10Posebne oblasti logistike 1Sadraj1.Uvod12.1Sastav medicinskog otpada42.2Medicinski otpad u Srbiji52.3Logistiki procesi pri upravljanju medicinskim otpadom63.Tretman medicinskog otpada93.1Pred-tretman medicnskog otpada93.2Lokacijski model103.3Primena modela113.3.1Rezultati modela134.Zakljuak165.Spisak slika176.Spisak tabela187.Literatura198.Prilog20

1. Uvod

Sa razvojem novih metoda i tehnika u leenju, razvija se i farmaceutska industrija i dolazi do stvaranja velikih koliina medicinskog otpada. Ovaj otpad je dosta slian komunalnom otpadu, ali za razliku od njega prilikom stvaranja medicinskog otpada stvara se i velika koliina opasnog otpada. Ono to ovaj otpad izdvaja od drugih su njegova tetna svojstva kao to su toksinost, kancerogenost, infektivnost i sline osobine. Oko 25% ukupnog medicinskog otpada predstavlja opasni otpad koji moe izazvati ozbiljne posledice po zdravlje ljudi koji rade u zdravstvenim ustanovama, po zdravlje okoline, stanovnitva i ekosistema u kojem se taj otpad skladiti, a takoe moe uticati i na zdravlje ivotinja. U skladu sa tim veina evropskih zemalja posveuje veliku panju ovom otpadu i razvijeni su sistemi upravljanja i zbrinjavanja. Potencijalni problemi koji se javljaju su odreivanje mesta nastajanja otpada, definisanje opasnog medicinskog otpada i procene koliine. Glavni ciljevi upravljanja otpadom su: zatita zdravlja ljudi i ivotne sredine i ekonomino rukovanje, smanjenje koliine, tretman i odlaganje otpada. Dakle, osnovni cilj upravljanja medicinskim otpadom je uvoenje zdravstveno bezbednog i ekoloki prihvatljivog naina postupanja sa medicinskim otpadom, primerenog naoj ekonomskoj situaciji i stepenu razvoja zdravstvene slube. Kao sekundarni ciljevi postavljaju se: stvaranje koherentnog sistema upravljanja usklaenog sa praksom i regulativom EU, smanjenje rizika od obolevanja profesionalno eksponiranih lica i opte populacije, smanjenje zagaivanje ivotne sredine, omoguavanje reciklae sekundarnih sirovina iz medicinskog otpada. Kvalitetno i pravilno upravljanje otpadom odnosi se na sposobnost da se sprei stvaranje otpada ili smanji koliina istog putem identifikacije tokova otpada i njihovih izvora, kako bi se odabrale i primenile najadekvatnije tehnike upravljanja otpadom. Razliite vrste medicinskog otpada predstavljaju rizik po zdravlje i ivotnu sredinu, a najee i najznaajnije opasnosti su: infekcija, povreivanje, trovanje, ozraivanje, zagaivanje zemljita i podzemnih voda.Najbolju sliku o veliini problema i znaaju pravilnog upravljanja medicinskim otpadom pruaju podaci WHO o obljenjima koja su vezana za ovu problematiku i neka ciljana ispitivanja. WHO konstatuje da je 2000. godine u svetu zbog nesigurno odloenih igala I priceva 21 milion sluajeva infekcija Hepatitisom B (32% svih novo otkrivenih), 2 miliona Hepatitisa C (40% svih novo otkrivenih) i 250 hiljada HIV infekcija (5% svih novo otkrivenih). Savremeni nain upravljanja otpadom podrazumeva: potovanje principa upravljanja otpadom, potovanje zakona i regulativa iz ove ove oblasti, savremene tehnike, metode i opremu, odvajanje otpada na mestu nastanka, smanjenje opasnosti od zagaenja, smanjenje produkcije otpada, poveanje koliine sakupljenog otpada, poveanje koliine otpada za ponovnu upotreba, smanjenje koliine deponovanog otpada, uklanjanje divljih deponija, sanacija postojeih deponija, edukacija i razvijanje javne svesti.Tema ovog rada je upravljanje medicinskim otpadom u Srbiji sa osvrtom na upravljanje ovom vrstom otpada u svetu. Rad se sastoji iz dva poglavlja, pri emu je u prvom objanjen pojam medicinskog otpada, sastav medicinskog otpada kao i procena koliina ovog otpada na teritoriji Srbije. Takoe, u ovom poglavlju su prikazani i logistiki procesi koji se realizuju pri upravljanju medicinskim otpadom. U drugom poglavlju akcenat je stavljen na postupak ptretmana odnosno pred-tretmana medicinskog otpada i odreivanje optimalne lokacije pred-tretiranja medicinskog otpada na teritoriji Srbije (Vojvodine) odnosno odreivanje potrebnog broja press-kontejnera na lokacijama za pred-tretman.

