of 26 /26
Upotreba samoniklog bilja U pravilu se samoniklo bilje bere od proljeća pa do sredine srpnja, nakon čega većina biljaka počinje cvasti i gubi karakterističan okus pa se preporučuje koristiti njihovo sjeme ili cvijet. Svježe ubrane samo- nikle biljke u usporedbi s kultiviranim su općenito bogatije hranjivim sastojcima, tako npr. Mladi listovi medvjeđeg luka sadrže od 20-50 mg C vitamina i vitamina A i B, mangana, magnezija, željeza; kiselica može imati 40-80 mg C vitamina, klorofila, željeza, karotenoida; svježa kopriva od 70-140 mg C vitami- na, karotina, klorofila, željeza, mangana, natrija, kalija, kalcija; borač i do 40 mg C vitamina, vitamina K i B2 i 8 mg karotina; komorač sadrži razna eterična ulja, šećer, bjelančevine, željezo, kalij, kalcij; pupoljci kapara imaju oko 110-170 mg C vitamina, karotina, pektina, itd. Neki plodovi poput žira i kestena imaju I visoku energetsku vrijednost. Nadzemni dio mladog bilja najukusnije je pripremiti na salatu, a malo starije biljke je bolje pripremiti blanširanjem ili kuhanjem. Svježe ubrano bilje se osim salate, može koristiti za "bojanje" (u zelenu boju) i nadijevanje tijesta (tortelina, raviola), pripremu variva, krem juha, aromatičnih namaza, pesta, neki pupoljci i plodovi za ukiseljavanje ili pripremu sorbeta, džemova, pekmeza, čajeva ili općenito za začinjavanje jela, peciva, kolača te slanih i slatkih umaka. Neke biljke, trave I plodovi s dosta šećera prerađuju se i u rakiju (smirkovača, pelinkovac, rogačica, orahovica) ili travaricu (od više aromatič- nih biljaka: rute, pelina, komorača, mravinca, ružmarina, lovora, kadulje). Od plodova jarebike može se raditi i vino.Samoniklo bilje se može pripremati s dodatkom maslinovog ulja, papra, soli, češnjaka, ali i s jajima, sirom, tjesteninom, krumpirom, šunkom, slaninom, mesom, ribom koji se posebno dobro kombi- niraju s divljom rigom, šparogama, komoračem, sljezom, pasjim lukom, cikorijom, koprivom, maslačkom, divljom blitvom, bljuštom, tetivkom ili kostrišem.Najbolje ga je koristiti dok je svježe ubrano jer brzo vene i gubi aromu za razliku od aromatičnog (začinskog) samoniklog bilja koje zadržava aromu i kada se osuši. Ako ga želimo spremiti i koristiti tijekom cijele godine, najbolje ga je blanširati u kipućoj vodi, zatim naglo ohladiti u hladnoj vodi s kockicama leda (da zadrži zelenu boju), dobro ocijediti i propasirati ili izmiksati pa ga tako (u kaši) smrznuti. Kaša se poslije može dodavati u krem juhe, razne nadjeve, umake i sl.Detaljnije o upotrebi nekih vrsta samoniklih biljaka može se vidjeti na www.agr.hr . Treba imati na umu da kod sakup- ljanja samoniklog bilja pazimo da ne štetimo ostaloj vegetaciji, stablu i tlu, a zaštićene biljne vrste se ne smiju sakupljati. Naravno, nisu sve biljke i plodovi jestivi pa ih je (kao I gljive) potrebno zaista dobro poznavati. Izvor http://www.coolinarika.com/clanak/kuhanje-sa-samoniklim-biljem Knjiga koju svi preporucuju je GRLIĆ, Lj., 1990: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec Zagreb.

Upotreba samoniklog bilja

Embed Size (px)

DESCRIPTION

Upotreba samoniklog bilja

Text of Upotreba samoniklog bilja

Upotreba samoniklog bilja

U pravilu se samoniklo bilje bere od proljea pa do sredine srpnja, nakon ega veina biljaka poinjecvasti i gubi karakteristian okus pa se preporuuje koristiti njihovo sjeme ili cvijet. Svjee ubrane samo-nikle biljke u usporedbi s kultiviranim su openito bogatije hranjivim sastojcima, tako npr. Mladi listovi medvjeeg luka sadre od 20-50 mg C vitamina i vitamina A i B, mangana, magnezija, eljeza; kiselica moe imati 40-80 mg C vitamina, klorofila, eljeza, karotenoida; svjea kopriva od 70-140 mg C vitami-na, karotina, klorofila, eljeza, mangana, natrija, kalija, kalcija; bora i do 40 mg C vitamina, vitamina K i B2 i 8 mg karotina; komora sadri razna eterina ulja, eer, bjelanevine, eljezo, kalij, kalcij; pupoljci kapara imaju oko 110-170 mg C vitamina, karotina, pektina, itd. Neki plodovi poput ira i kestena imaju I visoku energetsku vrijednost. Nadzemni dio mladog bilja najukusnije je pripremiti na salatu, a malo starije biljke je bolje pripremiti blaniranjem ili kuhanjem. Svjee ubrano bilje se osim salate, moe koristiti za "bojanje" (u zelenu boju) i nadijevanje tijesta (tortelina, raviola), pripremu variva, krem juha, aromatinih namaza, pesta, neki pupoljci i plodovi za ukiseljavanje ili pripremu sorbeta, demova, pekmeza, ajeva ili openito za zainjavanje jela, peciva, kolaa te slanih i slatkih umaka. Neke biljke, trave I plodovi s dosta eera prerauju se i u rakiju (smirkovaa, pelinkovac, rogaica, orahovica) ili travaricu (od vie aromati-nih biljaka: rute, pelina, komoraa, mravinca, rumarina, lovora, kadulje). Od plodova jarebike moe se raditi i vino.Samoniklo bilje se moe pripremati s dodatkom maslinovog ulja, papra, soli, enjaka, ali i s jajima, sirom, tjesteninom, krumpirom, unkom, slaninom, mesom, ribom koji se posebno dobro kombi-niraju s divljom rigom, parogama, komoraem, sljezom, pasjim lukom, cikorijom, koprivom, maslakom, divljom blitvom, bljutom, tetivkom ili kostriem.Najbolje ga je koristiti dok je svjee ubrano jer brzo vene i gubi aromu za razliku od aromatinog (zainskog) samoniklog bilja koje zadrava aromu i kada se osui. Ako ga elimo spremiti i koristiti tijekom cijele godine, najbolje ga je blanirati u kipuoj vodi, zatim naglo ohladiti u hladnoj vodi s kockicama leda (da zadri zelenu boju), dobro ocijediti i propasirati ili izmiksati pa ga tako (u kai) smrznuti. Kaa se poslije moe dodavati u krem juhe, razne nadjeve, umake i sl.Detaljnije o upotrebi nekih vrsta samoniklih biljaka moe se vidjeti na www.agr.hr. Treba imati na umu da kod sakup-ljanja samoniklog bilja pazimo da ne tetimo ostaloj vegetaciji, stablu i tlu, a zatiene biljne vrste se ne smiju sakupljati. Naravno, nisu sve biljke i plodovi jestivi pa ih je (kao I gljive) potrebno zaista dobro poznavati.Izvor http://www.coolinarika.com/clanak/kuhanje-sa-samoniklim-biljemKnjiga koju svi preporucuju je GRLI, Lj., 1990: Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. August Cesarec Zagreb.MEDVEDJI LUK - SREMUS

Drugi nazivi: divlji luk, divlji cenjak. sremus, srijemus, cremosLatinski naziv: Allium ursinum.

Opis biljke: Cvate belim titastim cvetovima, uzdignutim nad elipticnim, duguljastim listovima intenzivno zelene boje. Protrlja li se bilo koji deo biljke medju prstima, oseti se karakteristicni miris na beli luk. Listovi medvedjeg luka mogu se upotrebiti kao zdravi dodatak salatama ili varivima, jer su mirisom i ukusom nalik na beli luk. To vredi i za lukovice, koje su belkaste i 2-5 cm dugacke, a kao vrlo pikantan zacin mogu poslu-iti i nedozreli plodovi, koji se na biljci javljaju tokom leta. U prolece je ovaj luk najbolji lek koji cisti krv,uc i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja.Kod branja ove biljke potreban je oprez da se ne zameni za otrov-nu vrstu kao mrazovac ili durdjevak, jer im je lice nalik na lice medvedjeg luka ! Zato se oslonite na vlastiti nos, jer druge biljke tako ne miriu.... ,Lekoviti delovi biljke su mladi proletni listovi koji se beru u aprilu imaju, te podzemne lukovice to se skupljaju u letnim i jesenskim mesecima.Suenje ove biljke ne dolazi u obzir!

Lekovite preparate valja praviti samo u sezoni, dok su dostupni mladi listovi i socne lukovice.Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a u obe biljke za to je zasluna visoka koncentracija etericnih ulja to sadravaju sumpor (alicin)Smatra se da povoljno deluje u lecenju arterioskleroze, visokog krvnog pritiska i na niz elucanih i crevnih tegoba , te bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medvedjeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolestidisajnog sistema (bronhitis, astma i dr.). Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimulise i rad eluca i creva.Jo je poznati prirodoslovac J. Knzle (1857.-1939.) utvrdio: "Kad bi mladi ljudi uzimali divlji luk, cvetali bi kao rue i razvijali se poput jele na suncu!" Uivate li svei medvedji luk, sigurno necete mirisati ba kaorue, ali zato ga moete koristiti u obliku od nekih preparata tinktura koja se priprema brzo I jednostav-no. Osim toga, u obliku tinkture lekoviti sastojci su pristupacni tokom cele godine.Uspeno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teko zaceljuju.Pomae da se lake izluci viak sluzi iz pluca pa se tako omogucuje iskaljavanje i lake disanje. Spomenimo i njegovo antibakterijsko delovanje.

TINKTURA: lukovice medvedjeg luka - oko 250 grama ocistiti i oprati. U iru staklenku uliti 3-4 prsta rakije komovice jacine 40% i ubacivati jednu po jednu lukovicu, gnjececi je pritom drvenom varjacom. Lukovice biste mogli gnjeciti i van staklenke, ali bi tada celi preparat dobio tamniju , smedjkastu boju, zbog oksidacije zgnjecenih lukovica u dodiru sa vazduhom. Kad su sve lukovice zgnjecene, dobivenu kau pomocu levka preliti u bocu od tamnog stakla I nadolivati ostatak rakije ( ukupno oko 1 litre). Pri tom obratite paznju da u boci ostane dovoljno mesta za povremeno meanje I protresanje. Meajte drvenim tapicem. Nakon 14 dana stajanja na sobnoj temperaturi, proces je zavren. Sadraj boce tada treba procediti kroz gazu i drati po mogucnosti u hladnjaku u dobro zatvorenoj boci.Preporucuje se uzimanje tinkture ujutro i navece po jedna cajna kasicica (10-20 kapi) pomeano sa pola cae mleka ili jogurta. Ukoliko meate tinkturu sa mlekom, ono ne sme biti vruce!Ova tinktura koristi kod zakrecenja krvnih ila i kod visokog krvnog pritiska

Izvor http://www.cafe.ba/biljke/113_MEDVEDJI-LUK-SREMUS.html

Alliumursinum - - ( )

. , , ,, ''. ,,'' , . , , , , , , - . , , , 1600 m , . : , , , , , ...

