1

1. UPRAVA U FORMALNOM ZNAENJU

- Funkcionalni pojam uprave u formalnom smislu utvruje se na osnovu spoljanjih, odnosno formalnih obeleja uprave. Kako su formalni elementi u pravu odreeni vaeim propisima, pre svega zakonom, to se i formalni pojam uprave utvruje prema elementima koji su propisani zakonom. Odreivanje formalnog pojma uprave podrazumeva obradu i analizu vaeih pravnih normi.- Postoji shvatanje da pojam uprave nije mogue utvrditi prema materijalnim, sadrinskim elementima, ve se mora poi od formalnih el. koji su sprecifini za upravu. Ovo shvatanje zastupali su pripadnici normativistike kole na celu sa H. Kelzenom. Prema ovim, danas naputenim shvatanjima, formalna obeleja upravne delatnosti imaju sledee karakteristike:1. Organi uprave su organizovani kao inokosni organi;2. Upravni postupak je u osnovi neformalnog karaktera;3. Upravni akti se odlikuju slobodnom formom;4. Kontrolu organa koji vre upravu mogu obavljati samo organi u okviru upravnog sistema - npr. vii org. uprave.Ovo shvatanje koriguje se tzv. negativnim kriterijumom, prema kojem se kao upravne aktivnosti smatraju sve one aktivnosti organa uprave koje nisu zakonodavstvo i sudstvo.Kako su navedene formalne karakteristike uprave u meuvremenu velikim delom promenile (up. postupak uglavnom vise nije neformalan, propisana je i odgovarajua forma i za akte), danas se shvatanja o formalnom pojmu uprave naputaju, a formalni elementi se svode samo na jedan, tzv. organski element prema kojem se pojam uprave odreuje kao ukupnost aktivnosti onih dravnih organa koji su propisima oznaeni kao organi uprave.

2. UPRAVA U MATERIJALNOM ZNAENJU

- U teorijskom odreivanju funkcionalnog pojma uprave u materijalnom smislu potrebno je odrediti aktivnosti kojima uprava ostvaruje svoje osnovne zadatke i poslove polazei od sadrinskih, odnosno unutranjih karakteristika ove upravne delatnosti. U tom smislu, potrebno je razlikovati aktivnosti kojima uprava ostvaruje svoje osnovne zadatke i poslove od aktivnosti kojima ona ostvaruje ostale zadatke i poslove. Aktivnosti kojima uprava ostvaruje svoje osnovne zadatke i poslove prvo su se manifestovale kao jedan poseban oblik vrenja vlasti. Vrenje upravnih aktivnosti predstavljalo je vrenje autoritativnih aktivnosti, to je znailo vrenje jednog oblika dravne vlasti.

- Meutim, javljaju se dva razliita gledanja na sadrinu dravnih upravnih aktivnosti:1. upravne aktivnosti koje obavlja drava odnose se samo na jedan poseban oblik vrenja vlasti (tzv. upravna funkcja - kao vlast)2. obuhvataju i druge aktivnosti uprave koje ne znae vrenje vlasti (tzv. upravna delatnost kao javna sluba)- Koncepcije o upravnoj funkciji kao pravno regulisanom vrenju upravne vlasti javlja se nastankom pravne drave. Upravna funkcija razlikuje se od drugih oblika vlasti po nainu njenog vrenja. Glavni zadaci drave u apsolutistikoj monarhiji i policijskoj dravi tog vremena ostvarivani su izdavanjem zapovesti. Odnosi drave i graana imali su karakter odnosa neravnopravnih subjekata u kojima je :1. drava istupala kao nosilac vlasti, kao subjekt koji je nadreen2. graani su bili subjekt koji je potinjen dravi Aktivnosti uprave javljaju se kao autoritativne aktivnosti izricanja zapovesti i ogranienja, odnosno primene prinude.- U okviru opteg pravnog reima vrenja dravne vlasti izdvajaju se posebni pravni reimi, meu kojima se posebno izdvaja pravni reim upravne vlasti. U odreivanju posebnog pravnog reima vrenja upravne vlasti polazi se od specifinih pravnih karakteristika aktivnosti koje ine sadrinu upravne funkcije. Odreivanje funkcionlanog pojma uprave u materijalnom smislu kao upravne funkcije, tj. kao pravom regulisanog vrenja upravne vlasti, karakteristino je za kontinentalne drave u Evropi krajem prolog i poetkom ovog veka.- U drugoj polovini 19. veka proirena je uloga drave u drutvu i poveanje njene aktivnosti, teorijska shvatanja prema kojima se aktivnost drave svodi na vrenje vlasti nisu vie odgovarala realnim zivotnim uslovima. Javljaju se novi oblici aktivnosti drave. U teorijskom smislu dolazi se do saznanja da treba proiriti pojam upravne funkcije elementima koji nisu autoritativnog karaktera. Budui da su zakonodavstvo i sudstvo kao f-je vlasti bile ve odreene nove aktivnosti koje je poela da obavlja drava u okviru privrede, zdravstva, saobraaja i prosvete, svrstavane su u pravne okvire vrenja upravne f-je.- Sadrina teorijskog pojma upravna f-ja sve se manje odreuje iskljuivo kao f-ja vlasti, a sve vie kao delatnost koja obuhvata ukupnost aktivnosti uprave kojima ona neposredno izvrava svoje svakodnevne zadatke i poslove. Uprava se poinje posmatrati kao jedna od brojnih delatnosti drave, a ne samo kao jedna od tri pravne f-je drave. Uporedo sa tim i termin upravna f-ja koji je sluio za oznaavanje pravnog reima i naina vrenja upravne vlasti, sve se vie zamenjuje izrazom upravna delatnost. I teorijski pojam uprave u materijalnom smislu ne odreuje se vie kao upravna f-ja ve kao upravna delatnost, ukupnost svih aktivnosti kojima drava neposredno ostvaruje svoje socijalne ciljeve.- irenje uloge drave u drutvu i umnoavanje aktivnosti uprave u velikoj meri su uticali na shvatanja o upravi kao delatnosti kojom drava ostvaruje drutvene ciljeve, vrei kako autoritativne, tako i neautoritativne aktivnosti, bilo da su one regulisane posebnim pravnim reimom ili ne. - Funkcionalni pojam uprave se teorijski odreuje kao delatnost kojom uprava ostvaruje svoje svakodnevne zadatke i poslove. Funkcionalni pojam uprave ne moe se svesti na autoritativnu f-ju izvravanja zakona, ve se mora odrediti kao delatnost obavljanja svakodnevnih zadataka i poslova uprave sa ciljem poveavanja opteg blagostanja drutva.- Za odreivanje teorijskog pojma uprave od posebnog znaaja je i teorija javnih slubi koja je nastala u Francuskoj, krajem 19. i poetkom 20. veka. Najvei doprinos stvaranju ove teorije dao je Leon Digi, koji smatra da se osnovni zadatak drave u novim uslovima promenio i da umesto vrenja javne vlasti, drava ima zadatak da vri javne slube. Digijeva koncepcija javnih slubi posluila je kao osnov za proirivanje teorijskog pojma uprave u materijalnom smislu. Pod uticajem teorije javnih slubi, teorijski koncept upravne f-je, ustupa mesto konceptu upravne delatnosti kao vrenju javnih slubi.3. ZAKLJUCI O POJMU UPRAVE (UPRAVNOG RADA)

- Savremeni teorijski pojam uprave podrazumeva da je uprava sloen upravni sistem ljudske saradnje. Ovde se moe odrediti savremeni teorijski pojam uprave u funkcionalnom smislu, tj. pojam upravne delatnosti i savremeni teorijski pojam uprave u organizacionom smislu, tj. pojam upravne organizacije.

- Shvatanje o funkcionalnom pojmu uprave kao upravnoj vlasti, odnosno kao upravnoj funkciji, koje je nastalo krajem 18. i poetkom 19. veka, danas je u razvijenim zemljama naputeno zato to je u drugoj polovini 19. veka proirena uloga drave u drutvu u smislu da se javljaju novi oblici aktivnosti drave koji nisu autoritativnog karaktera i koji ne predstavljaju vrenje vlasti. Kao posledica toga, odreuje se funkcionalni pojam uprave kao upravne delatnosti, ija je sadrina vrenje javnih slubi.

- Upravna delatnost obuhvata vrenje javnih slubi kao ukupnost svih aktivnosti kojima drava neposredno ostvaruje svoje socijalne ciljeve.

- Vrenje upravnih aktivnosti dobija svoj institucionalni i organizacioni okvir obrazovanjem upravne organizacije. U tom smislu, upravna organizacija je takva organizacija u okviru koje ljudi obavljaju upravne aktivnosti kao svoje stalno zanimanje na osnovu unapred odreene i trajne podele ovlaenja i dunosti.

- Upravna organizacija se moe odrediti kao organizacija koja kao svoj osnovni cilj ima vrenje upravne delatnosti, a taj cilj se ostvaruje obavljanjem konkretnih poslova i zadataka od strane ljudi.

- U svom konkretnom obliku upravne organizacije se mogu javiti kao upravni organi, tj. kao organi uprave i posebne upravne organizacije, zatim kao organizacione celine u okviru drugih dravnih organa, kao samostalni organi regionalne i lokalne samouprave. Pored toga, mogu se javiti i kao nedravni subjekti sa javnim ovlaenjem za vrenje upravne aktivnosti.

4. UPRAVNO-PRAVNI ODNOS

- Upravno-pravni odnos je vrsta pravnog odnosa. Za pravni odnos karakteristino je da je to drutveni odnos (podrazumeva odnose izmedju ljudi ili njihovih kolektiviteta) koji je regulisan pravnom normom.- Upravno-pravni odnos je posebna vrsta pravnog odnosa. Zbog toga, sve to vai za pravni odnos, vaie i za upravno-pravni odnos. Meutim, polazei od njegove sadrine, upravno-pravni odnos ima i odreena posebna obeleja.- Razlikujemo upravno-pravni odnos u uem i irem smislu.- Autori koji polaze od ueg shvatanja definiu upravni odnos kao drutveni odnos koji je nastao ili je bar konkretno formiran upravnim radom.- Prema irem shvatanju, obavezni subjekt upravnopravnog odnosa ne bi uvek moralo biti lice sa posebnim ovlaenjem (npr. organ uprave kao nosilac vlasti), ve bi upravnopravni odnosi mogli postojati i izmeu nedravnih subjekata (npr. koncesionarne javne slube - kada drava na osnovu ugovora poveri nekom privatnom licu pravo na koncesiju gradskog prevoza a koncesionar u izvrenju te obaveze angauje jos jedno privatno lice).- Prema svojoj pravoj prirodi upravnopravni odnosi mogu biti materijalnopravni i procesnopravni odnosi. Oni se dalje mogu podeliti na isto upravnopravne odnose i upravnokaznene odnose ili tzv. prekrajnopravne odnose. Prema tome, upravnopravni odnosi su svi mogui odnosi u kojima uprava ostvaruje javnu sluzbu, a kako e to biti (autoritativno ili ne) zavisi od potrebe.- U pogledu prestanka upravnopravnog odnosa postoji nekoliko karakteristinih situacija. - Upravnopravni odnos moze prestati:1. jednostranim raskidom - kada organ odustane od daljeg voenja upravnog postupka koji je pokrenuo po slubenoj dunosti;2. odricanjem - kada stranka odustane od zahteva;3. donoenjem novog upravnog akta - kojim se raniji stvalja van snage, ili se menjaju njegova dejstva;4. aktom drugog subjekta - presudom suda u upravnom sporu.5. PRAVO UPRAVE I UPRAVNO PRAVO

Postoje tri faze u razvoju upravnog delovanja:

1. Prva u kojoj su ta pravila (opta i apstraktna) isto unutranje prirode.Tako je bilo u policijsko - apslolutistikoj dravi. Pojedinac je prema sopstvenoj dravi imao status podanika, bez garantovanih prava, a jedino mogue sredstvo uticaja na upravu se svodilo na faktiko obraanje vladaru u vidu molbe za njegovu milost.2. Druga se sastojala u probijanju ideje o optem eksternom pravnom pravilu koje pored graana i pravnih lica vee i dravnu upravu na podruju za koje je izriito doneseno (uprava ne sme raditi protivno njoj). U poloaj pojedinca ugrauju se pravni elementi, mogunost pravne zatite u predvienim sluajevima.3. U treoj etapi javna uprava je duna da deluje u skladu sa zakonom striktno ga primenjujui. U pravno ureenom postupku koji vodi nadleni organ, graanin stie status stranke, a vrilac javne vlasti mora potovati predviene formalno - procesne norme, a duan je takoe da se dri pravnog osnova, granica i cilja.

