Ulog za narednih 65 godina uspeha - Energoprojekt

www.energoprojekt.rs

Ulog za narednih 65 godina uspeha


ULOG ZA NAREDNIH

ENERGOPROJEKT 1951 - 2016 3

65 GODINA USPEHA

UVODNA REČ

ULOG ZA NAREDNIH 65 GODINA USPEHA4

UVODNA REČ

Od osnivanja 11.jula 1951. godine do danas, ENERGOPROJEKT je od malog preduzeća za projektovanje hidro i termo elektrana izrastao u složen sistem za projektovanje, konsalting, inženjering i izvođenje najsloženijih investicionih projekata svih vrsta u celom svetu, iznova potvrđujući svoju vitalnost i sposobnost prilagođavanja svim promenama u neposrednom okruženju i u više od 70 zemalja u kojima su realizovani projekti, gradeći ime koje je postalo sinonim visoko profesionalnog i pouzdanog partnera.

U prošlosti, a i danas, rast i razvoj ENERGOPROJEKTA primarno proizilazi iz ljudskih resursa koji svojom profesionalnom stručnošću, sposobnostima rukovođenja i upravljanja, omogućavaju realizaciju postavljenih poslovnih ciljeva u najširem smislu i na dugi rok. Nadahnuće za ostvarenje pobedničkih ciljeva u budućnosti je utemeljeno na bogatstvu dostignuća tokom proteklih 65 godina i uvek raspoloživom znanju i iskustvu velikog broja inženjera, ekonomista, pravnika i nadasve tehničara i neposrednih radnika koji su svojim visoko stručnom, kompetentnom i samopregornom radu, uspešno rukovodili fi rmama i projektima u zemlji i inostranstvu, projektovali i gradili bezbroj kapitalnih objekata i obezbeđivali dragocenu ekonomsku i pravnu podršku u svim poduhvatima.

Istorija ENERGOPROJEKTA, od osnivanja do danas, bogata je različitim iskustvima koja se prenose sa generacije na generaciju i svaku novu obavezuju da se zajedničkim naporima održi i poboljša liderska pozicija sistema ENERGOPROJEKT u svim delatnostima. Mnogobrojni uspešno realizovani projekti, poput hidro i termo elektrana, brana i irigacionih sistema, kilometara puteva i železnica, mnoštva tunela različite namene, kilometara prenosnih i distributivnih mreža električne energije, velikog broja javnih i komercijalnih kapitalnih objekata, kao što su hoteli, kongresni centri, bolnice, škole, poslovni i reprezentativni objekti, stadioni i sportske dvorane, stotine hiljada kvadratnih metara stanova, raznovrsni industrijski projekti i mnogi drugi u zemlji i inostranstvu, uvek će obavezivati sve zaposlene da svojim radom razvijaju i unapređuju ENERGOPROJEKT, prateći razvoj savremenih tehnologija i usavršavajući svoja znanja i poslovne sposobnosti.

Razvoj ENERGOPROJEKTA od malog projektanskog preduzeća do respektabilne kompanije u međunarodnim razmerama se odvijao intenzivno i kontinuirano prve četiri decenije, da bi tokom devedesetih bio usporen usled raspada države, međunarodnih ekonomskih sankcija i posebno ugrožen posledicama bombardovanja Srbije 1999. godine. Uporedo sa mnoštvom problema u zemlji, bilo je neophodno prevazići i velike promene na međunarodnim tržištima nastale raspadom Sovjetskog Saveza, ratovima u Kuvajtu i Iraku, recesijom u mnogim zemljama Afrike, Latinske Amerike i Azije. Paralelno sa nastojanjima da se poslovne aktivnosti održavaju na zavidnom nivou tokom godina kriza, odvijala se i valsnička transformacija od društvenog do privatnog vlasništva u čemu je ENERGOPROJEKT takođe prednjačio u primeni svakog od privatizacionih zakona. Blagodareći zalaganju zaposlenih i realizacijom projekata u inostranstvu, ENERGOPROJEKT je mogao da bude sačuvan.

ULOG ZA NOVIH 65 GODINA RAZVOJA ENERGOPROJEKTA

UVODNA REČ


Vladimir MilovanovićGeneralni direktor

Kada je početkom novog milenijuma došlo do izvesnog olakšanja političkih i socio-ekonomskih uslova poslovanja u zemlji, na talasu vlasničke tranzicije koja je „gutala“ razne fi rme, ENERGOPROJEKT je ostao kao jedino veliko preduzeće u svojoj delatnosti u Srbiji, sposobno da se nosi sa novim izazovima i teškoćama tranzicije i da uporedo realizuje sve svoje poslovne planove. Dok su druge poznate srpske građevinske fi rme cepkane i prodavane vlasnicima koji nisu imali ambicije da ulažu kapital u oporavak i rast poslovanja tih fi rmi, ENERGOPROJEKT je na osnovama očuvanog fi nansijskog potencijala i referencama stečenim u inostranstvu, krčio sebi put da povrati učešće na domaćim licitacijama i tenderima u inostranstvu i da prevazilazi prepreke privatizovanog bankarskog sistema i nespremnost države da podstiče razvoj domaće privrede. Tokom prve dekade tranzicionih promena, snaga i vitalnost ENERGOPROJEKTA je iskazana i tokom nekoliko pokušaja neprijateljskog preuzimanja, koji su se velikim zalaganjem zaposlenih i menadžmenta, u saradnji sa administracijom Republike Srbije, uspešno odbranili od tih pokušaja i na talasu pozitivnih promene odnosa države prema domaćim fi rmama, ojačali ugovaranje i realizaciju projekata i u zemlji i u inostranstvu.

U svakoj od ovih kriza dokazano je da ENERGOPROJEKT može da im odoli svojim ljudskim, materijalnim i fi nansijskim resursima, koji su i danas potreban i dovoljan uslov za ubrzani i sveobuhvatni razvoj. Da li će se ENERGOPROJEKT dalje razvijati u okviru postojeće vlasničke strukture ili će i u ovom domenu doći do nekih promena, u velikoj meri zavisi od sposobnosti prilagođavanja zahtevima neposrednog okružanja, tržišta i investitora u zemlji i inostranstvu, ispunjavanja očekivanja brojnih vlasnika, zaposlenih i investitora.

Da bi se ostvarilo sve što je napred navedeno nesum-ljivo znači reafi rmaciju tradicionalnih vrednosti ENER-GOPROJEKTA i razvoj novih, kako je prikazano u ovoj monografi ji koja se izdaje povodom 65. rođendana ENERGOPROJEKTA. Konačno, da bi se razvio i izgradio ovako složen i jak poslovni sistem potrebno je mnogo godina istajnosti i samopregora, a da se razgradi može za veoma kratko vreme. Zbog toga, svi zaposleni su čvrsto rešeni da dalje gradeći bolji ENERGOPROJEKT, grade bolji svet.

ULOG ZA NAREDNIH


1951-1961

VREME STVARANJA


1951-1961

Kada su, rešenjem Vlade Narodne Republike Srbije broj 254 od 11. jula 1951. godine spojena dva državna preduzeća, projektantski zavodi Narodne Republike Srbije „Hidro-Elektroprojekt” i „Termo-Elektroprojekt”, u jedno državno preduzeće „Hidro-Termo-Elektroprojekt” (čije je ime ubrzo promen-jeno u „Energoprojekt”), na čelo novog preduzeća postavljen je inženjer Živko Mučalov.

Da od malog kolektiva od samo 120, a već 1. oktobra 1951. 223 zaposlenih, počne stvaranje, za prostore biv še Jugoslavije gigantskog preduzeća, Živku Mučalovu je pomagao tim izuzetnih saradnika: iskusni Dimitrije Savić, direktor Termosektora, Milan Verčon, direktor Hidro sektora, Vladimir Ljubojević, direktor Elektrosektora, Momčilo Đurović, direktor Opšteg sektora i Rajko Joksimović, direktor Finansijskog sektora.

Rešenja Vlade Narodne Republike Srbije

o osnivanju i imenu “Energoprojekt”

1951 1961


Nova poslovna zgrada Energoprojekt,

Zeleni venac, Beograd

Generalni direktor Živko Mučalov na naslovnoj

strani časopisa ENR

Novom preduzeću, čija je delatnost bila usko povezana s najprečim potrebama posleratne Jugoslavije, koja je upravo bila na pragu svog drugog petogodišnjeg plana, povereno je projektovanje novih hidroenergetskih i termoenergetskih objekata.

Po projektu Energoprojektovog doajena, arhitekte Milice Šterić, niče prva poslovna zgrada Energoprojekta, desetospratnica na Zelenom Vencu, koja je obeležila jedan period beogradske arhitekture. Za taj projekat Milica Šterić je 1960. godine dobila Sedmojulsku nagradu, najviše republičko priznanje za ahitekturu.

Energoprojekt počinje projektovanje i puštanje u rad manjih hidroelektrana: Sokolovica (1951); Seljašnica (1952); Sapunčica (1952), a nastavlja rad na sve složenijim i većim hidroenergetskim projekatima: HE Zvornik (1954); HE Medjuvršje (1955); HE Vrla I - IV (1955-58); Mavrovo u Makedoniji (1957); HE Bistrica (1960); HE Perućica u Crnoj Gori (1960).

EEEENENEENENNNNNNNNNNNNENEEEENEEEENENNNNNNNNNNEEEENENNNNENNENENNNNENENNEEEENENEEENNNNNNEENEENNNENNNNENENNENNNNNNNNNNENNENNNNENNEREREREREREEERERRERRRERRRREREREREREREREREEEEREERRERERRERRERERERRERERERERERERERRRERRRERREREREERRRRERERRREREREREEERRRRERERRREREREEERREREREREREEERREERERREREEERRERERERERERRREREERERRREEEREERRREERREREEERRERRERGGGGGGGGGGGGGOGOGOGOGOGOOOOOGGGOGGGGOGOOOOGOGOGGOGOGGOOGOGOGOGOGOGOOOOGOGGOGOGGOGGOGOGGGGOGOOGGOOOGOOOOOPPPRPRPPPPPPPRRRPRPPRPPPPPRPRPRPRPPPPPPRPRRPRPRPPPPPPRPPPPPRPPPPPPRPPPPRPRPRPPPPPPRRPPPPPPPPPPPPPPRRPPPPPPPPPPPPPPRPPPRPPPRPPPP OJOOJOOJOJOOOOOOOJJOJJOJOJOJOJOOOJOJOOOJJJJOJOJOOOOOOOJOJOJOJOOOOOOJJJJOOOOOOOOOJOJJJJOOOOOJOJOJOOOOJOJJJOOOOOOJOOOOOJJOOJJOOOOOJJOOOOOOOOOOOJOOOOJJJOJO EKEKEKEKEKEKEKEKEKKKKKKEKEKEKKKKEKEKEKEKEEEKKKEKEKKKEKKEKKEKKEKKKKKKKKKKKKKKKEEEEEEKEKKKKEKEKEKEEEKE TTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTTT TTTTTTTTT 119191191919191919191919191111919191919119911999191199991911991919199111191919111911919991995115151555155151515151515151555511515151511151551515115111555151515151515555155555515515551555155555155 ------- 22222222222222222222222222222222222222222222222222220000000000000000000000000000000000000000000000000000000000001611616116161616161666666611111161161666666661161611166666666666116116166666666666166166666666661666666666666161666166666611666666666611666166666666666 9999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999999

rada Energoprojekt,

eleni venac, Beograd

aslovnoj


1951-1961

U prvoj dekadi svog postojanja Energoprojekt projektuje i pušta u rad prve termoelektrane: Veliki Kostolac (1952); Kolubara (1956); Morava, Kosovo I i II (1961). Istovremeno, uz prve domaće termoelektrane, stručnjaci Energoprojekta projektuju energane „Servo Mihalj“ u Zrenjaninu (1953), „Viskoza“ u Loznici (1958) i druge.Zemlja se ubrzano obnavlja i sve je veći broj novih fabrika, stanova, gradova, te i potrošača do kojih treba preneti električnu energiju, odnosno izgraditi trafo-stanice i prenosni sistem. I ovaj zadatak je poveren Energoprojektu, po čijim projektima u većim gradovima Srbije ulazi u pogon više razvodnih postrojenja i 15 trafo stanica.