Nasi tekstovi i receptihttp://vegan.editboard.com/search.forum?mode=searchbox&search_keywords=sremusa&show_results=topicshttp://vegan.editboard.com/jela-sa-testeninom-i-hleb-f31/hleb-sremus-t605.htm?highlight=sremus

KOPRIVA

Drugi nazivi: koprva, kopriva obicna, pasja kupina, pitoma kopriva, ara . Latinski naziv: urtica dioica

Opis biljke: kopriva je dvodomna biljka s velikim korenom. Stabljika je uspravna i dosee visinu do 1 1/2 metra. Listovi su nasuprotni, srcasti, zailjeni, pilasti, na kratkim peteljkama.Listovi i peteljke pokriveni su aokama koje su na vrhu kukaste a pri dnu debele. Na dodir se odlome i izlivaju otar sok na kou, koji ari. Cvetne grancice nose ili muke ili enske cvetove. Neugledni su izeleni, a oplodjuju se pomocu vetra. Plod je malen, jednose-meni oracic.Sluzi i kao industrijska i lekovita biljka.Koristi selist, koren i seme. Lek za ciscenje krvi, protiv opadanja kose, reumatizma, groznice, prekomernog mokre-nja, tuberkoloze pluca, bronhitisa, oboljenja zglobova, kamena u bubregu,za zarastanje rana,protiv zra-cenja, malokrvnosti, cira na zelucu, nesanice, nervoze. Zbog svoje vitaminske i prehrambene vrednosti kopriva se,i pored toga sto se ne uzgaja u povrtnjacima, smatra izuzetno zdravim, korisnim I pristupacnim povrce, naravno i lekom. Izuzetno je bogata raznimkorisnim sastojcima: belancevinama, ugljenim hidrati-ma, mastima, kalcijumom, fosforom, gvozdjem, vitaminima C, A, B2 i K, karotinom, pantotenskom kiselinom i dr. Kopriva je pored ostalog, pravi mali polivitaminski rezervoar. Na nasim trpezama je retko ima mada se moze prirediti na vise nacina. ,

Stanite: raste uz puteve, plotove i na zaputenim mestima kao korov . Lekoviti deo biljke: za lek se u prolece i jesen skuplja korenje. U prolece skupljaju se listovi i vrike, a cela biljka, tj. stabljika, cele godine. Seme se skuplja u avgustu.

Lekovito delovanje: caj od cele biljke odvaja sluz iz pluca, cisti eludac, jetru i creva, a ujedno jeizvrstan lek za lecenje anemije, uljeva, utice, malarije i svih drugih groznica, ponajvie mokracom odvaja loe sokove iz tela.Pomeana s drugim biljkama leci cireve na elucu i crevima, cisti krv, pospeuje probavu, srnanjuje uzruja-nost i nesanicu. Isto tako, dobar je lek protiv vodene bolesti, gihta (uloga), jetre, bubrega i nesvestice

Izvor http://www.cafe.ba/biljke/84_KOPRIVA.html

Nasi tekstovi i receptihttp://vegan.editboard.com/search.forum?mode=searchbox&search_keywords=kopriva&show_results=topicshttp://vegan.editboard.com/o-namirnicama-f11/kopriva-ili-spanac-t957.htm

Branje bilja

[size=12]Ne bere se uvijek itava biljka za lijek jer kod jedne je najvie ljekovitih sastojaka u listu, kod druge u korijenu, a kod tree u cvijetu. Moramo znati kada beremo odreenu biljku, koji je dio najljekovitiji, gdje je moemo pronai a uz sve to kako je ubrati I pripremiti za lijek. Kod branja bilja moraju se potovati odreeni nepisani zakoni koje nam namee priroda. Kada, gdje, ta i na koji nain brati? Kod nas se veliki dio ljekovitog bilja bere kao samoniklo (divlje) i ima ga u velikim koliinama, a samo neznatan dio se dobija uzgojem. Bilje se bere i sakuplja kada sadri najvie ljekovitih sastojaka. Treba se pridravati sljedeeg:- u toku jednog dana sakupljati samo jednu vrstu bilja;- u istu korpu, vreu ili kesu ne stavljati vie vrsta;- ne mijeati otrovno i neotrovno bilje;- brati po suhom i lijepom vremenu kada nemarose, a nikako neposredno poslije ili za vrijeme kie;- ne brati bilje koje raste pored puteva, eljeznikih pruga, smetljita, u blizini fabrika kao i bilje koje raste na zemlji gojenoj vjetakim ubrivom i tamo gdje postoje opasnost da bilje bude zagaeno mokraom;- nikada ne treba obrati ili iskopati svo bilje na jednom mjestu;- prilikom branja bilje ne treba upati ili lomiti.Klimatske prilike imaju velikog uticaja na kvalitet bilja jer je njegov razvoj u toplijim podrujima bri a atmosferske prilike ili neprilike kao to su kia, grad, sua, temperatura zraka, jaina suneve svjetlosti, utiu na stvaranje ljekovitih materija u biljkama.Hladni dani usporavaju rast i razvoj biljke pa tako i stvaranje ljekovitih sastojaka. Berai bilja moraju znati u koje doba dana je najpogodnije brati bilje jer kod nekih je najvei sadraj vrijednih tvari ujutru a kod nekih popodne.Iz knjige "lijeenje biljem" Suad endelj[/size]

KALENDAR BRANJA po V.PelagicuBiljni kalendar:

1) januar: imela;

2) februar: imela, borovi, brezovi i drgi pupoljci, zubaca i pirevina, maslacak, cvet podbela idr.

3) mart: zubaca, hrastova i druga kora, jagorcevina, kopriva, krusina, ljubicica, maslacak, pirevina, podbel, repusina, srcenjak, pupoljci od topole, breze i drugog drveca, velika bedrenika, vodopija, vrbova kora I dr.

4) april: bozur, dobricica, glog, gorka detelina, gorocvet, jagorcevina, kamilica, kopriva, lazarkinja, ljubi-cica, dan i noc, maslacak, oman, plucnjak, podbel (cvet i list), repusina, rusa, rusomaca, sasa, srcenjak, trn, velika bedrenika.5) maj: bozurov i bagremov cvet, bokvica, breza, buhac, bunika, digitalis vunasti, durdevak, divlji kesten, dobricica, glog, gorka detelina, gorocvet, islandski lisaj, jagoda, kamilica, kopriva, pitomi kesten, mrtva kopriva, kupina, lazarkinja, lipa, maslacak, majkina dusica, maticnjak, milogled, medvede grozde, plucnjak, podbel,rastavic, rusa, virak, zova, zalfija

6) jun: beli slez, bokvica, borovnica, breza, brusnica, buhac, bunika, dan i noc, digitalis, divizma, dobricica, glog, gorka detelina, hajducica, islandski lisaj, pitomi kesten, jagoda, jagorcevina, kantarion, kicica, mrtva bela kopriva, kruska, kupina, malina, maticnjak, majkina dusica, majska ruza, nana, nar, neven, orah, pelen, plucnjak, rusomaca, rutvica, rastavic, razlicak, slez crni, sitnica, surucica, tatula, titrica ili kamilica, turcinak, velebilje, virak, vranilovka,, zova, zavornjak, idr.

7) jul: bokvica, borovnica, breza,brdanka, brusnica, bunika, crvotocina, divizma, divlja ruza, dupcac, haj-ducka trava, islandski lisaj, jagoda, kadulja,ili zalfija, kantarion, kim, kokotac, kopriva, bela mrtva kopriva, kupina, lavandula, lipa, maticnjak, majoran, miloduh, mrazovac, nana, orah, pelen, podbel, rastavic, rosulja, beli slez, crni slez, sitnica, tatula, timijan, titrica, trandavilje, troskot, velebilje, turcinak, vidac, virak, vranilovka, vratic, zova, zavornjak

8)avgust: bokvica ,borovnica, brdjanka, bunika, cemerika, crvotocina, divizma, hajducica, hmelj, ivansko cvece, islandski lisaj, kantarion, kim, kleka, kopriva, kupina, majoran, majkina dusica, mrazovac, milo-duh, neven, pasulj, pelen, petrovac, podbel,beli i crni slez, sitnica, smilje, smrdusa, srcopuc, razgon, razlicak, rosulja, rutvica, tatula, trandavilje, troskot, velebilje, vidac, vratic, zavornjak

9) septembar: cemerika, crvotocina, vunasti digitalis, divizma, divlja ruza (sipak), drenjine, hmelj, hrastova kora i zir, islandski lisaj, klekinje,kokotac, krusina, lincura, morac, mrazovac, nana, nar, navala, neven, odoljen, oman, orah, oskorusa, pasulj, pasdren,pelen, persun, pirevina, repusina, sapunjaca (crvena i bela), beli slez, sitnica, tatula, trava od srca, trandavilje, trnjina, velebilje, vratic, zeciji trn,slatki koren, zubaca, zutika idr.10) oktobar: angelika, apta, brdanka, cemerika,dunja, glog,, idirot, jedic, klekinje, kopriva, lincura, maslacak, morac, navala, odoljen, pasdren, pasulj, persun, repusina, sapunjaca, selep, beli slez, tatula,trava od srdobolje, srcenjak, trnjine, zeciji trn, slatki koren, zova i dr

11) novembar: gloginje, idirot, klekinje, maslacak, odoljen, zubaca, repusina, trava od srdobolje, bundevino seme, zeciji trn, slatki koren, zubaca idr

