3 Upravljanje otpadom

8/13/2019 3 Upravljanje otpadom

1/34


2/34

22

Prof. dr Dragi Antonijevi

Opasan otpadje sav onaj materijal ostao posle proizvodnje ili

neke druge aktivnosti, koji

- sam ili preko proizvoda razlaganja,

- direktno ili indirektno,- trenutno ili tokom vremena,

ispoljava tetno delovanje na ivotnu sredinu (ekotoksian)

odnosno na zdravlje ljudi i/ili ivotinja (trovanje ili uzrokujezarazu), a koji prozvoanije u stanju da upotrebi ili unovi.


3/34

33


Inertni otpadje otpad koji

-nije podloan znaajnim fizikim, hemijskim ili biolokim

promenama na mestu deponovanja,

-ne rastvara se,

-ne sagoreva i

-ne utie negativno na druge materije sa kojima dolazi u kontakt na

nain koji moe da dovede do zagaenja ivotne sredine ili ugrozi

zdravlje ljudi.

Ukupno izluivanje i sadraj zagaujuih materija u inertnom

otpadu kao i ekotoksinost izluenih materija moraju biti neznatni,a posebno ne smeju da ugroavaju kvalitet povrinskih i podzemnih

voda.


4/34

44


Postoji i klasifikovanje otpada na:

Kontrolisani otpadje otpad sa kojim se mora upravljati i koji se

mora odloiti u skladu sa upravljanjem otpadom i drugim propisima

koji se odnose na otpad.On ukljuuje komunalni, komercijalni i industrijski otpad i ne

mora da bude ni opasan ni toksian da bi bio kontrolisan otpad.

Komunalni otpadukljuuje sav otpad pod kontrolom lokalne vlasti

ili preduzea koja rade u njihovo ime.

Tu spada sav otpad iz domainstva, otpad od ienja ulica, otpad

isporuen na reciklana mesta, iz javnih parkova, kancelarija iodreen komercijalni otpad iz radnji i malih prodavnica koje su pod

ugovorom sa lokalnom vlau o sakupljanju otpada.


5/34

55


Korisno je tako

e pomenuti i podelu na:

materijalni otpadkoji se dalje deli na komunalni i industrijski

(tehnoloki, specijalni)

energetski otpadkoji se deli na buku i vibracije, otpadnu

toplotu, zraenje i osvetljenje


6/34

66


Problemi u vezi otpada mogu se podeliti u pet grupa.

1. Zdravstvenoekoloki problemiOtpad moe biti polazite epidemija. Kuga, kolera i tifusna groznica su

bolesti koje su znaajno promenile populaciju u Evropi. One su

povezane sa prljavim lukim pacovima i zagaenjem izvora vode za

pie. Neke navike nekadanjih stanovnika Evrope ostale su do dananjih

dana, tako da ni danas nije neobino ze neke Evropljane da bacaju svoje

smee kroz prozor.

2. Ekoloki problemiNeadekvatno odlaganje otpada dovodi do zagaivanje atmosfere, hidrosfere i

zemljita i time do poremeaja ekosistema, a neki sastojci otpada lancem

ishrane mogu ugroziti zdravlje, ne samo stanovnika sredine u koju je tajotpad dospeo vei ljudske populacije.


7/34

77


3. Koliinski problemiSve manje se moe pratiti narastajua koliina otpada. Koliinu otpada najbolje

je izraavati u zapremini, a ne u teini. Zapremina koja e se zauzeti na

deponiji zavisi od toga koliko e se otpad kompaktovati. Na teinu utie

sadraj vlage koja zavisi od klime i vremenskih uslova.

SAD dnevno proizvode 400.000 tona komunalnog otpada to ini porast od 80 %u odnosu na 1960. godinu i u narednoj decenije se moe oekivati porast za daljih

20 %. Trokovi uklanjanja komunalnog otpada u SAD iznose 5 milijardi dolara.