a) pravo uprave i upravno pravo

- Sadrinu upravne grane ini apstraktna pravna regulativa uprave i upravnih odnosa. 1. Moemo govoriti o upravnom pravu u irem smislu - pravo uprave je skup svih pravnih normi o organima i organizacijama javne uprave koji po njima postupaju. Koncepcija o pravu uprave nastala je na temelju ideje da je potrebno sakupiti i prouiti na jednom mestu sve pravne norme koje se na bilo koji nain tiu uprave, nezavisno od predmeta i metoda njihovog regulisanja.2. Pravo uprave u uem smislu - koje bi inile odreene specijalne pravne norme, meusobno objednjene po nekom sadrinskom kriterijumu: po osobenom predmetu regulisanja ili po naroitom metodu regulisanja. Sutina je da ne obuhvata sve norme adresovane na upravu, nego samo izvesne norme, po neemu osobene i meusobno povezane odreenim polaznim sadrinskim merilom. Time bi se upravno pravo izdvojilo iz prava uprave i izvojilo u vidu samostane grane.- Da bi dolo do tog izdvajanja radi preciziranja njegovog predmeta potrebno je odrediti sadrinu uprave. Upravna operacionalizacija najvanijih drutvenih potreba vri se razliitim sredstvima: vanpravnim i pravnim. Razdvajanje upravnopravnih ciljeva od instumenata pretpostavka je postavljanja upravnopravne grane. Upravnopravni instrumenti se mogu predstaviti u vidu - upravnopravnog akta i upravno-materijalnog/faktikog akta (upravne radnje). Njima se obavlja operativno-korektivno primenjivanje pravnih propisa na vansporne pojedinane situacije. Tako da sadrinu upravnog prava u uem smislu ispunjavaju pravne norme koje regulisu pravni rad i odnose stvorene tim radom kao i odnose neposredno vezane za upravni rad.- Upravnu granu definisanu na opti nain odlikuju dva momenta: narocit predmet odlikovanja - upravni rad i odnosi proizasli iz njega korelativnost sa vaecim pravom

Struktura upravnopravne grane - organizaciono, materijalno i procesno upravno pravo

- Kod nas norme upravnog prava, pored upravnog rada i njime uspostavljenih upravnih odnosa, pokrivaju i one drustvene odnose koji nemaju strogo upravni kvalitet, ali su tesno vezani za upravne odnose. Tako u upravno pravo spadaju: i norme posveene drutvenim odnosima unutar glavnih subjekata upravnog rada i norme o onim drutvenim odnosima kojima je blize odreena pozicija pomenutih vrilaca u datoj sredini - to je upravno-organizaciono pravo normama upravnog prava bi trebalo smatrati i i one kojima je obuhvaena itava serija drustvenih odnosa uspostavljenih u procesu sudske kontrole zakonitosti upravnog rada u upravnom sporu oni pripadaju upravno-procesnom pravu

Statiku upravnog rada ine : subjekti upravnog rada - razlikujemo1. glavne subjekte - oni za koje je taj rad osnovni vid celokupne delatnosti, a to su organi dravne uprave: ministarstva, organi u sastavu ministarstva i posebne upravne organizacije.2. ostali subjekti - kojima taj rad nije osnovni i ne bi trebalo da ine jezgro predmeta upravnopravne grane sadrzina upravnog rada - je opredeljena njegovim tipinim instrumentima:1. upravnopravnim aktom2. upravno-materijalnom radnjom3. upravnim ugovorom (tamo gde je institut pravno uoblien)- Na sadrinu upravnog rada utiu i drugi pravni akti javne uprave posebno optenormativni - upravni propisi kao i oni pojedinani a dvostrani - upravni ugovori.Dinamika upravnog rada je u njegovom vremenskom i situacionom odvijanju - pravnom toku upravnog rada i u procesu provere njegove pravilnosti - pravnoj kontroli upravnog rada- Tok upravnog rada odvija se kroz predvieni upravni postupak (donoenje akta i njegovo izvrenje).- Kontrola upravnog rada sprovodi se delom na kraju redovnog upravnog postupka, tj. u pojedinim njegovim vanrednim kanalima, a delom i u odgovarajuem sudskom postupku.- Strukturu upravnopravne grane ini tri niza pravnih normi upravnog prava: upravno-organizacione upravno-materijane/sadrinske norme - u pogledu statike upravnog rada upravno-procesne norme - u pogledu dinamike upravnog rada

Opte upravno pravo i posebno upravno pravo

- Postoje dve meusobno razliite grupacije pravnih normi, prema prostiranju i domaaju svog vaenja: zajednicke upravnopravne norme primenljive naelno u svim upravnim oblastima - opte upravno pravo specijalne upravnopravne norme svojstvene iskljuivo pojedinim upravnim oblastima - posebno upravno pravo- Sisitem normi upravnog prava u naoj zemlji ine norme po vrsti (organizacione, materijalne i procesne) i one po domaaju (opte i posebne). Tako upravnopravnu granu ini sistem optih i specijalnih pravnih propisa o subjektima upravnog rada i njihovoj sadrzini kao i o toku i kontroli upravnog rada.

6. ELEMENTI UPRAVNOG PRAVA EVROPSKE UNIJE

- Evropski sud pravde je definisao veliki broj naela upravnog prava pozivajui se na opta pravna naela upravnog prava koji su zajedniki za zemlje lanice. Razlikuju se materijalna i procesna naela.- Materijalna naela:1. Naelo zakonitosti - jedno od najznaajnih naela upravnog prava Unije. Koncept zakonitosti povezan je sa idejom pravne drave. Naelo zakonitosti se odreuje kao obaveza drave da deluje u skladu sa zakonom. Svaka delatnost organa EU mora biti zasnovana na propisima EU. Ukoliko institucije EU u svom radu prekre naelo zakonitosti Evropski sud pravde ce takve akte ponititi.2. Naelo proporcionalnosti- uprava moze graanima nametati obaveze samo do granice koja je neophodna za postizanje svrhe date mere. To znai da usvojene mere moraju biti proporcionalne ciljevima koji se ele postii.3. Naelo jednakosti - zabranjuje diskriminaciju po bilo kom osnovu - dravljanstvo, pol i dr.4. Naelo zatite legitimnih oekivanja - ovo naelo lei u principu pravne sigurnosti. To znai da uprava mora graanima garantovati pravni kontinuitet i sigurnost.5. Naelo konzistentnosti - da bi legitimna oekivanja graana mogla biti zadovoljena, organi EU moraju donositi konzistentne upravne odluke.- Procesna naela:1. Naelo sasluanja stranke - osnovno naelo upravnih procedura. Ovlaeni organi prilikom donoenja odluke koja moe uticati na pravnu situaciju stranke moraju dati stranci mogunost da se izjasni o okolnostima sluaja. 2. Naelo dostupnosti informacija - podrazumeva se dunost upoznavanja stranke sa svim faktikim i pravnim injenicama koje su relevantne za donoenje odluke.3. Naelo briljivog voenja postupka - obaveza organa uprave da nepristrasno i briljivo ispita sve relenatne faktike i pravne injenice individualnog sluaja. Prilikom ocene da li je ovo naelo povreeno, Evropski sud mora ispitati i sutinu individualnog sluaja.

7. FORMALNI IZVORI UPRAVNOG PRAVA: OPTA OBELEJA I VRSTE

- Izvori up. prava su svi oni izvori prava koji i inae mogu biti izvori prava uopte, tako da se moe rei da up. pravo nema neke svoje specifine i iskljuive izvore prava, ve su to svi oni izvori prava koji su karakteristini za dati pravni sistem.- Izvori up. prava, meutim, ipak imaju neke posebne karakteristike, za koje se kae da su uglavnom kvantitativne prirode - to su brojnost, raznovrsnost i promenljivost. - Tako, izvore up. prava u znatno veem obimu ine podzakonski opti akti, dok se norme ostalih grana prava najee nalaze u zakonima. Dalje, zakoni koji predstavljaju izvore u. p. su po pravilu krai i reguliu odreene grupe pitanja koje predstavljaju izvesne celine, pa su zato vrlo brojni i nisu obuhvaeni u okviru jedinstvenih i celovitih kodifikacija. Uz sve to, izvori u. p. brzo zastarevaju to je razlog njihovog estog menjanja.- Vrste izvora u. p. moraju se utvrivati polazei od pozitivnog prava svake zemlje. I kod nas se izvorima upravnog prava smatraju samo opti akti, pre svega zakoni, uredbe i drugi podzakonski opti akti dravnih organa, pa e se kao izvor u. p. smatrati svaki akt ukoliko sadri pravne norme koje se odnose na organizaciju uprave, na obavljanje upravne delatnosti i na kontrolu uprave, s tim sto su neki akti izvor u. p. u celini, a neki samo delimino.- Zakoni i drugi propisi i opti akti moraju se zvanino objaviti pre stupanja na snagu. Postoje dva razloga: nije mogue postupati po zakonu ukoliko se ne zna za njegovo postojanje. Sa druge strane, zbog mogue neusklaenosti pojednih tekstova, neophodno je imati jedan zvanian izvornik.- Prema ustavu, zakoni i drugi propisi stupaju na snagu naranije osam dana od dana objavljivanja, osim ako se iz opravdanih razloga ne predvidi da stupaju na snagu ranije. Ustav zabranjuje retroaktivno dejstvo zakona, s tim to se to izuzetno moze odnositi samo na pojedine odredbe zakona.- Zakoni, drugi pravni propisi i opti akti objavljuju se u slubenim glasilima.

8. USTAVNI PROPISI

- Ustav i ustavni akti (npr. ustavni amadmani, ustavni zakoni) predstavljaju izvor svih grana prava jednog pravnog sistema. Ustavom se obezbeuje najvia pravna zatita, tako to se onemoguava drugaije regulisanje pojedinih pitanja zakonom. U naem pravu to je Ustav Republike Srbije od 2006. i Ustavni zakon za sprovoenje Ustava RS.- Ustav kao izvor u. p. moe se javiti kao neposredni ili kao posredni izvor. Ustav je uglavnom posredni, a u znatno manjoj meri neposredni izvor u. p. To znai da je ustav najee izvor u. p. posredstvom zakona.- Ustav je neposredni izvor prava za organe uprave kada oni mogu i moraju da zasnivaju svoje akte direktno na pojedinim odredbama ustava. To je sluaj samo onda kada ustav izriito uslovljava organe uprave, daje ovlaenje i odreuje njihove dunosti, kao i kada odreuje oblike kontrole.- Ustav RS od 2006. sadri odgovarajue odredbe o dravnoj upravi.To su:1. u nadlenosti vlade spada usmeravanje i usklaivanje rada organa dravne uprave, i vrenje nadzora nad njihovim radom;2. vlada je odgovorna NS za rad dravnih organa uprave;3. Dr. revizorska institucija je najvii dr. organ revizije javnih sredstava, odgovara NS

4. Odeljak Dravna uprava odnosi se na poloaj dravne uprave, poveravanje javnih ovlaenja i javne slube i zatitniku graana;5. dravna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom i odgovara vladi. Njene poslove obavljaju ministarstva, a njihov broj i poslovi odreuju se zakonom;6. zakonom se odreeni poslovi mogu poveriti i autonomnoj pokrajini, jedinici lokalne samouprave ili posebnim organima7. zatitnik graana je nezavisni dravni organ koji titi prava graana i kontrolie rad organa dravne uprave.- Posredno se Ustav moe javiti kao izvor prava kada propisuje da su organi uprave duni da zakone i druge propise tumae i primenjuju u skladu sa duhom i naelima ustava.