12) decembar: imela

MASLACAK

Latinski naziv: Tarxacum officinale .Eng - Dandelion

Opis biljke: Maslacak je trajnica koja najcece raste po travnjacima, livadama, parkovima, te uz staze i ivice. Lekovit je i jestiv, jedna je od onih biljaka koju nalazimo svuda. Veoma je korisna biljka za caj, salate, sokove, variva, supeKao lekoviti delovi biljke sabiru se koren, list i cvet.U slubenoj jeupotrebi biljka u cvatu, ili koren sa biljkom, dok se u narodnoj medicini sabiru i cvetovi.Maslacak pojacava lucenje uci, deluje kao diuretik, pojacava rad bubrega, cicenja krvi, pomae kod lecenja gihta, reumatizma , konih ekcema, cireva kod pomanjkanja apetita... Lekoviti deo biljke: Cveta od marta do maja.Maslacak od aktivnih lekovitih materija sadri gorke materije, mnogo kalijuma u nadzemnom delu, smole, etericno ulje, 40% inulina u korenu.Listovi sadre 16 18 % vitamina C, gvozdja oko 3% ,dakle vie nego pinat !.Mladi listovi u prolece ukusna su i zdrava osveavajuca salata, a mogu se skuvati i kao varivo. Da se otkloni gorcina, mladerozete valja ostaviti u vodi preko noci.Lekovito delovanje: Maslackov caj moraju piti dijabeticari, a preporucuje se i svaki dan savakati 5 do 10 upljih stabljika. Caj pomae i u terapiji malookrvnosti, gihta, reume, neredovite menstruacije i ucnih kamenaca.Koren i stabljika sadre gorku materiju taraxacin koji deluje diureticki, a moe izazvatiprolive i smetnje u srcanom ritmu. No, vidljivi znakovi trovanja nastupaju tek kad se biljka konzumira u velikim kolicinama narocito gorki stariji delovi biljke. Mladi su listovi potpuno bezopasni..CAJ:Caj se priprema najcece od suvog usitnjenog korena. Jedna kasika korena stavi se u 2 cl vode, kuva na laganoj vatri nekoliko minuta, procedi nakon 15 minuta i pije tokom dana nezasladjeno, ili jo bolje,zasladjen pravim domacim medom.Taj caj procicava organizam, pomae kod degeneracije hrskavice, podstice znojenje.Pomae u borbi protiv debljine i celulita.Koren se isece na tanke ploke,pa se moe jesti sirov na hlebu, sa maslacem. Ipak, bolje ga je skuhati. Ispren i samleven koren odlicana je zamena za kafu. Mladi i jo tvrdi cvetni pupoljci mogu se kiseliti usircetu i koristiti kao zacin umesto kapare.Maslackov sirup ( med )Tri cetiri pune ake cvetnih glavica maslacka (svee) preliti sa 2 litre kipuce vode, I prokuvati. Procediti da se iz cvetova iskoristi sav lekoviti sok i u jo toplo dodati 1,5 kg ecera ili odgovarajucega zasladjivaca, te sok od dva limuna. Ukuvavati na laganoj vatri stalno meajuci do gustoce sirupa.Dobijeni sirup se puni u ciste staklenke u kojima se obicno I konzervira voce. Dobijeni sirup jedva se po ukusu razlikuje od meda. Ovaj sirup jaca i procicuje organizam, regulise varenje, jaca apetit.Uzima se po jedna kasika pre svakog obroka. Nakon svake upotrebe, staklenku dobro zatvoriti.

Izvor http://www.cafe.ba/biljke/109_MASLACAK.htmlNasi tektovi i recepti http://vegan.editboard.com/search.forum?mode=searchbox&search_keywords=maslacka&show_results=topics

Samoniklo jestivo bilje

[size=12]U proljee, priroda je arobni vrt u kojem ubiremo hranu i lijekove. Veina samoniklih jestivih biljaka je ujedno i ljekovita pa ih moemo suiti za ajeve. Prema namjeni inainu upotrebe, samonikle jestive biljke mogu se razvrstati u vie skupina. Najveu ini raslinje koje slui kao zeleno povre. Njima treba dodati jo i zainsko i ajno bilje.

Danas emo govoriti iskljuivo o koritenju samoniklih jestivih biljaka koje e nam uskoro biti na raspolaganju.

Tu su tri kategorije: biljke za pripremu jela, biljke za pripremu svjeih sokova i biljke za ajeve (svjee).

1) Za jelo: izdanci bljuta i hmelja (tzv. paroge), kopriva, estragon, jaglac, tratinica, stolisnik, srijemu i vlasac.

2) Za svjee iscjeene sokove: matinjak, kopriva, srijemu, metvica ostale svjee ljekovite biljke u minimalnim koliinama.

3) Za ajeve: sve ostale biljke s donjeg popisa osim tratinice, srijemua, vlasca i estragona.

Bazga Sambucus (list) - dijuretik, potie izluivanje mokrae kod bubrenih problema, eerna bolest, dini organi

Dobriica Glechoma Hederacea K. (list i cvijet) povoljna utjecaj na sluznicu dinih putova, pobuujecjelokupnu izmjenu tvari, protiv ivanih tegoba (neurastenija, histerija)

Estragon ili tarragon zainska biljka

Gavez Symphytum officinale L. (korijen) protiv teko zacjeljivih i gnojnih rana i za bre zarastanje loma kostiju, potie stvaranje stanica

Jaglac Primula officinalis Hill. (list i cvijet) - za dine organe i ienje krvi

Jagoda Fragaria Vesca L. (list) - za oporavak poslije bolesti

Kopriva Urtica Dioica L. (list) - najbolje sredstvo za ienje krvi

Kupina Rubus Fruticosus L. (list) - protiv proljeva, upale crijeva i eluca, protiv konih neistoa

[color:6608=#018D25 ! important]Ljubiica Viola Odorata L. (cvijet) protiv ivanih tegoba i nesanice

Malina Rubus Idaeus L. (list) ajno bilje

Maslaak Taraxacum officinale Web.- (list i cvijet) dijuretik za poboljanje izmjene tvari u organizmu, ienje krvi, giht, reumatizam, koni ekcemi, irevi, [color:6608=#018D25 ! important]debljina, lijenost crijevaFranc. Piss-en-lit (piki u krevet), engl. Dendalion (dent-de-lion)

Matinjak Melissa officinalis L. - (list) protiv svih moguih bolesti

Metvica Mentha Piperita L. - (list) pospjeenje rada ui, protiv unih kamenaca, eluanih i crijevnih tegoba

Pelin Artemisia absinthium L. (list) zainska biljka za izazivanje apetita i poboljanje probave

Plunjak - Pulmonaria officinalis L. (list i cvijet) - dini putevi, kaalj, gripa, upala plua, bronhitis, tuberkuloza, promuklost

Srijemu Allium ursinum - (list) - zainski dodatak juhama, salatama, umacima i varivima

Stolisnik Achillea millefolium L. - (list) moe biti i zainska biljka umjesto perina

Tratinica Bellis perennis L. - (list i pupoljci)

Trputac Plantago Lanceolata L. (list) protiv svih oboljenja dinih organa i crijeva, protiv krvarenja

Vlasac Allium schoenoprasum L. (list) - zainska biljka

Izvor http://www.magicus.info/hr/magicus/tekst.php?id=355[/size]

JESTIVO DIVLJE BILJE

Ovaj spisak sadri upotrebljavano jestivo samoniklo (divlje) bilje i slui kao informacija o nazivu divlje biljke, opisu, glavnim karakteristikama i nameni u ushrani.ARTIOKA DIVLJA (Cynara carduncalis) koristi se samo cvetna glavica (bez korena, stabljike i velikih listova). Sadri luteonin i aligenin koji imaju lekovito svojstvo. Priprema se na isti nain kao gajena artioka.Lekovita svojstva: deluje na krvne sudove, poveava njihovu elastinost(prvenstveno velikih arterija vrata i nogu). Moe se uvrstiti u namirnice koje preveniraju modani i srani udar.BEDRENIKA (Pimpinella saxifraga) koristi se mladi koren, koji raste na nizinskim livadama i umskim istinama. Sadri etarsko ulje, pimpinelin, tanin, gumu, kumarin, umbeliliferon, saponizid i smolu.BOKVICA enska (Plantago major) sadri:belanevine, eer, masna ulja, vitamin C, limunsku kiselinu, tanin, pektin, saponizid, fitoncid, sluzi. Koristi se list koji se bere od maja do septembra.BORA, boraina (Borago officinalis) listovi su vrlo ukusni mladi. Koristi se kao zain za salatu (naroito od krastavaca), povre, supe i umake. Plavi cvetovi su jestivi i koriste se za dekoraciju.Lekovita svojstva: pomae kod prehlada disajnih puteva.BOROVNICA, borovnjaa (Vaccinium myrtillus) koristi se svei ili osuen bobiasti plod, jedu se svei, ukuvani, kao voni sok, a pravi se i vino. Plod je tamnoplave boje, sadri: mineralne materije (magnezijum, kalijum, fosfor), brojne vitamine (provitamin A, B1, B2, B6 i C), eer, limunsku, jabunu i ilibarsku kiselinu, pektin, arbutozid, holin, flobatanin i sluz.Lekovita svojstva: blagotvorno deluje kod dijareje, za nerve i oi.Napitak (od 120 g ispasiranih bobica pomeanih sa mlakim mlekom) smanjuje nadraenost eluca. Gusto skuvani sok pomae kod fleka na koi i svraba.Posebna napomena: ruski naunici su napravili preparat, prirodnu kombinaciju za ouvanje i poboljanje vida. On sadri bioloke aktivne materije borovnice (antocijane, organske kiseline, karotin, pektinskematerije) i vitamine B1, B2, B6, vitamin C, vitamin P (rutin) i cink.BOSILJAK (Ocimum basilicum) upotrebljava se samonikli i kultivirani, samo list u sveem ili suenom stanju kao zainska biljka, naroito u mediteranskoj kuhinji. Koristi se u salatama, supama, jelima od povra, ribama, umacima i marinadama. Najbolje odgovara u jelima od paradajza, patlidana, belog luka isireva. Od listova bosiljka, maslinovog ulja, belog luka, sveeg sira, soli i pinjola priprema se dobro poznati pesto, talijanski preliv za testenine, salate, sendvie.Miris bosiljka je sastavljen od preko 100 razliitih sastojaka eterinih ulja od kojih u sveem listu ima od 0,020,9%, a u suhomstanju i do 1,5%, zavisno od lokaliteta i porekla (drave). Listovi imaju intenzivan i veoma aromatini ukus bibera. Svee listie iseckati sitno ili ih koristiti cele za garniranje.Lekovita svojstva: poboljava apetit, pospeuje varenje, deluje umirujue, omoguava dobar san, koncentraciju i ublaava upalu.Povoljno deluje na sniavanje eera u krvi, smanjuje krvni pritisak I holesterol. BRANJENIK, divlji spana male je energetske vrednosti, 54 kalorije u 100 g. Sadri belanevine, mast, ugljene hidrate, vitamin A i C. Koristi se list na isti nain kao i spana.BRUSNICA (Vaccinium vitis idaea) plodovi su sitni crvene bobice, kiselog ukusa. Koristi se kao hrana i poseduje lekovita svojstva. Plodovi brusnice poboljavaju apetit, a aj od lista i plodaima nakiseo ukus sa blagim antibakterijskim dejstvom.CIKORIJA, vodopija, cigura (Cichorium intybus) koristi se mlado lie i koren. Sadri: 7,7 % suve materije, 0,4% belanevina, 0,13% biljne masti, 4% ugljenih hidrata, mineralne materije (gvoe, kalijum, kalcijum, magnezijum, fosfor), provitamin A,vitamine B1 i B2, 2,9 mg vitamina C i vitamin K. Osnovni sadraj korena je inulin (voni polisaharid), zatim pektin, voni eer, skrob I cikorietol. Preporuuje se dijabetiarima zbog sadraja inulina jersniava nivo eera u krvi. Oblik lista je slian maslaku. Od nje su stvorene nove vrste, kao: rukola, uta i crvena cikorija, sve vrste radia i krupno mesnati koren, od kojeg se pravi cikora. Uglavnom se koristi za salatu, omlete, kuvano povre, kolae, aj i dr. ili kao zain drugim jelima. Pripremljena jela od lia su specifinog ukusa.Suenjem, prenjem i mlevenjem korena cikorije dobija se nekada poznata cikorija (zamena za kafu). Suvi koren sadri oko 72% ekstrativnih materija, veim delom eera, zatim inulina 6-7%, gorku materijuintibin i eterino ulje.iAK (Arctium lappa L.) za jelo se koriste mladi izdanci, mlade sone stabljike, listovi i koren biljke. Bogat je mineralnim sastojcima (naroito gvoem), vitaminima, prirodnimeerima, naroito skrobom, organskim kiselinama i inulinom. Upotrebljava se presan, kuvan, pren ili osuen kao dodatak razliitim jelima od povra. Proleni ili jesenji mladi izdanci nakon to izbiju iz zemlje (skupljeni u martu i aprilu ili u jesen) su mekani i mesnati. Oni sadre 25-40% vitamina C i oko 11% karotina, malo sluzi, tanina I eterinog ulja.Mlade sone stabljike (seku se pre nego biljka procveta) i peteljke lista ljute se i koriste sirove u obliku salate, od njih se pripremaju orbe, variva i pire ili se pohuju. Pre glavne pripreme mogu se prokuvati. Stabljike se jedu i kao desert, prokuvane i ueerene. Koren biljke (Bardannae radix) se upotrebljava presan, kuvan, pren ili osuen kao dodatak razliitim jelima od povra. Koren ima 71 kaloriju, a u 100 g sadri: 1,33 g belanevina, 0,47 g masti, 15,70 g ugljenih hidrata, oko 45% inulina (posebne vrste eera), masnih kiselina, fosforne i taninske kiseline, drugih organiskih kiselina, masnog I etarskog ulja. Od sveeg korena mogu da se pripremaju orbe, varivo I pire. Duim ukuvavanjem dobija se slatki sirup, pogodan u dijetalnoj ishrani. Osuen koren se moe koristiti na razne naine. Napitak slian kafi priprema se od peenog i samlevenog korena ika. Moe biti I dobra zamena za krompir jer sadri mnogo skroba. Osuen i samleven koristi se kao dodatak raenom ili peninom branu za pripremu hleba, raznih peciva i poslastica. Bere se u avgustu i septembru. Organizmu daje snanu energiju i deluje okrepljujue. Slae se dobro sa ostalimkorenastim povrem, itaricama i mahunarkama. Peen i mleven koristi se kao zamena za kafu. U zimskim mesecima se konzervie mariniranjem ili suenjem. Koristi se u dijetalnoj ishrani kao ukusno povre.IOKA DIVLJA (Helianthus tuberosus L) krtole ioke ne sadre skrob ve samo inulin (neka vrsta polisaharida), koji za vreme varenja i razgradnje u organizmu prelazi u fruktozu, prirodni eer. Fruktoza je najbolji prirodni zaslaiva (dvaput slai od obinog eera) koji doprinosi prirodnoj kontroli oseaja gladi.