1. 2. Medicinski otpad

Medicinski otpad (slika 1) obuhvata sve vrste otpada (u vrstom i tenom stanju) iz bolnica, klinika, istraivakih ustanova i laboratorija koje rade u okviru zdravstvenog sektora. Pod medicinskim otpadom podrazumeva se sav otpad nastao pri pruanju zdravstvenih usluga u zdravstvenim ustanovama ili na drugim mestima, bez obzira na njegov sastav, osobine i poreklo. Medicinski otpad je heterogena meavina klasinog komunalnog otpada i opasnog medicinskog otpada.4 Priblino 10 do 25% medicinskog otpada moe da se klasifikuje kao opasan otpad koji moe da prouzrokuje rizik po zdravlje i ivotnu sredinu [7].

Slika 1. Prikaz medicinskog otpada

Klasifikacija otpada koji nastaje pri pruanju zdravstvene zatite prikazana je na slici 5. Prema osnovnim karakteristikama opasan medicinski otpad moe se podeliti na sledee grupe: infektivni, patoloki, radioaktivni, farmaceutski, otri predmeti Hemijski otpad Sudovi pod pritiskom Otpad koji sadri teke metaleKlasifikacija otpada mora da prati strogo odreenu hijerarhiju rizika, pri emu je na vrhu data najrizinija kategorija (slika 11). Ukoliko se pomeaju razliite vrste otpada, neophodno je da se klasifikacija, rukovanje, skladitenje i odlaganje ove meavine otpada vri prema principima klase otpada sa najviim stepenom rizika, koji se u ovoj meavini nalazi.

Slika 2. Otpad koji nastaje u zdaravstvenim ustanovama

2.1 Sastav medicinskog otpada

U ukupnoj koliini produkovanog medicinskog otpada, proseno oko 20% ini opasni otpad, dok je ostalih 80% klasian komunalni otpad. Opasan otpad je otpad koji izaziva poveanje smrtnosti ili poveanje uestalosti naroito opasnih ireverzibilnih bolesti ili predstavlja ozbiljnu opasnost po zdravlja ljudi ili ivotnu sredinu ukoliko se tretira, skladiti, transportuje ili odlae na neadekvatan nain. Infektivni i anatomski otpad predstavljaju otpad visoke opasnosti i ine 15% od ukupne koliine otpada iz zdravstvenih ustanova. Otri instrumenti ine oko 1% od ukupne koliine proizvedenog otpada. Hemijska sredstva (rastvarai i dezinfekciona sredstva) i lekovi (sa isteklim rokom trajanja, neiskorieni ili kontaminirani, kao i metabolite, vakcine I serumi) ine oko 3% ukupno proizvedenog otpada. Genotoksian otpad (visoko opasni, mutageni, teratogeni ili kancerogeni), radioaktivne materije i otpad koji sadri teke metale ine oko 1% od ukupno proizvedenog otpada[7]. Otpad iz zdravstvene zatite koji sadri dovoljan broj virulentnih, patogenih mikroorganizama da se nakon kontakta sa njim moe javiti infektivno obolenje, smatra se infektivnim otpadom. Ukljuuje sledee otpadne materije: Pribor za zasejavanje i kultivaciju mikroorganizama. Krv, derivati krvi i produkti krvi Igle, pricevi, pipete, epruvete i laboratorijsko staklo. Otpad iz hirurkih i obdukcionih sala. Otpad iz infektivnih odeljenja i karantina. Ljudska tkiva, organi, ekskreti i sekreti koji sadre patogene mikroorganizme. Otpad koji nastaje pri hemodijalizi i transfuziji krvi Otpad iz proizvodnje vakcine i seruma Tkiva, organi i laboratorijske ivotinje koriene za eksperimente sa patogenim mikroorganizmimaMedicinski otri instrumenti i predmeti ukljuuju: igle, skalpele, testere, seiva, slomljenio staklo i bilo koji drugi pribor koji moe dovesti do uboda ili posekotina.Farmaceutski otpad oznaava sve lekove i lekovite proizvode, ukljuujui i njihovu primarnu ambalau i sline pomone preparate koji su ostali infektivni zato to je istekao rok upotrebe, zato to se prosipaju ili cure, koji su bili pripremljeni ali ne i upotrebljeni i ostale koji su oz drugih razloga neupotrebljivi.Radioaktivni otpad ukljuuje vrste, tene i gasovite materije kontaminirane radionuklidima koji potiu od in vitro i in vivo dijagnostikih, kao i terapeutskih postupaka. Nastaje kao rezultat procedura kao to su analiza telesnih tkiva i tenosti, in-vivo snimanja organa, lokalizacija tumora i razna ispitivanja i terapeutski postupci.Pato-anatomski otpad se sastoji od raspoznatljivih delova tela, organa i tkiva. Trebalo bi da bude oznaen, stavljen u braon plastine vree, odvojen i da se bezbedno uva u rashlaenoj sredini pre nego to ga nadleni odnesu radi uklanjanja.