4. Ekonomski problemiZbrinjavanje otpada poskupljuje!Sedamdesetih godina XX veka cena odlaganja opasnog otpada iznosila 2,5 dolara po toni,

a cena sagorevanja istog bila 50 dolara po toni, 1987. godine deponovanje 1 tone je

kotalo 200 dolara, a spaljivanje iste koliine izmeu 200 i 2.000 dolara. Ni bezopasni

otpad nije jeftin. Njegova cena u istom periodu porasla je sa 3 dolara na 130 dolara potoni.


8/34

88


5. Drutveni problemi

Vezani su za dogaaj ili pojavu koja izaziva nezadovoljstvo neke drutvene

grupe. Oni se obino javljaju pri pokuaju odlaganja opasnih otpada koji mogu

ugroziti zdravlje ljudi i imati druge implikacije.


9/34

99


Renik pojmova vezanih za upravljanje otpadom

Aerobno razlaganje mikrobioloki procesi razgradnje biorazgradivog materijala

u prisustvu slobodnog kiseonika

Anaerobno razlaganje mikrobioloki proces razgradnje biorazgradivog

materijala u odsustvu kiseonika

Biohazardni otpad kategorija opasnog otpada koji ukljuuje opasan otpad iz

bolnica i drugih zdravstvenih ustanova, istraivakih postrojenja, laboratorija,veterinarskih ustanova, klanica, farmi, ukljuujui infektivni otpad, patoloki

otpad, otre predmete, farmaceutski otpad, genotoksini otpad, hemijski otpad,

klanini otpad i dr.

Biorazgradivi otpad bilo koji otpad koji se moe podvrgnuti anaerobnom ili

aerobnom razlaganju, kao to je na primer hrana ili batenski otpad, papir i karton


10/34

1010


Centri za sakupljanje mesta koja obezbeuje lokalna vlast, na kojima graani

donose generalno kabaste predmete, kao to su kreveti, poreti, batenski otpad,

kao i materijale koji se mogu reciklirati

Deponija mesto na povrini ili ispod povrine zemljita gde se otpad konano

odlae, ukljuujui interna mesta za odlaganje (deponija gde proizvoaodlae

sopstveni otpad na mestu nastanka) i stalna mesta (vie od jedne godine) koja sekoriste za privremeno odlaganje otpada, osim transfer stanica i skladita.

Dozvola za upravljanje otpadom dozvola koju poseduje lice ija delatnost je

skladitenje, tretman ili odlaganje otpada i koja sadri uslove pod kojima se rad sa

otpadom sprovodi na nain kojim se titi zdravlje ljudi i ivotna sredina

Ekoloko upravljanje otpadom postupanje sa otpadom pri kome nema

sekundarnih otpadnih proizvoda, odnosno pri kome se svi ostaci vraaju u

upotrebu. Do ispunjavanja ovakvog cilja dolo bi se neprestanim poveavanjemprimene ekoloki zasnovanog postupanja sa otpadom, po odreenom propisanom

redosledu, od poetnih do finalnih faza, odnosno sve irom primenom istih,

bezotpadnih tehnologija.


11/34

1111


EU direktive pravne instrukcije EU koje povezuju sve zemlje lanice i moraju

biti implementirane kroz zakonodavstvo zemaljalanica u propisanim rokovima

Gasifikacija delimino sagorevanje vrstog otpada, pri emu se dobija

sagorivi gas koji sadri CO2 i H2O, razliite ugljovodonike i tri vrste vrstog

ostatka (pepeo na dnu gasifikatora, vrsti materijal izdvojen iz nastalog gasa i

materijal iz skrubera)

Industrijski vrsti otpad vrsti otpad iz bilo koje fabrike i bilo kojeg

industrijskog preduzea (izuzev rudnika i kamenoloma)

Inertni otpad svaki otpad koji ne poseduje nijednu od karakteristika opasnog

otpada (akutna ili hronina toksinost, infektivnost, kancerogenost,

radioaktivnost, reaktivnost, zapaljivost, eksplozivnost).

