Upravljanje otpadom

**Prof. dr Dragi Antonijevi Materijali koji se obino podvrgavaju reciklai :Hartija. Novinska hartija se skoro uvek nalazi na programu reciklae. U nekim zajednicama se skupljaju bele i obojene hartije (meani papir), kao i iskoriene kartonske kutije.Plastika. Ne recikliraju sve zajednice sve vrste plastinih masa. Veina reciklira prazne flae deterdenata, mineralnih voda, sokova, mlenih proizvoda, ampona, losiona. Na zapadu je sve vei broj onih radnji koje sakupljaju upotrebljene plastine kese za reciklau.Aluminijum. Skoro svi programi reciklae ukljuuju aluminijumske konzerve. Njihova reciklaa se obavlja za neto manje od 90 dana posle prikupljanja. U nekim zajednicama za reciklau se prikupljaju i aluminijumske folije.elik. Mnogi proizvodi od elika irom sveta u velikom procentu sadre reciklirani elik. Neki od njih su u potpunosti izraeni od recikliranog elika.Staklo. Ambalano staklo reciklira se u mnogim zajednicama.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Recikliranje hartije (papira)Pronalaskom mehanike maine za izradu hartije u XVIII veku hartija je postala jeftin i lako dostupan materijal. Danas se hartija izrauje od drvene pulpe ili od kratkovlaknastog mekog drveta (bor). Meka hartija izrauje se iz reciklirane hartije ili pamuka. Hartija se koristi za razliite svrhe ukljuujui pakovanje, pisanje, tampanje, za izradu kartona i tetrapaka, itdHartija je jedan od najpogodnijih i najvrednijih materijala za reciklau.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Reciklaom hartije znatno se smanjuje uticaj na ivotnu sredinu.

Hartija i karton dospeli na deponije polako se razgrauju pod anaerobnim uslovima proizvodei metan. U nekim sluajevima potrebne su stotine godina da bi se razloila hartija na deponijama.

Recikliranje hartije takoe znai ouvanje uma.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Hartiju koja se moe reciklirati ine:

novinemagazini, ukljuujui katalogereklamne brouretelefonski imenicikovertehartija iz kola i kancelarijakartonNeka hartija nije pogodna za reciklau, to je ona sa voskom ili termalni papir / faks papir.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Faze procesa reciklae papira:

Hartija se sakuplja. Ukoliko se nalazi zajedno sa drugim otpadom ona se odvaja. Posle razvrstavanja hartija se balira i skladiti.

3.Balirana hartija odlazi na transportnu traku i istovaruje se u ogroman lonac, u kojem se mea sa velikom koliinom vode, dok se ne raskvasi i ne raspadne.4.Raskvaena hartija (pulpa) se cedi (sipa se na sito koje se trese i vea koliina vode se odvaja. Odvojena voda se ponovo koristi u nekom procesu u fabrici)5.Pulpa prolazi kroz seriju valjaka gde se odvaja ostatak vode i vri suenje

6.Hartija se namotava u rolne i od nje se prave novi proizvodi

**Prof. dr Dragi Antonijevi Za razliku od izrade hartije od drveta, izrada proizvoda od otpadne hartije retko zahteva hemijski predtretman.

Reciklirana hartija se zbog mogueg zagaenja u principu ne koristi za izradu ambalae za namirnice.

Stare novine se ne mogu koristiti za izradu kvalitetne hartije, ali se mogu koristiti za izradu rotacione novinske hartije. Novinski papir moe se reciklirati sedam puta.

Degradacija vlakana ograniava broj moguih recikliranja. Dodatkom nedirnutih vlakana ili kvalitetnih otpadnih vlakana u pulpu moe se poboljati kvalitet proizvoda. Starost hartije je takoe ograniavajui faktor. Vlakna hartije postaju tanja kada se reciklae ponavljaju.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Reciliranje plastike

**Prof. dr Dragi Antonijevi

**Prof. dr Dragi Antonijevi Reciliranje plastikePostoje razliite vrste plastike koje se koriste za veoma razliite svrhe.

Aleksandar Parkes je pronaao plastiku 1862. godine, a njena masovna proizvodnja poela je kasnije. Proizvodnja plastike u svetu danas prevazilazi 80 miliona tona godinje.