9. ZAKONSKI PROPISI

- Kao izvor upravnog prava, zakon se javlja kao primarni i najvaniji izvor. Dok se u irem smislu pod zakonom podrazumeva svako opte pravilo, dotle se u uem smislu pod zakonom podrazumevaju norme koje je doneo poseban zakonodavni organ u posebnom zakonodavnom postupku.- U pogledu odnosa opteg i posebnog zakona, vai pravilo da se u sluaju da postoji i opti i poseban zakon u odreenoj materiji primenjuje poseban zakon. Sa druge strane, ukoliko neko pitanje nije regulisano posebnim zakonom, primenjivae se opti zakon kao supsidijaran, tj. dopunski. - U pogledu vremenskog dejstva zakona vai pravilo da zakon ne moe imati povratno dejstvo, prema principu zabrane retroaktivnosti zakona. Pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, samo u sluaju da je to izriito predvieno samim zakonom, i ukoliko to zahteva opti interes koji je utvren zakonom. Pre stupanja na snagu zakon mora biti objavljen u odgovarajuem slubenom glasilu.- Sa zakonom se moze izjednaiti i tzv. autentino tumaenje zakona, kad je to predvieno. Autentino tumacenje zakona javlja se u formi zakona kada tumaenje daje donosilac zakona, zbog toga se ne smatra samostalnim aktom, vec sastavnim delom zakona koji tumai, i zbog toga ima povratno dejstvo. Autentino tumaenje nije predvieno Ustavom RS. pa ne predstavlja izvor upravnog prava.- Sa zakonom kao izvorom prava obino se izjednaavaju i neki drugi opti akti, kao to su drutveni plan, budet, i meunarodni ugovori, kada su ratifikovani u domaem zakonodavstvu.- Zakoni koji se javljaju kao osnovni izvori u. p:1. U vezi sa organizacijom uprave: Zakon o dravnoj upravi (2005); Zakon o ministarstvima (2008); Zakon o dravnim slubenicima (2005); Zakon o loklanoj samoupravi (2007); Zakon o javnim agencijama (2005) itd.2. U vezi sa obavljanjem upravne delatnosti: Bivi savezni zakon o optem upravnom postupku (1997) koji se sada primenjuje kao republiki:3. U vezi sa vrenjem sudske kontrole uprave: Zakon o upravnim sporovima (2009).

10. PODZAKONSKI OPSTI AKTI

- Podzakonski opti akti su akti koji su po svojoj pravnoj snazi nii od zakona. - - - Podzakonskim optim aktima se uoptena pravna pravila iz zakona konkretizuju kako bi se olakalo sprovoenje i izvravanje zakona.- Podzakonski opti akti su generiki naziv za propise slabije pravne snage od zakona, koje donose, po pravilu, nezakonodavni, izvrni i upravni organi, a ukoliko ih donose zakonodavni organi, donose ih po manje sloenom postupku od zakonodavnog. Ovim izrazom se obuhvataju i opti akti koje donose organi lokalne samouprave. Ovim aktima se ne moze ureivati materija koja prethodno nije bila ureena zakonom.- U naem pravnom sistemu, podzakonski opti akti kao izvori u. p. mogu se prema donosiocu podeliti na:1. podzakonske opte akte skuptina;2. podzakonske opte akte predsednika republike;3. podzakonske opte akte vlade;4. podzakonske opte akte organa uprave;5. podzakonske opte akte autonomne pokrajne i grada;6. podzakonske opte akte lokalnih organa (skupstina).- Podzakonski opsti akti skupstina kao izvori upravnog prava:- Skuptina osim zakona donosi i podzakonske opte akte i opte politike akte. To su svi oni akti koje skuptina ne donosi po zakonodavnom postupku. - U podzakonske opte akte koje donosi skuptina spadaju:1. odluke - one u pravnom smislu mogu biti razliite, pa skuptina ponekad donosi i odluke koje su pojedniani akti.2. statuti - statut autonomne pokrajne donosi njegova skuptina, uz prethodnu saglasnost Narodne skuptine. Statut je najvii pravni akt a. p. kojim se utvruje nadlenost, izbor, organizacija i rad njenih organa.3. poslovnik o radu skuptine- Skuptine donose i politike akte. Politiki akti su opti akti skuptine koji nemaju svojstvo propisa jer po svojoj prirodi nisu pravni vec politiki akti. Oni nemaju obaveznu pravnu snagu, ve obavezuju po drugom, politikom i moralnom osnovu. U njih spadaju:1. deklaracije - njom se izraava opti stav skuptine o znaajnim pitanjima unutranje i spoljne politike;2. rezolucije - ukazuje se na stanje i probleme u odreenoj oblasti drutvenog ivota, utvruju osnovi politike i daju smernice za njeno sprovoenje;3. preporuke - ukazuje se na znaaj odreenih pitanja koje se odnose na izvravanje zakona i propisa.- Akti predsednika republike kao izvori upravnog prava:- Akti predsednika republike nisu izvor upravnog prava jer predsednik po pravilu ne donosi opte, vec samo pojedinane pravne akte, kao to su ukaz, naredba, predlog i odluka.- Meutim, akti predsednika mogu postati izvori u sluaju kada doe do nekih posebnih i vanrednih okolnosti, tj. kada presednik moe donositi akte iz nadlenosti skuptine.

- Podzakonski opsti akti vlade kao izvori upravnog prava:- I podzakonski opti akti vlade se mogu javiti kao izvor upravnog prava. Vlada donosi:1. uredbe - njima se blie ureuju odnosi od znaaja za izvravanje zakona, utvruju naela unutranje organizacije ministarstava, i ostalih organa uprave i obrazuju strune slube vlade;2. odluke - njima se propisuju mere vlade, daje saglasnost i potvruju opi akti organa ili organizacija, obrazuju druge slube za potrebe vlade;3. reenja - odluuje se o postavljanjima i razreenjima, daje saglasnost i potvruju pojedinani akti organa i organizacija, ponitavaju ili ukidaju propisi ministarstava;4. zakljuke - utvruju se stavovi vlade o pitanjima iz unutranje organizacije, metoda rada i odnosa u vladi, naelni stavovi i smernice za rad ministarstava, itd;5. memorandum o budzetu - sadri osnovne ciljeve politike javnih finansija;6. strategija razvoja - utvruje se stanje u oblasti iz nadlenosti republike i mere koje treba preduzeti za njen razvoj;7. deklaracija- izraava se stav vlade o nekom pitanju.- Podzakonski opti akti organa uprave kao izvori upravnog prava:1. pravilnik - razrauju se pojedine odredbe zakona i propisa vlade radi njihovog izvavanja;2. naredba - radi izvravanja pojedinih odredaba zakona nareuje se ili zabranjuje postupanje u odreenoj situaciji koja ima opti znaaj;3. uputsvo - propisuje se nain rada i vrenje poslova organa dravne uprave;4. reenje - odluuje se o pojedninim upravnim i drugim pojedinanim stvarima;5. obavezna instrukcija - ureuju se obavezna pravila o nainu rada i postupanju organa;6. struno upustvo - sadri pravila za struno organizovanje slube;7. objanjenje - daje se miljenje koje se odnosi na primenu pojednih odredaba zakona i drugih propisa.- Podzakonski opsti akti opstina (grada) kao izvori upravnog prava:- Prema ustavu, skuptina optine donosi opte akte iz svoje nadlenosti, usvaja budet i zavrni raun optine, donosi plan razvoja i prostorni plan, raspisuje optinski referendum i vri druge poslove odreene zakonom. Poloaj grada Beograda ureuje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda.- Skuptina optine donosi statut, statutarne odluke i druge akte.

11. OPTI PRAVNI AKTI NEDRAVNIH SUBJEKATA

- Pojedina preduzea, ustanove, agencije i organizacije donose svoje opte akte kojima propisuju norme o ponaanju svojih radnika ili lanova. O primeni tih normi se ne stara drava, vec je to stvar tih organizacija.- Odreenim nedravnim subjektima (npr. komunalnim preduzeima, fakultetima...) moze se poveriti vrenje javnih ovlaenja. U tom sluaju se i opti akti tih nedravnih organizacija (npr. statuti, pravila, odluke) mogu javiti kao izvori upravnog prava.- Prema zakonu o javnim agencijama, javnoj agenciji mogu se posebniim zakonom, kao javno ovlaenje, poveriti sledei poslovi dravne uprave: donoenje propisa za izvravanje zakona, reavanja u prvom stepenu u upravnim stvarima, izdavanje javnih isprava i voenje evidencija.

12. OSTALI IZVORI UPRAVNOG PRAVA

- Sudske odluke kao izvor prava- Kod nas se smatra da sudska praksa nije izvor prava u smislu da se presude Vrhovnog suda i odluke Ustavnog suda moraju uzimati kao obavezna pravna pravila. Za razliku od toga, u zemljama u kojima se primenjuje common law odluke najviih sudova izjednaene su u pogledu pravne snage sa zakonom, i kao takve su obavezne.- Ipak, moe se rei da se i kod nas sudske odluke, odnosno presude mogu u izvesnom smislu javiti kao izvor koji stvara pravo. - To ce biti sluaj kada su pojedine sudske odluke, na osnovu izriitog zakonskog propisa, obavezne u konkretnom sluaju.- Osim sudskih presuda, reenja i odluka, sudovi na posebnim optim ili zajednikim sednicama mogu zauzimati i tzv. naelne stavove i naelna pravna miljenja, koji se javljaju kao neka vrsta optih pravnih akata tih sudova. Iako sudke presude i praksa sudova u naem pravnom sistemu nisu formalni izvor prava, one se u stvarnosti javljaju kao znaajan inilac koji utie na rad sudova.- Meutim, osim shvatanja koje stvaranje prava svode samo na normativnu delatnost u uem smislu, tj. na donoenje optih pravnih normi i akata, postoje i shvatanja koja u proces stvaranja prava ukljuuju i sudske odluke. - U pravnoj teroiji postoje oprena miljenja o mogunosti stvaranja prava sudskim presudama. Dugo je suvereno vladao princip da sudija ne stvara pravo, ve ga samo primenjuje.- U naoj teoriji preovladava miljenje da sudska praksa, pogotovo sudske odluke ne mogu biti izvor prava, pa samim tim da se njima i ne stvara pravo. Meutim, ima izuzetaka, jer se postavlja pitanje pravnih praznina i njihovog popunjavanja. Ako sud nae da postoji pravna praznina, onda on mora da je popuni sam, svojom normom. Meutim u vezi sa tim se i postavlja pitanje sudskog precedenta. Naime, da li je takva norma kojom je popunjena pravna praznina obavezna i za takve budue sluajeve. U tom kontekstu, posebno se istie da u naem pravnom sistemu to nije mogue.- Ni tzv. upravna praksa, tj. ranije odluke koje su doneli organi uprave, ne predstavljaju izvor upravnog prava, jer organi uprave formalno nisu vezani svojim ranijim odlukama. Ipak, i upravna praksa moze faktiki uticati na upravne odluke.- Obicajno pravo kao izvor upravnog prava:- Mada obiajno pravo kao izvor upravnog prava u naem pravnom sistemu nema vei znaaj, ipak ono kao izvor nije potupuno iskljueno. Obiajno pravo ine pravila ponaanja koja su nastala stalnim i jednoobraznim vrenjem ili uzdravanjem od vrenja odreenih radnji u odreenim okolnostima. Kod nas se moe rei da obiajno pravo predstavlja dopunski izvor upravnog prava jer njegova primena dolazi u obzir samo u sluaju kada postoji tzv. pravna praznina.- Tehnicka pravila i standardi kao izvori upravnog prava:- Moe se desiti da izvesna tehnika ili druga pravila i standardi posredno dobiju dejstvo pravnog izvora. Meutim da bi se to desilo, potrebno je da ih zakon i drugi pravni propisi kao takve priznaju. Npr. zakon moe propisati da se jedno pitanje moze reiti primenom principa lege artis, tj. po pravilima stuke. U tom sluaju, pravila struke dobijaju snagu pravnih izvora, a pravni akti kojima treba da se rei neko pitanje mogu se zasnivati na tim standardima.13. HIJERARHIJA I SUBORDINACIJA

- Uspostavljanje organizacione strukture moe se ostvariti polazei od hijerarhijskog principa formiranja organa. Njegova druga strana podrazumeva postojanje subordinacije.- Hijerarhijski princip organizacionog povezivanja polazi od sistema nadreenosti i podreenosti u okviru kojeg su unapred odreena stroga pravila. - Hijerarhijski princip podrazumeva sistem stareinstva ija je sutina u obavezi podreenog subjekta da se povinuje naredbama i zahtevima nadreenog. Ovaj princip javlja se kao najstariji princip formiranja upravih organizacija.- Kao druga strana hijerarhijskog pricipa javlja se subordinacija, koja predstavlja obavezu i dunost potinjenog da izvrava konkretna nareenja pretpostavljenog stareine. Prema starijem shvatanju, subordinacija podrazumeva obavezu potinjenog da izvrava svako nareenje, pa ak i ono koje je oigledno nezakonito. Prema savremenijim shvatanjima, postoji tzv. granica subordinacije koja podrazumeva da stareina potinjenom ne moe izdavati naloge koji su nezakoniti. A ako izda takav nalog, potinjeni ima pravo da uloi tzv. prigovor nezakonitosti. On moe da se odnosi na nadlenost, formu i sadrinu naloga.- U teoriji i zakonodavstvu razlikuju se opti i posebni reim subordinacije. Opti reim generalno vai za sve upravne organe, a posebni za pojedine upravne organe koji obavljaju specifine zadatke i poslove.- Prema optem reimu subordinacije, potinjeni je duan da izvrava samo zakonite naloge. U sluaju da je stareina izdao nezakonit nalog, potinjeni je duan da na to upozori stareinu, nakon ega moe da obustavi izvrenje takvog naloga. Meutim, po ponovljenom pismenom nalogu stareine, potinjeni je obavezan da takav nalog izvri, ali e biti osloboen odgovornosti.- Prema posebnim reimima subordinacije, potinjeni je duan da izvrava sve naloge stareine koji su izdati sa ciljem vrenja slube, bez obzira na to da li su nalozi zakoniti ili ne. Poseban reim subordinacije propisuje se posebnim zakonima i pravilima slube (npr. u policiji i vojsci). - Meutim, i u okviru opteg i u okviru posebnog reima, apsolutna granica subordinacije postoji u sluaju da izvrenje naloga predstavlja krivino delo.