2.2 Medicinski otpad u Srbiji

Medicinski otpad u zdravstvenim ustanovama se stvara u neravnomernim koliinama u zavisnosti od tipa ustanove, broja kreveta, vrste oboljenja i stanja koje se zbrinjavaju u zdravstvenoj ustanovi, kao i vrsta zdravstvenih usluga koje se u istim pruaju. Koliina medicinskog otpada koja nastaje u nekoj zemlji zavisi od njene ekonomske moi i stepena razvoja zdravstvene slube. to je zemlja bogatija, a zdravstvena sluba razvijenija to je i koliina otpada vea. Visoko razvijene zemlje proizvode i do 6 kg opasnog medicinskog otpada po osobi godinje. U tabeli 1 prikazane su koliine medicinskog otpada po bolesnikoj postelji generisane u zavisnosti od veliine izvora tj. zdravstvene ustanove [1].

Tabela 1: Stvaranje medicinskog otpada u zavisnosti od veliine izvora[footnoteRef:1] [1: Bera M., Mihajlov A., Hodoli J., Agarski B.: Analiza stanja opasnog otpada iz medicinskih ustanova u Srbijii svetu, 3. Konferencija o kvalitetu ivota, Festival kvaliteta, Kragujevac, 2008.]

Ustanova Dnevna proizvodnja med. otpada (kg/krevet)

Univerzitetska bolnica4.1 8.7

Opta bolnica2.1 4.2

Regionalna bolnica0.5 1.8

Domovi zdravlja0.05 0.2

U Srbiji ima ukupno 50 988 postelja i ostvareno je 14 929 623 bolesnikih dana, a prosena zauzetost postelja je oko 72%. Ovome treba dodati i 291 postelju u domovima zdravlja, sa ostvarenih 61 827 bolesnikih dana, pretpostavka je da u vojnim, policijskim i privatnim zdravstvenim ustanovama ima oko 2 700 postelja sa nepoznatim procentom zauzetosti[8]. U domovima zdravlja i ambulantama nastaje znaajna koliina opasnog medicinskog otpada, koja se procenjuje na osnovu broja zaposlenih lekara opte prakse, ginekologa, stomatologa, medicinskih sestara i broja analiza u biohemijskim laboratorijama. Iz tabele vidi se da se u domovima zdravlja ukupno godinje proizvede 2 410 t opasnog medicinskog otpada. U zavisnosti od tipa ustanove odreene su koliine opasnog medicinskog otpada i prikazane u tabeli 5.Tabela 2. Procenjene koliine opasnog medicinskog otpada[footnoteRef:2] [2: Bera M., Mihajlov A., Hodoli J., Agarski B.: Analiza stanja opasnog otpada iz medicinskih ustanova u Srbijii svetu, 3. Konferencija o kvalitetu ivota, Festival kvaliteta, Kragujevac, 2008]

UstanovaKoliina opasnog med.otpada(t/godini)

Bolnica5 300

Dom zdravlja2 410

Ostale ambulante1 700

Zavodi za zatitu zdravlja200

Ukupno9 600

Na osnovu individualnih procena generisanja ukupnog medicinskog otpada dolazi se do zakljuka da je ukupna godinja koliina opasnog medicinskog otpada u svim zdravstvenim organizacijama u Srbiji oko 9 600 tona (tabela 6). Na osnovu podatka o broju stanovnika u republici Srbiji (prema popisu iz 2011. godine[footnoteRef:3]), u naoj zemlji ivi 7 120 666 stanovnika, pa se dobija da je prosena koliina opasnog medicinskog otpada po stanovniku oko 1.35 kg. [3: http://sr.wikipedia.org/sr/%__2011.__]

2.3 Logistiki procesi pri upravljanju medicinskim otpadomU nastavku rada prikazani su logistiki procesi (pakovanje, transport i skladitenje) koji se realizuju pri postupku upravljanja medicinskim otpadom, a utvreni na osnovu prirunika izdatog od strane ministarstva zdravlja u Srbiji, 2008 godine [3]. -Pakovanje

