Upravljanje obrtnim kapitalom podrazumeva regulisanje nivoa i strukture obrtnih sredstava u aktivi bilansa stanja, kao i tekućih obaveza u pasivi.

Cilj je ostvarivanje adekvatne ravnoteže iskazane kroz odnose i međuzavisnosti rizika i prinosa.

Obrtna sredstva obuhvataju imovinske predmete namenjene daljoj preradi i/ili prodaji i pretvaranju u druge imovinske oblike (gotovina, potraživanja).

Tekuću aktivu ili pasivu preduzeća čini imovina odnosno obaveze preduzeća od kojih se očekuje da će u roku kraćem od jedne godine biti konvertovani u tokove primanja ili izdavanja novca.

Obrtna sredstva obuhvataju ulaganja u raznovrsne

kategorije kratkoročne imovine preduzeća (gotovina,

kratkoročni plasmani, potraživanja i zalihe).

Obrtna sredstva zahtevaju angažovanje značajnog dela

kapitala preduzeća iako su relativno niskih pojedinačnih

vrednosti.

Preduzeće kroz proces upravljanja, održava obtnu

imovinu na neophodnom nivou, uz nastojanje da efekti te

imovine budu što veći.

Obrtni kapital se može posmatrati kao:

neto i kao

bruto obrtni kapital.

Neto obrtni kapital predstavlja novčanu razliku između

tekuće imovine i tekućih obaveza. Ovaj pokazatelj se

koristi za sagledavanje stepena do kog je preduzeće

zaštićeno od problema likvidnosti.

Bruto obrtni kapital jesu investicije preduzeća u tekuću

aktivu (u obliku gotovine, utrživih hartija od vrednosti,

potraživanja i zaliha).

Upravljanje neto obrtnim kapitalom zahteva donošenje

odluke o tome kako finansirati obrtna sredstva (tekuću

aktivu).

Finansiranje je moguće ostavriti putem:

kratkoročnog zaduživanja,

dugoročnog duga,

akcijskog kapitala vlasnika, kao i

istovremeno kroz sva tri izvora finansiranja u određenoj

srazmeri.

Prilikom upravljanja obrtnim kapitalom, nameću se

generalno dva problema za preduzeće:

1. optimalne količine investicija u tekuću imovinu,

2. odgovarajuća mešavina kratkoročnog i dugoročnog

finansiranja koja se koristi kao oslonac investiciji u

tekuću imovinu.

Ove odluke su određene odnosima tj. kompromisom

(trade-off) između profitabilnosti i rizika.

Značajna načela u finansijama su sledeća:

profitabilnost se menja obrnuto proporcionalno u odnosu

na likvidnost (povećana likvidnost se postiže gubitkom

dela profitabilnosti),

profitabilnost se kreće zajedno sa rizikom (postoji odnos

između rizika i prinosa), odnosno težnja ka većoj

profitabilnosti zahteva preuzimanje većih rizika.

Finansiranje obrtnih sredstava Obrtni kapital se može definisati kao tekuća imovina, a u

skladu sa tim on se može klasifikovati prema:

komponentama (novac, utržive hartije od vrednosti,

potraživanja i zalihe) i

vremenu (stalni ili privremeni).

Trajni (stalni) obrtni kapital predstavlja nivo tekuće

imovine koji je preduzeću potreban kako bi zadovoljilo

minimalne dugoročne potrebe. To su ,,gole kosti’’ obrtnog

kapitala.

Privremeni obrtni kapital s druge strane predstavlja

investiciju u tekuću imovinu koja se menja u zavisnosti od

sezonskih potreba.

Trajni obrtni kapital je sličan fiksnoj imovini iz dva razloga.

1. novčana investicija je dugoročna,

2. prilikom rasta preduzeća, vremenom će se povećavati i nivo

potrebnog trajnog obrtnog kapitala, kao što će se povećavati i

fiksna imovina preduzeća.

Za razliku od fiksne imovine, trajni obrtni kapital se stalno

menja, odnosno predstavlja stalni nivo investicije u tekuću

imovinu, čiji se pojedini delovi stalno obrću.

Privremeni obrtni kapital se poput trajnog obrtnog kapitala

sastoji iz delova tekuće imovine koji stalno menjaju oblik.