Da kompletira paletu svojih delatnosti u energetici, na poziv Savezne komisije za nuklearnu energiju, Energoprojekt već polovinom pedesetih počinje da okuplja stručne kadrove za studije, projektovanje, uklapanje u elektroenergetski sistem i lociranje nuklearnih elektrana.

Projektovanje energetskih objekata neće dugo ostati jedina delatnost preduzeća. Budući da je, osim vrhunskih stručnjaka imao i rukovodioce vizionare, Energoprojekt se orijentiše na izradu studija i projekata velikih vodoprivrednih sistema za navodnjavanje zemljišta, snabdevanje vodom industrije, gradova, čitavih regiona.

Iskustva stečena na projektima u zemlji ohrabruju rukovodstvo Energoprojekta da već sredinom pedesetih napravi prve poslovne korake i van tadašnje Jugoslavije. Prvi projekti se odnose na hidrotehničke objekte i melioracione sisteme u Argentini (uređenje reke San Huan, 1952.), Turskoj (reka Akšaj sa branom Kemer 1953), Grčkoj (uređenje voda reke Arna, 1955.), Burmi (hidropostrojenje Falam 1956, HE Mindat 1957., navodnjavanje oblasti Prome i Dejndabo, 1959.), Siriji (uređenje sliva reke Oronte, 1954., korišćenje voda reke Eufrat, 1957, HE Blauca, 1959, HE Jarmuk, 1960.), Pakistanu (uređenje toka reke Kunhar 1958, HE Gudžranval, 1959, rekonstrukcija brane Bund Murad Kan, 1959., uređenje sliva reke Gomal, 1960). To su bile prve od blizu 80 zemalja u kojima je radio Energoprojekt tokom proteklih 65 godina.

HE Zvornik, Srbija

HE Sokolovica, Srbija

HE Međuvršje, Srbija


HE Vrla II, Srbija

Brana Mavrovo, Makedonija

TE Mali Kostolac, Srbija

HE Ovčar Banja, Srbija

HE Perućica, Crna Gora


1951-1961

UUULULUULULULLULULULLUULULULULULUULULULULULLULULLLLULULULUUUULLLULULULULULULULULLUULULLLULUULULULULULULULLULULLULULULULUUULULULULULULULUUUULUUUUULUUUULUUUULLOOOOGOOGOGOGOGOGOGOGOOGOGOOGGOGOGOGOGOGOOOGGOGOOOOOGOGOGGOGOGGOOGGOGOOGOGOGOGOGOGOGOGOOGGOGOGOGOOGOGGGGGOGOGOGOGOGOGGOGOGOOOGOGGGGGGGOGOGOGGOGOGGGGGGGGGGOGOGOGOGGGGGGGGGGGGGGGOGGGGOGOGGOOGGGGGOOGGOGOOOOGOGOOOGGGOGOGGGOOOGGG ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA NANNANNNANAANANANANAANAANANANANNNNNNNANNAAAAAANAANAANAAAANNNNNNNNNNNNNAANANAANANNNANNNNNAAAANANANAANANAANNNANNNNAAAAAANANAANANNNNNAAAAANAANANANANNNNNAAAAAANANANANANNNAAAAAAAANANANAAANNNNNAAAAAAAAAAAAAAANANANAAAAAAAAAAAANNNNNAANAAAAAAAAAAAANNNNNNNAAANAAAAAAAAANNNNANANNANAAAAAANNNANAAAAAAAAANNNAANAAANANAANNNAANANAAANANANANANNANANNNAAANNNNAANNNNNNNAAANANNNNANNAARRRRRRRRREERERERERRRRRRRREEEEEERRRRREEERERRRRRRRRREREREEEEERERRRRRRRRRRRREREREREEERERERERERRRRRRRRRRRREERERERREREREEEEEREREREEERRERERERERRRRERRRRREREREREERERERRRRRRRRERERRRRRERERERRRRRRERERRRRRRRRRERERERERERERRERERERERERERERERRRRERRRERERREERREDNDNDNDNDNDNDNDNDNDNDNDNDNDDNDNDNNDNDNDNDNDNDNDNDNDNDNDNNNDNDNDNDDNDNDNDNDNDDNDNDNDDNNDDDDNDNNNNNDDNDNNDNNNNDNNNDDNNNNNNNNDDNDNDNNNNNDNDNDNDNDNNDDDDNDDNDDDNDNDNNDNDNDNNNNNNDNNNNDNNDNNNNNNNNNNDNDDDNDDDDNIHIHIHIHIHHIHIHHIHIHHIHIHHIHIHIIHIHHHHIHHHIHHHHHIHIHIHHIHHHHHHIHIHHHHHHHHHHHIHHIHIIHHHIHHHHHIHHIHHH 65656565656565666665666656565656565556555565666656555555565556666666565666565655555565565666666565656666665656565656555656666566666666555556565656565656555666656565666666555565656565656656666565656555656565656566665655656565656565656555565656655656565565656566566665566666666556555656565655656566555665556656656565 GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGOODODODODODODODODODODODODODODDDDDDODODODODDDODODODOOOOODOODDDDODODOOOODDOOODODOOOOODDODODODODODODOODODOODOOOODODODODOODODOODODODOOOOODODOODODDODOOOODOOOOOOOOOOODDOODOODOOOODODODODOODOODDOOODODODDDOODOOODODOOOODDDOODDDDDDODININININNININININININNINNNNININNNNNINNNNINNNINININNNNNNNININNNININNNNINNINNINININNNNNININNNNINNNINININIININNNNNININNNNNNNNNNNNNNNINNNNNNNNNNNNNNINNNNNNNNNNNNNNNAAAA A AAAAAAAAAAAAAAAAA AA AAA AA AAAAA AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA AAAAAAAAAAAAAAAA USUSUSUSUSUUSUSUSUSUSUSUSUSUSSUSUSUSUSUUSUUSUSUSUSUSUSUUUUUSUSUSUSSUSUSUSSUSSUSUSUSUUSUSSSSSUSUSSUUUSSUSSUSUUSUSUSUUSUSSUSSSSUUUUSUSSSSSSSUSUSUUUUUUUUUUUUSUSSSSSSSSSUUUUUUSUUUUUSSSSSSSSSSSSSSUUUUUSUUSUUUSUUSUUUUSSSSSSSSSUUUUUUUSUUUSUUUSSSSSSSSUUUSUUUSUUUSSSSSSSSUSSSSUSSSSUSUSUSSSSUSSUSSUSUUSSSPEPEPEPEPEPEPEPEPEPEPEEPEEPEPEPEPEPEEEPEPEPEPEPEPEEEEPEPEPEEEEEPEEPEPEPEPPEPEEEEPPPEPEEPEPPPPPPEPEPEEPEPEPEPPPEPEEEEEEPPPEEPEPEPEEEPEPPPEPEEEEPEPEPEPEPPPEPPEPPPEPEPEPEPPPPEPPEPPPEPPPPEEPEPPEEPPEEPPPEEPEEEEPEPEEEEEEEEPPEEEEEEEPEEEEEPEEEEEEEEP HHAHAHHAHAHAHAHHAHHAHAHAAAAAAAHAHAHAHAHAHAHHAHAHAAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHAHAHAAHAAHHAHAHAHAHHAHAHAAAAHAAHAHAHAHAHAAHAHAHAHAHAHAAHAHHAHHAHAHHAHAAAHAAHAAAAHAHHHAAAAHAHAHHHHAHAHHAAHHHHHHAHAAHHHHHAAAAAAAAAHHHHHHAHAAHHAHHHAHAAAAHAHAAHAHHAHHHHHAAHHAHHAHHHHHHHAAAAAAAAHHHHHHHHHHHHAAAAAAAAAHHAHHHHAAHAAAAAAAHHHAHHHHHAAAAAAAAAAAHAHHHHAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAHAHHAAAAAAHHAAAAAHAA11111111111111111111111111111111111111111111111222222222222222222222222222222222222222222222222

Velika koncentracija inženjerskih kadrova u Energoprojektu bila je razlog da Društvo inženjera i tehničara Srbije već 1954. godine u njemu oformi svoju podružnicu. Jedan od rukovodilaca Energoprojekta, profesor Dimitrije Savić, idejni tvorac i graditelj srpskih termoelektrana, izabran je za dopisnog (1959.), pa za redovnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (1968.).

Od samog početka Energoprojekt veliku pažnju posvećuje stručnom usavršavanju svojih kadrova. Postala je tradicija da iz sopstvenih redova izrastaju stručnjaci i rukovodioci po kojima se i fi rma i oni prepoznaju u zemlji i u inostranstvu. Za formiranje stručnjaka kakvi su neophodni Energoprojektu potrebno je više godina, ali kada se takav stručnjak obuči i dokaže svoju kreativnost na delikatnim projektima i poslovnim poduhvatima, on je bar ravan najvećim ekspertima u konkurentskim fi rmama.

TS Ralja, Srbija

TE Kolubara A, Srbija


1961-1971

VREME RAZVOJA


1961-1971

U svojoj drugoj deceniji Energoprojekt nastavlja ubrzani poslovni razvoj uz širenje delatnosti na izvođenje radova i ugovaranje poslova na novim tržištima van zemlje. Ugovara projektovanje, a za neke i vrši izvođenje radova i puštanje u rad, energetskih, vodoprivrednih i industrijskih postrojenja u zemlji i inostranstvu. Energoprojekt se sve više orijentiše na osvajanje kompletnog inženjeringa za kompleksna postrojenja.

Šireći obim i vrste svojih delatnosti, Energoprojekt usavršava i organizacione forme, kroz koje je bilo najpogodnije voditi poslovanje na tržištu i prilagođavati organizaciju zakonskim propisima u zemlji. U preduzeću raste broj sektora, a u sektorima broj biroa, da bi razvoj pojedinih delatnosti bio što efi kasnije usmeravan. Tako, u svoju drugu deceniju Energoprojekt ulazi sa sedam sektora, da bi tokom decenije sektori prerasli u samostalne direkcije.

Sve više okrenut svetskom tržištu (orijentacija, čija će se ispravnost potvrditi i u teškim godinama koje će tek doći), u mnogim zemljama otvara svoja predstavništva, sopstvena i mešovita preduzeća. U Zambiji Energoprojekt osniva mešovitu kompaniju ZECCO (1965), koja će u narednim godinama realizovati niz značajnih projekata. Tu osniva i UNICO, kompaniju za urbanizam i arhitekturu (1966.). Te mešovite kompanije grade brojne projekte u Zambiji: u Lusaki, Kafueu, Ndoli, Kitveu.

HE Kafue Gordž, ZambiaHE Bajina Bašta, Srbija

1961 1971


Energoprojekt sarađuje sa svetskim bankama i međunarodnim fi nansijskim institucijama, osniva sopstvene kompanije u centrima svetskog biznisa: INEC u Londonu (1967.), Energoprojekt Inc. u Njujorku (1970.), ENCOM u Frankfurtu (1971.). Na kraju ove decenije u svetu radi 35 ino-entiteta Energoprojekta.

Nastavljajući ekspanziju poslova u inostranstvu, Energoprojekt gradi malu hidroelektranu Kpime u Togou kao svoj prvi izvođački posao (puštena u pogon1963.). Od tada Energoprojekt je realizovao mnoge pionirske zadatke, otvarajući svoja gradilišta često tamo gde ljudska noga ranije nije ni kročila. Iz složenih poslova i teških iskušenja Energoprojekt je izlazio sa sve većim ugledom, sve poznatiji, sa sve više referenci.

Izgrađene po projektima Energoprojekta u Srbiji, u pogon ulaze hidroelektrane Kokin Brod (1962.), Bajina Bašta (1966.-1968.) i Potpeć (1967.), a u septembru 1969. godine pregrađen je Dunav, kao vrlo značajna faza u izgradnji gigantske HE Đerdap I. Energoprojekt projektuje i vrši nadzor nad izgradnjom brana za hidroelektrane Globočica (1965.) i Tikveš (1968.) u Makedoniji. U Libanu Energoprojekt realizuje hidroprojekat Blauca II (1962.). 1968. godine završava izgradnju i pušta u rad HE Kirirom u Kambodži i ugovara izgradnju HE Kafue (900 MW) u Zambiji, gde gradi i pušta u pogon i HE Kariba na reci Zambezi. 1967. godine počinje projektovanje HE Mratinje, koja je puštena u pogon 1976. godine.

