upravljanje investicijama-seminarski

Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžmentMeđunarodna ekonomija i ekonomska diplomatijaPredmet: Upravljanje investicijamaNovi Sad 2012

Predmet:

UPRAVLJANJE INVESTICIJAMA

Tema:

PRIVREDNI RAZVOJ SRBIJE U USLOVIMA TRANZICIJE

Profesor: dr Aleksandra Nikolić Student: Dunja Čiplić 99/08mdAsistent: ma Sandra Radakov

Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment Studenti:Predmet: Upravljanje investicijama Dunja Čiplić 99/08Tema: PRIVREDNI RAZVOJ SRBIJE U USLOVIMA TRANZICIJE

SADRZAJ:

1 UVOD ...................................................................................................................................... 3

2 TRANZICIJA-TEORIJSKE OSNOVE ...................................................................................... 4

2.1 Osnovni pojmovi tranzicije...............................................................................................4

2.2 Cilj tranzicije.....................................................................................................................5

2.3 Strategija procesa tranzicije..............................................................................................6

2.4 Uloga ekonomije u tranziciji.............................................................................................7

3 TRANZICIJA U SRBIJI ............................................................................................................ 8

3.1 Privredna kretanja i makroekonomska politika u periodu od 2001-2006 godine............8

3.2 Zaduženost privrede Srbije u procesu tranzicije...............................................................9

3.3 Spoljni dug Srbije............................................................................................................10

3.4 Unutrašnji dug Srbije......................................................................................................11

3.5 Konkurentnost privrede Srbije........................................................................................11

3.6 Nezaposlenost.................................................................................................................11

3.7 Siromaštvo i odliv kadrova.............................................................................................12

4 ZAKLJUČAK ......................................................................................................................... 13

5 LITERATURA ........................................................................................................................ 14

2


1 UVOD

Tranzicione promene u našoj zemlji aktuelne su u periodu dužem od petnaest godina. Institucialne i strukturne reforme su i dalje glavni izazov za ceo region. Pozitivne makroekonomske preformanse koje Srbija, kao zemlja u tranziciji, ostvarila od 2001. Godine uglavnom su bile realizovane zahvaljujući favorizujućem ekonomskom okruženju.Međutim, sve zemlje karakteriše i nagla ekspanzija kredita koja je bila jedan od glavnih faktora povećanja potrošnje i ulaganja.

Smatra se da su upravo ovi faktori osnovni razlozi najviših stopa rasta zabeleženih od početka tranzicionih promena u našoj zemlji. Jedan od važnih faktora napretka bile su i strane direktne investicije.

Posebnu zabrinutost vezanu za ekonomsku poziciju Srbije u međunarodnom okruženju predstavlja eksterna pozicija. Deficit platnog bilansa, zadržaće se na prilično visokom nivou. Ipak, veliki deficit platnog bilansaje uobičajan za zemlje koje ostvaruju brz privredni rast. Međutim, naša zemlja mora održati kontinuitet u reformama kako bi uspela da privlačenjem stranog kapitala pokrije spoljni deficit. Perspektive približavanju EU i dalje će biti važan aspekt reformi u Srbiji. Povećanje političke stabilnosti i produbljivanje trgovinske integracije u regionu takođe su važni faktori koji mogu doprineti povećanju atraktivnosti celog regiona na investitore u srednjem i dugom roku.

Zemlje zakasnele tranzicije imaju mogućnost da uče iz primera drugih zemalja i da koriste njihova iskustva. Nažalost, Srbija nastavlja da ide stranputicom, tako da dostignuti nivo njene tranzicije ne može da se okarakteriše uspešnim.

Svima je već poznato da je u našoj zemlji tranzicija zakasnela, posebno u poređenju sa obeležjima tranzicije u ostalim bivšim socijalističkim ekonomijama. Kašnjenje transformacionih promena od skoro jedne decenije svakako je uticalo i na profil, tok i rezultat reformskih procesa.