Sadraj zagaivaa u njegovom vodenom ekstraktu ne sme ugroavati zakonompropisani minimalni dozvoljeni kvalitet povrinskih ili podzemnih voda


12/34

1212


Gasifikacija

Gasifikacija je kontrolisano prevodjenje goriva u gorivi gas, nepotpunimsagorevanjem na visokoj temperaturi uz manjak kiseonika.

Ovako dobijen gas sastoji se preteno od ugljen-monoksida i vodonika, i efikasno

sagoreva bez potrebe za preiavanjem dimnih gasova, ili uz znatnu redukciju

trokova naknadnog preiavanja dimnih gasova.

Postupci gasifikacije vrlo su pogodni za tretman niskokvalitetnih goriva (biomase,

vrstog otpada i slino).

Piroliza

Piroliza je proces termike razgradnje goriva bez prisustva kiseonika. Pirloliza (ili

karbonizacija) uglja predstavlja proces njegove suve destilacije. Korisni produktisu koks (vetaki ugalj visoke toplotne moi i efikasnosti sagorevanja) i gorivi

gasovi, kao i meavina raznih ostataka koja se (u zavisnosti od vrste goriva i

procesa) moe dalje preraivati.


13/34

1313


Integralno upravljanje vrstim otpadom ukljuuje :

- smanjenje njegove koliine na izvoru,

- reciklau,

- transformaciju i

- konano odlaganje

po tom hijerarhijskom redosledu.

Na taj nain se obezbeuje svrsishodna i sistematina kontrola

svih est osnovnih funkcionalnih elemenata sistema:

1) nastajanje otpada;

2) postupanje sa otpadom (separacija, smetaj i prerada) na mestu nastajanja;

3) sakupljanje;

4) centralizovana separacija, prerada i transformacija;

5) transfer i transport;

6) konano odlaganje.


14/34

1414


Komercijalni otpad otpad koji nastaje u ustanovama koje se u celini ili

delimino bave trgovinom, uslugama, kancelarijskim poslovima, sportom,rekreacijom ili zabavom, osim otpada iz domainstva i industrijskog otpada

Kompost smea organskih komponenti otpada, delimino razloenih

delovanjem aerobnih i/ili anaerobnih bakterija do jednog intermedijarnog stanja,

koja se moe koristiti kao sredstvo za kondicioniranje zemljita

Kompostiranje kontrolisana bioloka razgradnja organskog vrstog otpadnog

materijala pod aerobnim uslovima koja se obavlja u otvorenom: gomile, halama

ili u zatvorenom: reaktorima

Komunalni otpad otpad iz domainstva (neopasan) i komercijalni otpad,

odnosno otpad koji se sakuplja sa odreene teritorijalne celine, najee optine,

u skladu sa propisima i planovima optine


15/34

1515


Kuni otpad otpad iz domainstava koji se svakodnevno sakuplja, kao i

posebno sakupljen otpad iz domainstava, kabasti otpad, batenski otpad i sl.

Neopasan otpad otpad koji nema karakteristike opasnog otpada

Objekti za privremeno skladitenje, objekti za obradu i objekti za konano

odlaganje otpada sastoje se od graevinskog dela i opreme koji zajedno ine

tehnoloku celinu, a namenjeni su za privremeno skladitenje, obradu ili

konano odlaganja pojedinih vrsta otpada, uz odobrenje nadlenog tla dravneuprave

Obraiva

otpada pravno ili fizi

ko lice koje obavlja delatnosti obra

ivanjaili odlaganja otpada


16/34

1616


Odlaganje otpada postupak njegovog privremenog ili trajnog odlaganja, pri

kome se uticaj na okruenje svodi na minimum ili ak potpuno eliminie

(sanitarno privremeno skladite ili sanitarna deponija)

Odrivo upravljanje otpadom efikasno korienje materijalnih resursa,

smanjenje koliine otpada koja se proizvodi, a kada je otpad proizveden

postupanje sa njim na nain koji aktivno doprinosi ekonomskim, socijalnim i

ekolokim ciljevima odrivog razvoja


17/34

1717


Opasan otpad svaki otpadni materijal koji po svojoj prirodi moe predstavljati

opasnost po ljudsko zdravlje ili okruenje.