Energoprojekt projektuje više industrijskih energana, a u pogon ulazi i termoelektrana-toplana Novi Beograd (1966.). Izgrađene po projektima Energoprojekta u elektroenergetski sistem Srbije ulaze i nove termoelektrane Kosovo I i II (1962.-1964.), Kostolac II (1967.), Morava (1968.), Kosovo III i IV (1970.), a počinje projektovanje TE Obrenovac I i II (1967.).

HE Kirirom, Kambodža

HE Potpeć, Srbija

Brana Kariba, Zambia

TE Kosovo A, Srbija


1961-1971

U pogon ulaze i brojne trafostanice i razvodna postrojenja u Srbiji, a takođe i u inostranstvu: u Togou TS Lome (1963.), Kambodži TS Pnom Pen (1967.), Gvineji TS Mototo (1970.), Egiptu TS El Mulak (1970.). Prema projektima svojih stručnjaka Energoprojekt gradi hiljade kilometara dalekovoda: HE Kpime - Palime, Togo (1963.); HE Grande Šut - Konakri, Gvineja (1965.); HE Kirirom - Pnom Pen, Kambodža (1967.), vrši elektrifi kaciju gradova Sevala i Maskala u Maliju (1964.).

Energoprojekt projektuje brojne javne, komercijalne i stambene zgrade, hotele Panorama na Zlataru, Park u Budvi, Đerdap u Kladovu, motele u Vranju, Ovčar banji, Vlasini. Po svojim projektnim rešenjima gradi objekte u Gvineji, Nigeriji, Kuvajtu, Zambiji, Ugandi, Centralnoafričkoj Republici. 1970. godine projektuje i gradi konferencijsku dvoranu i 62 vile sa ukupno 230.000 m2 u Lusaki za samo 107 dana i tako ostvaruje graditeljski podvig, kakav ponavlja i u Ugandi na izgradnji dvorane za konferencije u Kampali.

Energoprojekt nastavlja da znatan deo prihoda izdvaja za stručno usavršavanje zaposlenih i za tehničku podršku radnom procesu. Već 1963. godine Energoprojekt kupuje i početkom 1964. pušta u pogon svoj prvi elektronski računar ”Elliott 803B”, namenjen “za rešavanje naučnih i tehničkih problema”, kako je tada objašnjavano. Informatika kasnije postaje jedna od osnovnih delatnosti Energoprojekta.

Nakon prvih projektnih studija nuklearne tehnologije i mera zaštite od radioaktivnog zračenja, Energoprojekt vrši izbor najpovoljnijih lokacija za nuklearne elektrane u Jugoslaviji (1963.-1968.), među kojima i lokaciju Videm Krško u Sloveniji, na kojoj je početkom osamdesetih puštena u rad prva nuklearna elektrana u Jugoslaviji. Bavljenje nuklearnom tehnologijom uz primenu vrlo strogih standarda kvaliteta i zaštite životne sredine podsticajno utiče na uvođenje savremenih metoda projektovanja u ostalim delatnostima Energoprojekta.

Energoprojekt projektuje i gradi fabriku poljoprivrednih mašina „Zmaj“, Beograd (1963.); klanice i hladnjače u Maliju (1964.), Gani (1966.) i Liberiji (1969.); projektuje predionice, fabrike kože i tkačnice u Tunisu i Alžiru (1965. – 1967.), a u Srbiji fabriku za preradu voća u Grockoj (1966.), zlataru i fl otaciju Bor (1970), železaru Skoplje, Makedonija (1967.), rafi neriju nafte Pančevo (1968.).

Predmet projektovanja Energoprojekt ovih stručnjaka su i sistemi za vodosnabdevanje, kanalizacioni sistemi, irigacioni i hidromelioracioni sistemi u Srbiji, Makedoniji, Maroku, Burmi, Jordanu, Alžiru, Siriji, Kipru. Urađeni su projekti sistema navodnjavanja Tikveškogpolja, Makedonija (1968.), Polemidia sa branom na Kipru (1969.), Tafi lalet u Maroku (1970.), Jermasoja sa branom na Kipru, Kalimanci sa branomu Makedoniji (1970), Severni Navin u Burmi, Jarmuk u Jordanu, Ibar – Lepenac u Srbiji, Veliki Perimetri u Alžiru i El Mulak u Egiptu (1971.).

TE Morava, Srbija


TE-TO Novi Beograd, Srbija TS Beograd 5, Srbija

Brana Jermasola, Kipar

Konferencijska dvorana Mulungusi, Lusaka, Zambija

Prvi elektronski računar ”Elliott 803B”

ULOG ZA NAREDNIH


1971-19811971 1981

VREME UZLETA


1971-1981

Sedamdesete su, po broju ugovora i obimu poslova, zlatne godine za Energoprojekt, jer zaključuje mnoge značajne poslove u Africi, Južnoj Americi i drugde, pri čemu uspešno konkuriše i najuglednijim svetskim kompanijama. Za 20 godina vizionarskog rukovođenja Energoprojektom, generalni direktor Živko Mučalov dobija nagradu AVNOJ-a, najviše jugoslovensko priznanje (1972).

Prema Zakonu o udruženom radu iz 1973. godine Energoprojekt postaje Radna organizacija (RO) sa jednom Radnom zajednicom (RZ) i sedam Osnovnih organizacija udruženog rada (OOUR). 1979. godine Energoprojekt postaje Složena organizacija udruženog rada (SOUR) sa RZ i petnaest OOUR, organizovanih u tri RO.

Energoprojekt širi i mrežu svojih predstavništava i mešovitih kompanija u inostranstvu. Otvara predstavništvo u Panami, formira mešovita preduzeća „ENCOM“ u Frankfurtu, Nemačka (1971.); „NECCO“ u Lagosu, Nigerija (1974.); „SBD“ u Galenu, Švajcarska (1972);„EP Co. LTD“ u Harareu, Zimbabve (1980.), itd.

U Srbiji u redovan rad ulazi HE Đerdap I(1972.), koji spada u najznačajnije projekte Energoprojekta, a šef tog projekta, Vukadin Đorđević, dobija Sedmojulsku nagradu Srbije, najveće republičko priznanje (1973.). Energoprojekt radi projekte za hidroenergetski i plovidbeni sistem Đerdap II (1971.), HE Sjenica (1972.) i reverzibilnu HE Bajina Bašta (1973.), projektuje i pušta u rad HE Mratinje u Crnoj Gori (1976.) i HE Zavoj (1978.) i završava fazu II hidrosistema Vlasina (1978.). U rad ulaze i novi termoenergetski blokovi: Kosovo A - V (1975.), Nikola Tesla A - III i IV (1976.) i V i VI (1979.), Bitolj I i II (1977.), a ugovara projektovanje TE Kostolac B (1980.).

HE Mratinje, Crna Gora

1971 1981


Svojim inostarnim investitorima Energoprojekt predaje na korišćenje hidroelektrane: Donkea u Gvineji (1971.), Boali II u Centralnoafričkoj Republici (1976.), Bajano u Panami (1976.), Sigalda na Islandu (1977.), Kariba i drugu fazu HE Kafue Gordž u Zambiji (1977) i termoelektranu Zanzur u Libiji (1975.). Projektuje hidroelektrane: Kuku Tamba u Gvineji (1973.), Upper Mazarzni u Britanskoj Gvajani (1973.), Ngouni u Gabonu (1975), Hemrin u Iraku (1976.), a ugovara kompletne konsultantske usluge za izgradnju HE Aslantaš u Turskoj. Takođe, završava izgradnju dalekovoda ukupne dužine oko 1.000 km, elektrifi kaciju 60 mesta u Nigeriji (1975), a slede i novi ugovori za nastavak elektrifi kacije.

U Srbiji Energoprojekt ugovara izgradnju brane Gazivode (1972.) i probija tunel „Miladin“ (1980.) na vodoprivrednom sistemu Ibar – Lepenac, projektuje akumulacije Bovan i Ćelije (1974.) i Barje (1978.), itd. U Keniji gradi kanalizaciju za grad Tiku i vodovode za gradove Najrobi i Nakuru (1973.). Gradi 1.050 farmi i obezbeđuje navodnjavanje 24.000 hektara u polu-pustinjskoj oblasti Garabuli u Libiji (1974.). U Nigeriji počinje radove na sistemu za navodnjavanje Jola (1977.) i na irigacionom sistemu Kano (1978.). U Peruu završava radove na fazi I irigacionog sistema Ćira – Pjura (1978.) i ugovara radove za II fazu. U Iraku započinje gradnju jednog od svojih najvećih izvođačkih projekata, kompleks 202C (1981.).

HE Đerdap, Srbija


1971-1981

U Beogradu Energoprojekt završava tunel Karaburma i probija tunel Vračar sa dve tunelske cevi. Tunel probija specijalnom mašinom „krtica“, koja prolazi kroz nestabilan teren prethodno „učvršćen“ specijalnom injekcionom masom. Inventivna rešenja Energoprojekt iznalazi i u mnogim drugim nestandardnim slučajevima, kakvi iskrsavaju u područjima sa tropskom ili suviše hladnom klimom.

Energoprojekt dobija licencu za rad na pojektima Ujedinjenih nacija u zemljama u razvoju, gde projektuje i gradi konferencijski centar i hotel „Nil“ u Kampali, Uganda (1971.); više javnih objekata u Džubi, Sudan (1973.); zgrade ambasade Jugoslavije (1972.) i kompanija „ZECCO“ (1972.) i „FINDECO“ (1976.) u Lusaki, Zambija; palatu malih sportova u Banguiu, Centralnoafrička Republika (1975.); kongresni centar u Librvilu, Gabon (1977.); kompleks 11 minstarstava države Kano (1978.) i očnu kliniku u Kaduni (1981.), Nigerija; kompleks od 19 ministarstava površine 270.000 m² u Kuvajtu (1978.); veliki stambeno-administrativni blok Al Kulafa u Bagdadu, Irak (1980.), itd. Urbanističke planove radi za sedam gradova u državi Kano, Nigerija, kao i za treću fazu izgradnje stambenog bloka 37 u Novom Beogradu (1979.) i druge.

U Nigeriji Energoprojekt gradi objekte sajma u Lagosu na prostoru od 110.000 m² sa izložbenim prostorom od 65.000 m² (1976.). Pri tome primenjuje novi montažni sistem, koji, kao i neka druga tehnička rešenja nastala u Energoprojektu, biva prihvaćen kao standard. U mnogo čemu Energoprojekt je već sustigao razvijeni svet, u ponečemu ga pretekao. Imena njegovih arhitekata, konstruktora i eksperata za pojedine tehničke oblasti poznata su i van granica tadašnje Jugoslavije.

U zemlji između ostalog projektuje i gradi: sportsku halu “Pionir”, Beograd (1973.); remontni zavod “Jastreb” u Batajnici; po 1.000 stanova u naseljima „Nova Galenika“ (1976.) i “Višnjička banja” u Beogradu (1979.). U leto 1973. godine prve goste prima hotel „Kroacija“ u Cavtatu (Hrvatska), za koji njegov autor, arhitekta Slobodan Milićević, dobija Oktobarsku nagradu Beograda.

HE Sigalda, Island

HE Bajano, Panama

HE Donkea, Gvineja

TE Nikola Tesla A, Srbija


Energoprojekt projektuje i industrijske objekte: cementaru u Tanzaniji (1974.), železaru u Zambiji (1976.), topionicu feronikla u Glogovcu u Srbiji (1979.), a projektuje i gradi sopstvenu fabriku keramičkih pločica „Kerub“ na Ubu (1978.). U Bjelovaru (Hrvatska) ulazi u pogon Tvornica ploča iverica, izgrađena po projektima Energoprojekta.

