ENERGOPROJEKT-VISOKOGRADNJA ''AD BEOGRAD ...finansijski izveštaji istinito i objektivno po svim materijalno zna čajnim pitanjima, prikazuju finansijsko stanje „Energoprojekt

''ENERGOPROJEKT-VISOKOGRADNJA ''AD BEOGRAD

IZVEŠTAJ O IZVRŠENOJ REVIZIJI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2007. GODINU


IZVEŠTAJ O IZVRŠENOJ REVIZIJI FINANSIJSKIH IZVEŠTAJA ZA 2007. GODINU

S A D R Ž A J

Strana Mišljenje ovlašćenog revizora 1-2

FINANSIJSKI IZVEŠTAJI: Bilans uspeha 3 Bilans stanja 4-5 Izveštaj o nov•anim tokovima 6-7 Izveštaj o promenama na kapitalu 8 Statisti•ki aneks 9-12 Napomene uz finansijske izveštaje 13-46

R.br.92/08 ''ENERGOPROJEKT-VISOKOGRADNJA ''AD BEOGRAD

IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA Akcionarima ''Energoprojekt-Visokogradnja '' ad Beo grad

Izvršili smo reviziju priloženih finansijskih izveštaja „Energoprojekt-Visokogradnja“ ad, Beograd (dalje u tekstu i: „EP Visokogradnja“) koji uključuju bilans stanja na dan 31. decembra 2007. godine, bilans uspeha, izveštaj o promenama na kapitalu i izveštaj o tokovima gotovine za poslovnu godinu završenu na taj dan, kao i napomene uz finansijske izveštaje, koje uključuju pregled značajnih računovodstvenih politika i druge objašnjavajuće napomene.

Odgovornost rukovodstva za finansijske izveštaje Rukovodstvo je odgovorno za pripremu i fer prezentaciju ovih finansijskih izveštaja u skladu sa zakonskom regulativom važećom u Republici Srbiji. Ova odgovornost obuhvata: osmišljavanje, primenu i održavanje internih kontrola koje su relevantne za primenu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja koji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze, nastale usled kriminalne radnje ili greške; odabir i primenu odgovarajućih računovodstvenih politika; i računovodstvene procene koje su razumne u datim okolnostima. Odgovornost revizora Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje o finansijskim izveštajima na osnovu revizije. Reviziju smo izvršili u skladu sa Meñunarodnim standardima revizije. Ovi standardi nalažu da radimo u skladu sa etičkim zahtevima i da reviziju planiramo i izvršimo na način koji omogućava da se, u razumnoj meri, uverimo da finansijski izveštaji ne sadrže materijalno značajne pogrešne iskaze. Revizija uključuje sprovoñenje postupaka u cilju pribavljanja revizijskih dokaza o iznosima i obelodanjivanjima datim u finansijskim izveštajima. Izbor postupaka je zasnovan na revizorskom prosuñivanju, uključujući procenu rizika materijalno značajnih pogrešnih iskaza u finansijskim izveštajima, nastalim usled kriminalne radnje ili greške. Prilikom procene rizika, revizor razmatra interne kontrole koje su relevantne za pripremu i fer prezentaciju finansijskih izveštaja, u cilju osmišljavanja revizijskih postupaka koje su odgovarajuće datim okolnostima, ali ne u cilju izražavanja mišljenja o efikasnosti internih kontrola pravnog lica. Revizija takoñe, uključuje ocenu primenjenih računovodstvenih politika i značajnih procena izvršenih od strane rukovodstva, kao i ocenu opšte prezentacije finansijskih izveštaja. Smatramo da su pribavljeni revizijski dokazi dovoljni i odgovarajući da obezbede osnovu za naše revizijsko mišljenje. Mišljenje Uvidom u knjigovodstvene evidencije, nezavisne konfirmacije i zapisnike o usaglašavanju utvrdili smo materijalno značajne iznose neusaglašenih potraživanja i obaveza iz odnosa sa povezanim društvima u sistemu „Energoprojekt“. Navedena društva su osporila potraživanja „EP Visokogradnja“, u ukupnom iznosu RSD 22.446 hiljada, a istovremeno potražuju ukupno RSD 86.332 hiljade više nego što su iskazane obaveze u Bilansu stanja „EP Visokogradnja“ na dan 31.12.2007. godine. Navedeni iznosi predstavljaju neusaglašene razlike kumulirane ranijih godina.

Po našem mišljenju, osim za efekte koji mogu nastati razrešenjem pitanja navedenih u prethodnim tačkama, finansijski izveštaji istinito i objektivno po svim materijalno značajnim pitanjima, prikazuju finansijsko stanje „Energoprojekt -Visokogradnja“ ad, Beograd na dan 31. decembra 2007. godine, rezultat poslovanja i tokove gotovine za poslovnu godinu završenu na taj dan, u skladu sa računovodstvenim propisima važećim u Republici Srbiji.


IZVEŠTAJ NEZAVISNOG REVIZORA - nastavak Skrećemo pažnju, ne izražavajući dodatne rezerve u odnosu na dato mišljenje, na sledeće:

− U okviru pozicije Ostali dugoročni finansijski plasmani (AOP -011) iskazana su potraživanja od „Preduzeća za izgradnju železničkog čvora“ Beograd u iznosu RSD 234.318 hiljada (nakon izvršene ispravke vrednosti RSD 733.952 hiljade) kao i potraživanja od „O Zone “ ad Beograd (NIS Ugostiteljstvo i turizam je promenio ime u „ O Zone ad Beograd“) za ulaganja u kompleks „Crni vrh“ od RSD 82.407 hiljada (nakon izvršene ispravke vrednosti od RSD 82.406 hiljada). Radi se o usaglašenim potraživanjima, starim više godina čija je naplativost neizvesna, a u slučaju ulaganja u „Crni vrh“ radi se o obustavljenim radovima i značajnim imobilisanim sredstvima čije je stavljanje u funkciju neizvesno.

− U okviru pozicije Potraživanja (AOP-016) iskazan je iznos od RSD 208.298 hiljade potraživanja od „Preduzeća za izgradnju beogradskog čvora“ (nakon izvršene ispravke vrednosti od RSD 660.914 hiljada) za radove izvršene pre 2006. godine, za koje postoji izvršna sudska presuda u korist „EP Visokogradnja“ sa pripadajućom kamatom u iznosu od 359.349 hiljada dinara na dan 26.02.2008. Na istoj poziciji iskazana su i potraživanja iz ranijih godina od „O Zone“ ad Beograd iznosu RSD 15.448 hiljada u čiju naplativost nismo mogli da se uverimo.

U Beogradu, 17. marta 2008. godine

MGI Revizija i računovodstvo

________________

Bogoljub Aleksić Ovlaš•eni revizor


3

Grupa BILANS USPEHA Iznos

računa, u periodu od 1. januara do 31. decembra 2007. godine AOP Nap. Tekuća Prethodna

racun P O Z I C I J A broj godina godina 1 2 3 4 5 6

A. PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA I. POSLOVNI PRIHODI (202+203+204-205+206) 201 6.692.850 6.842.152 60 i 61 1. Prihodi od prodaje 202 4.290.737 6.832.455 62 2. Prihodi od aktiviranja učinaka i robe 203 25.482 5.137 630 3. Povećanje vrednosti zaliha učinaka 204 2.481.557 2.135.128 631 4. Smanjenje vrednosti zaliha učinaka 205 162.916 2.205.673 64 i 65 5. Ostali poslovni prihodi 206 57.990 75.105 II. POSLOVNI RASHODI (208 do 212) 207 6.660.424 6.624.979 50 1. Nabavna vrednost prodate robe 208 11.115 51.802 51 2. Troškovi materijala 209 1.916.550 2.139.629 52 3. Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi 210 1.770.727 1.930.556 54 4. Troškovi amortizacije i rezervisanja 211 162.454 152.262 53 i 55 5. Ostali poslovni rashodi 212 2.799.578 2.350.730 III. POSLOVNI DOBITAK (201 - 207) 213 32.426 217.173 IV. POSLOVNI GUBITAK (207 - 201) 214 - - 66 V. FINANSIJSKI PRIHODI 215 548.828 109.001 56 VI. FINANSIJSKI RASHODI 216 492.476 204.877 67, 68 VII. OSTALI PRIHODI 217 200.199 103.306 57, 58 VIII. OSTALI RASHODI 218 79.772 112.232 IX. DOBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA (213-214+215-216+217-218) 219 209.205 112.371 X. GUBITAK IZ REDOVNOG POSLOVANJA PRE OPOREZIVANJA (214-213-215+216-217+218) 220 - - XI. NETO DOBITAK POSLOVANJA KOJE SE 69-59 OBUSTAVLJA 221 XII. NETO GUBITAK POSLOVANJA KOJE SE 59-69 OBUSTAVLJA 222 B. DOBITAK PRE OPOREZIVANJA (219-220+221-222) 223 209.205 112.371 V. GUBITAK PRE OPOREZIVANJA (220-219+222-221) 224 - - G. POREZ NA DOBITAK 721 1. Poreski rashodi perioda 225 13.595 7.896 722 2. Odloženi poreski rashodi perioda 226

722 3. Odloženi poreski prihodi perioda 227

9.453

4.358 723 D. ISPLAĆENA LI ČNA PRIMANJA POSLODAVCU 228 ð. NETO DOBITAK (223-224-225-226+227-228) 229 205.063 108.833 E. NETO GUBITAK (224-223+225+226-227+228) 230 - - Ž. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA MANJINSKIM ULAGA ČIMA 231 Z. NETO DOBITAK KOJI PRIPADA VLASNICIMA MATICNOG PRAVNOG LICA 232 I. ZARADA PO AKCIJI 1. Osnovna zarada po akciji 233 2. Umanjena (razvodnjena) zarada po akciji 234

Napomene na stranama 13 do 46 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja


4

BILANS STANJA na dan 31. decembra 2007. godine

Grupa računa, POZICIJA AOP Napomena Tekuća Prethodna račun broj godina godina

1 2 3 4 5 6

AKTIVA A. STALNA IMOVINA (002+003+004+005+009) 001 1.964.328 1.635.361

00 I. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 002 012 II. GOODWILL 003

01 bez 012 III. NEMATERIJALNA ULAGANJA 004

6.470

3.108

IV. NEKRETNINE , POSTROJENJA, OPREMA I BIOLOŠKA SREDSTVA (006+007+008) 005

1.148.007

1.223.294

020,022,023, 026,027(deo), 028(deo) ,029 1. Nekretnine, postrojenja i oprema 006

1.148.007

1.223.294

024,027(deo) 028(deo) 2. Investicione nekretnine 007

021,025,027 (deo) i

028(deo) 3. Biološka sredstva 008

V. DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI (010+011) 009 809.851 408.959

030 do 032 039(deo) 1. Učešća u kapitalu 010

84.596

54.492

033 do 038, 039(deo) minus 037 2. Ostali dugoročni finansijski plasmani 011

725.255

354.467

B. OBRTNA IMOVINA (013+014+015+021) 012 7.223.342 4.734.149

10 do 13,15 I. ZALIHE 013

4.897.010

2.773.329

14

II. STALNA SREDSTVA NAMENJENA PRODAJI I SREDSTVA POSLOVANJA KOJE SE OBUSTAVLJA 014

224.593

244.598

III. KRATKOROČNA POTRAŽIVANJA, PLASMANI I GOTOVINA (016+017+018+019+020) 015

2.101.739

1.710.081

20, 21 i 22, osim 223 1.Potraživanja 016

1.421.337

1.254.515

223 2.Potraživanja za više plaćen porez na dobitak 017 3.712 1.603

23 minus 237 3.Kratkoročni finansijski plasmani 018

165.829

74.793

24 5.Gotovinski ekvivalenti i gotovina 019

331.183

358.105

27 i 28 osim 288

4.Porez na dodatu vrednost i aktivna vremenska razgarničenja 020

179.678

21.065

288 IV.ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA 021 -

6.141 B. POSLOVNA IMOVINA (001+012) 022 9.187.670 6.369.510

29 G. GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA 023 D. UKUPNA AKTIVA (022+023) 024 9.187.670 6.369.510

88 ð. VANBILANSNA AKTIVA 025 4.376.450



5

BILANS STANJA

na dan 31. decembra 2007. godine – nastavak Grupa računa, POZICIJA AOP Napomena Tekuća Prethodna

račun broj godina godina 1 2 3 4 5 6

PASIVA A. KAPITAL (102+103+104+105+106-107-108) 101 1.818.971 1.714.943

30 I. OSNOVNI KAPITAL 102 1.252.963

1.252.963 31 II. NEUPLAĆENI UPISANI KAPITAL 103

32 III. REZERVE 104 52.890

47.448

33 IV. REVALORIZACIONE REZERVE 105 161.192

145.831

34 V. NERASPOREðENI DOBITAK 106 351.926

268.701 35 VI. GUBITAK 107

037 i 237 VII. OTKUPLJENE SOPSTVENE AKCIJE 108

B. DUGOROČNA REZERVISANJA I OBAVEZE (110+111+114+121) 109 7.368.699 4.654.567

40 I. DUGOROČNA REZERVISANJA 110 51.440

41 II. DUGOROČNE OBAVEZE (112+113) 111 170.575

567.952

414, 415 1. Dugoročni krediti 112 62.722

116.375

41 bez 414 i 415 2. Ostale dugoročne obaveze 113 107.853

451.577

III. KRATKOROČNE OBAVEZE (115+116+117+118+119+120) 114 7.143.543

4.086.615

42, osim 427 1. Kratoročne finansijske obaveze 115 971.403

136.247

427 2. Obaveze po osnovu sredstava namenjenih prodaji i sredstava poslovanja koje se obustavlja 116 -

43 i 44 3. Obaveze iz poslovanja 117 5.798.411

3.172.924

45, 46 i 49 osim 498

4. Ostale kratkoročne obaveze i pasivna vremenska razgraničenja 118 318.480

565.514

47 i 48,osim 481

5. Obaveze po osnovu poreza na dodatu vrednost i ostalih javnih prihoda 119 48.892

210.482

481 6. Obaveze po osnovu poreza na dobitak 120 6.357 1.448 498 IV. ODLOŽENE PORESKE OBAVEZE 121 3.141

B. UKUPNA PASIVA (101+109) 122 9.187.670 6.369.510 89 G. VANBILANSNA PASIVA 123 4.376.450



6

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE u periodu od 01. 01. do 31. 12. 2007. godine

( u hiljadama dinara)