14. CENTRALIZACIJA, DECENTRALIZACIJA I DEKONCENTRACIJA

- U uspostavljanju organizacione strukture, principi centralizacije i decentralizacije predstavljaju dva znaajna principa organizacionog povezivanja. Ova dva principa ne treba posmatrati kao dva suprotna i uzajamno iskljuujua oblika, ve se moraju traiti njihove optimalne kombinacije.- Centralizacija znai upravljanje organizacijom iz jednog centra. Ona podrazumeva sistem u kojem svi nalozi za izvrenje zadataka dolaze iz jednog centra, koji istovremeno vri kontrolu kako su ti nalozi izvreni.- Centralizacija moe imati razliite modalitete. Organizaciona struktura uspostavljena na osnovu najjaeg stepena centralizacije naziva se kruti centralizam i karakteristina je za relativno jednostavne organizacije (vojska, policija...). U sistemu krutog centralizma, necentralni podruni organi javljaju se kao prosti izvrioci naloga centralnog organa.

- Blai oblik centralizacije naziva se dekoncentracija i podrazumeva sistem u kojem se izvrenje odreenih zadataka i poslova trajno prenosi na organizacione celine nieg i srednjeg nivoa, ime se centar oslobaa vrenja prevelikog broja poslova.- Decentralizacija u organizacionom smislu znai upravljanje organizacijom iz vie centara. U tom smislu, ona oznaava prenoenje ovlaenja na nie jedinice koje uivaju odreeni stepen samostalnosti kako u pogledu izbora kada ce pristupiti izvrenju nekog posla, tako i u pogledu naina na koji e se posao obaviti. - I kod decentralizacije se mogu javiti razliiti modaliteti koji podrazumevaju vei ili manji stepen samostalnosti organizacionih celina u izvrenju svojih poslova. Najvaniji oblik decentralizacije je lokalna samouprava, mada se javljaju i drugi oblici (regionalna, opstinka).- U loklanoj samoupravi osim toga sto se ovlaenja i poslovi prenose na nie organizacoione celine (tzv. preneti delokrug), moe doi i do potpunog osamostaljivanja ovih organizacionih celina u smislu da ovlaenja za izvrenje odreenih zadataka i poslova izvorno potiu iz ustava ili zakona (tzv. izvorni delokrug). Ukoliko lokalni organi imaju oba ovlaenja, tj. preneta i izvorna, kae se da su formirani po principu duplog koloseka.- Principi centralizacije i decentralizacije dolaze posebno do izraaja i kod formiranja organizacione strukture upravnih organizacija.

15. SUBJEKTI JAVNE UPRAVE (DRAVNI I NEDRAVNI)

- U najirem smislu organizacioni sistem upravnih organa i upravnih organizacija u jednoj zemlji danas se oznaava izrazom javna uprava. U organizacionom smislu, javna uprava obuhvata kako upravne organe i organizacije u okviru drave, tako i one organizacije koje se ne nalaze u sastavu drave, ali koja imaju posebna javna ovlaenja na osnovu kojih mogu obavljati odreene poslove koji inae obavljaju organi uprave. - Dakle, javnu upravu s jedne strane ine dravni organi uprave i upravne organizacije, a s druge nedravni subjekti tj. organitacije koje nisu u sastavu drave, ali koje na osnovu zakonom poverenih ovlaenja mogu obavljati poslove od javnog interesa.- U organizacionom smislu javna uprava obuhvata:1. dravnu upravu, tj. organe uprave (npr. ministarstva) i upravne organizacije (npr. zavodi, direkcije) ija je osnovna delatnost obavljanje upravnih poslova koji se nalaze u okvirima formalne dravne strukture;2. nedravnu upravu tj. organizacije kojima upravni poslovi nisu osnovna delatnost, ali koji upravnu delatnost mogu obavljati na osnovu poverenih javnih ovlaenja (npr. javne agencije).- Dravna uprava u organizacionom smislu obuhvata :1. organe uprave 2. upravne organizacije kao osnovne organizacione oblike u okviru dravne strukture kojima je obavljanje upravnih i strunih poslova osnovna delatnost.- Nedravna uprava u organizacionom smislu obuhvata raznovrsne nedravne organizacije, kao to su javne agencije (npr. agencija za privatizaciju) i javna preduzea (npr. javno preduzece za komunalne usluge), kojima obavljanje upravnih poslova nije osnovna delatnost, ali koje na osnovu posebnih ovlaenja mogu biti zakonom ovlaene da obavljaju pojedine upravne poslove.16. OPTA OBELEJA I VRSTE ORGANA I ORGANIZACIJA DRAVNE UPRAVE

- Prema vaecim propisima organi uprave u Srbiji obrazuju se kao:1. ministrastva - kao samostalni republiki organi uprave;2. organi uprave u sastavu ministarstva - npr. uprava, inspektorat, direkcija;3. posebne organizacije - npr. sekretarijat, zavod, agencija.- Ministrastvo se obrazuje za poslove dravne uprave u jednoj ili vise meusobno povezanih oblasti. Ministrastvom rukovodi ministar, i on predstavlja ministarstvo, donosi propise i reenja u upravnim i drugim pojedinanim stvarima i odluuje o drugim pitanjima iz delokruga ministarstva. On je odgovoran Vladi i Narodnoj skuptini. - Ministarstvo moe da ima jednog ili vie dravnih sekretara, koji za svoj rad odgovaraju ministru i Vladi. Dravni sekretar pomae ministru u okviru ovlaenja koja mu on odredi, a njega postavlja i razreava Vlada na predlog ministra. Ministarstvo ima pomonike ministra, koji za svoj rad odgovaraju ministru. Ministarstvo moe da ima sekretara ministarstva, koji za svoj rad odgovara ministru. Ministar moe imenovati najvise tri posebna savetnika.- Ministarstvo moe da ima jedan ili vie organa uprave u svom sastavu koji se obrazuje za izvrne odnosno inspekcijske i sa njima povezane strune poslove. Vrste organa u sastavu su uprave, inspektorati i direkcije. Uprava se obrazuje za izvrne i sa njima povezane strune poslove, inspektorat za inspekcijske i sa njima povezane strune poslove a direkcija za strune i sa njima povezane izvrne poslove koji se odnose na privredu. - Organom u sastavu rukovodi direktor, koji za svoj rad odgovara ministru.Posebna organizacija obrazuje se za strune i sa njima povezane izvrne poslove ija priroda zahteva vecu samostalnost od one koju ima organ u sastavu. Vrste posebnih organizacija su sekretarijati i zavodi, a njom rukovodi direktor koji za svoj rad odgovara Vladi.- U Srbiji postoje 22 ministarstva, a zakonom o ministrastvima obrazovane su i sledee posebne organizacije: Republiki sekretarijat za zakonodavstvo, Republiki zavod za razvoj, Republiki hidrometeoroloski zavod, Zavod za intelektualnu svojinu...17. UNUTRANjA ORGANIZACIJA I SISTEMATIZACIJA RADNIH MESTA U DRAVNOJ UPRAVI

- Cilj unutraanje organizacije i sistematizacije radnih mesta u dravnim organima uprave jeste struno, efikasno i racionalno izvravanje poslova iz njihovog delokruga. Unutranje ureenje i sistematizacija u organima dravne uprave zasniva se na naelima koje odreuje vlada uredbom.

- Akt o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u ministarstvu i organu u sastavu donosi ministar, u posebnoj organizaciji njen direktor, a u stunoj slubi upravnog okruga naelnik upravnog okruga.

- Za stupanje ovog akta Pravilnika na snagu neophodana je saglasnost vlade.- Naela za unutranje ureenje i sistematizaciju radnih mesta jesu:

1) grupisanje istovrsnih ili srodnih i meusobno povezanih poslova u odgovarajue organizacione jedinice;

2) potovanje delokruga organa i radne procese u njemu;

3) prilagoenost celini poslova organa;4) obezbeivanje brzog i delotvornog ostvarivanja prava i pravnih interesa stranaka;

5) obezbeivanje delotvornog i skladnog rada organa i delotvornog nadzora nad radom unutar organa;

6) obezbeivanje javnosti rada organa.

- Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u dravnoj upravi donosi ministar, odnosno direktor posebne (upravne) organizacije. Ako ministarstvo ima organ u sastavu, deo pravilnika koji se odnosi na organ u sastavu predlae direktor organa u sastavu.

- Pravilnik se sastoji iz dva dela:

1) odreivanje unutranjeg ureenja organa;

2) sistematizacije radnih mesta.

- U pogledu unutranjeg ureenja organa, Pravilnikom se utvruju:

1) organizacione jedinice, njihov delokrug i meusobni odnos;

2) rukovoenje unutranjim jedinicama;3) ovlaenja rukovodilaca unutranjih jedinica;4) nain saradnje organa sa drugim organima i organizacijama.

- to se tie sistematizacije radnih mesta, Pravilnik sadri:

1) broj dravnih sekretara i dravnih slubenika koji rade na poloaju i opis njihovih poslova;

2) broj radnih mesta po svakom zvanju (za dravne slubenike) i svakoj vrstii radnih mesta (za nametenike);3) nazive i opise poslova,radnih mesta i zvanja;4) potreban broj dravnih slubenika i nametenika za svako radno mesto 5) uslove za zapslenje na svako radnom mestu.

- Vrste unutranjih jedinica su osnovne, posebne i ue.- Osnovna je sektor. Posebne su sekretarijat i kabinet ministra, a u Ministarstvu odbrane i General-tab Vojske Srbije. Ue unutranje jedinice su odeljenje, odsek i grupa.

18. UPRAVNI OKRUG

- Upravni okrug obrazuje se radi vrenja poslova dravne uprave izvan sedita organa dravne uprave. U upravnom okrugu organi dravne uprave mogu, po sopstvenoj odluci, da vre jedan ili vie sledeih poslova drzavne uprave:1. da reavaju u upravnim stvarima u prvom stepenu, odnosno o albi kad su u prvom stepenu reavali imaoci javnih ovlaenja;2. da vre nadzor nad radom imalaca javnih ovlaenja;3. da vre inspekcijski nadzor.- Upravne okruge obrazuje Vlada uredbom. Upravni okrug ima naelnika, koji za svoj rad odgovara ministru nadlenom za poslove uprave i Vladi. Naelnika postavlja Vlada na pet godina, na predlog ministra nadlenog za poslove uprave.

- U upravnom okrugu postoji stuna sluba upravnog okruga. Upravni okrug ima savet up. okruga, koji usklauje odnose okrunih podrunih jedinica organa dravne uprave i optina i gradova sa podruja upravnog okruga. Savet ine naelnik i predsednici optina i gradonaelnici gradova sa podruja upravnog okruga.