U savremenim shvatanjima finansiranja akcenat je na

fleksibilnijem pristupu prilikom koncipiranja strukture

finansiranja.

U fokusu je usklađivanje tokova gotovine.

Posmatrano sa aspekta finansiranja ovo podrazumeva

usaglašavanje iznosa i dinamike obaveza (izdataka) po

osnovu angažovanih izvora sa karakteristikama

gotovinskog toka koji će proizvesti pribavljena imovina

(ulaganje) tzv. hedging principle.

• Hedžing metoda finansiranja podrazumeva da za svaku

pojedinačnu aktivu postoji odgovarajuća suprotna pozicija

u finansijskom instrumentu sa približno istim datumom

dospeća.

• Pristup hedžing zaštite znači da bi kratkoročne ili

sezonske promene u tekućoj imovini bile finansirane

kratkoročnim dugom, dok bi sva fiksna imovina i stalne

komponente tekuće imovine bili finansirani dugoročnim

dugom ili kroz uloge akcionara.

Upravljanje gotovinom

Motivi za držanje gotovine

• Glavni razlozi za držanje salda gotovine:

1.Transakcioni motiv => transakcioni saldo (zaobavljanje redovnih, svakodnevnih poslovnih transakcija– kupovine, plate, porezi i dividende u redovnomposlovanju).

2.Motiv opreznosti => sigurnosni saldo (da bi seodržavao ,,jastuk’’ sigurnosti ili tampon kako bi seispunile neočekivane potrebe za gotovinom).

3.Špekulativni motiv => špekulativni saldo (omogućavaulaganja u izuzetno povoljne investicione alternative, a ineutralisanje izvesnih neočekivanih velikih poremećaja –npr. neočekivani pad cena sirovina).

Motivi za držanje gotovine

Upravljanje gotovinom podrazumeva efikasno

prikupljanje, raspodelu i privremeno investiranje gotovine.

Blagajna preduzeća obično odgovorna za sistem

upravljanja gotovinom.

Važan instrument u ovom procesu je gotovinski budžet.

Osnov za predviđanje o gotovini i za njenu kontrolu.

Ubrzana primanja gotovineKako bi poboljšala efikasnost vlastitog upravljanja

gotovinom, preduzeće koristi razne metode naplate i

izdataka.

Ideja: preduzeće će imati koristi od ,,ubrzanog’’ primanja

gotovine i ,,usporavanja’’ isplate gotovine.

NaplateUbrzanje naplata uključuje korake preduzeća od vremena kad se proizvod ili usluga proda, do naplate čekova kupca.

Načini ubrzanja naplata:

1. Brza priprema i slanje računa;

2. Ubrzavanje slanja plaćanja kupaca prema preduzeću,

3. Skraćivanje vremena tokom kojeg su primljene uplate tretiraju kao nanaplaćena sredstva.

Koraci 1 i 2 predstavljaju tok naplate odnosno ukupno vreme koje je potrebno od momenta kada je kupac poslao ček do trenutka kada je on unovčen i raspoloživ za preduzeće.

Ranije izdavanje računa kupcima - način da se ubrza naplata potraživanja od kupaca.

Ubrzana priprema i slanje računa rezultira i bržim plaćanjem.

Usporavanje isplate gotovineBankarsko odugovlačenje – sredstva raspoloživa u banci

obično su veća od stanja gotovine u knjigama kompanije.

Razlika između stanja kompanije u banci i njenog

knjigovodstvenog stanja gotovine je neto ,,float’’

(kolebanje).

Neto ,,kolebanje’’ je rezultat zastoja u vremenu kada je

ček napisan i njegovog konačnog prolaska kroz banku.

Kontrola isplataZa dobro upravljanje gotovinom veoma je bitna kontrola

kompanije za isplate koje će usporiti odlive i minimizovati

vreme za koje su gotovinski depoziti neaktivni.

Jedan od postupaka stroge kontrole isplata je centralizacija

obaveza na jedan račun (ili mali broj računa), u središtu

kompanije.

Elektronska trgovina Razmena poslovne informacije u elektronskom formatu

uključujujući internet.