Iznos POZICIJA AOP

Teku•a godina Prethodna godina

A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNIH AKTIVNOSTI I. Prilivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 301 6.859.693 7.083.138 1Prodaja i primljeni avansi 302 6.787.316 7.004.507 2. Primljene kamate iz poslovnih aktivnosti 303 3. Ostali prilivi iz redovnog poslovanja 304 72.377 78.631 II. Odlivi gotovine iz poslovnih aktivnosti 305 6.710.347 6.220.906 1. Isplate dobavlja•ima i dati avansi 306 4.848.756 4.580.901 2. Zarade, naknade zarada i ostali li•ni rashodi 307 1.547.864 1.405.913 3. Pla•ene kamate 308 108.906 129.102 4. Porez na dobitak 309 8.686 6.448 5. Pla•anja po osnovu ostalih javnih prihoda 310 196.135 98.542 III. Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 311 149.346 862.232 IV. Neto odliv gotovine iz poslovnih aktivnosti 312

B. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI INVESTIRANJA I. Prilivi gotovine iz aktivnosti investiranja 313 27.803 141.414 1. Prodaja akcija i udela (neto prilivi) 314 26.433 2. Prodaja nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava 315 5.232 3.825 3. Ostali finansijski plasmani (neto prilivi) 316 110.351 4. Primljene kamate 317 22.571 805 5. Primljene dividende 318 II. Odlivi gotovine iz aktivnosti investiranja 319 136.981 65.650 1. Kupovina akcija i udela (neto odlivi) 320 2. Kupovina nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja, opreme i bioloških sredstava 321 45.945 65.650 3. Ostali finansijski plasmani (neto odlivi) 322 91.036 III. Neto priliv gotovine iz aktivnosti investiranj a 323 75.764 IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja 324 109.178

Napomene na stranama 13 do 46 •ine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja


7

IZVEŠTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

u periodu od 01. 01. do 31. 12. 2007. godine - Nastavak ( u hiljadama dinara)

Iznos POZICIJA AOP

Teku•a godina Prethodna

godina

V. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA I. Prilivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 325 381.708 1. Uve•anje osnovnog kapitala 326 2. Dugoro•ni i kratkoro•ni krediti (neto prilivi) 327 205.181 3. Ostale dugoro•ne i kratkoro•ne obaveze 328 176.527 II. Odlivi gotovine iz aktivnosti finansiranja 329 470.666 1.174.324 1. Otkup sopstvenih akcija i udela 330 2. Dugoro•ni i kratkoro•ni krediti i ostale obaveze (neto odlivi) 331 404.424 1.148.852 3. Finansijski lizing 332 24.633 25.472 4. Ispla•ene dividende 333 41.609 III. Neto prilivi gotovine iz aktivnosti finansira nja 334 IV. Neto odliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 335 88.958 1.174.324 G. SVEGA PRILIVI GOTOVINE 336 7.269.204 7.224.552 D. SVEGA ODLIVI GOTOVINE 337 7.317.994 7.460.880 •. NETO PRILIV GOTOVINE 338 E. NETO ODLIV GOTOVINE 339 48.790 236.328 Ž. GOTOVINA NA PO•ETKU OBRA•UNSKOG PERIODA 340 358.105 607.621

Z. POZITIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERA•UNA GOTOVINE 341

63.452

I. NEGATIVNE KURSNE RAZLIKE PO OSNOVU PRERA•UNA GOTOVINE 342 41.584 13.188 J. GOTOVINA NA KRAJU OBRA•UNSKOG PERIODA 343 331.183 358.105

Napomene na stranama 13 do 46 •ine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja


8

IZVEŠTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU u periodu od 01. 01. do 31. 12. 2007. godine

red.broj

OPIS

Osnovni kapital

(grupa 30 bez 309)

Ostali kapital (rn 309)

Neuplaćeni upisani kapital

(grupa 31)

Emisiona premija (rn 320)

Rezerve (rn 321,

322)

Revaloriza-cione

rezerve (grupa 33)

Nerasporeñeni dobitak

(grupa 34)

Gubitak do visine

kapitala (grupa 35)

Otkupljene sopstvene

akcije i udeli (rn 037,237) UKUPNO

Gubitak iznad visine

kapitala (grupa 29)

AOP 401 414 427 440 453 466 479 492 505 518 531 1 Stanje na dan 01.01. prethodne godine 1.236.283 16.680 43.970 130.716 163.335 1.590.984

AOP 402 415 428 441 454 467 480 493 506 519 532

2 Ispravka materijalno značajnih grešaka i promena računovodstvenih politika u prethodnoj godini -povećanje

AOP 403 416 429 442 455 468 481 494 507 520 533

3 Ispravka materijalno značajnih grešaka i promena računovodstvenih politika u prethodnoj godini -smanjenje

AOP 404 417 430 443 456 469 482 495 508 521 534 4 Korigovano početno stanje na dan 01.01.

prethodne godine (r.br.1+2-3) 1.236.283 16.680 43.970 130.716 163.335 1.590.984 AOP 405 418 431 444 457 470 483 496 509 522 535 5

Ukupna povećanja u prethodnoj godini 511.689 3.478 33.020 108.844 657.031 AOP 406 419 432 445 458 471 484 497 510 523 536

6 Ukupna smanjenja u prethodnoj godini 511.689 17.905 3.478 533.072

AOP 407 420 433 446 459 472 485 498 511 524 537 7 Stanje na dan 31.12. prethodne godine 1.236.283 16.680 47.448 145.831 268.701 1.714.943

AOP 408 421 434 447 460 473 486 499 512 525 538

8 Ispravka materijalno značajnih grešaka i promena računovodstvenih politika u tekućoj godini -povećanje

AOP 409 422 435 448 461 474 487 500 513 526 539

9 Ispravka materijalno značajnih grešaka i promena računovodstvenih politika u tekućoj godini -smanjenje

AOP 410 423 436 449 462 475 488 501 514 527 540 10 Korigovano početno stanje na dan 01.01.

tekuće godine (r.br.7+8-9) 1.236.283 16.680 47.448 145.831 268.701 1.714.943 AOP 411 424 437 450 463 476 489 502 515 528 541

11 Ukupna povećanja u tekućoj godini 5.442 25.482 248.119 279.043

AOP 412 425 438 451 464 477 490 503 516 529 542 12 Ukupna smanjenja u tekućoj godini 10.121 164.894 175.015

AOP 413 426 439 452 465 478 491 504 517 530 543 13 Stanje na dan 31.12. tekuće godine 1.236.283 16.680 52.890 161.192 351.926 1.818.971



9

STATISTI ČKI ANEKS STATISTI ČKI ANEKS ZA 2007. GODINU

I OPŠTI PODACI O PRAVNOM LICU, ODNOSNO PREDUZETNIKU

OPIS AOP Tekuća godina

Prethodna godina

1. Broj meseci poslovanja (oznaka od 1 do 12) 601 12 12 2. Oznaka za veličinu (oznaka od 1 do 3) 602 3 3 3. Oznaka za vlasništvo (oznaka od 1 do 5) 603 4 4 4. Broj stranih (fizičkih ili pravnih) lica koja imaju učešće u kapitalu 604 5. Prosečan broj zaposlenih na osnovu stanja krajem svakog meseca (ceo broj) 605 1.013 1.330 II BRUTO PROMENE NEMATERIJALNIH ULAGANJA I NEKRETNI NA, POSTROJENJA, OPREME I BIOLOŠKIH SREDSTAVA

Iznos u 000 dinara Grupa računa, račun

OPIS AOP Bruto

Ispravka vrednosti

Neto (kol 4-5)

01 1. Nematerijalna ulaganja 1.1. Stanje na početku godine 606 4.142 1.034 3.108 1.2. Povećanja (nabavke) u toku godine 607 6.144 6.144

1.3. Smanjenje (otuñenje, rashodovanje i obezvreñenje) u toku godine 608 2.782 2.782

1.4. Revalorizacija u toku godine 609 1.5. Stanje na kraju godine 610 7.504 1.034 6.470

02 2. Nekretnine, postrojenja, oprema i biološka sredstva 2.1. Stanje na početku godine 611 2.656.102 1.432.808 1.223.294

2.2. Povećanja (nabavke) u toku godine 612 81.641 81.641

2.3. Smanjenje (otuñenje, rashodovanje i obezvreñenje) u toku godine 613 156.928 156.928

2.4. Revalorizacija u toku godine 614 2.5. Stanje na kraju godine 615 2.580.815 1.432.808 1.148.007

III STRUKTURA ZALIHA



Prethodna godina

10 1. Zalihe materijala 616 214.028 223.098 11 2. Nedovršena proizvodnja 617 4.203.817 1.941.505 12 3. Gotovi proizvodi 618 268.790 221.251 13 4. Roba 619 954 12.146 14 5. Stalna sredstva namenjena prodaji 620 224.593 244.598 15 6. Dati avansi 621 209.421 375.329

7. SVEGA 622 5.121.603 3.017.927


10

IV STRUKTURA OSNOVNOG KAPITALA



Prethodna godina

300 1. Akcijski kapital 623 1.236.283 1.236.283 u tome strani kapital 624

301 2. Udeli društva sa ograničenom odgovornošću 625 u tome strani kapital 626

302 3. Ulozi članova ortačkog i komanditnog društva 627 u tome strani kapital 628

303 4. Državni kapital 629 304 5. Društveni kapital 630 305 6. Zadružni udeli 631 309 7. Ostali osnovni kapital 632 16.680 16.680 30 SVEGA 633 1.252.963 1.252.963

V STRUKTURA AKCIJSKOG KAPITALA

Broj akcija kao ceo broj iznosi u 000 dinara Grupa

računa, račun


Prethodna godina

1. Obične akcije 1.1. Broj običnih akcija 634 3.016.793 3.016.793 deo 300 1.2. Nominalna vrednost običnih akcija - ukupno 635 724.030 724.030

2. Prioritetne akcije 2.1. Broj prioritetnih akcija 636

deo 300 2.2. Nominalna vrednost prioritetnih akcija - ukupno 637 300 SVEGA 638 724.030 724.030

VI POTRAŽIVANJA I OBAVEZE



Prethodna godina

20 1. Potraživanja po osnovu prodaje (stanje na kraju godine 639≤016) 639 1.199.431 809.541

43 2. Obaveze iz poslovanja (stanje na kraju godine 640≤0117) 640 5.619.208 2.986.674

deo 228 3. Potraživanja u toku godine od društava za osiguranje za naknadu štete (dugovni promet bez početnog stanja) 641

27 4. PDV plaćen prilikom nabavke robe i usluga (dugovni promet bez početnog stanja) 642 186.161 174.637

43 5. Obaveze iz poslovanja (potražni promet bez početnog stanja) 643 4.834.149 2.742.595

450 6. Obaveze za neto zarade i naknade zarada (potražni promet bez početnog stanja) 644 392.207 602.136

451 7. Obaveze za porez na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog (potražni promet bez početnog stanja) 645 73.591 103.069

452 8. Obaveze za doprinose na zarade i naknade zarada na teret zaposlenog (potražni promet bez početnog stanja) 646 117.377 131.484

461, 462 i 723

9. Obaveze za dividende, učešće u dobitku i lična primanja poslodavaca (potražni promet bez početnog stanja) 647 60.336

465 10. Obaveze prema fizičkim licima za naknade po ugovoru (potražni promet bez početnog stanja) 648 1.740

47 11. PDV naplaćen prilikom prodaje proizvoda, robe i usluga (potražni promet bez početnog stanja) 649 171.587 339.919

12. Kontrolni zbir (od 639 do 649) 650 12.655.787 7.891.996


11

VII DRUGI TROŠKOVI I RASHODI Iznos u 000 dinara Grupa

računa, račun


Prethodna godina

513 1. Troškovi goriva i energije 651 97.171 84.394 520 2. Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 652 1.212.787 1.262.701

521 3. Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 653 208.278 273.778

522,523,524 i 525 4. Troškovi naknada fizičkim licima (bruto) po osnovu ugovora 654 3.496 5.909

526 5. Troškovi naknada članovima upravnog i nadzornog odbora (bruto) 655 1.152 2.296

529 6. Ostali lični rashodi i naknade 656 345.014 385.871 53 7. Troškovi proizvodnih usluga 657 1.481.433 1.364.935

533, deo 540 i deo

525 8. Troškovi zakupnina 658 23.737 46.437 deo 533, deo 540 i deoo 525 9. Troškovi zakupnina zemljišta 659 536,537 10. Troškovi istraživanja i razvoja 660 4.031 2.581

540 11. Troškovi amortizacije 661 127.446 137.501 552 12. Troškovi premija osiguranja 662 6.218 9.494 553 13. Troškovi platnog prometa 663 126.721 116.070 554 14. Troškovi članarina 664 2.128 2.225 555 15. Troškovi poreza 665 69.670 174.303 556 16. Troškovi doprinosa 666 562 17. Rashodi kamata 667 108.906 129.240

deo 560, deo561 i

562 18. Rashodi kamata i deo finansijskih rashoda 668 108.906 129.240 deo 560, deo 561, i deo 562 19. Rashodi kamata po kreditima od banaka i dfo 669 62.046 50.783

deo 579

20. Rashodi za humanitarne, kulturne, zdravstvene, obrazovne, naučne i verske namene, za zaštitu čovekove sredine i za sportske namene 670

21. Kontrolni zbir (od 651 do 670) 671 3.989.140 4.177.758 VIII DRUGI PRIHODI



Prethodna godina

60 1. Prihodi od prodaje robe 672 6.550 42.468

640 2. Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbina 673

641 3. Prihodi po osnovu uslovljenih donacija 674 deo 650 4. Prihodi od zakupnina za zemljište 675 62 127

651 5. Prihodi od članarina 676 deo 660, deo 661 i deo 662 6. Prihodi od kamata 677 22.571 805 deo 660, deo 661 i deo 662

7. Prihodi od kamata po računima i depozitima u bankama i ostalim finansijskim organizacijama 678 1.617

deo 660, deo 661, i deo 669 8. Prihodi po osnovu dividendi i učešća u dobitku 679 1.992 32

9. Kontrolni zbir (od 672 do 679) 680 32.792 43.432


12

IX OSTALI PODACI

Iznos u 000 dinara


Prethodna godina

1. Obaveze za akcize 681

2. Obračunate carine i druge uvozne dažbine (ukupan godišnji iznos prema obračunu) 682 2.718 1.265

3. Kapitalne subvencije i druga državna dodeljivanja za izgradnju i nabavku osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja 683 4. Državna dodeljivanja za premije, regres i pokriće tekućih troškova poslovanja 684 5. Ostala državna dodeljivanja 685