Razlozi za sve veu primenu plastike su mnogobrojni. To su izmeu ostalih niska cena sirovina, mala masa i razliite mogunosti prerade. Osim toga, specifini utroak energije pri proizvodnji plastinih materijala, koji se koriste za izradu ambalae mnogo je manji nego to je pri proizvodnji na primer, stakla ili aluminijuma.


Sirovine za izradu plastike su uglavnom sirova nafta, prirodni gas ili ugalj. Plastika je sainjena od polimera (a to su dugi lanani molekuli formirani od manjih molekula - monomera).

Polimeri se dobijaju pod specijalnim uslovima temperature i pritiska uz upotrebu katalizatora. Pripremljeni polimeri su u obliku smolastih kuglica ili praha i predstavljaju sirovinu za proizvodnju plastinih proizvoda.

Proizvodnja plastinih proizvoda odvija se u tri stepena:- Smolaste kuglice (ili prah) polimera se zagrevaju da bi se istopile,- Istopljeni materijal se oblikuje,- Proizvod se hladi zadravajui oblik.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Plastine mase se dele na termoplastine i termoreaktivne.

Termoplastine mase reaguju na promenu temperature (zagrevanjem omakavaju, hlaenjem se vraaju u prvobitno stanje). Najee termoplastine mase su polimeri na bazi polivinilhlorida (PVC), polietilena (PE), polipropilena (PP), poliamida (PA), polistirola (PS), akrilobutadien stirola (ABS), poliuretana, polikarbonata i dr.

Termoreaktivne mase na povienoj temperaturi prvo postanu plastine, a potom otvrdnu, i ne mogu vie da omekaju ili da se rastope.Termoreaktivne mase su poliesterske i epoksidne smole, aminolasti, bakelit (fenoplasti) i dr.

**Prof. dr Dragi Antonijevi U principu sve plastine mase mogu se reciklirati.

Problem koji se javlja pri reciklai plastinog otpada je postojanje razliitih fizikohemijskih osobina pojedinih plastinih materijala, to negativno utie na proces reciklae.Da bi se dobile visoko kvalitetna plastika treba preraivati samo istovrsne plastine mase. Jedan od veih problema pri preradi plastinog otpada moe biti identifikacija i sortiranje po vrstama.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Separacija plastinih materijala se moe podeliti na

prepoznavanje i razdvajanje.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Prepoznavanje Karakterizacija i potpuna identifikacija plastinih materijala je obiman posao, koji zahteva sloene analitike procedure i najsavremeniju opremu. Meutim, za potrebe recikliranja, uglavnom je dovoljna procena ili orijenaciono utvrivanje vrste ispitivanog plastinog materijala. Za takve svrhe su razvijene i usvojene jednostavne i brze metode identifikacije. Prepoznavanje iskoriene polimerne ambalae je najjednostavnije ako se na njoj nalazi oznaka za reciklau sa navedenom vrstom polimernog materijala od koga je izraena.

Proizvoai utiskuju identifikacioni kod (broj unutar trougla od strelica koje predstavljaju simbol za reciklau).

**Prof. dr Dragi Antonijevi Ovaj simbol nije zatien i koristi se u brojnim varijacijama, i oznaava:Reciklabilno na proizvodima izraenim od materijala koji se mogu reciklirati.

Reciklirano na proizvodima koji sadre ve reciklirane materijale.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Najee se reciklira plastika sa kodovima 1 i 2.

Kodom 1 oznaava se polietilen teraftalat (PET), kodom 2 polietilen visoke gustne (PEHD).

Ponekad se reciklai podvrgava i plastika sa kodom 3 (neplastifikovani polivinil hlorid UPVC i plastifikovani polivinil hlorid PPVC).

Kodom 4 oznaava se polietilen niske gustine (PELD), kodom 5 polipropilen (PP), kodom 6 polistiren (PS) a

kodom 7 ostale plastike.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Polietilen tereftalat (PET) je najrairenija vrsta plastike koja se uglavnom koristi za boce za vodu, sokove i posude za prehrambene proizvode i ostalu ambalau.