Karakteristike opasnog otpada su:

akutna ili hronina toksinost,

infektivnost,

kancerogenost,radioaktivnost,

reaktivnost,

zapaljivost,

eksplozivnost.

Postupanje sa njim i njegovo odlaganje regulisani su zakonom. U opasni otpadspadaju radioaktivne materije, toksine materije, toksine hemikalije, bioloki i

zapaljivi otpad i eksplozivi

Operater svako fiziko ili pravno lice, koje u skladu sa propisima, upravlja

postrojenjem za tretman otpada, ili ga kontrolie ili je ovlaen za donoenje

ekonomskih odluka u oblasti tehnikog funkcionisanja postrojenja


18/34

1818


Otpad materijal ili predmet koji vlasnik odlae, namerava da odloi ili se zahteva

da odloi u skladu sa zakonom

Piroliza termiki postupak prerade vrstog otpada pri potpunom odsustvu

kiseonika koji je za razliku od spaljivanja i gasifikacije, koji su izrazito egzotermni

procesi, visokoendoterman proces (zahteva spoljni izvor toplote). Pirolizom nastaju

tri proizvoda: gas (smea H2, CH4, CO, CO2 i drugih gasova), tena frakcija (katran

koji sadri siretnu kiselinu, aceton, metanol i kompleksne oksidugljovodonike) i a(skoro isti ugljenik i sav inertni, nesagorljivi materijal, prisutan u otpadu koji se

prerauje) ()

Plazma postupak termiki postupak prerade otpada na izrazito visokoj temperaturi(do 10.000 C) kojim se potpuno unitavaju sve vrste otpada bez obzira na agregatno

stanje u kome se nalaze, uz dobijanje gorivog gasa, vodene pare i potpuno inertnog

vrstog ostatka odlinih mehanikih osobina, koji svi predstavljaju komercijalne

proizvode

Podruje za upravljanje otpadom podruje koje pokriva dve ili vie jedinica

lokalne samouprave, koje se sporazumno organizuju radi zajednikog upravljanja

otpadom


19/34

1919


Ponovna upotreba upotreba proizvoda koji se mogu koristiti vie puta, kao to je

na primer ambalaa za viekratnu upotrebu

Posednik otpada pravna ili fizika osoba u ijem se posedu otpad nalazi

Postrojenje za spaljivanje otpada oznaava bilo koju stacionarnu ili mobilnu

tehniku jedinicu i opremu namenjenu za termiki tretman otpada, sa ili bez

korienja toplote proizvedene sagorevanjem, a ukljuuje spaljivanje putem

oksidacije otpada i druge termike procese, kao to su piroliza, gasifikacija iliplazma, ukoliko se supstance nastale tretmanom kasnije spaljuju

Postrojenje za upravljanje otpadom objekat za skladitenje, tretman ili odlaganjeotpada koji se sastoje od graevinskog dela i opreme koji ine tehnoloku celinu,

a namenjen je skladitenju, tretmanu ili odlaganju pojedinih vrsta otpada uz

dozvolu za upravljanje otpadom


20/34

2020


Postupanje s otpadom podrazumeva niz aktivnosti kao to su:

sakupljanje,

razvrstavanje,

prevoz,

privremeno skladitenje,

prerada,konano odlaganje,

unitavanje,

uvoz i/ili izvoz otpada, dela otpada,

zatvaranje i saniranje graevina namenjenih odlaganju otpada,saniranje povrina oneienih otpadom

i

nadzor nad svim ovim postupcima


21/34

2121


Prekogranino kretanje otpada kretanje otpada iz oblasti pod jurisdikcijomjedne drave ili kroz oblast koja nije pod nacionalnom jurisdikcijom bilo koje