3


2 TRANZICIJA-TEORIJSKE OSNOVE

4


2.1 Osnovni pojmovi tranzicije

Opšta definicija procesa tranzicije je da je to prelazak iz netržišnog oblika u tržišni oblik privređivanja.

Tranzicija je pojam koji predstavlja prelazak iz jednog oblika u drugi. Ono što je interesantno za taj pojam je da se posle Drugog svetskog rata pod tranzicijom podrazumevalo prelaz iz kapitalističkog u socijalističko društvo, da bi danas taj prelaz imao suprotan smer, tj. Iz socijalističkog u kapitalističko društvo. U drugoj polovini proslog veka pod tranzicijom se podrazumevao prelaz iz industrijskog u informatičko, postindustrijsko društvo. Ipak, danas se pod tim pojmom najčešće podrazumevaju mere i promene koje postsocijalističke zemlje preduzimaju kako bi izašle iz sveobuhvatne krize koja se kod njih javlja.

Proces tranzicije može da se karakteriše i ključnim ekonomskim mehanizmima koji je određuju. Takvo određenje izdvaja dva ključna mehanizma:

Realokacija je ključni proces i on označava preusmerenje resursa (rada,kapitala...) iz jednih sektora u druge. Odnosno, iz sektora u kojima su se proizvodila inferiorna dobrau sistem u kojem je takva proizvodnja bila subvencionisana, u sektore u kojima se proizvode superiorna dobra. To znači da u procesu tranzicije ka tržišnoj privredi neki sektori (neke industrijske grane) opadaju, dok drugi (npr. trgovina i usluge) rastu.

Restruktuiranje je drugi mehanizam i on je vezan za preduzeća. Da bi preživeli u novim okolnostima, preduzeća moraju da se suštinski transformišu. To se odnosi kako na svojinske odnose, tako i na strukturu i organizaciju njihove proizvodnje.

Prateća pojava ova dva mehanizma je dezorganizacija. Privrede koje tek ulaze u tranziciju organizovane su drugačije od privreda koje se u velikoj meri oslanjaju na tržište. Njihov ključni mehanizam alokacije je centralni plan, a ne tržište.

Tranzicija se može definisati i obuhvatnije preko ključnih elemenata:

Privatizacija državnih/društvrnih preduzeća

Restruktuiranje velikih javnih preduzeća

Zasnivanji tržišta roba, usluga i faktora proizvodnje

Reforma društvenih ustanova

Reforma sistema socijalnog osiguranja

Privatizacija. Pod privatizacijom se podrazumeva pretvaranje javnog vlasništva u privatno.

Restruktuiranje javnih servisa. Javni servisi postoje na dva nivoa. Jedan je nacionalni/regionalni, a drugi lokalni. U servise prvog nivoa između ostalih spadaju: elektroprivreda, železnice, avioprevoznici, telekomunikacije, naftna/gasna preduzeća. U javne monopole lokalnog nivoa spadaju: vodovodi, kanalizacije, daljinsko grejanje i dr.

5


Zasnivanje tržišta roba i usluga i faktora proizvodnje. Tržišne promene podrazumevaju liberalizaciju cena uz uklanjanje prepreka ulaska i skidanja spoljnotrgovinskih barijera. Liberalizovana tržišta zahtevaju prateći institucijalni okvir. Nameće se stabilan pravni sistem, koji treba da obezbedi zaštitu ugovora i svojine.

Zasnivanje tržišta faktora proizvodnje, misli se natržište rada i kapitala. Na tržištu rada se najpre manifestuju reforme u vidu plata i nezaposlenosti. Zasnivanje tržišta rada se samo delimično oslanja na postojeće institucije.

Reforma društvenih ustanova. Među društvenim ustanovama najbitnija je reforma zdravstva i osiguranja. Cilj reforme je unapređenja njihove efikasnosti, kao i usmerenje ka stvarnim obrazovnim i zdravstvenim potrebama stanovništva.

Reforme sistema socijalnog osiguranja. Ovo je sistem koji obezbeđuje socijalnu sigurnost stanovništva. On uključuje sisteme invalidsko penzionog, zdravstvenog i osiguranja od nezaposlenosti.