19. PRAVNI POLOAJ LICA U ORGANIMA DRAVNE UPRAVE

- Poslove iz delokruga organa dravne uprave vre dravni slubenici koji su poloili dravni struni ispit. Za voenje upravnog postupka i donoenje reenja u upravnom postupku moze biti ovlaen samo dravni slubenik koji ima visoku stunu spremu odgovarajue struke.- Prema Zakonu o dravnim slubenicima, dravni slubenik je lice ije se radno mesto sastoji od poslova iz delokruga organa dravne uprave, sudova, javnih tuilatava, Republikog javnog pravobranilatva, slubi Narodne skuptine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda i slubi organa ije lanove bira Narodna skuptina. Na dravne slubenike naroito se primenjuju zakonske odredbe o sukobu interesa i obavezi pruanja informacija od javnog znacaja.- Nametenik je lice ije se radno mesto sastoji od prateih pomono-tehnikih poslova u dravnom organu. Nametenik zasniva radni odnos ugovorom o radu. Radna mesta nametenika razvrstava Vlada uredbom.- Poslodavac dravnih slubenika i nametenika je Republika Srbija.- Radna mesta dravnih slubenika se dele na poloaje i na izvrilaka radna mesta, u zavisnosti od sloenosti poslova, ovlaenja i odgovornosti. - Poloaj se stie postavljenjem od Vlade ili drugog dravnog organa. - Izvrilaka radna mesta su sva radna mesta koja nisu poloaji, i ona se razvrstavaju po zvanjima. Radna mesta se popunjavaju na osnovu internog i javnog konkursa.- Cilj ocenjivanja je otkrivanje i otklanjanje nedostataka u radu dravnih slubenika, podsticanje na bolje rezultate rada i stvaranje uslova za pravilno odluivanje o napredovanju. Drzavni slubenik moe pod odreenim okolnostima biti premeten. - Dravni slubenik je disciplinski i materijalno odgovoran (za tetu).- albene komisije odluuju o albama dravnih slubenika na reenja kojima se u upravnom postupku odluuje o njihovim pravima i dunostima, i o albama uesnika internog i javnog konkursa. Protiv odluke albene komisije moe da se pokrene upravni spor.- Kadrovski plan sastoji se od prikaza broja dravnih slubenika prema radnim mestima i broja dravnih slubenika sa radnim odnosom na neodreeno vreme koji su potrebni u godini za koju se kadrovski plan donosi, od prikaza broja pripravnika iji se prijem planira i broja dravnih slubenika iji se prijem u radni odnos na odreeno vreme planira zbog mogueg poveanja obima posla. Sluba za upravljanje kadrovima koju obrazuje Vlada zaduena je za strune poslove vezane za upravljanje kadrovima u dravnoj upravi. - Centralna kadrovska evidencija slui upravljanju kadrovima.- Visoki slubeniki savet propisuje merila za izbor na radna mesta, donosi kodeks ponaanja dravnih slubenika i vri druge poslove. On je samostalan u radu i donosi poslovnik o svom radu. Visoki slubeniki savet ima devet lanova koje imenuje Vlada na est godina.

20. POVERAVANJE UPRAVNIH JAVNIH OVLAENJA I JAVNE SLUBE

- Osim organa uprave i posebnih upravnih organizacija, upravne poslove mogu vriti i odreeni nedravni subjekti kojima je zakonom povereno vrenje upravnih javnih ovlaenja. Nedravni subjekti (npr. javne agencije, javne ustanove i javna preduzea) koji raspolau upravnim javnim ovlaenjima uobiajeno se nazivaju nedravna uprava.

- Upravna javna ovlaenja predstavljaju zakonom poverena javna ovlaenja nedravnim subjektima da u obavljanju svoje osnovne privredne (npr. elektroprivreda ili umarstvo) ili druge drutvene delatnosti (npr. javno informisanje) mogu koristiti i odreena upravna ovlaenja. - Upravna ovlaenja kojima mogu raspolagati nedravni subjekti najee su ovlaenja da: a) reavaju u upravnim stvarima (o pravima ili obavezama nekog lica), b) vode javnu evidenciju (npr. o korisnicima usluga) i da v) vre inspekcijski nadzor.

- Vrsta i obim poverenog upravnog ovlaenja odreuju se u svakom sluaju posebno i zavise kako od delatnosti nedravnog subjekta, tako i od procene zakonodavca.

- Kao osnovne vrste nedravnih subjekata sa upravnim javnim ovlaenjima mogu se razlikovati: a) organizacije koje vre javnu slubu (javne agencije i javne ustanove) i b) javna preduzea.

- Javne slube:

- Prema Ustavu Srbije, zakonom se utvruju uslovi i nain obavljanja delatnosti, odnosno poslova za koje se obrazuju javne slube, s tim to republika ureuje i obezbeuje sistem javnih slubi. Ustav takoe propisuje da se pojedina javna ovlaenja mogu zakonom poveriti i preduzeima, ustanovama, organizacijama i pojedincima.- U Srbiji ovu oblast regulise Zakon o javnim slubama, i prema tom zakonu javnu slubu obavljaju:1. javne ustanove;2. javna preduzea;3. drugi oblici organizovanja koji su odreeni zakonom a koji obavljaju delatnost i poslove kojima se obezbeuje ostvarivanje prava graana, zadovoljavaju potrebe graana i organizacija i dr.- Zakon o javnim slubama propisuje da e se za obavljanje delatnosti i poslova u oblasti javnog informisanja, ptt saobraaja, energetike, puteva, komunalnih usluga, obrazovanja, zdravstvene zatite, obrazovati javne ustanove. Nad radom javnih ustanova i javnih preduzea vri se upravni i stuni nadzor. Kao organe javnih ustanova zakon predvia direktora, upravni odbor i nadzorni odbor.

21. ORGANI TERITORIJALNE AUTONOMIJE KAO VRIOCI UPRAVNE DELATNOSTI

- Prema Ustavu RS, 2006., graani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. - Autonomne pokrajine imaju status pravnog lica. Autonomne pokrajine su prema Ustavu, teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima graani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. RS ima autonomnu pokrajinu Vojvodinu i AP Kosovo i Metohija. Sutinska autonomija KiM se ureuje posebnim zakonom. Nove AP se mogu osnivati, a postojee ukidati ili spajati po postupku predvienim za promenu Ustava. Teritorija AP ne moe se menjati bez saglasnosti njenih graana izraenih na referendumu. Poloaj pokrajina u Srbiji je razliit.- Nakon politikih promena oktobra 2000. godine, NS Srbije donela je Zakon o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine (2002), kojim su Vojvodini velikim delom vraene izvorna autonomija i nadlenost u oblasti kulture, obrazovanja, javnog informisanja, invalidskog i socijalnog osiguranja, iz oblasti privrede, rudarstva, turizma i drugih. Ovim tzv. omnibus zakonom, blie se odreuju nadlenosti autonomne pokrajine, a naroito u oblastima u kojima Republika ureuje sistem, kao i odreena pitanja koja se odnose na osnivanje, organizaciju i rad organizacionih jedinica, republikih fondova i zavoda na teritoriji autonomne pokrajine.- AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom ureuju nadlenost, izbor, organizaciju i rad organa i slubi koje osnivaju. AP u skladu sa zakonom ureuju pitanja od pokrajinskog znaaja u oblasti: prostornog planiranja, poljoprivrede, vodoprivrede, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, zatite iv. sredine, saobraaja, sporta, kulture, zdravstvene zatite, javnog informisanja na pokrajinskom nivou. - AP se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom, utvruju simbole i nain njihovog korienja. Vlada moe pred ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu usatvnosti i zakonitosti odluke AP.- Prema Odluci o pokrajinskoj upravi i drugim propisima, pokrajinski organi uprave obavljaju sledee poslove:1. izvravanje zakona2. primenjivanje odluka i drugih akata koje donosi skuptina i izvrno vee3. reavaju u upravnim stvarima o pravima i obavezama graana4. vre upravni nadzor5. pripremaju odluke i druga opta akta koje donosi Skuptina i Izvrno vee6. vre druge Ustavom, zakonom, Statutom i drugim propisima utvrene poslove.- Poslove pokrajinske uprave obavljaju :1. pokrajinski sekreterijat2. pokrajinske upravne organizacije, slube i direkcije.- Kada je savet bezbednosti Ujedinjenih nacija usvojio rezoluciju 1244 , 10. juna 1999. godine, dotadanji pravni poredak stavljen je van snage, pa je uprava na KiM podeljena na civilnu i vojnu. Na Kosovu je izmeu ostalog usvojena i Uredba o samoupravljanju optina na Kosovu, kao i ustavni okvir za privremenu samoupravu na Kosovu. Republika Kosovo proglaena je 18. februara 2008.godine, to su neke drave i priznale.

22. ORGANI LOKALNE SAMOUPRAVE KAO VRIOCI UPRAVNE DELATNOSTI

- Prema Ustavu Srbije, jedinice lokalne samouprave su optine, gradovi i grad Beograd. Teritorija i sedite jedinice lok. samouprave odreuje se zakonom. Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lok. samouprave prethodi referendum. - Optine se ukidaju i osnivaju zakonom. Grad se osniva zakonom i ima nadlenosti koje su Ustavom poverene optini. Statutom grada moe se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili vie gradskih optina. Poloaj grada Beograda ureuje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda.- Ustav propisuje da optina preko svojih organa u skladu sa zakonom: ureuje komunalne delatnosti, korienje graevinskog zemljita, stara se o izgradnji i odravanju lokalnih puteva, ureuje lokalni prevoz, stara se o zadovoljavanju potreba graana u oblasti prosvete, kulture, zdravstva, sporta, stara se o razvoju turizma, trgovine i ugostiteljstva itd. Optina donosi svoj budet i zavrni raun, urbanistiki plan, utvruje simbole optine, stara se o zatiti ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju.- Sistem lokalne samouprave ureen je Zakonom o lokalnoj samoupravi. To znai da optina nema dravne funkcije, ve samo mogunost da ostvaruje lokalnu samoupravu. - Optina ima dve vrste poslova:1. izvorne poslove - utvreni Ustavom i zakonom;2. poverene poslove - pojedine poslove Republika prenosi na optine radi efikasnijeg ostvarivanja prava i dunosti graana.- Organi optine prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su:1. SKUPTINA OPTINE - predstavniki organ koji vri osnovne funkcije lokalne vlasti, utvrene ustavom, zakonom, statutom. ine je odbornici, koje biraju graani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem u skladu sa zakonom i statutom. Njihov broj ne sme biti manji od 19 niti vei od 75. Biraju se na period od etiri godine. Odbornik ne moe biti zaposlen u optinskoj upravi. Skuptina optine donosi statut optine i poslovnik skuptine, budet, zavrni raun, propise i druge opte akte, bira predsednika skuptine koji organizuje rad skuptine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove utvrene zakonom i statutom optine.2. PREDSEDNIK OPTINE vri izvrnu funkciju u optini i ne moe biti odbornik skuptine optine. Njega bira skuptina optine iz reda odbornika na vreme od etiri godine, tajnim glasanjem veinom glasova ukupnog broja odbornika. Predstavlja i zastupa optinu. Ima zamenika koji ga zamenjuje u sluaju njegove odsutnosti i spreenosti da obavlja svoju dunost.3. OPTINSKO VEE je organ koji usklauje ostavrivanje funkcije predsednika optine i skuptine optine i vri kontrolno-nadzornu funkciju nad radom optinske uprave. Predsednik optine predsedava optinskim veem. Vee ini do 11 lanova, koje na predlog predsednika optine bira skuptina optine.4. OPTINSKA UPRAVA obrazuje se kao jedinstveni organ, a mogu se obrazovati i optinske uprave za pojedine oblasti u optinama sa preko 50.000 stanovnika. Njom rukovodi naelnik, koga postavlja optinsko vee, na osnovu javnog oglasa na period od pet godina. On za svoj rad i rad uprave odgovara skuptini optine i optinskom veu u skladu sa statutom optine i aktom o organizaciji optinske uprave.- Zakon je otvorio mogunost da bude postavljen i glavni arhitekta u optinskoj upravi, u cilju reavanja urbanistikog i arhitektonskog plana. U optinskoj upravi mogu se postaviti i drugi glavni strunjaci za pojedine oblasti. Statutom optine moe se za vrenje poslova optine predvideti korienje usluga optinskog menadera. Uslovi i nain korienja ove usluge regulie se ugovorom. U nacionalno meovitim optinama osnivaju se saveti za meunacionalne odnose koje ine predstavnici svih nacionalnih i etnikih zajednica. Ovaj savet ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opteg pravnog akta skuptine optine ako smatra da se njime neposredno povreuju prava nacionalnih manjina.- Ustav jami sudsku zatitu prava na lokalnu samoupravu. Vlada moe pod izvesnim okolnostima raspustiti skuptinu optine i da imenuje privremeni organ koji ce obavljati poslove iz nadleznosti skupstine. Nove institucije propisane Zakonom o lokalnoj samoupravi jesu gradski branilac (ombudsman) i savet za razvoj i zatitu lokalne samouprave. Ove institucije nisu obavezne, ve je optinama stavljena mogunost da predvide njihov status i nadlenosti satutima i drugim optim aktima.