6. Primljene donacije iz inostranstva i druga bespovratna sredstva u novcu ili naturi od inostranih pravnih ili fizičkih lica 686 7. Lična primanja preduzetnika iz neto dobitka (popunjavaju samo preduzetnici) 687 8. Kontrolni zbir (od 681 do 687) 688 2.718 1.265


''ENERGOPROJEKT-VISOKOGRADNJA ''AD BEOGRAD NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVEŠTAJE

13

1. OSNOVNI PODACI O PREDUZEĆU

1. OSNOVNI PODACI O DRUŠTVU Energoprojekt Visokogradnja AD je akcionarsko društvo, (u daljem tekstu: Društvo), a na osnovu rešenja Ministarstva za privredu i privatizaciju. Registrovano je kod Trgovinskog suda u Beogradu registarski uložak br.FI-11384/00 Društvo se bavi projektovanjem, izgradnjom i rekonstrukcijom gradjevinskih i industrijskih objekata i trgovinom na veliko i malo. Preduzeće posluje u sastavu sistema «Energoprojekt» Beograd. Društvo je saglasno kriterijumima iz Zakona o računovodstvu i reviziji razvrstano u velika pravna lica. Sedište Društva je u Beogradu, Bulevar Mihila Pupina 12. Poreski identifikacioni broj Društva je 100001450. Matični broj Društva je 07073151. Prosečan broj zaposlenih u 2007. godini je bio 1013 radnika, a na dan 31.12.2007. društvo je imalo 920 radnika. Prosečan broj zaposlenih na privremenim i povremenim poslovima u 2007. godini je bio 126, a na dan 31.12.2007.društvo je imalo 102 radnika zaposlenih na privremeno povremenim poslovima. Akcijama društva se trguje na vanberzanskom tržištu Beogradske berze. Finansijski izveštaji društva su odobreni od strane Upravnog odbora na 34. sednci održanoj dana 26.02.2007. Finansijski izveštaji obuhvataju poslovanje u zemlji i inostranstvu. U inostranstvu se poslovanje društva odvija preko 30 ino - zaključaka i poslovne jedinice u Herceg Novom u Repubilici Crnoj Gori. Pogoni u inostranstvu su: 1. PREDSTAVNISTVO VG, MOSKVA , RUSIJA 2. ENERGONANA, Moskva, Rusija 3. Z-031, DUMA HANTI MANSIJSK, RUSIJA. 4. Z-034, RUS, SOČI, RUSIJA 5. Z-041, PROJEKTOVANJE, ATIRAU, KAZAHSTAN 6. Z-045, PROJEKTOVANJE, URALJSK, KAZAHSTAN 7. Z-048, KATERINA ALPIKA, RUSIJA 8. Z-038, SENAT, TAŠKENT, UZBEKISTAN 9. Z-039, BIJELJINA, REPUBLIKA SRPSKA 10. Z-043, SZ ATIRAU, KAZAHSTAN 11. Z-044, TC ATIRAU, KAZAHSTAN 12. Z-046, SZ AKTAU, KAZAHSTAN 13. Z-047, ADMIN. ZGRADA, AKTAU, KAZAHSTAN 14. Z-049, TC URALJSK, KAZAHSTAN 15. Z-050, ST. PETERBURG, RUSIJA 16. Z-051, NIPI, AKTAU, KAZAHSTAN 17. Z-052, KLIZIŠTE RUS, RUSIJA 18. Z-053, PROJEKOVANJE TERME, HM, RUSIJA 19. Z-054, PROJEKTOVANJE HOTELA, AKTAU, KAZAHSTAN 20. Z-055, SIKTIVKAR, RUSIJA


14

21. Z-056, TRŽNO REKT. CENTAR, AKTAU, KAZAHSTAN 22. Z-057, SAMARA, RUSIJA 23. Z-058, GRADILIŠTA U ST. PETERBURGU, RUSIJA 24. Z-59, TIMAN, RUSIJA 25. Z-065, NIKOLINA GORA, MOSKVA, RUSIJA 26. Z-063, MANŽEROK, RUSIJA 27. Z-064, ASTANA, AKTAU, KAZAHSTAN 28. Z-061, PROJEKTOVANJE, MANŽEROK, RUSIJA 29. Z-060, FASADA, AKTAU, KAZAHSTAN 30. POSLOVNA JEDINICA HERCEG NOVI

2. OSNOV ZA SASTAVLJANJE I PREZENTACIJU FINANSIJS KIH IZVEŠTAJA Finansijski izveštaji o kojima izveštavamo su sastavljeni u skladu sa Zakonom o računovodstvu i reviziji („Službeni glasnik RS“ 46/2006) i propisima donetim na osnovu tog zakona, primenom računovodstvenih politika iznetih u napomeni 4. ovog izveštaja i opšteprihvaćenom praksom u Republici Srbiji. Na sastavljanje ovih finansijskih izveštaja primenjeni su novi MSFI kao i izmene i dopune postojećih MRS/MSFI sa važnošću od 01. januara 2005. godine. 2.1. Funkcionalna i izveštajna valuta Iznosi u finansijskim izveštajima su iskazani u hiljadama dinara Republike Srbije (RSD). RSD predstavlja funkcionalnu i izveštajnu valutu društva. Sve transakcije koje se obavljaju u valutama koje nisu funkcionalna valuta, tretiraju se kao transakcije u stranim valutama. Iznosi u finansijskim izveštajima su prikazani u hiljadama RSD važećim na dan bilansiranja – 31.12.2007. godine. Uporedni podaci prikazani su u hiljadama RSD važećim na dan 31.12.2006. godine. Za kursiranje monetarnih i nemonetarnih stavki kao i obaveza primenjeni su zvanični srednji kursevi NBS na dan 31.12.2007:

31.12.2007. 31.12.2006. EUR 79,2362 79,0000 USD 53,7267 59,9757

Prihodi i rashodi ino - zaključaka prikazani su po prosečnom kursu za 2007. godinu i to : USD=58,39 RSD i EUR=79,96 RSD 3. PROCENE I PROSUðIVANJA RUKOVODSTVA

Priprema finansijskih izveštaja u skladu sa MRS i MSFI zahteva da rukovodstvo vrši procene, prosuñivanja i pretpostavke koje se odražavaju na izveštajne iznose aktive, pasive, prihoda i rashoda. 4. PREGLED ZNAČAJNIH RA ČUNOVODSTVENIH POLITIKA

(a) Pravila procenjivanja - osnovne pretpostavke Finansijski izveštaji su sastavljeni primenom načela nastanka poslovnog dogañaja (načelo uzročnosti) i načela stalnosti. Prema načelu nastanka poslovnog dogañaja učinci poslovnih promena i drugih dogañaja se priznaju u momentu nastanka (a ne kada se gotovina ili njen ekvivalent primi ili isplati). Finansijski izveštaji sastavljeni primenom načela nastanka poslovnog dogañaja (osim Izveštaja o novčanim tokovima) pružaju informacije ne samo o poslovnim promenama iz prethodnog perioda, koje uključuju isplatu i prijem


15

gotovine, već takoñe i o obavezama za isplatu gotovine u budućem periodu i o resursima koji predstavljaju gotovinu koja će biti primljena u budućem periodu. Finansijski izveštaji su sastavljeni pod predpostavkom da će Društvo da posluje na neograničeni vremenski period i da će da nastavi sa poslovanjem i u doglednoj budućnosti. (b) Priznavanje elemenata finansijskih izveštaja Sredstvo se priznaje u bilansu stanja kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi priticati u Društvo i kada sredstvo ima nabavnu vrednost ili cenu koštanja ili vrednost koja može da se pouzdano izmeri. Obaveza se priznaje u bilansu stanja kada je verovatno da će odliv resursa koji sadrži ekonomske koristi proisteći iz podmirenja sadašnjih obaveza i kada se iznos obaveze koja će se podmiriti može pouzdano da izmeri. Prihod se priznaje u bilansu uspeha kada je povećanje budućih ekonomskih koristi povezano s povećanjem sredstava ili smanjenjem obaveza koje mogu da se pouzdano izmere, odnosno da priznavanje prihoda nastaje istovremeno sa priznavanjem povećanja sredstava ili smanjenja obaveza. Rashodi se priznaju u bilansu uspeha kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri, odnosno da priznavanje rashoda nastaje istovremeno sa priznavanjem porasta obaveza ili smanjenjem sredstava. Kapital se iskazuje u skladu sa finansijskim konceptom kapitala kao uloženi novac ili uložena kupovna moć i predstavlja neto imovinu Društva. Iz finansijskog koncepta kapitala proističe koncept očuvanja finansijskog kapitala. Očuvanje finansijskog kapitala meri se u nominalnim monetarnim jedinicama - RSD. Po ovom konceptu dobitak je zarañen samo ako finansijski (ili novčani) iznos neto imovine na kraju perioda premašuje finansijski (ili novčani) iznos neto imovine na početku perioda, nakon uključivanja bilo kakvih raspodela vlasnicima ili doprinosa vlasnika u toku godine. (c) Preračunavanje stranih valuta i računovodstveni tretman kursnih razlika Izvršen je preračun monetarnih sredstava i obaveza u stranim valutama u njihovu funkcionalnu valutu po kursu važećem na dan bilansa stanja. Pozitivne i negativne kursne razlike nastale po tom osnovu priznaju se u bilansu uspeha kao prihod ili rashod perioda. Preračun monetarnih sredstava i obaveza sa ugovorenom zaštitom putem valutne klauzule vrši se po kursu važećem na dan bilansa stanja, s tim da se efekat knjiži u bilansu uspeha kao finansijski prihod, odnosno rashod. (d) Prihodi od prodaje

Prihodi od prodaje su iskazani u iznosu fakturisane realizacije, tj. izvršene prodaje do kraja obračunskog perioda, pod uslovom da je sa tim danom nastao dužničko-poverilački odnos i da je ispostavljena faktura. Prihod se meri po poštenoj vrednosti primljene nadoknade ili potraživanja, uzimajući u obzir iznos svih trgovačkih popusta i količinskih rabata koje Društvo odobri. Razlika izmeñu poštene vrednosti i nominalnog iznosa naknade priznaje se kao prihod od kamate. Prihod od prodaje se priznaje kada su zadovoljeni svi uslovi: - Društvo je prenelo na kupca sve značajne rizike i koristi od vlasništva; - rukovodstvo Društva ne zadržava niti upliv na upravljanje u meri koja se obično povezuje sa vlasništvom, niti kontrolu nad prodatim proizvodima i robom; - kada je moguće da se iznos prihoda pouzdano izmeri; - kada je verovatno da će poslovna promena da bude praćena prilivom ekonomske koristi u Društvo i - kad se troškovi koji su nastali ili će nastati u vezi sa poslovnom promenom mogu pouzdano da se izmere. Prihodi od usluga iskazani su srazmerno stepenu završenosti usluge na dan bilansiranja.


16

(e) Poslovni rashodi

Ukupne poslovne rashode čine: nabavna vrednost prodate robe, troškovi materijala, troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rashodi, troškovi amortizacije i rezervisanja, troškovi proizvodnih usluga, i nematerijalni troškovi. Osnovni elementi i načela priznavanja rashoda su: - rashodi se priznaju, odnosno evidentiraju i iskazuju kada smanjenje budućih ekonomskih koristi koje je povezano sa smanjenjem sredstava ili povećanjem obaveza može pouzdano da se izmeri; - rashodi se priznaju na osnovu neposredne povezanosti rashoda sa prihodima (načelo uzročnosti); - kada se očekuje da će ekonomske koristi priticati tokom nekoliko obračunskih perioda, a povezanost sa prihodom može da se ustanovi u širem smislu ili posredno, rashodi se priznaju putem postupka sistemske i razumne alokacije; - rashodi se priznaju kada izdatak ne donosi nikakve ekonomske koristi ili kada i do iznosa do kojeg buduće ekonomske koristi ne ispunjavaju uslove ili su prestale da ispunjavaju uslove za priznavanje u bilansu stanja kao sredstvo; - rashodi se priznaju i u onim slučajevima kada nastane obaveza bez istovremenog priznavanja sredstva. (f) Dobici i gubici Dobici predstavljaju povećanje ekonomske koristi, a obuhvataju prihode koji se javljaju u slučaju prodaje stalne imovine po vrednosti većoj od njihove knjigovodstvene vrednosti, zatim nerealizovane dobitke po osnovu prodaje tržišnih hartija od vrednosti (u slučaju kada se vrednovanje hartija od vrednosti vrši po njihovim tržišnim vrednostima), kao i dobitke koji nastaju pri povećanju knjigovodstvene vrednosti stalne imovine usled prestanka delovanja uslova za smanjenje njihove vrednosti. Gubici nastaju po osnovu prodaje imovine po cenama nižim od njene knjigovodstvene vrednosti, zatim po osnovu rashodovanja neotpisanih osnovnih sredstava, po osnovu šteta koje se mogu u celini ili delimično nadoknaditi od osiguravajućih društava, po osnovu primene principa impariteta (umanjenje vrednosti imovine). (g) Finansijski prihodi i rashodi

Finansijski prihodi i rashodi obuhvataju: prihode i rashode od kamata (nezavisno od toga da li su dospeli i da li se plaćaju ili pripisuju iznosu potraživanja ili obaveze na dan bilansiranja); prihode i rashode od kursnih razlika; prihode i rashode iz odnosa sa matičnim, zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima; i ostale finansijske prihode i rashode. Prihodi od dividendi priznaju se kao prihod u godini kada se iste odobre za isplatu. (h) Porez na dobit Porez na dobit predstavlja iznos koji se obračunava i plaća u skladu sa republičkih propisima. Poreska obaveza se obračunava po stopi od 10 % na oporezivu dobit .Oporeziva dobit utvrñuje se u poreskom bilansu usklañivanjem dobiti iskazane u bilansu uspeha, koji je sačinjen u skladu sa Meñunarodnim računovodstvenim standardima i propisima kojima se ureñuje računovodstvo, za odreñene rashode i prihode saglasno poreskim propisima. Obračunati porez se umanjuje za poreske olakšice (ulaganja u osnovna sredstva u sopstvenoj registrovanoj delatnosti). Gubici iz tekućeg perioda iskazani u poreskom bilansu mogu se koristiti za smanjenje oporezive dobiti narednih perioda, ali ne duže od deset godina. (i) Odloženi porez na dobit Odloženi porez na dobit se rezerviše u punom iznosu, korišćenjem metode obaveza, za privremene razlike koje nastanu izmeñu poreske osnovice sredstava i obaveza i njihovih knjigovodstvenih iznosa u finansijskim izveštajima. Iznos odloženog poreza na dobit se utvrñuje na osnovu zakonskih poreskih stopa koje su u primeni, ili se očekuje da će se primenjivati kada odnosna sredstva odloženog poreza na dobit budu realizovana, ili kada se obaveze odloženog poreza na dobit podmire.


