, Osijek, Vol.

3, broj 124, str. 44-51

Naziv web stranice, taan link na kojoj se nalazi tekst, datum pristupa stranici

Primer:

www.e-dnevnik.ba/clanci/e-dnevnik, (8.12.2009.)

Ukoliko je izvor iz novina M. Vujii(2013, Novembar 16), naslov lanka, ime asopisa, strana

Lina komunikacija (J. Safary, Personal communication, November 10, 2008)i ne ukljuuje se u

listu referenci).

1Ukoliko ima tri ili vie autora koji su pisali jedno delo, navodi se samo ime i prezime prvog, dok se imena drugih

zamenjuju skraenicom i dr., ukoliko je delo na srpskom, odnosno et al, ukoliko je re o bilo kom stranom jeziku.


25/26

21

4.8. Konana redakcija radaPre nego to seminarski rad bude predat, neophodno je rukopis rada savesno i paljivo

proitati, otkloniti sve sadrinske, jezike i pravopisne nedostatke.U pogledu konane revizije i

kvaliteta rada, poeljno je da izmeu radne verzije teksta i njegove konane fome postoji

vremenska distanca, kako bi autor rada objektivni i kritiki sagledao celinu i otklonio eventualne

nedostatke. Panju treba posebno posvetiti kompoziciji rada, argumentaciji, objanjenjima i sl.

4.9. Predaja i odbrana seminarskog radaStudenti su duni da konanu verziju seminarskog rada predaju u dogovoru sa

predmetnim asistentom najkasnije 15 dana pre polaganja ispita u zvaninom ispitnom roku.

Student predaje seminarski rad u elektronskoj i tampanoj formi. Student je dun d izrdi I

odbrni seminrski rd u toku iste kolske godine u kojoj je tem seminrskog rd odobren.U

suprotnom, tem e biti poniten.

4.10.Ocenjivanje seminarskog radaPri ocenjivanju seminarskog rada uzimae se u obzir sledei elementi:

da li sadrajradaodgovara odabranoj temi i naslovu rada, da lije unutranji rasporedglava ipoglavljalogian i potpun, da li je autor dovoljno temeljno i obuhvatno sproveo istraivanja i da li je pronaao i

koristio reprezentativnu literaturu i uzorke,

da li je autor pokuao stei nova empirijska ili teorijska saznanja ili prikazati podatke istavove koji su nedovoljno poznati,

da li je rad stilski i gramatiki pismeno oblikovan, da li je autor svoje teze, sugestije ili primedbe izneo konzistentno, struno, poteno i

uverljivo podupirui ih argumentima (podacima, citatima i sl.),

da li je rad napisan koncizno, jasno i kvalitetno, bez ponavljanja, digresija, nepotrebnihcitiranja i iznoenja materijala koji nije reprezentativan za temu seminarskog rada,

da li je seminarski rad uredno sastavljen i jesu li potovana pravila tehnike obraderada.


26/26

22

Preporuuje se autorima seminarskog rada pre predaje na bodovanje (ocenjivanje) da

obavezno ponovo proitaju svoj rad kako bi ispravili sutinske i tehnike greke. Po pravilu

seminarski rad treba kucati sa naim slovima (, , , i sl.)

Documents

Uputstvo Za Izradu Seminarskog Rada, Ernad Kahrović