Tranziciju možemo shvatati i kao pojavu koja predstavlja „temeljno menjanje tehnološko-ekonomske, društvene civilizacijske slike sveta, uslovljenu i podstaknutu napredkom nauke i tehnike poslednjih decenija, izmenom ekonomskih osnova, temelja i principa bića.“ (Dr.Spakić S. „Ekonomija tranzicije“, Zavet, Beograd, 2003.god. str.19)

2.2 Cilj tranzicije

Cilj tranzicije u osnovi ne možemo posmatrati nikako drugačije nego, kao što kvalitetnije pronalaženje puta za maksimalnim ispunjenjem ciljeva rasta i razvoja.

Kao konkretne ciljeve ekonomske tranzicije možemo navesti:

Primarni cilj-povećanje opšte efikasnosti datog sistema koji ulazi u proces tranzicije, ostvarivanjem maksimalnih rezultata ne samo na unutrašnjem planu već i najboljom mogućom uključenosti u međunarodnu podelu rada i svetsku ekonomiju uopšte.

Optimalna kompozicija mogućih načina za postizanje primarnog cilja, korišćenjem trojne dimenzije – prostor, vreme i promena, uz osvrt na cenu koja se u datom trenutku mora za to platiti.

Stvaranje najpovoljnije polazne osnove za pozitivan uticaj na druge pod sisteme velikog društvenog sistema.

Ispunjenje ciljeva tranzicije nije ništa drugo nego uspešno ostvarivanje procesa tranzicije.

6


2.3 Strategija procesa tranzicije

Od samog početka procesa tranzicije, vodeći ekonomisti sveta oštro su bili podeljeni po pitanju izbora strategije. Pri tome, nikada nije bilo spora oko onoga šta treba uraditi. Na listi zadataka neizostavno se nalaze:

Stabilizacija cena.Ukoliko nekome nije poznato koliki će profit biti izrazen u domaćoj valuti,on će izabrati: -da vrši obračun i da obavlja transakcije u čvrstoj valuti -ili će odustati od strateških planova i potražiti posao sa brzim obrtom.

Kontrola budzetskog deficita.Sve socijalističke zemlje su siromašne i nemaju realnog novca za finansiranje svih ranije obećanih izdataka.

Liberalizacija cena ne može da izazove inflaciju.

Jedinstven kurs.Jedinstven kurs znači da čvrsta valuta postaje rezervna i da se ne pojavljuje u domacim transakcijama.

Jasno definisanje svojinskih prava neophodan je uslov za donošenje zdavih poslovnih odluka.

Ukidanje budzetskog ograničenja znači da niko ne sme da troši više nego što zaradi,ukoliko se ne zaduži za ostatak.

7

-Stabilizacija cena,

-Kontrola budžetskog deficita

-Liberalizacija cena

-Uvođenje jedinstvenog deviznog kursa

-Konvertibilnost deviznih transakcija

-Spoljnotrgovinska liberalizacija

-Rekonstrukcija bankarskog i finansijskog sistema

-Jasno definisanje svojinskih prava

-Ukidanje budžetskih ograničenja

-Redefinisanje rada socijalnih službi na tržišnim principima


Redefinisanje rada socijalnih službi na tržišnim principima.Niz tržišnih premošćuje jaz između siromašne zemlje i potreba građana.

2.4 Uloga ekonomije u tranziciji

Na osnovu pojedinih pokazatelja i kriterijuma može se utvrditi kako je izvršena transformacija pojedinih postsocijalističkih privreda.Neki od njih su kretanje društvenog proizvoda,platni bilans,inflacija,nezaposlenost...Prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj,za pokazatelje uspešnosti tržišnih reformi koristi se indeks tržišne reforme koji se izračunava sabiranjem ocena sledećih parametra:

-privatizacija preduzeća-restrukturiranje preduzeća-liberalizacija cena i trgovine-sprovođenje politike konkurentnosti-reforma bankarskog sistema-razvoj tržišta vrednosnih papira-uspostavljanje adekvatnog pravnog sistema.