Elektronska razmena podataka podrazumeva elektronsko

kretanje poslovnih podataka u strukturiranim obliku koji

samo računar može da pročita.

Uključuje transfer poslovnih informacija (faktura,

porudžbina i informacija o slanju) u obliku koji je čitljiv

na računaru.

Koristi Aplikaciji elektronske razmene podataka pripisuju se

brojne koristi:

Informacije i plaćanja se kreću brže i sa velikom

pouzdanošću.

Ovo doprinosi poboljšanju predviđanja gotovine i

upravljanja gotovinom.

Kupci su zadovoljni bržom i pouzdanijom uslugom.

Preduzeće je u mogućnosti da smanji troškoe pošte, papira

i arhiviranja dokumenata.

Troškovi Elektronsko kretanje podataka zahteva i hardver i softver.

Preduzeće mora da obučava zaposlene kako da koriste

EDI.

Troši se vreme, novac i napor kako bi se ubedili kupci i

dobavljači da koriste elektronski način poslovanja.

Upravljanje potraživanjima od

kupaca

Potraživanja od kupaca jesu iznos novca koji nekom

preduzeću duguju kupci koji su kupili robu ili usluge na

kredit.

•Različiti aspekti upravljanja kupcima:

I Kreditna politika: 1. Kreditni standardi, i

2. Kreditna analiza.

II Kreditni uslovi;

III Politika naplate potraživanja od kupaca.

KREDITNI STANDARDI I

NJIHOVA ANALIZAKreditni standardi: Minimalni uslovi, koje kupac mora da ispuni, da bi mu seodobrila prodaja na kredit.

Analiza i ocena kreditnih standarda podrazumeva analizu efekata:

a) ublažavanja (relaksacije), odnosno

b) pooštravanja kreditnih standarda.

Efekti ublažavanja kreditnih standarda: rast prihoda od prodaje, porastprocenta nenaplaćenih potraživanja, smanjenje koeficijenta obrta kupaca, štodovodi do povećanja ulaganja u ova potraživanja (najčešće u većem procentu,nego što je rast prihoda od prodaje), rast troškova držanja potraživanja odkupaca.

Posmatramo neto efekat na ukupan finansijski rezultat, i, jedino kada jepozitivan, prihvatamo da relaksiramo kreditne standarde.

Efekti pooštravanja kreditnih standarda (obrnuti): smanjenje prihoda odprodaje, smanjenje procenta nenaplaćenih potraživanja, rast koeficijenta obrtakupaca, smanjenje ulaganja u ova potraživanja (najčešće u većem procentu,nego što je smanjenje prihoda od prodaje), smanjenje troškova držanjapotraživanja od kupaca.

KREDITNI STANDARDI I NJIHOVA

ANALIZA

Zadatak 1:Pri postojećim kreditnim standardima, preduzeće ostvaruje prihodeod prodaje u iznosu od 1.000.000. Troškovi, sadržani u timproizvodima, iznose 750.000. Koeficijent obrta kupaca je 10.Nenaplativa potraživanja iznose 1% od prodajne vrednosti. Troškovidržanja potraživanja od kupaca (oportunitetni troškovi) iznose 12%godišnje.Ukoliko dođe do relaksacije kreditnih standarda, prihodi od prodajeće se povećati za 50.000, dok će se troškovi, sadržani u timproizvodima, povećati za 22.500. Koeficijent obrta kupaca će sesmanjiti na 8. Nenaplativa potraživanja će porasti na 1,8% prodajnevrednosti.

Utvrditi da li je opravdano izvršiti relaksaciju kreditnih standarda.

KREDITNI STANDARDI I NJIHOVA

ANALIZA

Konačno rešenje: Dodatni dobitak na prodaji = 18.600

- Dodatni troškovi ulaganja u potraživanja= 2.587,44

=Neto efekat 16.012,56

•Opravdano je izvršiti relaksaciju kreditnih standarda.