UBAR (Satureja hortensis) veoma aromatina biljka koja se koristi u malim koliinama umesto bibera. Koristi se u sveem i osuenom stanju kao zain za jela od mahunarki, kupusa, mesa, divljai, gljiva, kobasiarskih proizvoda, salate i dr. Odlian je za stavljanje krastavaca i paradajza koje se dodaje uz fino povre, meso ili ribu, jer njegova eterina ulja preuzmu osnovni ukus namirnica.Lekovita svojstva: pojaava apetit, ublaava nadimanje i druge stomane tegobe.UVARKUA (Sempervivum tectorum) sadri eer, mineralne soli, jabunu i mravlju kiselinu, sluz, gumu. Koristi selist, koji se bere od aprila-juna i u septembru.DRAGUAC, potoarka, krea (Nasturtium officinalis) je samonikla biljka, raste u plitkim rekama, potocima, izvorima, pue ili pliva na vodi. Vrci i listovi finog su i malo gorkog ukusa.Koriste se za salatu, kao dodatak drugim varivima i zain jelima. Bogat je vitaminom C i eterinim uljem.Lekovita svojstva: utie na luenje probavnih sokova.UMBIR, ginger (Zingiber officinalis R.) uspeva u skoro svim zemljma tropskog podruja. Raste do 2 m visine, ima velike duguljaste listove i roza cvetove. Koristi se samo koren biljke. Sve umbir je svetlo-smee boje, a meso je sono svetloute boje. Miriljav je, papren, malo gori i ima slatkasto-vonu komponentu. Koren se koristi sve, osuen ili u prahu, kao zain, a ima i lekovita svojstva. Ljutu aromu daju ulje umbira i eterina ulja. Kvalitet i jaina zavise od sorte, oblasti uzgajanja i perioda branja. U naem podruju se uzgaja samo japanski, sa manje ljutine i podsea na pomorandu. Pristaje uz sva jela, peenje, umake, orbe i kolae. Ljutkastu aromu daje i kuvanim jelima mesa i ribe, a kombinuje se i sa drugim egzotinim zainima. Zbog vone arome moe se koristiti i kao dodatak slatkiima (sitnim kolaima, pralinama, desertima, sirupima, likerima, slatkoj zimnici). umbir emituje toplotu, pa se tokom zime preporuuje aj od umbira. to se due kuva jelo je pikantnije. umbir je I afrodizijak, grickanjem sveeg ili kandiranog, poboljava ljubavnu elju i jaa potenciju. Najkorisnije ga je oljutiti, izrendati (ili sitno iseckati) i dodati ga pred kraj kuvanja u jelo (radi blage ljutine).Lekovita svojstva: otvara apetit, poboljava probavu. aj pomae kod prehlada i stomanih problema. Prah unitava elije raka jajnika, jer ubrzava proces u kome kancerogena elija pod uticajem enzima iz umbiraunitava samu sebe. Nekoliko kolutova sveeg umbira osveava kupku. Prethodno kolutove ostaviti da odstoje 15 minuta u kljualoj vodi, a zatim dodati u kupku, koja pobojava cirlulaciju. Kandirani umbirpomae kod munine.Nain uvanja: sve se moe ouvati u hladnjaku do tri nedelje ili ga zamrznuti na duer vreme. Zamrznuti umbir se lako deli, ljuti i renda.ESTRAGON (Artemisia dracunculus) koristi se veoma aromatini list kao zain za supe, jela od paradajza, piletine, ribe I gljiva, testenine, salate i umake. Najbolje ga je koristiti u sveem stanju u malim koliinama. Svoj ukus razvija tek u toku kuvanja. Ima blago gorak ukus, slian ukusu bibera. Mladi listovi se koriste i kao salata. Sadri 0,10,4% eterinog ulja. Od lista se pravi estragonsko sire.Lekovita svojstva: poboljava apetit.GAVEZ (Symphytum officinale) koristi se tamnosmei koren, mlado lie i izdanci. Sadri: eer, mineralne materije, osobito vitamin A i C, asparagain, alantoin, etarsko ulje, gumu, sluzi, smole i tanin. Mladi listovi se upotrebljavaju samo u rano prolee dok su neni i ukusni, pomalo oporog ukusa slinog krastavcima. Mladi izdanci gaveza su ipak najukusniji. Svei gavez se ne upotrebljava jer se smatra da se u listovima i izdancima nalaze neki tetni sastojci. Ove tetne sastojke toplota (termika obrada) prikuvanju potpuno razgrauje.HRAST (Quercus) postoje oko 200 vrsta, a najpoznatiji su: lunjak (Quercus robur), cer (Quercus cerris), kitnjak(Quercus sessiliflora), medunac (Quercus lanuginosa), sladun(Quercusconfeta), crnika, esvina (Quercus ilex) i dr.ir cera se koristio u ishrani ljudi tokom rata i poratnih godina. Pravilo se brano i ukusan hleb. Kora ira sadri gorke materije, pa se prethodno pee na 150oC dok ne otpadne, ili se kuva u dve vode.IIROT (Acorus calamus L.) upotrebljava se za pripremu mnogih jela, likera i desertnih pia, aromatinih i gorkih rakija. Sadri etarsko ulje, smole, tanin, amorfne ute mase akorina I malo organskih baza. Najee se mea sa korijanderom i koristi u vidu ratnog cimeta ili kao ratni cimet. Etarsko ulje i akorin otvaraju apetit i poboljavaju varenje.IZOP (Hyssopus officinalis) sadri kalijum nitrat, eer, etarsko ulje, diosmozid, marubin, pektin, fito-sterol, holin, sluzi, tanin i razne soli. Pomalo je gorkog ukusa, podsea na nanu i timijan. Izuzetno je ukusna u jelima od mesa i ribe, kao dodatak u biljnom puteru, majonezu, biljnom ulju, u jelima od krompira i mahunarkama.Lekovita svojstva: etarska ulja imaju dezinfekciono dejstvo. aj od izopa je veoma efikasno sredstvo protiv kalja.JAGOREVINA, jaglac (Primula veris L.) viegodinja je zeljasta biljka i javlja se u nekoliko vrsta, ima hranljiva i lekovita svojstva. Rizom im je ta-nak, izduen, obrastao iliastim korenovima. Iz rizoma izbija rozeta od nekoliko listova, a zatim drka i na kraju uti levkasti cvetovi. Lisna rozeta se formira u rano prolee. Listovi su jajasti ili izdueni, zaobljenog vrha, naborani, dlakavi na naliju. Plod im je valjkasta aura. Listovi (Primulae folium) sadri: eer, vitamine (karoten, vitamin C oko 500 mg%), flavonoid, primaverin, do 2% saponizida, saponin, sluzi i metilni salicilat. List za ishranu treba da bude potpuno mlad i beru se samo nekoliko iz rozete. Stariji listovi su neupotrebljivi, jer su gorki. Mladi listovi se koriste svei, kao dodatak salatama ili varivima. Netreba ih koristiti u velikim koliinama jer su u njima prisutni saponozidi (koji su blago otrovni). Lie se pre upotrebe popari kljualom vodom, voda se baci i dalje se priprema kao i spana. Listovi se ubrajaju meu najbogatije izvore C vitamina.Cvetovi (Primulae flos) su prijatnog mirisa na med i sladunjavog ukusa. Svei cvetovi se mogu dodavati u salate kao ukras.Kontraindikacije: u veim koliinama je tetna po zdravlje ljudi.Posebna napomena: jagorevina je stavljena na listu zatienih biljnih vrsta.JAREBIKA (Sorbus aucuparia L.) plod je okruglast,ukastocrven, gorkog i kiselog ukusa. Sazreva krajem avgusta a bere seposle prvih mrazeva. Plod u 100 g sadri: 72 g vode, oko 6 g eera(fruktozu, glukozu, sorbozu, i saharozu), 100 mg vitamina C, tanina,sorbitne, citronske, jabune, jantarske i vinske kiseline, 20 mg%karotina. U tragovima ima i parasorbinske kiseline koja je otrovna.Veoma je lekovita. U ishrani od zrelih plodova se priprema sok,marmelada i pekmez, pravi se veoma dobro sire, a pee se i rakija.Lekovita svojstva: kod laringitisa, edema glasnih ica, bolesti srca i krvnih sudova, hemoroida, opstipacije i dr.KADULJA, alfija (Salvia officinalis) dugoljasti,sivozeleni, somotasti listovi imaju veoma intenzivan miris (malopodsea na kamfor). Koristi se list koji je prijatnog mirisa i gorkogukusa. Sadri etarsko ulje, tanin, smolaste i gorke supstance. Koristise kao zain za meso, dodaje se evapu i umacima od paradajza.Nezamenjiva je kod telee jetre.Lekovita svojstva: pospeuje varenje, deluje antiseptiki, ublaavaglavobolju i nervnu napetost. Njegova etarskla ulja su veoma lekovitakod obolele sluzokoe.KAMENIKA (Saxifraga) ima pikantan i osveavajuiukus, slian orahu. Miris podsea na krastavac. Sadri puno