Polietilen (PE ne PET !!! ) polimerizacioni proizvodi etilena, su providne ili neprovidne mase. One su masno votanog opipa, i mogu se bojiti. Razlikuju se polietilen niske gustine PELD (4) i polietilen visoke gustine PEHD (2). Razlika nastaje usled korienja razliitih pritisaka pri proizvodnji. Postojan je u irokom opsegu temperatura (npr. omekava na oko 115 C), otporan na mnoge uticaje. Ima iroku primenu u izradi ambalae, kanistera, buradi, folija itd. U istom stanju pogodan je za reciklau, potrebno ga je mleti, regranulirati. U sluaju kada nije u istom stanju postupak je neto sloeniji. Pri odlaganju na deponije ima veoma dug period raspadanja.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Polivinilhlorid (PVC) rezultat je polimerizacije vinilhlorida. Plastina masa koja se javlja kao sirovina i kao gotov proizvod. Naziva se jo vinilid, vinidur, decelit, gutasin, geon, najee PVC.

Razlikuju se: tvrdi PVC koji slui za proizvodnju cevi, ploa, profila, mainskih delova itd, i meki PVC od koga se izrauju, folije, creva, kablovska izolacija, itd.

ist PVC ima visoku reciklanu vrednost, moe se vie puta reciklirati. Kada je ist, da bi se doveo u stanje sekundarne sirovine, dovoljno ga je podvrgnuti mlevenju, granuliranju. U ostalim sluajevima postupak je neto sloeniji. Veoma ga je bitno reciklirati jer mu je potrebno dosta vremena za razlaganje na deponijama.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Polipropilen (PP) je materijal slian polietilenu. Upotrebljava se za izradu vlakana i folija. Reciklani proces je slian procesu obrade polietilena.

Polistirol ili polistiren (PS) je materijal koji se dobija blok polimerizacijom stirola. Moe biti bezbojan ili obojen. Odlika mu je velika tvrdoa, otpornost na uticaj hemikalija, pri savijanju daje metalni zvuk. Proizvodi se u obliku cevi, tvrdih folija i gotovih upotrebnih predmeta. Otpad polistirola prerauje se mlevenjem i regranulacijom.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Ostale plastike koje se mogu reciklirati (7) su:Akrilo-nitri-butadien stiren (ABS) je plastina masa koja se proizvodi u velikom spektru boja. Dobre upotrebne osobine dovele su do korienja u raznim aparatima, telefonima, delovima za automobile, itd. Recilira se mlevenjem i regranulacijom.Poliuretani su vrsta vetakih smola koje se nazivaju jo i izocijanati. Na tritu poznatiji kao perlon i gamid. Slue i kao baze za proizvodnju vetakog kauuka, raznih tvrdih premaza, elastine i vrste pene. Kao isti otpad, prerauje se mlevenjem i regranulacijom.

Pored navedenih, postoje i mnogobrojne vrste plastinih masa koje se u manjim koliinama koriste, pa su i manje znaajne u reciklai.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Razdvajanje Kod razdvajanja plastinih masa, usitnjeni plastini materijal se sortira prema fizikim osobinama.Za industriju su od posebnog znaaja postupci razdvajanja na osnovu razlike u gustini. (na sitima, u polju dejstva centrifugalne sile, flotacijom, itd)

Pomou ovih postupaka mogu se iz meavine plastinih masa izdvojiti frakcije i do 98 % istoe.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Plastini otpad se moe preraditi na vie naina:

topljenjem, pri emu se ne menja ili vrlo malo menja makromolekulska struktura

hemijski, - hidrolizom ili alkoholizom mogue je dobiti monomere, - hidrogenovanjem je iz poetnog materijala mogue dobiti organske sirovine kao to su gasovi i ulja

kontrolisanim spaljivanjem, pri emu se dobija energija i produkti sagorevanja: ugljendioksid (CO2) i voda (H2O)