17

Sredstva odloženog poreza na dobit se priznaju do obima u kome je verovatno da će buduća oporeziva dobit, u odnosu na koju privremene razlike mogu da se primene, biti na raspolaganju. (j) Primanja zaposlenih /j 1./ Doprinosi za penziono osiguranje i ostale naknade Društvo vrši plaćanja Penzionom fondu Republike Srbije u ime svojih zaposlenih. Svi zaposleni su članovi gore navedenog penzionog fonda. Svi doprinosi obaveznom penzionom osiguranju se priznaju kao trošak i obaveza u momentu obračuna. Društva u Sistemu nemaju svoj penzioni plan ili plan naknada po prestaknu radnog odnosa i , shodno tome, nema nikakvih obaveza po pitanju penzija. /j.2/ Doprinosi za zdravstveno osiguranje Društvo obračunava i izmiruje doprinose za zdravstveno osiguranje koji se u momentu obračuna priznaju kao trošak i obaveza. /j.3/ Otpremnina pri odlasku u penziju Društvo isplaćuje zaposlenima otpemninu pri odlasku u penziju u visini trostrukog iznosa zarade koju su ostvarili za mesec koji prethodi mesecu u kojem se isplaćuje otpremnina (u skladu sa uslovima definisanim Pojedinačnim kolektivnim ugovorom). Otpremnina se isplaćuje i onda kada se raskine radni odnos pre datuma redovnog penzionisanja, ili kada direktor i zaposleni zaključe sporazum o prestanku radnog odnosa u zamenu za otpremninu. Otpremnine koje dospevaju u razdoblju dužem od 12 meseci nakon dana bilansa stanja diskontuju se na sadašnju vrednost počev od bilansa sastavljenog na dan 31.12.2007. (k) Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja, oprema, biološka sredstva i investicione nekretnine Nematerijalno ulaganje je odredivo nemonetarno sredstvo bez fizičkog sadržaja koje Društvo može kontrolisati i od kojeg se očekuje priliv budućih ekonomskih koristi. Nematerijalna ulaganja čine: goodwill, licence, koncesije, zaštitni znakovi, žigovi, računovodstveni softveri, franšize, ulaganja u razvoj proizvodnje novih proizvoda, procesa i ureñaja, autorska prava, ulaganja na tuñim nekretninama, opremi i postrojenjima i sl. Nekretnine, postrojenja i oprema su materijalna sredstva: � Koje Društvo drži za upotrebu u proizvodnji ili za isporuku robe ili pružanje usluga, za iznajmljivanje drugim licima ili u administrativne svrhe; � Za koja se očekuje da će se koristiti duže od jednog obračunskog perioda; Nekretnine, postrojenja i oprema priznaju se kao sredstvo : � Kada je verovatno da će buduće ekonomske koristi po osnovu tog sredstva priticati u Društvo; i � Kada nabavna vrednost ili cena koštanja tog sredstva može pouzdano da se izmeri;

Nabavke nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme u toku godine evidentiraju se po nabavnoj vrednosti. Nabavnu vrednost čini fakturna vrednost nabavljenih sredstava uvećana za sve zavisne troškove nabavke i sve troškove dovoñenja u stanje funkcionalne pripravnosti. Cenu koštanja navedenih sredstava proizvedenih u sopstvenoj režiji čine direktni troškovi i pripadajući indirektni troškovi, koji se odnose na to ulaganje. U nabavnu vrednost ili cenu koštanja uključuju se i troškovi pozajmljivanja koji se mogu neposredno pripisati sticanju, izgradnji ili izradi sredstva koje se osposobljava za upotrebu u skladu sa MRS i MSFI.


18

Naknadni izdatak koji se odnosi na već priznata nematerijalna ulaganja, nekretninu, postrojenja i opremu pripisuje se iskazanom iznosu tog sredstva, ako je verovatno da će priliv budućih ekonomskih koristi da bude veći od prvobitno procenjene stope prinosa tog sredstva. Naknadni izdatak se tretira kao dodatno ulaganje, ako: � Dolazi do produženja korisnog veka trajanja, uključujući i povećanje kapaciteta; � Se postiže značajno unapreñenje kvaliteta proizvoda; i � Se značajno smanjuju troškovi poslovanja u odnosu na troškove pre ulaganja. Svaki drugi naknadni izdatak (troškovi servisiranja, tehničkog održavanja, manje popravke i ostalo) priznaje se kao rashod u periodu u kome je nastao. Nakon što se prizna kao sredstvo, nakretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvreñenja. Nematerijalna ulaganja, nekretnine, postrojenja i oprema prestaju da se iskazuju u bilansu stanja, nakon otuñivanja ili kada je sredstvo trajno povučeno iz upotrebe i kada se od njegovog otuñenja ne očekuju nikakve buduće ekonomske koristi.

Dobici ili gubici koji proisteknu iz rashodovanja ili otuñenja utvrñuju se kao razlika izmeñu procenjenih neto priliva od prodaje i iskazanog iznosa sredstva i priznaju se kao prihod ili rashod u bilansu uspeha.

Investiciona nekretnina je nekretnina (zemljište, grañevinski objekat ili i jedno i drugo koju Društvo kao vlasnik ili zakupac po osnovu finansijskog lizinga (dugoročni zakup) drži radi ostvarivanja zarada od izdavanja nekretnine (izdavanjem u zakup) ili radi povećanja vrednosti nekretnine ili radi i jednog i drugog, a ne radi upotrebe za proizvodnju ili snabdevanje robom ili pružanja usluga ili za potrebe administrativnog poslovanja, ili prodaje u okviru redovnog poslovanja. Prema tome, investiciona nekretnina stvara tokove gotovine koji su u velikoj meri nezavisni od ostale imovine koju drži Društvo. Početno merenje investicione nekretnine prilikom sticanja (nabavke) vrši se po nabavnoj vrednosti ili ceni koštanja. Pri početnom merenju, zavisni troškovi nabavke se uključuju u nabavnu vrednost ili cenu koštanja.

Naknadni izdaci koji se odnose na već priznatu investicionu nekretninu pripisuju se iskazanom iznosu te investicione nekretnine ako je verovatno, da će priliv budućih ekonomskih koristi biti veći od prvobitno procenjene stope prinosa te investicione nekretnine. Svi ostali naknadno nastali izdaci priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali.

Nakon početnog priznavanja, investicione nekretnine se mere prema njihovoj poštenoj vrednosti. Poštena vrednost se meri kao najverovatnija cena koja realno može da se dobije na tržištu, na dan bilansa stanja, u skladu sa definicijom poštene vrednosti. To je najbolja cena koju prodavac realno može da dobije.

Dobitak ili gubitak nastao zbog promene poštene vrednosti investicione nekretnine uključuje se u neto dobitak ili neto gubitak perioda u kojem je nastao. (l) Amortizacija

Osnovicu za amortizaciju nematerijalnih ulaganja čini nabavna vrednost ili cena koštanja po odbitku njihove preostale vrednosti. Preostala vrednost nematerijalnih ulaganja smatra se jednakom nuli, osim kada:

• Postoji ugovorna obaveza trećeg lica da otkupi to sredstvo na kraju njegovog preostalog veka trajanja ili

• Za to sredstvo postoji aktivno tržište na kojem se može odrediti preostala vrednost i da će to tržište trajati i na kraju veka tog sredstva.


19

Za potrebe finansijskog izveštavanja, nematerijalna ulaganja otpisuju se putem proporcionalne stope amortizacije u roku od pet godina, osim ulaganja čije je vreme korišćenja utvrñeno ugovorom, kada se otpisivanje vrši u rokovima koji proističu iz ugovora. Goodwill se ne amortizuje već se za njega obavezno pre sastavljanja finansijskih izveštaja sprovodi test obezvreñenja u skladu sa MRS. Za nematerijalna ulaganja sa neograničenim vekom trajanja ne obračunava se amortizacija. Obračun amortizacije nematerijalnih ulaganja vrši se od početka narednog meseca u odnosu na mesec kada je nematerijalno ulaganje stavljeno u upotrebu. Za potrebe sastavljanja poreskog bilansa amortizacija nematerijalnih ulaganja vrši se prema važećim zakonskim propisima. Interno nastali goodwill ne priznaje se kao nematerijalno ulaganje. Za potrebe sastavljanja poreskog bilansa amortizacija nematerijalnih ulaganja vrši se prema važećim zakonskim propisima. Nakon početnog priznavanja, nekretnine, postrojenja i oprema iskazuju se po nabavnoj vrednosti ili po ceni koštanja umanjenoj za ukupan iznos obračunate amortizacije i ukupan iznos gubitaka zbog obezvreñenja. Osnovicu za amortizaciju nekretnina, postrojenja i opreme čine nabavna vrednost ili cena koštanja po odbitku preostale vrednosti sredstava. Nekretnine, postrojenja i oprema amortizuju se na sistematskoj osnovi tokom korisnog veka upotrebe sredstva. Za potrebe finansijskog izveštavanja, amortizacija se obračunava proporcionalnom metodom tokom procenjenog korisnog veka upotrebe sredstva. Procenjeni korisni vek upotrebe sredstva po potrebi se preispituje i ako su očekivanja značajno različita od prethodnih procena, stope amortizacije se prilagoñavaju za tekući i buduće periode. Za potrebe sastavljanja poreskog bilansa, nekretnine, postrojenja i oprema se razvrstavaju i amortizuju po stopama koje su u skladu sa poreskim zakonodavstvom. Obračun amortizacije počinje od narednog meseca u odnosu na mesec u kojem je osnovno sredstvo stavljeno u upotrebu. Stope amortizacije koje su u primenu, su: (%) Grañevinski objekti 1,3-15,0 Pogonska oprema 5,0-25,0 Računari i pripadajuća oprema 20,0 Vozila 12,5-16,0 Nematerijalna ulaganja 20,0 (m) Finansijski plasmani Finansijski plasmani predstavljaju finansijska sredstva koja se prilikom početnog priznavanja mere po njihovoj nabavnoj vrednosti koja predstavlja poštenu vrednost nadoknade koja je data za njih. Troškovi transakcije se uključuju u početno merenje svih finansijskih sredstava. Za potrebe merenja finansijskog sredstva nakon početnog priznavanja, finansijska sredstva se klasifikuju u četiri kategorije:

(a) finansijska sredstva koja se drže radi trgovanja, početno priznata po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak;


20

(b) ulaganja koja se drže do roka dospeća; (c) zajmovi i potraživanja koji su potekli od strane društva i koji se ne drže radi trgovanja i (d) finansijska sredstva koja su raspoloživa za prodaju. Finansijsko sredstvo se klasifikuje kao finansijsko sredstvo koje je raspoloživo za prodaju ukoliko sasvim ne pripada ni jednoj od ostale tri gore navedene kategorije finansijskih sredstava. Finansijsko sredstvo klasifikuje se kao finansijsko sredstvo koje se drži radi trgovanja, a ne kao finansijsko sredstvo koje je raspoloživo za prodaju, ukoliko je to sredstvo deo portfelja sličnih sredstava za koje postoji obrazac trgovanja radi ostvarivanja dobitka iz kratkoročnih kolebanja cena ili marže dilera. Posle početnog priznavanja, društvo meri finansijska sredstva, (uključujući i derivate koji su sredstva) po njihovim poštenim vrednostima, bez bilo kakvog umanjivanja za transakcione troškove koje može načiniti prilikom prodaje ili drugog otuñenja, osim: - Zajmova i potraživanja i Ulaganja koja se drže do dospeća koja se mere po amortizovanoj ceni, primenom metoda efektivne kamatne stope; - Ulaganja u vlasničke hartije koje se ne kotiraju na aktivnom tržištu i čija se fer vrednost ne može pouzdano izmeriti, koja se mere po nabavnoj ceni. U Republici Srbiji ne postoji dovoljno tržišno iskustvo, stabilnost i likvidnost kod kupovine i prodaje finansijskih sredstava i zvanične tržišne informacije nisu u svakom trenutku raspoložive. Stoga, poštenu (fer) vrednost najčešće nije moguće pouzdano utvrditi u uslovima nepostojanja aktivnog tržišta, kako to zahtevaju MSFI. Priznati dobitak ili gubitak koji proizilazi iz promene u poštenoj vrednosti finansijskog sredstva ili obaveze (koja nije deo odnosa zaštite) početno priznata po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak, priznaje se kao kao dobitak ili gubitak u bilansu uspeha, a kod finansijske imovine raspoložive za prodaju na revalorizacionim rezervama. (n) Zalihe Zalihe robe mere se po nabavnoj vrednosti koju čini fakturna cena dobavljača, uvozne dažbine i drugi porezi (osim onih koje preduzeće može naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškovi prevoza, manipulativni troškovi i drugi troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanju zaliha robe. Popusti, rabati i druge slične stavke oduzimaju se pri utvrñivanju troškova nabavke robe. Obračun izlaza (prodaje) zaliha robe, vrši se po metodi prosečne ponderisane cene. Zalihe materijala koje se nabavljaju od dobavljača mere se po nabavnoj vrednosti, dok se zalihe materijala koji je proizveden kao sopstveni učinak preduzeća mere po ceni koštanja, odnosno po neto prodajnoj vrednosti, ako je niža. Nabavnu vrednost ili cenu koštanja zaliha čine svi troškovi nabavke, troškovi proizvodnje i drugi nastali troškovi neophodni za dovoñenje zaliha na njihovo sadašnje mesto i stanje. Troškovi nabavke zaliha obuhvataju nabavnu cenu, uvozne dažbine i druge poreze (osim onih koje preduzeće može naknadno da povrati od poreskih vlasti), troškove prevoza, manipulativne troškove i druge troškove koji se mogu direktno pripisati sticanju materijala. Popusti, rabati i druge slične stavke oduzimaju se pri utvrñivanju troškova nabavke. Obračun izlaza (utroška) zaliha materijala, vrši se po metodi prosečne ponderisane cene. Zalihe nedovršene proizvodnje i gotovih proizvoda nastaju kao rezultat proizvodnog procesa preduzeća. Ove zalihe mere se po ceni koštanja. Troškovi sadržani u zalihama nedovršene proizvodnje i gotovim proizvodima obuhvataju troškove koji su direktno povezani sa jedinicama proizvoda (kao što je direktni materijal, direktna radna snaga), kao i fiksne i promenljive režijske troškove proizvodnje.