vitamina C.Obavezan je sastojak zelenim umacima, koristi se za jela od jaja,zainjavaju se supe, salate, jela od povra i voa. Moe se i zamrznuti.Lekovita svojstva: blagotvorno deluje na srce.KAPRA, kapri (Capparis spinosa) koriste se cvetnipupoljci i zrna veliine bibera koji se konzerviraju u siretu. Cvetovisadre pektinske materije, eterina ulja, saponine i smole. Koristi sekao zain u vidu dodatka u pripremi pikantnih sosova, preliva, salata iu raznim predjelima koja treba da imaju pikantniji ukus. Lekovitasvojstva: podstie apetit i olakava varenje.KESTEN PITOMI (Castanea sativa L.) plodovi sucrvenkastosmee boje i nalaze se u bodljikavoj auri po nekolikokomada. Veoma su hranljivi, ukusni, slatkasti i teko se vare. 100 gima 245 kalorija. Sadri 2,42 g belanevina, 45,54 ugljenih hidrata(najvie skroba 44 g u sirovom oljutenom plodu), 2,26 g masti. Odminerala sadri kalijum, natrijum, fosfor, gvoe, kalcijum, sumpor,magnezijum, hlor, mangan, bakar, a od vitamina A, B1, B12, C, E i 8,1 gdijetalnih vlakna.Plod kestena (jezgra) se koristi u sirovom (oljutenom) i termikiobraenom stanju (kuvan ili peen). Pre termike obrade (za kuvanje ilipeenje) obavezno noem zasei vrh opne svakog kestena. U sveem stanju(oljuteni) mogu da se kuvaju, poiraju u mleku ili crvenom vinu ilidinstaju na maslacu za ukraavanje jela. Od kuvanih oljutenih kestena(oko 25 minuta sve dok se opna ne odvoji) priprema se pire (za supu,umake, dodatak jelima, nedevima i poslastice) ili kao prilog uz crvenikupus. Poznato je da se kesten pire s dodatkom eera i laga pretvarau omiljenu poslasticu, tortu. Zaseeno kestenje se pee u poklopljenomtiganju oko 10-15 minuta uz treenje ili u otvorenom plehu u penicioko 15 minuta na 200oCdok se kora ne odvoji. Posle peenja kestenje se ljuti i jede. Tankakoica se najbolje uklanja noem. Sueni kesteni se prerauju u brano,bogat je eerima. Brano se koristi za pripremu hleba (dodatakbezglutenskom branu), kolaa i poslastica (palainki, keksa i torti).Lie pitomog kestena se odlikuje visokim sadrajem K vitamina. Ukulinarstvu se od kestenova pripremaju supe, pirei, nadevi, razneposlastice a koriste se i kao dodatak drugim jelima.Lekovita svojstva: utie na bre zarastanje rana, od lia se priprema aj, slian pravom aju).KISELICA, tavelj (Rumex cetossela) koriste semladi soni listovi i izdanci nakiselog ukusa koji se beru u prolee, ai kasnije posle koenja livada. U veim koliinama nije preporuljivjer njegovi sastojci stvaraju tegobe. Od njih se pripremaju jela kao iod divljeg zelja, ali i salate, umaci i kremovi. Mogu se konzerviratiza zimu na razliite naine. KOMORA, mora (Foeniculum vulgare P, Mill) liina kopar, ali mirie na anis. U ishrani se koristi list, lisna drka(kao zain) i zadebljali gomolj. On sadri 2-6% etarskog ulja, iji jeglavni sastojak anetol 50-60%, fenhol, alfa-pinen, limonen i felandren.Osim toga plod sadri oko 18% biljnog ulja, 5% eera i 20%belanevina, zatim mineralne materije (kalcijuma i fosfora), vitamine(beta karotin oko 7mg%, grupu vitamina B, vitamina C od 50-120 mg%).Svi delovi imaju sladak ukus i prijatan miris koji potiu od fenolnogjedinjenja anetola koji ima antiseptino dejstvo. Gornji delovi(listovi) se upotrebljavaju sirovi, kao zain ili kao dodatak kuvanimjelima (varivima: graku, bobu, soji), za umake, omlete, supe,marinade. Zadebljanje se koristi za jelo pojedinano ili ukombinacijama. Kuvan se obino jede s nekim prelivom. Odlian je zavarivo ili peen uz dodatak peruna, origana ili belog luka. Svegomolj se koristi i kao salata, zainjen solju, uljem i sokom odlimuna. Koristi se i kao dodatak hlebu i pecivima, konzervisanompovru. Dodaje se plodovima mora, ribi, svinjetini, umacima i keksu.Ekstrakti etarskog ulja se koriste u proizvodnji likera, desertnihalkoholnih i bezalkoholnih pia, za proizvodnju slatkia, bombona i dr.Lekovita svojstva: osveava, pospeuje probavu, jaa apetit,preporuuje se kod kalja i oboljenja disajnih puteva i dr. Sok odgajenog komoraa pomae kod skorbuta, reumatizma i nervoze. Ulje sekoristi za inhalaciju i obolela reumatina mesta.KOPRIVA VELIKA, prava kopriva (Urtica dioica) iKOPRIVA MALA (Urtica urens) u ishrani se koriste samo svei iliosueni vrni listovi obe vrste kopriva. Lie koprive je niskokalorino i veoma lekovito. U 100 g jestivog dela ima svega 58 kcal.Ima veliku fizioloku hranljivu vrednost: belanevina (5,5%), koje susastavljene od niza nezamenljivih esencijalnih aminokiselina osnovnihnosioca ivota, 0,7 odsto masti i 7 odsto ugljenih hidrata. Sadriminerale (najvie gvoa i mangana), zatim kalcijuma, fosfora,natrijuma, sumpora, kalijuma, magnezijuma, silicijuma, tanina, soli idrugih minerala, enzime i organske kiseline (mravlju, maslanu,siretnu i pantotensku kiselinu) i supstance koje deluju na sekrecijueluca. List je bogat vitaminom A (beta karotinom do 20 mg na 100 g) ivitaminom C (75 do 140 mg, odnosno 20 puta vie vitamina C nego uzelenoj salati ili drugim vrstama gajenog povra), B2 i K vitamina,hlorofil, flavonoide, histamine, enzime, tanine, vosak. i 3% celuloze.Hlorofil podstie razmenu materija, isti organizam, dezinfikuje rane ipospeuje njihovo zarastanje.Listovi se koriste za pripremu raznih jela: orbi, variva, kae, umaka,kao nadev za razna peena testa (pite) i salate. Koriste se samo vrnimladi listovi, koji mogu da se pre u ulju, kuvaju kao spana. Koprivetreba popariti vodom i na taj nain odstraniti toksin, a zatimizgnjeiti, praviti od nje pire koji se moe upotrebiti kao prilogmeanim salatama, uz meso, orbe, kajgane i dr. Konzervira se suenjemza upotrebu u zimskim mesecima.Lekovita svojstva: popravlja optu slabost organizma, smiruje kaalj,pomae kod gripa, prehlade, bronhitisa, astme, upale krajnika i plua,poboljava varenje, popravlja krvnu sliku (protiv anemije). Jaaorganizam, srani mii, stimulie aktivnost srca, ubrzava cirkulaciju,regulie krvni pritisak i proliv, zaustavlja spoljanje i unutranjekrvarenje, u sluajevima fizike iscrpljenosti, dobar je stimulans zajaanje korena kose i dr. Pomae kod ateroskleroze, upaljenih iproirenih vena i hemoroida, krvarenja iz nosa. isti, jaa krv,smanjuje eer i mokranu kiselinu u krvi, smiruje upalu sluzokoe,eluca i ir, stimulie rad creva, jetre, izluivanje ui, utie naveu aktivnost bubrega, izbacivanje vode iz tela. Pomae kod uveaneprostate, reume, artritisa i gihta. Jaa i umiruje nerve (naroitoprotiv neuralgija, iijasa, vratobolje i lumbaga).BRANJE I KONZERVIRANJE LISTOVABeru se samo 34 mlada (gornja) zelena lista sa stabljikom (vrne visine do 15 cm), u prolee (od marta do maja).Nakon koenja (ili runog branja) ostavi se da jedan dan uvenu, zatimse rasprostru u tankom sloju na suvom i promajnom mestu da se osue. Saosuenih stabljika se paljivo otkinu listovi i uvaju u kartonskojkutiji ili platnenoj kesi u kojima treba da budu dobro sabijeni.Posebna napomena: svei listovi i stabljika su pokriveni lako lomljivimdlaicama, koje se kod najmanjeg dodira lome i zabadaju u kou,isputajui acetilholin i histamin (usled kojih svea kopriva ari).Ovo svojstvo se gubi odmah nakon prelivanja sveih kopriva vrelomvodom. Vano je znati da samo svea kopriva jako ari, dok uvenulamnogo manje, a suva ne ari.OSNOVNA PRIPREMAU sveem stanju: ubrane listove mladih kopriva treba probrati idobro isprati vodom, zatim popariti (tako se odstranjuju toksin),izgnjeiti i nakon toga koristiti.U suenom stanju: konzervira se suenjem, za upotrebu u zimskim mesecima.