**Prof. dr Dragi Antonijevi Prerada topljenjem

Osnova ovakvog naina recikliranja je sposobnost ponovnog topljenje to je mogue kod termoplasta. Postupkom topljenja se od istovrsnog i istog plastinog otpada mogu dobiti visokokvalitetni reciklati, koji mogu biti upotrebljeni kao zamena originalnim sirovinama istog ili slinog kvaliteta. Takav otpad nastaje u proizvodnji plastinih materijala i pri izradi ambalae.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Hemijska prerada

Dobre strane hemijske prerade su: mogunost prerade meanog i zaprljanog plastinog otpada, uteda fosilnih goriva i obezbeenost trita za proizvode. Meutim cena hemijske prerade jo je visoka i ne pokriva trokove recikliranja.Postupci hemijske prerade mogu se podeliti u dve grupe:-Postupci prerade kod kojih se makromolekuli (polimeri) prevode u niskomolekulske supstancije. U prisustvu odreenih reagenasa polimeri se mogu razgraditi do polaznih monomera. Na ovaj nain se mogu preraditi mnoge vrste plastinih materijala kao to su poliestri, poliamidi, polioretani, polikarbonati itd, jer poseduju hemijski aktivne i lako deljive veze. -Postupci prerade kod kojih se od makromolekula koje sadre plastini otpad mogu dobiti ugljovodonici u obliku gasa ili ulja, koji se dalje mogu preraivati petrohemijskim postupcima u rafinerijama.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Spaljivanje plastinog otpada.

Cilj ovog naina iskoriavanja plastinog otpada je dobijanje energije. S obzirom na to da je u plastinim proizvodima sauvana, praktino, ukupna energija nafte, od velike koristi je da se energija akumulirana u plastinim proizvodima koristi u energetske svrhe.Ali tek na kraju njihovog upotrebnog ciklusa.

Ovakav nain iskorienja plastinog otpada treba primenjivati samo kad otpad vie nije mogue reciklirati na druge naine.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Recikliranje starih automobilskih gumaGomilanje starih guma predstavlja problem ne samo zbog zauzimanja zemljita ve i zbog mogunosti samozapaljivanja koje je praeno dugotrajnom vatrom koja moe negativno uticati na zdravlje ljudi.Stare gume predstavljaju dilemu i za veoma sofisticirani menadment vrstog komunalnog otpada. Gume se sastoje od kompleksnog polimernog materijala sa skupim hemijskim dodacima. Obnavljanje ovih aditiva dodatih u bilo kojem obliku je opasno.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Jedno od reenja jeste piroliza. Kod procesa u pirolitikim peima kritian je sistem kontrole emisije (poto se stvaraju organske pare). Ovaj proces je relativno skup.

Sagorevanje u cementnim peima prilagoenim za prijem vrstog goriva. (U zemljama u razvoju ovo je energetski isplativo postupanje sa starim gumama, uz kvalitetne sisteme za preiavanje vazduha).Mogua je i upotreba starih guma (nakon mlevenja i obrade) kao punioca i ublaivaa na eleznikim prugama itd.

Prerada starih guma mora se sprovoditi pod kontrolom zbog toga to je praeno sa dosta praine koja moe biti kancerogena za radnike.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Moe se plasirati na trite ili preraditi u finalne produkte (fazonske opeke, izolacione podloge za graevinarstvo, razne profilisane delove, saobraajni elementi, sportski tereni, deija igralita...)

**Prof. dr Dragi Antonijevi Recikliranje staklaStaklo se proizvodi od tri osnovne sirovine: peska, koji daje silicijum-dioksid, natrijum-karbonata koji sniava taku topljenja i krenjaka koji se koristi za poveanje tvrdoe.Postoji vie razloga zbog ega je staklo izuzetno povoljno za ambalairanje: nepromoivo je, moe se reciklirati, moe se izraivati u skoro svakoj veliini, obliku i boji, ne utie na ukus sadraja.Poslednjih godina, zahvaljujui mehanizovanoj tehnici duvanja, dolo je do revolucije u proizvodnji staklene ambalae, to je omoguilo brzu i jeftiniju proizvodnju. Dananje staklene boce su znatno lake. (Npr. male pivske flae su 1986. godine teile 260 g. a danas 170 g. Lake flae tede i energiju i koliinu stakla, kao i energiju potrebnu za transport.)