Medicinski otpad se prenosi od take porekla do take na kojoj vie nije zarazan. Pakovanje, prikladno za vrstu otpada mora izdrati rukovanje, skladitenje, prevoz, i konaan tretman. Teni medicinski otpad mora biti smeten u odgovarajui kalup ili bocu. Biohazardni otpad mora biti smeten u crvenu biohazard vreu, ali sledee mere opreza se moraju obaviti:

Torbe moraju da prou ASTM test za debljinu i trajnosti, pa se nakon toga overavaju od strane proizvoaa. Ovi kriterijumi koristie se za njihovu kupovinu. Otri predmeti su smeteni u neprobojne, krute posude izraene od krute plastike ili slinih materijala. Torbe se nikako ne pune preko dozvoljene nosivosti, teine ili volumena i zatieni su od stupanja u kontakt sa otrim spoljnim predmetima. Sve procedure i procesi su u skladu sa tipom otpada.

-Transport

Kada se medicinski otpad premeta zbog daljeg tretmana ili skladitenja, rukovanja, neophodo je osigarati tovar od prosipanja, to bi dovelo do kontaminacije i zagaenja. Sledee mere opreza su neophodne: Kolica i posude koje se koriste za transport medicinskog otpad, dezinfikuju se nakon svake upotrebe. Kontejneri su pokriveni sa poklopcem za vreme prevoza. Prilikom rukovanja ili prevoza vree medicinskog otpada, neophodno je dodatno uvrstit teret zbog veeg rizika od prosipanja prilikom transoptna. Medicinski otpad skuplja EH&S radnik iz laboratorije za obradu i odlaganje. Otpad e biti prevezen u zakljuanom vozilu pod fizikom kontrolom EH&S radnika.

-Skladitenje

Pojedine vrste opasnog medicinskog otpada moraju da se uvaju u odvojenom centralnom mestu konanog skladitenja do tretmana, ili transporta na odlaganje ili tretman na nekom drugom mestu. Prostor konanog skladita opasnog medicinskog otpada mora da bude: sa nepropusnim i otpornim podnim povrinama koje se lako iste i dezinfikuju; opremljen vodom i kanalizacionim odvodom; lako dostupan osoblju zaduenom za unutranje upravljanje otpadom; zakljuan, kako bi se onemoguio pristup neovlaenim licima; lako dostupan kolicima za sakupljanje i unutranji transport; nedostupan ivotinjama; dobro osvetljen i provetravan.Centralno skladite za infektivni medicinski otpad treba da bude pored prostora u kome je instaliran ureaj za sterilizaciju otpada, ili, ukoliko je re o otpadu koji eka na transport, centralno skladite treba da bude lako dostupno vozilima za transport. Trajno skladite mora da bude odvojeno, oznaeno i zakljuano, predvieno samo za te namene i lako dostupno licima odgovornim za zbrinjavanje otpada, kao i vozilu koje dovozi ovaj otpad iz isturenih odeljenja date zdravstvene ustanove. Istovremeno ne treba da bude otvoreno i dostupno prolaznicima.Infektivni otpad iz ostalih objekata ili odeljenja zdravstvene ustanove dovozi se u centralno konano skladite. Centralno konano skladite opasnog hemijskog i farmaceutskog otpada treba da se nalazi u blizini laboratorije u glavnom objektu zdravstvene ustanove. Kontejneri za unutranji transport i skladitenje, kao i kolica za transport, treba da se iste i dezinfikuju svakoga dana. Namensko vozilo za spoljni transport infektivnog otpada, centralno konano skladite infektivnog otpada i kontejneri u njemu peru se i dezinfikuju najmanje dva puta nedeljno. Kontejner za uvanje biohazardnog otpada moe biti bilo koje boje, ali mora zadovoljiti sve potrebne kriterijumeLica zaduena za zbrinjavanje otpada treba da budu obuena za rukovanje medicinskim otpadom i da budu opremljena radnom odeom i linom zatitnom opremom, u skladu sa propisima za zatitu na radu.Oprema za ienje i zatitna odea za osoblje koje radi na sterilizaciji treba da budu smeteni u blizini. Centralno konano skladite za infektivni medicinski otpad treba da bude opremljeno standardnim utim kontejnerima u koje se odlau iskljuivo kese sa infektivnim otpadom. Na taj nain se spreava eventualna kontaminacija okolnog prostora. U toku toplijih dana, neophodno je da se otpad tretira u roku od 24 asa, a pri niim temperaturama u roku od 48 sati.Medicinski otpad nee biti uvan vie od sedam dana, osim ukoliko je skladiten na ili ispod 0C, ali ne vie od 90 dana. Pre nego to se skladiti, mora se spreiti prodor od glodara i tetoina. Medicinski otpad je odbaen u krute, otporne, jasno oznaene kontejnere sa poklopcem. Crvena vreica ili nalepnice se koriste za oznaavanje vrste medicinskog otpad. Kontejneri su oznaeni univerzalnim simbolom za bioloke opasnosti. Medicinski otpad se zatim odnosi u prostorije, koje su zakljuane, a ulaz je dozvoljen samo ovlaenom osoblju. Taj prostor ima znakove upozorenja navodei OPREZ BIOHAZARNI OTPAD ZABRANJEN ULAZ" na engleskom i panskom, itljiv na 30m. Prikaz kontejnera za odlaganje medicinskog otpada dat je na slici 3.