drave, pod uslovom da su najmanje dve drave ukljuene u kretanje (drava

izvoza u kojoj je otpad nastao ili iz koje zapoinje prekogranino kretanje,

drava uvoza u kojoj se otpad uvozi radi odlaganja, prerade ili skladitenja

pre prerade ili odlaganja na podruju druge drave, drava tranzita preko kojeotpad mora proi nakon to je napustio dravu izvoza, a pre dolaska u dravu

uvoza

Proizvoa(generator) otpada pravno ili fiziko lice pri ijoj osnovnoj

delatnosti nastaje otpad ili ijom se delatnou prethodne obrade, meanja ili

drugih postupaka menja sastav ili svojstva otpada


22/34

2222


Reciklaa niz aktivnosti koji obuhvata izdvajanje reciklabilnih komponenti

iz komunalnogvrstog otpada (papir, staklo, metali, plastika i drugo) na mestunastajanja otpada (primarna reciklaa) ili centralizovano (sekundarna

reciklaa), njihova prerada do nivoa kvaliteta sa kojim se mogu upotrebiti kao

sekundarna sirovina u novom proizvodnom procesu, proizvodnja novih

proizvoda uz njihovo korienje i plasman tih proizvoda na tritu

Redukcija nastajanja (minimizacija nastajanja) otpada prioritetna akcija za

postizanje to je mogue veeg smanjenja koliine otpada

Regioni za upravljanje otpadom tehnolokoprostorne celine kojeobuhvataju vie susednih optina na kojima otpad nastaje i zajedniki se

reava upravljanje na meuoptinskom nivou ostvarivanjem saradnje optina

iz tog regiona

Sakupljaotpada pravna ili fizika osoba koja sakuplja, razvrstava ili mea

otpad radi prevoza otpada na dalju obradu ili odlaganje


23/34

2323


Sakupljanje otpada delatnost prikupljanja, razvrstavanja ili meanja otpada

radi njegovog prevoza na dalju obradu i/ili odlaganje

Sanitarna deponija inenjerski postupak odlaganja vrstog otpada na

zemljite na nain kojim se titi ljudsko zdravlje i okruenje. Otpad se

rasprostire u tanke slojeve, sabija na najmanju praktinu zapreminu i prekriva

zemljom ili drugim pogodnim materijalom na kraju svakog radnog dana

Skladitenje otpada delatnost privremenog smetanja otpada u odgovarajue

objekte skladita pre njegove obrade ili konanog odlaganja otpada

Smetlite zemljite na koje se potpuno nekontrolisano odlau razliite vrste

otpada, ukljuujui i opasni, bez preduzimanja bilo kakvih mera da se sprei

zagaivanje i degradacija okruenja


24/34

2424


Solidifikacija Ovravanje, potpuno ili delimino.

Termin se koristi za irok opseg tretmana koji menjaju fizikohemijskeosobine otpada sa ciljem da se uine pogodnim za odlaganje na deponije.

Solidifikacija se primenjuje i za tretman tenog otpada i muljeva koji sadre

teke metale i opasan otpad

esto su to postupci meanja otpada sa nekom materijom (cement, kre,

termoplastini materijali, itd) kojima se postie smanjivanje pokretljivosti

otpada.

U literaturi se pominje i kao stabilizacija ili stabilizacija i solidifikacija


25/34

2525


Spaljivanje (insineracija) vrstog otpada jedna od termikih postupaka

prerade i transformacije otpada.