8


3 TRANZICIJA U SRBIJI

3.1 Privredna kretanja i makroekonomska politika u periodu od 2001-2006 godine

Od poslednje decenije prošlog milenijuma do danas,Srbija se nalazi u dubokoj ekonomskoj krizi,pa čak i kolapsu.

Grešna veza politike i privree u uslovima mekih budžetskih ograničenja omogućila je,u uslovima visoke inflacije,neekonomskim razlozima utemeljeno prelivanje kapitala iz državnog sektora u privatni.Ovakva privatizacija nije ni mogla da rezultira drugačijim ishodom od pljačke društvenog kapitala.

Ovakav licemerni odnos prema tranziciji u dužem vremenskom periodu uslovio je da suštinski proces tranzicije privrede Srbije u tržišnu privredu započinje nakon demokratskih promena u oktobru 2000. Godine,dakle sa jednodecenijskim zakašnjenjem u odnosu na zemlje Centralne Evrope.

Analizirajući dosadašnji tranzicioni period,period od 2001. Do 2006. Godine,nameće se utisak da je ovaj period obeležen činjenicom da su se ekonomske reforme dinamičnije odvijale od političkih,pravnih i institucionalnih reformi.

Osnovni cilj monetarne politike centralne banke je ostvarivanje makroekonomske stabilnosti,kao nužnog preduslova za buduće sprovođenje neophodnih strukturnih reformi.U tom cilju vođena je čvrsta monetarna politika koja se bazirala na sledećim principima:

- kreiranje primarnog novca i novčane mase pretežno na osnovu rasta deviznih rezervi centralne banke

- prekid prakse kreditiranja banaka iz primarne emisije i- kontrola zaduženja države kod Narodne banke Srbije na nivou od 0,8% društvenog

proizvoda. Previsoka stopa inflacije u 2000. Godini,na nivou od 113,3% smanjena je zahvaljujući merama na monetarnom i fiskalnom planu na nivou od 40,7%,merena cenama na malo,u uslovima liberalizacije cena.Posebno je važno istaći da je bazna inflacija u ovom periodu iznosila 18,4% u odnosu na 116,5% u 2000. godini.

Pokazatelji rasta cena u R.Srbiji

2002 2003 2004 /2001 /2002 /2003Ukupan rast cena na malo 14,8 7,8 13,7Bazna inflacija 6,0 5,4 11,0Troškoni života 11,8 8,1 13,1

Cene robe 6,7 12,9Cene usluga 16,9 14,2

9


Cene proizvođača u industriji 6,1 4,6 12,0Cene proizviđača polopr. proizvoda 2,9 11,0 10,4

Osnovni instrumenti monetarne politike koji su doveli do zaustavljanja inflatornog pritiska u 2006. godini bili su:

- operacije na otvorenpm tržištu- korekcija referentne kamatne stope- obavezne rezerve- emisije hartija od vrednosti duže ročnosti i - devizne intervencije.

3.2 Zaduženost privrede Srbije u procesu tranzicije

Republika Srbija,kao članica nekadašnje Jugoslavije prekomerno se zadužila u inostranstvu tokom sedamdesetih godina,a rasle kamate n ate kredite tokom osamdesetih godina uslovile su dužničku krizu.Srbija je potčetkom dvadesetih godina zamrznula odnose sa inostranim poveriocima I čitavu deceniju nije otplaćivala spoljni dug.Istovremeno,unutrašnji dug se nagomilavao.

Kriterijumi Svetske banke o stepenu zaduženosti

kriterijumi Visoka zaduženost Srednja zaduženost Mala zaduženost Srbija 2006.Dug/BDP 80% I više 48-80% Ispod 48% 48,5%Dug/Izvoz 220% I više 132-220% Ispod 132% 225%

Po kriterijumima Svetske banke Republika Srbija po orvom pokazatelju-učešće javnog duga u vrednosti BDP je srednje zadužena zemlje,a po drugom pokazatelju-učešće javnog duga u vrednosti izvoza robe I usluga ona je visoko zadužena zemlja.