KORIJANDER (Coriandrum sativum) samonikla (ilikultivisana) biljka, ima svetlozelene rasperjane listove i ukaste ilismee plodove koji sadre etarsko ulje. Listovi su slini perunu imiriljavi. Seme podsea na biber.Koristi se samo potpuno zrelo osueno aromatino seme, prijatne arome,kao dodatak slanim i slatkim jelima od povra, za supe, testenine,mesa, divljai, ribe i peurke, salate, ili za kiseljenje povra.Upotrebljava se za proizvodnju rakije, likera i kao dodatak hlebu,pecivu, mesnim preraevinama (kobasicama), medenjacima, a koristi se ikao zamena za biber.Lekovita svojstva: otvara apetit, pospeuje varenje, podstie radeluca, creva i jetre, spreava nadimanje, sniava holesterol, jaakoronarni sistem, smiruje nervnu napetost.Posebna napomena: u veim koliinama postaje otrovan. KRABULJICA listovi su vrlo neni i osetljivi.Dodaje se u topla jela (naroito u supu i umake), neposredno predserviranje. Ide uz argarepu, krompir, jaja, parglu i dr.Lekovita svojstva: podstie rad bubrega i pomae kod varenjaKRASULJAK, bela rada, petrovac (Bellis perrenis,Compositae) jestiva je i lekovita biljka. Male je hranljivevrednosti, u 100 g ima samo 35 kalorija. Koriste se mladi listovi,lopatiastog ili jajolikog oblika. Svi listovi se nalaze u prizemljurozete. Mladi listovi sadre belanevine, masti, ugljene hidrate(eer), vitamin C i karotin, jabunu, siretnu i oksalnu kiselinu,zatim saponin, tanin, smole, eterino ulje i gorke materije. Listovi sejedu sirovi ili prokuvani, najvie u prolee i poetkom leta, ali i ujesen. Ukus im je kiselkast, malo gorak i lagano opor. Salata jeukusnija ako se ostavi zainjena da stoji 1-2 sata. Kombinuje se i sasalatom od krompira ili drugog divljeg povra. Naroito su ukusniusitnjeni listovi izmeani sa mladim sirom. Listovi se mogu meati saostalim varivima ili se stavljaju u supu. Ovaj livadski krasuljak imajedan nerv, a umski i jednogodinji krasuljak imaju po tri nerva iisto su jestivi.Lekovita svojstva: jaa i podstie varenje, deluje kao lek kojirastvara sluz, hladi, smiruje bolove i greve u elucu i crevima. LAZARKINJA, lazarica (Asperula odorata) sadri proteine, skrob, mineralne materije, kumarinske heterozide, gorke materije, etarsko ulje.Kumarin nastaje prilikom suenja ove trave. Svee granice lazarkinjetreba ostaviti preko noi na dobro promajnom mestu da se osue. Stavitije u vodu da stoji oko 30 minuta, pa je izvaditi.Lekovita svojstva: pomae kod bolova glave.LIVADSKO ZELJE, poljsko zelje (Rumex pulcher) jezajedniko ime za raznovrsno samoniklo (divlje) bilje koje se koristi uljudskoj ishrani. Najpoznatije vrste su: bedrenika, branjenik,cikorija, crni slez, iak, gavez (crni koren), kiselica (kiseljak),kopriva, livadska detelina, loboda, luk vlaac, luk porjak, maslaak,matovilac, meja apa, mijakinja, pupavac, poljsko zelje, sedmolist,pargla, tavelj i dr. Lie je po pravilu bogato vitaminima iklorofilom (koji je najdragoceniji sastojak lista), plodovi eerima ivitaminima, a korenje i lukovice sadre skrob i eere, dok su nekiplodovi i semenke izvor masnoa.Osim nabrojanog, sadre kiseli kalijum-oksalat, bogate su vitaminom C,provitaminom A, mineralnim materijama (naroito kalcijumom) i drugimkorisnim sastojcima. Koriste se mladi listovi i izdanci koji su ukusnii soni. Njegovo lekovito dejstvo ima terapijsku vrednost. Sakupljajuse pre pojave cveta. Najbolje ih je brati ujutro po rosi ili poslekie, birajui biljke koje rastu po senovitim mestima. Pripremaju se naisti nain kao i kultivirano povre, slino spanau ili kupusu sa tomanje osoljene i kljuale vode. Jelo se priprema bez meanja upoklopljenoj posudi. Pripremaju se kao samostalno jelo ili se dodajuorbama, varivima, pasulju, pitama i drugim jelima. Varivo je najboljepripremati u zemljanom loncu.Listove livadskog zelja za salatu najpre oprati, ocediti i prelitikljualom vodom i potom ocediti. Nekoliko kapi limuna ili vinskekiseline, vitamin C e zatititi od razaranja na vazduhu.LOBODA (Chenopodium album) male je energetskevrednosti, svega 63 kalorije. Koristi se mlado lie obine lobode ijo nekih vrsta u prolee. Sadri belanevine, masti, ugljene hidrate,mineralne materije i soli, vitamin A (karotenoid) i C, gorke materije,sluzi, gumu, vosak. Koristi se za salate, orbe, variva i druga slanajela sa mesom. Bere se u aprilu, maju, junu, julu i avgustu.LORBER (Laurus nobilis) upotrebljava se list kojisadri oko 13% eterinog ulja u kome su glavni sastojci pinen icineol. Koristi se kao dodatak kuvanim jelima od mesa i povra, mesimaod divljai, ribi, prelivima, marinadama i dr. Lekovita svojstva:pospeuje probavu, smanjuje nadimanje i smiruje ivce.LOTOS (Nelumbo nucifera) vodena je biljka saprelepim, velikim, beloruiastim cvetom. Koristi se krtolast koren(slian argarepi), koji u preseku ima dekorativnu aru. Sadrihranljive sastojke: nelbumin (stimulie telesne tenosti i miinotkivo), asparagin (pospeuje razlaganje i izbacivanje suvine otpadnesluzi iz bronhija i plua) i skrob (sadri 13% jednostavnih eera iodlian je izvor energije).Sui se u tankim krikama. Koristi se za ishranu i pripremutradicionalnih lekovitih napitaka. Kuva se, pri, ili se koristi kaododatak povru i supama ili kao lekoviti aj (najefikasniji je odsveeg korena) ili njegovog praha.Bere se zimi, jer tada ima najvie hranljivih i lekovitih sastojaka.Lekovita svojstva: lei kaalj, prehladu, sinuse, infekcije, bronhitis, astmu i veliki kaalj.LUK ALJMA, zimski luk ((Allium fistulosum L.) koriste se pera, koja ostaju dugo zelena. Tera stalno novo lie visineod 30 do 50 cm. Sadri mnogo mineralnih materija, vitamin C, eterinaulja i flavonoide.Lekovita svojstva: pospeuje varenje, deluje antiseptino i preventivno na oboljenja srca i krvotoka.LUK SREMU, medvei luk, divlji luk (Allium ursinumL.) ima ga vie vrsta, koristi se samo mlado lie u sezoni od aprilado juna i lukovica. Listovi miriu na beli luk i blagog su ukusa, alukovica na meavinu crnog i belog luka i ljutog je ukusa. Lukovica sekoristi isto kao i beli luk. Sadri mineralne sastojke (sumpor,magnezijum, mangan, gvoe, cink) kao i beli luk, vitamin C, karotin,alin, zatim ugljene hidrate, belanevine, masti i celulozu i visokukomcentraciju sumpora (alicina). Upotrebljava se sirov za salate ilikuvani listovi za orbe, variva, piree, kao zain i dodatak jelima. Zanamaz se sitno isecka i pomea sa mekim sirom i pavlakom, a seckani zaukraavanje jela ili se dodaje hlebu. Mlada biljka se moe kiseliti zazimu. Stajanjem i suenjem lia, razgrauju se njegove aktivnesupstance. Lukovica se upotrebljava slino mladom luku, kao zain,dodatak jelima (stavlja se na hleb) namazan maslacem, kao salata ilipodloga za variva, kao zain orbama, krompriru i drugim jelima. Nikadase ne razvijaju mlade lukovice (razmnoava se putem semena).Lekovita svojstva: ima antibakterijska svojstva, sniava krvnipritisak, utie na stvaranje krvi, isti krv, jetru, creva i eludac,jaa pamenje, olakava iskaljavanje. Vino od sremua smanjuje sluz upluima i dugotrajan kaalj.Kontraindikacije: osobe sa osetljivim elucem treba da iseene listovepreliju toplim mlekom i da odstoju 2 sata, a zatim piju gutljajj poglutljajLUK VLAAC, drobnjak, sitni perja (Alliumschoenoprasum L.) divlja je i trajna biljka. Uzgaja se ili rastesamoniklo i deo je svake zainske bate. Biljka je visoka od 15 do 35cm s malom i slabo oblikovanom lukovicom. Iz lukovice izbija gust snopuskih i cevastih listova plavozelene boje. Ima vrlo fin miris, na belii crni luk, koji je vezan za prisutnost razliitih disulfidnih spojeva.Jelima daje lagan, sve ukus. Za jelo i zain koristi se sitno iseckanisvei listovi, kao ugodan dodatak ili aromat i dekoracija jela. See seiznad zemlje najmanje 3 cm, da bi se sauvala lukovica za narednuupotrebu (ili sezonu). Iz lukovice stalno niu novi listovi.Lekovita svojstva: skoro da nema lekovih svojstava.MAJINA DUICA, majkina duica (Thymus serpyllum) prijatnog je aromatinog mirisa i otrog ukusa. Koristi se za pripremupeenja, posebno mlevenog mesa, specijaliteta od divljai, ribe, raznihumaka i supa od zeleni.MAJORAN (Majorana hortensis) upotrebljava se usveem stanju ili cela osuena stabljika pokoena oko 10 cm iznadzemlje. Slian je origanu. Sadri etarsko ulje, tanin, gorke materije,terpena. Koristi se za kobasiarske proizvode, guje i paje peenje ijela od mlevenog mesa, jela od krompira i povra, mahunarkama i raznimsupama, marinadama. Odlian je za umake za testeninu i punjeno povre.Lekovito dejstvo: otvara apetit, poboljava varenje (naroito masnajela), ublaava greve. Etarsko ulje ima baktericidne osobine i smirujekaalj.Kontraindikacije: vee koliine mogu da izazovu omamljenost i glavobolju.MASLAAK (Taraxacum officinale) jestiva je ilekovita biljka. Jestivi deo biljke su listovi, koji su vrlo bogatihranljivim materijama, naroito proteinima. Listovi su prizemni,testerasto useeni ili perasto deljeni koji obrazuju prizemnu rozetu.Cvetovi imaju oblik glaviaste cvasti. Koren je vretenast i uzdunonaboran. Svi delovi biljke su gorkog ukusa Za ishranu se upotrebljavajusvi delovi biljke: samo mlado lie (stariji su gorki i tvrdi), koren icvet. Da bi se unitila gorina treba pre upotrebe staviti 30 minuta uslanu vodu. List se bere u rano prolee i u septembru kada biljkaistera novo mlado lie.Mladi list maslaka sadri triterpene, fitosterole, flavonoide,fenilkarbonske kiseline, mineralne materije (naroito kalijum, gvoe,kalcijum i fosfor), vitamin C, karotin-provitamin A (4 mg/100g),vitamine B1, B2. Lie se koristi za pripremu salate, supe, orbe,variva, pirea, nadeva i dodaka jelima.Lekovita svojstva listova: otvara apetit, utie na luenje mokrae,isti krv, odstranjuje bolove ui i jetre i poboljava rad organa zavarenje. Sve sok deluje blagotvorno kod bolesti bubrega, jetre, ui,mokrane beike, kod malokrvnosti, nesanice, glavobolje, isti plua,eludac i creva. Odlian je diuretik i ista organizma. Suvi listsadri oko 4% kalijuma.Pupoljci maslaka, iako tvrdi, koriste se kao sve dodatak salatama ili se kisele za zimu.Cvet maslaka se koristi za pripremu poznatog maslakovog meda.Kombinirano mlado lie i koren, zainjeni uljem i limunovim sokom(posle 4 sata stajanja, koriste se kao vitaminska salata. Velikistariji listovi i cvetovi, koje ne upotrebljavamo za jelo, slue zapripremu ajeva.Koren maslaka sadri veu koliinu inulina (u suvom korenu u jesen ido 40%). Koristi se kuvan (slino krompiru) ili sirov, iseen na tanketrake. Sitno iseen, prosuen i pren koristi se kao zamena za kafu(slino korenu cikorije).Kontraindikacije: neeljeni efekti mogu da se jave u vidu eludanihtegoba i ree alergije na koi. Interakcije sa drugim lekovima nisupoznate.MATINJAK, limun trava (Melissa officinalis) koristi se list (Melissae folium) koji ima veoma specifian miris kaolimun. List je tamnozelene boje, slatkoljutog ukusa. Svei list sadri:0,05 do 0,3% etarskog ulja, vitamin C, eer, skrob, pektin kao irozmaricinsku kiselinu. Glavni sastojak lista je etarsko ulje (Melissaeaetheroleum) izuzetno osveavajueg prijatnog mirisa. U sastavuetarskog ulja dominiraju monoterpenski aldehidi citrali (geranial ineral). List se upotrebljava kao zain za pripremu supe od povra,umake, prelive, marinade, kao dodatak salatama, namazima od sira iosveavajuim napicima. Matinjak se po pravilu koristi sve (iseckanolie). Iseen na trake u vonoj salati (ili serviran kao ledeni aj)deluje aromatino, osveava i ima ukus limuna. Sueni listovimatinjaka na temperaturi 35-40oC gube na kvalitetu.Lekovita svojstva: poboljava varenje, protiv nadimanja, neuralgije,histerije, gaenja, povraanja i proliva, smiruje nerve. Eterina uljamatinjaka pomau pri grevima, pospeuju probavu, oputaju i delujuumirujue. Koriste se osueni listovi, sakupljeni neposredno predcvetanje (samoniklih ili gajenih) biljaka.MEJA APA, apica (Heracleum sphondylium L.) male je hranljive vrednosti, svega 50 kalorija. Sadri belanevine,masti, ugljene hidrate, vitamin C i karotin. Mirie na celer. Koristese mladi soni lislovi i mesnate mlade stabljike s jo neotvorenimcvetnim pupoljcima, koji imaju jak miris i pomalo su gorkog ukusa.Koristi se kao zelen za supu, salate, meana variva i druga jela.Stabljika sa cvetnim pupoljcima koristi se sirova ili se prethodnopopari s vrelom vodom, uvalja u brano ili testo za palainke i peku naulju. Za jelo se koristi i koren u kome ima dosta skroba i eera.Upotrebljava se kao dodatak supama i varivima. Izrendan svei korenkuvanjem u vodi, dobija se sirup koji se koristi kao zain, dodatak ipreliv za jela. Koren se moe suiti i mleti za hlebno brano.MEHURICA OBINA, pljuskavac, poganeva trava(Physalis alkekengi) stabljika je uspravna, slabo razgranata, visineje 30-80 cm. U gornjem delu je pokrivena dlaicama. Sone i slatkaste,veoma ukusne bobice istovremeno su i kiselkastogorkog ukusa. Plodovi sekoriste kao voe.Napici sveih bobica upotrebljavaju se za leenje bolesti bubrega ibeike, pospeuje pranjenje creva i izluivanje vode iz organizma.Posle cvetanja razvijaju se sjajne i sone, kao trenja velike zelenebobice, unutar mehuraste ovojnice. Kada su zrele, postaju jarkocrvenoljubiaste boje. Koriste se samo zrele bobice, jedu se sirove ilipreraene u sok, a koriste se i za ukraavanje jela. Najee se jeduueerene ili kandirane, kao dodatak vonim salatama, slatkim umacima iprelivima. Prerauju se i u pekmez, dem i kompot. Pre kuvanja, sirovebobice se kratko stave u zamrziva da se ukloni gorak ukus. Trebaobratiti posebnu panju da plod ne dolazi u dodir s mehurastomovojnicom, jer ovojnica sadri otrovni i gorak glikozid fizalin. Umalaoj koliini se nalazi i u zelenim (nedozrelim) plodovima.Lekovita svojstva: potpomae rad bubrega i izluivanje mokrae, kodzastoja mokrae, tekog i bolnog mokrenja, deluje na upalu bubrega,beike i mokranih kanala, kod reume i artritisa, regulie menopauzu iklimakterijumske smetnjeKontraindikacije: preporuka je strunjaka, da se dnevno moe pojestinajvie do 20 sirovih bobica. Vru aj od ploda mehurice podstieznojenje i smanjuje povienu temperaturu.MEHURICA PERUANSKA, jagodasta mehurica egzotina je varijanta obine mehurice. MENTA, nana (Mentha piperita) dodaje se jelima samlevenim mesom, jagnjetini, masnim jelima, salatama, umacima, mesima srotilja, ribi, peradi, slatkim jelima, ajevima i likerima.. Lekovitasvojstva: poboljava apetit, olakava varenje, ublaava stomane tegobe.MIROIJA, kopar (Anethum graveolens) imaosveavajui miris. Koriste se listovi i semenke kao dodatak jelima odmesa, riba i povra, za supe, orbe, umake, salate, majoneze, sireve iza pripremanje zimnice. Sadri: etarsko ulje, masno ulje, C vitamin,pektin, azotna jedinjenja, limonen, karvon.Lekovita svojstva: ublaava greve u stomaku, jaa otpornost organizma, deluje na upalu usne upljine.