Energoprojekt kupuje (1972.) jedan od najmoćnijih računara u zemlji, UNIVAC 1106, čime znatno unapređuje svoju informatičku delatnost. Pored internih informatičkih servisa za poslovanje sistema Energoprojekt, razvija informatički inženjering sa isporukom hardvera i softvera za korisnike iz svih republika Jugoslavije. Uz pionirski posao uvođenja računarske tehnike u jugoslovenske pošte i banke, Energoprojekt postaje lider u uvođenju bankomata. Takođe, formira računske centre za hardversku i softversku podršku svojim izvođačkim projektima: Al Kulafa u Iraku (1980.), Ćira – Pjura u Peruu (1980.), 202C u Iraku (1981.).

Na listi američkog časopisa Engineering News Record (ENR), Energoprojekt 1979. godine zauzima visoko, dvadeseto mesto među 200 najvećih inženjering kompanija u svetu. Sledeće 1980. godine zauzima šesto mesto među pedeset najuspešnijih konsalting fi rmi sveta, u kompletnom inženjeringu dvadeseto, a među 200 najvećih izvođača investicionih radova je na 27. mestu. Financial Times piše da Energoprojekt, po izvorima Međunarodne banke za obnovu i razvoj, spada u prvih deset izvođačkih kompanija sveta. U toj grupi najvećih ostaje sve do danas, kako u izvođenju tako i u konsaltingu.

TE Tripoli West, Libija

Tunel Vračar, Srbija

Ćira - Pjura, Peru


1971-1981

Hotel Kroacija, Cavtat, Hrvatska

Ministarski kompleks, Kuvajt

Konferencijski centar i hotel, Kampala, Uganda Konferencijski centar, Librvil, Gabon


Sportska hala i ledena dvorana “Pionir”, Beograd

Sajam u Lagosu, Nigeria

Stambeno naselje Višnjička banja, Beograd Satelitska stanica Prilike, Srbija

Sportska hala i ledena dvorana “Pi

ULOG ZA NAREDNIH


1981-1991

NAJBOLJE GODINE


1981-19911981 1991

Četvrta decenija Energoprojekta je period konsolidacije njegovih osnovnih delatnosti i intenzivnih aktivnosti u zemljama izvoznicama nafte - Iraku, Kuvajtu, Iranu, Libiji, Nigeriji. Poput prethodne, i ova decenija protiče u znaku novih ugovora i uspešne realizacije poslova. Energoprojekt se još više orijentiše na kompleksne poslove u oblasti energetike, javnih objekata, infrastrukture, industrije, a delatnost proširuje na zaštitu životne sredine, specijalne podzemne objekte, urbanističko i prostorno planiranje, teleko-munikacije i drugekomplementarne oblasti.

U Iraku Energoprojekt projektuje i vrši nadzor nad izgradnjom velikih brana na rekama Tigar i Eufrat: završena je HE Hemrin (1981), počinju radovi na HE Hadita (1989.), slede HE Baduš I i II i HE Bekme (1989 - 1991), a u konzorcijumu sa tri švajcarske fi rme, Energoprojekt ugovara upravljanje izgradnjom velike brane Mosul (1990). Energoprojekt je prva jugoslovenska fi rma kojoj je početkom 1989. poverena i kompletna konsultantska usluga na izgradnji TE Al Šemal u Iraku, na kojoj vrši i prve građevinske radove (1990. – 1991.) do prekida zbog ratnih dejstava.

U zemlji prema projektima Energoprojekta u pogon ulaze reverzibilna HE Bajina Bašta (1982.), HE Đerdap II (1984.) i HE Zavoj (1990.), kao i TE Pljevlja u Crnoj Gori (1982.), dva bloka TE Nikola Tesla B (1983.i 1985.), dva bloka TE Kosovo B (1983.i 1984.) i dva bloka TE Kostolac B (1987. i 1991.) i počinje projektovanje TE-TO Kolubara B (1986.). 1984. godine počinje rad druga faza jugoslovenske visokonaponske prenosne mreže nakon dugogodišnjeg rada u koji je, od početka projektovanja, uključen i Energoprojekt. Tom prilikom stručnjacima Energoprojekta dodeljena je plaketa “Nikola Tesla” za posebno značajan doprinos razvoju mreže.

HE Đerdap II, Srbija


TE Pljevlja, Crna Gora

HE Hadita, Irak

TE Bitola, Makedonija

HE Hemren, Irak

Brana Kiambere, Kenija


1981-1991

U periodu 1981.-1983. Energoprojekt radi strategiju razvoja energetskih resursa Angole po ugovoru sa UNDP, dobijenom u oštroj međunarodnoj konkurenciji najvećih konsultantskih kuća u svetu. Završava dve faze elektrifi kacije Paname (1986. i 1988.), projektuje i gradi dalekovode u Togou, Nigeriji i Tajlandu (1990.), projektuje i gradi irigacioni system Badra Džasan u Iraku (1984.), završava fazu II hidro-melioracionog sistema Ćira – Pjura u Peruu (1985.) i ugovara treću fazu. Istovremeno gradi brane Kiri u Nigeriji (1984.) i Kiambere u Keniji (1987.). Na Kipru projektuje sistem za transport vode Limasol (1987.), a u Iraku ugovara izgradnju prevodnice Al Nasirija (1989.).

TE Nikola Tesla, Tent B, Srbija

TE Kostolac, Drmno, Srbija

TE Kosovo B, Srbija


Na listi ENR 1985. godine Energoprojekt je na 13. mestu u svetu, a odnos poslova koje realizuje na domaćem i inostranom tržištu je 20:80%. Energoprojekt je sve značajniji izvoznik usluga pri čemu zapošljava i niz drugih jugoslovenskih preduzeća, te povodom 35 godina od osnivanja i uspešnog poslovanja dobija nagradu AVNOJ-a, najviše državno priznanje (1986.).

U Srbiji Energoprojekt probija tunele: Vračar (1981.), Karaburma (1987.) i Zavoj, jedan od najdužih hidrotehničkih tunela u Evropi (1989.). U Beogradu izvodi radove na savremeno opremljenoj podzemnoj železničkoj stanici “Vukov spomenik” sa četiri nivoa i platformom na dubini od 40 metara (1989.). Tako stiče još jednu reference i važno iskustvo koje primenjuje na izgradnji dve stanice metroa u Alma Ati, Kazahstan.

Energoprojekt ugovara izgradnju puteva Sana - Hodeida u Jemenu i Mitiana - Fort Portal u Ugandi (1991.). U Maleziji vrši izgradnju 56 km duge deonice autoputa Kuala Lumpur - Singapur (sa 12 nadvožnjaka i mostom na reci Muar dugim 334 metra), a u malezijskoj državi Selangor gradi stadion Šah Alam za 80.000 gledalaca.

Nastavljajući svoje aktivnosti u oblasti industrije, u zemlji završava topioničarski kompleks Feronikla u Glogovcu (1981.), a ugovara izvođennje radova na četiri objekta poljoprivredno-industrijskog kombinata Kubanj u Rusiji (1989.) i izgradnju fabrike tapeta u Kalušu, Ukrajina (1991.). Ugovara i druge konsultantske usluge u ovojoblasti.

Energoprojekt gradi i za sebe: završava svoju novu poslovnu zgradu od 50.000 m² (1982.). Za njen projekat autor, arhitekta Aleksandar Keković, nagrađen je Borbinom nagradom za arhitekturu. Za hotel Hajat u Beogradu Energoprojekt radi delove projekta i završnih radova i pruža stručnu pomoć u organizaciji i koordinaciji poslova.

TS 400/220kV prenosnog sistema Jugoslavije

Tunel Zavoj, Srbija

Sadašnja poslovna zgrada Energoprojekt


1981-1991

Prema svojim projektima Energoprojekt gradi 85.000 m2 stambeno-administrativnog centra Al Kulafa u Bagdadu (1984.) i kongresni centar sa hotelom Šeraton u Harareu, Zimbabve (1985.). U Iraku nastavlja da projektuje i gradi gigantski kompleks specijalne namene, projekat 202C,vrednosti preko 500 miliona dolara (1984.) i realizuje slične projekte specijalne namene 1050 (1989.) i 1100 (1991.). Takođe, gradi kompleks zgrada površine od 100.000 m² za pomorsku akademiju u Tripoliju, Libija (1986.), vojnu bolnicu u Kuvajtu (1987.), zgradu Centralne banke Iraka (1989), osam bolnica i zgradu partije ZANU u Harareu, Zimbabve (1990.), stambeno-poslovni prostor u bloku 37 u Beogradu, stanove u Majdanpeku i drugde.

U ovoj dekadi informatički biznis Energoprojekta je u snažnom uzletu: nabavlja i pušta u rad novi veliki računar, Sperry 1170, osvaja jugoslovensko tržište automatizacije banaka, pošta i drugih velikih sistema i postaje lider u uvođenju velikih računarskih mreža. Razvija i sopstvenu liniju proizvodnje TIM računara za automatiziju poslovanja pošta i banaka. Takođe, formira centre za podršku mrežama u jugoslovenskim republikama i nastavlja podršku sopstvenim projektima koje realizuje u inostranstvu: Badra Džasan u Iraku (1982), Kiambere u Keniji (1985), u Panami (1986). Radi informatičke projekte u Iraku, Bugarskoj,Turskoj, Mađarskoj.

Pošto je uveliko ispunjavao uslove za bavljenje naučnoistraživačkom delatnošću i formirao Naučno-istraživački razvojni centar (NIRC) i Naučno veće, Energoprojekt 1989. godine dobija zvanični status naučno-istraživačke institucije rešenjem Republičkog komiteta za obrazovanje, nauku i fi zičku kulturu, a1991. godine taj status obnavlja rešenjem Ministarstva za nauku i tehnologiju prema novom Zakonu o naučnoistraživačkoj delatnosti iz 1990. Učešće NIRC u istraživačko-razvojnim projektima koje fi nansira Ministarstvo nauke Republike Srbije postaje veoma zapaženo zbog konkretnosti, efi kasnosti i primenljivosti rezultata istraživanja.

1989.godine, na referendumu o transformaciji prema novom Zakonu o preduzećima, zaposleni se izjašnjavaju za Energoprojekt kao holding korporaciju. Tako početkom 1990. od preduzeća sa društvenim kapitalom, Energoprojekt se transformiše u akcionarsko društvo.