10


3.3 Spoljni dug Srbije

Spoljni dug Srbije krajem 2000. je iznosio 9,3 mlrd. USD,odnosno 117,6% BDP,što je indicator visoke zaduženosti zemlje.U proteklih šest godina tranzicije u domenu spoljnjeg duga Srbije postignut je značajni napredak u reprogramiranju starog spoljnjeg duga preduzeća,banaka I države,kao I u čvrstoj kontroli novog zaduživanja javnog sektora.Sa povratkom u Međunarodni monetarni fond I obnavljanje članstva u ostalim relevantnim međunarodnim finansijskim institucijama prestruktuirani su stari dugovi Srbije prema ovim institucijamau iznosu od 2,5 milijardi Usd.Spoljni dug Srbije na dan 31.01.2007.

r.br Naziv duga valuta Ugovoreni iznos U EUR31.12.2007.

IBRD A EUR 477.430.009 413.167.930IBRD B EUR 907.264.030 785.146.292IBRD C EUR 430.695.928 417.688.911

1 UKUPAN IBRD EUR 1.815.389.968 1.616.003.133Kredit za strukturno prilagodjavanje SDR 55.500.000 63.868.275Drugi kredit za strukturno prilagodjavanje SDR 30.100.000 34.638.470Kredit za razvoj privrednog I bankarskog sektora SDR 68.100.000 78.368.100Drugi kredit za razvoj privrednog I bankarskog sektora SDR 58.700.000 67.550.771Projekat za finansiranje socijalnog sektora SDR 60.400.000 69.507.096Projekat razvoja skolstva SDR 8.000.000 8.323.910Projekat za olaksavanje trgovine I saobracaja SDR 4.650.000 4.221.037Projekat omogucavanja finansiranja izvoza SDR 8.345..236 9.603.529Projekat promocije zaposljavanja SDR 2.000.000 1.975.789Projekat zdravstva SDR 14.700.000 4.014.744Projekat energetske efikasnosti SDR 14.100.000 4.014.744Projekat konsolidacije naplate I reforme penzione admi. SDR 16.600.000 295.269Projekat revitalizacije sistema za navodnjavanje SDR 16.600.000 594.047Prvi kredit za programski razvoj politike u privatnom I finansijskom sektoru

SDR 38.000.000 43.729.630

2 UKUPNO IDA SDR 424.295.236 408.546.121Obnova regionalne bolnice EUR 50.000.000 50.000.000Projekat obnove skole EUR 2.000.000 2.000.000

3 UKUPNO EIB EUR 52.000.0004 Makroekonomska pomoc EUR 49.500.000 49.500.0005 Pariski klub USD 2.301.469.600 1.768.608.3256 Londonski klub USD 1.080.000.000 829.824.1247 Vlada republike srbije EUR 33.250.000 15.125.0008 Rehabilitacija nakon oplave u vojvodini EUR 9.600.000 9.600.0009 Vlada Svajcarske-upis kapitala u EBRD EUR 17.246.800 10.348.00010 CEB reprogramirani zajam EUR 27.738.794 12.186.220

UKUPNO OSTALI KREDITORI 2.695.191.750UKUPNO IBRD+IDA+EIBS+OSTALI 4.771.741.005

Izvor: Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija

11


3.4 Unutrašnji dug Srbije

Unutrašnji dug Republike Srbije krajem 2000. godine iznosio je 4,1 milijarde USD,a krajem septembra 2004. godine je povećan na 4,9 milijardi USD,dok je na dan 31.01.2007. godine unutrašnji dug Srbije iznosio 3,7 milijardi EUR-a,što znači da je smanjen u odnosu na 2004. godine.

Unutrasnji dug Srbije na dan 31.01.2007.r.br.