21

Troškovi pozajmljivanja se uključuju u cenu koštanja zaliha. (o) Kratkoro čna potraživanja i plasmani Kratkoročna potraživanja obuhvataju potraživanja od kupaca – zavisnih i drugih povezanih pravnih lica i ostalih kupaca u zemlji i inostranstvu po osnovu prodaje proizvoda, robe i usluga. Kratkoročni plasmani obuhvataju kredite, hartije od vrednosti i ostale kratkoročne plasmane sa rokom dospeća, odnosno prodaje do godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana bilansa. Kratkoročna potaživanja od kupaca mere se po vrednosti iz originalne fakture. Ako se vrednost u fakturi iskazuje u stranoj valuti, vrši se preračunavanje u izveštajnu valutu po srednjem kursu važećem na dan transakcije. Promene deviznog kursa od datuma transakcije do datuma naplate potraživanja iskazuju se kao kursne razlike u korist prihoda ili na teret rashoda. Potraživanja iskazana u stranoj valuti na dan bilansa preračunavaju se prema važećem kursu, a kursne razlike priznaju se kao prihod ili rashod perioda. Kratkoročni finansijski plasmani koji se ne drže radi trgovanja mere se po amortizovanoj vrednosti, ne uzimajući u obzir nameru društava da ih drže do dospeća. Ukoliko postoji verovatnoća da društva neće biti u stanju da naplate sve dospele iznose (glavnicu i kamatu) prema ugovornim uslovima za date kredite, potraživanja ili ulaganja koja se drže do dospeća koja su iskazana po amortizovanoj vrednosti, nastao je gubitak zbog obezvreñivanja ili nenaplaćenih potraživanja. Otpis kratkoročnih potraživanja i plasmana kod kojih postoji verovatnoća nenaplativnosti vrši se indirektnim otpisivanjem, dok se u slučajevima kada je nemogućnost naplate izvesna i dokumentovana, otpis, u celini ili delimično, vrši direktnim otpisivanjem. Verovatnoća nemogućnosti naplate utvrñuje se u svakom konkretnom slučaju na osnovu dokumentovanih razloga (stečaj, odnosno likvidacija dužnika, prezaduženost, otuñenje imovine, prinudno poravnanje, vanparnično poravnanje, zastarelost, sudsko rešenje, akt upravnog organa, kao i u drugim slučajevima za koja društva poseduju verodostojnu dokumentaciju o nenaplativosti.) (p) Gotovina i gotovinski ekvivalenti Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju: novac u blagajni, depozite po viñenju kod banaka, druga kratkoročna visoko likvidna ulaganja sa prvobitnim rokom dospeća do tri meseca ili kraće, i prekoračenja po tekućem računu. Prekoračenja po tekućem računu uključuju se u bilans stanja kao dugovanja po kreditima unutar tekućih obaveza kao kratkoročne finansijske obaveze. (r) Zakupi Zakupi kod kojih zakupodavac zadržava značajan deo rizika i koristi od vlasništva klasifikuje se kao poslovni zakupi. Plaćanja izvršena po osnovu poslovnih zakupa terete bilans uspeha na proporcionalnoj osnovi tokom perioda trajanja zakupa. (s) Obaveze po osnovu finansijskog lizinga Lizing se kvalifikuje kao finansijski u slučaju kada značajni rizici i koristi koji proizilaze iz vlasništva nad predmetom lizinga prelaze na kupca, pri čemu formalno vlasništvo ne mora biti preneto. Obaveza po osnovu finansijskog lizinga se iskazuje na dan bilansa u vrednosti umanjenoj za kamatu sadržanu u lizingu (sadašnja vrednost minimuma plaćanja lizinga). Kamata se alocira na obračunske periode u toku trajanja lizinga u skladu sa otplatnim planom. (t) Potencijalna sredstva i obaveze Potencijalne obaveze se obelodanjuju, ali se ne priznaju, osim u slučajevima kada je odliv resursa verovatan i kada se priznaje rezervisanje u finansijskim izveštajima.


22

Postojanje potencijalnog sredstva se ne obelodanjuje, osim ukoliko je verovatan priliv ekonomskih koristi. Ukoliko je ostvarenje prihoda gotovo sigurno, sredstvo se može priznati u finansijskim izveštajima. (u) Komparativni podaci U 2007. godini je primenjen MRS 19 Naknade zaposlenima i ukalkulisane su naknade za otpremnine prilikom odlaska u penziju (v) Troškovi pozajmljivanja Troškovi pozajmljivanja su kamate, provizije i drugi troškovi koji nastaju u preduzeću u vezi sa pozajmljivanjem finansijskih sredstava u skladu sa MRS i MSFI. Troškovi pozajmljivanja koji se mogu neposredno pripisati sticanju, izgradnji ili izradi sredstva koje se osposobljava za upotrebu, uključuju se u nabavnu vrednost ili cenu koštanja tog sredstva. Ostali troškovi pozajmljivanja priznaju se kao rashod u periodu u kojem su nastali. (w) Obezvreñenje sredstava Ukoliko u toku godine doñe do obezvreñenja sredstava, Upravni odbor društva na bazi obrazloženog predloga direktora društva utvrñuje da li postoje indikatori koji ukazuju da je došlo do obezvreñenja sredstava u skladu sa MRS, kao i da li postoje indikatori koji ukazuju da je došlo do smanjenja ranije priznatog obezvreñenja tih sredstava. U slučaju postojanja tih indikatora, Upravni odbor donosi odluku o iznosu obezvreñenja ili iznosu za koji ranije priznata obezvreñenja treba ukinuti. Na kraju godine, Upravni odbor na bazi obrazloženog predloga direktora društva i popisne komisije donosi odluku o iznosu obezvreñenja sredstava ili iznosu za koji ranije priznato obezvreñenje treba ukinuti. (x) Finansijske obaveze Finansijskim obavezama smatraju se dugoročne obaveze (obaveze prema povezanim pravnim licima i pravnim licima sa uzajamnim učešćem, dugoročni krediti, obaveze po dugoročnim hartijama od vrednosti i ostale dugoročne obaveze), kratkoročne finansijske obaveze (obaveze prema povezanim pravnim licima i pravnim licima sa uzajamnim učešćem, kratkoročni krediti i ostale kratkoročne finansijske obaveze), kratkoročne obaveze iz poslovanja (dobavljači i ostale obaveze iz poslovanja) i ostale kratkoročne obaveze. Kratkoročnim obavezama smatraju se obaveze koje dospevaju u roku do godinu dana, od dana činidbe, odnosno od dana godišnjeg bilansa. Dugoročnim obavezama smatraju se obaveze koje dospevaju za plaćanje u periodu dužem od godinu dana od dana sastavljanja finansijskih izveštaja. Deo dugoročnih obaveza koji dospeva za plaćanje u periodu kraćem od godinu dana od dana sastavljanja finansijskih izveštaja, iskazuju se kao kratkoročne obaveze. Prilikom početnog priznavanja, društvo meri finansijsku obavezu po njenoj nabavnoj vrednosti koja predstavlja poštenu vrednost nadoknade koja je primljena za nju. Transakcioni troškovi se uključuju u početno merenje svih finansijskih obaveza. Smanjenje obaveza po osnovu zakona, vanparničnog poravnjanja i slično vrši se direktnim otpisivanjem. (y) Dugoročna rezervisanja Dugoročno rezervisanje se priznaje kada:

• Društvo ima obavezu (pravnu ili stvarnu) koja je nastala kao rezultat prošlog dogañaja, • Postoji verovatnoća da će odliv resursa biti potreban za izmirenje obaveza i • Iznos obaveze može pouzdano da se proceni.


23

Ukoliko ovi uslovi nisu ispunjeni rezervisanje se ne priznaje. Dugoročna rezervisanja obuhvataju rezervisanja za troškove u garantnom roku, rezervisanja za troškove obnavljanja prirodnih bogatstava, rezervisanja za zadržane kaucije i depozite, rezervisanja za restrukturiranja društva i ostala dugoročna rezervisanja za pokriće obaveza (pravnih ili stvarnih), nastalih kao rezultata prošlih dogañaja, za koje je verovatno da će izazvati odliv resursa koji sadrže ekonomske koristi, radi njihovog izmirivanja i koje se mogu pouzdano proceniti (na primer, sporovi u toku), kao i rezervisanja za izdate garancije i druga jemstva.

Dugoročna rezervisanja za troškove i rizike prate se po vrstama, a njihovo smanjenje odnosno ukidanje vrši se u korist prihoda.

Rezervisanja se ne priznaju za buduće poslovne gubitke. Rezervisanja se razlikuju od drugih obaveza zbog prisustva neizvesnosti u pogledu roka nastanka ili iznosa budućih izdataka koji su potrebni za izmirenje. Merenje rezervisanja vrši se u iznosu očekivanih izdataka za izmirenje obaveza. Rezervisanja se ispituju na dan svakog bilansa stanja i koriguju tako da odražavaju najbolju sadašnju procenu. Ako više nije verovatno da će odliv resursa biti potreban za izmirenje obaveze, rezervisanje se ukida. (z) Efekti izmena računovodsvenih politika, promene računovodstvenih procena i greške iz prethodnog perioda Ispravka naknadno ustanovljenih materijalno značajnih grešaka je ona koja ima tako značajan uticaj na finansijske izveštaje jednog ili više prethodnih perioda da se ti finansijski izveštaji više ne mogu smatrati pouzdanim na dan njihovog izdavanja. Ispravka materijalno značajne greške iz prethodnih perioda se vrši korigovanjem početnog stanja nerasporeñenog dobitka ili gubitka iz ranijih godina. Materijalno značajni efekti promene računovodstvenih politika i naknadno utvrñenih grešaka se koriguju retroaktivno uz prilagoñavanje uporednih podataka u finansijskim izveštajima, osim ako je to praktično neizvodljivo ( tada se promena računovodstvene politike primenjuje prospektivno ). Svaka korekcija koja iz toga proizilazi iskazuje se kao korekcija iznosa nerasporeñenog dobitka na početku perioda. Devizni kursevi Zvanični kursevi valute koji su značajni za poslovanje društava i koji su korišćeni za preračun deviznih pozicija finansijskih izveštaja u dinare, bili su sledeći: 2007. godine 2006. godine EUR 79,2362 RSD 79,0000 RSD USD 53,7267 RSD 59,9757 RSD GBP 107,3080 RSD 117,8577 RSD CHF 47,8422 RSD 49,1569 RSD


24

5. UPRAVLJANJE FINANSIJSKIM RIZIKOM 5.1. Faktori finansijskog rizika Poslovanje Društva je izloženo različitim finansijskim rizicima: tržišni rizik (koji obuhvata rizik od promena deviznih kurseva, rizik promene fer vrednosti i rizik promene kamatnih stopa i rizik cena), kreditni rizik i rizik likvidnosti. Upravljanje rizicima u Društvu je usmereno na nastojanje da se u situaciji nepredvidivosti finansijskih tržišta potencijalni negativni uticaji na finansijsko poslovanje Društva svedu na minimum. Društvo koristi izvedene finansijske instrumente kako bi se zaštitilo od nekih oblika rizika. Upravljanje rizicima sprovodi Finansijski sektor Društva na osnovu politika odobrenih od strane Upravnog odbora. Finansijski sektor Društva identifikuje i procenjuje finansijske rizike i definiše načine zaštite od rizika usko sarañujući sa poslovnim jedinicama Društva. Upravljanje rizikom sprovodi se na osnovu politika Upravnog odbora, koje obuhvataju oblasti kao što su: devizni rizik, kamatni rizik, korišćenje finansijskih instrumenata i ulaganje viška likvidnih sredstava. (a) Tržišni rizik Društvo posluje po tržišnim principima i izloženo je promenama na tržištu nekretnina. /I/ Devizni rizik Društvo posluje u meñunarodnim okvirima i izloženo je riziku deviznog kursa koji proističe iz poslovanja sa različitim valutama. Rizik proističe iz budućih trgovinskih transakcija, priznatih sredstava i obaveza i neto ulaganja u poslovanje u inostranstvu. Rizik vezan za fluktuaciju kursa naročito je bio izražen u ovoj godini i imao je negativne efekte na poslovanje ino zaključaka u Ruskoj Federaciji koji su ugovoreni u USD. Imajući u vidu da su cene uvoznih materijala i opreme vezani za valutu EUR i da su ino punktovi oformili obaveze po osnovu deviznih plata radnika u EUR-ima, pri plaćanju ovih obaveza Društvo je imalo negativne kursne razlike. /II/ Rizik cena Društvo je izloženo riziku cena proizvoda i usluga. Imajući u vidu da je jedna od baznih aktivnosti Društva izgradnja nepokretnosti (sopstvene investicije u razvoj lokacija) zbog mogućih tržišnih poremećaja Društvo je izloženo ovom vidu rizika. Ali pošto cene nekretnina beleže stalni porast Društvo nije trpelo nikakve negativne efekte od ovog rizika. /III/ Rizik promene fer vrednosti Osnovna sredstva Društvo vodi po nabavnoj vrednosti i Društvo nije izloženo ovom riziku. Hartije od vrednosti se svode na fer vrednost na dan 31.12.2007. i pošto ne predstavljaju značajan udeo u imovini Društva možemo konstatovati da Društvo nije izloženo ovom vidu rizika. Društvo poseduje hartije od vrednosti banaka koje beleže stalni rast, tako da je Društvo imalo pozitivne efetke. /IV/ Rizik promene kamatnih stopa Društvo je izloženo ovom vidu rizika jer je u svom poslovanju upućeno na korišćenje bankarskih kredita. (b) Kreditni rizik Drustvo nema značajne koncentracije kreditnog rizika. Društvo ima utvrñena pravila kako bi obezbedilo da se usluge za izvedene radove za poznate investitore obavlja za kupce koji imaju odgovarajuću kreditnu istoriju. U slučaju prodaje nepokretnosti Društvo primenjuje princip da objekte u izgradnji od kupaca naplaćuje avansno. Učesnici u poslu i u gotovinskim transakcijama su finansijske institucije visokog kreditnog rejtinga. Društvo ima politiku kojom se ograničava izloženost kreditnom riziku prema svakoj pojedinčnoj finansijskoj instituciji.


25

(c) Rizik likvidnosti Oprezno upravljanje rizikom likvidnosti podrazumeva održavanje dovoljnog iznosa gotovine i hartija od vrednosti namenjenih prodaji, kao i obezbeñenje adekvatnih izvora finansiranja zbog dinamične prirode poslovanja Društva. Finansijski sektor Društva teži da održi fleksibilnost finansiranja držanjem na raspolaganju utvrñenih kreditnih linija.