Slika 3. Kontejner za medicinski otpad

3. Tretman medicinskog otpada

Insineracija (spaljivanje) je proces u kome se medicinski otpad sagoreva, proizvodei gasove i nesagorivi ostatak (pepeo). Izdvojeni gasovi se moraju tretirati pre isputanja u vazduh, dok se pepeo odlae na deponije (za opasan ili neopasan otpad). Insineracijom se oslobaa i CO2 i N2O gas sa efektom staklene bate ima 310 puta vei indeks globalnog zagrevanja od CO2. Deo energije koja se oslobodi za vreme insineracije moe biti iskorien za druge procese to ima za rezultat kompenzaciju emisije gasova sa efektom staklene bate kroz smanjenje korienja fosilnog goriva.

Postrojenja za spaljivanje treba da funkcioniu prema principima kojima se zadovoljavaju zahtevi iz Okvirne direktive Evropske komisije o otpadu i Nacionalne strategije Republike Srbije u vezi sa otpadom putem usvajanja tehnologije stvaranja energije iz otpada. U skladu sa preporukama ovog vodia, sledee kategorije otpada mogu biti spaljene u postrojenjima koja imaju odgovarajuu dozvolu za rad: sav medicinski otpad visoko infektivne prirode, to jest, od pacijenata koji su u strogoj izolaciji i boluju od poznate infektivne bolesti ili sa sumnjom na neko infektivno oboljenje iz patogena grupe opasnosti 4 (na primer, Lassa, Ebola i virusi hemoragine groznice, itd); sav medicinski otpad koji potie od pruanja zdravstvenih usluga pacijentima obolelim od oboljenja Creutzfeldt-Jakob (CJD) kao i medicinski otpad koji potie od istraivanja u vezi sa ovom boleu; svi leevi ivotinja iz klinikih i istraivakih laboratorija, sa poznatim infekcijama ili onima na koje se sumnja u okviru patogena iz grupa opasnosti od 2 do 4; sve mikrobioloke kulture koje nisu prole sterilizaciju u autoklavu i drugi patogeni medicinski otpad iz klinikih i istraivakih laboratorija, sa poznatim oboljenjima ili infekcijom na koju se sumnja u okviru patogena iz grupa opasnosti od 2 do 4; zagaeni vei metalni predmeti (na primer: proteze, igle, hirurki instrumenti za jednokratnu upotrebu itd); inficirana krv, stabilizovana da bi se izbeglo izlivanje (ukljuujui kese I epruvete) sa poznatom infekcijom ili onom na koju se sumnja iz grupe opasnosti 4; svi prepoznatljivi delovi tela posle hirurkih intervencija iz hirurkih sala ili drugih hirurkih prostora, sala za autopsiju i iz laboratorija; fetalno tkivo i placenta iz porodilita i ginekolokih ordinacija; sav opasni otpad, na primer, citotoksini otpad, farmaceutski otpad, ukljuujui farmaceutske hemikalije, barijum, kadmijum, kobalt, olovo, ivu (ukljuujui amalgam), nikl, srebro i mnoge druge komponente itd. (ali ne i barijum sulfat).

3.1 Pred-tretman medicnskog otpada

Nakon to se otpad generie u razliitim institucijama potrebno ga je sakupiti i transportovati do lokacija za pred-tretman. Ovaj postupak podrazumeva sterilisanje i drobljenje u ureajima koji se nazivaju autoklavi. Nakon toga sledi odlaganje dobijenog materijala u pres kontejnere. Vozila koja sakupljaju pres kontejnere transportuju ih do lokacija za konani tretman i odlaganje i nakon toga se zavrava ciklus. Autoklav je ureaj u kome se vri drobljenje i sterilisanje otpada i ima kapacitet od oko 1 t/dnevno ili oko 41 kontejner/dan. Nakon toga tretirani materijal se odlae u pres kontejnere. Autoklav i press-kontejner su prikazani na slici 4.