Spaljuje se integralni komunalni vrsti otpad ("spaljivanje u masi") ili ostatak

ovog otpada po izdvajanju iz njega reciklabilnih i nesagorljivih komponenti

("gorivo iz smea") uz viak kiseonika

Transfer stanica mesto na koje se otpad isporuuje radi razdvajanja i/ili

kompaktiranja pre transfera do drugog mesta za reciklau, tretman iliodlaganje. Tehnoekonomski je opravdano ukoliko duina transporta otpada do

nje i od nje nije manja od 20 30 km

Transport otpada prevoz otpada van postrojenja koji obuhvata utovar, prevoz

(kao pretovar) i istovar otpada


26/34

2626


Tretman otpada ukljuuje fizike, termike, hemijske ili bioloke procese

ukljuujui sortiranje, koji menjaju karakteristike otpada u cilju smanjivanja

zapremine ili opasnih karakteristika, kao i reciklau ili ponovno iskorienje

otpada

Upravljanje otpadom sistem delatnosti i aktivnosti koji podrazumeva

prevenciju nastajanja otpada, smanjenje koliine otpada i njegovih opasnihkarakteristika, tretman otpada; uspostavljanje, rad, zatvaranje i odravanje

postrojenja za tretman otpada, monitoring, savetovanje i obrazovanje u vezi

delatnosti i aktivnosti na upravljanju otpadom, zasnovano na principima

odrivog razvoja i humanim naelima ouvanja prirode

Vlasnik otpada proizvoaotpada i pravno ili fiziko lice koje poseduje

otpad


27/34

2727


Komunalni vrsti otpad

Komunalni otpad ine:

- otpad iz domainstava koji nije opasan,- komercijalni otpad (otpad koji nastaje u ustanovama koje se u bavetrgovinom, kancelarijskim poslovima, zabavom, itd)- institucionalni otpad (kole, bolnice, ministarstva) i- otpad sa javnih povrina (delom organski stabilne materije tzv.zeleni otpad, otpaci, otpaci bilja, omoti od slatkia, hartija, kutija i opuci

od cigareta i sl. a delom organski nestabilne materije - otpad od hrane,ivotinjski ostaci i izluevine).

vrsti komunalni otpad je, prema tome, veoma raznolik posastavu.


28/34

2828


Kategorizacija njegovog sastava daje sledee grupe otpada i materija:

biootpad (biorazgradljivi ostaci materije kuhinjski otpad, ostaci sa pijaca, ostacihrane, batenski otpad, kao to su lie, cvee, granje, pokoena trava, piljevina);

papir i karton (u ovu vrstu otpada spadaju novine i asopisi, prospekti, katalozi,

rokovnici, knjige i slikovnice, papirne kese, kartonske fascikle i kutije, talasastikartoni, ostali papirni i kartonski predmeti bez plastinih ili drugih materijala);

polimerne mase (plastika) (gotovo 96 % plastinih predmeta napravljeno je od

ukupno est vrsta polimernih materijala PET polietilentereftalat, PELD

polietilen niske gustine, PEHD polietilen visoke gustine, PVC polivinil hlorid,

PP polipropilen, PS polistiren;

staklo (dve glavne grupe staklenih predmeta u irokoj upotrebi su staklene

posude flae, baloni, ae i ravno staklo);

metali


29/34

2929


koa i tekstil (stari odbaeni odevni predmeti i obua, materije za dekoraciju stana,

poslovnih prostora, itd);

elektrini i elektronski otpad (ovaj otpad najbre je rastui problem to se otpada

tie danas u svetu. Problem je ne samo u njegovoj koliini nego i u toksinosti

njegovih sastojaka kao to su olovo, berilijum, iva i kadmijum koji predstavljaju

veliku opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. U ovaj otpad spadaju: raunari,

televizori, ve maine, friideri, radio ureaji, mobilni telefoni, telefoni, akumulatori, ako i

svi drugi ureaji bazirani na elektronskoj tehnologiji);

kuni opasni otpad (ine ga one materije koje poveavaju tetnost, te samim tim

poveavaju stepen opasnosti komunalnog otpada prilikom odlaganja, spaljivanja ilikompostiranja. Tu spadaju ostaci hemikalija zajedno sa ambalaom pesticidi,

boje, lakovi, sredstva za ienje, rastvarai, lepkovi, zatim fluorescentne cevi i

ivine svetiljke svih vrsta, baterije, posude pod pritiskom, sprejevi, motorno ulje,

ambalaa, filteri za motorno ulje, ostaci lekova, kozmetikih preprata, ivinitermometri, drveni predmeti impregnirani zatitom na bazi arsenata i razni

predmeti koji sadre opasne elemente i jedinjenja);