26

2007 2006 2007 2006PRIHOD

Prihodi od prodaje-eksterni 14898 4275839 6832455Ukupan prihod 14898 7426979 7054459REZULTAT SEGMENTA

Poslovni dobitak 12939 19487 217173

Prihodi od kamata 22571 805Rashodi kamata 108906 129240Porez na dobit 13595 7896Neto dobitak 205063 108833

Ukupna aktiva 9187670 6369510

Ukupna pasiva 9187670 6369510

Amortizacija 127446 137501

Poslovni segmenti

Projektovanje i istraživanje

Izgradnja i opremanje

6. IZVEŠTAVANJE PO SEGMENTIMA


27

2007 2006 2007 2006 2007 2006 2007 2006 2007 2006 2007 2006Prihodi od prodaje 1222501 2929762 2783545 3717193 279231 180590 5460 4910 4290737 6832455Prihod od prodaje proizvoda 6550 42468 6550 42468Prihod od prodaje usluga 1215951 2887294 2783545 3717193 279231 180590 5460 4910 4284187 6789987Ukupna aktiva 0 0Kapitalni izdaci 0 0

Afrika Nerasporeñeno Ukupno

Geografski segmenti

Srbija ZDN Evropa


28

7. POVEĆANJE/(SMANJENJE) VREDNOSTI ZALIHA U ČINAKA

2007 2006RSD 000 RSD 000

Nedovršena proizvodnja na dan 31. decembra 4.203.817 1.941.505 Nedovršene usluge na dan 31. decembraGotovi proizvodi na dan 31.decembra 268.790 221.251 Svega 4.472.607 2.162.756 MinusNedovršena proizvodnja na dan 1. januara 1.941.505 2.265.293 Nedovršene usluge na dan 1. januaraEfekat preračuna na izveštajnu valutu - 8.790 - 85.082 Gotovi proizvodi na dan 1.januara 221.251 53.090 Svega 2.153.966 2.233.301

Ukupno 2.318.641 -70.545 Značajno povećanje nedovršene proizvodnje je rezultat prvenstveno povećanja nedovršene proizvodnje u Herceg Novom u 2007. godini, koja je povećana za 1.355.712 hiljada dinara, a takodje na kompleksu objekata Bežanijska Kosa efekat povećanja zaliha učinaka je 869.163 hiljade dinara. 8. OSTALI POSLOVNI PRIHODI

2007 2006RSD 000 RSD 000

Prihodi od premija, subvencija, dotacija, regresa, kompenzacija i povraćaja poreskih dažbinaPrihodi od zakupnina 26.253 23.823 Ostali poslovni prihodi 31.737 51.282 Ukupno 57.990 75.105

9. NABAVNA VREDNOST PRODATE ROBE

2007 2006RSD 000 RSD 000

Nabavna vrednost prodate robe na veliko 11115 51802Ukupno 11115 51802

10. TROŠKOVI MATERIJALA

2007 2006RSD 000 RSD 000

Troškovi materijala za izradu 1,782,315 2,037,095 Troškovi ostalog materijala (režijskog) 37,065 18,140 Troškovi goriva i energije 97,170 84,394 Ukupno 1,916,550 2,139,629


29

11. TROŠKOVI ZARADA, NAKNADA ZARADA I OSTALI LI ČNI RASHODI

2007 2006RSD 000 RSD 000

Troškovi zarada i naknada zarada (bruto) 1.212.787 1.262.701 Troškovi poreza i doprinosa na zarade i naknade zarada na teret poslodavca 208.278 273.778 Troškovi naknada po ugovoru o delu 2.667 3.410 Troškovi naknada po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima 829 2.500 Troškovi nakanada članovima upravnog i nadzornog odbora 1.152 2.296 Ostali lični rashodi i naknade 345.014 385.871 Ukupno 1.770.727 1.930.556

12. TROŠKOVI AMORTIZACIJE I REZERVISANJA Troškovi amortizacije i rezervisanja u iznosu od Din 162.454 hiljada (u 2006. godini Din. 152.262 hiljada) odnose se na: amortizaciju nekretnina, postrojenja, opreme, investicione nekretnine i bioloških sredstava u skladu sa napomenom 4(k) i troškove rezervisanja prema sledećem pregledu:

2007 2006RSD 000 RSD 000

Amortizacija nekretnina, postrojenja, opreme, investicionih nekretnina 127.446 137.501

Troškovi rezervisanja za garantni rok 28.225 14.761 Rezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 6.783 Ukupno 162.454 152.262

13. OSTALI POSLOVNI RASHODI

2007 2006RSD 000 RSD 000

Troškovi usluga na izradi učinaka 1.265.596 1.099.726

Troškovi transportnih usluga 139.266 163.567

Troškovi usluga održavanja 27.402 25.625

Troškovi zakupnina 23.737 46.437

Troškovi sajmova 5

Troškovi reklame i propagande 6.031 10.869

Troškovi istraživanja 4.032 2.581

Troškovi ostalih usluga 15.363 16.130

Svega 1.481.432 1.364.935 Nematerijalni troškoviTroškovi neproizvodnih usluga 946.888 528.507

Troškovi reprezentacije 10.529 12.346

Troškovi premije osiguranja 6.218 9.494

Troškovi platnog prometa 126.721 116.070

Troškovi članarina 2.128 2.226

Troškovi poreza 69.670 174.303

Ostali nematerijalni troškovi 155.991 142.849

Svega 1.318.145 985.795Ukupno 2.799.577 2.350.730

Troškovi proizvodnih usluga


30

14 FINANSIJSKI PRIHODI I RASHODI

2007 2006RSD 000 RSD 000

Finansijski prihodi od matičnog i zavisnih pravnih lica 271

Finansijski prihodi od ostalih povezanih pravnih lica 135.906

Prihodi od kamata 22.571 805

Pozitivne kursne razlike 208.258 38.794

Prihodi po osnovu efekata valutne klauzule 13.068 12.267

Ostali finansijski prihodi 168.754 57.135 Ukupno 548.828 109.001

Finansijski rashodiFinansijski rashoda iz odnosa sa matičnim i zavisnim pravnim licima 618 158

Finansijski rashoda iz odnosa sa ostalim povezanim pravnim licima 138.985 0

Rashodi kamata 108.906 129.240

Negativne kursne razlike 240.703 68.612

Rashodi po osnovu efekata valutne klauzule 3.264 6.867Ukupno 492.476 204.877

Finansijski prihodi

Kursne razlike su u 2007. godini date po bruto principu. 15. OSTALI PRIHODI I RASHODI, PRIHODI OD USKLA ðIVANJA VREDNOSTI

IMOVINE I RASHODI PO OSNOVU OBEZVRE ðENJA IMOVINE

2007 2006RSD 000 RSD 000

Dobici od prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 5.232 13.341Dobici od prodaje učešća i dugoročnih hartija od vrednosti 60 17.531Viškovi 6.093 131Naplaćena otpisana potraživanja 136.396 18.762Prihodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika 75 203Prihodi od smanjenja obaveza 39.496Ostali nepomenuti prihodi 11.965 48.012Prihodi od usklañivanja vrednosti dugoročnih finansijskih plasmana i hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 882 2.687Prihodi od usklañivanja vrednosti ostale imovine 2.639Ukupno 200.199 103.306

Ostali prihodi i prihodi od usklañivanja vrednosti imovine


31

2007 2006RSD 000 RSD 000

Gubici po osnovu rashodovanja i prodaje nematerijalnih ulaganja, nekretnina, postrojenja i opreme 12.205 9.516 Gubici od prodaje materijala - 3.403 3.068Manjkovi 2.009 561Rashodi po osnovu efekata ugovorene zaštite od rizika 28.933 61.212Rashodi po osnovu direktnih otpisa potraživanja 6.182 6.539Ostali nepomenuti rashodi 10.847 27.904Obezvreñenje dugoročnih finansijskih plasmana i drugih hartija od vrednosti raspoloživih za prodaju 882 3.432Obezvreñenje potraživanja i kratkoročnih finansijskih plasmana 15.311Ukupno 79.772 112.232

Ostali rashodi i rashodi po osnovu obezvreñenja imovine

U ostalim prihodima su prihodi od naplate potraživanja od Jugoimort SDPR za radove izvedene u Iraku, investicioni zaključak 202C (Z-202C), koja su ranijih godina bila otpisana u iznosu od 136.396 hiljada dinara. 16. POREZ NA DOBITAK

2007 2006RSD 000 RSD 000

209.205 112.371

Neto kapitalni dobici (gubici) 14 17.532 Poslovni dobitak (gubitak) 32.426 217.173 Uskljañivanje i korekcije rashoda u poreskom bilansu 65.574 30.708 Usklañivanje i korekcija prihoda u poreskom bilansuOporeziva poslovna dobit 274.779 143.079 Umanjenje za iznos gubitaka iz ranijih godina - - Kapitalni dobitak 17.532 Umanjenje za iznos kapitalnih gubitaka iz ranijih godina

Poreska osnovica 274.779 160.610 Umanjenje za prihode od dividendi i udela u dobiti od rezidentnih obveznika

2.874 2.687

Umanjena poreska osnovica (Obrazac PB-1) 271.905 157.923 Obračunati porez (10% od umanjene poreske osnovice) 27.190 15.792 Umanjenje obračunatog poreza po osnovu poreskuh podsticaja i oslobañanja

13.595 7.896

POREZ NA DOBITAK (Obrazac PDP)Poreski rashod perioda 13.595 7.896 Odloženi poreski prohod perioda 9.453 4.358

Finansijski rezultat u bilansu uspeha (dobitak/gubitak pre oporezivanja)

Obračun poreza na dobitak vrši se po stopi od 10% u skladu sa poreskim propisima, odvojeno za poslovni i kapitalni podbilans. Vrši se usklañivanje pojedinih pozicija prihoda i rashoda, a poreska osnovica se umanjuje za gubitke ranijih godina i prihode od dividendi i udela u dobiti kod pravnih lica rezidenata. Obračunati porez se umanjuje za poreska osloboñenja po osnovu poreskih podsticaja ( ulaganja u osnovna sredstva...)


32

17. ZARADA PO AKCIJI Osnovna zarada po akciji izračunava se tako što se dobit pripisiva akcionarima podeli ponderisanim prosečnim brojem običnih akcija . 2007. 2006. Dobit pripisiva akcionarima Društva 205063 108833 Ponderisani prosečni broj običnih akcija u emisiji (u hiljadama) 3017 3017 Osnovna zarada po akciji (RSD po akciji) 67.97 36.08

18. UGOVORI O IZGRADNJI

Prihod od ugovora o izgradnji po fiksnoj ceni priznaje se po metodi procenta izvršenja, izmereno dovoñenjem u vezu sa procentom ostvarenih časova rada do tog datuma u odnosu na ukupno procenjene časove rada za svaki ugovor posebno. Prihod od ugovora o izgradnji sa naknadnim uvećanjem troška priznaje se dovoñenjem u vezu sa nadoknadivim troškovima nastalim tokom perioda plus zarañena naknada, i meri se udelom koji nastali troškovi imaju u procenjenim ukupnim troškovima datog ugovora do datog datuma. Stepen izvršenja ugovora se izračunava kroz srazmeru izmeñu nastalih ugovornih troškova za izvršeni rad do datog datuma prema poslednjim procenjenim ukupnim ugovorenim troškovima.

RSD 000

U G O V O R I

z-056 z-055 z-057 z-060 z-049 H. Novi z-052 Ukupno

Ugovoreni prihod priznat kao prihod datog perioda 640.861 648.249 463.119 121.657 572.296 1.634.943 165.381 4.246.506

Troskovi nastali u datom periodu 596.519 740.371 495.507 110.173 652.809 1.510.285 133.401 4.239.065

Primljeni avansi 1.253.087 832 3.586 1.755.714 3.013.219

Garantni depozit 0

Bruto dospela potrazivanja za ugovoren posao 240.163 162.614 16.461 54.180 473.418

Bruto dospele obaveze za ugovoren posao 23.909 65.222 28.767 7.403 25.560 192.336 1.593 344.790

Nefakturisani ugovorni prihod 0

Ugovori o izgradnji su na ino zaključcima zaključeni sa investitorom i investitoru se mesečno ispostavljaju situacije. U tabeli su prikazani ugovori koji sa najvećim procentom učestvuju u bilansu uspeha i stanja. Z-056 Aktau Kazahstan Tržno rekreativni kompleks ukupna vrednost ugovora je 61.852.090 EUR-a, iznos avansa 30% 18.556.627 EUR-a.Početak radova 2007.godina. Radovi se nastavljaju i u 2008.godini. Herceg Novi je sopstvena investicija na objektu Savina izgradnja apartmanskog naselja. Rok završetka 2008.godina.