ULULLULULULULLULUUULUULULULULUULUUULUULUUUUULULLLUULUUUUUUUUUULLULUUUULUUUUUUUULLLULLLLULUUUUUULLULLLLLULULUUUUUUUUUUULLLLULULULULUUUUUUULULULLLULLULUUUUUUULULULULULLUULUUUUUUUULUULULUUUULULUUUUUULLLULULUUULULUUUUUUUUUUULLLLLLUUUUUULUULLLLLUUUUULLLLUULUUUUUUUUULLLLLLUUUUUUUUULLLLLLLLLULUULLLLLLUULLLLLLLLLLUULOGOGOGOGOGOGOGGOGOGOGOGOGOGOGOGOGOOOGOGGGGGGGGGOGOGOGOGGGGOGOGOGOGOGOOGOGOGOGGGOOOOOOOOGOGGGGGGOGGOGOOGOGOOGOGOOGOOOGGGOGGGGGOGGGGGGGOOOOGOGOGOOOGOOGGGGGGGGGOGGOGOGOOOGOOOOOOGGGGGGGGGGGGOGOGOGOOGOOOGOGOGOOOGGOGOGOGGOGGGGGGGOGOGOGOOGOGOGOGOOGOGOGGGGOGOGOGGGGOGOGGOGOGGOOGOGGGOGOGGGGGOGOGOOOOOGGOGOOGOOOOOOOGGGOOOOOOOOOOOGGGGOOOOOOOOGGGGGGGGOOOOOGGGGGGGGGGGOOOOOOOOOOOOGGGGGGGGGOOOOOOOOGGGGGGGGGGGGGOOOGOOOGOGOOGGGGOOOGOOGOOOGGGGG ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA NANANAAANNANANANANANAANANANANNANANAANANANANNNANANAAANANNANANANNNAAANANNNNNNNNNAAAANANANANNANNNNNANANANNANANANNNNAAAAANANANAANAAANAANANANNNNNNNANNNANNAAAAAAAAAAAAANNNANNNNANANNNNAAAAANANAAAAAANANANNNNNNANANNNAAAAAAAAAAANANANANANNNANANANANANANAANANANANNANNNNNAAAANANANNNANAANANAAANNNANANANNNNNNANNNNNNNNNNNAAANNNNNNNNNANNNAAAAAAAANNNNNNNAAANAANNNNNNNANNNNNNNAAAAAAAAAAAANNNNNNNNNNNNAAAAAAAAAAANANNNNNNNANANNANAAAAAAAAANNNNNNAAAAANANNNNNNNAAAANNAREREREREREERERERERRREREREEREEERERRREREEREREREERERERRERERREEERRERRRRERERERRERERREEREEERERRRRRRRRERERRRRERREEEEEEEEEERRRRRRRRRRRRERRREEEEEEEERRRRRRRRRRRRREEEEEERERRRRRRRRRRRERERRREEEREEEEEEEERRRRRERERRRRERREREREREEEEEEEERRRRERRREEEEEEEEREREERRRRRRREREERRRRERERERREREERRRRRRRRRRERERRRRRREEEEEEEEEERRRRRRREEEEEEEERRRRRRRRRRRRRERREEEEEEEEEERRRRRRRREEEEEEERRRRERRRRRRREEEEEEEERREEEEDDNDNDNDNDNDNNDDNNDNDNNDDNDDNDNDDDDNDNDNDNDNDNDDNDNDNDNDDNNDNDNDNDNDNNDNDNDNDNDNDNDDNDNNNDNNDNDNDDDDDNNNNNNNDDDDDDNDDNDDDDDNDDDNNNNNDNDNDNDNDNDDDNDDNNNNNNNNNNNDNNDNDNDDNNNNNDDDDDDDDNDDDNNNNNNNDNDDNDDNDDDDNDDNNDNNNNNNNDDDNDDNDDDNNDDDDDNNNNNDNDNDDDDDDDDDNNDDDDDDDDDDDNNNNDNDDDDDDDDDDDDDDNNDNNNDDDDDNNNNNNNNDDDDDDDDDDNNDDDDDDDDNDNDNNNNNDDNDDDDNDNNNNNIHIIHHHHHIHIIHHIHIHHIHIHHHHHIHIHIHIHIHHHHIHHHHHHHHHHHHHHIHIIHHHHHHHHHHIHHIHIIHIHHHHHHHHIHHHHHIHIHIIHIHIHHHHIHHHHIHHIHHHHHHHIIIHIHHIHHHHHIHIHHHHHHIIIHHHHHHHHIHHHHIHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHIIIIHIIHHHHHHHIIHHHHHHHHHHHHHIHIHIHIHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHIIHHHHHHHHIIHHH 65656556565656565656565656565656565656565656565656556565665656656565565656565656565665666665656666656565656565555556565656565656666666566565656656556565556566566656566566565565656565666656556556565666565656565665656556665656565656555565555656566555656665555566666566555556666666666666655655555555556656666666666666655655655555565655556556565666666665666555655555555656566666565656555555656556555656666565566556655666655555555566656565665665666555555555555556666666666555555555566666666665555555555555555556666665666655555555555555 GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGG DODODOOODDODOOODODOOOOOOODODODOODODODODODDODDDDODODOODOOODOOOOODOOOODODODODDDDDDDDDODODODODOOOODODODODODODODDODDODDDDDDDDODODOOODODODODOODOOOOOODDODODDDDDODODODODOODODODODODOODOODODODDDODODODODODODOODDDODOODDDODODODDODODODOOODODDOOOOOOOODODOOODDOOODOOOOOOODDDODDODOOOOODODOOODOODODODODDDDDDOOODODDDDDDODODOOOOODODODDDDDDDDDDDODOODDDDDOOOOODOOOOOOODDDDDDODOOOOOOODOODDDDDDOOOOOODOOODOOODDDOOOOOODOOODDDDDDINNNINININNNINNNNNINININNNNINNNNININININNNNNNININNINNNININNNININININININNNINNNININNNNNNNININNININIINIIIIINNNINIINNNININIINNNNNNNNNNIINNNNNNNNNNNNINIINNNNNNNNNNNNIINNINNNNNNNNIINNNNNNINININNNNNNNNNNNNNNAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA A AAA SUSUSUUUSSUSUSSUSUUSUSUSUSUUUSUSSSSSSSSSUSUSUUUSUUUUUSUSUSUUUUSUSUSSSSSUSUSUUUUUSUSUUUSUSUUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUUUUSUUUSUSSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUUSSUSUSSUUUSUSUSUUUSUSUSUSUSUUSUUUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUUSSSSUSSUSUSUSSSUSUSUSUUUSUUUSUSUSUSUUUUUSUSSUSUSUUUUUUUSUUSUSUSUSUSUUSUUUUUUSSSSSSSSUSUUUUUSSUSUUUUUUSSUUUUSUUUUSUUUUSUSSUUUUSSSSSSUUSSSSSSUSUUUUUSSSUUUUSSSSSSSSPPEEEPEEPEPEPEPEPEPEPEPEPPEPPEPEEPEPEPEPEEPPPEPEPPPPPPEPEPPEPEEEEEPEPEPEEPEPPEEEPEPPEPEPPEEEEEEEPEPEPEPEPEPEPPEEPEEPEPEPPEPPEPEPEPEPEPEEPEPEPEPPEEPPPPPPPEPEEPPPPPPPEEEEEPPPPPEPPPEEEEEEEEEPEPPPPPEPEPPPPEPPEEEEEEPPPPPEPPPPPEPEEEEEPEPPPPEEEPPEEEEEEEPPEPEPEPEPEEEEEPPEEEPPEEPPPPEEEEEPPPEPPEPPPEEEE AHAHAAHHAHAAHAHAHAHAHAHAAHAAHAHAHAHAHAHAHAHHHAHAHAAHAHAHHHAHAHAHAHAHAHAHAHHHHAAAHAHAHAHHAHHAHHAHAHAHHAHAAAHAHAHAHAHAHHHHHAHHHAHAHAAAAAAAHHHHAHHHAHHAHHHAAAAAAHAAHHAHAHAHAHAHAHAHAAAAAAHAHAHAHAHAHAHAAHAHAHHHAHAHAHAHHAHHHHAHHHHHHHHHAAHAHAHAHAHAHAHHHHHHHHHHHHHHAAHAAAAAAAHAAAAAAAHHAHHHHHHHAHAAAAAAAHAAAAHAAHHAAAAAAAAHAHHHAHAHHAAAAAAAAAAAAAAHAAAAHAAAAHHAHAAAAAAHHHAHAHAAHHAHHHAAAAHHAHHHHAAAHHHHAHHAAAAA3333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333333322222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222222

onu o naučnoistraživačkoj taj status obnavlja rešenjem Ministarstva za nauku i tehnologiju prema novom Zakonsira Ministarstvo naukedelatnosti iz 1990. Učešće NIRC u istraživačko-razvojnim projektima koje fi nanosti rezultata istraživanja.Republike Srbije postaje veoma zapaženo zbog konkretnosti, efi kasnosti i primenljivo

zaposleni se izjašnjavaju 1989.godine, na referendumu o transformaciji prema novom Zakonu o preduzećima, zadruštvenim kapitalom,za Energoprojekt kao holding korporaciju. Tako početkom 1990. od preduzeća sa d

Energoprojekt se transformiše u akcionarsko društvo.

Hotel Hyatt Regency, Beograd


Hotel Šeraton, Uganda

Stambeno-administrativni kompleks Al Kulafa, Bagdad, Irak Pomorska akademija, Tripoli, Libija

Zgrada partije Zanu, Harare, Zimbabve

Konferencijski centar i hotel Šeraton, Harare, Zimbabve

Zgrada partije Zanu, Harare, Zimbabve

Konferencijski centar i hotel Šeraton, Harare, Zimbabve


1951-1961

Stadion Šah Alam, Kuala Lumpur, Malezija

Autoput, Malezija

Poljoprivredno-industrijski kombinat (PIK) Kuban, Rusija

Postrojenje za prečišćavanje vode Makiš, Beograd

Fabrika tapeta Kaluš, Ukraina


1991-20011991 2001

GODINE ISTRAJNOSTI


1991-20011991 2001

Početak pete decenije obeležava vlasnička transformacija Energoprojekta. Društveni kapital postaje akcioni kapital, pri čemu preko 60% ukupnog akcionog kapitala postaje vlasništvo bivših i aktuelnih radnika Energoprojekta, ostvareno kroz dodelu besplatnih i kupovinu novih akcija, srazmerno vrednosti njihovog minulog rada. Sa ostatkom akcionog kapitala trguje na Beogradskoj berzi prema trećim licima bez ograničenja, tako da ova trgovina kasnije prelazi u kontinualnu trgovinu, s tim što se akcije uvršćuju u berzanski indikator Belex 15.

Usled embarga UN, da bi mogao da nastavi sa svojim inostranim aktivnostima, koje od ranih šezdesetih, predstavljaju preko polovine ukupne aktivnosti kompanije, menadžment Energoprojekta vrši transformaciju svojih inostranih kompanija u lokalne kompanije, mimoilazi embargo i uspešno nastavlja svoj rad na inostranim tržištima. Rezultat ovakvih transformacija su brojni poslovni ugovori nastali u ovom periodu.

U Šri Lanki gradi 560 km dalekovoda sa 36 razvodnih postrojenja (1991.). Ulazi na tržište Katara ugovorom o konsultanskim uslugama na projektu razvoja sistema za prenos električne energije, a u Omanu osniva mešovitu konsultansku kompaniju (1997.), dok u Nigeriji nastavlja dugogodišnje uspešno angažovanje izgradnjom tri trafostanice u Abudži i dalekovoda od hidroelektrane Shiroro do Abudže (2001.). Ugovar i realizuje energetski i hidrotehnički objekat branu Yurakmayo u Peru-u na 3500 metara nadmorske visine (1995.). U Etiopiji, zajedno sa Harzom iz Čikaga, vrši projektovanje i nadzor na izgradnji 185 metara visoke lučne brane Tekeze sa hidroelektranom od 360 MW (1997.). Gradi hidroelektranu Han Tuam u Vijetnamu (1998.), kišni kolektor u Argentini (1998.); u Peru-u završava branu Sullana kao deo melioracionog sistema Chira-Piura III (1997.).

U oblasti saobraćajne infrastrukture Energoprojekt izvodi radove na gradskim saobraćajnicama u Tarihi u Boliviji (1991.), gradi autoput Batervort-Bukit Tambun u Maleziji (1994.), zatim puteve Ilo-Desaguardero i La Mersed-Satipo u Peru-u (1998.). U Kazahstanu počinje realizaciju ugovora za rekonstrukciju 166 km puta Alma Ata - Astana (2001.).

TS 330/132 kV, Abudža, Nigeria


Elektroprivredni kontrolni centar, Katar

Brana Tekeze, Etiopija

Trafo stanica u sistemu prenosa i distribucije električne energije, Katar


1991-2001

U Rusiji Energoprojekt gradi fabriku keksa u Tjumenu u (1993.), poslovne zgrade banaka u Moskvi, Pskovu i Volgogradu (1996.), hemijski kompleks u Kirišiu (1998.), kao i zgradu banke u Tuli (1999.), zatim hotelski kompleks Lazurnaja u Sočiju (1998.). Gradi kongesni centar u Akri, Gana, osam bolnica u Zimbabveu (1991.), a u Dubai-u poslovno-stambeni centar Mazaja (1999.) i zgradu telekomunikacija (2000.). U Uzbekistanu projektuje, gradi i oprema Međunarodni centar fi nansijskih usluga (2000.), a na Jamajci izvodi elektromašinske instalacije i oprema tri bolnice (2000).

Zbog raspada Jugoslavije angažovanje Energoprojekta u zemlji se svodi na realizaciju ugovora u Srbiji, koji su, zbog nedostatka fi nansijskih sredstava, veoma ograničenih vrednosti. U oblasti industrije, projektuje više proizvodnih pogona za Hemofarm, Galeniku i Banat. Projektuje i gradi branu Rovni za system vodosnabdevanja, fabriku vode kraj Valjeva, postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, Valjevu, Kragujevcu, Aranđelovcu, Zaječaru, Gornjem Milanovcu i u Jagodini.