Opis za dati obim prodajeza povećani obim

prodaje

1 Prihodi od realizacije 1000000 1050000

2 Nenaplativa potraživanja 10000 18900

3 Neto prihodi od realizacije 990000 1031100

4 Troškovi realizovanih proizvoda 750000 772500

5 Dobitak na prodaji 240000 258600

6 Dodatni dobitak na prodaji

7

Prosečna ulaganja u potraživanja

od kupaca 750000/10=75000 772500/8=96562.5

8

Dodatna ulaganja u potraživanja

od kupaca

9

Dodatni troškovi ulaganja u

potraživanja od kupaca

18600

21562.5

21562.5*0.12=2587.5

KREDITNI STANDARDI I NJIHOVA ANALIZA

Zadatak 2: Da li je opravdano pooštriti kreditne standarde usledećoj situaciji?

Pri postojećim kreditnim standardima, poznati su narednipodaci: količina proizvedenih i prodatih proizvoda iznosi10.000 komada, prodajna cena je 200, prosečni varijabilnitroškovi iznose 140, ukupni fiksni troškovi su 300.000,prosečni period naplate potraživanja je 40 dana, gubici zbognenaplativih potraživanja iznose 3% od prodajne vrednosti.

Ukoliko dođe do pooštravanja kreditnih standarda, nastaćesledeće promene: smanjenje obima prodaje (količineprodatih proizvoda) za 4%, prosečan period naplatepotraživanja će se skratiti za 4 dana, gubici zbognenaplativih potraživanja će se sniziti na 2% od prodajnevrednosti.

Prosečna cena kapitala je 15% .

KREDITNI STANDARDI I NJIHOVA

ANALIZA

•Konačno rešenje: Smanjenje dobitka na prodaji = -2.400

+ Smanjenje troškova ulaganja u potraživanja = 3.673,3

= Neto efekat =1.273,3

•Opravdano je pooštriti kreditne standarde. ( Neto efekat je pozitivan.)

OPISza dati obim

prodaje

za sniženi obim

prodaje

1 Prihodi od realizacije 2000000 1920000

2 Nenaplativa potraživanja 60000 38400

3 Neto prihodi od realizacije 1940000 1881600

5 Dobitak na prodaji 240000 237600

6 Smanjenje dobitka na prodaji

7 Koeficijent obrta kupaca 360/40=9 360/36=10

8

Prosečna ulaganja u potraživanja

od kupaca (4/7)188889 164400

9

Smanjenje ulaganja u potraživanja

od kupaca

10

Smanjenje troškova ulaganja u

potraživanja od kupaca (9*15%)

4

Troškovi realizovanih proizvoda

VT 1400000 1344000

FT 300000

1700000 1644000

2400

24489

3673,3

KREDITNI USLOVIUslovi kreditiranja određuju dužinu vremena na koje se

kredit proteže za pojedinog kupca i popust ako je odobrenza ranije plaćanje.

Primer: uslovi kreditiranja nekog preduzeća mogu bitiizraženi kao ,,2/10, neto 30’’

Termin ,,2/10’’ znači da je popust od 2% dat ako je računpodmiren u roku od 10 dana nakon datuma izdavanjaračuna.

Termin ,,neto 30’’ pokazuje da ako popust nije iskorišćen,puna uplata mora biti izvršena 30-tog dana od datumaizdavanja računa.

Kreditni period je ukupan vremenski period na koji je

kredit odobren i tokom kojeg kupac mora da plati

račun.

Efekti produženja kreditnog perioda – slični efektima

koji nastaju pri ublažavanju kreditnih standarda.

Efekti skraćenja kreditnog perioda: smanjenje prihoda od

prodaje, smanjenje procenta nenaplativih potraživanja,

rast koeficijenta obrta kupaca, smanjenje ulaganja u

potraživanja od kupaca i uštede u troškovima ovih

potraživanja.

KREDITNI USLOVI Kasa skonto

Popust se utvrđuje u procentu od prodajne vrednosti.

Efekti uvođenja kasa skonta: povećanje obima prodaje,

rast prihoda od prodaje, smanjenje procenta nenaplaćenih

potraživanja, rast koeficijenta obrta kupaca, smanjenje

ulaganja u potraživanja od kupaca i uštede u troškovima

ovih potraživanja.

KREDITNI USLOVI Zadatak 3: Pretpostavićemo da preduzeće do sada nije

odobravalo kasa skonto. Prihodi od prodaje su iznosili100.000, troškovi realizovanih proizvoda 60.000,koeficijent obrta kupaca je 10, a nenaplativa potraživanja0,7% od prodajne vrednosti.