23. POJAM I VRSTE AKATA UPRAVE

- Uprava donosi i vri brojne i razliite akte i radnje. Osnovno obeleje akata uprave je to to ih donosi (odnosno vri) uprava kada je to zakonom i drugim propisima odreeno.- Podela akata uprave poiva na razlikovanju pravnih akata (kao izjava volje) od materijalnih akata (kao ljudskih radnji) i njihovoj daljoj klasifikaciji prema razliitim standardima (npr. na opte i pojedinane pravne akte). Moe se rei da su akti uprave svi pravni akti (opti i pojedinani) i materijalne radnje koje uprava donosi i preduzima u vrenju upravne delatnosti.- Kako su pravni akti izjave volje uinjene sa namerom da se proizvedu odreeni pozitivni ili negativni pravni efekti, to su pravni akti uprave izjave volje organa uprave kojima se eli proizvesti neko pravno dejstvo.- Pravne akte uprave moemo podeliti na :1. opte pravne akte uprave upravni propisi2. pojedinane pravne akte uprave upravni akti i upravni ugovori- Kako pravni poredak, osim pravnih, obuhvata i materijalne akte, tj. ljudske materijalne radnje, te i materijalni akti uprave obuhvataju brojne materijalne radnje uprave, koje se nazivaju upravne radnje. Pod aktima uprave se, sa jedne strane podrazumevaju opti i pojedinani pravni akti koje uprava donosi, sa druge strane materijalne radnje koje uprava preduzima u vrenju upravne delatnosti.

24. UPRAVNI PROPISI

- Upravni propisi su opti pravni akti koje kao normativne akte donosi uprava. Normativni akti su po svojoj sadrini akti pravila. To su akti kojima se propisuje neko opte i apstraktno pravilo za neodreen broj sluajeva i neodreen broj lica. Takvim aktima se stvaraju nove ili menjaju, odnosno ukidaju postojee opte pravne situacije koje iz njih proizlaze.

- Po pravilu, normativne akte (propise) donose skuptina (npr. zakone, statute i odluke) i vlada (npr. uredbe, odluke i uputsva). Meutim, normativne akte mogu donositi i organi uprave, ali samo kada su na to ovlaeni. Normativnim aktima organa uprave ne mogu se ustanovljavati prava i obaveze graanima i pravnim licima, ve se njima samo mogu blie propisivati nain i uslovi izvravanja zakona i drugih podzakonskih akata skuptine i vlade.- Prema naim propisima u normativne podzakonske opte akte koje mogu donositi organi uprave spadaju:1. pravilnik njime se razrauju pojedine odredbe zakona i propisa Vlade radi njihovog izvravanja,2. naredba njom se radi izvravanja pojedinih odredaba zakona i drugih propisa nareuje ili zabranjuje postupanje u odreenoj situaciji od opteg znaaja;3. uputstvo propisuje se nain rada i vrenje poslova organa dravne uprave, kao i preduzea, ustanova i drugih organizacija kada vre poverene poslove dravne uprave;4. obavezne instrukcije ureuju se obavezna pravila o nainu rada i postupanja organa, kao i preduzea, ustanova i drugih organizacija kada vre poverene poslove dravne uprave u primenjivanju zakona;5. struna uputstva sadri pravilo za struno organizovanje slube i za struni rad zaposlenih u organima dravne uprave;6. objanjenja njime se daje miljenje koje se odnosi na primenu pojedinih odredaba zakona i drugih propisa.- Pravilnike, naredbe i uputstva donosi funkcioner koji rukovodi organom dravne uprave.

25. UPRAVNI UGOVORI

- U savremenim evropskim zemljama, osim dva osnovna oblika pojedinanih pravnih akata uprave, tj. upravnih akata kao akata vlasti i ugovora kao akta poslovanja organa uprave, javlja se i jedan poseban, trei oblik ovih akata upravni ugovor.- Razlika izmeu upravnog akta i upravnog ugovora je posledica razliitosti pravnih reima kojima su regulisani i razliitosti pravnih efekata koje proizvode. - Upravni akt je u osnovi jednostrani akt, a ugovori kao graansko-pravni akti mogu biti i jednostrani i dvostrani. Pri zakljuivanju ugovora, drava se javlja u ulozi privatno-pravne linosti sa istim pravnim statusom kao i pojedinac, a pri donoenju upravnih akata ona se javlja u svojstvu javno-pravnog subjekta. Ovakva situacija je posledica to upravni akt nije pravni posao koji sklapaju organi dravne uprave na podruju graanskog prava.- Institut upravnog ugovora naroito se razvio u okviru francuskog upravnog prava i predstavlja jednu od velikih tvorevina administrativno-sudske prakse francuskog Dravnog saveta. Teoriju upravnog ugovora u francuskom pravu najiscrpnije je razvio GASTON EZ i po njegovoj koncepciji postoje dve vrste upravnih ugovora:1. ugovori pomou kojih se drava snabdeva pokretnim stvarima;2. ugovori pomou kojih se vri investiranje u javne objekte.- Iako upravni ugovori veoma lie na uobiajene graansko-pravne poslove izmeu privatnih lica, kod njih postoji jedan specifian element koji se ispoljava u tome da se upravni ugovori zakljuuju sa ciljem funkcionisanja javne slube.- Nae aktuelno zakonodavstvo ne poznaje upravne ugovore. Meutim, ipak poznaje neku vrstu up. ugovora koja se krije u pojedinim zakonima, npr. u Zakonu o javno-privatnom partnerstvu i koncesijama se spominje javni ugovor (to je ugovor o javno-privatnom partnerstvu sa ili bez elemenata koncesije, zakljuen u pismenom obliku, kojim se u cilju realizacije projekta, ureuju meusobna prava i obaveze), zatim u Zakonu o javnim nabavkama se spominje ugovor o javnoj nabavci i dr.

- Ukoliko se prihvati pretpostavka da upravni ugovori u naem pravu latentno postoje, nuno se postavlja pitanje koji bi sudovi bili nadleni za reavanje takvih sporova. S obzirom na nae pravo ne poznaje posebnu instituciju vrhovnog upravnog suda mogue su dve opcije:1. da se upravni ugovori tretiraju kao ugovori, tj. kao akti graansko-pravnog karaktera;2. da se upravni ugovori tretiraju kao upravni akti, tj. kao akti upravno-pravnog karaktera.- Za reavanje sporova povodom upravnih ugovora bili bi nadleni ili sudovi u koji po zakonu reavaju graanske sporove u parninom postupku ili sudovi koji po zakonu reavaju upravne sporove u upravno-sudskom postupku. Meutim, na osnovu naeg vaeeg zakonodavstva, ne bi se mogla odrediti nadlenost sudova za reavanje sporova povodom upravnih ugovora.- Nacrt novog Zakona o optem up. postupku izriito predvia postojanje up. ugovora i prema ovom nacrtu up. ugovor se definie kao dvostrani akt u kome je jedna strana organ i kojim se uspostavlja, menja ili ukida konkretan pravni odnos u upravnoj stvari. On mora biti u pisanom obliku i potpisuju ga strane ili njihovi predstavnici. Zbog neispunjenja ugovorne obaveze od strane organa, stranka moe podneti prigovor i njime se moe traiti naknada tete nastala zbog neispunjenja obaveza.

26. POJAM I OBELEJA UPRAVNIH AKATA

- Upravni akti su osnovna vrsta pojedinanih pravnih akata koje u vrenju upravne delatnosti donosi uprava. Upravni akti kao pojedinani pravni akti su akti kojima se propisuje neko pojedinano ili konkretno pravilo za odreeni sluaj i odreeno lice. Osim upravnih akata, uprava moe donositi i druge pojedinane akte, upravne ugovore.- U naem pravnom zakonodavstvu, pojam upravnog akta odreen je Zakonom o upravnim sporovima, pa je upravni akt pojedinani pravni akt kojim nadleni organ reava o nekom pravu ili obavezi fizikog ili pravnog lica u upravnoj stvari.- Obeleja upravnog akta su :1. konkretnost kao obeleje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da se upravni akt odnosi na odreenu konkretnu pravnu situaciju, to znai da je ta situacija jednokratna i neponovljiva.2. autoritativnost kao obeleje upravnog akta ne moe se uzeti kao njegovo bitno obeleje. Autoritativnost u smislu prinudnosti i nametanja odreenog ponaanja postoji kod upravnih akata kojima se utvruju i nameu pravne obaveze (dunosti), a to su obavezujui (onerozni) upravni akti. Autoritativnost ne treba shvatiti usko kao vrenje vlasti i prinude, ve kao struno, efikasno i zakonito donoenje upravnih akata. Autoritativan je onaj upravni akt koji je zakonit, celishodan, efikasno donet i u skladu je sa naelom materijalne istine.3. jednostranost - postoji kada jedna strana u pravnom odnosu odreuje prava i obaveze druge strane. Ona je ira od autoritativnosti, jer jednostranost nuno ne podrazumeva i autoritativnost, dok autoritativnost nuno podrazumeva i jednostranost. Jednostranost ukazuje na to da su upravni akti rezultat izjave volje jednog subjekta, odnosno da je normativna sadrina akta iskljuivo stvar njegovog donosioca. 4. pravno dejstvo - kao obeleje upravnog akta proizlazi iz okolnosti da upravni akt proizvodi neposredne promene u odnosu na pravni poredak. Odluka u upravnom aktu neposredno proizvodi pravna dejstva na pojedinane pravne situacije bilo da ih uspostavlja (npr. odreivanje poreske obaveze), bilo da ih menja (npr. smanjenje poreske obaveze), bilo da ih ukida (npr. ukidanje obaveze plaanja poreza).5. zasnovanost na zakonu, tj. drugom pravnom propisu (npr. uredbi), kao obeleje upravnog akta, proizlazi iz okolnosti da je donoenje upravnog akta mogue samo ukoliko postoji zakonit osnov za to. Zasnovanost na zakonu znai jo i primenu principa zakonitosti u donoenju upravnih akata. Pretpostavka je da su svi akti u momentu donoenja zakoniti, a podrazumeva se i mogunost sudske zatite.6. izvrnost kao obeleje upravnog akta proizilazi iz okolnosti da se upravni akt kojim se utvruju obaveze za stranku mogu prinudno izvriti. Izvrnost je karakteristina za one upravne akte kojima se utvruje neka obaveza.7. upravna stvar - tradicionalna upravna doktrina odredjuje upravnu stvar kao posebno obelezje upravnog akta. Upravna stvar je akt kojim se ureuje konkretan sluaj iz odreene upravne oblasti ili materije.- U pravnoj teoriji postoji izvestan broj razliitih definicija upravne stvari. Upravna stvar se odreuje kao pojedinana, konkretna stvar, koja se reava donoenjem reenja u upravnom postupku. Upravna stvar je pravna stvar u kojoj se neposrednom primenom pravnih propisa reava o nekom pravu, obavezi ili pravnom interesu odreene stranke, ako za reavanje te stvari nije nadlean sud. Za upravnu stvar je bitno da se radi o pravnom i konkretnom odluivanju u pojednianom sluaju.- U uem smislu, upravna stvar predstavlja pravnu situaciju u kojoj se na osnovu pravnih propisa reava o:1. priznavanju nekog prava; 2. utvrivanju neke obaveze;3. ostavrivanju pravnog interesa nekog lica u pojedinanom sluaju.- Upravne stvari predstavljaju konkretne pravne situacije koje se reavaju u upravnom postupku putem upravnih akata i one ine glavni predmet upravnog postupka. Odluivanje moe imati dva potpuno razliita modaliteta:1. odluivanje o priznavanju prava;2. odluivanje o utvrivanju obaveze neke stranke.- U irem smislu, upravna stvar se odnosi na svako upravno odluivanje, svaka situacija u kojoj uprava obavlja svoju delatnost, tj. kada izdaje pojedinane akte, kada preuzima pojedine upravne radnje ili kada zakljuuje upravne ugovore. Upravna stvar je i pravna i materijalna situacija.- Odreivanje upravne stvari polazei od propisa karakteristino je za nae pravo.- Upravnom stvari se smatra, pojedinana, po pravilu, nesporna pravna stvar iz neke upravne delatnosti, u kojoj organ vodi up. postupak i primenjujui propise, reava o pravu, obavezi ili pravnom interesu stranke, potvruje ili registruje odreene podatke, odnosno injenice, vri upravni nadzor ili sprovodi administrativno izvrenje.- Postoji vie razloga u prilog stavu da upravnu stvar treba tumaiti u irem smislu:1. koncept vladavine prava, procedura garancija graanskih prava2. neophodnost racionalizacije i modernizacije ukupne upravne procedure 3. informatika tehnologija reava probleme i omoguava bolji i bri rad slubenika.8. donosilac upravnog akta - kao obeleje upravnog akta proizlazi iz okolnosti da upravni akt moe doneti samo ovaleni donosilac. Kod nas ovlaenja za donoenje upravnih akata imaju samo dravni organi, pre svega organi uprave (ministarstva), ali i drugi organi koji su zakonom ovlaeni da reavaju u upravnim stvarima. Pored njih ovlaenje imaju i nedravni subjekti kojima je na osnovu zakona povereno vrenje upravnih javnih ovlaenja.