U oblasti saobraćajne infrastructure probija tunel Straževica na obilaznici oko Beograda (1991.), završava podzemnu železnicku stanicu Vukov spomenik (1995), radi na novoj železničkoj stanici Prokop (1996.), i završava izgradnju desne cevi železničkog tunela Karaburma ispod Beograda (1998.).

Završava radove na luksuznom hotelu “Hyatt Regency” u Beogradu, projektuje i gradi luksuzni hotel na Crnom Vrhu po standardima Hyatt hotela (1995), nastavlja izgradnju poslovno-stambenih objekata u okviru YBC centra u bloku 12 n Novom Beogradu od 180.000 m2 (1993.), kao i projektovanje kompletne opreme za poslovnu zgradu naftne industruje u Novom Sadu.

Najveći objekat visokogradnje u tom periodu, koji je Energoprojek projektovao i učestvovao u izgradnji i fi nansiranju je multinamenska Beogradska Arena, sa 48.000 m2površine i 20.000-25.000 mesta za posetioce i kompletnom infrastrukturom prema svetskim standardima za sve vrste sportova pod krovom (1991.-2004.).Energoprojekt je imao najistaknutiju ulogu među brojnim učesnicima u izgradnji, počev od projektovanja do završnih radova i osiguranja radova u saradnji sa “Dunav” osiguranjem.

U oblasti informacionih tehnologija Energoprojekt počinje uvođenje bezgotovinskih informatičkih servisa u banke i pošte u Srbiji. Isporučuje i uvodi u rad i održava centre sa mrežama bankomata za elektronsko bankarstvo.

Brana Jurakmajo, Peru


Podzemna železnička stanica “Vukov spomenik”, Beograd

Konferencijski centar, Akra, Gana

Predsednička palata Beli dom, Taškent, Uzbekistan


1991-2001

Što se tiče unapređenja poslovanja samog sistema Energopojekt holding i njegovih kompanija, uvodi i primenjuje jedinstvenu metodologiju u oblasti upravljanja projektima, unapređenje informacionih sistema i sistema kvaliteta, kao i podsistema ino-kompanija. Osniva nekoliko novih preduzeća i to za osiguranje i reosiguranje, za promet hartija od vrednosti, za proizvodnju “Pet” ambalaže, kasnije i za proizvodnju zatvarača, a zajedno sa Jugobankom formira kompaniju za promet nekretnina.

U oblasti stručnog usavršavanja organizuje svoju Menadžment školu i počinje da izdaje stručni časopis „Energoprojekt“ (1991.) Polovinom decade počinje sa radom Info-centar posredstvom koga uspostavlja internet vezu sa svetom. Energoprojekt otvara svoju Web prezentaciju, a u info-centru instalira “exchange server” za elektronsku poštu. Energoprojekt donosi koncept sistema kvaliteta po standardu ISO 9000- usputnu stanicu ka sveukupnom upravljanju kvalitetom.

Da bi kompanija opstala na visokom nivou poslovnosti, bez obzira na moguće promene uslova poslovanja u zemlji i pojedinim inostranim državama i regijama, Energorpojekt se nalazi u fazi stalnog ispitivanja, traženja i osvajanja novih tržišta. U ovom period kompanija aktivno istražuje tržišta Vijetnama, Kazahstana, Uzbekistana, Tadžikistana i u regionu Persijskog zaliva.

Raspad Jugoslavije, rat, bombardovanje i embargo UN, stvorili su poslovno neprimeren ambijent u kome su samo sposobnost, stručnost, vitalnost i kvalitetan menadžment Energoprojekta uspeli da održe kompaniju na visokom nivou poslovanja i u zemlji i u inostranstvu. Krajem decenije poslovni system Energoprojekt je transformisan u Holding kao matična kompanija 12 zavisnih fi rmi po delatnostima, u kojima je Holding većinski vlasnik.

Hotel Hyatt, Crni vrh, Srbija

Komercijalni centar Mazaya, Dubai

Zgrada NIS Naftagas, Novi Sad, Srbija


Zgrada Senata, Taškent, Uzbekistan

Benzinska pumpa “Dejton”, Beograd

Fabrika PET ambalaže Energopet, Srbija

Fabrika zatvarača Energoplast, Srbija

Međunarodni centar

fi nansijskih usluga

Taškent, Uzbekistan


1991-2001

Kombank arena, Beograd

Bolnica, Jamajka


Fabrika jestivog ulja Šamotuli, Poljska

Interni sistem za stručno usavršavanje kadrova

Postrojenje za prečišćavanje vode, Kragujevac, Srbija

Hemijski kompleks Kiriši, Rusija

Postrojenje za prečišćavanje vode, Limasol, Kipar

ULOG ZA NAREDNIH


2001-2011

NOVI MILENIJUM


2001-20112001 2011

Prva dekada novog milenijuma je počela velikim političkim i društvenim promena u Srbiji, uz potpuno ukidanje sankcija UN i normalizaciju poslovanja srpskih preduzeća u inostranstvu. I u ovoj dekadi Energoprojekt je i dalje najveća konsultantska i izvođačka kompanija u regionu Zapadnog Balkana, a prema časopisu Finance Central Europe za 2003. godinu među sto najboljih kompanija u region jugoistočne Evrope, Energoprojekt se, prema veličini aktive, nalazina 30. mestu, prema ukupnom prihodu na 31., po visini kapitala na 55., a po bruto profi tu na 71. mestu. Na listi časopisa Engineering News Records je na 102. mestu među 200 najvećih konsultanata i izvođača kapitalnih projekata na svetu.

Krajem ove dekade, 2009. godine, Energoprojekt završava najveći projekat u svojoj istoriji–projektovanje i izgradnju hidromeliracionog sistema Ćira-Pjura u Peruu, ukupne vrednosti preko 550 miliona USD. Radi na projektovanju i konsaltingu drugih hidrotehničkih projekata kao što su hidromelioracija 11.000 ha kod gradaTufan i niz sličnih projekata u Alžiru, sistem za transport vode u Omanu, kanalizacioni sistem u Nikoziji na Kipru, rekonstrukcija irigacionog sistema Ćavimoćik u Peruu, itd. Pored navedenih konsultantskih poslova, u zemlji je izgrađen mokroluški kolektor.

Dalekovodna mreža, Katar


Autoput Beograd-Novi Sad, Srbija

Metro stanica Alma Ata

TS Umm Al Amad, Katar

Kogeneracija Klinički centar Srbije, Beograd

Postrojenje za proizvodnju električne energije i vode RAF C, Katar


2001-2011

Konsultantski poslovi u oblasti proizvodnje, prenosa i distribucije električne energije obuhvataju poslovanje u regionu Bliskog istoka gde Energoprojekt radi projekte kao što su gasna elektrana sa postrojenjem za desalinizaciju morske vode, više prenosnih sistema i trafostanica različitog napona u Kataru, Omanu, Dubaiju i Abu Dabiju. U Nigeriji Energoprojekt gradi preko 200 km 330 kV i 132 kV dalekovoda, i više trafostanica 330/132 kV i 132/33 kV različitih snaga, a u Republici Irskoj rekonstruiše distributivnu mrežu na trećini njene teritorije.

U Srbiji gradi 400 kV dalekovod Niš – Leskovac, i rekonstruiše elektrofi lterska postrojenja u dva bloka TE Nikola Tesla A (2006, 2007) i elektrofi lter sa sistemom za otpremu pepela u TE Kolubara A (2009). Takođe, projektuje reorganizaciju snabdevanja energijom i gradi novu toplanu/elektranu sa kogeneracijom u Kliničkom centru Srbije, itd.

U oblasti industrije Energoprojekt realizuje projekte za fabriku lekova u Tjumenu, fabriku duvana u Ibadanu, fabriku papira u Siktivkaru, fabriku boja u Šimanovcima, kao i niz konsultantskih poslova za skladišta naftnih derivata, benzinske pumpe, distributivne centre, projekti za agroindustriju, itd. Obavlja inženjering poslove za farmaceutsku industriju: Velefarm u Beogradu (2006) i Jugoremedija u Zrenjaninu (2010).

Kad je reč o infrastrukturnim projektima, Energoprojekt gradi više puteva u Ugandi (Čegegva - Kendžodžo, Kampala – Gajaza – Zirobve, Kavenpe – Luvero – Kafu) i u Peruu (Ćauanka – Abankaj, Ćamaja – Haen, Truhiljo - Širan – Huamaćuko, Janakoća – Hualgajok), dve metro stanice u Alma Ati u Kazahstanu, podzemnu garažu Pionirski park u Beogradu, tunel u Straževici, vrši rekonstrukciju autoputa Beograd –granica sa Hrvatskom, itd. Završava i dve metro stanice u Alma Ati u Kazahstanu (2009 i 2010).

Podzemna garaža Pioniraki park, Beograd


Brana Rovni, Srbija

Poslovna zgrada telekomunikacija-Etisalat, DubaiPostrojenje za desalinizaciju morske vode, Dukan, Katar

Brana Suljana, Peru


2001-2011

Energoprojekt projektuje i izvodi radove na nizu značajnih objekata u Gani (hotel, stadion, poslovni objekti), u Kazahstanu (tržni centri i stambeni kompleksi u Aktau, Atirau i Uraljlsku), u Rusiji (hotel u Siktivkaru, objekat za samit Evropa – Rusija u Sizranju, 2007.), u Uzbekistanu (Senat, 2005), u Nigeriji (Parlament u Abuji i rezidencijalni kompleks guvernera u državi Akva Ibon), u Crnoj Gori (sportska hala u Igalu i apartmansko naselje Savina u Herceg Novom) i drugde. U ovoj deceniji Energoprojekt ugovara izgradnju hotela u Aktau (2011).

U Srbiji Energoprojekt projektuje i gradi poslovni objekat visokog standarda u Bloku 26. Završava izgradnju poslovno – stambenog kompleksa od preko 320.000 m2 u Bloku 12 na Novom Beogradu i niz stambenih objekata.

U poznavanju i primeni modernih tehnologija informatike, sistema automatskog upravljanja, nadzora i telekomunikacija na velikim projektima u inostranstvu, Energoprojekt drži korak sa velikim kompanijama iz najrazvijenijih zemalja. U Srbiji isporučuje sto NCR bankomata Komercijalnoj banci, čime potvrđuje svoje liderstvo u bankomatima.

Kadrovi Energoprojekta su aktivni učesnici stručnih skupova u oblasti energetike. Od 2002. godine u Energoprojektu je sedište Srpskog nacionalnog komiteta Svetskog saveta za energiju (World Energy Council) kao potvrda njegovog liderstva u energetici.