Uvođenjem kasa skonta od 2%, koji će koristiti 30%kupaca, prihodi od prodaje će se povećati za 10.000,koeficijent obrta kupaca će iznositi 14, troškovirealizovanih proizvoda će se povećati za 7.000, anenaplativa potraživanja biće samo 0,2% od noveprodajne vrednosti. Troškovi držanja potraživanja odkupaca iznosiće 11% godišnje.

KREDITNI USLOVI

Konačno rešenje:Dodatni dobitak na prodaji = 2.820

+ Smanjenje troškova ulaganja u potraživanja = 133,57=Neto efekat = 2.953,57Treba prihvatiti uvođenje kasa skonta.Svi efekti su pozitivni, jedino iznos odobrenog kasa skonta (sličan efekat kaosniženje prodajnih cena) umanjuje neto finansijski efekat.

Opisza obim prodaje

bez kasa skonta

za obim prodaje

sa kasa skontom

Prihodi od realizacije 100000 110000

Iskorišćeni kasa skonto

0110000*30%*0.02=

660

Nenaplativa potraživanja 700 220

Neto prihodi od realizacije 99300 109120

Troškovi realizovanih proizvoda 60000 67000

Dobitak na prodaji 39300 42120

Dodatni dobitak na prodaji

Prosečna ulaganja u

potraživanja od kupaca 60000/10=6000 67000/14=4785.71

Smanjenje ulaganja u

potraživanja od kupaca

Smanjenje troškova ulaganja u

potraživanja od kupaca

2820

1214.29

133.57

Upravljanje zalihama

Zalihe stvaraju vezu između proizvodnje i prodaje

proizvoda.

Proizvodna kompanija mora imati određenu količinu

zaliha (rad u toku) tokom proizvodnje.

Druge vrste zaliha (privremene, sirovinske, zalihe gotovih

proizvoda) daju preduzeću određenu fleksibilnost.

Privremene zalihe (zalihe između različitih faza

proizvodnje i uskladištenja) dopuštaju efikasno planiranje

proizvodnje i iskorišćenje sredstava.

Zalihe sirovina daju preduzeću fleksibilnost prilikom

nabavke.

Zalihe gotovih proizvoda daju preduzeću fleksibilnost pri

proizvodnji i marketingu.

Prednosti povećanih zaliha – uticaj na ekonomije

proizvodnje i nabavke, veća fleksibilnost preduzeća.

Nedostaci – ukupan trošak držanja zaliha.

Uloga finansijskog menadžera je da ublaži želju za

velikim zalihama.

Razmišljanje o trošku sredstava potrebnih za održavanje

zaliha, kao i troškova čuvanja i uskladištenja.

TROŠKOVI ZALIHA1. Troškovi porudžbine, odnosno troškovi pribavljanja

zaliha sirovina materijala i robe i Troškovi pripremeproizvodne serije;

2. Troškovi držanja zaliha (koji se, najčešće, utvrđuju u %od prosečne nabavne vrednosti ili u novčanom iznosu pojedinici zaliha za određeni vremenski period);

3. Troškovi nedostatka zaliha (oportunitetni trošak-propušteni prinos).

Troškovi porudžbine su fiksni po jednoj porudžbini.

Troškovi pripreme proizvodne serije se posmatraju kaofiksni po jednoj seriji.

Tačno na vreme (Just in Time) Osnovni cilj JIT-a je proizvodnja (ili nabavka) potrebnog

artikla u tačno određeno vreme kada je potreban ili

,,tačno-na-vreme’’.

Zalihe ostalih vrsta se smanjuju na minimum (čak i na

nulu).

Rezultati:

1. Smanjenje troškova držanja zaliha,

2. Poboljšanje produktivnosti,

3. Poboljšanje kvaliteta proizvoda i fleksibilnosti.

Klasifikacija – šta kontrolisati? ABC metod kontrole zaliha je metoda kojom se više

kontrolišu skuplje nego jeftinije zalihe.