Slika 4. Autoklav[footnoteRef:4](levo) i press-kontejner[footnoteRef:5] (desno) [4: http://www.ecdlcentar.com] [5: http://www.tehnixbeo.rs/asortiman.php?tmpl=subcat_pres_rolo_kontejneri]

Dakle cilj ovog seminarskog rada e biti odreivanje optimalne lokacije za pred-tretman medicinskog otpada, na teritoriji Vojvodine, kao i utvrivanje potrebnog broja press-kontejnera za sakupljanje materijala spremnog za odreeni tretman odnosno u ovom sluaju insineraciju.3.2 Lokacijski model Za odreivanje lokacije centra za pred-tretman medicinskog otpada korien je lokacijski model iz literature. Prema ovom modelu otpad se generie na lokalnom nivou, optinama ili mesnim zajednicama, zatim se transportuje do postrojenja za insineraciju. Cilj modela je lociranje postrojenja i to tako da se minimiziraju trokovi transporta i investicija [4], [5].U postupku razvijanja modela kljuni su sledei parametri:m broj potencijalnih lokacija za pred-tretman opasnog medicinskog otpada(gradovi)n broj taaka iz kojih se prikuplja otpad, koji zahteva dalji tretman(regioni)Cij jedninini transportni trokovi od regiona i do lokacije j (fiksni trokovi)Tj investicioni trokovi objekta na lokaciji j (fiksni trokovi otvaranja i rada objektaza pred-tretman)qi nedeljna koliina otpada generisanog u regionu ikj kapacitet objekta za pred-tretman na lokaciji j

Promenljive u problemu lokacije postrojenja pred-tretmana su:xij - koliina otpada transpotovanog od regiona i do lokacije j (xij 0)yj izbor potencijalne lokacije (binarna promenljiva ija je vrednost 1, ako je objekat lociran na lokaciji j ili 0, ako objekat nije lociran na lokaciji).Funkcija cilja koju treba minimizirati izraena je u sledeem obliku:

Ogranienja kojih se treba pridravati pri minimiziranju date funkcije su: Ogranienje 1 podrazumeva da koliina medicinskog otpada koja se transportuje iz svakog okruga mora biti jednaka nedeljnoj koliini medicinskog otpada.

Ogranienje 2 podrazumeva da koliina medicinskog otpada koja stie na datu lokaciju mora biti manja ili jednaka ukupnom kapacitetu objekta za pred-tretman medicinskog otpada na toj lokaciji.

Ogranienje 3 podrazumeva da na centralnim mestima za tretman uvek postoji neka koliina otpada koju je potrebno preuzeti i uputiti na pred-tretman..

1) 2) 3) 3.1 3.2 3.3 Primena modela Predloen lokacijski model za odreivanje optimalne lokacije za otvaranje objekata za pred-tretman medicinskog otpada, kao i na kojoj je potrebno postaviti press-kontejnere za prikupljanje pripremljenog opasnog medicinskog otpada za dalji tretman (insineraciju) primenjen je na teritoriji Vojvodine. Pri emu su u obzir uzeti okruzi a iz svakog okruga po jedan grad kao lokacija na kojoj se prikuplja opasan medicinski otpad. Za reavanje ovog problema pretpostavljene su potencijalne lokacije na kojima bi se mogli postaviti press-kontejneri za prikuplanje medicinskog otpada.

Slika 5. Okruzi u Vojvodini i lokacije pred-tretmanaDakle, iz svakog okruga odabran je po jedan grad koji predstavlja potencijalnu lokaciju tretiranja opasnog medicinskog otpada . Na svakoj lokaciji predloen je maksimalni kapacitet postrojenja tretiranja opasnog medicinskog otpada. (tabela 3). Cilj je odrediti broj press-kontejnera za prikupljanje ostataka od procesa tretiranja ako se predpostavi da su ostatci od tretiranja oko 30 % od ukupne tretirane koliine na nedeljnom nivou. Kapacitet press-kontejnera je 1 tona.Tabela 3. Kapaciteti lokacija pred-tretmana medicinskog otpadaRedni brojLokacijaKapacitet lokacije pred-tretiranja (t)

1Subotica10

2Sombor15

3Kikinda 10

4Novi Sad20

5Zrenjanin10

6Sremska Mitrovica15

7Panevo10

Koliine opasnog medicinskog otpada na godinjem i nedeljnom nivou, prikazane su u tabeli 4. Za potrebe rada, koriene su nedeljne koliine opasnog medicinskog otpada jer je definisana dinamika transporta do svake lokacije tretiranja unutar svakog okruga na 7 dana.