MIRTA, mra (Myrtus communis) koristi setamnozeleni list i plod. List sadri: etarsko ulje (0,30,5%), gorkematerije, tanin, smolu, vitamin C, a plod: etarsko ulje, eer, pektin,ilibarsku, vinsku i jabunu kiselinu. Upotrebljava se za ueerenovoe u alkoholu za pripremu likera.Lekovita svojstva: osveava i ublaava bronhijalne tegobe. MIJAKINJA, mije uvo (Stellaria media Vill.) irokolisna biljka, slabe i tanke, jako razgranate stabljike. Gornjilistovi su jajasti ili eliptini, obino krupniji od donjih. Cvetaskoro cele godine. Najaktivnije klija ili nie u jesen i prolee. Belicvetii sa laticama po sredini imaju izgled i oblik kao zvezdani zracikoji je karakteristian za sve njene srodnike koji su isto jestivi. Onisadre: minerale (magnezijum, gvoe, kalcijum, kalijum, fosfor,bakar, bogatstvo vitamina C, beta-karotin, rutin, biotin, holin ivitamine grupe B (B6 i B12) i D. Blagotvorno deluje na organe zavarenje i na opte zdravlje organizma. Ne sadri tetne nitinadraujue materije, pa se moe konzumirati u prakrino neogranienojkolini.PAPRAT, bujad, orlova paprat (Pteridium aquilinum) viegodinja je paprat koja raste u velikim kolonijama. Za jelo sekoriste samo mladi izdanci, dok su savijeni poput pua i ne vii oddvadeset centimetara. Oni sadre visok procenat skroba. Biljka jevisoka 50-150 cm i ima listove trouglastog oblika, koji su dvostrukoili trostruko podeljeni.Lekovita svojstva: ublaava probavne smetnje, protiv crevnih parazita i reumatskih bolova.PELEN, pelin (Artemisia absinthium) sadriapsintin,, anapsintin, etarsko ulje, holin, gorke materije. Koristi seu sveem i suenom stanju. Delovi cveta se koriste kao zain koji seberu pre cvetanja. Imaju pomalo gorak ukus i naroito prijatan miris.List se koristi u malim koliinama za peeno i masno meso, piletinu,pileu sapu, salate, umake, povre i jela od jaja.POTOARKA, ugas (Nasturtium officinale) okruglilistovi podseaju na ukus rotkve, ljutog je i gorkastog ukusa. Koristise svea kao garnirung za pilee meso, ribu, jela od krompira, kaozain za supe, umake, salate, kremu od sira. Sadri brojne vitamine(visok sadraj C, D, E, karotin), ulje slaice, minerale (gvoe,kalijum, jod i sumpor).Lekovita svojstva: jaa imuno sistem. Sok je diuretik, otklanjatoksine, isti krv i kou, pomae kod stomanih tegoba, rastvaranikotin. Koristi se protiv anemije, rahitisa, slabog srca i vida.Kontraindikacije: ne preporuuje se jesti za vreme trudnoe.RABARBARA (Rheum rhabarbarum) trajno jegomoljasto povre, od kojeg se koriste lisne peteljke i rebra listova.Niskokalorina je namirnica, 100 g ima svega 7 kcal. Sadre vonekiseline, pre svega jabunu, koje daju jelu finu slatkasto-kiselkastuaromu. Jo sadre mineralne materije (naroito kalijum kalcijum),vitamin C i dijetalna vlakna. Koristi se za pripremu salate, kompota,supa, orbi, umaka, sarme, savijaa (pita, kolae), marmeladu, demLekovita svojstva: ublazava probleme probavnog sistema.Kontraindikacije: sam list se ne koristi, jer sadri oksalnu kiselinu,ija konzumacija moe dovesti do pojave kamenca u bubrezima ilimokranoj beici.RUKOLA, riga, rikula (Eruca sativa) listovi uosnovi stabla formiraju rozetu, izdueni su i nazubljeni. Sve vrsterukole imaju gorak i aromatian ukus. Gorina listova potie odglukozinolata izotiocianata, ima i estre buterne kiseline i jedinjenjasa sumporom. Sadri mineralne materije (naroito gvoe, kalijuma,kalcijuma, fosfora, natrijuma), bogatstvo vitamina C (100-200 mg/100 g)i karotenom. Sadre i eterina ulja jaeg ukusa i arome. Koristi senajee za pripremu salate ili u kombinaciji sa drugim meanimsalatama za poboljanje ukusa i arome. Priprema se sa maslinovim uljem,vinskim siretom i ribanim parmezanom. Ukus rukole podsea na ukussalate potoarke. Semenke su ljutkaste i koriste se za priipremudomaeg senfa.Lekovita svojstva: regulie probavu, pomae kod prehlade i kalja.RUZMARIN (Rosmarinus officinalis) koriste seseckane ili cele iglice i granice koje su oporog i blagog ukusa.Odlino ide uz jaka jela od peenog mesa, naroito ako su pripremljenasa vinom i belim lukom. Dobro se slae sa timijanom, alfijom, belimlukom i perunom.SEDMOLIST, kozja noga (Aegopodium podagraria,Umbelliferae) mladi listovi su jestivi i lekoviti, ukusa meavineperuna i celera. Male je hranljive vrednosti, svega 42 kalorije.Sadri vitamin C i karotin. Koriste se prizemni mladi i meki listovi,svetlije i sjajne boje. On je prvenstveno zainska biljka, ali sekoristi za orbe, salate i variva. Varivo je ukusnije u kombinaciji sakoprivom, minjakinjom, lobodom, spanaem i drugim lisnatim povrem.Lekovita svojstva: olakava rad eluca i spreava upale organa zavarenje.SELEN, miloduh (Levisticum officinale) veomaaromatina zeljasta biljka sa perastim listovima tamnozelene boje.Veoma podsea na miris celera. List sadri: do 100 mg % vitamina C,etarsko ulje, eer, gumu, tanin, smole i skrob. Osuen koren sadri:etarsko ulje, eere, organske kiseline, smole i dr. Koristi se sveeiseckan ili osuen list s vrnim delovima biljke za zainjavanje orbi,jela od pasulja, mesa i povra, salata i umaka.Lekovita svojstva: pospeuje rad eluca, ubrzava varenje, izbacujeviak vode iz organizma. Pripremljen kao aj ublaava oboljenjadisajnih puteva i kaalj, jaa organizam, a deluje i kao antiseptik.SLAICA, goruica (bela Brassica alba, crnaBrassica nigra) koristi se za pripremu kuvanih jela sa povrem ikisele zimnice. Vaan je sastojak za prelive, umake, salate i marinade.Sadri do 30% masnog ulja, proteine. glukozinolate i sluzi. Crnaslaica poseduje jako antibakterijsko dejstvo. Od semena se dobijamasno brano. Etarsko ulje se dobija njegovom destilacijom. Bezbojno jeili slabo ukasto, bistro, ljutog i prodornog mirisa (izaziva suzenjei pecka kou).Lekovita svojstva: deluje antiseptiki i dezinfekciono. SPIRULINA (Spirullina maxima, Spirullina platensis) mikroskopska plavo-zelena alga, koja raste u kontrolisanim uslovima uslatkim vodama i sadri preko 100 hranljivih materija uzajamnogdelovanja. Predstavlja najbogatiji izvor proteinske hrane (60%) kojasadri sve esencijalne aminokiseline. Spirulina sadri samo 6% masti(nezasiene masne kiseline, praktino je bez holesterola) 19% ugljenihhidrata, ukupno 8% minerala (kalcijum, magnezijum, gvoe, fosfor,kalijum, natrijum, mangan, cink, bor, bakar i molibden). Od vitaminasadri: beta-karotin, kompleks vitamina (B1, B2, B3, B6, B12), vitaminE (d-alfa-tokoferol), inositol, biotin, folnu kiselinu i pantotenskukiselinu. Od fitonutrijenata sadri: hlorofil, fitocijanin i SOD(superoksiddismutaza, jak antoksidant). Ima bogat izvor enzima, RNK iDNK,sulfolipida, glikolipida. Sadri 48 mg po gramu Omega 3, 6 i 9masne kiseline. 95% je potpuno svarljiva.Spirulina obezbeuje: dugotrajan izvor energije, skrauje vremeoporavka posle fizike aktivnosti, jaanje imuniteta, lakoapsorbirajuegvoe, pravilno i zdravo mravljenje, moan je borac protiv slobodnihradikala.Lekovita svojstva: antioksidantna zatita, pomae kod ulkusne bolesne,artritisa, alergija, dijabetesa, gojaznosti, visokog krvnog pritiska,kod smanjenja teine, energetski je dodatak. Za sportiste.Posebna napomena: moe se nabaviti pod imenom Spirulina Pure Planet u apotekama ili prodavnicama zdrave hrane.