**Prof. dr Dragi Antonijevi Faze recikliranja stakla:1. Prikupljeno staklo se razvrstava na bezbojno, braon i zeleno staklo

2. Staklo se prevozi do postrojenja za obradu gde se metalni zatvarai i plastini delovi skidaju

3. Staklo se sitni, i onda je spremno za transport do fabrike stakla

U fabrici stakla isitnjeno staklo (sra) se mea sa sirovinom za izradu stakla (pesak, krenjak i natrijum-karbonat)

Sirovina se topi u posebnim peima

6. Od istopljenog stakla prave se nove boce i tegle

**Prof. dr Dragi Antonijevi Reciklai ne podlee: polomljeno prozorsko staklo, ogledala ili vetrobransko staklo, vatrostalno staklo, sijalice, bela neprovidna stakla, laboratorijsko i medicinsko staklo, keramika, itd.

Staklo koje nije kvalitetno moe se koristiti za izradu puteva, proizvodnju betona. Cena takvog proizvoda obino pokriva samo transportne trokove.

Staklo se moe upotrebljavati za peskiranje koje se sprovodi njegovim pretvaranjem u izuzetno sitne estice koje se mogu koristiti za ienje zgrada i u industriji za ienje proizvoda i povrina.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Recikliranje gvoa i elikaelik je potpuno reciklabilan i on je proizvod koji se u svetu najvie reciklira. Veina elika za reciklau dolazi iz industrije, ili znaajna koliina elika za reciklau moe se skupiti i u domainstvu.

Za proizvodnju elika, ruda gvoa, koks (gorivo) i krenjak se meaju sa 20 % otpadnog elika i zagrevaju u visokim peima. U visokim peima se odvajaju neistoe iz ruda gvoa podiu se na povrinu kao ljaka, ostavljajui na dnu pei istopljeno gvoe i ugljenik. Kiseonik se koristi za udaljenje izvesne koliine ugljenika, a dodaju se i male koliine drugih metala da bi se dobila prava vrsta elika.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Postupak recikliranja gvoa (elika):1.Konzerve, kutije i sl. se sabijaju u bale i alju na dekalaisanje (uranjanjem u kadu sa alkalijama i proputanjem elektrine struje)2.Gvoe ili elik se usitnjavaju3.Gvoe se zagreva na temperaturu od 1700 C4.Iz istopljenog livenog gvoa pomou kiseonika se eliminie ugljenik5.Gvoe se izliva i dodaju se supstancije koje e mu dati posebne karakteristike6.Hladi se kao ploa, koja se zatim dalje oblikuje

**Prof. dr Dragi Antonijevi Da bi se jedna konzerva pripremila za reciklau potrebno je uraditi sledee:potpuno odvojiti poklopacisprati konzervustaviti poklopac u konzervupritisnuti konzervu pri njenom vrhustaviti na mesto prikupljanja

**Prof. dr Dragi Antonijevi Recikliranje aluminijumaAluminijumske konzerve i folije izrauju se od aluminijuma veoma visokog kvaliteta. Jer, samo takav aluminijum se moe presovati i valjati tako tanko da i dalje ostane vrst. Konzerve i folije su pogodne za recikliranje i ovo je jeftinije od dobijanja aluminijuma iz sirovina.

Ovo ini da aluminijum bude jedan od najvrednijih materijala u reciklanom toku.

**Prof. dr Dragi Antonijevi Postupak recikliranja Al iz komunalnog otpada:

Sakupljene aluminijumske konzerve i dr., odnose se do postrojenja za obnovu materijala.

Ukoliko se nalaze zajedno sa drugim materijalom izdvajaju se runo ili mehaniki u jedinici za separaciju.

Konzerve se mere, a zatim gnjee/baliraju u blokove.

Ovi blokovi se stavljaju u rotacionu pe gde se tope.

Istopljeni aluminijum se izliva u kalupe koji daju oblik ipke.

ipke se dopremaju na mesta gde se od njih prave novi proizvodi.

Documents

Upravljanje otpadom