Primer: Za preduzeće ,,X’’ kao grupa artikli ,,A’’

odražavaju činjenicu da oko 15% artikala na zalihi čini

70% vrednosti zaliha, ostalih 30% artikala grupe ,,B’’ čini

20% vrednosti zaliha i više od polovine ili 55% artikala

objašnjava 10% vrednosti zaliha.

Klasifikacija – šta kontrolisati?

Preduzeće treba da obrati više pažnje i brige na kontrolu

vrednijih artikala.

Klasifikacija vrednijih artikala u grupu ,,A’’ i vrlo česta

provera tih artikala.

,,B’’ i ,,C’’ artikli mogu imati manje rigorozne i ne tako

česte provere.

OPTIMALNA VELIČINA PORUDŽBINEOptimalna veličina porudžbine podrazumeva minimiziranjeukupnih troškova zaliha.Utvrđivanje optimalne veličine porudžbine:primenom matematičkih modela;grafičko rešenje;tabelarno rešenje.ž

Optimalna veličina porudžbine

OPTIMALNA VELIČINA PORUDŽBINEPretpostavke matematičkog modela:Ukupna upotreba materijala za jednu poslovnu godinu jeunapred utvrđena na osnovu podataka iz prethodnog perioda iplanirane proizvodnje i prodaje u narednom periodu;Materijal se troši kontinuirano u približno u istim količinamasvakog dana u toku godine;Ne razmatraju se troškovi nedostatka zaliha.

UKUPNI TROŠKOVI ZALIHA I OPTIMALNA

VELIČINA PORUDŽBINE

•Simboli:

S = ukupna godišnja upotreba materijala u jedinicama;

O = troškovi jedne porudžbine;

C = troškovi držanja po jedinici;

Q = veličina porudžbine u jedinicama;

T = ukupni troškovi zaliha.

•T = C (Q/2) + O (S/Q)

OPTIMALNA VELIČINA PORUDŽBINE

Tačka poručivanja – Kada

poručivati?Nivo do koga zalihe moraju pasti kako bi se signaliziralo

da treba naručiti određeni artikal.

Tačka porudžbine (OP) =

Period porudžbine x Dnevno korišćenje

Sigurnosne zalihe Zalihe koje se drže u pripravnosti kao zaštita od

neizvesnosti u vezi sa potražnjom (ili upotrebom) i

vremenom potrebnim za isporuku narudžbine.

Tačka porudžbine (OP) =

(Prosečan period porudžbine x Prosečno dnevno

korišćenje) + Sigurnosna zaliha

Primer: Pojam sigurnosna zaliha prikazana je na sledećem slajdu . OkvirA slajda pokazuje šta bi se dogodilo kada bi preduzeće imalo sigurnosnuzalihu od 100 jedinica, te kad bi se dogodila očekivana potražnja od 200jedinica svakih 10 dana, te petodnevno razdoblje porudžbine.

Kratkoročno finansiranje

Kratkoročno finansiranje se može kategorisati prema

spontanosti izvora sredstava na:

spontano i

ugovoreno finansiranje.

Spontano finansiranje Obaveze prema dobavljačima i akumulirani rashodi se

klasifikuju kao spontani jer nastaju prirodno, iz

svakodnevnih transakcija preduzeća.

Obaveze prema dobavljačima (Trgovački kredit od

dobavljača) su najveći izvor kratkoročnih sredstava za

preduzeća.

Trgovačke obaveze jesu novac koji se duguje dobavljačima.

Kredit koji jedno preduzeće duguje drugom (otvoreni račun,

obaveze po izdatim hartijama od vrednosti, trgovački

akcept).

Trgovački kredit Otvoreni račun- odobrava se kredit kupcu, bez

potpisivanja bilo kakvog dokumenta. Odobrenje se vrši na osnovu procene kreditne sposobnosti kupca.

Obaveze po izdatim hartijama od vrednosti - menice.

Kupac potpisuje menicu kao dokaz dugovanja prodavcu.

Menica se odnosi na plaćanje obaveze u budućnosti.

Trgovački akcept – vučena menica tj. dogovor kojim

prodavac forlmalno prihvata kupčevo zaduženje.

Prodavac neće otpremiti robu, dok kupac ne prihvati

vremensku menicu. Prihvatanjem mencie, kupac određuje

banku koja će platiti obavezu po dospeću.