PARGLA, paroga (Asparagus officinalis) kratkapodzemna stabljika iz koje nad zemljom rastu mesnati izdanci saspiralno poreanim listiima. Koriste se samo nadzemni izdanci koji sepre upotrebe oljute. Oni se kasnije razvijaju u razgranatu stabljikuiz ijih lisnih pazuha rastu uperci igliastih ili nitastih ogranaka.Divlja sadri vie vitamina nego kultivisana (vidi gajeno povre,paroga).TIR (Amarantus retroflexus) izuzetno zdravabiljka visoka do 1 m, od koje se za ishranu koristi lie i seme. Semetira se koristi svee ili osueno i samleveno u brano. Veoma jesitno, sjajno crne boje i izuzetno otporno na vlagu. Plodnost biljkemoe biti i do 100000 semenki, pa i vie). Semenke tira sadre visokovredne belanevine koje nadmauju itarice (sadre lizin, aminukiselinu i druge amino kiseline koje sadre sumpor, ugljene hidrate,eer, vitamine B kompleksa i E, i sluzaste materije. Kuva se sa vodom,u zapreminskom odnosu 1:2, sve dok sva voda ne upije i ispari. Prekuvanja moe se malo propriti na suvom tiganju. Po ukusu podsea naproso. Dodaje se drugim itaricama, jer poboljava ukus.LIe tira se koristi svee, kuvano 15-20 minuta (ili kuvano na pari)i dinstano. Listovi su bogati izvor vitamina C, beta karotina, niacina,riboflamina i minerala (posebno kalcijuma, kalijiuma i gvoda. TIMIJAN (Thymus vulgaris) ima lako slatkastiukus. Upotrebljava se sve ili osuen list kao zain za poboljavanjeukusa raznih jela. Idealan je za pripremu marinada za rotilj, uzpovre i kuvana jela. Mladi izdanci se koriste celi, a sa drvenastestabljike se otkidaju listii.Lekovita svojstva: veoma je lekovit, pomae kod varenja, ublaava kaalj i nalazi se u redovnoj farmakopeji.TUT, portulak (Portulaca oleracea L.) pripadagrupi lisnatih hranljivih i lekovitih biljaka. Ima sve kvalitete praveletnje hrane. Za jelo moe sluiti itava mlada nadzemna biljka.Listovi su soni, prijatno slankasto-nakiselog ukusa. Ledena je, jerdeluje rashlaujue, spolja i iznutra. Sadri najvie vode (92-95%). U100 g ima: 1-2,2% bjelanevina, 0,3-0,4% masti, 1,3-2,2% probavljivihugljenih hidrata, 5% mineralnih materija (gvoe, kalcijum, fosfor),vitamine (beta karotin (1,5-2 mg%, C i E) i omega 3-masne kiseline(alfalinolenska), askorbinsku kiselinu (20-50 mg). Otporan je na visokei niske temperature i suu, uspeva na loem zemljitu. U ishrani sekoristi za pripremu salata, orbi, variva, uvee, u testu za palainkeili kao rskav zain u salatama. Kuva se najvie do 15 minuta, kuvanjemoslobaa sluz koja blago zgunjava orbe i daje im kremast izgled.Pogodan je i za kiseljenje, ali ne i za suenje. U sveim salatama lepose slae sa krastavcem i paradajzom, krompirom, grakom i belim lukomdinjama i breskvama. Slui se i kao prilog za zainjena jela od mesaili ribe. Bere se pre cvetanja, im se odsee ponovo brzo raste.Lekovita svojstva: omega-3 masna kiselina je znaajna za rast i razvojorganizma, titi elijske zidove, regulie nivo holesterina i spreavabolesti srca i krvotoka.VRANILOVKA, vranilova trava, origano (Origanumvulgare) zeljasta aromatina zainska i lekovita biljka. Bere senadzemni vrni deo stabljike u cvetu duine 25 do 30 cm od jula dooktobra. Slina je majinoj duici, ali uvek je visine do 50 cm. Unadzemnim delovima aktivne materije su: etarsko ulje koje sadri 40%fenola (timola i karvakrola).Koristi se u kulinarstvu, za zaine, u jela sa paradajzom, prirodan jekonzervans. Osueno lie sa cvetiima samelje se u najfiniji prah ilise krupnije usitni, stavlja se u peciva, jela od divljai i drugepikantne specijalitete slanog ukusa.Lekovita svojstva: jaanje organizma, poboljava probavu, protiv proliva, olakava disanje.VRBOLIKA, nourak (Chamaenerium angustifolium L.,sinonim Epilobium angustifolium) viegodinja je zeljasta biljka ijestablo raste do 1,5 m visine. Raste uz rubove uma, proplanaka ikrevina, livadama, kraj seoskih puteva, kao korov po poljima i dr.Hranljiva je, lekovita i medonosna. Listovi su uski, naizmenini,slini vrbovim. Pri vrhu stabljike nalazi se klasasta cvast sacvetovima ljubiasto purpurne boje. Berba vrbolike poinje u martu iliaprilu, kada se ubiru mladi listovi i izdanci zajedno sa korenom.Listovi i koren sadre 10-20% tanina, do 380 mg askorbinske kiseiline,karotina, eera, pektinskih materija i alkaloida. Nadzemni deo biljkedo cvetanja sadri do 20% belanevina, soli kalcijuma, fosfora, kobaltai sluzi. Za jelo se koriste soni vrci mladih biljaka i listovi uobliku salata, ukusnog variva ili pomeano sa drugim biljkama (vrbolika+ mladi listovi koprive). Od podanka vrbolike priprema se hlebno brano(jer sadri skrob i eer).VUJI (PASJI) TRN (Hippophae rhamnoides L.) plodovi su hraljivi i lekoviti, narandaste mesnate bobice, veliinegraka. Koriste se samo u preraenom stanju: za pekmez, dem imarmeladu sa dodatkom eera, umake (kao kiseli zain jelima od riba).Presne bobice nisu za jelo. Suenjem plodova sauva se stabilnakoncentracija vitamina C, E, F i karotina (koja se ne smanjuje tokomtri godine). Prijatan ukus i miris bobica potie od masnih ulja koja suzastupljena u 2%. Plod u 100 g sadri: 98 mg% vitamina C, 0,02 mg%vitamina B1, o,o5 mg% vitamina B2, 0,8 mg% vitamina B6, 8 mg% vitaminaE, 15 mg% karotina, vitamina F i znatnih koliina eera. Odlian jeizvor vitamina u zimskom periodu jer plodovi ostaju na granama tokomitavog zimskog perioda. Pripada grupi medonosnih biljaka. Razmnoavase semenom i reznicama.ZMIJSKA TRAVA, oskoruica (Sanguisorba minor) koristi se list, koji sadri tanin, gorke materije, vitamin C, skrob,galnu kiselinu, oksalat i vosak. Upotrebljava se za umake, ribu i perad.Lekovita svojstva: podstie apetit, poboljava probavu, ima diuretina svojstva.ZOVA, bazga (Sambucus Nigra) koristi se bobiasti plod i cvet za pripremu zimnice.Bobiasti plod sadri: belanevine, eer, bogatstvo vitamina B1 (iskoro otkriven vitamin J), organske kiseline (jabunu i limunsku),gorke materije, tanin, pektin, antocijan (biljne boje) i sluzi. Odbobica se priprema lekovita zimnica: sokovi, pekmez, marmelada i dem.Bobice zove treba obavezno termiki obraditi (bez gorkih peteljki), jerupotreba sveih bobica ili nekuvanog soka, izaziva muninu, povraanjei proliv. Cvet sadri: sambunogrozid, rutozid, eer, holin, etarskoulje, organske kiseline, ruzin kobalt, tanin, smole i mineralnesastojke.Lekovita svojstva: isti eludac, bubrege i mokranu beiku, uklanjanervozu srca. Kao veernji obrok olakava san i otklanja nesanicu.UTIKA (Berberis vulgaris) plod su crvene,duguljaste bobe koje stoje u grozdovima. Od bobica se pripremajumarmelade, demovi, retki i gusti sokovi. DELOVI BILJKE ZA ISHRANULIST - Breza, kopriva (vrni mladi listovi), poljsko zelje,planinsko zelje, kiseljak, lisac, srenjak, paprac, troskot,branjenik, crni slez, velika slezovaa, uvarkua, uti jari,medunika, detelina bela barska i livadska, bokvica enska, jagorevina,zvoni, maslaak, bela rada, sremu, zeica.PLOD - Hrastov ir, borovnica, jabuka divlja, vodeni orah, dren,planika, crveni i beli glog, trnjina, divlja kruka, poljska izimzelena rua, umska kupina, jarebika, mukinja.CVET Bagrem.RESE Leska.KRTOLA Vranjak.LUKOVICA - Ptije mleko, sremu, dremovac.KOREN - Vodena bokvica, maslaak, zeica, divlja argarepa.CELA BILJKA - Sibirski luk.HERBA - Mijakinja.OVRCI - Omaga i crvena omaga, loboda, paprac.MLADI IZDANCI - Navala, bujad.

Izvor http://www.bezgluten.net/content/jestivo-divlje-bilje

Nikki fenomenalni poostovi , pa ja ovo nisam videla.... Hvala ti Taman u lepo poeti da planiram ta mogu da uberem za svoje sokie..