Tabela 4. Koliina opasnog medicinskog otpada po okruzimaRedni brojOkrugBroj stanovnika (popis 2011[footnoteRef:6]) [6: http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pd]

Godinje koliine med. opasnog otpada ( t )Nedeljne koliine med. opasnog otpada ( t )

1Severno-baki185552250,505,22

2Severno-banatski146690198,034,13

3Zapadno-baki187581253,235,28

4Juno-baki607835820,5817,10

5Srednje-banatski186851252,255,26

6Sremski311053419,928,75

7Juno-banatski291327393,298,19

U tabeli 5, prikazana su rastojanja izmeu lokacija kao i trokovi transporta na svakom linku, dok je u tabeli 6 dat pregled trokova otvaranja objekata za pred-tretman.

Tabela 5. Rastojanja i trokovi transporta na svakom linkulink(i,j)Rastojanje (km)Trokovi transporta (n.j.)

1,2904500

1,3592950

1,41025100

2,4924600

2,5552750

3,4894450

3,61376850

4,5502500

4,6482400

4,7944700

5,7773850

6,7954750

Tabela 6. Trokovi otvaranja objekata za pred-tretmanObjekat za pred-tretmanT_1T_2T_3T_4T_5T_6T_7

Trokovi otvaranja (n.j.)1000100025001500100010001500

4) 5) 3.1 3.2 3.3.1 Rezultati modelaDakle nakon ubacivanja ulaznih podataka u softver LPSolve (videti prilog) [3], dobijeni su rezultati prikazani u tabeli 7, odakle se moe zakljuiti da je 6 optimalnih lokacija tretiranja opasnog medicinskog otpada. Takoe dobijene su i optimalne rute transporta opasnog medicinskog otpada kao i koliine koje e biti transportovane na tim rutama. Vrednost minimizirane funkcije cilja iznosi 162521 novanih jedinica.Tabela 7. Rezultati modelapromenljivavrednost

X_1_20

X_1_35,22

X_1_40

X_2_40

X_2_54,13

X_3_40

X_3_60

X_4_52,1

X_4_615

X_4_70

X_5_70

X_6_70

X_2_10

X_3_15,28

X_4_10

X_4_20

X_5_20

X_4_30

X_6_30

X_5_45,26

X_6_48,75

X_7_44,42

X_7_53,77

X_7_60

y_11

y_20

y_31

y_41

y_51

y_61

y_70

Na osnovu podataka dobijenih iz LPSolve-a, utvrene su ukupne tretirane koliine na svakoj od optimalnih lokacija, na nedeljnom nivou. Uzimajui u obzir da je 30% od ukupne pred-tretirane koliine ostatak tretiranja, utvruje se broj press-kontejnera kapaciteta 1t za prikuplanje pripremljenih koliina za dalji tretman odnosno insineraciju.Tabela 8. Potreban broj press-kontejneraRedni brojLokacija Transportovana koliina (t) Ostaci pred-tretirane koliine (t)Pripremljene koliine za tretman (insineraciju)Broj press-kontejnera (1t)

1Subotica5,281,583,704

2Sombor0000

3Kikinda 5,221,573,654

4Novi Sad18,435,5312,9013

5Zrenjanin103,007,007

6Sremska Mitrovica154,5010,5011

7Panevo0000

4. Zakljuak

Sa neprekidnim razvojem savremenog drutva belei se konstantan porast koliine otpada. Zdravstvene ustanove, obavljajui svoju delatnost, generiu odreene koliine otpada medicinskog otpada. Medicinski otpad predstavlja znaajan rizik po higijenu i zdravlje pre svega zdravstvenih radnika, zatim svih zaposlenih, pacijenata i lica koja rade na sakupljanju, uvanju i odlaganju medicinskog otpada. Neodgovarajue uklanjanje medicinskog otpada takoe je izvor zagaenja ivotne sredine. Odlaganje medicinskog otpada u Srbiji se ne vri na adekvatan nain. U Srbiji ne postoje namenski objekti za uklanjanje otpada. Neodgovarajue uklanjanje medicinskog otpada je izvor zagaenja ivotne sredine.Tema ovog rada je bila upravljanje opasnim medicinskim otpadom na teritoriji Srbije tanije u okruzima Vojvodine. Primenom ve postojeeg modela odreene su potencijalne lokacije na kojima se vri pred-tretman medicinskog otpada za svaki od 7 okruga Vojvodine. Potom je na osnovu koliine koja preostane od postupka pred-tretmana utvrivan potreban broj press- kontejnera u kojima se smetaju koliine pripremljene za dalji tretman odnosno insineraciju. Ostatci postupka pred-tretmana se transportuju na deponije.Uvoenje sistema upravljanja opasnim medicinskim otpadom je od najveeg znaaja za unapreenje zdravlja stanovnitva Srbije i unapreenje kvaliteta zdravstvenih ustanova. Dobro upravljanje otpadom odnosi se na sposobnost da se sprei stvaranje otpada ili smanji koliina istog putem identifikacije tokova otpada i njihovih izvora, kako bi se odabrale i primenile najadekvatnije tehnike upravljanja otpadom.