Uslovi prodaje COD i CBD – nema trgovačkog kredita - COD ( Cash on

delivery of goods) – CBD (Cash before delivery)

Neto razdoblje – Nema gotovinskog popusta npr. Net 30

Neto razdoblje – gotovinski popust Npr. 2/10 net 30

Sezonsko datiranje

Preduzeće ima dve mogućnosti pri trgovačkom kreditu za plaćanje:

a) Da koristi odobreni popust

b) Da plati poslednjeg dana dospeća obaveze, bez korišćenja popusta.

U drugom slučaju ne korišćenje popusta ima određenu cenu tj. povlači određeni oportunitenti trošak

Primer:Uslovi prodaje 2/10 net 30, preduzeće ima obavezu da plati dobavljaču 100$

Ne korišćenjem popusta preduzeće ima na raspolaganju da koristi 98$ dodatnih 20 dana, a ovo pravo se plaća 2$.

Kolika je cena tj. probližna kamatna stopa korišćenja ovog izvora finansiranja.

Prosečan godišnji trošak kamate= % popusta /(100 - % popusta) * (365 dana/ datum plaćanja – period popusta) tj.

2$ = % popusta * 98$ * 20/365

% popusta = 2/98 * (365/20) = 37,2%

Odlaganje isplate dugovanjaOdlaganje isplate dugvanja stvara dodatno kratkoročno finansiranje za preduzeće, ali nosi i dodatne troškove i to:

- Trošak gotovinskog popusta koji nije iskorišćen

- Penali za kasno plaćanje koji se mogu obračunati

- Moguće pogoršanje kreditnog rangiranja, što otežava dobijanje kredita u budućnosti.

Akumulirani rashodi Akumulirani rashodi podrazumevaju još uvek neizmirene

obaveze u pogledu isplate plata, poreza, kamata i

dividendi.

Najčešći akumulirani rashodi za plate i poreze.

Trošak je stečen i obračunat ali još nije plaćen.

Besplatno finansiranje i beskamatni izvor finansiranja.

Ugovoreno finansiranje Ugovoreni (ili spoljni) izvori kratkoročnog finansiranja

koji se sastoje iz određenih kredita tržišta novca i

neosiguranih i osiguranih zajmova (ili zasnovanih na

imovini).

Ovo finansiranje se mora formalno planirati.

Kredit tržišta novca

Komercijalni zapis – kratkoročne, neosigurane menice

koje uglavnom izdaju velike korporacije.

Bankarski akcepti – kratkoročni dugovni instrumenti

(menica) kojima se banka obavezuje da će njihovu

nominalnu vrednost isplatiti vlasniku na dan dospeća.

Neosigurani i osigurani zajmovi

Neosigurani zajmovi predstavljaju oblik duga koji nije

obezbeđen zalogom određene imovine.

Mogu se odobriti:

po kreditnoj liniji,

prema dogovoru o revolving kreditu,

na osnovu transakcija.

Kreditna linija (s bankom) je neformalni dogovor između

banke i određenog komitenta u kome se određuje svota zajma

koju će preduzeće moći da duguje banci u bilo koje vreme.

Obično se kreditne linije otvaraju za jednogodišnji period .

Sporazum o revolving kreditu je formalna zakonska obaveza

banke da osigura kredit do neke maksimalne svote. Banka

mora da osigura korišćenje kredita zajmoprimcu kad on zaželi i

to do maksimalne sume. Za to pravu posedovanja pravne

obaveze, zajmoprimac mora platiti proviziju na angažovanje

sredstava na neiskorišćenji deo zajema.

Transakcioni zajam – za ovu vrstu zajma banka procenjuje

svaki zahtev zajmoprimaoca kao posebnu transakciju. Za ovu

procenu je sposobnost novčanog toka zajmoprimaoca da otplati

zajam od presudnog značaja.

Pitanje? Od dva preduzeća, svako traži kratkoročne

pozajmice po 100.000 din. na tri meseca od iste

finansijske institucije. Jedno preduzeće dobije neosigurani

zajam a druga osigurani zajam. Koji zajam je verovatno

skuplji?