27. PRAVNO VEZANI I SLOBODNI (DISKRECIONI) UPRAVNI AKTI

- Podela upravnih akata na vezane i slobodne polazi od dva momenta:1. od inicijative za donoenje upravnog akta;2. od slobode u odreivanju njegove sadrine.- Inicijativa za donoenje upravnog akta moe biti propisana zakonom ili se moe ostaviti donosiocu da sam oceni kada e akt doneti. Sadrina upravnog akta moe biti propisana zakonom ili se moe ostaviti donosiocu da sam odredi sadrinu prema sopstvenom nahoenju i proceni.- Vezani upravni akti su najee istovremeno i deklarativni, dok su slobodni upravni akti uvek konstitutivni upravni akti. - Vezani upravni akt je akt kod kojeg je zakonom unapred odreeno kada se mora doneti i kakva mora biti njegova sadrina. Kod vezanog upravnog akta inicijativa za njegovo donoenje i njegova sadrina su strogo odreene zakonom.- Slobodni upravni akti je akt kod kojeg je donosilac zakonom ovlaen da po svojoj slobodnoj oceni u konkretnom sluaju odredi da li e uopte doneti upravni akt, i ako ga donese, kakva e biti njegova sadrina. On se jo zove diskrecioni upravni akt koji sadri ovlaenja uprave da bira izmeu dve pravno jednakih alternativa.- Donoenje slobodnih upravnih akata uvek je pravno vezano sledeim momentima:1. donosilac mora imati ovlaenja za donoenje slobodnih upravnih akata;2. slobodni upravni akti moraju se doneti u zakonom propisanom postupku;3. pri donoenju slobodnih upravnih akata mora se potovati forma akta;4. pri donoenju akata po slobodnoj oceni ne sme se prekoraiti ovlaenje za donoenje takvih akata;5. ovlaenje za donoenje slobodnih upravnih akata ne sme biti upotrebljeno suprotno cilju zbog kojeg je to ovlaenje dato.- Slobodni upravni akti kod kojih je dolo do pogrene primene slobodne ocene nazivaju se necelishodni upravni akti. Do necelishodnosti upravnog akta doi e kada je donosilac, od vie pravno jednakih alternativa, odabrao onu koja ne zadovoljava javni interes na optimalan nain. Slobodni upravni akti mogu biti istovremeno i nezakoniti i necelishodni. - Posebnu vrstu meovitog upravnog akta sa elementima vezanog i slobodnog upravnog akta predstavlja upravni akt kod ijeg donoenja postoji sloboda u proceni da li akt treba doneti ili ne, s tim to, ukoliko se proceni da akt treba doneti, on mora biti tano odreene sadrine.

28. POZITIVNI I NEGATIVNI UPRAVNI AKTI

- Podela upravnih akata na pozitivne i negativne polazi od pravnog dejstva (efekata) koje upravni akt proizvodi u pravnom poretku.- Pozitivni upravni akt je upravni akt kojim se proizvodi neka promena u pravnom poretku koja moe imati nekoliko modaliteta:a. Stvaranje nove pravne situacije (npr. priznavanje prava)b. Menjanje postojee pravne situacije (npr. smanjenje poreske obaveze)c. Ukidanje postojee situacije (npr. oduzimanje priznatog prava).- Negativni upravni akt je upravni akt kojim se odbija promena u pravnom poretku. Njime se ne stiu prava, niti se nameu neke obaveze.- Dok pozitivni upravni akti izazivaju pozitivno pravno dejstvo u pravnom poretku, u smislu promene pravne situacije, dotle negativni upravni akti izazivaju negativno pravno dejstvo u pravnom poretku, u smislu odbijanja promene pravne situacije.- Pozitivni upravni akti se donose po zahtevu stranke i po slubenoj dunosti, a negativni upravni akti se mogu donositi samo po zahtevu stranke (i uvek znae odbijanje njenog zahteva). Pozitivni upravni akti istovremeno mogu biti i konstitutivni (stvaraju) i deklarativni (konstatuju), a negativni upravni akti su uvek deklarativni. Samo pozitivni upravni akti mogu stei svojstvo pravnosnanosti, tj. nepromenlivosti, dok negativni upravni akti to ne mogu (mogu se menjati). - Negativni upravni akti su odreni (odbijajui). To je akt kojim zahtev stranke moe biti odbijen u potpunosti (in toto) ili akt kojim je zahtev stranke odbijen delimino (in parte). Odbijanje mora biti izriito. Drugim recima, postoji obaveza donoenja negativnih up. akata. Meutim, moe postojati i preutno odbijanje zahteva stranke u sluaju tzv. utanja uprave. utanje uprave je pravna konstrukcija na osnovu koje se, u sluaju da donosilac up. akta povodom zahteva stranke ne donese nikakav akt, ima uzeti da je up. akt donet i da je negativan, tj. da je njime odbijen zahtev stranke.- utanje uprave kao pravna konstrukcija o postojanju negativnog upravnog akta sadri u sebi dva bitna elementa:1. fikciju da je donet upravni akt koji u stavri ne postoji;2. pretpostavku da je doneti upravni akt negativan jer se njime odbija zahtev stranke.- U sluaju utanja uprave postoji i tzv. pozitivna opcija prema nekim posebnim zakonima, prema kojoj se u sluaju da organ uprave ne donese upravni akt povodom zahteva stranke ima uzeti da je upravni akt pozitivan, tj. da je zahtev stranke uvaen.

29. KONSTITUTIVNI I DEKLARATIVNI UPRAVNI AKTI

- Podela upravnih akata na konstitutivne i deklarativne polazi od okolnosti da li se upravnim aktom stvara novo stanje u pravnom poretku ili se upravnim aktom samo konstatuje postojanje nekog novog stanja.- Konstitutivni akt je upravni akt koji sam po sebi stvara (menja ili ukida) neku pravnu situaciju. - Deklarativni upravni akt je upravni akt koji sam po sebi ne stvara novu pravnu situaciju, ve samo konstatuje (utvruje) ispunjenje zakonskih uslova da je nastala nova pravna situacija.- Konstitutivni upravni akti se donose po slubenoj dunosti ili po zahtevu stranke, dok se deklarativni donosi uvek po slubenoj dunosti i to po sili zakona. Konstitutivni upravni akti, uz mogue izuzetke, vremenski deluju od trenutaka donoenja (es nunc), pa za ubudue (pro futuro), dok deklarativni upravni akti vremenski deluju od trenutaka kada su ispunjeni uslovi predvieni zakonom (ex tunc), bez obzira na to kada je akt donet. - Dakle deklarativni upravni akti imaju povratno dejstvo.- Vrste konstitutivnih upravnih akata:1. prema modalitetu promene koje izazivaju u pravnom poretku, mogu se razlikovati konstitutivni upravni akti koji stvaraju od konstitutivnih upravnih akata koji menjaju odnosno ukidaju neku pravnu situaciju.2. prema tome da li izazivaju povoljne ili nepovoljne pravne posledice u odnosu na stranku, konstitutivni upravni akti mogu biti favorabilni (oni koji stavraju pogodnost) ili onerozni (oni koji nameu teret).3. prema sadrini, konstitutivni upravni akti mogu biti nareenja, akti kojima se priznaju sposobnosti i svojstva, akti kojima se priznaju prava i dozvole. Nareenja su konstitutivni upravni akti kojima se izdaju konkretne zapovesti da se neto ini (npr. obaveza plaanja poreza) ili konkretne zabrane da se neto ne sme initi (npr. zabrana odrzavanja javnog skupa). Konstitutivni upravni akti mogu biti akti kojima se priznaje neka sposobnost (npr. pravna sposobnost pravnim licima) ili akti kojima se priznaje neko svojstvo (npr. nacionalni park).- Vrste deklarativnih upravnih akata - prema sadrini mogu se razlikovati:

1. deklarativni upravni akti kojima se utvruju injenice koje imaju pravne posledice i 2. deklarativni upravni akti kojima se utvruju pravni odnosi.

30. JEDNOSTAVNI I ZBIRNI UPRAVNI AKTI

- Podela upravnih akata na jednostavne i zbirne polazi od okolnosti koliko je ovlaenih subjekata (donosilaca) uestvovalo u donoenju konkretnog upravnog akta, odnosno koliko je subjekata uestvovalo u reavanju konkretne upravne stvari.- Jednostavni upravni akt je akt koji donosi jedan ovlaeni donosilac. Zbirni upravni akt je akt u ijem donoenju uestvuju dva ili vie ovlaenih donosilaca. Bitno je da svi uesnici ele isti pravni efekat i uvek se odreuje jedan koji se formalno smtra donosiocem tog akta. Posebnu vrstu jednostavnih upravnih akata predstavlja generalni (opti) upravni akt. To je akt u kojima lica na koja se odnose nisu unapred konkretno odreena, ali koja su po nekom osnovu odrediva.- Modaliteti uea pojedinih subjekata u donoenju zbirnog upravnog akta:1. zbirni upravni akt moe biti donet tako to jedan organ predlae izdavanje upravnog akta, a drugi ga izdaje; 2. dva organa mogu zajedniki izdati jedan upravni akt, u kom sluaju se moraju dogovoriti koji e se od njih smatrati formalnim donosiocem akta;3. jedan organ donosi akt tek nakon pribavljanja prethodne saglasnosti od drugog organa;4. jedan organ donosi akt, a drugi organ naknadno daje saglasnot, potvrdu ili odobrenje;5. jedan organ moe doneti akt tek poto pribavi miljenje drugog organa.- Prema ZOUP, nepotovanje pravila o donoenju zbirnih up. akata smatra se teom povredom zakonitosti i predviena je mogunost upotrebe posebnog vanrednog sredstva (ponitavanje i ukidanje reenja po osnovu slubenog nadzora).31. REENJA I ZAKLJUCI

- Podela upravnih akata na reenja i zakljuke polazi od okolnosti da li se up. aktom reava o glavnoj (upravnoj) stvari ili se aktom reava o pitanjima u vezi sa postupkom donoenja upravnog akta.- Reenje je up. akt kojim se odluuje o upravnoj (glavnoj) stvari, tj. o priznavanju konkretnog prava ili utvrivanju konkretne obaveze nekog lica u pojedinanom sluaju. Istovremeno, reenjem se okonava postupak donoenja upravnog akta. Ono se donosi u pismenoj formi i mora da sadri odgovarajuce sastavne delove. Pravilo je da alba koja se izjavi protiv reenja ima suspenzivno dejstvo.- Zakljuak je akt kojim se odluuje o pitanjima vezanim za postupak donoenja upravnog akta. On moe biti pismen ili usmen. Ukoliko je usmen, zakljuak najee i ne predstavlja up. akt. Meutim, zakljuak donet u pismenoj formi veoma lii na reenje i sadrzi sva obeleja up. akta. Zakljuak e biti donet u pismenoj formi kada je to izriito zakonom odreeno i kada se radi o pitanjima postupka koja mogu biti od uticaja na ostvarivanje i zatitu prava i interesa stranke, kao i kada to stranka izriito zahteva. Za razliku od reenja, pravilo je da alba koja se izjavi protiv zakljuka nema suspenzivno dejstvo.