33

19. NEMATERIJALNA ULAGANJA

Ulaganja u razvoj

Koncesije, patenti i sl Goodwill

Ostala nemateri-

jalna ulaganja

Nemateri-jalna

ulaganja u pripremi

Avansi za nematerija

lna ulaganja Ukupno

Nabavna vrednost RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 Stanje 1.1.2007. godine 5.085 5.085 Korekcija početnog stanja 0 Nove nabavke 6.144 6.144 Prenos sa/na 0 Otuñivanje i rashodovanje 0 Revalorizacija - procena 0 Ostalo 0 Stanje 31.12.2007. godine 0 0 0 11.229 0 0 11.229 Ispravka vrednosti Stanje 1.1.2007. godine 1977 1977 Korekcija početnog stanja 0 Amortizacija za 2007. godinu 2782 2782 Otuñivanje i rashodovanje 0 Obezvreñenja 0 Revalorizacija - procena 0 Ostalo 0 Stanje 31.12.2007. godine 0 0 0 4759 0 0 4759 Neotpisana vrednost 31.12.2007. godine 0 0 0 6.470 0 0 6.470 31.12.2006. godine 0 0 0 3.108 0 0 3.108 20. NEKRETNINE, POSTROJENJA, OPREMA I INVESTICION E NEKRETNINE

Zemljište Grañevinski

objekti Postrojenja i

oprema

Investici-one

nekretnine

Osnovna sredstva

u pripremi

Avansi za

osnovna sredstva Ukupno

Nabavna vrednost RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 RSD 000 Stanje 1.1.2007. godine 167.783 1.344.255 1.302.797 2.814.835 Korekcija početnog stanja 0 Prenos sa jednog oblika na drugi -29 -29 Nove nabavke 3.394 78.247 81.641 Otuñivanje i rashodovanje -15.480 -69.320 -84.800 Kursne razlike 249 -9.929 -9.680 Ostalo, procena vrednosti 111 111 Stanje 31.12.2007. godine 167.783 1.332.418 1.301.877 0 0 0 2.802.078 0 Ispravka vrednosti 0 Stanje 1.1.2007. godine 683.743 907.798 1.591.541 Korekcija početnog stanja 0 Amortizacija za 2007. godinu 40.934 83.729 124.663 Otuñivanje i rashodovanje -3.984 -55.107 -59.091 Obezvreñenja 0 Revalorizacija - procena 0 Ostalo -53 -2.989 -3.042 Stanje 31.12.2007. godine 167.783 720.640 933.431 0 0 0 1.821.854 Neotpisana vrednost 0 31.12.2007. godine 167.783 611.778 368.446 0 0 0 1.148.007 31.12.2006. godine 167.783 660.512 394.999 0 0 0 1.223.294


34

21. OPREMA UZETA U LIZING

RSD 000 Lizing

2007 2006

Grupe sredstava Neto knjigovodstvena vrednost Grupe sredstava

Neto knjigovodstvena vrednost

Automobili 2.274 Automobili 3.040

Ostalo kranovi i bageri 57.760 Ostalo 68.257Ukupno 60.034 71.297

22. UČEŠĆA U KAPITALU

Učešća u kapitalu predstavljaju dugoročna finansijska ulaganja u akcije i udele društava, banaka i osiguravajućih društava. Iskazana su: - prema metodi nabavne vrednosti, po kojoj investitor iskazuje svoje ulaganje po nabavnoj vrednosti. Investitor priznaje prihod samo u onoj meri u kojoj primi svoj deo iz raspodele nerasporeñene neto dobiti korisnika ulaganja, do koje doñe nakon dana kada ga je investitor stekao. Deo iz raspodele koji se primi u iznosu koji je viši od takve dobiti smatra se povraćajem investicija i iskazuje se kao smanjenje nabavne vrednosti investicije. Učešća u kapitalu odnose se na akcije (udele) kod:

% * 2007 2006učešća RSD 000 RSD 000

Društvo …..Svega - -

Ostalih povezanih pravnih licaGenaralservis 35 Društvo …..Garant 7,766 6,885 Isp.vrednosti (3,568) (6,069)Svega 4,198 851

Ostalih pravnih lica i druge HOV raspoložive za prodajuOstalo 5,270 Jubmes banka 75,128 53,641 Svega 80,398 53,641

Ukupno 84,596 54,492

Zavisnih pravnih lica

Došlo je do povećanja učešća u kapitalu po osnovu svodjenja vrednosti akcija kojima se trguje na Beogradskoj berzi na dan 31.12.2007.


35

23. OSTALI DUGOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI

Ostali dugoročni finansijski plasmani odnose se na: 2007 2006

RSD 000 RSD 000a) Date dugoročne kredite u zemlji - Zeleznicki cvor 968.270 827.570 u inostranstvu 7.557 56.609 Svega 975.827 884.179 b) Obveznice devizne štednjec) Stambene kredite zaposlenima 26.318 23.301 d) Ostalo - Nis, Holding, ino pogoni 457.062 88.413 Ispravka vrednosti dug.plasmane (733.952) (641.426)Ukupno 725.255 354.467

Povećanje datih dugoročnih kredita je za kamatu obračunatu za 2007. godinu po kreditu datom Preduzeću za izgradnju železničkog čvora Prokop u iznosu od 141.700 hiljada dinara. Ukupna kamata po datom kreditu iznosi 733.952 hiljade dinara, a nominalni iznos kredita je 234.318 hiljada dinara. Za uknjiženu kamatu je stvorena ispravka vrednosti. Povećanje stambenih kredita je posledica revalorizacije rata. Ostalo čine: dugoročni plasmani u inostranstvu u iznosu od 365.836 hiljada dinara, koja čine novčana sredstva koja su garancija za Z-056 Aktau u Kazahstanu, zadržani garantni depozit Energoprojekt Holding u iznosu od 7.278 hiljada dinara za izgradnju poslovnog objekta u bloku 26 na Novom Beogradu i učešće u finansiranju u izgradnji hotela «Hayat» na Crnom Vrhu u iznosu od 82.406 hiljada dinara. 24. ZALIHE

2007 2006RSD 000 RSD 000

Materijal, rezervni delovi, alat i inventar 214.028 223.098 Nedovršena proizvodnja 4.203.817 1.941.505 Gotovi proizvodi 268.790 221.251 Roba 954 12.146 Stalna sredstva namenjena prodaji 224.593 244.598 Dati avansi 209.421 375.329 Ukupno 5.121.603 3.017.927

Nedovršenu proizvodnju čine sopstvene investicije na kompleksu objekata «Bežanijska Kosa» u iznosu od 1.572.714 hiljada dinara, zajednička investicija sa preduzećem Kolex u Knez Danilovoj ulici, u iznosu od 19.842 hiljada dinara, sopstvena investicija u Crnoj Gori u iznosu od 2.566.097 hiljada dinara, nedovršena proizvodnja na osnovu nefakturisane realizacije investitoru u inostranstvu u iznosu od 17.905 hiljada dinara i na osnovu radova na izgradnji železničkog čvora Prokop u iznosu od 27.259 hiljada dinara. Gotove proizvode čine neprodate nepokretnosti na lokacijama Blok 29 i Bežanijska Kosa na Novom Beogradu.


36

25. POTRAŽIVANJA 2007 2006

RSD 000 RSD 000Kupci – matično pravno lice Energoprojekt Holding 171.727 2.462 Kupci – ostala povezana pravna lica u sistemu Energoprojekt 24.364 29.611 Kupci u zemlji 1.194.276 1.117.733 Kupci u inostranstvu 651.503 450.766 Minus: Ispravka vrednosti (842.439) (791.032)Svega 1.199.431 809.540

Potraživanja iz specifičnih poslovaOstala potraživanja iz specifičnih poslova 215.407 421.980 Minus: Ispravka vrednostiSvega 215.407 421.980

Druga potraživanjaPotraživanja za kamatu i dividende 49 Potraživanja od zaposlenih 15.853 19.464 Potraživanja od državnih organa i organizacijaPotraživanja za više plaćen porez na dobit 3.712 1.603 Potraživanja po osnovu preplaćenih ostalih poreza i doprinosa 1.450 1.156 Ostala potraživanja 2.626 2.375 Minus: Ispravka vrednosti (13.479)Svega 10.211 24.598

Ukupno 1.425.049 1.256.118

Potraživanja po osnovu prodaje

Potraživanja od kupaca u zemlji čine potraživanja od Preduzeća za izgradnju železničkog čvora u iznosu od 1.014.667 hiljada dinara, od čega kamata čini 660.914 hiljada dinara i za nju je stvorena ispravka vrednosti s obzirom da se vodi sudski spor. Najveća potraživanja od kupaca u inostranstvu čine: potraživanja od investitora za radove u inostranstvu u iznosu od 506.852 hiljade dinara i potraživanja od Jugoimport SDPR po osnovu radova na zaključku 202C Irak iz ranijih godina koje je bilo otpisano u iznosu od 136.396 hiljada dinara. Ovo potraživanje je naplaćeno u 2008. godini nakon datuma sastavljanja finansijskih izveštaja. Najveće potraživanje iz specifičnih poslova čini potraživanje od Energoprojekt Holdinga za radove na bloku 26 na Novom Beogradu u iznosu od 200.000 hiljada dinara. Geografski raspored kupaca je sledeći:

2007 2006 Kupci u zemlji RSD 000 RSD 000 Beograd 1.383.253 1.138.343 Vojvodina 2.540 134 Uža Srbija 4.574 11.329 Minus: Ispravka vrednosti (842.439) (623.977) Svega 547.928 525.829 Kupci u inostranstvu Bivše jugoslovenske republike 4.480 4.466 Evropa Azija 647.023 446.300 Minus: Ispravka vrednosti (167.055) Svega 651.503 283.711 Ukupno 1.199.431 809.540


37

26. KRATKOROČNI FINANSIJSKI PLASMANI

Kratkoročni finansijski plasmani obuhvataju: Kamata 2007 2006

Valuta % RSD 000 RSD 000Kratkoro čne kredite i plasmane – matična, zavisna i ostala povezana pravna licaZavisna pravna lica 99 Ostala povezana pravna lica 61.144 20.848Tekuće dospeće dugoročnih kreditaSvega 61.243 20.848

Kratkoro čne kredite u zemljiKrediti dati radnicima 6.752 17

Svega 6.752 17

Kratkoro čne kredite u inostranstvuino zaključci 8.160 814.588Minus: Ispravka vrednosti (790.199)

Svega 8.160 24.389

Hartije od vrednosti kojima se trguje8.727

Minus: Ispravka vrednosti (8.727)

Svega - -

Ostali kratkoro čni finansijski plasmaniOstali kratkoročni finansijski plasmani 89.674 29.539

Svega 89.674 29.539

Ukupno 165.829 74.793

U ostalim kratkoročnim plasmanina najveća stavka je kolateral dat Alpha banci u iznosu od 63.388 hiljada dinara. 27. GOTOVINSKI EKVIVALENTI I GOTOVINA

2007 2006RSD 000 RSD 000

Tekući računi 44.761 9.525 Blagajna 454 421 Svega 45.215 9.946 U stranoj valutiDevizni računi 250.493 288.862 Blagajna 33.258 47.600 Akreditivi 10.672 Ostalo 2.217 1.025 Svega 285.968 348.159 Ukupno 331.183 358.105

U dinarima


38

28. POREZ NA DODATU VREDNOST I AVR

2007 2006RSD 000 RSD 000

9.643 5.107 Aktivna vremenska razgraničenjaUnapred plaćeni troškovi 3.492 3.843 Potraživanja za nefakturisani prihod 164.250 Razgraničeni troškovi po osnovu obaveza 6.141 Ostala aktivna vremenska razgraničenja 2.293 12.115 Svega 170.035 22.099

Ukupno 179.678 27.206

Porez na dodatnu vrednost

Potraživanja za nefakturisani prihod se odnosi na prihod na osnovu primene MRS 11 Ugovor o izgradnji za investicije u izgradnji gde je uključen prihod srazmerno stepenu izvršenja radova na Bežanijskoj Kosi blok 6 i blok 15. 29. OSNOVNI KAPITAL Osnovni kapital obuhvata sledeće oblike kapitala:

2007 2006RSD 000 RSD 000

obične akcije 1,236,283 1,236,283 preferencijalne akcije

Osnovni kapital 1,236,283 1,236,283 Ostali kapital 16,680 16,680 Ukupno osnovni i ostali kapital 1,252,963 1,252,963

Akcijski kapital

Akcionari Društva su:

2007 2006RSD 000 RSD 000

Energoprojekt Holding 1.142.202,00 1.142.202,00 Ostali akcionari 94.081,00 94.081,00

Ukupno 1.236.283,00 1.236.283,00 Akcijski kapital čini _3.016.793__ običnih akcija, nominalne vrednosti od _240___ dinara i korigovana knjigovodstvena vrednost posle pripisa revalorizacije po prvoj primeni MRS i MSFI iznosi 1.236.283 hiljade dinara (nominalna vrednost 724.030 hiljade dinara i revalorizacija 512.253 hiljade dinara). Akcijski kapital - obične akcije obuhvataju osnivačke i u toku poslovanja emitovane akcije sa pravom upravljanja, pravom na učešće u dobiti akcionarskog društva i na deo stečajne mase u skladu sa aktom o osnivanju, odnosno odlukom o emisiji akcija.


39

Akcijski kapital se odnosi na akcije, koje su u skladu sa propisima o svojinskoj transformaciji besplatno ustupljene ili prodate sa popustom. Energoprojekt Holding AD poseduje 2.787.121 običnih akcija u iznosu od 1.142.202.342,06 dinara, a ostala lica 229.672 običnih akcija u iznosu od 94.081.175,71 dinar. Izvršeno je usaglašavanje sa Centralnim registrom hartija od vrednosti. U 2007. godini ostvarena je neto dobit za raspodelu po akciji u iznosu Din. 67,97_____ (u 2006. __36.08 dinara ) . 30. OSTALI KAPITAL Ostali kapital 16 680 hiljada dinara je nastao preknjižavanjem izvora vanposlovnih sredstava. 31. REZERVE Rezerve obuhvataju sledeće oblike rezervi:

2007 2006RSD 000 RSD 000

Zakonske rezerve 52.890 47.448 Ukupno 52.890 47.448 Zakonske rezerve su obavezno formirane do 2004 godine, tako što se svake godine iz dobitka unosilo najmanje 5% dok rezerve ne dostignu najmanje 10% osnovnog kapitala, a nakon toga su formirane na osnovu opšteg akta Društva. 32. REVALORIZACIONE REZERVE Revalorizacione rezerve obuhvataju:

2007 2006RSD 000 RSD 000

Revalorizacione rezerve po osnovu usklañivanja fer vrednosti 161,192 145,831

Rezerve po osnovu preračuna finansijskih izveštaja prikazanih u drugoj funkcionalnoj valuti u odnosu na izveštajnu valutu - - Ukupno 161,192 145,831

Revalorizacione rezerve čine rezerve iz revalorizacije osnovnih sredstava u iznosu od 91.091 hiljadu dinara i Rezerve po osnovu usklañivanja vrednosti hartija od vrednosti koje se kotiraju na berzi i svoñenje njihove vrednosti na dan 31.12.2007.godine u iznosu od 70.101 hiljadu dinara 33. NERASPOREðENI DOBITAK Nerasporeñeni dobitak odnosi se na:

2007 2006 RSD 000 RSD 000 Nerasporeñeni dobitak ranijih godina 268.701 159.868 Raspored dobiti 2006. u rezerve - 5.442 Raspored dobiti 2006. za dividende - 60.336 Korekcija dobiti za odložene poreske obaveze - 8.614 Korekcija dobiti za obračunate otpremnine po MRS 19 - 47.446 Dobit tekuće godine 205.063 108.833 Ukupno 351.926 268.701


40

Društvo je prvi put 2007.godine primenilo MRS 19, gde je obračunalo otpremnine za odlazak radnika u penziju. Raspodela nerasporeñenog dobitka iz ranijih godina(2006.) izvršena je shodno Odluci Skupštine Društva na dan 20.06.2007. broj odluke 1264/1-5 na XXXIV sednici Skuprštine kako sledi:

2007 2006RSD 000 RSD 000

u dividende 60336 0povećanje nerasporeñene dobiti 43055 66078u rezerve 5442 3448Ukupno 108833 69526

Isplaćeni iznos dividende po jednoj akciji iznosio je Din. -20-- (u 2006. godini nije isplaćivana dividenda ). 34. DUGOROČNA REZERVISANJA Dugoročna rezervisanja se priznaju kada: - društvo ima obavezu (pravnu ili stvarnu) kaja je nastala kao rezultat prošlog dogañaja; - je verovatno da će odliv resursa koji sadrži ekonomske koristi biti potreban za izmirenje obaveze; i - iznos obaveze može pouzdano da se izmeri. Dugoročna rezervisanja obuhvataju:

2007 2006RSD 000 RSD 000

Rezervisanja za troškove u garantnom roku 0 0Rezervisanja za zadržane kaucije i depoziteRezervisanja za troškove restrukturiranjaRezervisanja za naknade i druge beneficije zaposlenih 51440Ostala dugoročna rezervisanja 0 0Ukupno 51440 0

Energoprojekt Viskogradnja je primenila prvi put u 2007.godini MRS 19 Naknade zaposlenima i izvršeno je rezervisanje za naknade zaposlenih po osnovu otpremnina i korišćena je aktuarska procena. 35. DUGOROČNI KREDITI

Obaveze po dugoročnim kreditima dospevaju u roku dužem od godinu dana od dana činidbe, odnosno od dana godišnjeg bilansiranja i odnose se na sledeće: 2007 2006 U dinarima Oznaka Kamata RSD 000 RSD 000 RSD Astra Banka 40,140 40,140 Svega 40,140 40,140 U valuti EUR 4% god. Encom Frankfurt 22,582 76,235 Svega 22,582 76,235 Ukupno 62,722 116,375


41

36. OSTALE DUGOROČNE OBAVEZE

Ostale dugoročne obaveze odnose se na: 2007 2006

RSD 000 RSD 000

Obaveze prema bivšim republikama SFRJ 63.877 71.306

Obaveze prema Pariskom klubu 14.551 64.536

Zadržani garantni depozit Enegoprojekt Arhitektura i urbanizam 1.809

Obaveze prema Direkciji za gradsko gradjevinsko zemljište 250.434

Obaveze po osnovu dugoročnog finansijskog lizinga 27.616 65.301

Ukupno 107.853 451.577

U 2007. godini potpisan je Sporazum o smanjenju obaveze po osnovu Pariskog kluba. Deo dugoročne obaveze u iznosu od 197.827 hiljada dinara prema Direkciji za gradjevinsko zemljište koji dospeva u 2008. godini je knjižen na kratkoročne obaveze jer dospeva do godinu dana. Deo dugoročne obaveze po osnovu finansijskog lizinga u iznosu od 15.363 hiljade dinara koji dospeva u 2008. godini je knjižen na kratkoročne obaveze, jer dospeva do godinu dana 37. OBAVEZE PO OSNOVU DUGOROČNOG LIZINGA

RSD 000 RSD 000

2007 2006

Buduća minimalna plaćanja lizinga Kamata

Sadašnja vrednost

minimalnih plaćanja

Buduća minimalna plaćanja lizinga Kamata

Sadašnja vrednost

minimalnih plaćanja

Do jedne godine 18.052 3.575 15.521 2.813 Izmeñu jedne i pet godina 29.889 2.483 48.614 47.163 Duže od pet godina

Ukupno 47.941 6.058 - 64.135 49.976 -


42

38. KRATKOROČNE FINANSIJSKE OBAVEZE Kratkoročne finansijske obaveze obuhvataju:

Kamata 2007 2006Valuta % RSD 000 RSD 000

Kratkoro čni krediti u zemljiLHB Banka 99.045 78.998

Agrobanka 160.000

Alpha Banka 211.296

Unicredit Banka 115.673

Tekuće dospeće dugoročnih kreditaSvega 586.014 78.998

Kratkoro čni krediti u inostranstvu

Ostali 167.848 53.598

Svega 167.848 53.598

Obaveze po kratkoročnim HOV 2.435 2.435

Ostale kratkoročne finansijske obaveze 1.916 1.216

Deo ostalih dugoročnih obaveza koje dospevaju do jedne godine 213.190

Svega 217.541 3.651

Ukupno 971.403 136.247

Ostale kratkoročne finansijske obaveze

Ostali kratkoročni krediti u inostranstvu su krediti od Komercijalne banke u Crnoj Gori u iznosu od 1.000.000 EUR-a, kredit kod Crnogorske komercijalne banke 500.000 EUR-a i kredit (primljena pozajmica) od Energoprojekt Niskogradnje u iznosu od 48.012 hiljada dinara. Deo dugoročnih obaveza koje dospevaju do godinu dana čine obaveza po osnovu finansijskog lizinga u iznosu od 15.363 hiljade dinara i obaveza prema Direkciji za gradjevinsko zemljište u iznosu od 197.827 hiljada dinara.


43

39. OBAVEZE IZ POSLOVANJA

2007 2006RSD 000 RSD 000

Primljeni avansi, depoziti i kaucije 5.037.130 2.357.233 Dobavljači-matična i zavisna pravna lica 44.006 35.565 Dobavljači-ostala povezana pravna lica 87.914 35.400 Dobavljači u zemlji 258.986 281.718 Dobavljači u inostranstvu 191.080 276.608 Ostale obaveze iz poslovanja 92 150 Svega 5.619.208 2.986.674

Obaveze iz specifičnih poslovaOstale obaveze iz specifičnih poslova 179.203 186.250

Svega 179.203 186.250

Ukupno 5.798.411 3.172.924

Obaveze iz poslovanja

Najveće obaveze po osnovu primljenih avansa čine avansi po osnovu prodaje nepokretnosti koje nisu završene. Avansi po osnovu nedovršene proizvodnje u Herceg Novom čine 1.757.714 hiljada dinara. Avansi po osnovu nedovršene proizvodnje na Bežanijskoj Kosi iznose 1.884.679 hiljada dinara. Avans koji je primljen od investitora u inostranstvu za izvoñenje investicionih radova na Z-056 Aktau Kazahstan iznosi 1.253.087 hiljada dinara. Geografski raspored dobavljača je sledeći:

2007 2006RSD 000 RSD 000

Beograd (uglavnom) 390.906 352.683 Minus: Ispravka vrednostiSvega 390.906 352.683 Dobavljači u inostranstvuEvropa-zavisna pravna lica 191.080 276.608 Azija-ostala pravna lica Minus: Ispravka vrednostiSvega 191.080 276.608 Ukupno 581.986 629.291

Dobavljači u zemlji

40. OBAVEZE PO OSNOVU PDV I OSTALIH JAVNIH PRIHODA

2007 2006RSD 000 RSD 000

Obaveze za porez na dodatu vrednost 29.472 136.860 Obaveze za ostale poreze, doprinose i druge dažbineObaveze za porez iz rezultata 6.357 1.448

Ostale obaveze za poreze, doprinose i druge dažbine 19.420 73.622

Svega 25.777 75.070

Ukupno 55.249 211.930


44

41. OSTALE KRATKOROČNE OBAVEZE I PVR

2007 2006RSD 000 RSD 000

Obaveze po osnovu zarada i naknada zarada

Druge obavezeObaveze po osnovu kamata i troškova finansiranja 4.080 Obaveze za dividende 61.361 42.635

Obaveze za učešće u dobitiObaveze prema zaposlenima 45+463 209.037 335.237

Ostale obaveze 5.709 6.408

Svega 280.187 384.280

Pasivna vremenska razgraničenjaUnapred obračunati troškovi 33.323 181.167

Odloženi prihodi i primljene donacije 4.970 Ostala pasivna vremenska razgraničenja 67

Svega 38.293 181.234

Ukupno 318.480 565.514

42. ODLOŽENA PORESKA SREDSTVA I OBAVEZE Odložena poreska sredstva i obaveze po poreskom bilansu za 2007. godinu čine:

2007 2006RSD 000 RSD 000

Odložena poreska sredstva - 6.141 Odložene poreske obaveze 3.141 Neto poreska sredstva/obaveze 3.141 6.141

Dozvoljeno je prebijanje odloženih poreskih sredstava i obaveza. Odložena poreska sredstva iz 2006. godine su prebijena sa odloženom poreskom obavezom, tako da u 2007. godini postoji odložena poreska obaveza u iznosu od 3.141 hiljada dinara, a po osnovu razlike izmeñu uporeñenja osnovica osnovnih sredstava po poreskoj i računovodstvenoj .


45

43. POTENCIJALNE I PREUZETE OBAVEZE I POTRAŽIVANJ A VANBILANSNA EVIDENCIJA JEMSTVA-ALPHA BAN.CARINSKA-HOL 1.200 JEMSTVA-ALPHA BAN.CARINSKA -HO 100 JEMSTVA-ALPHA BAN.ZA GAR.PER.- 485 JEMSTVA-ALPHA BAN,ZA GAR.PER.- 749 JEMSTVA-ALPHA BAN.-KRED.103070 190.167 JEMSTVA-LHB FRANKFURT-KRED.228 158.472 JEMSTVO-UNICREDIT B.KR.3599/07 115.672 JEMSTVA-AGROBAN.KRED.296/07-01 160.000 JEMSTVO-HYUPO ALPHE ADRIJA B.- 27.733 JEMSTVO-VOJODJANS.B.-HOLDING 158.472 JEMSTVO-RAIFFEISENBANKA-OPREMA 63.749 JEMSTVO-RAIFFEISENBAN.-OPREMA 186.047 JEMSTVO-BANK.INTESA-NISKOGRADN 80.590 JEMSTVO-ALPHA BAN.-INGRAF 585 UKUPNO JEMSTVA 1.144.020 GARANC.ALPHA BANKA-CARINA-SL.P 1.200 GARANC.ALPHA BAN.-PRIVREMENI U 100 GARANC.ALPHA BAN.BLOK-29-SKLON 485 GARANC.ALPHA BAN. BL.29 749 GARANC.NURBANK.KAZAHST-Z-056-A 1.470.277 UKUPNO GARANCIJE 1.472.811 KOR.GRAð.ZEMLJ.BEZAN.K. BL22 60.793 KOR.GRADJ.ZEM.BEZ.KOSA BL 24 49.678 KOR.GRADJ.ZEMLJ.VISNJICKA BANJ 100.725 UKUPNO PRAVO KORIŠĆENJA GRADJ.ZEMLJISTA 211.196

Ostala vanbilansna evidencija 1.584.422

UKUPNO VANBILANSNA EVIDENCIJA 4.376.450

U vanbilansnoj evidenciji se vode jemstva, garancije i pravo korišćenja gradskog gradjevinskog zemljišta koje je dodeljeno Energoprojekt Visokogradnji (na koje se plaća porez na imovinu), ali koje još uvek nije privedeno nameni. U ostaloj vanbilansnoj evidenciji se vode otpisana potraživanja iz ranijih godina i to: Potraživanja za Beogradsku arenu u iznosu od 74.236 hiljada dinara. Potraživanje od Saveznog ministarstva inostranih poslova u iznosu od 9.448 hiljada dinara Potraživanje od Belima po osnovu preuzetog duga od Inex intereksporta za radove na Z-0189 Kiriši u iznosu od 32.928 hiljada dinara. Potraživanje od Naftagasa za radove na Z-0187 Kaluš u iznosu od 3.215 hiljada dinara. Potraživanje od kompanije Middle East Dubai u iznosu od 873.785 hiljada dinara Potraživanje od kompanije Gana u iznosu od 16.297 hiljada dinara Potraživanje od kompanije Malco Malezija u iznosu od 153.050 hiljada dinara Potraživanje po osnovu depozita kod Astra banke u iznosu od 8.727 hiljada dinara Potraživanje po osnovu blokiranih novčanih sredstava u Beogradskoj banci i Jugobanci u New Yorku u iznosu od 359.659 hiljada dinara. Potraživanje od dobavljača na Z-043 Atirau Aksajpromservis u iznosu od 17.077 hiljada dinara.


46

44. SUDSKI SPOROVI Preduzeće vodi više sudskih sporova od kojih su najznačajniji:

R. BR.

TUŽILAC TUŽENI VREDNOST OSNOVANOST

1. Dorpentrade Kipar EP Vg a.d. Dug, 156.652,67 $ U toku 2. EP Vg a.d. Jugobanka Prijava potraživanja, 5.000.000,00

USA $ U toku

3. EP Vg a.d. Beobanka Prijava potraživanja, 1.031.053,82 USA $

U toku

4. Hidrogradnja Čačak

EP Vg a.d. Naknada Irak, 242.680,00$ U toku

5. Telektra EP Vg a.d. Deo duga vezan za naplatu od Beočvora, Prokop, ostatak duga oko 8.000.000,00 dinara

Protivtužba – shodno nalazu Veštaka gradjev. struke

6. EP Vg a.d. EP Holding a.d.

Banex Trade u stečaju

Dug Osnovano

7. NIS Jugopetrol EP Vg a.d. Dug po situacijama protivtužba za radove na Crnom Vrhu, osnovano

8. Vasić Milorad EP Vg.ad.d Ugovorna kazna i izmakla dobit Delimično osnovan

9. EP Vg a.d. Beočvor i Železnica Srbije

Dug po situacijama Osnovano

10. EP Vg a.d. SMIP Dug po situacijama Osnovano 11. GP Rad u stečaju EP Vg a.d., EP Ng

a.d. Dug po situacijama del. osnovano

12. Romić Vesa EP Vg a.d. Protivtužba radi povraćaja više plaćenog

Osnovano

13. EP HLD a.d. i EPVg a.d.

Belim a.d. Dug po zaključenom poravnanju Osnovano

14. EP Holding a.d. i EP Vg a.d.

Grad Beograd, RS,Beo. arena, Dir.

za grañ. zemlj.

Dug, 8.399.218, 81 USA $ Osnovano

45. DOGAðAJI NAKON BILANSA STANJA Nakon bilansa stanja nije bilo dogañaja koji bi bitnije uticali na verodostojnost iskazanih finansijskih izveštaja. U Beogradu, 20.02.2008. godine Lice odgorovno za Direktor sastavljanje izveštaja Zoran Mitrović dipl.oec. Svetislav B.Simović dipl.ing.

Documents

ENERGOPROJEKT-VISOKOGRADNJA ''AD BEOGRAD ...finansijski izveštaji istinito i objektivno po svim materijalno zna čajnim pitanjima, prikazuju finansijsko stanje „Energoprojekt