Odgovor: Osigurani zajam.

Dva razloga:

1. Neosigurani zajmovi imaju pretežno niže kamatne stope,

jer samo zajmoprimaoci visoke kreditne sposobnosti

mogu dobiti sredstva bez nekog osiguranja.

2. Zajmodavac će proslediti trošak zbog nadziranja

obezbeđenja zajmoprimaocu u obliku viših kamata.

Obezbeđeni zajmovi Obezbeđenje (kolateral) je imovina koju zalaže

zajmoprimac kao osiguranje u vidu zajma. Ukoliko

zajmoprimac ne otplati zajam, zajmodavac može da proda

obezbeđenje da bi naplatio svoja potraživanja.

Zajmovi podržani potraživanjima.

Zajmovi podržani zalihom.

Zajmovi podržani potraživanjima

Potraživanja su jedna od najlikvidnih oblika imovine.

Zajmodavac pre odobrenja zajma, analizira kvalitet potraživanja zajmoprimca.

Viši kvalitet potraživanja, viđi procenat koji zajmodavac želi na osnovu nominalne vrednosti potraživanja.

Zajmodavac ne prihvata sva zajmoprimaočeva potraživanja (pre sveta onih dužnika koji nisu rangirani ili su istog kreditnog boniteta kao i zajmoprimac)

Zajmovi podržani zalihama 1. Promenljivo pravo zaplene. Zajmoprimac zalaže

uopšteno sve zalihe, bez specifikacije, pa je omogućena zakonska zaplena imovine u slučaju neotplaćivanja duga.

2. Hipotekarni zajam na pokretnu imovinu. Zalihe se identifikuju serijskim brojem ili na drugi način, zajmoprimac ima vlastničko pravo na robu, a zajmodavac hipoteku. Ove zalihe se ne mogu prodati osim u slučaju kada se se sa prodjaom složi zajmodavac.

3. Priznanica. Zajmoprimalac zadržava zalihe i prihode o prodaje za zajmodavca.

Zajmovi podržani zalihamaTerminalska skladišnica . Zajmoprimac osigurava terminalsku skladišnicu tj. javno ili terminasko skladišne. Skladište daje potvrdu o vlasništvu nad zalihama zajmoprimca, što je osiguranje zajmodavcu. Robu skladište oslobađa zajmoprmcu uz saglasnost zajmodavca.

Skladišnica izdvojenog skladištva. Zalihe su smeštne u zajmoprimčevom području, skladišna kompanija koja se stara o zalihama zajmoprimca, idvaja određeni deo prostora za založene zalihe. Skladišna kompanija jedino ima pristup ovim zalihama i može da ih izda uz saglasnost zajmodavca.

Faktoring Prodaja potraživanja nekoj finansijskoj instituciji, faktoru,

obično bez prava prenosa.

Umesto zalaganja potraživanja, preduzeće se može

upustiti u naplatu potraživanja preko faktoringa kako bi

došlo do gotovine.

Kada preduzeće prenosi svoja potraživanja, prenosi

vlasništvo nad potraživanjima prodajući ih faktoru (često

zavisnim kompanijama bankarskog holdinga).

Faktor održava kreditno odeljenje i proverava sposobnosti

svakog dužnika da isplati kredita.

Naplatom potraživanja preko faktora, preduzeće se rešava

troška zbog održavanja kreditnog odeljenja i naplate.

Naplata potraživanja preko faktora – pokretač za

odvajanje kreditnih odgovornosti i odgovornosti naplate

od osnovnih delatnosti preduzeća.

Dogovor o naplati potraživanja preko faktora vodi se na

osnovu ugovora između faktora i klijenta.

Zbog podnošenja rizika i podmirenja potraživanja, faktor

prima naknadu koja za trgovačka potraživanja uobičajeno

iznosi oko 1% nominalne vrednosti potraživanja.

Tipičan dogovor o naplati potraživanja preko faktora je

neprekidan (sticanjem novih potraživanja, ona se prodaju

faktoru i račun preduzeća je kreditiran).

Faktor često oslobodi preduzeće provere verodostojnosti,

troška od procesuiranja potraživanja, troškova naplate i

troškova na lošim dugovima.