32. OSTALE VRSTE UPRAVNIH AKATA

*Formalni i neformalni upravni akti- Podela upravnih akata na formalne i neformalne polazi od okolnosti da li upravni akt ima propisani oblik i sastavne delove koji su predvieni odgovarajuim propisima.- Formalni upravni akt je upravni akt koji se donosi na osnovu propisanog postupka donoenja upravnih akata (upravnog postupka) u pismenoj formi (reenje) i sa odgovarajuim sastavnim delovima. Ovoj kategoriji pripadaju sva pismena reenja i posebni zakljuci ukoliko je predvieno da se donose u pismenoj formi.- Neformlani upravni akt je upravi akt koji se ne donosi na osnovu strogo sprovedene procedure, koji nema pismenu formu i koji esto nema sve sastavne delove (npr. usmena reenja, koja se donose u sluaju hitnosti), kao i reenja koja samo imaju dispozitiv i koja se donose u vidu zabeleke na spis.- Ova podela ima poseban znaaj u vezi sa upotrebom albe ili nekog drugog pravnog sredstva jer se u tim situacijama, uz odreene izuzetke trai da upravni akt koji se osporava bude formalizovan u posebnom pismenom obliku.*Upravni akti sa trajnim i ogranienim vremenskim dejstvom- Ova podela polazi od okolnosti da li upravni akt proizvodi trajno pravno dejstvo ili je dejstvo akta trenutno (ogranieno). Praktine posledice ove podele ogledaju se u mogunosti njihovog opoziva. U naelu, trajni up. akti se mogu opozvati, dok kod privremenih up. akata opoziv nije mogu.- Upravni akt sa trajnim vremenskim dejstvom je up. akt koji stvara trajne pravne situacije u smislu da proizvodi pravno dejstvo sve dok se ono izriito ne ukine (npr. vozaka dozvola).- Up. akt sa ogranienim vrem. dejstvom je up. akt koji ne stvara trajne pravne situacije i ima ogranieno pravno dejstvo, u smislu da se njegovi pravni efekti konzumiraju jednokratnim izvrenjem njegove sadrine (npr. akt o odobravanju javnog skupa).*Upravni akti koji se donose po zahtevu stranke i upravni akti koji se donose po slubenoj dunosti- Ova podela polazi od okolnosti po ijoj je inicujativi pokrenut postupak donoenja up. akta. Praktine posledice ove podele ogledaju se u mogunosti uklanjanja up. akata koji su doneti bez zahteva stranke, a takav zahtev je neophodan uslov. Up. akt za ije je donoenje bio potreban zahtev stranke, a takvog zahteva nema, smatra se nitavim. S druge strane, ukoliko stranka naknadno izriito ili preutno pristane na up. akt, on moe da konvalidira.- Upravni akt koji se donosi po zahtevu stranke je onaj up. akt koji se donosi povodom zahteva stranke organu uprave da joj se izda neki up. akt. To ce najee biti sluaj kada stranka zahteva priznavanje nekog prava. Zbog toga su takvi akti i neautoritativni, pa se i ne mogu prinudno izvriti.- Upravni akt koji se donosi po slubenoj dunosti je onaj up. akt koji se donosi kada je organu uprave zakonom odreeno da radi ostvarivanja javnog interesa mora doneti up. akt. To e najee biti sluaj kada se nekom licu ima utvrditi neka obaveza. Zbog toga su ovi akti autoritativni, pa se mogu prinudno izvriti.

33. DEJSTVA UPRAVNOG AKTA

1. Zakonitost upravnog akta- U odnosu na up. akte, vai zakonska pretpostavka zakonitosti. Ona obuhvata i pretpostavku njegove pravno-tehnike ispravnosti, kao i pretpostavku njegove celishodnosti. To znai da se up. akt smatra zakonitim dok se ne dokae suprotno. - Pretpostavka zakonitosti up. akta odnosi se i na up. akte koji su doneti prema ranije vaeim propisima, ak i kada se ti propisi naknadno izmene. Pravilo je da se zakonitost up. akta ceni prema trenutku donoenja.- Meutim, deavaju se situacije koje dovode do toga da postojei up. akt bude u suprotnosti sa kasnije donetim zakonom. Takav akt ne postaje samim tim nezakonit. Takvi up. akti, koji su sticanjem promenjenih okolnosti doli u situaciju da su suprotni novom zakonu, nazivaju se suprotni up. akti. Kako su oni formalno zakoniti, ali faktiki nezakoniti, postoji potreba da se oni ukinu ili izmene. Meutim, kako takva promena moe izazvati odreene posledice prema licu na koje se akt odnosi, to razlozi pravne sigurnosti nalau da se trai sglasnost od tog lica. To e naroito biti u sluaju kada se radi o tzv. pogoranju pravne situacije stranke. Tada se od stranke trai njena izriita ili preutna saglasnost, a ukoliko se novi up. akt donese bez pristanka stranke, bie nitav. Meutim, ako nov zakon stvara pogodnosti za stranku, ona moe i sama podneti zahtev da se postojei suprotni akt ukine.

2. Poetak i prestanak pravnog dejstva upravnog akta - Pravno dejstvo up. akta ogleda se u tome to se njegovim donoenjem, odn. stupanjem na snagu proizvode promene u postojeem pravnom poretku. Tako e konstitutivni up. akti izazvati stvaranje, menjanje ili ukidanje neke pravne situacije, dok e deklarativni up. akti formalno konstatovati da je neko faktiko stanje od sada i pravno regulisano. - Dejstvom pozitivnih up. akata doi e do promene u postojeem pravnom poretku, dok e dejstvom negativnih u. a. promena u postojeem pravnom poretku biti odbijena.Osnovno pravno dejstvo up. akta ogleda se u njegovoj obaveznosti. - Zakoniti up. akti proizvode pravno dejstvo na:1. stranku - tako to joj se na osnovu donetog up. akta priznaje neko pravo ili odreuje neka obaveza;2. donosioca - tako to je on duan da se strara da stranka ukoliko joj je priznato neko pravo, to pravo efikasno i relaizuje, ili ako joj je utvrena neka obaveza da se stara da stranka tu obavezu i izvri;3. trea lica - dejstvo se ispoljava na negativan nain, u smislu obaveze treih lica da se suzdre od ometanja kako stranke u ostvarivanju njenih prava, tako i organa u vrenju njegovih ovlaenja i obaveza.- Neophodno je na odgovarajui nain oznaiti poetak i prestanak pravnog dejstva akta. Poetak pravnog dejstva up. akta oznaava trenutak u vremenu kada up. akt stupa na pravnu snagu, odnosno kada nastupa obaveznost up. akta. Poetak pravnog dejstva up. akta moe se posmatrati u odnosu:1. na donosioca - nastupa u trenutku kada je izdao up. akt;2. na stranku - nastupa u trenutku kada joj je akt dostavljen.- U vezi sa poetkom pravnog dejstva up. akta, u savremenim pravima je pravilo da nije doputeno njegovo retroaktivno dejstvo, sem izuzetno, u sluajevima predvienim zakonom. Za razliku od retroaktivnosti, anticipirano dejstvo up. akta postoji kada up. akt ne proizvodi svoje dejstvo odmah ve posle odreenog vremena.- Prestanak pravnog dejstva up. akta oznaava trenutak u vremenu kada prestaje obaveznost up. akta. Prestanak moe imati nekoliko modaliteta:1. trenutni up. akti, kao up. akti sa vremenski ogranienim dejstvom, prestaju da vae realizacijom ovlaenja, odn. izvrenjem obaveze;2. ukoliko je u vezi sa prestankom vaenja predvien neki raskidni uslov ili rok, akt prestaje da vazi ispunjenjem tog uslova ili istekom roka;3. dejstvo prestaje ukoliko nastupi smrt lica na koje se akt odnosi ili ako doe do propasti stvari na koju se up. akt odnosi, kao i odricanje, lica od ovlaenja koja su mu up. aktom poverena;4. pravno dejstvo up. ak. moe prestati neposredno na osnovu novog zakona;5. kada se donese nov up. akt kojim se raniji ponitava, menja ili oglaava nitavim.

3. Pravosnanost upravnih akata- Pravosnanost je svojstvo upravnog akta koje oznaava njegovu pravnu nepromenljivost. Prema naem upravnom zakonodavstvu upravnim aktima je priznato svojstvo pravosnanosti, uz jedan izuzetak. Dok svi pozitivni upravni akti u naelu mogu da postanu pravosnani, negativni upravni akti nikada ne stiu pravosnanost, to znai da je odluka o odbijanju zahteva stranke promenljiva u smislu da se povodm tog zahteva moe ponovo odluivati.- Pozitivni upravni akti uvek stiu svojstvo pravosnanosti, to znai da se jednom donete odluke vie ne mogu menjati (osim izuzetno, ukoliko nastupe neke vanredne okolnosti).- U teoriji se razlikuju dve vrste pravosnanosti:1. formalna vezuje stranku i oznaava procesnu nemogunost stranke da pravnim sredstvima pobija neki pravni akt. Konkretno, to znai da stranka vie nema mogunost da upotrebi albu kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku, niti tubu kao pravno sredstvo za pokretanje upravnog spora;2. materijalna vezuje donosioca upravnog akta i oznaava nemogunost organa da naknadno ponitava, ukida ili menja ve doneti upravni akt.- U naem pravu formalna i materijalna pravosnanost nastupaju istovremeno.- Pravosnanost upravnih akata ipak nema apsolutno dejstvo. To znai da se i nepromenljive upravne odluke mogu menjati u sluaju vanrednih pravnih situacija u kojima se mogu upotrebiti tzv. vanredna pravna sredstva.- Za vanredna pravna sredstva u upravnom postupku, ZUP koristi veoma precizan izraz, posebni sluajevi ponitavanja, ukidanja i menjanja reenja.

4. Konanost upravnih akata- Konanost oznaava svojstvo upravnog akta u situaciji kada se protiv njega ne moe koristiti alba kao redovno pravno sredstvo u upravnom postupku, ve tuba. - Konanost upravnog akta predstavlja uslov za pokretanje upravnog spora. Meutim, pod odreenim uslovima, konanost moe biti i prepreka za voenje upravnog spora (u sluaju da akt postane konaan tako to je proputen rok za albu).- Kod prvostepenih reenja konanost nastupa donoenjem upravnog akta kada je zakonom iskljuena mogunost ulaganja albe, kao i sluaju kada istekne rok za albu. - Kod drugostepenih reenja konanost nastupa njihovim donoenjem, to praktino znai da su sva drugostepena reenja automatski i konana reenja (jer se protiv njih nikada ne moe uloiti alba).

5. Izvrnost upravnih akata- Izvrnost upravnog akta oznaava svojstvo upravnog akta da se moe pristupiti njegovom faktikom izvrenju. Izvrnost kao procesno svojstvo upravnog akta znai da ne postoje smetnje u pogledu njegove realizacije. - U sluaju kada je akt donet po zahtevu stranke, a imajui u vidu da je takav akt u sutini povoljan po stranku izvrenje e zavisiti od same stranke. - U sluaju kada je akt donet po slubenoj dunosti, a imajui u vidu da je takav akt u sutini nepovoljan po stranku, izvrenje se moe sprovesti i prinudnim putem. - Posebnu ulogu u vezi sa izvrenjem upravnih akata igra alba. alba u upravnom postupku ima tzv. suspenzivno dejstvo, to znai da alba ukoliko se uloi, odlae izvrenje reenja (do konane odluke po albi). Prema tome, prvostepeno reenje postaje izvrno ukoliko je zakonom iskljuena mogunost ulaganja albe, odnosno protekom roka za albu. Ukoliko se alba uloi, prvostepeno reenje nee postati izvrno, jer alba ima suspenzivno dejstvo. Svako drugostepeno reenje automatski postaje izvrno. Pravilo je da alba ne odlae izvrenje reenja kojima je utvrena neka obaveza (npr. plaanje poreza).- Vremensko nastupanje pravosnanosti, konanosti i izvrnosti upravnog akta zavisi od raznih okolnosti. Moe se dogoditi da upravni akt stekne tri svojstva istovremeno, da stekne dva svojstva istovremeno, a tree ne i da svako svojstvo stekne u razliito vreme.

34. POGRENI UPRAVNI AKTI - KLASIFIKACIJA

- Moe se dogoditi da upravni akti budu pravno defektni, tj. da sadre neki nedostatak. - Pogreni upravni akt je opti naziv za svaki upravni akt koji sadri bilo kakav nedostatak (manu). Mogu se razlikovati i posebne vrste pogrenih upravnih akata.- Postoji zakonska pretpostavka da su upravni akti u trenutku njihovog donoenja pravno perfektni. Opte pravilo je da se nedostaci upravnog akta moraju otkloniti. To znai da se pravna situacija mora sanirati, tako to e se nainjena greka ispraviti ili e se akt ukloniti iz pravnog poretka.1. Neispravni i protivpravni upravni akti- Ova podela upravnih akata polazi od vrste nedostataka koju upravni akt sadri. Nedostatak moe biti faktikog ili pravnog karaktera. Nedostatak faktikog karaktera znai da postoji nedostatak u izjavljenoj volji (a ne u samoj volji, dok nedostatak pravnog karaktera znai da postoji greka u samoj volji (a ne u nainu na koji je izjavljena).- Neispravni upravni akt je akt koji sadri greku faktikog karaktera. Faktike greke kod neispravnih up. akata najee se javljaju kao greke u pisanju i raunanju. One se otklanjaju tako to postoji obaveza donoenja posebnih akata o ispravci, a nekada i putem stavljanja beleke o ispravci na samom aktu.- Posebna vrsta neispravnih akata su neuredni upravni akti koji ne sadre faktiku greku, ali ipak kod njih postoje okolnosti koje ih ine praktino neupotrebljivim (npr. pocepan akt,