30/34

3030


krupni (kabast) otpad (u ovu veliku vrstu otpada ubrajaju se bela tehnika dotrajali

friideri, poreti, bojleri, zatim nametaj, automobili, automobilske gume, raznemaine);

graevinski otpad (obuhvata materije koje nastaju prilikom graevinskih radova

kao to su gradnja ili ruenje. To su uglavnom inertne materije kao to sugraevinski ut cigle, crep, malter, zatim iskopi raznih vrsta tla, otpad od radova

na saobraajnicama. Ovaj otpad esto moe biti pomean sa drugim materijalima

kablovima, komadima izolacije, prljavom ambalaom i raznim drugim materijama,

to oteava njegovo zbrinjavanje).


31/34

3131


Vrsta otpada Evropska unija

(procentualni sadraj)

SAD

(procentualni sadraj)Biootpad 32 23,1

Papir i karton 29 37,4

Tekstil i ostalo 15 15,6

Stakla 11 5,4Plastika 8 10,7

Metali 5 7,8

Sastav komunalnog otpada u Evropskoj uniji i SAD

Najvei deo predstavlja otpad od prerade i konzumiranja hrane, tj. ine ga ostaci biljnog i

ivotinjskog porekla. Ovaj otpad lako truli i brzo se razgrauje, naroito pri visokimtemperaturama vazduha. Nastajanje neprijatnih mirisa je pratei proces truljenja otpada i

predstavlja njegovu nezaobilaznu organoleptiku dimenziju.

Atmosferske padavine, sunevo zraenje i oslobaanje toplote usled poara dovode do odvijanja

fiziko hemijskih i biohemijskih procesa iji proizvodi mogu da budu toksine hemijske

supstancije tenog, vrstog i gasovitog agregatnog stanja. I to je nepovoljni hemijskotoksikoloki aspekt odlaganja komunalnog otpada.

Gasovite materije koje se oslobaaju mogu biti uzrok poara i eksplozija na mestima odlaganja

komunalnog otpada i to je fizika posledica njegovog neadekvatnog zbrinjavanja.


32/34

3232


Ostaci hrane su povoljni za razmnoavanje insekata, ptica, glodara i drugih sisara,

mikroorganizama, privlae ptice, glodare i vee ivotinje koji opet mogu bitiprenosioci bakterija i virusa i to je biogeni aspekt komunalnog otpada.

Pri tome ptice, sisari i reptili mogu biti povreeni ili ubijeni smeem koje se

odbacuje to bi se moglo svesti pod ekotoksikoloki aspekt.

Veliina ovog problema svakog dana raste, posebno zbog injenice da se neki

tipovi otpada ne dezintegriu i zbog toga ostaju u ivotnoj sredini, decenijama

pretei svojim tetnim delovanjem.

Za razliku od zemalja Evropske unije, u SAD najvei deo komunalnog vrstog

otpada ini papir i karton.

Kitchen Sink Food Waste Disposalhttp://www.youtube.com/watch?v=3INJTQ2K63ohttp://www.youtube.com/watch?v=LncT36amjQE&feature=related


33/34

3333


Sastav vrstog komunalnog otpada Moskve (u %)

Papir i karton 37

Kuhinjski otpad 30,6

Tekstil 5,4Plastika 5,2

Metali 3,8

Staklo 3,7

Drvo 2

Kosti 1,1

Kamen, keramika 0,9

Koa, guma 0,6Ostalo 9,7


34/34

3434


Neke karakteristike komunalnog otpada u zemljama razliitog

stepena razvijenosti

Karakteristika Razvijene zemlje Nerazvijene zemlje

Koliina otpada postanovniku

(kg/god)

250 1000 50 400

Gustina otpada

(kg/m3)

100 200 200 500

Vlanost

(teinski procenat)

15 45 30 80

Documents

3 Upravljanje otpadom