Naziv duga Valuta Ugovoreni iznos

1 Dugorocne hatije od vrednosti RSD 19.701.120.000 211.406.5822 Obaveze po osnovu neisplacenih penzija

poljoprivrednicimaRSD 20.000.000.000 126.582.278

3 Obaveze po osnovu neisplacenih penzija-fond zaposlenih

RSD 23.500.000.000 49.578.059

4 Pretvaranje kredita odobrenih od banke nosilaca primarne poljoprivredne u javni dug

RSD 1.547.351.481 2.798.103

5 Kratkorocne H od V RSD 4.500.000.000 56.962.0296 Stara devizna stednja EUR 4.173.280.000 3.235.690.0007 Zajam za privredni preporod EUR 56.000.000 33.585.686

UKUPNO 3.716.602.735Izvor: Vlada Republike Srbije, Ministarstvo finansija

3.5 Konkurentnost privrede Srbije

Što se tiče konkurentnosti srpske privrede, ona je na vrlo niskom nivou. Jasno je da su razlozi za to na strani izvoza, odnosno na strani kvaliteta proizvoda koje Srbija ima da ponudi. Naime, ti proizvodi, koji su na izvoznoj strani naše privrede, uglavnom su intenzivni i imaju nizak stepen finalizacije.

3.6 Nezaposlenost

Zbog svih problema koji su zadesili našu zemlju krajem prošlog veka, javio se veliki problem nezaposlenosti, praćen sporim rastom broja radnika u privrednom sektoru.

Proteklih petnaestak godina broj ukupno zaposlenih se smanjivao, sa istovremenim povećanjem broja nezaposlenih, uz rast broja zaposlenih u privatnom sektoru. Visok stepen nezaposlenosti, a procenjuje se za se danas kreće oko 30%, kao i visok stepen prikrivene ne zaposlenosti , deluje kao jedan od ograničavajućih faktora tranzicionih procesa, jer ga usporavaju i iziskuju dodatne troškove sa kojima država mora da se suoči, kako bi obezbedila socijalni mir u zemlji. Analizirajući nefunkcionisanje tržišta kao i izostanak delovanja tržišta rada, G. Krstić i B. Stojanović dolaze do sledećih karakteristika:- nizak nivo radne angažovanosti stanovništva,

12


- niska mobilnost radne snage,- masovna otvorena i prikrivena nezaposlenost,- visok nivo dugoročne nezaposlenosti (80% nezaposlenih posao traže duže od godinu dana),- visoko učešće mladih u ukupnoj nezaposlenosti,- nizak nivo zarada- veliki disparitet zarada zaposlenih sa jednakim ili sličnim kvalifikacijama,- visoko učešće neformalnog tržišta- masovna beda i siromaštvo

U Srbiji se masovno otpuštaju radnici usled tranformacionih procesa, ali procenat nezaposlenosti je toliko velik da se hitno moraju ppronaći načini da se on smanji.U tom smislu je neophodna: adekvatna reforma tržišta rada (unaprediti konkurentnost među radnicima, povećati inicijativu odgovornosti, stvoriti preduslov koji će omogućiti da se postojeće neformalno tržište rada integriše u formalno tržište koje je izbegavalo plaćanje poreza, posebno poreza i doprinosa na zarade...), reforme Zavoda za tržište rada, korekcija postojećeg Zakona o radu, završiti svojinsku transformaciju, udaljiti državu što je više moguće od tržišta rada, pružiti podršku preduzetnicima i unaprediti klimu za otvaranje novih poslova a samim tim i novih radnih mesta, smanjiti razliku između regionalnih tržišta rada.

3.7 Siromaštvo i odliv kadrova

Jedan od permaanentnih ograničavajućih faktora koji dugi niz godina postoji u našoj zemlji je odliv kadrova. Ono što je interesantno za taj proces je da se iseljenje mladih sposobnih ljudi, zemlja iz koje se sele gubi konkurentnu sposobnost uz automacko povećavanje te sposobnosti u zemlju u koju se sele. Moramo primetiti da se praksa iz bivšeg režima, vezana za postavljanje pre svega partijskih podobnih ljudi na rukovodećim mestima, i danas nastavlja. Prema nekim nezvaničnim podatcima u zadnjo dekadi prošlog veka iz Srbije se iselilo oko 400.000 ljudi, od kojih je preko 10% bilo visokokvalifikovano. Jedan profesor navodi da je samo u periodu od 1992-1995.g. otišlo u Kanadu 2615 naučnika prirodnih nauka, inženjera i matematičara.