LLUULULULULULULULULULULUUULULULUULULUUUULLULULULUULUUUUULLLULUUUUULLULULLULUUUULLULUULLLULUULULUULULULLLUULLLLUULLULUULULUULULULLULLULULLLULULLLULULUULULLULULULULUULLULULULULULULLLULUUULULULULULULLLLLLLUUULLLULLLULLLLULUUULULULULLLULULUUULLLLLLULULULULULUUUUUUULLUUUUULUUUUUUUUUUUU GGOGOGOGOGOGOGOGOGOGOGGOGOOGOGOGOGGOOGOGOGOGOGGGGGGOGOGGGGGGGOGOGOGOGOOOGOGOGOGGOGGGOGGOGGOGGGGOGOGOGOGOGOGOOGOGOGGOGOGOGGGGGGGGOGOGOGOGOGOOOGOGGGOGGGOGGOGOOOOGOOGGOGOGGGGOOGGGGOGOGOGOOOOOGGOGOGGGGOOOOOOOGOGGOOOOOOGGGGOGOOOGGGOGOOOOOOOOGOGGGOGGOGOOOOOOOOGOOOOOOGGOOOOOOGOOOGOOOOGGGGGGGGGGGGOGOGGGGG ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA NANANANANANANANANANANAAAAAAANANANAAAANAAAAAAAAAANAAAAAAAAAAAANAAAAAAAAAAANAAAAAAAAAAAAANAAAAAAAAAAAAAAAA EREREREREEREREEEEEEEEREREREREEEEEEEREEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEREEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEDNDNDNDNDNDNDNNNNNDNDNDNDNNNNNNNDNNNNDNNNNNNDNNNNNNNNNNNNNNNNNNNDNNNNNNNDNNNNNNNNDNNNNNDNNNNDNIHIHIHIHIHIHIHIHHHHHHIHHIHHHHHHHHHHHIHHHHHHHHHHHHHIHHHHHHHHHHIHHHHHHHHHHHIHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHHH 6565656656656565555565655555565555655556565555555565555565555565655655565655656556565655656655556565565656565565555565655556565656555565565656565656556565655556565655656555656556565656655655656565555655656566655556555655656565655656556565655656565656565656566666556565556565555565655655655555556565656666666555555555555566666555555566666666665556555666666666565555556666555556566666666555655665566655656555565655555 GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGOOODODDODODOOODODDODODOODODODODOOODODODODODODDODODODODODODODOOODODODOODODOODODODODODODODODOODOODODDODOODODODODDODOOOODDDODODODODOODODOOODOODODDOOODOOODOOOOOOODOOOOOODOODOOOODOOOOOODDDOOOOOOOOOOODOOOOOOOOOOOODDOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOOODOOOOOOOOOOOODDOO INIIININININININNNNINININNNNNNNIININININININNNNNNNINNNNNINIININNNNNNNNININININNNNNNNNNNIINNNNNINNNINNNNNNNNNNNINNNNNNNNININNNNNNNIIINNNNINNINNINNNNNNNININNNINNINNININNNNINNINNNNNNNNINNNNINNNINNNINNNNNINNNNNNNNAAAA A AA AA AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA AAA AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA UUUSUSUSUUUUSUSUSUSUSUUSUSUUSUSUSSSUUSUSUUUSUSUSUSUSUSUUSUUSUUUSSUSUSSUSUUUUSUUUSUSUUUSSSSUSSUUUUSUUSUUUSUSSUSUSUUSUUUUUSUSSUSSUUUUSUSSUSSSSUUUUUSSSUSUSUUUUSUSUUUSUUSSSSUUUSUUUUSUUUUUUSSUSUSUUUUSUUUUUUUSSSUUUUUUSSUSUSUUUUUUUSUSSUUUUUUSSUSUSSUUUUUUUUSSUUUUUSUSSSUUUUUSSUUUUSUUUUUSSSSUUUUSUUUSSSSUUUSUSSUUUUUUUSUUUUSSSSSUUUUUUUUSSSSSSUUUUUSUSSSSSUUUUSSSSUUUUUUSUUUUUUSSSSSUUSSSSPEPEEPEPEPEEEPPEEEEEEEPEEEPPPPPPEPPEPEPPEPEEEEEEEEEEEEPPPPPEPPEPEPPEPEPEPEEEEEEPPPPPPPPEPEPPEPEPEEEEEPPPPPPPEPPEEEPEEEPPPEPPEPEPPEEEEPEEEEPPPPPPEEEEPEEPPPPPEPEEEEPEEEPPPPPEPEEEEEPPPPPPEEEEEPPPPPPEEEPPEEEEEPPPPEPEPEPPPPEEEEEPEPPPEPPEEEPPPEEEPPPPPPEEEEEPEEPPPEEEEEEPPPPEEPEEPPPEEEEEEPEEEEEPPPPPPEEEEEPPPPPPPEEEEEEPPPPPPEEEEEPPPPPEEEEEEEPPPPPPPPEEEEHAHAHAHAHAHAHAHAHAHHAHHAHAHAHHHAAHAHAHAHAHAAHAHAHAHAHAHHAHAAHAAHAHAHAHAAHAHAAHAHAHAHAHAAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHAAAAHHHHAAAAHAHAHAHAHAAAHAHHHAHHHAAHAHAHAAAAAAAHHHAHHHAHAHAAAHAAHHAHAHAHHHAHAAAAAAHHAHHAAAAAAAHAHAHHAHAAAHHAHHAHAHAHHAHAHAAAAAAAAHHHAHAAAAAAHHHAHAAHAAHHHHAAAAHHHAAHHHHHAAAHAHHAHHHAAHAAHAAHHAHAHAHHHHHAHAAAHAHAHAAAAAHHHHHHHAAAAAAAHHHHAHHHAAAHAHAHHHAHAAAAHAHHHAAAAHHHHAAAAA5555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555500000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000000

Poslovni objekat u bloku 26, Beograd


Turistički kompleks “Savina”, Herceg Novi, Crna Gora

Poslovno-komercijalni centar, Aktau, KazahstanPristrojka, Aktau, Kazahstan

Informacione tehnologije Banka, Sankt Petersburg


2001-2011

Stambeno-komercijalni kompleks, blok 29, Novi BeogradStambeno-poslovni kompleks, blok 15, Bežanijska kosa, Beograd

Stambeno-poslovni prostor “YUBC”, blok 12, Beograd


2011-2016

ULOG ZA BUDUĆNOST


2011-20162011 2016

U prvoj polovini svoje sedme decenije Energoprojekt nastavlja sa ekspanzijom poslova koje dobija zahvaljujući stečenim referencama, poverenju investitora i kvalitetu usluga. U kontinuitetu izvođačkih i konsultantskih usluga Energoprojekt gradi i pruža konsultantske usluge u Srbiji, u Ruskoj Federaciji, na Srednjem Istoku, u Africi, u Južnoj Americi i drugde.

U Nigeriji Energoprojekt gradi trafostanicu Okearo i 345 km dvostrukih dalekovoda. U Srbiji rekonstruiše dalekovode na prelazu preko Dunava, gradi dvostruke dalekovode od Leskovca do granice sa Makedonijom i od Pančeva do granice sa Rumunijom uz priključenje na trafostanicu Beograd 20 400/220 kV, za koju vrši i konsultatnske usluge. U Kataru, gde neprekidno posluje već 25 godina, Energoprojekt završava konsultanske usluge na proširenju kapaciteta prenosnog sistema Kahramaa, faze VII, VIII i IX, a ugovara usluge za faze XI i XII. U Dubaiju i Abu Dabiju nastavlja da vrši konsultantske usluge na razvoju elektroenergetske mreže.

U Srbiji Energoprojekt vrši konsultantske usluge na revitalizaciji i povećanju snage na bloku 4 termoelektrane “Nikola Tesla” A i na utvrđivanju budućeg statusa deset blokova termoelektrana snage ispod 300 MW. Revitalizacijom bloka 2 termoelektrane Kostolac B izvršenom uz značajno učešće domaće industrije pod vođstvom Energoprojekta, prvi put posle njegovog puštanja u pogon postignuta je projektovana snaga bloka(348,5 MW). Osim klasičnih, projektuje elektrane na vetar i sunce. Gradi sopstvenu solarnu elektranu snage 120 kW sa fotonaponskim panelima na krovu poslovne zgrade u Beogradu. Elektrana radi u sistemu Elektroprivede Srbije sa statusom povlašćenog proizvođača električne energije.

Solarna elektrana na krovu zgrade Energoprojekta, Beograd

ENERGOPROJEKT 1951 - 2016 55HE Chancay i Ruckuy, Peru

Revitalizacija TE Kostolac B2, Srbija Ravitalizacija HE Machu Piccu, Peru

Sistem za transport vode, Katar Postrojenje za proizvodnju električne energije i vode, Katar


2011-2016

U Omanu i Kataru Energoprojekt pruža konsultantske usluge na izgradnji postrojenja za kombinovanu proizvodnju električne energije i pijaće vode. U Belorusiji Energoprojekt gradi gasno postrojenje sa trigeneracijom za snabdevanje električnom, toplotnom i rashladnom energijom komercijalnog kompleksa Gazproma u Minsku. U Peruu izvodi građevinske radove na hidroelektranama Chancay i Rucuy i vrši nadzor nad rekonstrukcijom hidroelektrane Machu Picchu.

U Srbiji Energoprojekt završava radove na rekonstrukciji topionice bakra i na izgradnji fabrike sumporne kiseline u Rudarsko-topioničkom basenu Bor. U Rusiji gradi objekte proizvodne baze Schlumberger i fabrike papira u Siktikvaru. U Kazahstanu završava gradnju kliničkog centra Sofi e Medgroup, hotela Grand Palace u Aktau i administrativnog kompleksa Forte banke u Astani, a vrši i konsultantske usluge na izgradnji 4 kompresorske stanice na trasi velikog gasovoda za Kinu.

U Peruu Energoprojekt izvodi radove na rekonstrukciji pet puteva i na izgradnji tri nova mosta. U Ugandi vrši rekonstrukciju oko 300 km puteva i piste aerodroma Gulu. U Srbiji završava radove na tunelu “Straževica” na obilaznici oko Beograda i na deonici autoputa E75 Beograd-Novi Sad, i gradi deonice autoputa E 763 Beograd-Južni Jadran, uključujući tunele “Šarani” i “Brančići”. U železničkom saobraćaju Srbije Energoprojekt završava radove na koloseku od Beograda do Pančeva i rekonstrukciju 65,7 km pruge na koridoru 10. Završava i radove na I fazi rekonstrucije železničke stanice Beograd Centar.

Energoprojekt vrši konsultantske usluge na izgradnji sistema za transport i distribuciju vode u Kataru i Omanu, na izgradnji devet brana u Alžiru, dve brane u Jordanu i jedne u Peruu. U Srbiji vrši građevinske radove na odbrambenim nasipima na reci Tisi, na regulisanju korita Dunava i Kolubare, na sistemima navodnjavanja u Negotinskoj niziji, Aleksinačkom polju i u Severnoj Bačkoj, gradi most preko kanala Dunav-Tisa-Dunav i druge infrastrukturne objekte.

Dvostruki 400kV dalekovod, Niš-Makedonska granica


Energoprojekt gradi stambeni kompleks u Siktivkaru, međunarodni kongresni centar i hotel u Rostovu i administrativni objekat Gazprom Transgaza u Uhti u Rusiji. U Nigeriji gradi rezidenciju Narodne skupštine, zgradu Nacionalnog instituta za zakonodavne studije, naselje Tvin Lejk, kompleks ambasade Srbije u Abudži i novi sportski kompleks - stadion UST. U Gani gradi sedam raznih poslovnih objekata u Gani. U Srbiji Energoprojekt gradi stambene komplekse “Sunny ville” u Višnjičkom polju i u ulici Cara Nikolaja II, a počinje izgradnju prve dve kule u okviru kompleksa “Beograd na vodi”.

Energoprojekt razvija multikorisnički softver za upravljanje dokumentacijom pri realizaciji kompleksnih projekata, koji se koristi na preko 30 tekućih projekata u Kataru, Dubaiju i Abu Dabiju za potrebe ministarstava energetike, naftnih i elektroprivrednih kompanija. Vrši isporuku opreme, montažu, puštanje u rad i tehničko održavanje bankomata u više banaka u Srbiji, isporučuje informacione sisteme poštama Crne Gore i Republike Srpske, uvodi sofverska rešenja za osiguravajuće i fi nansijske institucije. Energoprojekt Entel među prvima u Srbiji sertifi kuje system bezbednosti informacija po standardu ISO 27001 i time kompletira integrisani system upravljanja poslovnim procesima.