1. 2. 3. 4. 5. Spisak slikaSlika 1. Prikaz medicinskog otpada ..3 Slika 2. Otpad koji nastaje u zdaravstvenim ustanovama4 Slika 3. Kontejner za medicinski otpad.8 Slika 4. Autoklav[footnoteRef:7](levo) i press-kontejner[footnoteRef:8] (desno).10 [7: ] [8: ]

Slika 5. Okruzi u Vojvodini i lokacije pred-tretmana....12

6. Spisak tabelaTabela 1: Stvaranje medicinskog otpada u zavisnosti od veliine izvora[footnoteRef:9]...5 [9: ]

Tabela 2. Procenjene koliine opasnog medicinskog otpada[footnoteRef:10]....6 [10: ]

Tabela 3. Kapaciteti lokacija pred-tretmana medicinskog otpada.12Tabela 4. Koliina opasnog medicinskog otpada po okruzima..13Tabela 5. Rastojanja i trokovi transporta na svakom linku..13Tabela 6. Trokovi otvaranja objekata za pred-tretman.13Tabela 7. Rezultati modela.14Tabela 8. Potreban broj press-kontejnera...15

7. Literatura

[1] Bera M., Mihajlov A., Hodoli J., Agarski B.: Analiza stanja opasnog otpada iz medicinskih ustanova u Srbiji i svetu, 3. Konferencija o kvalitetu ivota, Festival kvaliteta, Kragujevac, 2008[2] Grupa autora: Tehnika podrka u upravljanju medicinskim otpadom, Ministarstvo zdravlja republike Srbije, 2008.[3] Grupa autora: Upravljanje infektivnim medicinskim otpadom prirunik, Ministarstvo zdravlja republike Srbije, 2008.[4] Vidovi M., Bjeli N., Materijal sa predavanja i vebi iz predmeta Posebne oblasti logistike 1, Saobraajni fakultet, 2011/12.[5] Vidovi M., Ratkovi B., Materijal sa predavanja i vebi iz predmeta Logistika otpadnih materijala i povratnih sredstava, Saobraajni fakultet, 2011/12.[6] www.cdph.ca.gov/certlic/medicalwaste[7] http://sr.wikipedia.org/sr/%__2011.__[8] http://media.popis2011.stat.rs/2011/prvi_rezultati.pd

8. Prilog

Prikaz funkcije cilja i ogranienja unetih u softveru LPSolveFunkcija cilja+4500X_1_2+2950X_1_3+5100X_1_4+4600X_2_4+2750X_2_5+4450X_3_4+6850X_3_6+2500X_4_5+2400X_4_6+4700X_4_7+3850X_5_7+4750X_6_7+4500X_2_1+2950X_3_1+5100X_4_1+4600X_4_2+2750X_5_2+4450X_4_3+6850X_6_3+2500X_5_4+2400X_6_4+4700X_7_4+3850X_7_5+4750X_7_6+1000y_1+1000y_2+5000y_3+1500y_4+1000y_5+1000y_6+1000y_7 ;OgranienjaX_1_2+X_1_3+X_1_4=5.22;X_2_4+X_2_5+X_2_1=4.13;X_3_4+X_3_6+X_3_1=5.28;X_4_5+X_4_6+X_4_7+X_4_1+X_4_2+X_4_3=17.1;X_5_7+X_5_2+X_5_4=5.26 ;X_6_7+X_6_3+X_6_4=8.75 ;X_7_4+X_7_5+X_7_6=8.19 ;

X_2_1+X_3_1+X_4_1=0 ;X_4_5>=0 ;X_4_6>=0 ;X_5_7>=0 ;X_6_7>=0 ;X_2_1>=0 ;X_3_1>=0 ;X_4_1>=0 ;X_4_2>=0 ;X_5_2>=0 ;X_4_3>=0 ;X_6_3>=0 ;X_5_4>=0 ;X_6_4>=0 ;X_7_4>=0 ;X_7_5>=0 ;X_7_6>=0 ;

y_1>=0 ;y_2>=0 ;y_3>=0 ;y_4>=0 ;y_5>=0 ;y_6>=0 ;y_7>=0 ;

y_1