Veliki problem u Srbiji je i siromaštvo građana. Na rast siromaštva u jednoj zemlji, pored čitavog niza brojnih ekonomskih, društvenih i političkih faktora, najviše utiče pad društvenog proizvoda i rast nejednakosti dohodka. Na rast siromaštva u Srbiji najviše je uticalo smanjenje ekonomske aktivnosti koja je posledica višegodišnje krize, rata, međunarodnih sankcija i NATO agresije.

13


4 ZAKLJUČAK

Srbija se prikljucila procesu tranzicije sa najgore moguce startne pozicije zbog ratova i sankcija koje je imala. Pored tih otezavajucih okolnosti, postoje i mnoge druge koje ce tranzicija dodatno otezati, one su:

- Nekonkurentnost privredne strukture (veliko ucesce primarnih i nisko tehnoloskih proizvoda u izvozu Srbije)

- Neiskoriscenost proizvodnih kapaciteta koje Srbija poseduje- Zastarelost tehnologije- Niske domace investicije- Velike regionalne razlike- Korupcija i neefikasnost pravne drzave- Degradirana infrastruktura- Nedostatak jace povezanosti univerziteta, razvojno istrazivackih institucija i

privrede- Visok odliv kvalitetnih kadrova u inostranstvo- Visoka nezaposlenost- Nejasna pozicija Srbije u vezi pitanja integracije u EU- Kasnjenje u nekimsegmentima tranzicije- Krajnje nepovoljni demografski trendovi- Politicka nestabilnost- Slab imidz Srbije u svetu

Neke od prednosti Srbije, koje mogu pozitivno da deluju na dalji privredni razvoj su:- Sam ljudski faktor (veliki broj dobrih i kvalitetnih kadrova, niska cena radne

snage, kako kvalifikovane, tako i nekvalifikovane)- Neiskorisceni prirodni, razvojni i proizvodni potencijali- Geografski polozaj tj. Blizina EU, kao i zemlje jugoistocne Evrope- Sa samom blizinom Srbije pomenutim zemljama, blizina i njihovih trzista- Dinamican rast privrednog sektora- Preferencijalni trgovinski aranzman sa Rusijom itd.

Koliko su ona realna i ostvarljiva u sadasnjoj situaciji u kojoj se nalazimo, videcemo u narednim godinama.

Verujem da je najveci problem koji Srbija ima to sto se nalazi na prostoru koje povezuje Evropu sa energetskim izvorima Bliskog Istoka i Centralne Azije a koji SAD zele da stave pod svoju kontrolu. Sa promenom odnosa snaga u medjunarodnom okruzenju i jacanjem nezavisnosti Evrope i Rusije, kao i mudrom politikom regionalnog povezivanja i integracije, a koriscenjem komparativnih prednosti koje nasa zemlja ima kao sto je poljoprivreda i zdrava hrana, moguce je ocekivati neki pozitivan ishod u perspektivi.

14


5 LITERATURA1. Madzar, L. (2005). Na razvojnoj raskrsnici-zbornik, Konkurentnost srpske privrede. Beograd.

2. Nikolic, G. (2005). Spoljna trgovina Srbije i pridruzivanje EU. Privredna komora Srbije: Centar za Naucno istrazivacki rad i ekonomske analize.

3. Nikolic, M. (2006). Makroekonomski efekti pomoc i doznake. Narodna banka Srbije.

4. prof.dr Unkovic, M. (2007). Medjunarodna ekonomija. Beograd: CUGURA print.

5. http://www.worldbank.com

6. http://www.nbs.rs

7. http://www.findarticles.com

15

http://www.findarticles.com/

http://www.nbs.rs/

http://www.worldbank.com/

Documents

upravljanje investicijama-seminarski