Dvostruki 330kV dalekovod, Enugu-Ikote Ekpene, Nigeria

220kV dalekovod, prelaz preko Dunava, Srbija


2011-2016

ULULULULULULUULULULULULULULUULUULULULUULULUULLLLLULUULULULLLLLLLULUULULULULULLUULUULULULLLOGOGOGOGOGOGOGOGOGOGOGOGOGOGGOGOGOGOGGOGOGOGOGOGOGOOGGGGOGOGOGGOGOOOOOGOOOOOOOOOGGGGOGOGOGOGOOOOOGOOGGGOGGOGOGOOGOGOG ZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZZAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA NANANANANANANANANANANANANANANANNNANANAANNNANAAAANNANAANANNNNNNNAAAAAAANANNNNNNNAAAAAAAAAAAARERERERERERERERERERREREREREREEEREREREREREERRRRERRRRRRERRRRRRRREEEEEERRRRRRRRRRRRREEEDNDNDNDNDNDNDNDNDNDNDNDNDNDNDNNDNDNDDNDNDDNDNDDDDDDNDDNDDDNDDNDNDDDDDNDDDDNDNDDNDNDDDDDDNNIHIHIHIHHIHIHIHHIHHIHIHIHIHIHIHIIHIHIHHIHIHIHHIHHIHHIIHHHIHIIIIHHHHH 65656565656565656565656556565656565656565656566556566565656565666565666665566665656565665656556665656 GGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGGODODODODODODODODODODODODDODODODODDDODDODODODDODODODODODODDDODODODODOODOODODOOODOOOOOOOOOOOOOODDODODODININININININININININININININIINININNNININNINININNNNNNNNNNNNNINNNNNNNAAAAAAAAAA AAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAAA A USUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUSUUSUSUUSUUUUUUSUUUUUUUUUUUUUUUSUUSUSUSUSUUSUSUUSUUSUSUUUUUSUSPEPEPEPEPEPEPEPEPEPEPEEPEPEPEPPEPEPEPEPPPEPEPEPEPEPEPEEEPEPEPEEPPEPEPEPEP HAHAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHAHAHAHAHAHAHAHAHAAHAHAAHAHAHAHAAHAHAAHAHAHHHAHAHAAHAHHAHAAHAHH5555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555555558888888888888888888888888888888888888888

TS Oke Aro, 330/132/33kV, Nigeria

Hotel Caspian Riviere Grand Palace, Alma Ata, Kazahstan

Poslovni kompleks “NCA Tower”, Gana

Administrativna zgrada, Emerald House, Gana Kargo centar, aerodrom u Akri, Gana


Forte banka, Astana, Kazahstan

Stambeni objekat Horizont, Siktivkar, Rusija

Međunarodni kongresni centar i hotel Hyatt Regency, Rostov, Rusija

Klinički centar Sofi e Medgroup, Kazahstan

Fabrika sumporne kiseline i topionica bakra, Bor


2011-2016

Brana Kufranja, Jordan

Tinel Straževica, Srbija

Brana Wala, Jordan

Četiri kompresorske stanice, Kazahstan

Stadion “Akwa Ibom” Uyo, Nigeria

ENERGOPROJEKT 1951 - 2016 61Ugradnja i održavanje bankomata

Železnička stanica Beograd centar “Prokop”, Beograd

Mlekara Laktaši, Bosna i Hercegovina

Proizvodna baza Schlumberger, Rusija

ULOG ZA NAREDNIH


POGLED

U BUDUĆNOST


Iskustvo na relizaciji projekata u zemlji i inostranstvu, utemeljeno na 65 pretežno uspešnih godina poslovnih aktivnosti ENERGOPROJEKTA, ukazuje i na pravce i strategiju budućeg razvoja i rasta kompanije. Kapital ENERGOPROJEKTA sadržan u znanju, iskustvu i stečenom poverenju Investitora i reputaciji imena i »brend«-a ENERGOPROJEKT u zemlji i širom sveta, omogućava da se promene u poslovnom okruženju, posebno poslovni rizici koji se umnožavaju, blagovremeno prepoznaju i preduprede moguće negativne posledice na poslovne rezultate, a tehnološke inovacije koje ubrzano nalaze praktičnu primenu prate, razumeju i primenjuju.

Poslovna stabilnost, dalji rast i razvoj ENERGOPROJEKTA u aktuelnim uslovima, pored uticaja objektivnih dešavanja i promena na različitim tržištima, ne može da bude ugrožena ni ukoliko nastanu, nekontrolisane ili od većine, neželjene promene vlasničkih udela, koje mogu bitno da poremete upravljanje i rukovođenje sistemom ENERGOPROJEKT ili da utiču na de-profesionalizaciju upravljanja. ENERGOPROJEKT je započinjao i uspešno sprovodio među prvima u zemlji sve prethodne cikluse privatizacije, tokom više od petnaest godina kontinuirane vlasničke tranzicije, pa će njegova budućnost, zasnovana na 65 godina uspeha, u mnogo čemu biti određena adekvatnim rešavanjem pitanja vlasništva u budućem vremenu.

Plan poslovanja i razvoja sistema ENERGOPROJEKT počiva na unapređenju svih funkcija i poslovnih procedura unutar sistema i daljoj diversifi kaciji tržišta i poslovnih aktivnosti uz bolje iskorišćenje raspoloživih ljudskih, materijalnih i fi nansijskih resursa. Ukupna snaga sistema je direktno proporcionalna sinergiji svih njegovih delova. Osnaživanjem pozicije sistema kao celine, rastu i potencijali za upuštanje u realizaciju većeg broja ugovora i ugovora znatno više fi nansijske vrednosti. Na ovaj način, profesionalni i poslovni integritet, koji je uvek bio i biće najveća snaga i komparativna prednost ENERGOPROJEKTA, može još više da dođe do izražaja i utiče na rast prihoda i dobiti, kako pojedinačnih društava, tako i sistema u celini.

Diversifi kovane i multidisciplinarne delatnosti ENERGOPROJEKTA svoj oslonac za nastup na inostranim tržištima mogu da imaju, pored sopstvenih referenci i kapaciteta i na državi i njenim institucijama, dok država može da se osloni na ogromno iskustvo Energoprojekta stečeno na raznovrsnim projektima, u predstojećem ciklusu realizacije zamašnih infrastrukturnih i razvojnih investicija u Srbiji, čija realizacija je planirana u narednih deset i više godina. Kadrovski resursi ENERGOPROJEKTA su od najvećeg značaja za njegov razvoj ne samo zato što se radi o resursu, koji u najvećem stepenu utiče na ekonomsku efi kasnost poslovanja uz ispravno korišćenje ostalih resursa, već zato što nas iskustvo uči da je ENERGOPROJEKT i u najtežim uslovima opstajao, jer je svoju budućnost prvenstveno zasnivao na sopstvenim visoko kompetentnim kadrovima, koje je usavršavao i pripremao da rade prema viziji i ciljevima razvoja kompanije.

POGLED U BUDUĆNOST

STRATEŠKI POGLED U BUDUĆNOSTENERGOPROJEKTA

TPOGLED U BUDUĆNOST


Svestranost i osposobljenost stručnjaka Energoprojekta, među kojima su desetine doktora i magistara nauka, skoro hiljadu visoko obrazovanih inženjera, ekonomista i paravnika, su garancija da i danas i ubuduće ENERGOPROJEKT može da se upusti u realizaciju tehnološki zahtevnih i kompleksnih poduhvata, koji su mu i doneli svetski renome. Na tim osnovama, nastaviće sa izgradnjom poslovne budućnosti i stvoriti uslovi koji omogućavaju da zaposleni imaju priliku da stiču i primenjuju najsavremenija znanja i veštine i grade svoju budućnost sa rastom sistema ENERGOPROJEKT.

Sav raspoloživ kvalitet, profesionalan pristup poslu, znanje stečeno u praksi u inostranstvu i učenjem od konkurencije, ali i iz svoje istorije i tradicije, upošljavanjem u većoj meri u zemlji, omogućilo bi pored neposredne koristi za državu i ubrzanje rasta i razvoja ENERGOPROJEKTA. U tom smislu, strateški ciljevi u neopsrednoj budućnosti treba da budu usmereni na:

• Unapređenje korporativne kulture i razvoj sinergije sistema, upravljanje procesima i ostvarenje poslovnih planova na bazi unapred postavljenih i merljivih ciljeva, uz promovisanje poslovnog integriteta, misije, vizije i sistema vrednosti ENERGOPROJEKTA;

• Selekciju i edukaciju zaposlenih na prestižnim školama i projektima svetskog renomea uz podsticanje brzine, fl eksibilnosti, inovativnosti, inicijative, efi kasnosti, odgovornosti za rezultat i sposobnosti upravljanja promenama;

• Harmonizaciju poslovnih ciljeva celine sa ciljevima zavisnih društava uz jačanje poslovnog i fi nansijskog kapaciteta svih članica sistema i ENERGOPROJEKTA u celini uz ostvarenje poslovnih planova i očekivanja akcionara, investitora i zaposlenih;

• Inteziviranje poslovne saradnje sa inostranim kompanijama od kojih je moguće kreativno preuzimanje pozitivnih iskustava i njihova primena i prilagođavanje uslovima tržišta na kojima ENERGOPROJEKT posluje i koja doprinosi ukupnoj uspešnosti i napretku Energoprojekta;

Unutrašnja stabilnost i uspešni poslovni rezultati su i dalje najsigurniji put da se spreče bilo kakvi spoljni destruktivni uticaji po liniji vlasništva. U narednom periodu je pored rasta poslovnih prihoda i dobiti, imperativ svih, da se struktuira dalji razvoj akcionarstva u sistemu ENERGOPROJEKT.

Realan optimizam sa kojim akcionari i zaposleni ENERGOPROJEKTA mogu da gledaju u budućnost je utemeljen na iskustvu, ostvarenim poslovnim rezultatima i pretpostavkama nove strategije razvoja, koja će u narednom periodu biti defi nisana na najvišem nivou upravljanja i rukovođenja.

GRADIMO BOLJI SVET!


NAGRADE I PRIZNANJANAGRADE I PRIZNANJA

Kao uspešnoj i društveno odgovornoj organizaciji, Energoprojektu je dodeljen veliki broj nagrada i visokih priznanja u zemlji i u inostranstvu. Najveće jugoslovensko priznanje, Nagrada AVNOJ-a, pripalo mu je dva puta: povodom 20 godina uspešnog rukovođenja dodeljena je tadašnjem generalnom direktoru Živku Mučalovu i povodom 35 godina uspešnog poslovanja SOUR-u Energoprojekt. Povodom njegovih značajnih godišnjica Energoprojektu su dodeljivani najviši državni ordeni, nagrade, spomen-plakete i razna druga priznanja. Domaće nagrade za izuzetna rešenja i odlikovanja povodom značajnih godišnjica ili uspešnog završetka velikih projektantskih i izvođačkih poduhvata dobili su i brojni istaknuti stručnjaci Energoprojekta.

Dve nagrade AVNOJ-a

Nagrada “Zlatni Merkur”Povelja “Nikola Tesla” Jugoslovenske elektroprivrede


Povodom završetka velikih poslova Energoprojekt i/ili njegove istaknute stručnjake odlikovali su i najviši zvaničnici mnogih država. Najviša odlikovanja su stigla iz Maroka, Mauritanije, Italije, Gvineje, Gvineje, Zimbabvea, Rumunije i drugih. Osim toga, na poštanskim markama pojedinih zemalja štampane su fotografi je značajnih objekata koje je projektovao i gradio Energoprojekt.

Kao društveno odgovorna organizacija, Energoprojekt stalno pomaže razne domaće poduhvate i manifestacije u oblasti kulture, umetnosti, nauke, sporta, školstva, zdravstva i drugih društvenih delatnosti. Za uzvrat dobio je brojna priznanja i zahvalnice kao njihov donator, sponzor, pokrovitelj ili organizator. Posebnu brigu Energoprojekt posvećuje svojim zaposlenima, njihovoj deci i penzionisanim radnicima, koji su tokom svog radnog veka doprinosili njegovom uspešnom poslovanju i razvoju.

Kolekcija povelja i plaketa

Kolekcija odlikovanja

Orden zasluga za državu SRJ

Kolekcija odlikovanja

Orden Republike sa zlatnim vencem

Monografi ja povodom

65 godina Energoprojekta

Organizacioni odbor

Zoran Bojović

Radisav Garić

Branislav Jerotić

Dejan Mandić

Miodrag Mesarović

Jovan Šerbanović

Dizajn i priprema

Ivana Jović

Goran Dinić

Štampa

Energoprojekt Energodata a.d.

Tiraž

600

Godina

2016, Beograd

ISBN 978-86-83723-28-7

CIP - Каталогизација у публикацији - Народна библиотека Србије, Београд 658.1:[624/628(497.11)”1951/2016”

ENERGOPROJEKT : ulog za narednih 65 godina uspeha. - Beograd : Energoprojekt Energodata, 2016 (Beograd : Energoprojekt Energodata). - 67 str. : ilustr. ; 30 cm

Stv. nasl. u kolofonu: Monografi ja povodom 65 godina Energoprojekta. - Tiraž 600. ISBN 978-86-83723-28-7

1. Енергопројект (Београд)a) Енергопројект (Београд) - 1951-2016

COBISS.SR-ID 224077580

www.energoprojekt.rs


Documents

Ulog za narednih 65 godina uspeha - Energoprojekt